Годuшња'К zрада Бео z рада

РАЈЧЕВИЋ -УГ ЉЕША

"њ. ХХIII - 1976.

НИКОЛА ЏАНГА
1892-1960.

Никола Џанга родио се у Београду 16. ШКQлске 1904/1905. године,6 зна'fИ када му
октобра 1892. године (по старом календар у ) је било свега дванаест година . Проф есори
у породици Касте и Катарине Џан га.' Ни­ су Џанг у и з седам предмета (в ерона ука.
кола и Катарина има ли с у троје деце , али српоки језик , немач.ки језик , земљопис, је-.
су само Милутин и Никола доживели зре­ стаственица , математика и певање) оцени­
ле године. Н'ИКQла је најмлађи син породи­ ли оценом "доб ар ", док је за цртање добио
це Џанга . оцену "врло доба·р " а за краснопис "одли­
Николин отац, Коста Џанга , п ореклом чан".
lIинцарин , био је трговац. Трговао је наки­
Споменимо и 'Оцену из владања - "до­
том: бисерњим тепелуцима, дијамантским
Б ЭЈР", као и ниску оцену за вреДНОћУ - "не­
"гр анама" и минђуша.ма и деловима жен­ марЉ'Ив".7
ске одеће ве зен им златњом ж,ицом - либа­
детима. 2 Радња му је била у цен'Гру Бео­ Џанга се, највероватније, после понав­

града, на Те.разијама (КОД некадашње апо ­ љања првог разреда гимназије уписао у
теке Дели'Ни). други разред школске 1905/ 1906. године.
Rиколина мати Катарина, рођена Шар­ Већ 1906/ 1907. он похађа предавања у У­
чевиh,З учествовала је у ,баљканск'о м рату метничко -занатској ШКОЛИ у Београду .
и д,обила висока ратна .одликовања. 4 Била Сачувана је ПОТ1Врда У.метничко - занат­
је често на двору краља Петра Карађорђе­ еке школе у Београду, издата 7. фебруара
виhа који је Катарину , због њених ратних 1934, roдине, из које се види \Да је Џ анга
заслуга, изузе'NlO ц е нио. похађао lНaC1'aBY у 1'ој ШI<QЛИ 1906/7, 1907/ 8,
у време НИК.Qли.н ог РОђења, породица 1908/ 9. 1909/ 10. године' Из ње се не може
Џанга ста.новала је на Дорh'Олу. з ак.ључи"и да је Џанга и дипломирао на
Старији син Косте и Ката,рине Џанге. овој школи.' Потврду су , печатом и лотпи­
М'Илутин Џ анга, био је так<>ђе у гледан гра­ ~м . оверили директор Момчило Жив ано ­
ђанин и ј едно време у правник МОНQпола у виh и секретар Школе , па можемо верова­
Београду. Умро ј е око 1935. године у Бео­ ти у њену веродостојност, иак.о је то једи­
граду. НИ документ о Николин Ом школовању у
Кост.а Џанга умро је 1897. године и Ни­ Уметничко-занатској школи.
КjQла једва да га је запамтио. После Кости­
На основу каталога Прве rизложбе радо­
не смрти, бригу ок,о НиколИiНОГ ,васпитања
ва Удружења ратника - сликара и ,вајара
и ШКОЛQвања преузела је мајка Катарина,
1912- 1918, организоване 1940. године у
која је :живела до 1927. године.
Београду, из КipaTKe биографије сазнајемо
Основну ШКОЛУ Никола је похађао у да је Џ анга, после похађања Уметничко­
Београду од 1899. до 1903. гс>Дине. После -занатске ш.коле, "по наговору професора
четворо.годишње основне школе, уписао се
Лвоздена Клајиfiа ступио у д.рж. ш'Гампа­
ШКОЛDке 1903/ 1904. године у Другу мушку рију". Ако је податак тачан, у.меЂНИКQВ рад
гимназију - .реални одсек. 5 Први разред у д.ржавној штампарији био је врло кратак
гимназије понављао је, па се 1904/ 1905. по­ и није му приз.нат у радни стаж, те се и не
ново уписао у Порви ра'зред. помињ е у каснијем Iрешењу Завода за со­
Изгледа да је Џанга ј ош у најранијем цијално осигурање (,решење о п ензиониса­
детињству пока зао смисао за цртање. њу). По подацима "из решења о пензио.ниса­
Сачувано је његово ,сведочанство из пр­ њу, Џанги тече радни ста,ж тек од поврат­
вог раз·реда гимназије, који је завршио Ка из рата, тј . од 17. марта 1918. године. 1О

261
РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША

Ко су Џ ангини професори и школ ски гиналног издања. И ОВОМ приликом : радеkи

другови У Уметничко-занатској шк ол и , не цртеж, Џанга се ,користио пером и вев та­
знамо поуздано, јер такав податак у.метник да ј е испољио минуциозност коју ће касни­
није оста'вио?! Познавајуhи донекле исто­ је у·саВlрШИТИ до перфекције.
рију о'Ве школе, то можемо само претпо ста ­
И з следеhе године датира један сачуван
вљати.
цртеж, Музе (кат. бр. 2) пером на цртаћем
Од 1905. године, када је Ђорђе Ј овано­
KapToHy.12 Настао је у време када ЏаНl' а
ВИЋ добио одобрење за отварање Уметнич­
конкурише за држЭ'вну стипендију како би
ко-занатске школе у Бе.оГtраду, у Школи су
предавали, у време када је 'наставу у њој
похађао Никола Џанга, многи угледни сли~
кари и с-nручњаци из других области. То
су: Риста ВуканОВИћ, који у то време пр е­
даје цртање по ПРИiроди, Марко Мурат -
сликање по природи и аюварел, Ђорђе Ј·о ­
вановиh. - моделира ње, Гвозден К лајиh -
графиq,ке ве.штине, Стојан Тителбах - ар­
хите ктонско црта ње , Јован Стојановић -
геоме триј у, др Војислав Ђорђевиfi - ана­
томију, а др Божидар Николајевиh - исто­
риј у умет ности.
На основу 'података које
с вом школовању дао сам Џањга у каталогу
Прве и зложбе радова Удружења .ратника­
-сликара и вајара 1912- 1918.
ј е о себи и

видимо да је
Џ ангин уметнички развој -каналиса'о његов
професор графичких вештина nвозд е н
I
Клајић.
3анимљ'ИiВО је да до данас немамо сачу­
ван ни ј едан Џа.нгИiН рад кој-и би носио сиг­
натуру од 1906. до 1910. године (<време шко­
ловања). Надајмо се да нису сви уништени
и да ћемо их једног дана пронаhи. Они би
нам несумњиво могли штошта реfiи о нај ­
ранијем умет-ничком -интересовању Никол е
Џанте.
Најста.рији сачуван Џангин г.рафички
рад датира и з 1911.ГOДJ.ЏIe,1t што знач·и да
је н астао непосредно по уметниковом изла­
оку из Уметничко-занатске школе у Бео­
граду.

Н е располажемо 'Ни овим 'ори гинални м

цртеж'Ом, већ само штампаним ли·стом. На
Фдорал:нu орua.чент са жеnс1СU.At a1CTO.At
папиру за штЭt."\IIпање књига {не нарочито
доброг квалитета) стиснута је ова -велика Qrnement jtoral avec nu jeminin.
Орuа.м.еnталuа декорација, (,кат. бр. 1), У
ства'РИ , флорални орнамент који израста из
велИlКОГ цвета у основи. У тучку ЦlВeTa је
жен·с ки акт . млада жена која размиче фло­ наставио графичке студије у Берлину. Цр ­
ралну лозицу ор.намента да би обезб€\дила теж предСТЭfВља персонификацију две музе
цен'Грално место у КD'Мпозицији за своју по ­ (поезија? и сликарство) и лево од ногу јед­
јаву. не музе леже симболи уметности: две ма­
Овај женоки акт неодољиво подсеhа на ске, лира, свитак пергамента. Музе седе ·на
Ботичелијеве женске фигуре с раоплете­ малом, узвишеном трону . Једна муза (сли­
ном косом У,СК·Q-витланом у праменовима. карство) је у дугој хаљиЮl, без рукава. и
у ;цоњем ,десном углу аутор је сигнирао дубоко декQлтованој, док је !друга муза
рад: Н . џ. III - 1911. - Б. Данас не зна­ пр€'к.·О хаљине огрнута тешким огртачем.

мо у ~Kojoj је публи.кацији -орнамент ()бјав­ Хаљина прве музе 'и огртач друге падају од
љен. Највероват-није се не ·ради о пробном колена у ботатим наборима које је уметник
от.иску, веn :имамо пред собом лист из ори- убедљ'И'ВО решио. Цртеж је СИГНИР'ан у до-

262
 НИКОЛА ЏАНГА

њем десном углу: и. п. М. М. 15!ПI 1912. з'о.вани графички 'Рад Т1Ю мињеМQ само зб ог
НИК. К . Џанга. тога ШТО га је Џа.н г а посла'о мајци у Бео ­
Занимљиво је да је у г.арњем деси-ом у­ JlPa:д написавши на полеђини: "За )i1споме­
глу исписано мастилом: 14/ III 913. оверава ну на мој први рад у Берлину мојој слаткој
ИСПИТНИ одбор (и два потписа) дИМ. Ј. 00- мами ње.н СИН НИКlола. 20. 11 1914. Берлин. !'
КОЛОВИЋ и ДИМ. ГаlВрилавиh. О ка.квом се На предњој страни С.IЮГ прафичког решења
ИСПИТНОМ одбору ради, тешк' о је рев.и у о­ је ситна тура дописана мастилом, латини­
вом тренутку. ПОШТ·Q је аутор сачу,вао цр- цом: Џа.нга - Берлин? 1 1914.

Музе Les Muses

теж ,све до смрти, претпостављамо да му је Шест месеци каСНlије Џанга је већ био
био веома важан и \драг. у униформи, у Скопљу, да би ускоро, за­
Највероватније да је Џанга 'боравио у тим , био упуhен у борбену јединицу и на
Берлину - ОД почетка школске 1912/13. до фронт. Поново ћема се са слика-ром Џантом
краја 19 13/ 14. illколске године (краја лет­ и његов'им сликарским делом срести тек у

њег семестра), јер је ·већ 1. септембра 1914. заробљенич:ком логору .

ступио на одслужење .војног рока. tз Но, следимо хронолошки догађаје из у­
Да ли је нешто од Џангиних palДoвa из ме'I1Н'ИКОВ'ОГ живота.
овог периода школовања сачувана . тешко
Рекли смо да је 1. ,септембра 1914. годи­
је реhи. У заостаВШТИRисе налази једно
не Џанга ступио на одслужење обавезног
графичк,о решење, налеПiница или таме
ђачког рока у ђачку чету у Скопљу.
слично. То је приказ лутке, са холандским
КЛ'ампама и панталонама, решен у шест бо­ Из Окопља је .исте године УiПуhен у бор­
ја на оветлоплаlв'ој поза'дини. t4 Овај реали- бену јединицу у 14. пук II позива 1 бата-

263
РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША

тон, 10. чету, као ђак - поднаредник. 15 Како су ГОТОВО сви цртежи си~нирани и
Октобра 1915. године, указом ФАО бр. носе по неку забелешку, то нам откривају
15184, произведен је у чин резервног пеша­ мно ге детаље и з Џангиног живота у заро­
дијсК'ог потпоручника. 16 При повлачењу бљеничк'ом логору.
његове јединице, 1915. године, ЏalНгa је те­
шко .рањен куршумом у 'Врат, -на планини у Ашаху су настали: Скица cpnCKOZ за­
Жељи-ни код Алек,сандровца, KOjo..v.f приљи­ р обљеuоz soj1iUKa (аутоnортрет), (кат. бр. 3),
К'ОМ је и заробљен.п цртано ОЛQlВКОм 30. новембра 1915. ГОДИiне,
Када се 1918. године Џанга вратио ИЗ власник Народни музеј у Београду; Кадет­
аустријсКlОГ заробљеништва са собом је до­ еке бараке IV 'рупе (1916), (кат. бр. 5), ,вла­
iН€o , према ономе што је до данас саЧУrвано, сник Народни музеј; Село Харткuрхе-ц.

Кадетске бараке IV zpyne у ропству Baraques des cadets du IVc groupe prisonnie-rs.

десетак цртежаоловком, 'Мастилом и ту­ (1916), (кат. бр. 4); Кадетеке бараке у роп­
шем, као и једну слику рађену уљем. На­ ству (1916), цртано . ист.ог дана када и Ка­
родни музеј у Бео~р~у чува из тога раз­
детске бараке, из поседа Народног музеја,
добља два цртежа, а Војни музеј у Београ­
(к ат. бр. 6); Официрски .ltо.ор за вре"".
ду девет цртежа. Цртежи ИЗ оба .музеј а на ­
стали су у заробљеничким логорима у А­ штрајка мааУ 1917. (1917), (кат. бр. 8), цр­
шаху на Дунаву и у Гредигу (болници) код тан непо·средно после шт.рајка глађу измеђУ
Салцбурга. 12. и 25. марта 1917. у Ашаху.

264
 Скuча СРnСКО2 заробље'Н.О 2 војинка

Esquisse d'un soldat serbe prisonnier.

Портрет СвеТОАи-ка Ја1i'КовUћа

Portrait de Svetotik Jankovic.

Аутоnортрет

P ortrait рат lui - meтe.

РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША

Цртеж Куnатuло и стражара (кат. бр. прибора за писање, то ћемо ·0 њему реhи
носи две сигнатуре: Гредиг 14. ЈП 1916. и
12) нешто више на Кlpajy овог п о гла в ља о сли ··
Ашах 1. VП 1916. карев ој а'КТИВНQСТИ у заробљенич К'ом ло ­
Из Гредига је с аЧ)'iВ<liНО пет цртежа. По гору.

датумим а н астанка, које је Џ анга .р ев но с но Међ у радовима, које ј е донео из за роб­

у пи сива о на са ме цртеже, видимо да су че­ љ ен иш wа , налази се и један умет н ик'ОВ
тири цртежа настала у вре ме н у 'од 26. ф е ­ Аутоn артр е т, уљ е (кат. бр . 7)." Слика је
бруа.ра ДО јула 1918. г од ине. 'Го су цртежи малог формата (44 Х33 ОМ), платн о н а
из поседа Војн аг музеја: Водовод IV zpyne блинд-раму. Аутор је сликао себ е анфас .
(резервоар ), туш (1918), (кат. бр. 13); Офи­ Слика је ПO'Iшисана и по ' об ичају носи да­
цир, омвка (1918), (кат. бр. 16); Портрет тум сликањ а : 1. ЈП 1917. Ашах на/Д.
Мu ке Ковач евuла I. Шuље" . оловка (1918),
(,кат. бр. 11) и Затвор у ропству . зелено ма ­
с тила (1918), (-кат. бр. 14). Н а цртежу овог
затвор а исписао је аутор: "З а твор у роп­
С1ШУ У коме сам лежао са Радов а ном В уло ­
вићем од 20-25. VП 1916. у Ашаху." Ниј е
нам познато зашто ј е ЏЗtнга пр овео пет да­
на у логорск,ом заmюру у Ашах уУ~
Пети цртеж из Гредига чува се у Народ­
ном музеју. Т о ј е цртеж Офu'Цuр с"К.е ба ра к е
у з аробљ енu·ч:ко.м. Jl,.ozopy, туш (1918), ('кат.
бр .15). Ист и мо тив ј авља ,се на црт ежу из
1917. г одине, у п оседу Војног музеј а, п од
нази,вом: О фицирс ки л.о'tо р за вре.м.е штрај­
ка zла l) У 1917.
Пејза жи из заро5ље ниЧ'к'ог логора не ­
што су број нији него портрети из 'Исто г пе­
риода. Додуш е, Џ ан г а је понав љао мотиве
из логора и на основ у ,скица из Ашаха ра­
дио реплике у Гр еди г у.
ВеЋ на први поглед запажамо да је Џ ан­
га . црта јући л о гор, цртао само архи т ектон­
с к е обј е кт е: б араке, куле, ограду - све 0-
си ромашен:о, без прис уства ЧQвека - да би.
вероватно, и на овај начИ'Н потеНЦИiр ао о­
с новну наме н у објек та - пребивалиште
с уж аља.

Цртежи су р ађени Фактограф ски; забе ­

ле жен је сваки детаљ од оног приказан-ог у
првом план у до 'Оног .на хоризонт у. У ОlВим
п ејз аж.и ма: К адетс'Х:е бараке, Офицuрс'Х:u
Jt OZOP, Ку nати.л.о и стражара, Вод овод IV
zpyne . .. I иако демонстрира своје цртачке
с п оС'обно сти и минуциозн ост, 'р екл и биомо
да Џа нга искр ено дож ивљава мотив, гм н о ­
г о иокреније него две деценије ка'CUi.ије ка­
да тежи да покаже ,своју цртачку непогре­
Про је'Кт nucattez прибора У српском стилу
шивост.

Цртежи из л о г о.р а су драгоцен и до ку­ Pro jet de journitures de Ьитеаи еn sty~e serbe.
менти човеков ог страдања, али и дела која
нису лишена УМ€1'ничког надахнуhа.
В ели,ка ј е штета што Џ анга ни је наста­
Породица Ј анковић из Б ео града ч ува
вио 'овим путем и што ј е, пр.ик азуј у hи пеј­
заж, у ,касниј им радов има 'Више б ио цртач­ још један п о ртрет К1оји ј е Џан га сликао у
-документариста а мање личн о ст која кроз зароб ље Н'ичком логору. То је Портрет Све­
пејзаж испољава своје расположеље и свој ТО ЛU1Са Јаu'Ков ић. (кат. бр. 9), Џ а нтиног .рат­
нот друга из логора, слик ан у техници уљ·а.
однос према прир оди - објекту који црта.
Џанга је и з заробљеничког логора донео Са ових једанаес т црт ежа т ушем и два
још један црт еж, али како је т{) пројект уљана рада :исцрпљује се 'све ш то је Џанга

266
 НИКОДА ЏАИГ А

наеЛИlкао у за1робљеничк'ом логору од 1915. ви или уништени или их је аутор покла­

до 1918. године или, тачније речено, то је њао овој им друговима у логору па ћемо, не­
,све што нам је 'данас познато и што се на­ ком приликом, ДОћИ и до неког 'ОД тих ра­
лази пред нама. На основу датума иает'анка дов'а. На такву могућност указује и сачу­
цртежа или слика, датума који су редовно вани портрет Светолика Ј анковића .
и ревносно бележени, могли бисмо закљу­
Све Џангине цртеже из заробљеничког
чити да је уметник ,сликареки био релатив­
лог·ора, по мотиву можемо разврстати у две
но плодан у логору. На 1'0 указује податак
групе: портрети и пејзажи.
да су три цртежа рађена у периоду јун-­
јул 1916. у Ашаху, а четири ОД фебруара ДО Портрети, један аУТОПОр1'рет и четири
марта 1918. у Гредигу, значи у краfiим Bpe·~ по.ртрета, рађени на Јса ,мом почетку сликар-

"
§iX.·. Лi:;$ . .,.=.·Љ'i/i8';. .",,'" %"');f"'ZЩ;~""" .. , IЗi"

Портрет Микс Кова1.(.евиnа "Шuље" Офuцuр иn officier.

Portrait de Mika Kovacevic »$Нја({.

менским размацима. Ово .нам намеће пита­ ске каријере и Портрет Јосипа Броза, (кат.
ње да љи је Џ ан г а ин т ензивније сликао и бр.35), уље из 1952, сликан, значи, у по­
1917. ,године, · однооно да ли је сликао у то­ следњој деценији уметниковог живота,:!О
ку целе 1916. и 1918. године, а не само у на­ заокружују малу целину, 'На ·ООНООУ које
пре~ по:менутим периодим.а? Ако је био 'Dреба дати суд 'о Џа'Нги као по'Гретисти.

сликарски плодан као у поменутим интер­ Има подата'ка да је Џанга раlДИО портрет
валима 1916. и 1918. године, онда су радо- и између д'ва Ip aT·a, углавном цртеж, али су

34'
267
РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША

ти цртежи расути. За 1ieKe поуздано знамо П ортрет СвеТОЛU1Са Ја кковиnа Џ анга је

и да су уништени.:! 1 ели·као у логор у десет месеци после свог
ауто портрета. о.во ,време од десет месеци,
Аутоnортрет, уље (1917), сликЗiН у Аша­
који су пр отекли од СЛИiК'ања Ауто nортрета
х у, драгоцен је документ и уметничка дело
до П ортрета Светолu'Ка Ј аи'Ковила, још је­
саЧ)l\ВаНQ до данас. Џ а нга је, највер оватни­
дан је разлог за наду да са ова два ПОР'I'pе­
је, ·седео пред огледалом и зато јеаутопорт­
та ниј е исцр.nено све што је Џ анга у логору
рет радио у пуном анфасу. То је попрсје.
П ортретисarни 'Има 'На с еби сиву вој ничку
блу з у, без икаквих ознака. Лице nОРЂРети­ Купатило и стражара.

саног ј е q .B PC'I'O моделира:но, прелази и з ме­

ђу 'освет љених и осенчених дел ова лица су
ОШТРИ. Кроз инкар нат лица изразито про­
бија ,к.армин на 'скоро овим П ОВРШМlНама.
Очи, обрве и коса су кестењасти. Постав­ ипе saHe ас bains е !
uпе sentineUe.
ље н на све т лу поз ади н у, п ортрет се насл у ­

ћеном нов ом димензиј'ом одваја са површи­

не п ла тна.

,, ~~
јјј. .1'\\~ ~~ ,
, ГlЧ)\Г. (""r~~)

Официрске бараке у заробље'liи'Чко м. д.ozору

Водовод IV 2руn е
Baraques d'officiers dans le сатр des prisonniers.
I nstanation а'еаuх
аu IV e groupe.

Као што смо 'већ ре кл и , Аутоnортрет је
сл·и.ка н у Ашаху 1917. године и пост ављен
је скоро .идентично као и цртеж, аутопорт­
рет, Скица за српско? заробљеuо'l.. војника,
оловка (1915), (кат. бр. 3), о којем ће каани­
је бити више реч.и.
·насликао уљем. Ако ј е боје набавио у за­
робљеничком лоroру у време када ј е сли ­
као свој Аутоnортрет (марта 1917), онд а је
сигу рно да је боје К'Ор и стио крајње рацио­
налн о, ј ер до њих као заробљ-еник није 'Мо ­
гао лако доВи . Можемо, да'кле , бити сигур-

268
 НИКОЛА Џ АНГА

ни да је било још слика рађе.них у техн и ­ донео 1920. године у Југославију. Данас
ци уља. портрет чува у Београду супруга портрети­
Светолик Ј 3ЈНIroВић, резервни потпоруч ­ саног.

НИ'К, сликан је анфас, с телом лежеРНQ о­ Портр ето.м. Светолuк:а JaUKOBuha Џ3ЈНга
кренут и м удесно. 'го је млад човек с него­ је наговеСТИQ своја танан а осећања и спо­
в'ан,ом б.радом и брков·има. Портрет је сли­ собност да уо чи би'l\Н'О У карактеру лортре­
кан лазурним ианосом боје, мекю, на све- тисањог и да, занатски зрело, те Кalрактери-

~:~;:~.:. ;2:: $;;'"..%;,<;ti~~

$1-х.Н - С)16 - Rt.!JAH I"'~ ђи::/_мл.)Г :· у '1,
1'i - ill - <-)13 Гј)€ ди Г' 'k..'З . K:;,.(.~f;tJ~Y

тл о ј позадини. КОЛОРИС'l1ички акценти су етике пренесе на п латно. На жалост, сви су

црвена храгна 'Официрског мундира и офи­ изгледи да је Џ а'Нги но интересова ње за
цирске еполете. портрет слабила или тачније речен·а, при­
Овај портрет сликан је на платну, ди­ лике да слика парт.рет током годин·а које су
мензиј<а 60 Х 50 см. Сачуван је заXlваљујуh=и следиле, биле су све ређе.
портретисаном који га је, .ВIраћајуhи се из Цртеж, сК'Ица, Срnско2, заробље"Н.о't вој ­
заробљенич-ког логора, преко Француске. н.ика, аутопортрет, OBa'Ka~o је најранији

269
 РА,fI.JЕВИЋ УГЉЕША

рад који је сликар у р адио у зар обљен и ч ­

К'ОМ ло го р у. У октобру 1915. Џанга је про­
ИЗ'8едeui у чин рез ервн ог пешадијског пот­
поручника, а сам о шездесет дана касније,
он у Ашах у црта CpncKoz заро6ље'liОZ вој ­
пИ1Са (30. ХI 1915).

П орт ретис ани ј е млад и ле п мушкарац

интеле кт у а л ни х црт а, у војничкој у.нифор­
ми са шајкачом. Фи гура ј е постав ље на ан­
фас и п ортр етисани !Нас фИК Qи ра ·оштрим и
строгим погледом. У изразу за'Робљеник а
нема молећИВ ОСТИ ни страха; доминира од­
л уч-ност и пркос.

Црт еж ј е решен оштрим , дугим и Де6е­

ЈIИ l\1 потезима графита. Та м н е сенк е на ле­
пој П Олов и Н'И лица дају овој ски ци чв рсти­
н у и дИ!нами1.ЈНОСТ.

Портрет Михе Ковачевuhа "Шuље", 0-

ЛОI>ка (26. П 1918), (к ат. б р. 11) и П ортр ет
офицuра, оловка (1918. јул), (кат. бр. 16),
интимније су сљи к арске за6елешке ол о в­
'Ком. Оба п ортрет а су .д ата у про фил у (л е­
ви пр оф и л ) . Мика КовачеВић држи у усти ­ Црт еж II D essi11. 11
ма дугачку, обо р ену му шт ик лу - прика­
зана је само глав а - док се п ор'Гр ет ,офи­
цира зав рш ава крагном мундира и 'Наго­

веш теном enолет о м. је позадина наз на1.Ј €ма оштри м потезима

Ова два црте ж а рађена ,су минуциоз но , дебљег гра фит а. И ма се ут и сак да је Џ анга
инсистираљем на л ојединим детаљима, д о к у оба портрета фиксирао карактере портре­
'Ги саних.

Вратимо се по менутом П ројекту прибо ­

ра за писаље, о ловк а - накнадно ак·варе­
лиса'Н о (кат. бр. 10).
Подсетимо ,се да ј е Џ анга ·ОД 1906/7. до
1909/ 10. шко'лске године би о уче ни к Умет­
ничк,о-занатске шк оле у Београду. У то
време је, нај вероватн и је, слушао или 1.Јитао
предавања Драгутина Инк њост ра-Медења­
ка, која ,су 06ј ав љен а у књи з и Пр еnоро'Qај
српске у.м.етности. 1907. ГОД Иlне у Београ­
ду. 22

у те шким годинама рат>а , као рат ни за­

ро бљеник у Ашаху, 'Односно Гредигу , Џан­
га с е 1918. г одИ'Не присеhа саве т а професn­
ра Драгутина Инк иост.р а - Медењака и про­
јектуј е Пис аfiи прибор у српском ст илу. 2З
Проф еCQ Р Инкиост.р о је гово.рио и н аписа.:>:

"Стил је и зраз оnштеz духов1iОZ стања

једко, доба.

Својо.м. ОР1iа.м.е1iт а лно.м. Te KoeU1iooМ. срn ­

СК:U 1iарод створио ј е се би .At.oZy1'L1iOCT за са­
.м.оста л 'liО учествоваље у оnш тој све т с кој у­
.м.етuосној жудњ и и за усnешно стварање
ceojeza с тил а по CBu.м. в рста ма у..кетности,
nри.м. ење'liи.м. у разни.м. nроизводu.м.а разв и­
Цртеж 1 Dessin 1 јене привреде.

270
 НИКОЛА ЏАНГА

Срnсха пародпа 0p1iaJtte1iTUKa садржи Без обзира на то, у којој је мери аутор
све састојке за који.ма се у данашњеJtt по­ усп ео да пројекту ј е прибор за пис-ање .. у
крету тежи. По об.л.uку cBoJtte она је проста, СРПСК>QМ стилу", ње г.ов покушај је вредан
јасна, nриродна, непосредна, без uз.л.uшнuх пажње, тим пре што је на,с т ао у време када
завuјута-к.-а 11. uзвuјутаха. По садржuнu сво­ се јављају тек наговештај и примењене у­
јој она је nеnосредни uзраз жuвота, nриро­ метности у нас, а да и не говоримо о томе
де, људсхе душе по cBuJtt њепи.м CHazaJota и како је пројектован под изузетно т ешким
nокрети.м.а. У љој оz.л.еда се nуии схваћај услоsима у заробљеничком логору.
образаца; с.л.ободна, дубохu.м. u 'Чuсти.м. осе­
nајем воЬеnа nрерада љихова; вџди се рад­
ња жuве, осетљиве и творачк.е душе. 1920-1 960.
Те састојке ваља само сазнати, народ -
Џанга се вратио из заробљеништва 1918.
1iU.м. духо.м, оживети и доводити у нове
године. УlНиформу није скинуо ј.ош дrвe го­
ск.л.оnове.
дине. Наиме, по повратку из рата 'остао је
На то су, поред стручних научниха, иа­ у Љубљани , где је на дужности командира
рочито nозва1iи уметници . А наша земља
броји у.м.етпике. «

Један од ТИХ уметника, далеко од ОВО­

ј е домови-не , покушао ј е да следи савет про­
фесора.

Дан,ас се пред нама налази лист аква­

рел . . папира димензија 31Х23 см на којем је
Џанга, први пут 29. марта 1917. у Ашаху,
п еро м нацртао ' студију десне шаке, а ниже
десно портрет младог човека ,са БРК Qlв има у
шињелу. Поред овог портрета , Џ ањга је
исписао, такође тушем: "дУШКОС<.
Кориетеfiи мсти лист папира, у .незавид­
ним условима заробљеништва у Гредигу,
Џанга на њему пројектује "Пuсалu прибор
у срnск.о.м. стиАУ". Уметник се -овом прили­
К'ОМ служио 'ОЛО[8КОМ. Пројект садржи пет
предмета за писање, од којих је само је­
дан дат из дна угла (УlП'ијач). ти предмети
су: мастионица, упијач, наслон за увлаке,
'Нож за хартију и увлака. Само цртеж ма­
стионице, означен 'као "Сл. 1.", накнадно је
акrварелис.ан. Аутор је К!ористио четири бо­
је: окер (ОCIНо~'Ни тон), црвену, пл-аву и зе­
лену (ор наменти).
у горњем десном углу папира Никола
Џанга је набројао npojeKTolB aHe пред.мете,
а испод то га записао: ,,10-II-1918. по новој.
Гр ед иг."

Пројект не садрЖ!И rОПИС материјала ко­

Цртеж III Dessin IП.
јим би прибор био рађен нити димензије
предмета. Што се тиче материја·ла, аутор је,
највероватније, 'Мисљио на дрво, метал и
мермер (плоча на упијачу). qeTe у обновљеН>QМ Дравском п ешадијском
Скоро сви видни rделови поменутих пет пуку, са чином капетана 11 класе. 24
пр едмета из прибора за писањ е украшени у Љубљани се Никола оженио, непо­
су орнаментима који се, углавном , понав­ средно по повратку из рата, и већ 1919. го­
ља ј у :на сваком предмету. По неюој далекој дине родиља му се 'кћи Катарина, к'оја да­
а'Ооцијацији то би могли бити елементи, мо­ нас живи у Колру. Ова 6.pa"<iHa заједница
тиви, кој и се ј ављају !На наро,щним ћИЛИ-­ 'н ије дуго трајала. По'сле демобилизације,
мима. Сви предмети су ра:вних ивица и 31. марта 1920. године, са "<iИНОМ резервног
сштрих углова, ту и тамо ублажених и у­ капетана 1 класе, и без породице, Џ анга се
мекшаних. врава у Београд.

271
РЛ ЈЧЕВИЂ УТЉЕША

''f ~
;~~(1);-pt.~t.,
{l((ft:.<I)j ~ "'

-/'/ l' 1j"j'-;P/4

"t

и #. --2;7 v
dZ~~~:;;::..~c;tr-"~1:~:"!r f'J ~
Увереље о студ1-tјUАШ иа У.Аtетиu"t(.'Ко-зuuuтс'Кој Ш'КОАU 1-1 Беоzраду.

Certificat d'eJ1-tdеs de ['Есо[е des metiers d'art d Belgradc.

Сликар долази у Београд ·с великим у­ Њ €lНe уметности и напокон отвара фИРМQ ­

ме~ничким амбициј ама и жељом да надок­
нади ·све што је због рата изгу:бљено. Али,
жеље и .м.огућности које 'Му се у БеОl1раду
пружају, битно се разликују. Беотрадс.ка
уметничка среди,на нема .ни р азумевањ а !НИ
интересовања за њеоове фаКТО f\рафс ке, МИ ­
нуциозне цртеже предела рађене пером.
Џ а.нга траж.и излаз 'Из незавидне мате ­
ријалне ситуације ступањем у државну
службу.25 Обаве зе које проистичу из радног
од.носа , одузима ј у му 'Време потребно за у­
метничКQ стварање. Зато привремен о напу­
шта службу, живи 'Од сл и карства и прим е-
писачку радњу, у данашњој 'Улици марша ­
ла Тита (преко пута "Лондона"), у lIlасажу
у којем је имао атеље и вајар Стаменка
Ћурђевиh. 2G
Џ анга се други п ут оженио 1930. године
Александром Врабец из Земуна. Алек.сан ­
дра и Никола у браку нису имали деце.
Све до 1936. године, када Пiоново ступа
у (Државну службу, Џанга се .бори за , основ ­
НУ егзистенцију LЮИiВећи од примењене у­
меmюсти И , повремено, од СJllи·ка·РС11Ва. По ­
нешто од онога шт.Q је радио тих ,година ДО
данас је сачувано, али је већина (ј ер се

272
 НИКО Л А ЏАНГ А

претежно бавио графичким решењима и о­ сандре, која тврди да се њен CYll1Pyr 'Озбиљ ­
премом књига) расута и било би потребно није посветио сликању-цртању тек после
уложити много напора и времена да се све 1934-35. године , угла,вном таЧlНа.
'ГО прикупи и у целости оцени. Александра Џанга се сећа и атељеа сво­
Пошто је мало радова сачу,вано, мора­ га супруга у Југ-БОl'дановој улици (20 ?) У
мо поменути два цртежа пером, оба на јед­ Београду , кој\и је уметник држа о од 193:1-
ном листу папира, у сецесионистичк,ом ма­ 34.године, управо у време када је почео ин­
ниру, који датирају из 1920. године . Црте­ Т6нзи.вниј е да слика.
ти су, највероватније, намењ€!Ни за деко­
Као што смо рекли, Џанга , се враћа у др­
рацију књига. 27 Не знамо јесу ли публи­
жавну служ·бу маја 1936 . године. Запослио
·ковани.
се у Државној маркарници као литоцртач и
Цртеж 1 (кат. бр. 17) лредставља сли­ на овом послу затекао га је рат 1941. го­
карку, дату до појаса, ' с палетом и кичи­ дине.
цом пред штафелајем. Композиц ија је сме­
Последњих пет година четврт е децениј е
штена у .непра'вилни праlВ"оугаоник, постав­
овога века, по ономе што је остало сачува­
љен по вертикали, чије су дуже стране на
но ·од ли-ковног дела Н. Џанге, представља­
гор:њем крају заобљене а ниже, местимич­
ју умет:ников најпло днији период. Пре н е го
но, улазе у лоље правоугаоника и сужава­
ШТ.Q пре ђе мо на анализу и приказ радова
ју га. Флоралн.и орнаме-нт lНa 'два места, ле­
из тих последњих пет година "Четврте деце­
во и десно од правоугаоника, излази из'Ван
није поменимо и један тек·ст из пера Ђор­
ко мпо.зиције.
ђа Ораовца, 'објављен у "Недељнњм илу­
Црте :JIC 1I (кат. · бр. 18) смештен је у круг
страцијама" 1939 (?) године, у к'ојем Орао­
пречника 5 см. У профилу је ,дат лик мла­
вац са симпатијаlма пише о овом ,млађем
де жене ·са дугом косом и "богатюм" капом
колеги Николи Џ аЈНГИ . Како Орао.вац бел е ­
са украсима који излазе из обима круга.
жи и н еке нове п одатке - а пот;врђује 11
Испод ов'ог цртежа је сигнатура: ХII - "
нашу :претпоставку о томе да Џанга од по­
1920. Н. К џ.
вратка из рата па све до 1933-34. године
Наредне године, већ у јануару (значи
мало слика или се искључиво бави приме­
само месец дана касније), Џанга ради Цр­
њеном уметношhу - то ћемо се послуЖ'ити
теж IП (к ат. бр. 19) по намени СЛИЧ3ЈН по­
цитатом из овог-Написа . На самом почетку
менутим: цртежима. Овде је, у кругу преч­
на писа, 'објашњавајуви на какав је пријем
ника 9 ем, дата фигура жене у седећем по­
у у.метничким круговима у БеОDраду наи ­
ложају.28 Ноге приказане жене ,под бога­
шао Џ анга по повратку из з·аробљеништва.
тим наборима хаљине излазе из .круга у К'О­
Ораовац каже: "Као ђак предраТ1не ш.коле.
ји је смештен а композиција. Овај цртеж
он је добро познавао и занатеку страну
пером знатно се разликује од напред поме­
сликарсwа, и сматрајуhи сасвим правилно
нута два цртежа и <110 недоследности стила.
да је занат исто тако частан 'и користан по­
Из исте године датирају 'и д·ва листа па­ сао као и било који други посао, он отвори
пира (каширана на карт·ану ), !На кој!има је фирмописачку радионицу, да не живи на
дата Студија словnuх unuцuјала I и II (кат. туђ рачун, и да у раду и тишини нађе ду ­
бр. 20). То су иницијали ·слова ћирилице у Ш€IВног 'Мира.
орнаменту, као и више појеДЈ11наЧЈНИХ ,СТУ­
Г-ОДИlне ·су пролазиле, али Џarнгa није на­
ди ја 'орнамента. 29
Вероватно се ради о пре­
шао тражено спокојство. Био је свестан
цртавању и стилизовању примера 'Из неког
своје вредности, осећао је потребу да ње­
рукописног узора. Оваки цртеж и детаљ
гове умет.ни"Чке могућности :дођу до изра­
обележени су са два знака (пример): "ст.
жаја . Али после толико паузе тешко је на ­
66 1.115". Ове листове помињемо само зато
ставити ...
да бисмо указали на Џангино ИlНтересова­
ље и за ове ЛИКIQ.вне проблеме. Први одзив дошао је од његовог школ­
"у уметниковој з3!ОставштИiНИ сачувано ског друга ,сликара Живорада Настасијеви­
је више цртежа, ;из разних периода, к:ојима ћа. Видеfiи његове радове пером Живорад
Џа.нга студира понеки проблем лримењене је био -одушевљен и рекао му да по сваку
уметности . Бројне ,су-скице на којима су цену настави. Ускоро је дошао и други. Ни­
приказане или пројектоване елеК'I'рична сам познавао Џангу. Био сам на седrници
стана лампа, упиј ач, бо'кал и други пред­ Удружења сликара и -вајара ратника. Се.д­
мети за ·cBaKoд.нeВiНy употребу. ница тек 'што није почела, кад у собу уле­
За 'нас би било посебно значајно и инте­ те један човек атлетске фигуре, овежег, на­
ресантно \Ца сазнамо шта је Џанга насли­ oMejaiНoг 'и младалачког изгледа. о.вај буч­
као, односно .нацртао, у овом дугом разд06- ни улазак и 'ова ведрина деловала је као
љу. Изгледа да су сведочења супруге Алек- пријатан KOlНTpacT, јер веhина присутних

з5 273
Зе..чуn Z emun.

Охридс1СО језеро Le ~ac d'Ohrid.

Тешањ са тврааво.м Tesanj avec sa forteresse.

Каље.меzдшн, Le рате de Kalemegdan.

РАЈ<.IЕВИЋ УI'ЉЕША

давала је утисак младих стараца, уморног која је са чув ао до краја живота, налази се
и сумо рног изгледа. и писмо Удруж ења од 18. јуна 1939. ко.iим
Представише нас. Заинтересовао сам ср, га оба.вештавају да је на Скупштини Удру­
за овог колегу, коме сви мразеви, слане v. жења иза бр ан за ред овног члана. Џа<нга је
пламења че п осле ратног Ж'ивота lНису ума ­ сачувао и легитимацију Удружења с посеn­
њиле оптимизам и ведрину и ,као с т раСl'ан НОМ препоруком Бластима. 31
психолог хтео сам да анализира м "случа.i". у.дружење ратника сликара и lВa,japa
П осе тио сам га и био изненађен када припрема тада своју изложбу у Лијежу (на
сам 'Видео његове ра д.ове п ером. Гледајуh и којој Џанга , највероватније, није излагао)
их, мислио сам колико смо богати таленти­ и у Б ео граду. Џанга припрема радове за из­
ма. и ·колико потпуно индиферентна прел. i::I­ ложбу у Београду и на истој излаж е девет
ЗИМО поред вредности које би се у ДРУГИil<l радо:ва: Предв ечерје - јужна Србија, 0-
земља ма са пуно 'I'O-плине прихватиле .. " хридс х о језеро , Кула у Дебру, Бо ка Котор­
С1Са - Оток св. Јурја, Старо На'l.ори'ч. U1tо.
Кале..1~е'l. дан, 3е.мун, Б охиње и Г лад. 32 То су
све радови пером - т уш. Поуздан о знамо
да је само један од ових радова сигурно са­
чуван и да је у посед у Н ародног музеја у
Београ:ду. То је Гл ад (кат. бр. 29). Пет ра­
дова знамо по фотографијама к,оје је сачу­
вао са,м аутор: Охридс'Ко језеро (кат . бр. 25) ,
Кула у Дебру (кат. бр. 26), Ста ро Н а,орu ­
чunо (кат. бр. 28), Ка ле.м.е'l. даn (кат. бр. 23)
и 3е.н..уu (кат. бр. 24) . Црт еж Бока Которск а
- Оток СВ. Јурја (кат. бр. 27) знамо по р е­
продукцији из "Недељних илустрација".
објављ е ној 1939. (?) године. Бохиње и Пред­
ве'Черје - Ју жnа Србија, не энамо ни по
фОТОЈ1рафијама.
По сећању уметник ове супруге, осам цр­
тежа је продато на сам ој 'Изложби. ИЗ НО­
I3инских вести , објавље них тих дана у бео­
гра;дск, ој штампи , сазнајемо да је Душан
Пант иh, тадашњи ми ни стар за физичко ва­
спитањ е народа, који је З ВЭЈНИЧНО посетио
изложбу, о'Гкупио Џанг ин рад Бохuње. 3З
Ова изложба изазвала је живо интере­
совање код београдске ликовн е публ ике,
док је ликовна !к ритика бил·а уздржа на. О
изложби пишу Мила'Н Кашанин у "У .мет­
uu'ч'ко.м. nре'l.лед у l<31 и ЗВОНИМИiр КУЛУН ЏИћ
у београдским " О nштunскu.м. nовunа.м.а" }':i
Џ ангИiНОМ делу са ове изложбе ниједан
ОД поменутих критичара не посвеhује по­
себну пажњу. Уост·алом, так,о нешто тешко
је и 'Очек ивати када се има у вид у да је том
приликом 41 аутор изложио преК'о 200 ра­
д ова.

Оно што је Џанга изложио на ово ј изло­

жби, иако га критика није посебн о помену­
Глад La faim.
ла, предста'в љало је одређ ен и к,валитет ко­
ји је био значајан и за изложбу у цели ни и
за самог умеТlНИК<:I.

Управо у време објављивања овог наш'f ­ у каталогу изл,ожбе био је репродуко­

са Џа.нга је примљен и у Удружење ратни­
ка сликара ом вајара из ратова од 1912-
1918. годи не. П о свем у судећи, пријем у ово
уме'IlНИЧКО удружење Џанги је много зна­
чио. Пrpе свега пријем у Удружење га под ­
стиче на рад. Међу ретким документим а
IЗан цртеж Глад, једини засад познат сачу­
вани Џа н гин рад са ов е изложбе. То је био
и једин и Џа-н I'IИ Н п ортрет на -о вој 'Изложби.
Иако цртана 1940. годин е, Глад (кат. бр. 29)
је Џаrнгина ремини.сце.нција на ратне стра­
хоте, Тешко је реhи да ли је пред ауто ром

270
Кула у Дебру иnе tO'ur d Deb ar.

На zо рнчu1tо Le monastere de NagoriCino.

РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША

позирао тај млади човек са шајкачом, испа­ можда пренети са фотографије, па су у

.лих ј агодица и полуотворених т~Н'ких уса­ атмосфери хладнији него што оч екујемо .
на, или је то лик који је сликар носио у се­ Изложеним цртежима на Изложби у­
ћању ј:ош из ратних година - ЛИК који дружења ратника сликара и вајара 1940.
оличава страдање ј ед ног ,народа. Слика је године у Београду није исцрпен о све што је
настала у време када су се распла'Мсавали Џанг а нацртао у овом ПЛQДНОМ периоду.
ратни пожа·ри у Европи и овакако пред­ Изложбен е слике с у Џiастале п ред саму мз­
ставља и тихи ауторов протест против ра­ ложбу , и то од 1939 , до 1940 , године, док је
та, глади и страдања. Цртеж оставља ути­ Џанга доста -радио и неколико година пре
сак: он опомиње фактом и истином; мање тога. На основу онога што је сачувано и
смо опремни да веруј емо његовој уметнич­ ШТО се данас налази пред IИ3'ма, можемо
кој поруци. Занатска перфекција цртежа претпостаrвити да је ова СЈIикарева фаза за­
пером О'.Вде је дошл,а до изражаја а то ве по-чета сачу.ваним цртежима Мо т ив из О1СО­
Џ анта демонстрирати и у осталим цртежи­ .ли"е Скопља (1936), (кат, бр, 21), непознат
ма са ове 'Изложбе . власник и Т ешањ са тврЬаво.м. (1937), (кат.
бр. 22), У по седу умет.н иков е супруге. Други
Међу пеј заж им а, ценеви их према са ч у­
цртеж представља Џангу у правом светлу.
ваним фотограф и ј ама, истичу се: Кале.м.е 1.­
дан, Охрuд ско језеро и Старо На'lори"Чu. ­ То ј е BepOBa'ГIНO најбоље што је сли.кар о ­
ста,вио и искрено доживљен пејзаж града
'Чuн..о. З6 Анализирајући то Старо На 'l.oРV,,'Ч:Џ, ­
са опомеником културе. Иак·о је и у ОВОМ
ио, Охридско језеро и Кале.м.е'Zдам., имају­
цртежу минуциозност пера и те ка'ко при ­
ВИ !ИХ пред собом на нешто мутним и и з бле­
делим фотографијама , морамо да се послу­ cY'IUia, ,она се не намев е
као доминантна
вредност. Цртеж делује извесном лЗ!К'ов:ом,
жимо оценом Ђ о.рђа Ораовца к.оји .их је
делимично примет.ном инпровизацијом и
гледао у оригиналу, .пред п оменуту 'и зло ­
ж,бу, 'и о њима написао: .. Никола ЏаН'l.а при сту пом који не 'Обавезу ј е да се перО "'1
прикаж е ова ки детаљ пеј зажа.
припада старој хлuсu'Чној школu. Он при­
Чињеница да овај црт еж није био 'Изла­
ступа послу са највећОМ а..t(.бuцuозношh.у, са
ган на поменутој изложби У дружења рат­
јасн..о nостављени.м. цuље.м.. CU'lypaH у црте­
ника сликара и вајара, у.казује на то ,да је
жу и снажан у коиструкцији, оп успева,
блаzодареh.и својОј сu'Zур'tюј и u зврсиој те­ сам Џанга изнад свега ценио ОБоје цртачко
у,меве, своју прецизност и артизам, па је
хuици, да да дубuиу студије а да је ие з а­
зато и изложио цртеже на којима је то до­
.м.орu . Ње'l.овu радови одлuкују се дубuиом.
минирало.
и nд астико.м. коју даје остваре-н..а трепа ди­
.м.еnзuја, и у исти .....ах и.м.ају свежunу једuе Други светски рат .прекин уо је Џангу у
u.м.nровизације. CU'lYPUOCT ње'l.ове руке пра­ настојању да сликарски надокнади оно шт о
ти у.м.етuи"Чко осеh.ање, 'Које .м.у o.м.o~yћaвa . је изгубљено у годинама лутања и Тlpaгaњa
да се ужuвu у свој .м.отыв и да кроз то ожu­ или, тачније, од 1920. до 1935. године.
вљавање 0p'l.aUC1CU nовеже своје nејзаже, да Догађаји се после априлск.ог рата одви­
их ожuвu. да С1iажиu.м. U хар.м.оuичnи.м. КОК­ Јају 'као на филмској траци: заробљавање,
трасти.м.а светЛОсти и сеюсе nOCTU'l.ne један бежање из вагона да не би још jeДIНoM до­
uзврстаu сл.uкарскu израз. живео оно што је једном већ ;цоживљ€но у

Потребuо је заuста U врло Jtuo'Zo тален..та Ашаху и Гредигу, прикривање у .окупира­

ном Београду, р ушење к уће у којој је ж·и­
U врл.о ..чUО 'ZО техкu'Ч,ке cUZypUOCTU па хи­

љаде поте з а слити у једuу бесnрекориу вео за време једног ОД 60мбардовања Бео­
града, З8 почетак од ничега, С1'вара ње новог
хар.м.оuu"Чuу целuuу.Н37
огњишт-а ... "у овак,вим условима требало је
Посматрајући ово дело ·са врем е нске ди­ юмат и мн'ого снаге \Да се издржи, да се за 4
станце од четири деценије, данас !Не бисмо боравља и гледа унапред. Џа,нг а је, изтле·­
цитираној оцени имали ништа да додамо да, 'Го умео.
НИТИ да одузмемо. Сложили бис,мо се у пот­
Првих Г ОДИ1Н а рата Џанга је из Држа.в­
пуности с њењим аутором .када говори О
не маркарнице премешт ен у Минис'Гарство
"си гурном цртежу", " изузет.ној техници",
ПТТ као стручњак за израду п оштанских
"сигурност,и њего.ве руке". Мало 'СМО КРИ­
марака и ос талих вреднооних папира. З9 у­
тичнији У оцени искрености умеЂНИ1.f ке ИН­
пр аво у то в реме умет ник ради <;ерију пр­
спирац ије пеј заж ом, која ниј е била спорна
вих 'С,ку.nа ци .iских маРЗiка у Србији, .к'Оју је
у пејзажи·м·а из заробљеничког логора, иако
издало Ми.нист-арство у којем је био запо­
су били мање репрезентативни и мање су
слен. То је серија од девет марака. На сва­
дем· онстрирали цртачко мајсторств о. 'К'Ој је приказан по један наш манастир.
Гледајуhи ове пејзаже теш,ко се може­ Џанга ,се 'определио за следеhе манастире :
м'О отети утиску да СУ сликани у атељеу, Ла зарица, Каленив, Раваница, Манасија,

278
Серија .м.арака -
Манастири

иnе serie
de tiшЪrе-роstе:
Zes тonasteres .
РЛ Ј ЧЕВИЋ УГЉЕША

Чд,а1tови Удружења ратника слuкара и вајара 1912- 1918. z оди n е па И зложб1L 1940. zоди1tе у
У~м.ет'Н.u'ЧкоJt павиљоnу 'La Кале..w.е z даuу.
Les membres ае L'Associa tion des peintres et dcssculpteurs combattants ае 191 2 d 191 8 d t'ex position
еn 1940 аи Pavill on des arts B elgrade

Љ убо стиња, Сопоfiани, Жич а, Г ор њак
Сryденица. 4О Прва м·арка из с ер ије, М ОТИВ
Ж·ич е , појавила ·се нешто пр е саме сериј е.
Џанга је и .овај посао занатски !Врло К О ­
p e,K'IЋO решио, а и збором :маl наС'l'ира за ма­
ти-в на маркама Д'опринео је њиховој лолу~
лЗtри за цији , можда и појачаној бр из и о њи­
ма , уколи.ко је из бор теме зависио од сли­
кара . Марке су шта·м.пане у време рата, у
окупираном Београду, па је ра зу мљиво што
је Џанги после рата било заме рено -што се
прихватио овога по с ла.
Као д а је и с ам осећ.ао да овакво ањгз­
ЖQвање у ратним годинама н иј е коректно.
Џ анга с е iНaдa љe клон и ;веfiих јавних
слова .
Следеће, 1942. г одине остао је без t.:л у ­
:жбе и све до 1947. :живео је, к а.ко се то мо­
гло, од с ли кар ства .
у току рата Џ ан га је двапут излагао на
и з ложбама. Пр в и пут 'На Јесењој ,изложби
бео~радс,ких уме'Niик'а, октобар-новембар
1942, године у 'УмеТНИЧiкоо.1 паtВиљону, и
и други пут на Излож б и Стари Б еоzрад , а ­
при л-мај 194 4. такођ е у У,метни~ком п а ­
в иљону . На Јесењој изл.ожби 1942. године
Џанга ј е и зло жио Изб е?.л uце (кат. бр. 30).4.1
Ова слика је сачувана и ДајНас ,се налази у
п:риваЂНQМ поседу у Б еограду . Мотив за
слику Џан га узима с а ули ца Београда ; ак­
т ери .су страдаљн ици великог града. На из­
ло жби Стари Бео zр ад Џанга је опет и зло ­
жио >само ј едан рад - пејзаж Купа у Ka~
раЬорЬевој улици."
Из ратних година, па и 'И з послератн ог
периода св е д{) 1950, год ине , сачуван о је вр­
ло мало Џан ги них ращова. Његов а су пр у га
по­ АлексаlНд'ра сећа се да ј е Џа.нга у то време
радио портрете и слиюао п ејз аже. Али, 'го
је био 1П0сао да се од новца до бијеног за
њих преживи, да се састави КЈрај гс IK pajeM.
Џанга се још једном морао определити
з а примењену уметност. ТО КОМ 1947. год и­
не п очињ е сарадњу ·с Вет еринар ск им фа ­
култетом у Београду. Из ов е дугог.одишње
и плодне ·сарадње" предэл:шчког особља Ве-

280
 НИКОЛА ЏАНГА

теРИlНарског факултет а .и Ни,коле Џ анге о­ Од 1949. до "'раја 1950. године Џ анга је

стало је безброј цртежа, ИЛУСТРОВаЈНих радио као лит ографск,и цртач у предуз еhу
уџбеника и других радова 'К' ој !и су помогли ВУ" Караџић у Б е ограду. Т е 1950. годинр
У 'стицању знања .многим генерацијама по­ је пензионисан. 44
слератних CTyдeHa~a овог факултета. Haj~ Одласком у -пензију Џ анга је решио M a~
ПЛОАНију сарадњу на Ветеринарском фа ­ теријално питање егзистенције и, !распала·
култету остварио је Џ анта, на п оменутом жуhи lНео граниченим: слободним IВpeMeHO M ,
послу, с проф. Симиhем. И з једн е потврде започео још једном - п о ко зна који пут
коју је издао Вете ринарски факултет у - интензивније да -СJI:Ика.
Београду, сазнајемо да су Џангини радови
Прве године шесте деценије доносе Џ aH~
не сам'О драгоцена учила веn и да многи од
ги једну уметнич.ку поруџбину, кој е су ина­
ЊИХ .представљају и з начај.на уметничка че биле ретке у њег()Вом животу. Сењско­
ос тварења. 4 :1 Ова·ква оцена, ти м пре што су -ресавски рудници Jl.rpKQr угља , пословница
је изрекли љу\Ц.И к'ојим а су Џан гини црте­ у Бе О l'раду , поручуј е од Николе Џ аю'е
жи служили само у наставне сврхе, више је портрет Председника Ј' осипа Броза. 45
нег о ласкава. На илустровању анаТQМСК'ИХ Џанга ј е завршио Портрет Председ'Н,.U'1~а
атласа и других уџбеника на Ветеринар~ Јосипа Броза и предао га 1952. године, То
СКОМ факултету Џ анга је -радио више гo ~ је портрет у уљу, "евег формата (1 ,35 Х 1,10
дина. о.вом послу се вр а nао и после ле-н~ СМ) , рађен .по фотогр афији, Џанга се тру­
3И Qнис ања. дио , иако ниј е имао живи модел Iпр ед с о-

Је о.р''''''-'''(;:Џ74Ј.
""...., ,;рТ<;! ~.YJ~
qJf'4L·· rP~'7
~w"~,-,,,, ~ ..g,,~.. . ~,~
o....t.Цk'Ч\ ~ ....ц, #р (/ C-G L.r;Jf'
~ .-/6~-=",~ ~/9'f,f'
'ft
w

у .м.еТ'н.и'Кова аутобноzрафuја nиса'Н.а 1948. Autobiographi e de t'artiste е стНе еn 1948.

з6 281
РАЈ"ЧЕВИЋ УГЉЕША

бом, да наслика Портрет л ред,седника Тита Не прецењујуliи аљи и не занемарујуliи

који ће се уметничким квалитетима издво­ обим и у,метнич,ку IВред<иост поменутих п еј­
јити ,из серије сличних портрета ,намеље­ зажа, можемо бити 'сигурни у то да се Џан­
них з'а 'Излагање у јавним .објектима. У сво­ га ,овојим београдс:к:им пеј3'ажима 'YlB'-РСТИО
ме настојању аутор је ·само делимично међу бројне уметнике чију је ств'а.ралачку
успео. пажњу и интересosање провоцирао Београд
Први знаци болести, кој ој ће Џанга под­ - сво}ом богатом историјом и ,својим ли­
ле!;.и на крају те деце,није, ве!;. су се и спо ­ цем избразда:ним борама времена.
љавали. Али, то уметнику није сметало 'да Они који буду размишљали о томе и бу­
ду се .решили, да прикупе IИ оцене сва та
интензивно ради. И у 'Овом периоду ОН
искључиво ради пером. Нижу се цртежи: уметничка виђења Београда, ,мораће рачу­
Рањеuи'К (1953), тема из нар.одноослободи­ нати и на београдске мотиве са цртежа пе­
лачког рата 1941- 1945. године и ,серија цр­ ром Ник'оле Џанге.
тежа Београад, у.главном Београда к'Оји не­ Никола Џанга ј е умро 4. јула 1960. го­
стаје у налету урбанизације: Кале.м,е2да-н. - дине у Београду.47

nО2лед -н.а Паu'Чева'Ч'Ки .мост, Барја'К-Џй.Мија, После другог ·светс:юог рата и после у­
Музеј ВУ1<а Караџића и Доситеја Обрадо­ метникове 'смрти, њего'Во дело је излагано

вића, С'Кадарлија, У2ао Влај'Ковuhеве и Мо­ на те матским изложбама које је 'организо­

ше Пијаде улице, Ко-н.ах. 'Кнеза Милоша - вао Народни музеј у Београду.48
ТоnчидеРЈ Јата2ан-.мала и Мотив из Кара­ Пет деценија трај,ало је уметничко тра­
Ъорђеве улице,46 последњи из серије са 0- гање и лутаље Николе Џанге. За то време
знак:ом године 'наст>знка - 1959. немилице је расипао снагу и даровитост као
ратник, rnејсажиста, ратни 'заробљеник,
Већина ових цртежа рађена је по фото­
по:ртретиста, фирмописац, илустратор, ли­
графиј ама и на мно-гим се тешко Чiита ,ру­
тографсКiИ цртач, <креатор поштанских ма­
копис Николе Џанге , цртачки ру-к·опис на
.рака ... Много је путева којима · се кретао
к'оји смо били навикли. Уметник је, очи­
Никола Џанга али су се, к·ао по правилу.
гледНiО, био у.моран, а руroа више није била
сви пред њим затварали, .неки већ на са­
послушна ,ца извла'чи хиљаде ЛИЈниј а по­
мом почетку а неки пошто је већ извесно
требних да се, на Џангин начин, цртачки,
време ут.рошио на нмхово савлађивање.
представи сликарев доживљај једног пеј­
зажа. Има уметника који IНИСУ у 'стању да са­
ми нађу -свој пут. Ако ·су имали среће да
Од данас евидентираних четрдесетак их неко усмери, да ,ИМ уК'аже , они ,су обич­
цртежа и слика Ник'Оле Џанге jeДiНy чеТ\8Р­
но тек тада налазили себе. Никола Џ анга
ТИНУ чине лејзажис МО'1iивима из Београ­
није имао подршку средине 'у кој ,ој је жи­
да. т,о су: четири цртежа Кале.м,е2даuu,
вео или, можда, подршку .н иј е ни прихва­
Беоrрадске тврђаве кој-ој се .као мотиву
тао.
врава у току неколи-к'О година, а затим де­
Непо~пуно и нез'авршено ликовно обра­
.~ови града К10ји су неС'f!ајали у .налету ур­
зовање Николе Џанге било је у току целог
банизације или ·су сачу.вани део прошлости
његО'Вог живота једна од 'озбиљних препре­
града: Јата2ан,-.м.ала, У2ао Влај'Ковиhеве и
:rra и КОЧlIFица н·а !IlYTY уметничк,ог успеха.
Моше Пијаде, Сх.адарлија Ј Музеј Вука Ка­
Не само недовршено ,стручно образовање,
раџића и Доситеја, Мотив из Карађорђе­
већ и ' оно опште, оно 'кюје ·се годинама и ра­
ве улице, Конак х.-н.еза Мuлоша у Тоn'Чиде­
ДОМ може проширити, држ,ало је Џањгу по
ру и друге.
страни од домаhих и оветских з6ивањ'а у
Уверени да се пред нама данас не нала­ уметности.

зи 'све 'ОНО што је Џанга насликаю и нац р­
тао за четири деценије, тј . од 1920. до 1960.
године, слободни ·СМО да верујемо да се
Београщу као мотиву окретао чешliе и да га
зато можемо сматрати хроничарем
града.
За жаљење је што данас знамо само за
два цртеж·а - пејзаже Кале.меzдан, (1939) и
3е.лtУН (1940?), који ·су настали у уметнички
најзрелијем, .па и најплоднијем Џангином
uериоду. Сви остали пејзажи Београда да­
тирају из каснијих година, из времена рата
или из последње \деценије уметников'Ог Ж'И­
вота.
Оставио је дело .неуједначене у.меТtНич­
ке вредности, дело кОје више указује на
праву и истинску д.аровитост него што је
завршено уметничко дело. Али, 'Го нам не
овога даје право да с lНишода штавањ ем и игно­
ранцијом приступимо не-великом, <Данас са­
чуваном, уметниЧlКОМ 'опусу Николе Џанг е.
Један ·од првих ученика 'Уметничко-за­
на'Гске школе у Београду, студент 'Умет­
ничке академије у Берлину, портретист.а и
пеј.сажиста, примење.ни уметник и поштен
човек, Никола Џан га има своје место у не­
великој историји уметности народа из кога
је пони.као.

282
 НИКОЛА ЏАНГА

Џанга је био члан Уружења ратника и Кlроз В ИД који је Џа:нги најм·ање био ,ва­
сликара 11 ·вајара ОД 1912. до 1918, члан у­ жан за живот.а (материјалну 'КОМП€l}{заци­
дружења ђака -ра'DН И!к·а ђачких чета 1914- ју), призна стату-с уметника, учинили су то
1915. и члан 'Удружења резервних офици­ сигурно из сентиментаЛRИХ разлога, јер им
ра и ратника. Ова ~лаНСЂВа Ylказују, пре дело Николе Џа нге !Није у потпуности било
свега, на његов патриотизам. У уметнич ­ доступно. Њихова са-вест, .данас к,ада 'Го де­
ким удружењима није га било. Он се :ода­ ло презентирамо ј-авности, може бити
зивао само на позиве Q.Н-ИХ којима је био мирна.
потребан.
Многи други, пре свега они К·Оји су ду­
Тек после ЏаНГИЈн е смрти, новим реше­ жни да заштите и презентирају уметњичко
њем о пензији, признат "му је стат у-с уме т­ дело ликовној јав·ности, имаће још много
ника. Они који -су -се заузели за то да се посла при пр оучarвању личности и дела Ни­
овом даровитом човеку, ма.К'ар 'и IП ОСМР ТЊО, коле Џанге .

НАПОМЕНЕ

t ИЗВОД из књиге крwтених. Налази се у 15 П ода так из поменуте уметникове б ио ­

документацији коју чува уметников а супруга графије (под 5).
Александра Џанга. 16 Помен уто уверење Министарства Војске
2 По сведочењу уметни кове супруге А. и морнарице (под 13).
Џанге . 17 Уметников а аутобиогр афија (под 5).
~ По сведочењу уметникове су п руге А. 18 По сећању уметникове супруге , односно
Џан ге . податак непроверен. причању Ник оле Џ ан ге; он ј е у ло гор у фал­
4 Сачувана ј е фотографија Никол ине мај­ сификовао извесна документа (про пуснице)
ке Катарине. Н а овој фотографији н а грудима свој им друговима и због тога је провео извесно
фотографисане виде се одличја: Медаља за време у логорском затвору.

услуге Српском Црвеном крсту 1912- 1913. го­ НI у приватном посе ду.
дине (бронзана), Крст милосрђа из 1912. год и­ 20 Сликан по поруџбини Сењско-ресавских
не (додељен Катарини 20. јуна 1914) и, Bepo~ рудника.

ват но , ратни крст 1913. и Медаља за ревносну 21 Два портрета породице Николић (супру­
службу. Неки од ових ордена Катари н е ЏaH ~ жници) из Београда . Портрети су сликани за
ге, као и д ипломе, чувају се у Војном музеју време оку пације 1941- 1945. године. Униште­
у Беогр аду. ни су.

5 Подаци из кратке аутобиографије Нико­

22 Драгутин Инкиостро - Медењак, Пр еnо ­
ле Џанг е. ова биографија коју је Џ анга испи­ рова; срnс'К е у.м,етности, Б еоград, 1907. И зда­
сао својом руком, била је писана за потребе ње задужбине Ил ије М . Коларца, књига 121,
персоналн е службе предузеhа ВУ'К Караџић., у стр. 13-14_
коме је Н икола Џанга радио посл е рата. Био­
2:1 У поседу уметникове супруге А. Џанг а.
графија је у поседу умет никове супруге А.
Џанге.
:4
"Уметникова ау тобиографи ј а (под 5).
25 Уметникова аутобиогр афија (под 5).
6 Сведочанство Друге београдске гимнази­
26 По сећању уметникове су прурге А.
је од 15. јуна 1905. године, у поседу уметникове
Џ анга.
супруге А. Џ ан га.
"7 Тадашње оцене: за учење - одлично. "У поседу уметникове супруге А. Џанга.
.28 "У поседу уметни кове су пруге А. Џанга.
врло добро, добро, рђаво; за владање - п ри ­
28 "У поседу умет никове супруге А. Џанга .
мерно, добро, лоше; за вредноћу - п охвал но.
марљиво, немарљиво.
"У поседу уметникове супруге А. Џанга.

8 "У поседу уметникове супруге А. Џанга. 31 "У поседу уме тникове су пруге А. Џ анга.
1) ИЗ других прим ера зна мо да су се на Н а легитимацији је забе лежено: "Моле се вла­
Уметничко-занатској школи полагали Диплом­ сти да именованом за време његових студија
ски испит и и да с у о положеном испиту (ди­ на терену, буду у свему на руци и не чине му

пломском) издава не посебне ди плом е. никакве сметње." Препору ку је п от писао др В.

В и т езица, шеф одсека за Уметност и књиж ев ­
111 у поседу уметникове супруге А. Џанга.
ност Министарства просвете, а иста је оверена
Ј1 У поседу ум етников е супруге А. Џанга. и печатом Министарства просвете Краље вине
12 "У поседу уметникове супруге А. Џ а нга. .Туго слав ије.
13 Податак из уверења Министарства вој- З2 Каталог Прве изложб е радова "Удруже­
ске и морнарице Кра љевине Срба, Хрвата и ња ратника сликара и ва јара 1912-1918. 1-12.
Словенаца, Ађ. бр. 945 од 12. јануара 1924. го­ децембар 1940. године - Београд.
дине. У поседу умет ник ове супруге А. Џ анга 33 По.ll.ttТU'КЙ. Београд - 12. ХII 1940. го­
14 у поседу уметн иков е супруге А. Џ анга. дине.

36' 283
РАЈ'-1ЕВИЋ УГЉЕША

34 Милан Каша нин, Прва I1 злож ба радова 41 К аталог Изложбе - Општи на града
у дружења ратника сликара и вајара, Умет­ Београда, Јесења изложба београдских умет­
нички преглед ЈП , 1940, стр. 3 18-3 19. ника, октобар-новембар 1942. Уметнички па­
85 Звонимир Кулунџиh, Н овембарске и де­ ВИЉО Н, ред. бр. 103.
цембарске уметничке изложбе, Београдске но­ 42 Каталог изложбе - Министарство про­
вине ЛVПЈ. 1940, стр 912-g25. свете и вера и Општина гр ада Београда, Изло ­
36 Све поменуте фотографије н алазе се у жба Стари Беozрад, април-мај 1944. Уметвич­
по седУ уметникове супруге А. Џанга. ки павиљон, ред. бр. 167.
87 Н едеЈЬие и лустрације, Беог р ад 1939(?) го­ 43 У поседу умет ников е супруге А. Џанга .
дине. Ораовац је у овом неде љн ик у објављи­ 44 Из решења Социјалног ос игур ања о пен­
вао члавке, расправе, из домена ликовних зионисању Николе Џанге . У поседу уметник 0-
уметности и то из броја у број (неколико го­ ne супруге А. Џанга.
дина). 45 Сачув ана је нека врста уговора, поруџ­
:i8 Кућа у Которској улици бр. 6. Пошто је бенице. Порт рет је плаћен Џанги (1952 . године)
ову кућу срушила авионс ка бомба , Џанга се 35.000 динара. Документ у поседу уметникове
пр есел и о у Которску улицу бр. 19, У стан У ко­ су пр уге А, Џанга.
јем ј е живео све до 1947. године. Од 1947. па до 46 Св и У поседу уметникове супруге А.
Николине смрти, породица Џанг а је становала Џанга,
у Хаџи -Мел ентијевој улици бр. 40. 47 Умрлица - у поседу умет ников е су пру­
89 Из решења Социјалног осигурања о ге А, Џанга .
пензианисању Николе Џанге. У поседу умет ­ 48 Ратни сликари 1912- 1918. Гал ерија Вој­
ников е су пру ге А. Џанга. ног музеја на Калемегдану, Београд, октобар­
40 Л азар ица 6,50 дин. (љубичаста). Кал ениh новем.бар 1964, године. Ова је изложба прире­
1 дин. (светлоцрвена) , Раваница 1,50 ДИН. ђена п оводом 50-годишњице првог светског
(светлосмеђа), Манасија 2 дин. (тамносмеђа), рата и битке на Церу. ТОМ приликом изложен
Љубостиња 3 дин. (циклама), Сопоhани 4 ди н. је цртеж Офuцuрске бараке у заробљенu"Чко.м.
(плава), Жича 7 дин. (зелена), Горљак 12 дин. ДМ.ОР У, перо .

(кармин) и Студени ца 16 дин. (тамнозелена). Цртеж и српских уметника из збирке На­

Нек е марке у серији штампа не су и у другој родног музеја (1830-1930). Народни музеј -
боји а не само у боји која је овде назначена. Београд, децембар 1972. године. На овој изло ­
Код уметникове супруге А. Џанга налази се и жби била су изложена два цртежа : Кадетске
скица за марку од 8 динара - мотив Манастир бараке, туш-перо, и Офuцирске бараке у за ­
Грачаница. робље-н,u"Ч'Ко.м. Jl.OZopY, туш-перо.

КАТАЛОГ РАДОВА

1. ОРНАМЕНТАЛНА ДЕКОРАЦИЈА (1911). 7. АУТОПQРТРЕТ (1917) , уље на платну, вел.

Штампа ни отисак . Власништв о уметника­ 44 Х3 3 см, сигнирано с.л.: Н. К. Џанг а , 1. ЈП
ве су пруге А, Џанга. 1917. Ашах. Власник Угљеша Рајче вић.

2. МУЗЕ (1912) , туш-цртеж пер ом. Власнн­ 8. ОФИЦИРСКИ ЛОГОР ЗА ВРЕМЕ ШТРАЈ­
штво умет ников е супруге А. Џанга КА ГЛАЂУ 1917. (1917) , туш-цртеж пером,
вел. 12 . 5 Х 24 см, сигнирано Д,Д.: "Официр­
3. СКИЦА ЗА СРПСКОГ ЗАРОБЉЕНОГ
ски логор за време штрајка од 6- 12, ЈП
ВОЈНИКА (аутопортрет) (1915), ОЛQвка. 1917. Д . Д,: Ник. К. Џанга 12-25. ЈП 1917.
вел. 13,5 Х 9 см, сигнирано Д,Д.: Ник. К. Џан­
Ашах". Власник Н арод ни музеј у Бео­
га 30. ХI 915. Ашах, Д. преко целог листа:
граду.
Скица срп, зароб, војника, Власник Војни
музеј у Београ ду. 9. ПОРТРЕТ СВЕТОЛИКА Ј АНКОВИЋА
(1918), уље на платну , вел. 60 Х 50 см. сигни ­
4. СЕЛО ХАРТКИРХЕН (1916) , туш-цртеж
рано д.Д.: Ник. Џ анга Ј - 1918. Власник
пером , вел. 12 Х 23 см, сигнирано Д.Л.: село
породица Јанковић у Београду.
Харткирхен, Д.Д, 21. VJ 916. Ашах. Власник
Бојни музеј у Београду. 10. ПИСАЋИ КРИБОР У СРПСКОМ СТИЛУ
5. КАДЕТСКЕ БАРАКЕ JV ГРУПЕ (1916). (пројект ) , (1918), оловка, туш и акварел,
вел, 31 Х 23 см, сигнирано г.Д,: Писаћи при­
туш-цртеж пером, вел. 17 Х 25 СМ, сигнирн­
бор у српск ом ст ил у ... 10. П 1918. по но­
но Д.Д.: Ник. К . џанга, д.л,: 1. VП 1916. г.
вој. Гр едиг, Власништво умеТНИКQве су­
Ашах на/Д, - Кадетске бараке - JV гр. v
ропству, Власник Народни музеј у Бео­ пруге А. Џанга.
граду.
11. ПОРТРЕТ МИКЕ КОВ А ЧЕВИЋА " ШИ­
6. КАДЕТСКЕ БАРАКЕ У РОПСТВУ (1916). ЉЕ " (1918), оловка, вел. 27,5 Х 19 см, сигни­
туш-цртеж пером, вел. 18,3 Х 25,5 см, сигIiи­ рано Д.д ,: 26. II 1918, Гредиг" за успомену
рано Д.Л.: Ник. К. Џан га, Д.Д.: 1. VП 1916, г. пред одл азак у инвалиде на Мику Коваче­
Ашах на/Д - Кадетске бараке - у роп­ вића " Ши љу". Власник Војни музе ј у Бео­
ству. Власник Народни музеј у Београду . граду.

284
 НИКОЛА ЏАНГ А

12. КУПАТИЛО И СТРАЖАРА (1918), туш­ 26. КУ ЛА У ДЕБРУ (по Фотографији) (1940),
цртеж пером . вел. 20 Х 16,4 см, сигнирано туш -цртеж пером, си гни рано Д.Л.: Ник . К.
Д.Д.: К у патила и стражара, Д.Л.: 31 . ХII 916. Џанга, 1940. Д.с.: КУЛА У ДЕБРУ. Вл асн Ј.rк
- Ашах на/Д и 14. П! 918. - Гредиг код! уметникова супру га А. Џанга.
Салц.! Б еч/ . Власник Војни музеј у Бео ­ 27. БОКА КОТОРСКА - ОТОК СВ. ЈУРЈА
граду.
(по репродукцији из штампе), (1940. ?).
13. ВОДОВОД ЈУ ГРУПЕ (1918), туш-цртеж пе­ 28. СТАРО НАГОРИЧИНО (по фотографији)
ром, вел. 23,5 Х 17 СМ, сигнирано Д.С.: НИК.
(1940. 1), туш-цртеж пером, си гнирано Д.Д.:
К. џанга, Д.Д.: 17. У Ј 1916. Ашах на/Д. и Ник. К. Џанга, Д.с.: СТАРО НАГОРИЧИ­
14. IП 1918. Гредиг код/Салцбурга. Власник НО. Власник фотографије умет никова су­
Војни музеј у Београду .
пруга А. Џ анга.
14. ЗАТВОР У РОПСТВУ (1918), зелено масти­
29. ГЛАД (1940), туш-цртеж пером, вел. 44,5 Х
ЛО - цртеж пером , вел. 28,7 Х 19 см, сигни­
Х 35 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К. Џанга 1940.
рано д.д.: " Затвор у ропству у коме сам
Власник Народни музеј у Београду .
лежао са Радованом Вуловиh. ем ОД 20-25.
VII 1916. године Ашах н а/Д .. Д.Л.: НИК. К. 30. ИЗБЕГЛИЦЕ (1942. 1), туш-цртеж пером.
Џанг а 16. III 1918. Гредиг код/Салцбурга". Приватно Бласништво.

Власник Војни музеј у Београду . 31. ОДМОР (1942), туш-цртеж пером, вел.
15. ОФИЦИРСКЕ БАРАКЕ У ЗАРОБЉЕНИЧ­ 55 Х 45 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К. Џанга
КОМ логору (1918), туш-цртеж пером, ХII 1942. Власник Радмило Јанковиh из
вел. 15 , 5 Х 25,5 СМ, сигнираНQ Д.С.: НИК. К. Београда.
Џанга. Д.Л.: 17. ПЈ 1918. Гредиг (болница). 32. КАЛЕМЕГДАН, туш-цртеж пером , вел.
д.Л. натпис: "Официрски логор за време 34 Х 44
см, сигнирано д.д.: НИК. К. Џанга,
штрајка глађу од 6-12 ЈП 1917. Ашах Д.с.: КАЛЕМЕГДАН. Власник Слободан
на/д. " Власник Народни :музеј у Бе ограду. ЈаНКОБић из Београда .
16. ОФИЦИР (1918), оловка, вел. 28 Х 19 см, си­ З3 . КАЛЕМЕГДАН (1943. ?,), туш - цртеж пером,
гнир ано Д.Д . : јула lЮ8 . Гредиг. Власник Бел. 33 Х 47 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К. Џан ­
Војни музеј у Београду. га, Д.с.: КАЛЕМЕГДАН. Власник Станко
]7. ЦРТЕЖ Ј (1920 1), туш-цртеж п ером, вел. Девић из БеограДа.
4Х 3 см, није сигнирано. Власник умет ни­
34. КАЛЕМЕГДАН (1943. ?) - поглед на 3ИН­
кова супруга А. Џанга. дан-капију са моста; туш-цртеж пеРО;>.1,
18. ЦРТЕЖ 11 (1920), туш-цртеж пером, вел. вел. 33 Х 47 сМ, сигнирано Д.Д. : НИК. К. Џан ­
круг пречника 5 СМ, сигнирано Д. по ободу га. Д.с.: КАЛЕМЕГДАН. Власник Станко
круга: ХII - 1920. Н. К. џ. Вл асник умет­ Девић из Београда.
нико ва супруга А. Џанга.
35. ПОРТРЕТ ПРЕДСЕДНИКА ЈОСИПА БРО­
19. llPТЕЖ (1921), туш-цртеж пером, вел.
I1Ј ЗА (1952), уље на платну , Бел. 1,35 Х l,10 см.
круг преч ника 9 см, сигнирано Д. по ободу
36. РАЊЕНИК (1953), туш-цртеж пером. Вла­
круга: Београд - 1 - 1921. НИК. К. Џанга. сник умеТНИКQва супруга А. Џанга . .
Власник уметникова супруга А. Џанга .
37. МУЗЕЈ ВУКА КАРАЏИЋА И ДОСИТЕЈА
20. СТУДИЈА СЛОВНИХ ИНИЦИЈАЛА (1921)
(1958), туш-цртеж пером, Бел. 34 Х 48 см, си:­
лист Ј И П , туш - цртеж пером . Власник
гнирано Д.д.: Ник. К. Џанга 1958. В ласник
уметникова супруга А. Џанга.
уметникова супруга А Џанга.
21. МОТИВ ИЗ ОКОЛИНЕ СКОПЉА (1936),
38. СКАДАРЛИЈА (1958), туш-цртеж пером,
туш-цртеж пером, сигнирано Д.д.: Ник. К.
вел. 34 Х 48 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К. Џан­
Џанга 1936. д.л.: МОТИВ ИЗ ОКОЛИНЕ
га. Власник уметникова супруга А. Џанг а.
СКОПЉА.
22. ТЕШАЊ СА ТВРЂАВОМ (1937), туш-цр­ 39. УГАО ВЛАЈКОВИЋЕВЕ И МОШЕ ПИЈА­
теж пером. Власник уметникова супруга А. ДЕ У ЛИЦЕ (1958. ?), туш-цртеж пером, вел.
Џанга . З4 Х 48 см, сигнирано Д.Д.: Н ик. К . Џанга.
Власник уметникова су пр уга А. Џанга .
23. КАЛЕМЕГДАН (по фотографији) , (1939),
туш-цртеж пером, сигнирано Д.Д.: Ник. К. 40. ЈАТАГАН МАЛА (1950. ?), туш-цртеж пс­
Џанга, Д.с.: КАЛЕМЕГДАН. Власник фото­ ром, Бел. 34 Х 48 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К.
графије умеТНИКОБа супруга А. Џ ан га. Џанга. Власник уметников а супруга А.
24. ЗЕМУН (по фотографији) (1940 . Ј), туш-цр­ Џанга.
теж пером, сигнирано д.д.: Ник. К. Џанга.
41. МОТИВ ИЗ КАРАЂОРЂЕВЕ УЛИЦЕ
Д.с.: ЗЕМУН. Власник фотографије умет­
туш-цртеж пером , Бел. 29 Х 43 см , си­
(1959),
никова супруга А. Џанга.
гнирано Д.Д.: Ник. К. Џанга 1959. Власник
25. ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО (по фотографији)
умеТНИКОБа супруга А. Џ а нга.
(1940. ?),
туш - цртеж пером, сигнирано Д.Д.:
Ник. К. Џанга, д.с.: ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО. 42. КОНАК КНЕЗ-МИЛОША У ТОПЧИДЕ­
Вл ас ник фотографије уметникова супруга РУ (?), туш-цртеж пером, вел. 25 Х 40 см.
А. Џ ан га. Приватно власништво.

285
РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША

NIKOLA DZANGA
1892--1960

Ug!jesa Rajcevic

N ikola D :iа п gз, peintre et decor a teur, est peut voir que Dzanga avait ди talent. Nou s don-
ne а Belgr ade le 16 octobre 1892 dans une nons 1а reproduction де l'ORNEMENT FLORAL
[аmЮе de commmercants, ses parents s'appe- AVEC NU F:€MININ (N, 1 du catal ogue) еј LES
laient Kosta et Katarina. I1 а fait son ecole рг ј­ MUSES (2).
m ај ге et deux ann ees д е lусее а. Б еlgгаdе. Un Р:€RЮDЕ DE GUERRE ЕТ DE CAPTIV!-
certificat де 1'::€cole д еБ metiers d 'art поиБ fait ТЕ. Plusieurs oeuvres faites pendant lа captivite
voir qu'il а suivi ses cours de 1906 а 1910. еп Autriche ont ete conservees. Elles sont d'une
Apres cette ecole il а poursuivi ses etudes grande importa nce роиг l'art де D:ianga. Citons
а Вегliп. Оп sait qu'i1 у est reste jusqu'au 1 ег surtout д е их portraits, les деuх а l'huHe, lе
septembre 1914, l а guerre ayant eclate i1 fut PORTRAIT PAR LUI-M:€ME (о) е! l е PORTRAIT
mоьшsе. DE SVETOLIK JANKOVIC (6). Di!;anga а rap-
I1 fait partie du bataillon des etudiants а porte д е sa captiv ite ипе dizaine de dessins
Skopje, puis il est рагН se battre а и front. (сгауоп, епсге, епсге де Chine) qui sont conser-
P resque аussitбt il est blesse et fait prisonnier. ves аи Musee national et а и Musee de l' Агmее.
11 est reste jusqu' a. l а fin des hоstШtеs dans 1е!'; Се sont, ро uг l а plupart, d es paysages du сатр
camps де prisonniers де guerre а Asch ach et des prisonniers de guerre (3, 4, 9, 10, 11, 12, 13
Greding еп Autrich e. et 14). Ces dessi ns se font remarquer раг leur
Le peintre est de retour еп 1918 mais il соп. - sincerite, НБ оп! ete faits д'ипе тапјеге tres
И пие а porter l ' ипНогmе pendant дсих ans епсо­ minutieuse.
те. 11 est а Ljublj an a capitaine de deuxieme classe Р:€R ЮDЕ DE L 'ENTRE-DEUX-GUERRES.
et а l а t ёtе d 'un battaillon ди regiment de fal1- Dzanga dessine, mais Н tгаvа Ше d'un e тап јеге
tassins de Drava, nouvellement reco11stitue. intermittente Ha nt ргеосс ире раг son travail
C'est а Ljublj ana que D:ianga s'est marie et соmт е gl'aveur аих Ateliers де timbresposte,
l е fruit de се mariage est uпе fШе. Apres avoir geres раг l'etato
ete demobilise, lе 31 mars 1920, avec l е grade де Les cinq dernieres annees avant lа Seconde
capitaine де r eserve де premiere classe, il guerre mondiale lиј apportent toute satisfaction,
l'evient а Belgrade m ais sans sa famille. il tгаv а Ш е д'ипе maniere plus intense, il est
Dzanga est entre les деuх guerres tres actif en devenu mетЬге де l'Association деБ peintres et
tant qu'artiste, mais сеНе activite est souvent јl1 - des sculpteurs combattants d e 1912 а 1918 et il
terrompue р агсе qu' il est oblige de trava iller рош' expose пеu! dessins а l'exposition де cette asso-
gagner Ба vie. Sa periode lа plus active se situe ciation а Belgrade еп 1940.
entre 1935 et 1941. Еп се temps-Ia il I::st геси т ет­ А cette epoque Dzanga а fait plusieurs des-
Ьге de}' Association des peintres et sculpteur s де si ns d 'une excellen te qualite et доп! quelques
lа guerre de 1912 а 1918. Juste avant 1а guerre, е п un s sont parvenus j usqu 'a nos jou r s. Се sont
decembre 1940, il par ticipe а l'exposition de son - entre autres TESANJ AVEC SA FORTERESSE
Association . La Deuxieme guerre mопдјаlе inter- (10) , LE MONAST:€RE DE NAGORICINO (20)
rompt ses travaux, il se retire du шопd е. PAYSAGE DES ENVIRONS DE SKOPJE ( ),
Apres lа guelTe, D:ianga гесотт еп се de LE PARC DE KALEMEGDAN (16) , LE LAC
nouveau et se те! аи travail. Mis еп retraite е п D'OHRID (18), LA FAIM (21) et d'autres. La
1950, il se consacre а son art mais l а таlадје Deuxieme guerre mondiale interrompt son acti-
l'empeche де se rea liser completement. Nikola vite.
D:iang a meurt l е 4 jui11et 1960 а Belgrade ои il Р:€RЮDЕ DE L'APRES-GUERRE. Les оеи­
est en terre. vr es de Dzanga realisees entre 1945 е! 1959 font
L'heritage де Nikola D:ian ga пе comporte voir dans l е dessin des traces де fatigue, conse-
qu' une quarantaine d 'oeuvres. Un grand потЬге quence sa ns doute de l'age et de lа таlадје qui
де ses oeuvres а ete detruit et Ьеаисоuр sont va lе fail°e souffrir jusqu'a l а fjn де sa \'је.
egarees l 'оп пе sait ои. C'est pourquoi nous Quand тете а· cette epoque il tгаvа Ше Ьеаи ­
devons avoir ип е idee де son art sur uп fonds соир соmте Шustгаtеuг а lа Faculte д е mede-
tres modeste. L'ocuvre conservee nous fait voir cine veterinaire а Belgrade. Il а fait d'innom-
tout d'abord que D:ianga etait avant tout ип ЬгаЫе dessins роuг l'Atlas d'anatomie et les
dessinateur. 11 n'est reste que deux toiles al livres d'etudes.
l'huile de sa jeLi.nesse, деих portraits, toutes les Pendan t les dernieres ann ees de sa v ie,
autres oeuvres sont des dessins а l 'е псге de devenu retraite et ayant tout son temps n'etant
Ch ine, r aremen t зи сгауоп. plus oblige de gagner БОП pain, il еБ! r evenu а
Роиг avoir u п е idee plus exacte et complete ses motifs preferes, les vues et les paysages de
de БО П art nous devons repartir ses oeuvres еп Belgr ade. Роиг les faire il u tilise souvent les
quatre p eriod es: oeuvres scolaires, periode de photographies anciennes desirant par ses dessins
guerre et de captivite, oeuvres д е l'entre-deux- garder l е souvenir du vieux Belgrade. Ces des-
guerres et les oeUVl'es д е l'apres-guerre. sins nous les citons сотте les documents d'un
OEUVRES SCOLAIRES. Il est reste quel- temps r evolu, сотте les notati on s d'un arti ste
ques ,dessins que поиБ mentionons рагсе qu'on sur ип е vil1e qu'il avait tant ајmее.

286