Professional Documents
Culture Documents
261 286GodisnjakXXIII 1976 PDF
261 286GodisnjakXXIII 1976 PDF
261 286GodisnjakXXIII 1976 PDF
НИКОЛА ЏАНГА
1892-1960.
Никола Џанга родио се у Београду 16. ШКQлске 1904/1905. године,6 зна'fИ када му
октобра 1892. године (по старом календар у ) је било свега дванаест година . Проф есори
у породици Касте и Катарине Џан га.' Ни су Џанг у и з седам предмета (в ерона ука.
кола и Катарина има ли с у троје деце , али српоки језик , немач.ки језик , земљопис, је-.
су само Милутин и Никола доживели зре стаственица , математика и певање) оцени
ле године. Н'ИКQла је најмлађи син породи ли оценом "доб ар ", док је за цртање добио
це Џанга . оцену "врло доба·р " а за краснопис "одли
Николин отац, Коста Џанга , п ореклом чан".
lIинцарин , био је трговац. Трговао је наки
Споменимо и 'Оцену из владања - "до
том: бисерњим тепелуцима, дијамантским
Б ЭЈР", као и ниску оцену за вреДНОћУ - "не
"гр анама" и минђуша.ма и деловима жен марЉ'Ив".7
ске одеће ве зен им златњом ж,ицом - либа
детима. 2 Радња му је била у цен'Гру Бео Џанга се, највероватније, после понав
града, на Те.разијама (КОД некадашње апо љања првог разреда гимназије уписао у
теке Дели'Ни). други разред школске 1905/ 1906. године.
Rиколина мати Катарина, рођена Шар Већ 1906/ 1907. он похађа предавања у У
чевиh,З учествовала је у ,баљканск'о м рату метничко -занатској ШКОЛИ у Београду .
и д,обила висока ратна .одликовања. 4 Била Сачувана је ПОТ1Врда У.метничко - занат
је често на двору краља Петра Карађорђе еке школе у Београду, издата 7. фебруара
виhа који је Катарину , због њених ратних 1934, roдине, из које се види \Да је Џ анга
заслуга, изузе'NlO ц е нио. похађао lНaC1'aBY у 1'ој ШI<QЛИ 1906/7, 1907/ 8,
у време НИК.Qли.н ог РОђења, породица 1908/ 9. 1909/ 10. године' Из ње се не може
Џанга ста.новала је на Дорh'Олу. з ак.ључи"и да је Џанга и дипломирао на
Старији син Косте и Ката,рине Џанге. овој школи.' Потврду су , печатом и лотпи
М'Илутин Џ анга, био је так<>ђе у гледан гра ~м . оверили директор Момчило Жив ано
ђанин и ј едно време у правник МОНQпола у виh и секретар Школе , па можемо верова
Београду. Умро ј е око 1935. године у Бео ти у њену веродостојност, иак.о је то једи
граду. НИ документ о Николин Ом школовању у
Кост.а Џанга умро је 1897. године и Ни Уметничко-занатској школи.
КjQла једва да га је запамтио. После Кости
На основу каталога Прве rизложбе радо
не смрти, бригу ок,о НиколИiНОГ ,васпитања
ва Удружења ратника - сликара и ,вајара
и ШКОЛQвања преузела је мајка Катарина,
1912- 1918, организоване 1940. године у
која је :живела до 1927. године.
Београду, из КipaTKe биографије сазнајемо
Основну ШКОЛУ Никола је похађао у да је Џ анга, после похађања Уметничко
Београду од 1899. до 1903. гс>Дине. После -занатске ш.коле, "по наговору професора
четворо.годишње основне школе, уписао се
Лвоздена Клајиfiа ступио у д.рж. ш'Гампа
ШКОЛDке 1903/ 1904. године у Другу мушку рију". Ако је податак тачан, у.меЂНИКQВ рад
гимназију - .реални одсек. 5 Први разред у д.ржавној штампарији био је врло кратак
гимназије понављао је, па се 1904/ 1905. по и није му приз.нат у радни стаж, те се и не
ново уписао у Порви ра'зред. помињ е у каснијем Iрешењу Завода за со
Изгледа да је Џанга ј ош у најранијем цијално осигурање (,решење о п ензиониса
детињству пока зао смисао за цртање. њу). По подацима "из решења о пензио.ниса
Сачувано је његово ,сведочанство из пр њу, Џанги тече радни ста,ж тек од поврат
вог раз·реда гимназије, који је завршио Ка из рата, тј . од 17. марта 1918. године. 1О
261
РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША
видимо да је
Џ ангин уметнички развој -каналиса'о његов
професор графичких вештина nвозд е н
I
Клајић.
3анимљ'ИiВО је да до данас немамо сачу
ван ни ј едан Џа.нгИiН рад кој-и би носио сиг
натуру од 1906. до 1910. године (<време шко
ловања). Надајмо се да нису сви уништени
и да ћемо их једног дана пронаhи. Они би
нам несумњиво могли штошта реfiи о нај
ранијем умет-ничком -интересовању Никол е
Џанте.
Најста.рији сачуван Џангин г.рафички
рад датира и з 1911.ГOДJ.ЏIe,1t што знач·и да
је н астао непосредно по уметниковом изла
оку из Уметничко-занатске школе у Бео
граду.
мо у ~Kojoj је публи.кацији -орнамент ()бјав Хаљина прве музе 'и огртач друге падају од
љен. Највероват-није се не ·ради о пробном колена у ботатим наборима које је уметник
от.иску, веn :имамо пред собом лист из ори- убедљ'И'ВО решио. Цртеж је СИГНИР'ан у до-
262
НИКОЛА ЏАНГА
њем десном углу: и. п. М. М. 15!ПI 1912. з'о.вани графички 'Рад Т1Ю мињеМQ само зб ог
НИК. К . Џанга. тога ШТО га је Џа.н г а посла'о мајци у Бео
Занимљиво је да је у г.арњем деси-ом у JlPa:д написавши на полеђини: "За )i1споме
глу исписано мастилом: 14/ III 913. оверава ну на мој први рад у Берлину мојој слаткој
ИСПИТНИ одбор (и два потписа) дИМ. Ј. 00- мами ње.н СИН НИКlола. 20. 11 1914. Берлин. !'
КОЛОВИЋ и ДИМ. ГаlВрилавиh. О ка.квом се На предњој страни С.IЮГ прафичког решења
ИСПИТНОМ одбору ради, тешк' о је рев.и у о је ситна тура дописана мастилом, латини
вом тренутку. ПОШТ·Q је аутор сачу,вао цр- цом: Џа.нга - Берлин? 1 1914.
теж ,све до смрти, претпостављамо да му је Шест месеци каСНlије Џанга је већ био
био веома важан и \драг. у униформи, у Скопљу, да би ускоро, за
Највероватније да је Џанга 'боравио у тим , био упуhен у борбену јединицу и на
Берлину - ОД почетка школске 1912/13. до фронт. Поново ћема се са слика-ром Џантом
краја 19 13/ 14. illколске године (краја лет и његов'им сликарским делом срести тек у
263
РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША
тон, 10. чету, као ђак - поднаредник. 15 Како су ГОТОВО сви цртежи си~нирани и
Октобра 1915. године, указом ФАО бр. носе по неку забелешку, то нам откривају
15184, произведен је у чин резервног пеша мно ге детаље и з Џангиног живота у заро
дијсК'ог потпоручника. 16 При повлачењу бљеничк'ом логору.
његове јединице, 1915. године, ЏalНгa је те
шко .рањен куршумом у 'Врат, -на планини у Ашаху су настали: Скица cpnCKOZ за
Жељи-ни код Алек,сандровца, KOjo..v.f приљи р обљеuоz soj1iUKa (аутоnортрет), (кат. бр. 3),
К'ОМ је и заробљен.п цртано ОЛQlВКОм 30. новембра 1915. ГОДИiне,
Када се 1918. године Џанга вратио ИЗ власник Народни музеј у Београду; Кадет
аустријсКlОГ заробљеништва са собом је до еке бараке IV 'рупе (1916), (кат. бр. 5), ,вла
iН€o , према ономе што је до данас саЧУrвано, сник Народни музеј; Село Харткuрхе-ц.
Кадетске бараке IV zpyne у ропству Baraques des cadets du IVc groupe prisonnie-rs.
десетак цртежаоловком, 'Мастилом и ту (1916), (кат. бр. 4); Кадетеке бараке у роп
шем, као и једну слику рађену уљем. На ству (1916), цртано . ист.ог дана када и Ка
родни музеј у Бео~р~у чува из тога раз
детске бараке, из поседа Народног музеја,
добља два цртежа, а Војни музеј у Београ
(к ат. бр. 6); Официрски .ltо.ор за вре"".
ду девет цртежа. Цртежи ИЗ оба .музеј а на
стали су у заробљеничким логорима у А штрајка мааУ 1917. (1917), (кат. бр. 8), цр
шаху на Дунаву и у Гредигу (болници) код тан непо·средно после шт.рајка глађу измеђУ
Салцбурга. 12. и 25. марта 1917. у Ашаху.
264
Скuча СРnСКО2 заробље'Н.О 2 војинка
Аутоnортрет
Цртеж Куnатuло и стражара (кат. бр. прибора за писање, то ћемо ·0 њему реhи
носи две сигнатуре: Гредиг 14. ЈП 1916. и
12) нешто више на Кlpajy овог п о гла в ља о сли ··
Ашах 1. VП 1916. карев ој а'КТИВНQСТИ у заробљенич К'ом ло
Из Гредига је с аЧ)'iВ<liНО пет цртежа. По гору.
Цртежи из л о г о.р а су драгоцен и до ку Pro jet de journitures de Ьитеаи еn sty~e serbe.
менти човеков ог страдања, али и дела која
нису лишена УМ€1'ничког надахнуhа.
В ели,ка ј е штета што Џ анга ни је наста
Породица Ј анковић из Б ео града ч ува
вио 'овим путем и што ј е, пр.ик азуј у hи пеј
заж, у ,касниј им радов има 'Више б ио цртач још један п о ртрет К1оји ј е Џан га сликао у
-документариста а мање личн о ст која кроз зароб ље Н'ичком логору. То је Портрет Све
пејзаж испољава своје расположеље и свој ТО ЛU1Са Јаu'Ков ић. (кат. бр. 9), Џ а нтиног .рат
нот друга из логора, слик ан у техници уљ·а.
однос према прир оди - објекту који црта.
Џанга је и з заробљеничког логора донео Са ових једанаес т црт ежа т ушем и два
још један црт еж, али како је т{) пројект уљана рада :исцрпљује се 'све ш то је Џанга
266
НИКОДА ЏАИГ А
"
§iX.·. Лi:;$ . .,.=.·Љ'i/i8';. .",,'" %"');f"'ZЩ;~""" .. , IЗi"
менским размацима. Ово .нам намеће пита ске каријере и Портрет Јосипа Броза, (кат.
ње да љи је Џ ан г а ин т ензивније сликао и бр.35), уље из 1952, сликан, значи, у по
1917. ,године, · однооно да ли је сликао у то следњој деценији уметниковог живота,:!О
ку целе 1916. и 1918. године, а не само у на заокружују малу целину, 'На ·ООНООУ које
пре~ по:менутим периодим.а? Ако је био 'Dреба дати суд 'о Џа'Нги као по'Гретисти.
сликарски плодан као у поменутим интер Има подата'ка да је Џанга раlДИО портрет
валима 1916. и 1918. године, онда су радо- и између д'ва Ip aT·a, углавном цртеж, али су
34'
267
РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША
,, ~~
јјј. .1'\\~ ~~ ,
, ГlЧ)\Г. (""r~~)
Као што смо 'већ ре кл и , Аутоnортрет је ·насликао уљем. Ако ј е боје набавио у за
сл·и.ка н у Ашаху 1917. године и пост ављен робљеничком лоroру у време када ј е сли
је скоро .идентично као и цртеж, аутопорт као свој Аутоnортрет (марта 1917), онд а је
рет, Скица за српско? заробљеuо'l.. војника, сигу рно да је боје К'Ор и стио крајње рацио
оловка (1915), (кат. бр. 3), о којем ће каани налн о, ј ер до њих као заробљ-еник није 'Мо
је бити више реч.и. гао лако доВи . Можемо, да'кле , бити сигур-
268
НИКОЛА Џ АНГА
ни да је било још слика рађе.них у техн и донео 1920. године у Југославију. Данас
ци уља. портрет чува у Београду супруга портрети
Светолик Ј 3ЈНIroВић, резервни потпоруч саног.
НИ'К, сликан је анфас, с телом лежеРНQ о Портр ето.м. Светолuк:а JaUKOBuha Џ3ЈНга
кренут и м удесно. 'го је млад човек с него је наговеСТИQ своја танан а осећања и спо
в'ан,ом б.радом и брков·има. Портрет је сли собност да уо чи би'l\Н'О У карактеру лортре
кан лазурним ианосом боје, мекю, на све- тисањог и да, занатски зрело, те Кalрактери-
269
РА,fI.JЕВИЋ УГЉЕША
270
НИКОЛА ЏАНГА
Срnсха пародпа 0p1iaJtte1iTUKa садржи Без обзира на то, у којој је мери аутор
све састојке за који.ма се у данашњеJtt по усп ео да пројекту ј е прибор за пис-ање .. у
крету тежи. По об.л.uку cBoJtte она је проста, СРПСК>QМ стилу", ње г.ов покушај је вредан
јасна, nриродна, непосредна, без uз.л.uшнuх пажње, тим пре што је на,с т ао у време када
завuјута-к.-а 11. uзвuјутаха. По садржuнu сво се јављају тек наговештај и примењене у
јој она је nеnосредни uзраз жuвота, nриро метности у нас, а да и не говоримо о томе
де, људсхе душе по cBuJtt њепи.м CHazaJota и како је пројектован под изузетно т ешким
nокрети.м.а. У љој оz.л.еда се nуии схваћај услоsима у заробљеничком логору.
образаца; с.л.ободна, дубохu.м. u 'Чuсти.м. осе
nајем воЬеnа nрерада љихова; вџди се рад
ња жuве, осетљиве и творачк.е душе. 1920-1 960.
Те састојке ваља само сазнати, народ -
Џанга се вратио из заробљеништва 1918.
1iU.м. духо.м, оживети и доводити у нове
године. УlНиформу није скинуо ј.ош дrвe го
ск.л.оnове.
дине. Наиме, по повратку из рата 'остао је
На то су, поред стручних научниха, иа у Љубљани , где је на дужности командира
рочито nозва1iи уметници . А наша земља
броји у.м.етпике. «
271
РЛ ЈЧЕВИЂ УТЉЕША
''f ~
;~~(1);-pt.~t.,
{l((ft:.<I)j ~ "'
и #. --2;7 v
dZ~~~:;;::..~c;tr-"~1:~:"!r f'J ~
Увереље о студ1-tјUАШ иа У.Аtетиu"t(.'Ко-зuuuтс'Кој Ш'КОАU 1-1 Беоzраду.
272
НИКО Л А ЏАНГ А
претежно бавио графичким решењима и о сандре, која тврди да се њен CYll1Pyr 'Озбиљ
премом књига) расута и било би потребно није посветио сликању-цртању тек после
уложити много напора и времена да се све 1934-35. године , угла,вном таЧlНа.
'ГО прикупи и у целости оцени. Александра Џанга се сећа и атељеа сво
Пошто је мало радова сачу,вано, мора га супруга у Југ-БОl'дановој улици (20 ?) У
мо поменути два цртежа пером, оба на јед Београду , кој\и је уметник држа о од 193:1-
ном листу папира, у сецесионистичк,ом ма 34.године, управо у време када је почео ин
ниру, који датирају из 1920. године . Црте Т6нзи.вниј е да слика.
ти су, највероватније, намењ€!Ни за деко
Као што смо рекли, Џанга , се враћа у др
рацију књига. 27 Не знамо јесу ли публи
жавну служ·бу маја 1936 . године. Запослио
·ковани.
се у Државној маркарници као литоцртач и
Цртеж 1 (кат. бр. 17) лредставља сли на овом послу затекао га је рат 1941. го
карку, дату до појаса, ' с палетом и кичи дине.
цом пред штафелајем. Композиц ија је сме
Последњих пет година четврт е децениј е
штена у .непра'вилни праlВ"оугаоник, постав
овога века, по ономе што је остало сачува
љен по вертикали, чије су дуже стране на
но ·од ли-ковног дела Н. Џанге, представља
гор:њем крају заобљене а ниже, местимич
ју умет:ников најпло днији период. Пре н е го
но, улазе у лоље правоугаоника и сужава
ШТ.Q пре ђе мо на анализу и приказ радова
ју га. Флоралн.и орнаме-нт lНa 'два места, ле
из тих последњих пет година "Четврте деце
во и десно од правоугаоника, излази из'Ван
није поменимо и један тек·ст из пера Ђор
ко мпо.зиције.
ђа Ораовца, 'објављен у "Недељнњм илу
Црте :JIC 1I (кат. · бр. 18) смештен је у круг
страцијама" 1939 (?) године, у к'ојем Орао
пречника 5 см. У профилу је ,дат лик мла
вац са симпатијаlма пише о овом ,млађем
де жене ·са дугом косом и "богатюм" капом
колеги Николи Џ аЈНГИ . Како Орао.вац бел е
са украсима који излазе из обима круга.
жи и н еке нове п одатке - а пот;врђује 11
Испод ов'ог цртежа је сигнатура: ХII - "
нашу :претпоставку о томе да Џанга од по
1920. Н. К џ.
вратка из рата па све до 1933-34. године
Наредне године, већ у јануару (значи
мало слика или се искључиво бави приме
само месец дана касније), Џанга ради Цр
њеном уметношhу - то ћемо се послуЖ'ити
теж IП (к ат. бр. 19) по намени СЛИЧ3ЈН по
цитатом из овог-Написа . На самом почетку
менутим: цртежима. Овде је, у кругу преч
на писа, 'објашњавајуви на какав је пријем
ника 9 ем, дата фигура жене у седећем по
у у.метничким круговима у БеОDраду наи
ложају.28 Ноге приказане жене ,под бога
шао Џ анга по повратку из з·аробљеништва.
тим наборима хаљине излазе из .круга у К'О
Ораовац каже: "Као ђак предраТ1не ш.коле.
ји је смештен а композиција. Овај цртеж
он је добро познавао и занатеку страну
пером знатно се разликује од напред поме
сликарсwа, и сматрајуhи сасвим правилно
нута два цртежа и <110 недоследности стила.
да је занат исто тако частан 'и користан по
Из исте године датирају 'и д·ва листа па сао као и било који други посао, он отвори
пира (каширана на карт·ану ), !На кој!има је фирмописачку радионицу, да не живи на
дата Студија словnuх unuцuјала I и II (кат. туђ рачун, и да у раду и тишини нађе ду
бр. 20). То су иницијали ·слова ћирилице у Ш€IВног 'Мира.
орнаменту, као и више појеДЈ11наЧЈНИХ ,СТУ
Г-ОДИlне ·су пролазиле, али Џarнгa није на
ди ја 'орнамента. 29
Вероватно се ради о пре
шао тражено спокојство. Био је свестан
цртавању и стилизовању примера 'Из неког
своје вредности, осећао је потребу да ње
рукописног узора. Оваки цртеж и детаљ
гове умет.ни"Чке могућности :дођу до изра
обележени су са два знака (пример): "ст.
жаја . Али после толико паузе тешко је на
66 1.115". Ове листове помињемо само зато
ставити ...
да бисмо указали на Џангино ИlНтересова
ље и за ове ЛИКIQ.вне проблеме. Први одзив дошао је од његовог школ
"у уметниковој з3!ОставштИiНИ сачувано ског друга ,сликара Живорада Настасијеви
је више цртежа, ;из разних периода, к:ојима ћа. Видеfiи његове радове пером Живорад
Џа.нга студира понеки проблем лримењене је био -одушевљен и рекао му да по сваку
уметности . Бројне ,су-скице на којима су цену настави. Ускоро је дошао и други. Ни
приказане или пројектоване елеК'I'рична сам познавао Џангу. Био сам на седrници
стана лампа, упиј ач, бо'кал и други пред Удружења сликара и -вајара ратника. Се.д
мети за ·cBaKoд.нeВiНy употребу. ница тек 'што није почела, кад у собу уле
За 'нас би било посебно значајно и инте те један човек атлетске фигуре, овежег, на
ресантно \Ца сазнамо шта је Џанга насли oMejaiНoг 'и младалачког изгледа. о.вај буч
као, односно .нацртао, у овом дугом разд06- ни улазак и 'ова ведрина деловала је као
љу. Изгледа да су сведочења супруге Алек- пријатан KOlНTpacT, јер веhина присутних
з5 273
Зе..чуn Z emun.
давала је утисак младих стараца, уморног која је са чув ао до краја живота, налази се
и сумо рног изгледа. и писмо Удруж ења од 18. јуна 1939. ко.iим
Представише нас. Заинтересовао сам ср, га оба.вештавају да је на Скупштини Удру
за овог колегу, коме сви мразеви, слане v. жења иза бр ан за ред овног члана. Џа<нга је
пламења че п осле ратног Ж'ивота lНису ума сачувао и легитимацију Удружења с посеn
њиле оптимизам и ведрину и ,као с т раСl'ан НОМ препоруком Бластима. 31
психолог хтео сам да анализира м "случа.i". у.дружење ратника сликара и lВa,japa
П осе тио сам га и био изненађен када припрема тада своју изложбу у Лијежу (на
сам 'Видео његове ра д.ове п ером. Гледајуh и којој Џанга , највероватније, није излагао)
их, мислио сам колико смо богати таленти и у Б ео граду. Џанга припрема радове за из
ма. и ·колико потпуно индиферентна прел. i::I ложбу у Београду и на истој излаж е девет
ЗИМО поред вредности које би се у ДРУГИil<l радо:ва: Предв ечерје - јужна Србија, 0-
земља ма са пуно 'I'O-плине прихватиле .. " хридс х о језеро , Кула у Дебру, Бо ка Котор
С1Са - Оток св. Јурја, Старо На'l.ори'ч. U1tо.
Кале..1~е'l. дан, 3е.мун, Б охиње и Г лад. 32 То су
све радови пером - т уш. Поуздан о знамо
да је само један од ових радова сигурно са
чуван и да је у посед у Н ародног музеја у
Београ:ду. То је Гл ад (кат. бр. 29). Пет ра
дова знамо по фотографијама к,оје је сачу
вао са,м аутор: Охридс'Ко језеро (кат . бр. 25) ,
Кула у Дебру (кат. бр. 26), Ста ро Н а,орu
чunо (кат. бр. 28), Ка ле.м.е'l. даn (кат. бр. 23)
и 3е.н..уu (кат. бр. 24) . Црт еж Бока Которск а
- Оток СВ. Јурја (кат. бр. 27) знамо по р е
продукцији из "Недељних илустрација".
објављ е ној 1939. (?) године. Бохиње и Пред
ве'Черје - Ју жnа Србија, не энамо ни по
фОТОЈ1рафијама.
По сећању уметник ове супруге, осам цр
тежа је продато на сам ој 'Изложби. ИЗ НО
I3инских вести , објавље них тих дана у бео
гра;дск, ој штампи , сазнајемо да је Душан
Пант иh, тадашњи ми ни стар за физичко ва
спитањ е народа, који је З ВЭЈНИЧНО посетио
изложбу, о'Гкупио Џанг ин рад Бохuње. 3З
Ова изложба изазвала је живо интере
совање код београдске ликовн е публ ике,
док је ликовна !к ритика бил·а уздржа на. О
изложби пишу Мила'Н Кашанин у "У .мет
uu'ч'ко.м. nре'l.лед у l<31 и ЗВОНИМИiр КУЛУН ЏИћ
у београдским " О nштunскu.м. nовunа.м.а" }':i
Џ ангИiНОМ делу са ове изложбе ниједан
ОД поменутих критичара не посвеhује по
себну пажњу. Уост·алом, так,о нешто тешко
је и 'Очек ивати када се има у вид у да је том
приликом 41 аутор изложио преК'о 200 ра
д ова.
270
Кула у Дебру иnе tO'ur d Deb ar.
љаде поте з а слити у једuу бесnрекориу вео за време једног ОД 60мбардовања Бео
града, З8 почетак од ничега, С1'вара ње новог
хар.м.оuu"Чuу целuuу.Н37
огњишт-а ... "у овак,вим условима требало је
Посматрајући ово дело ·са врем е нске ди юмат и мн'ого снаге \Да се издржи, да се за 4
станце од четири деценије, данас !Не бисмо боравља и гледа унапред. Џа,нг а је, изтле·
цитираној оцени имали ништа да додамо да, 'Го умео.
НИТИ да одузмемо. Сложили бис,мо се у пот
Првих Г ОДИ1Н а рата Џанга је из Држа.в
пуности с њењим аутором .када говори О
не маркарнице премешт ен у Минис'Гарство
"си гурном цртежу", " изузет.ној техници",
ПТТ као стручњак за израду п оштанских
"сигурност,и њего.ве руке". Мало 'СМО КРИ
марака и ос талих вреднооних папира. З9 у
тичнији У оцени искрености умеЂНИ1.f ке ИН
пр аво у то в реме умет ник ради <;ерију пр
спирац ије пеј заж ом, која ниј е била спорна
вих 'С,ку.nа ци .iских маРЗiка у Србији, .к'Оју је
у пејзажи·м·а из заробљеничког логора, иако
издало Ми.нист-арство у којем је био запо
су били мање репрезентативни и мање су
слен. То је серија од девет марака. На сва
дем· онстрирали цртачко мајсторств о. 'К'Ој је приказан по један наш манастир.
Гледајуhи ове пејзаже теш,ко се може Џанга ,се 'определио за следеhе манастире :
м'О отети утиску да СУ сликани у атељеу, Ла зарица, Каленив, Раваница, Манасија,
278
Серија .м.арака -
Манастири
иnе serie
de tiшЪrе-роstе:
Zes тonasteres .
РЛ Ј ЧЕВИЋ УГЉЕША
Чд,а1tови Удружења ратника слuкара и вајара 1912- 1918. z оди n е па И зложб1L 1940. zоди1tе у
У~м.ет'Н.u'ЧкоJt павиљоnу 'La Кале..w.е z даuу.
Les membres ае L'Associa tion des peintres et dcssculpteurs combattants ае 191 2 d 191 8 d t'ex position
еn 1940 аи Pavill on des arts B elgrade
Љ убо стиња, Сопоfiани, Жич а, Г ор њак и други пут на Излож б и Стари Б еоzрад , а
Сryденица. 4О Прва м·арка из с ер ије, М ОТИВ при л-мај 194 4. такођ е у У,метни~ком п а
Ж·ич е , појавила ·се нешто пр е саме сериј е. в иљону . На Јесењој изл.ожби 1942. године
Џанга је и .овај посао занатски !Врло К О Џанга ј е и зло жио Изб е?.л uце (кат. бр. 30).4.1
p e,K'IЋO решио, а и збором :маl наС'l'ира за ма Ова слика је сачувана и ДајНас ,се налази у
ти-в на маркама Д'опринео је њиховој лолу~ п:риваЂНQМ поседу у Б еограду . Мотив за
лЗtри за цији , можда и појачаној бр из и о њи слику Џан га узима с а ули ца Београда ; ак
ма , уколи.ко је из бор теме зависио од сли т ери .су страдаљн ици великог града. На из
кара . Марке су шта·м.пане у време рата, у ло жби Стари Бео zр ад Џанга је опет и зло
окупираном Београду, па је ра зу мљиво што жио >само ј едан рад - пејзаж Купа у Ka~
је Џанги после рата било заме рено -што се раЬорЬевој улици."
прихватио овога по с ла. Из ратних година, па и 'И з послератн ог
Као д а је и с ам осећ.ао да овакво ањгз периода св е д{) 1950, год ине , сачуван о је вр
ЖQвање у ратним годинама н иј е коректно. ло мало Џан ги них ращова. Његов а су пр у га
Џ анга с е iНaдa љe клон и ;веfiих јавних по АлексаlНд'ра сећа се да ј е Џа.нга у то време
слова . радио портрете и слиюао п ејз аже. Али, 'го
Следеће, 1942. г одине остао је без t.:л у је био 1П0сао да се од новца до бијеног за
:жбе и све до 1947. :живео је, к а.ко се то мо њих преживи, да се састави КЈрај гс IK pajeM.
гло, од с ли кар ства . Џанга се још једном морао определити
у току рата Џ ан га је двапут излагао на з а примењену уметност. ТО КОМ 1947. год и
и з ложбама. Пр в и пут 'На Јесењој ,изложби не п очињ е сарадњу ·с Вет еринар ск им фа
бео~радс,ких уме'Niик'а, октобар-новембар култетом у Београду. Из ов е дугог.одишње
1942, године у 'УмеТНИЧiкоо.1 паtВиљону, и и плодне ·сарадње" предэл:шчког особља Ве-
280
НИКОЛА ЏАНГА
Је о.р''''''-'''(;:Џ74Ј.
""...., ,;рТ<;! ~.YJ~
qJf'4L·· rP~'7
~w"~,-,,,, ~ ..g,,~.. . ~,~
o....t.Цk'Ч\ ~ ....ц, #р (/ C-G L.r;Jf'
~ .-/6~-=",~ ~/9'f,f'
'ft
w
з6 281
РАЈ"ЧЕВИЋ УГЉЕША
nО2лед -н.а Паu'Чева'Ч'Ки .мост, Барја'К-Џй.Мија, После другог ·светс:юог рата и после у
Музеј ВУ1<а Караџића и Доситеја Обрадо метникове 'смрти, њего'Во дело је излагано
зи 'све 'ОНО што је Џанга насликаю и нац р Оставио је дело .неуједначене у.меТtНич
тао за четири деценије, тј . од 1920. до 1960. ке вредности, дело кОје више указује на
године, слободни ·СМО да верујемо да се праву и истинску д.аровитост него што је
Београщу као мотиву окретао чешliе и да га завршено уметничко дело. Али, 'Го нам не
зато можемо сматрати хроничарем овога даје право да с lНишода штавањ ем и игно
града. ранцијом приступимо не-великом, <Данас са
За жаљење је што данас знамо само за чуваном, уметниЧlКОМ 'опусу Николе Џанг е.
два цртеж·а - пејзаже Кале.меzдан, (1939) и Један ·од првих ученика 'Уметничко-за
3е.лtУН (1940?), који ·су настали у уметнички на'Гске школе у Београду, студент 'Умет
најзрелијем, .па и најплоднијем Џангином ничке академије у Берлину, портретист.а и
uериоду. Сви остали пејзажи Београда да пеј.сажиста, примење.ни уметник и поштен
тирају из каснијих година, из времена рата човек, Никола Џан га има своје место у не
или из последње \деценије уметников'Ог Ж'И великој историји уметности народа из кога
вота. је пони.као.
282
НИКОЛА ЏАНГА
Џанга је био члан Уружења ратника и Кlроз В ИД који је Џа:нги најм·ање био ,ва
сликара 11 ·вајара ОД 1912. до 1918, члан у жан за живот.а (материјалну 'КОМП€l}{заци
дружења ђака -ра'DН И!к·а ђачких чета 1914- ју), призна стату-с уметника, учинили су то
1915. и члан 'Удружења резервних офици сигурно из сентиментаЛRИХ разлога, јер им
ра и ратника. Ова ~лаНСЂВа Ylказују, пре дело Николе Џа нге !Није у потпуности било
свега, на његов патриотизам. У уметнич доступно. Њихова са-вест, .данас к,ада 'Го де
ким удружењима није га било. Он се :ода ло презентирамо ј-авности, може бити
зивао само на позиве Q.Н-ИХ којима је био мирна.
потребан.
Многи други, пре свега они К·Оји су ду
Тек после ЏаНГИЈн е смрти, новим реше жни да заштите и презентирају уметњичко
њем о пензији, признат "му је стат у-с уме т дело ликовној јав·ности, имаће још много
ника. Они који -су -се заузели за то да се посла при пр оучarвању личности и дела Ни
овом даровитом човеку, ма.К'ар 'и IП ОСМР ТЊО, коле Џанге .
НАПОМЕНЕ
услуге Српском Црвеном крсту 1912- 1913. го НI у приватном посе ду.
дине (бронзана), Крст милосрђа из 1912. год и 20 Сликан по поруџбини Сењско-ресавских
не (додељен Катарини 20. јуна 1914) и, Bepo~ рудника.
ват но , ратни крст 1913. и Медаља за ревносну 21 Два портрета породице Николић (супру
службу. Неки од ових ордена Катари н е ЏaH ~ жници) из Београда . Портрети су сликани за
ге, као и д ипломе, чувају се у Војном музеју време оку пације 1941- 1945. године. Униште
у Беогр аду. ни су.
8 "У поседу уметникове супруге А. Џанга. 31 "У поседу уме тникове су пруге А. Џ анга.
1) ИЗ других прим ера зна мо да су се на Н а легитимацији је забе лежено: "Моле се вла
Уметничко-занатској школи полагали Диплом сти да именованом за време његових студија
ски испит и и да с у о положеном испиту (ди на терену, буду у свему на руци и не чине му
36' 283
РАЈ'-1ЕВИЋ УГЉЕША
34 Милан Каша нин, Прва I1 злож ба радова 41 К аталог Изложбе - Општи на града
у дружења ратника сликара и вајара, Умет Београда, Јесења изложба београдских умет
нички преглед ЈП , 1940, стр. 3 18-3 19. ника, октобар-новембар 1942. Уметнички па
85 Звонимир Кулунџиh, Н овембарске и де ВИЉО Н, ред. бр. 103.
цембарске уметничке изложбе, Београдске но 42 Каталог изложбе - Министарство про
вине ЛVПЈ. 1940, стр 912-g25. свете и вера и Општина гр ада Београда, Изло
36 Све поменуте фотографије н алазе се у жба Стари Беozрад, април-мај 1944. Уметвич
по седУ уметникове супруге А. Џанга. ки павиљон, ред. бр. 167.
87 Н едеЈЬие и лустрације, Беог р ад 1939(?) го 43 У поседу умет ников е супруге А. Џанга .
дине. Ораовац је у овом неде љн ик у објављи 44 Из решења Социјалног ос игур ања о пен
вао члавке, расправе, из домена ликовних зионисању Николе Џанге . У поседу уметник 0-
уметности и то из броја у број (неколико го ne супруге А. Џанга.
дина). 45 Сачув ана је нека врста уговора, поруџ
:i8 Кућа у Которској улици бр. 6. Пошто је бенице. Порт рет је плаћен Џанги (1952 . године)
ову кућу срушила авионс ка бомба , Џанга се 35.000 динара. Документ у поседу уметникове
пр есел и о у Которску улицу бр. 19, У стан У ко су пр уге А, Џанга.
јем ј е живео све до 1947. године. Од 1947. па до 46 Св и У поседу уметникове супруге А.
Николине смрти, породица Џанг а је становала Џанга,
у Хаџи -Мел ентијевој улици бр. 40. 47 Умрлица - у поседу умет ников е су пру
89 Из решења Социјалног осигурања о ге А, Џанга .
пензианисању Николе Џанге. У поседу умет 48 Ратни сликари 1912- 1918. Гал ерија Вој
ников е су пру ге А. Џанга. ног музеја на Калемегдану, Београд, октобар
40 Л азар ица 6,50 дин. (љубичаста). Кал ениh новем.бар 1964, године. Ова је изложба прире
1 дин. (светлоцрвена) , Раваница 1,50 ДИН. ђена п оводом 50-годишњице првог светског
(светлосмеђа), Манасија 2 дин. (тамносмеђа), рата и битке на Церу. ТОМ приликом изложен
Љубостиња 3 дин. (циклама), Сопоhани 4 ди н. је цртеж Офuцuрске бараке у заробљенu"Чко.м.
(плава), Жича 7 дин. (зелена), Горљак 12 дин. ДМ.ОР У, перо .
КАТАЛОГ РАДОВА
2. МУЗЕ (1912) , туш-цртеж пер ом. Власнн 8. ОФИЦИРСКИ ЛОГОР ЗА ВРЕМЕ ШТРАЈ
штво умет ников е супруге А. Џанга КА ГЛАЂУ 1917. (1917) , туш-цртеж пером,
вел. 12 . 5 Х 24 см, сигнирано Д,Д.: "Официр
3. СКИЦА ЗА СРПСКОГ ЗАРОБЉЕНОГ
ски логор за време штрајка од 6- 12, ЈП
ВОЈНИКА (аутопортрет) (1915), ОЛQвка. 1917. Д . Д,: Ник. К. Џанга 12-25. ЈП 1917.
вел. 13,5 Х 9 см, сигнирано Д,Д.: Ник. К. Џан
Ашах". Власник Н арод ни музеј у Бео
га 30. ХI 915. Ашах, Д. преко целог листа:
граду.
Скица срп, зароб, војника, Власник Војни
музеј у Београ ду. 9. ПОРТРЕТ СВЕТОЛИКА Ј АНКОВИЋА
(1918), уље на платну , вел. 60 Х 50 см. сигни
4. СЕЛО ХАРТКИРХЕН (1916) , туш-цртеж
рано д.Д.: Ник. Џ анга Ј - 1918. Власник
пером , вел. 12 Х 23 см, сигнирано Д.Л.: село
породица Јанковић у Београду.
Харткирхен, Д.Д, 21. VJ 916. Ашах. Власник
Бојни музеј у Београду. 10. ПИСАЋИ КРИБОР У СРПСКОМ СТИЛУ
5. КАДЕТСКЕ БАРАКЕ JV ГРУПЕ (1916). (пројект ) , (1918), оловка, туш и акварел,
вел, 31 Х 23 см, сигнирано г.Д,: Писаћи при
туш-цртеж пером, вел. 17 Х 25 СМ, сигнирн
бор у српск ом ст ил у ... 10. П 1918. по но
но Д.Д.: Ник. К . џанга, д.л,: 1. VП 1916. г.
вој. Гр едиг, Власништво умеТНИКQве су
Ашах на/Д, - Кадетске бараке - JV гр. v
ропству, Власник Народни музеј у Бео пруге А. Џанга.
граду.
11. ПОРТРЕТ МИКЕ КОВ А ЧЕВИЋА " ШИ
6. КАДЕТСКЕ БАРАКЕ У РОПСТВУ (1916). ЉЕ " (1918), оловка, вел. 27,5 Х 19 см, сигни
туш-цртеж пером, вел. 18,3 Х 25,5 см, сигIiи рано Д.д ,: 26. II 1918, Гредиг" за успомену
рано Д.Л.: Ник. К. Џан га, Д.Д.: 1. VП 1916, г. пред одл азак у инвалиде на Мику Коваче
Ашах на/Д - Кадетске бараке - у роп вића " Ши љу". Власник Војни музе ј у Бео
ству. Власник Народни музеј у Београду . граду.
284
НИКОЛА ЏАНГ А
12. КУПАТИЛО И СТРАЖАРА (1918), туш 26. КУ ЛА У ДЕБРУ (по Фотографији) (1940),
цртеж пером . вел. 20 Х 16,4 см, сигнирано туш -цртеж пером, си гни рано Д.Л.: Ник . К.
Д.Д.: К у патила и стражара, Д.Л.: 31 . ХII 916. Џанга, 1940. Д.с.: КУЛА У ДЕБРУ. Вл асн Ј.rк
- Ашах на/Д и 14. П! 918. - Гредиг код! уметникова супру га А. Џанга.
Салц.! Б еч/ . Власник Војни музеј у Бео 27. БОКА КОТОРСКА - ОТОК СВ. ЈУРЈА
граду.
(по репродукцији из штампе), (1940. ?).
13. ВОДОВОД ЈУ ГРУПЕ (1918), туш-цртеж пе 28. СТАРО НАГОРИЧИНО (по фотографији)
ром, вел. 23,5 Х 17 СМ, сигнирано Д.С.: НИК.
(1940. 1), туш-цртеж пером, си гнирано Д.Д.:
К. џанга, Д.Д.: 17. У Ј 1916. Ашах на/Д. и Ник. К. Џанга, Д.с.: СТАРО НАГОРИЧИ
14. IП 1918. Гредиг код/Салцбурга. Власник НО. Власник фотографије умет никова су
Војни музеј у Београду .
пруга А. Џ анга.
14. ЗАТВОР У РОПСТВУ (1918), зелено масти
29. ГЛАД (1940), туш-цртеж пером, вел. 44,5 Х
ЛО - цртеж пером , вел. 28,7 Х 19 см, сигни
Х 35 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К. Џанга 1940.
рано д.д.: " Затвор у ропству у коме сам
Власник Народни музеј у Београду .
лежао са Радованом Вуловиh. ем ОД 20-25.
VII 1916. године Ашах н а/Д .. Д.Л.: НИК. К. 30. ИЗБЕГЛИЦЕ (1942. 1), туш-цртеж пером.
Џанг а 16. III 1918. Гредиг код/Салцбурга". Приватно Бласништво.
Власник Војни музеј у Београду . 31. ОДМОР (1942), туш-цртеж пером, вел.
15. ОФИЦИРСКЕ БАРАКЕ У ЗАРОБЉЕНИЧ 55 Х 45 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К. Џанга
КОМ логору (1918), туш-цртеж пером, ХII 1942. Власник Радмило Јанковиh из
вел. 15 , 5 Х 25,5 СМ, сигнираНQ Д.С.: НИК. К. Београда.
Џанга. Д.Л.: 17. ПЈ 1918. Гредиг (болница). 32. КАЛЕМЕГДАН, туш-цртеж пером , вел.
д.Л. натпис: "Официрски логор за време 34 Х 44
см, сигнирано д.д.: НИК. К. Џанга,
штрајка глађу од 6-12 ЈП 1917. Ашах Д.с.: КАЛЕМЕГДАН. Власник Слободан
на/д. " Власник Народни :музеј у Бе ограду. ЈаНКОБић из Београда .
16. ОФИЦИР (1918), оловка, вел. 28 Х 19 см, си З3 . КАЛЕМЕГДАН (1943. ?,), туш - цртеж пером,
гнир ано Д.Д . : јула lЮ8 . Гредиг. Власник Бел. 33 Х 47 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К. Џан
Војни музеј у Београду. га, Д.с.: КАЛЕМЕГДАН. Власник Станко
]7. ЦРТЕЖ Ј (1920 1), туш-цртеж п ером, вел. Девић из БеограДа.
4Х 3 см, није сигнирано. Власник умет ни
34. КАЛЕМЕГДАН (1943. ?) - поглед на 3ИН
кова супруга А. Џанга. дан-капију са моста; туш-цртеж пеРО;>.1,
18. ЦРТЕЖ 11 (1920), туш-цртеж пером, вел. вел. 33 Х 47 сМ, сигнирано Д.Д. : НИК. К. Џан
круг пречника 5 СМ, сигнирано Д. по ободу га. Д.с.: КАЛЕМЕГДАН. Власник Станко
круга: ХII - 1920. Н. К. џ. Вл асник умет Девић из Београда.
нико ва супруга А. Џанга.
35. ПОРТРЕТ ПРЕДСЕДНИКА ЈОСИПА БРО
19. llPТЕЖ (1921), туш-цртеж пером, вел.
I1Ј ЗА (1952), уље на платну , Бел. 1,35 Х l,10 см.
круг преч ника 9 см, сигнирано Д. по ободу
36. РАЊЕНИК (1953), туш-цртеж пером. Вла
круга: Београд - 1 - 1921. НИК. К. Џанга. сник умеТНИКQва супруга А. Џанга . .
Власник уметникова супруга А. Џанга .
37. МУЗЕЈ ВУКА КАРАЏИЋА И ДОСИТЕЈА
20. СТУДИЈА СЛОВНИХ ИНИЦИЈАЛА (1921)
(1958), туш-цртеж пером, Бел. 34 Х 48 см, си:
лист Ј И П , туш - цртеж пером . Власник
гнирано Д.д.: Ник. К. Џанга 1958. В ласник
уметникова супруга А. Џанга.
уметникова супруга А Џанга.
21. МОТИВ ИЗ ОКОЛИНЕ СКОПЉА (1936),
38. СКАДАРЛИЈА (1958), туш-цртеж пером,
туш-цртеж пером, сигнирано Д.д.: Ник. К.
вел. 34 Х 48 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К. Џан
Џанга 1936. д.л.: МОТИВ ИЗ ОКОЛИНЕ
га. Власник уметникова супруга А. Џанг а.
СКОПЉА.
22. ТЕШАЊ СА ТВРЂАВОМ (1937), туш-цр 39. УГАО ВЛАЈКОВИЋЕВЕ И МОШЕ ПИЈА
теж пером. Власник уметникова супруга А. ДЕ У ЛИЦЕ (1958. ?), туш-цртеж пером, вел.
Џанга . З4 Х 48 см, сигнирано Д.Д.: Н ик. К . Џанга.
Власник уметникова су пр уга А. Џанга .
23. КАЛЕМЕГДАН (по фотографији) , (1939),
туш-цртеж пером, сигнирано Д.Д.: Ник. К. 40. ЈАТАГАН МАЛА (1950. ?), туш-цртеж пс
Џанга, Д.с.: КАЛЕМЕГДАН. Власник фото ром, Бел. 34 Х 48 см, сигнирано Д.Д.: Ник. К.
графије умеТНИКОБа супруга А. Џ ан га. Џанга. Власник уметников а супруга А.
24. ЗЕМУН (по фотографији) (1940 . Ј), туш-цр Џанга.
теж пером, сигнирано д.д.: Ник. К. Џанга.
41. МОТИВ ИЗ КАРАЂОРЂЕВЕ УЛИЦЕ
Д.с.: ЗЕМУН. Власник фотографије умет
туш-цртеж пером , Бел. 29 Х 43 см , си
(1959),
никова супруга А. Џанга.
гнирано Д.Д.: Ник. К. Џанга 1959. Власник
25. ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО (по фотографији)
умеТНИКОБа супруга А. Џ а нга.
(1940. ?),
туш - цртеж пером, сигнирано Д.Д.:
Ник. К. Џанга, д.с.: ОХРИДСКО ЈЕЗЕРО. 42. КОНАК КНЕЗ-МИЛОША У ТОПЧИДЕ
Вл ас ник фотографије уметникова супруга РУ (?), туш-цртеж пером, вел. 25 Х 40 см.
А. Џ ан га. Приватно власништво.
285
РАЈЧЕВИЋ УГЉЕША
NIKOLA DZANGA
1892--1960
Ug!jesa Rajcevic
N ikola D :iа п gз, peintre et decor a teur, est peut voir que Dzanga avait ди talent. Nou s don-
ne а Belgr ade le 16 octobre 1892 dans une nons 1а reproduction де l'ORNEMENT FLORAL
[аmЮе de commmercants, ses parents s'appe- AVEC NU F:€MININ (N, 1 du catal ogue) еј LES
laient Kosta et Katarina. I1 а fait son ecole рг ј MUSES (2).
m ај ге et deux ann ees д е lусее а. Б еlgгаdе. Un Р:€RЮDЕ DE GUERRE ЕТ DE CAPTIV!-
certificat де 1'::€cole д еБ metiers d 'art поиБ fait ТЕ. Plusieurs oeuvres faites pendant lа captivite
voir qu'il а suivi ses cours de 1906 а 1910. еп Autriche ont ete conservees. Elles sont d'une
Apres cette ecole il а poursuivi ses etudes grande importa nce роиг l'art де D:ianga. Citons
а Вегliп. Оп sait qu'i1 у est reste jusqu'au 1 ег surtout д е их portraits, les деuх а l'huHe, lе
septembre 1914, l а guerre ayant eclate i1 fut PORTRAIT PAR LUI-M:€ME (о) е! l е PORTRAIT
mоьшsе. DE SVETOLIK JANKOVIC (6). Di!;anga а rap-
I1 fait partie du bataillon des etudiants а porte д е sa captiv ite ипе dizaine de dessins
Skopje, puis il est рагН se battre а и front. (сгауоп, епсге, епсге де Chine) qui sont conser-
P resque аussitбt il est blesse et fait prisonnier. ves аи Musee national et а и Musee de l' Агmее.
11 est reste jusqu' a. l а fin des hоstШtеs dans 1е!'; Се sont, ро uг l а plupart, d es paysages du сатр
camps де prisonniers де guerre а Asch ach et des prisonniers de guerre (3, 4, 9, 10, 11, 12, 13
Greding еп Autrich e. et 14). Ces dessi ns se font remarquer раг leur
Le peintre est de retour еп 1918 mais il соп. - sincerite, НБ оп! ete faits д'ипе тапјеге tres
И пие а porter l ' ипНогmе pendant дсих ans епсо minutieuse.
те. 11 est а Ljublj an a capitaine de deuxieme classe Р:€R ЮDЕ DE L 'ENTRE-DEUX-GUERRES.
et а l а t ёtе d 'un battaillon ди regiment de fal1- Dzanga dessine, mais Н tгаvа Ше d'un e тап јеге
tassins de Drava, nouvellement reco11stitue. intermittente Ha nt ргеосс ире раг son travail
C'est а Ljublj ana que D:ianga s'est marie et соmт е gl'aveur аих Ateliers де timbresposte,
l е fruit de се mariage est uпе fШе. Apres avoir geres раг l'etato
ete demobilise, lе 31 mars 1920, avec l е grade де Les cinq dernieres annees avant lа Seconde
capitaine де r eserve де premiere classe, il guerre mondiale lиј apportent toute satisfaction,
l'evient а Belgrade m ais sans sa famille. il tгаv а Ш е д'ипе maniere plus intense, il est
Dzanga est entre les деuх guerres tres actif en devenu mетЬге де l'Association деБ peintres et
tant qu'artiste, mais сеНе activite est souvent јl1 - des sculpteurs combattants d e 1912 а 1918 et il
terrompue р агсе qu' il est oblige de trava iller рош' expose пеu! dessins а l'exposition де cette asso-
gagner Ба vie. Sa periode lа plus active se situe ciation а Belgrade еп 1940.
entre 1935 et 1941. Еп се temps-Ia il I::st геси т ет А cette epoque Dzanga а fait plusieurs des-
Ьге de}' Association des peintres et sculpteur s де si ns d 'une excellen te qualite et доп! quelques
lа guerre de 1912 а 1918. Juste avant 1а guerre, е п un s sont parvenus j usqu 'a nos jou r s. Се sont
decembre 1940, il par ticipe а l'exposition de son - entre autres TESANJ AVEC SA FORTERESSE
Association . La Deuxieme guerre mопдјаlе inter- (10) , LE MONAST:€RE DE NAGORICINO (20)
rompt ses travaux, il se retire du шопd е. PAYSAGE DES ENVIRONS DE SKOPJE ( ),
Apres lа guelTe, D:ianga гесотт еп се de LE PARC DE KALEMEGDAN (16) , LE LAC
nouveau et se те! аи travail. Mis еп retraite е п D'OHRID (18), LA FAIM (21) et d'autres. La
1950, il se consacre а son art mais l а таlадје Deuxieme guerre mondiale interrompt son acti-
l'empeche де se rea liser completement. Nikola vite.
D:iang a meurt l е 4 jui11et 1960 а Belgrade ои il Р:€RЮDЕ DE L'APRES-GUERRE. Les оеи
est en terre. vr es de Dzanga realisees entre 1945 е! 1959 font
L'heritage де Nikola D:ian ga пе comporte voir dans l е dessin des traces де fatigue, conse-
qu' une quarantaine d 'oeuvres. Un grand потЬге quence sa ns doute de l'age et de lа таlадје qui
де ses oeuvres а ete detruit et Ьеаисоuр sont va lе fail°e souffrir jusqu'a l а fjn де sa \'је.
egarees l 'оп пе sait ои. C'est pourquoi nous Quand тете а· cette epoque il tгаvа Ше Ьеаи
devons avoir ип е idee де son art sur uп fonds соир соmте Шustгаtеuг а lа Faculte д е mede-
tres modeste. L'ocuvre conservee nous fait voir cine veterinaire а Belgrade. Il а fait d'innom-
tout d'abord que D:ianga etait avant tout ип ЬгаЫе dessins роuг l'Atlas d'anatomie et les
dessinateur. 11 n'est reste que deux toiles al livres d'etudes.
l'huile de sa jeLi.nesse, деих portraits, toutes les Pendan t les dernieres ann ees de sa v ie,
autres oeuvres sont des dessins а l 'е псге de devenu retraite et ayant tout son temps n'etant
Ch ine, r aremen t зи сгауоп. plus oblige de gagner БОП pain, il еБ! r evenu а
Роиг avoir u п е idee plus exacte et complete ses motifs preferes, les vues et les paysages de
de БО П art nous devons repartir ses oeuvres еп Belgr ade. Роиг les faire il u tilise souvent les
quatre p eriod es: oeuvres scolaires, periode de photographies anciennes desirant par ses dessins
guerre et de captivite, oeuvres д е l'entre-deux- garder l е souvenir du vieux Belgrade. Ces des-
guerres et les oeUVl'es д е l'apres-guerre. sins nous les citons сотте les documents d'un
OEUVRES SCOLAIRES. Il est reste quel- temps r evolu, сотте les notati on s d'un arti ste
ques ,dessins que поиБ mentionons рагсе qu'on sur ип е vil1e qu'il avait tant ајmее.
286