1.

Definicija kriminalisticke tehnike

Kriminalisticka tehnika je grana kriminalistike, koja se bavi pronalazenjem, usavrsavanjem I

primenom naucno tehnickih metoda I sredstava za registraciju I identifikaciju lica I stvari I
pronalazenjem, fiksiranjem I tumacenjem materijalnih tragova u cilju suzbijanja I
sprecavanja kriminaliteta, otkrivanja ucinilaca I rasvetljenja krivicnih dela I dogadjaja.

Kriminalisticka tehnika je deo kriminalistike kao I kriminalisticka taktika I kriminalisticka

metodika.

2. Podela kriminalistike

Prva podela kriminalistike je na kriminalisticku taktiku, kriminalisticku tehniku I

kriminalisticku metodiku.

Druga podela je na heuristicku kriminalistiku I silogisticku kriminalistiku.

Treca podela je na represivnu I preventivnu kriminalistiku.

3. Definicija traga

Trag je svaka namerno ili nenamerno izazvana materijalna promena vidljiva ili golim okom
nevidljiva a koja je u uzročno posledičnoj vezi sa krivicnim delom ili bilo kojim drugim
događajem čije je razjašnjenje vezano za kriminalisticko tehničke poslove.

4. Podela tragova prema poreklu

Prema poreklu tragovi se dele na:

 Tragove ljudskog porekla,

 Tragove biljnog porekla,
 Tragove zivotinjskog porekla,
 Tragove predmeta (vozila, orudja, upotrebe vatrenog oruzja) I
 Tragove dejstva sile (na staklu, tragovi eksplozija, tragovi pozara, tragovi kod
vjesanja).
 5. Navedi tragove ljudskog porekla

U tragove ljudskog porekla spadaju:

 Tragovi papilarnih linija,

 Tragovi stopala,
 Tagovi ruku,
 Tragovi zuba,
 Tragovi kose I dlaka,
 Tragovi krvi,
 Tragovi usana,
 Tragovi mirisa,
 Tragovi ljudskih izlucevina,
 Tragovi ostalih delova covecijeg tela.

6. Navedi tragove biljnog porekla

U tragove biljnog porekla spadaju:

 Tragovi vlakna,
 Tragovi polena,
 Tragovi semena,
 Tragovi ploda.

7. Navedi tragove zivotinjskog porekla

U tragove zivotinjskog porekla spadaju:

 Tragovi nogu,
 Tragovi dlaka,
 Tragovi zuba,
 Tragovi krvi I dr.

8. Podela tragova po velicini

Prema velicini tragovi se dele na mikro, makro I megatragove.

 9. Mikrotrag

Mikrotragovi pedstavljaju one materijalne tragove koje slobodnim okom ne vidimo ili se
jedva primecuju, to su sitne cestice koje su nastale usled kriminalnog kontakta, a prostim
okom se ne vide, ili se slabo zapazaju, bez pomoci posebnih instrumenata.

10. Makrotrag

Makrotragovi se zapazaju golim okom a mogu se naci na licu mesta, zrtvi ili uciniocu. Prema
dimenzionalnosti makrotragovi se dele na linijske, površinske i reljefne.

11. Podela tragova prema znacaju

Prema tom kriterijumu tragovi se mogu podeliti na: 1. tragove postojanja kriv.dela 2.
identiteta učinioca 3. identiteta oštećenog 4. način izvršenja krivičnog dela 5. mesto izvršenja
kriv.dela 6. sredstva izvršenja 7. vreme izvršenja 8. motiv izvršenja.

12. Opticka pomagala za vizualizaciju tragova

Praskovi, magnetne cestice, nadimljavanje, hamijske metode…

13.Vrste tragovi koji se mogu naci na vatrenom oruzju

Postojanje odredjenih oznaka I zigova na glavnim delovima vatrenog oruzja, tragovi

barutnih ostataka u unitrasnjosti cevi I na njegovim spoljasnjom povrsinama, tragovi
zastitnog sloja laka kapisle caure na celu zatvaraca, tragovi krvi, papilarnih linija, tragovi
tkiva, vlakana I dlaka.

14. Parafinska rukavica

Metodom parafinske rukavice se utvrdjuje da li je neko lice koristilo vatreno oruzje.

 15. Trasologija

Trasologija se bavi pronalazenjem, fiksiranjem I tumacenjem tragova koji su u vezi sa

krivicnim delom.