Екстензија

Екстензиони завоји се постављају ради истезања или растерећења од притиска делова

тела, који су се услед патолошких промена приближили један другом или имају тенденију
да се приближе. Такође екстензија се примењује ради продужења меких ткива, костију и
исправљања контрактура. Екстензија може да делује индиректно (поставља се на меке
делове тела) и директно (поставља се на кост).

Индиректна екстензија се примењује обично на кожи. У ту сврху најчешће се користи

леукопласт, разне омче, манжетне од меких материјала, опруге од жице, црева од гуме,
тегови (олово, песак).

Примена ектензије у лечењу доњих ектремитета подразумева припрему болесника у

смислу објашњавања начина рада и припрему материјала. Код одојчади са урођеним
ишчашењем кука поставља се апарат направљен од коже и метала, а ако је реч о одраслом
болеснику потребно је кожу обријати. Кожа одојчета је веома осетљива на леукопласт па
се услед компресије може оштетити. Ову радњу изводе најмање две сестре. Болесник мора
да лежи у леђнохоризонталном положају без јастука. Ако је реч о одојчету неопходно је
обезбедити мировање и то постављањем компресе или троугле мараме око струка које су
са обе стране платненим повескама причвршћене за кревет, да се дете не ослања
стопалима о кревет. Пете не смеју да леже на кревету јер се тиме смањују ефекти
екстензије, а постоји опасност од декубитуса. Тегове такође не треба скидати за време
екстензије.

Директна екстензија се постиже помоћу игле и жице. Овај начин је ефикаснији, јер се у
новије време жици даје предност и она се поставља у строго асептичним условима са
анестезирањем меких делова тела на месту постављања жице.

Апарати за имобилизацију кукова могу бити гипсани или комбиновани (кожа и метал).
Препорука је да се користи апарат од коже и метала јер је једноставнији за постављање и
удобнији за ношење. Избор зависи од дијагнозе и узраста. Код одојчади са урођеним
ишчашењем кука поставља се апарат по Павлику или Хилгенрајнеру. Приликом
постављања треба водити рачуна да се не поставља ни сувише лабаво ни сувише чврсто.
Применом овог апарата одојчету су потколенице слободне тако да се може у одговарајућој
столици обезбедити седење.

Нега болесника

Ови болесници спадају у домен полуинтензивне неге. То подразумева континуирано

ангажовање око болесника, где сестра спроводи личну хигијену, а понекад и исхрану. Код
ових болесника потребна је и стална контрола имобилизације, посматрајући изглед и боју
прстију. Ако је гипс добро постављен треба свакодневно уз личну хигијену спроводити
мере против настанка декубитуса. То подразумева: често мењање положаја болесника у
кревету уколико то врста имобилизације дозвољава, примену антидекубиталних душека,
гумених подметача за предилекциона места, масирање истурених делова тела.