Najnovija Skripta Iz Upravljačkog (Gradivo Za Kolokvijum)

KOMPLETNO SPREMANJE ISPITA (ZADACI I TEORIJA), NAJNOVIJA SKRIPTA, PROMOTIVNI ČAS,
VIŠE INFORMACIJA PREKO SAJTOVA FACEBOOK.COM/SVEZAUPRAVLJACKORACUNOVODSTVO,

SVEZAUPRAVLJACKO.WORDPRESS.COM ILI PREKO TELEFONA 064/331-3434, STEFAN
NAJNOVIJA SKRIPTA IZ UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA
(deo za kolokvijum)
Sadržaj:
1.Finansijsko izveštavanje
2.Analiza neto obrtnog kapitala
3.Racio analiza finansijskih izveštavaja
4.Analiza novčanih tokova
5.Analiza profitabilnosti iz perspektive investitora
FINANSIJSKO IZVEŠTAVANJE
Sadržina izlaganja:
1.Uvodna izlaganja
2.Polaganje računa o stanju i uspehu (interno i eksterno)
3.Informacioni interesi korisnika finansijskih izveštaja
4.Osnovni finansijski izveštaji
Nadležnosti i odgovornosti menadžmenta i upravljačkog računovodstva
Osnovni cilj modernog preduzeća je maksimiranje vrednosti za vlasnike, ili njegova nešto šira
varijanta maksimranje tržišne vrednosti preduzeća. Da bi se ovaj cilj ostvario menadžeri
moraju da sprovode odredjene aktivnosti ( funkcije), kao što su:
1.Polaganje računa o stanju i uspehu, koje može biti interno i eksteno polaganje računa
2.Sistematska upravljačka kontrola, koja predstavlja skup upravljčkih aktivnosti, kao sto su:
a.Planiranje
b.Organizovanje
1
c. Kontrola
d. Komuniciranje
e. Motivisanje i nagradjivanje
3. Donošenje odluka (najbitnija funkcija), odluke mogu biti:
a. kratkoročne
b. dugoročne
Za svaku funkciju upravljačko računovodstvo obezbedjuje adekvatne informacije:
1.Za polaganje računa (eksterno), obezbedjuje informacije o punim troškovima (varijabilnim i

fiksnim), odnosno informacije o punoj proizvodnoj ceni koštanja za potrebe razgraničenja
vrednosti izmedju bilansa stanja i bilansa uspeha. Ovo će biti znantno jasnije prilikom
obradjivanja gradiva koje se odnosi na računovodsvo tročkova.
2.Za upravljačku kontrolu značajne su informacije o kontrolabilnim troškovima (u pitanju su

troškovi na koje menadžeri mogu uticati na osnovu svojih ovlašćenja). O kontrolabilnim
troškovima više reči biće u okviru segmentnog izveštavanja.
3.Za donošenje kratkoročnih (poslovnih) odluka značajne su informacije o diferencijalnim

troškovima (troškovi koji se odnose na različite alternative koje su predmet odlučivanja). O
diferencijalnim troškovima biće više reči u okviru računovodstva odlučivanja.
Sadržinu (struktura) upravljačkog računovodstava čine:
1. Analiza finansijskih izveštaja

2. Računovodstvo troškova (punih troškova) – pruža informacije o punim troškovima
3. Računovodstvo odgovornosti – pruža informacije o kontrolabilnim troškovima
4. Računovodstvo odlučivanja – pruža informacije o diferencijalnim troškovima
Napomena: O upravljačkoj kontroli i donošenju odluka biće više reči u drugoj prezentaciji,
koja se odnosi na prvih četrdesetak strana s početka udžbenika. Nastavak ove prezentacije
posvećuje se polaganju računa o stanju i uspehu.
2
POLAGANJE RAČUNA O
STANJU I USPEHU
Interno polaganje računa o stanju i uspehu
Karakteristike:
1.Niži nivoi menadžmenta polažu račune višim nivoima menadžmenta kroz upravljačku
strukturu
2.Nije regulisano zakonom(nije obavezno), već proističe iz dobre poslovne prakse
3.Realizuje se kroz prezentovanje internih izveštaja, koji se sastavljaju i prezentuju nedeljno,
mesečno, kvaratalno, odnosno za vremenske intervale kraće od jedne godine, za razliku od
eksternog polaganja računa koje se najčešće sprovodi na godišnjem nivou. Interni izveštaji
mogu biti:
a.Interni bilans stanja
b.Interni bilans uspeha
c.Pregledi odgovarajućih, pažljivo odabaranih pokazatelja performansi
4.Nalazi se u nadležnosti upravljačkog računovodstva koje ima sledeće karakteristike:
a.Usmereno je na budućnost
b.Subjektivno je
c.Proaktivno
d.Dinamična oblast koja se često menja
e.Otvoreno za razne informacije
f.Ne podleže eksternoj (nezavisnoj) reviziji
Napomena: Više o karakteristikama upravljačkog računovodstva u okviru prezentacije koja

se odnosi na prvih četrdesetak strana udžbenika.
Eksterno polaganje računa o stanju i uspehu
(Finansijsko Izveštavanje)
Finansijsko izveštavanje predstavlja obaveznu aktivnost menadžmenta koja podrazumeva

pripremanje i prezentovanje zvaničnih finansiskih izveštaja u zakonom predvidjenim
3
intervalima, sa osnovnim ciljem da se eksternim korisnicima kao sto su akcinari, kreditori,

kupci, dobavljači, konkurenti itd. obezbede adekvatne informacije potrebne za donošenje
odluka.
Značaj finansiskog izveštavanja raste sa pojavom korporativnih preduzeća i razvojem tržišta

kapitala, što je dovelo do profesionalizacije upravljanja (posledica odvajanja vlasništva od
kontrole) i disperzije vlasništva na veliki broj akcionara, a što je sve dovelo do udaljavanja
akcionara (vlasnika) od dogadjanja u preduzeću – ispitno pitanje
Osnovni finansjiski izveštaji su:
1.Bilans stanja
2.Bilans uspeha
3.Izveštaj o novčanim tokovima
4.Izveštaj o promenama na kapitalu
5.Napomene uz finansijske izveštaje
Karakteristike finansijskog izveštavanja (finansijskih izveštaja):
1.Obavezna aktivnost menadžera
2.Finanasijski izveštaji imaju javni karakter
3.Pripremanje i prezentovanje finanasiskih izveštaja je regulisano zakonima i

računovodstvenim standardima
4.Pripremanje i prezentovanje finansijskih izveštaja se najčešće vrši na godišnjem nivou

(finansijski izveštaji se najčešće odnose na jednu poslovnu godinu), medjutim mogu se
pripremati i polugodišnje i kvartalno
5.Nalazi se u nadležnosti finansijskog računovodstava, koje ima sledeće karakteristike:
a.Pruža istorijske informacije
b.Pruža objektivne informacije
c.Pasivno je
d.Zatvoreno
e.Statično
6.Finansjiski izveštaji podležu eksternoj reviziji
7.Osnovni cilj finansijskog izveštavanja je zaštita interesa stejkholdera kroz pružanje

informacija koje se mogu koristiti za:
4
a.Donošenje odluka o investiranju/dezinvestiranju, odobravanju kredita itd.
b.Analizu uspešnosti menadžera u stvaranju vrednosti
c.Ocenu izloženosti preduzeća kratkoročnim i dugoročnim finansijskim rizicima
Napomena: Iako su finansijski izveštaji pre svega namenjeni eksternim korisnicima (i to

prevashodno investitorima – akcinarima i kreditorima), oni su namenjeni i menadžerima.
Menadžeri, pored toga što imaju obavezu da pripremaju i prezentuju fin. izveštaje ( i na taj
način polažu račune u ime preduzeća), u isto vreme se nalaze u ulozi korisnika fin. izveštaja,
kako sopstvenih tako i tudjih (fin. izveštaji drugih preduzeća). Menadžeri vrše analizu fin.
izveštaja uz pomoć nekog od instrumenata fiansijske analize, o kojima će više reči biti u
daljim izlaganjima. Naravno, menadžerima su potrebne i brojne druge informacije koje se ne
nalaze u fin. izveštajima, a koje obezbedjuje upravljačko računovodstvo.
Informacioni interesi korisnika finansijskih izveštaja
1.Akcionari su zainteresovani za informacije o:
a.Likvidnosti preduzeća
b.Solventnosti
c.Dugoročnoj profitabilnosti
d.Sposobnosti menadžera da stvaraju vrednost za vlasnike
e.Sposobnosti preduzeća da plaća dividende
Na osnovu ovih informacija akcinari donose odluke o kupovini akcija (potencijalni akcionari),
prodaji ili zadržavanju akcija
2.Kreditori
a.Dugoročni kreditori su zainteresovani za solventnost i dugoročnu profitabilnost
b.Kratkoročni kreditori su zaintersovani za likvidnost preduzeća
3.Poslovni partneri
a.Dobavljači su zaiteresovani za informacije o sposobnosti preduzeća da izmiruje svoje

poslovne obaveze
b.Kupci su zainteresovani za informacije o sposobnosti preduzeća da zadovolji tražnju
5
U vezi sa prethodnim može se reći da su dugoročni kupci i dobavljači zainteresovani za

inoformacije o dugoročnoj profitabilnosti i solventnosti preduzeća, a povremeni za
informacije o likvidnosti preduzeća.
4.Zaposleni su zainteresovani za informacije o profitabilnosti i solventnosti, na osnovu kojih

mogu da procene sigurnost svog posla, mogućnost napredovanja itd.
5.Vlada je zainteresovana za globalne informacije o performansama i fianasijsko-strukturnoj

poziciji preduzeća po granama i oblastima, sa ciljem kreiranja ekonomske politike, poreske
politike, procene mogućnosti naplate poreza itd.
6.Menadžment je zainteresovan za informacije na osnovu kojih može da proceni likvidnost,

solventnost i profitabilnost preduzeća (kao sto su informacije o visini NOKa, strukturi
kapitala,novčanim tokovima, efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima itd.)
Ove informacije dobijaju se na osnovu analize finansijskih izveštaja. Pored fin.izveštaja

sopstvenog preduzeća, menadžeri su zaintresovani i za analizu fin.izveštaje drugih preduzeća
(u ovom slučaju nalaze se u ulozi eksternih korisnika) kako bi mogli da utvrde:
a.Likvidnost kupaca
b.Pouzdanost dodavljača
c.Atraktivna preduzeća za plasiranje viškova gotovine
Napomena: Svaki od prethodno navedenih informacionih interesa različitih korisnika

fin.izveštaja može biti posebno ispitno pitanje
Uloga i nteres menadžmenta prilikom pripremanja i prezentovanja fin.izveštaja (polaganja

računa ostanju i uspehu) – posebno ispitno pitanje, odgovor sledi u nastavku teksta
Prilikom pripremanja i prezentovanja fin.izveštaja menadžeri se nalaze u svojevrsnom sukobu

interesa. S jedne strane menadžeri su zaduženi za pripremanje i prezentovanje fin.izveštaja, a
sa druge strane njihovi bonusi, nagrade, napredovanje zavise od ostvarenja i finansijskog
položaja koji su iskazani u fin.izveštajima. Samim tim oni mogu nastojati da ostvarenja
prikažu boljim od realnih (objektivnih) kako bi lakše ostvarili bonuse ili druge
privilegije.Zbog toga postoji potreba za eksternom revizijom koja treba da proveri da li
fin.izveštaji na istinit i objektivan način prikazuju ostvarenja (uspeh) i finansijski položaj
preduzeća
6
OSNOVNI FINANSIJSKI IZVEŠTAJI
Nastanak osnovnih finansijskih izveštaja
Bilans uspeha i bilans stanja nastaju zatvaranjem računa glavne knjige, koja sadrži račune
stanja i račune uspeha.
1.Bilans stanja nastaje zaključivanjem (zatvaranjem) računa stanja. Računi stanja su

permanentni – postoje dok postoji preduzeće. Obuhvataju račune aktive čiji se konačni saldo
iskazuje na aktivnoj strani bilansa stanja (u okviru aktive) i račune pasive čiji se konačni saldo
iskazuje na pasivnoj strani bilansa stanja (u okviru pasive). Grafički prikaz na prezentaciji sa
vežbi
2.Bilans uspeha nastaje zatvaranjem računa uspeha. Računi uspeha su računi trenutka, što
znači da se otvaraju u trenutku nastanka prihoda ili rashoda. Obuhvataju račune prihoda čiji se
konačni saldo iskazuje u bilansu uspeha (na prihodnoj strani) i račune rashoda čiji se konačni
saldo iskazuje u bilansu uspeha (na rashodnoj strani).
Napomena: Grafički prikaz prikazan je na prezentaciji sa vežbi.
Napomena: Svaki prihod predstavlja povećanje imovine ili smanjenje obaveza, dok svaki
rashod predstavlja smanjenje imovine ili povećanje obaveza.
Integracija rezultata iz bilansa uspeha u bilans stanja
Moguće su 2 situacije:
1.Ukoliko je ostvaren dobitak
a.Bilans uspeha – rashodi < prihoda, odatle sledi, rashodi + dobitak = prihodi
b.Bilans stanja – aktiva > pasive, odatle sledi, aktiva = pasiva + dobitak
2.Ukoliko je ostvaren gubitak
a.Bilans uspeha – rashodi > prihoda, odatle sledi , rashodi = prihodi + gubitak
b.Bilans stanja – aktiva < pasive, odatle sledi, aktiva = pasiva – gubitak, odnosno aktiva
=( vlasnički kapital – gubitak ) + obaveze
Kompletan set finansijskih izveštaja čine:
1.Bilans uspeha
2.Bilans stanja
7
3.Izveštaj o novčanim tokovima
4.Izveštaj o promenama na kapitalu
5.Napomene uz finansijske izveštaje
BILANS USPEHA
Bilans uspeha predstavlja izdvojen, osamostaljen i raščlanjen podračun računa sopstveni

kapital (vlasnički kapital), u kome se sučeljavaju prihodi i rashodi i obračunava periodični
rezultat (dobitak ili gubitak) u odredjenom vremenskom periodu.
Sadržinu bilansa uspeha čine:
1.Prihodi – predstavljaju prilive vrednosti (ekonomskih koristi) u preduzeće u vidu povećanja

imovine ili smanjenja obaveza i dovode do povećanja vlasničkog kapitala. Prihodi
obuhvataju:
a.Poslovne prihode koji nastaju kao posledica sprovodjenja poslovnih aktivnosti preduzeća,
odnosno prodaje proizvoda, usluga i robe
b.Finansijske prihode koji nastaju kao posledica finansijskih aktivnosti preduzeća (napr.
prihodi od kamata, prihodi po osnovu pozitivnih kursnih razlika itd.)
c.Ostali prihodi koji nastaju kao posledica ostalih aktivnosti preduzeća (napr. dobici od
prodaje nekretnina, postrojenja i opreme)
2.Rashodi – predstavljaju odlive ekonomskih koristi iz preduzeća u vidu smanjenja imovine

ili povećanja obaveza i dovode do smanjenja vlasničkog kapitala (sopstvenog kapitala).
Rashodi obuhvataju:
a.Poslovne rashode koji nastaju kao posledica nabavke, proizodnje i prodaje proizvoda, robe
ili usluga (napr. troškovi rada, troškovi materijala, troškovi amortuzacije itd.)
b.Finansijske rashode koji nastaju kao posledica finansijskih aktivnosti preduzeća (napr.
rashodi kamata, rashodi po osnovu negativnih kursnih razlika itd.)
c.Ostale rashode koji nastaju kao posledica ostalih aktivnosti preduzeća (napr. gubici od
prodaje materijala, gubici od prodaje nematerijalnih ulaganja, otpis zaliha i potraživanja itd.)
3.Ostvareni rezultat:
a.Dobitak (ako su prihodi veći od rashoda) – predstavlja neto priliv vrednosti (ekonomskih
koristi) u preduzeće, dovodi do povećanja vlasničkog kapitala
8
b.Gubitak (ako su rashodi veći od prihoda) – predstavlja neto odliv vrednosti iz preduzeća,
dovodi do smanjenja vlasničkog kapitala
Iskazna moć bilansa uspeha zavisi od:
1.Klasifikacije (razvrstavanja) prihoda, rashoda i rezultata (koja je prethodno objašnjena)
2.Forme prikazivanja bilansa uspeha; najčešće su prisutne dve forme prikazivanja bilansa
uspeha:
a.Forma konta – prednosti: 1. omogućava pregledniji i jasniji prikaz komponenti

periodičnog rezultata (prihoda i rashoda), 2. omogućava direktnu (neposrednu) vezu sa
fianansijskim računovodstvom, odnosno omogućava direktnu vezu izmedju bilansa
uspeha i bilansa stanja; prethodne prednosti (krakteristike) proizilaze iz toga što su
prihodi raščlanjeni po vrstama prikzani na desnoj strani bilansa, dok su rashodi po
vrstama prikzani na levoj strani bilansa, s tim što se razlika izmedju prihoda i rashoda
(dobitak ili gubitak) unosi na manju stranu bilansa, čime dolazi do njegovog izravnanja
(izjednačavanja leve i desne strane bilansa, nakon toga bilans uspeha „isporučuje“
rezultat u bilans stanja čime dolazi do izravnanja aktive i pasive; nedostatak
prikazivanja bilansa uspeha u formi konta predstavlja nemogućnost segmentacije
(raščlanjavanja rezultata)
b.Forma liste – osnovna prednost forme liste je u tome što omogućava segmentaciju
rezultata koja može biti:
1)Vertikalna segmentacija podrazumeva raščlanjavanje rezultata po vrstama na poslovni,

finansijski i ostali rezultat;
Poslovni rezultat = poslovni prihodi – poslovni rashodi
Finansijski rezultat(rezultat finansiranja) = finansijski prihodi – finansijski rashodi
Ostali rezultat = ostali prihodi – ostali rashodi
2)Horizontalna segmentacija rezultata podrazumeva raščlanjavanje rezultata po poslovnim

segmentima kao što su profitni (ili investicioni centri, grupe proizvoda, pojedinačni proizvodi
itd. – horizontalna segmentacija rezultata će biti jasnija prilikom obradjuvanja dela gradiva
koje se odnosi na segmantno izveštavanje
Nedostataci prikazivanja bilansa uspeha u formi liste:1. ne omogućava direktnu vezu sa

finansijskim računovodstvom, 2.gubi na jasnosti
Napomena: forme prikazivanja bilansa uspeha mogu se javiti kao ispitno pitanje.
Postoje dve metode koje se koriste za sastavljanje bilansa uspeha, odnosno za obračun
periodičnog rezultata:
1.Metoda ukupnih troškova (račun prizvedenih učinaka)
9
2.Metoda troškova prodatih učinaka (račun prodatih učinaka)
Važna napomena: Osnovna razlika izmedju ove dve metode je u ražličitom načinu
obračuna poslovnih prihoda i poslovnih rashoda i samim tim u načinu obračuna
poslovnog rezultata; Vrlo je važno istaći da ove 2 metode obračunavaju isti iznos
poslovnog rezultata, iako obračunu poslovnog rezultata pristupaju na različit način;
napr. ukoliko je poslovni rezultat obračunat prema metodi ukupnih troškova 500000,
isti poslovni rezultat biće obračunat i prema metodi troškova prodatih učinaka;
Konačno treba istaći da izmedju ove 2 metode obračuna periodičnog rezultata ne
postoje nikakve razlike prilikom obračuna finansijskog i ostalog rezultata.
Metoda ukupnih troškova
Suština metode ukupnih troškova, odnosno obračuna poslovnog rezultata prema ovoj metodi
jeste u sučeljavanju (suprotstavljanju) ukupnih troškova (ulaganja) nastalih u odredjenom
obračunskom periodu i ukupnih učinaka (efekata) koji su proistekli iz tih ulaganja. Iz
prethodnog sledi da ovaj metod polazi od troškova.
1.Ukupni troškovi se evidentiraju na računima vrsta poslovnih rashoda (troškova) kao što su
troškovi materijala, troškovi zarada (rada), troškovi amortizacije, troškovi proizvodnih usluga
itd.
2.Poslovni prihodi (učinci, efekti ulaganja) prema ovoj metodi obračuna poslovnog rezultata
su prihodi od prodaje na eksternom tržištu i prihodi od prodaje na internom tržištu (tzv.
prihodi od aktiviranja učinaka) korigovani za promenu vrednosti zaliha učinaka (nedovršene
proizvodnja i gotovi proizvodi). U ovom kontekstu moguće su tri situacije:
1. OBIM PROIZVODNJE = OBIM PRODAJE – kada je u odredjenom obračunskom

periodu obim proizvodnje jednak obimu prodaje, odnosno kada je vrednost krajnjih
zaliha i vrednost početnih zaliha ista (najjednostavnija situacija – nema promene
vrednosti zaliha učinaka); u ovom slučaju poslovni prihodi su jednaki prihodima od
prodaje na eksternom i internom tržištu
poslovni prihodi = prihodi od prodaje (na eksternom i internom tržištu)
2. OBIM PROIZVODNJE > OBIM PRODAJE – kada je u odredjenom obračunskom

periodu obim proizvodnje veći od obima prodaje, odnosno kada je vrednost krajnjih
zaliha veća od vrednosti početnih zaliha; u ovom slučaju poslovni prihodi su jednaki
prihodima od prodaje na eksternom i internom tržištu uvećanim za povećanje
vrednosti zaliha učinaka (za vrednost učinaka koji su proizvedeni u toku obračunskog
perida ali nisu prodati i odloženi su na zalihe, medjutim zbog toga što su proistekli iz
10
ulaganja u ovom periodu moraju se kao efekti tih ulaganja uključiti u poslovne
prihode)
Poslovni prihodi =
prihodi od prodaje (na ekst. i inter. tržištu) + povećanje vrednosti zaliha učinaka
3. OBIM PROIZVODNJE < OBIM PRODAJE – kada je u odredjenom obračunskom

periodu obim proizvodnje manji od obima prodaje, odnosno kada je vrednost krajnjih
zaliha manja od vrednosti početnih zaliha; u ovom slučaju poslovni prihodi su jednaki
prihodima od prodaje na eksternom i internom tržištu umanjenim za smanjenje
vrednosti zaliha učinaka. S obzirom da je obim prodaje veći od obima proizvodnje,
prodati su ne samo učinci proizvedeni u toku obračunskog perioda ( koji su prostekli
iz ulaganja u istom periodu), već i odredjeni učinci sa zaliha, koji su proistekli iz
ranijih ulaganja, zbog čega se njihova vrednost mora oduzeti od ukupnih prihoda
nastalih tokom obračunskog perioda
Poslovni prihodi =
Prihodi od prodaje (na ekst. i inter. tržištu) – smanjenje vrednosti zaliha učinaka
Napomene:
1.Svaka od prethodnih situacija može biti ispitno pitanje, takodje kao ispitno pitanje se može
javiti – objasnite suštinu metode ukupnih troškova
2.Učinci uključuju gotove proizvode i nedovršenu proizvodnju
3.Prihodi od prodaje na eksternom tržištu uključuju prihode od prodaje proizvoda i usluga,

prihode od prodaje robe i ostale poslovne prihode (kao što su premije, dotacije, subvencije)
4.Roba vs. gotovi proizvodi – roba se nabavlja (kupuje) od dobavljača, gotovi proizvodi se
proizvode u samom preduzeću
5.Prihodi od prodaje na internom tržištu, tzv. interna realizacija ili prihodi od aktiviranja
učinaka – napr. kompanija koja se bavi proizvodnjom automobila odredjeni broj vozila
zadržava za sebe odnosno prodaje ih na internom tržištu
6.Metod ukupnih troškova je uskladjen sa prikazivanjem bilansa uspeha u formi konta (T

računa), iako to ne znači da se bilans uspeha sastavljen uz pomoć ove metode ne može
prikazivati i u formi liste
7.Obavezno pogledati bilanse uspeha sastavljene uz pomoć metode ukupnih troškova (forma
konta i forma liste) koji su prikazani u okviru primera broj 1. u zbirci ili u prezntaciji sa vežbi
8.Forma liste – rashodi direktnog materijala i robe, uključuju:
11
1)Troškove direktnog materijala (materijal za izradu); ukupni troškovi materijala uključuju

troškove direktnog materijala i troškove indirektnog (ostalog) materijala; ukoliko su dati
pojedinačno troškovi direktnog i troškovi ostalog materijala, u rashode direktnog materijala i
robe uključuju se samo troškovi direktnog materijala, medjutim ukoliko su poznati samo
ukupni troškovi materijala, oni se u celosti uključuju u rashode direktnog materijala i robe
2)Nabavnu vrednost prodate robe
Metoda troškova prodatih učinaka
Suština metode troškova prodatih učinaka, odnosno suština obračuna poslovnog rezultata
prema ovoj metodi je u sučeljavanju prihoda od prodaje (prodatih učinaka) i troškova koji
susadržani u prodatim učincima. Troškovi prodatih učinaka sadrže:
1.Troškove proizvodnje prodatih učinaka (troškove proizvoda koji su sadržani u prodatim

učincima)
2.Celokupne troškove perioda
Za razliku od prethodnog metoda koji polazi od ulaganja (troškova), ovaj metod obračuna
poslovnog rezultata (sastavljanja bilansa uspeha) polazi od prihoda.
Prema metodu troškova prodatih učinaka:
1.Poslovni prihodi obuhvataju: prihode od prodaje na eksternom tržištu i prihode od prodaje

na internom tržištu (prilikom upotrebe ove metode za sastavljanje bilansa uspeha u okviru
poslovnih prihoda nema promene vrednosti zaliha učinaka)
2.Poslovni rashodi obuhvataju:
a.Troškove proizvodnje prodatih proizvoda – troškove proizvoda koji su sadržani u prodatim

učincima
b.Neproizvodne troškove – troškove perioda
Primena ovog metoda zahteva podelu troškova po:
1.Vrstama – napr. troškovi materijala, troškovi rada itd.
2.Poslovnim funkcijama; troškovi se po poslovnim funkcijama dele na:
a.Troškove proizvodnje u širem smislu, koji obuhvataju: 1. troškove proizvodnje u užem

smislu ( koji uključuju troškove osnovne proizvodne delatnosti, troškove sporedne proizvodne
delatnosti i troškove pomoćne proizvodne delatnosti) 2. troškove nabavke 3. troškove
tehničkog upravljanja proizvodnjom
12
b.Neproizvodne troškove, koji obuhvataju: 1. troškove marketinga 2. troškove opšteg

upravljanja i administracije 3. troškove istraživanja i razvoja
3.Bilansnom tretmanu; po bilansnom tretmanu troškovi se dele na:
a.Troškove proizvoda, koji predstavljaju deo ukupnih troškova preduzeća koji nastaju u fazi
proizvodnje i dodeljuju se svim proizvedenim proizvodima; troškovi proizvoda imaju karakter
troškova proizvodnje u širem smislu. Njihov bilansni tretman zavisi od sudbine proizvoda
kojima su dodeljeni:
1)Deo ovih troškova koji je sadržan u proizvedenim i prodatim učincima se rashoduje

(evidentira se u bilansu uspeha, u pitanju su troškovi proizvodnje prodatih proizvoda)
2)Ostatak troškova proizvoda koji je sadržan u proizvedenim a nerealizovanim učincima

evidentira se u bilansu stanja, na zalihama učinaka (može se reći da se ovaj deo troškova
proizvoda aktivira); praktično ovaj deo troškova proizvoda se odlaže na zalihe prateći sudbinu
proizvoda u čijoj su proizvodnji nastali, s tim što će i ovi troškovi biti rashodovani kada
proizvodi u kojima su sadržani (u čijoj su proizvodnji nastali) budu prodati.
Napr. troškovi proizvoda (proizvodnje) = 1000000, obim proizvodnje = 100000, odatle sledi
da su troškovi proizvodnje po jedinici jednaki 10, ukoliko je obim prodaje = 70000, odatle
sledi da su:
Troškovi proizvodnje prodatih proizvoda (troškovi proizvoda sadržani u

proizvedenim i prodati proizvodima) = 70000 X 10 = 700000
Troškovi proizvodnje sadržani u proizvedenim a nerealizovanim

proizvodima = 30000 X 10 = 300000, odlažu se na zalihe
b.Troškove perioda; troškovi perioda predstavljaju deo ukupnih troškova preduzeća koji
nastaju u fazi prodaje i dodeljuju se samo prodatim proizvodima, što znači da se uvek u
celosti rashoduju u periodu u kome su nastali (ne postoji mogućnost da jednim delom budu
odloženi na zalihe); Troškovi perioda imaju karakter neprozvodnih troškova
Napr. troškovi perioda iznose 500000, svih 500000 se rashoduje, odatle sledi da su ukupni
troškovi koji su sadržani u prodatim učincima jednaki zbiru troškova proizvoda koji su
sadržani u prodatim učincima u iznosu od 700000 i troškova perioda u iznosu od 500000,
što znači da je njihov iznos jednak 700000 + 500000 = 1200000
Napomena: Na ispitu se kao trik pitanje može javiti napr. – Ukoliko je poslovni rezultat
prema metodi ukupnih troškova napr. 600000, a povećanje zaliha učinaka iznosi 100000,
obračunajte poslovni rezultat prema metodi troškova prodatih učinaka; Odgovor bi bio,
poslovni rezultat je naravno isti, iako se obračunava na različit način i iznosi 600000.
Povećanje vrednosti zaliha od 100000 je dato kao zamka koja treba da zbuni studente
13
Napomena: Kao ispitno pitanje može se javiti – objasnite suštinu metode troškova prodatih
učinaka.
Napomena: Prirodna forma prikazivanja bilansa uspeha sastavljenog primenom metode

troškova prodatih učinaka je forma liste (iako se bilans može prikazivati i u formi konta)
Napomena: Obavezno pogledati bilans uspeha sastavljen primenom metode troškova

prodatih učinaka (u formi konta i formi liste) prikazan u okviru primera broj 2. iz zbirke ili u
prezentaciji sa vežbi
Napomena: O klasifikacijama troškova (uključujući i podelu troškova na troškove proizvoda

i troškove perioda) će znatno više reči biti prilikom obradjivanja računovodstva troškova
Prednosti i nedostaci metode ukupnih troškova i metode troškova prodatih

učinaka – moguće ispitno pitanje
Prednosti metode ukupnih troškova:
1.Jednostavnost, što znači da sve informacije potrebne za primenu ove metode pruža
finansijsko računovodstvo
2.Pogodna je za obračun makroekonomskih pokazatelja agregiranjem bilansa na nivou

privrede
3.Pogodna je za eksterne korisnike finansijskih izveštaja koje interesuju ukupna ulaganja i

efekti koji iz njih proizilaze
Nedostatak: Omogućava vertikalnu segmentaciju rezultata (ukoliko je bilans predstavljen u

formi liste), medjutim ne omogućava horizontalnu segmentaciju rezultata po poslovnim
segmentima (profitnim centrima, grupama proizvoda itd.
Prednosti metode troškova prodatih učinaka:
Omogućava i horizontalnu i vertikalnu segmentaciju rezultata
Nedostaci:
1.Složenost – pored informacija o vrstama troškova koje obezbedjuje finansijsko

računovodstvo, potrebne su i informacije o podeli troškova po poslovnim funkcijama i
bilansnom tretmanu koje obezbedjuje upravljačko računovodstvo tj. računovodstvo troškova
(obračun troškova i učinaka) kao deo upravljačkog računovodstva; u ovom kontekstu treba
istaći da je zadatak obračuna troškova i učinaka da informacije o vrstama poslovnih troškova
preuzme od finan. računovodstva i dalje ih rasporedi po poslovnim funkcijama, sa ciljem što
preciznijeg obračuna proizvodne cene koštanja, koju zatim dopunjuju neproizvodni troškovi
14
kako bi se dobila komercijalna (puna) cena koštanja; o ovome će više reči biti prilikom
obradjivanja računovodstva troškova
2.Nije pogodna za obračun makroekonomskih pokazatelja
3.Nije pogodna za eksterne korisnike, medjutim može se koristiti prilikom internog polaganja
računa
Napomena: Iz prethodnog izlaganja vidi se da prednosti jedne metode proizilaze iz

nedostataka druge metode, i obrnuto
BILANS STANJA
Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled bilansne imovine (aktive) i bilansnog kapitala
(pasive) na odredjeni dan bilansiranja. Razlika izmedju bilansne imovine i stvarne imovine
ogleda se u tome što se često dešava da bilansna imovina nije sva imovina koju preduzeće
koristi (poseduje); napr. imovina koja se koristi po osnovu operativnog lizinga se ne
evidentira u bilansu stanja. S obzirom da se na jednoj strani bilansa prikazuje bilansna
imovina (aktiva), a na drugoj strani izvori finansiranja te imovine (pasiva, odnosno sopstveni
kapital i obaveze), izmedju aktive i pasive mora postojati računska jednakost koja se može
prikazati uz pomoć računovodstvene jednačine:
AKTIVA = PASIVA (SOPSTVENI KAPITAL + OBAVEZE)
Napomene:
1.Sopstveni kapital – vlasnički kapital, alternativni nazivi.
2.Obaveze – pozajmljeni kapital, alternativni nazivi.
Imovina preduzeća (aktiva) predstavlja ekonomski potencijal preduzeća koji je posledica

prošlih dogadjaja, a od koga se očekuju ekonomske koristi u budućnosti. Imovina preduzeća
obuhvata:
1.Stalnu (dugoročnu) imovinu, od koje se ekonomske koristi očekuju u periodu dužem od

jedne godine, odnosno može se reći da se stalna imovina u periodu dužem od jedne godine
transfomiše u gotovinu prenoseći svoju vrednost na proizvode i usluge preduzeća preko
amortizacije; u pitanju je imovina koja je u dužem vremenskom periodu vezana za preduzeće;
Stalna imovina obuhvata:
a.Nematerijalna ulaganja uključuju patente, licence, ulaganja u istraživanje i razvoj itd. U vezi
nematerijalnih ulaganja često se javlja dilema da li ih i u kojoj meri treba aktivirati u bilansu
stanja ili ih treba evidentirati u bilansu uspeha i nakon toga postepeno amortizovati.
Predstavljaju tzv. razgraničene troškove od kojih se ekonomske koristi očekuju u periodu
15
dužem od jedne godine. Da bi bila aktivirana u bilansu stanja moraju biti evidentirana kao
posebna pozicija, moraju biti sposobna da generišu ekonomska koristi u budućnosti i mora se
precizno znati njihova vrednost.
b.Goodwill predstavlja razliku izmedju veće nabavne vrednosti kupljenog preduzeća i njegove
knjigovodstvene vrednosti (knjigovodstvena vrednost neto imovine) koja nastaje prilikom
kupoprodaje preduzeća, spajanja, pripajanja itd. Suštinski predstavlja nemterijalna ulaganja,
iako se u bilansu često odvojeno prikazuje
c.Osnovna sredstva (fiksna imovina ili nekretnine, postrojenja i oprema) predstavljaju

materijalnu imovinu i njihovo učešće u ukupnoj imovini je često vrlo značajno. Koriste se u
prilikom proizvodnje, prodaje, za davanje u zakup ili obavljanje administrativnih poslova.
Definišu kapacitete preduzeća. Koriste se u dužem vremenskom periodu, s tim što se njihov
iznos periodično umanjuje za iznos amortizacije
d.Dugoročne finansijske plasmane, koji predstavljaju dugoročna ulaganja u hartije od

vrednosti drugih preduzeća (akcije, obveznice koje imaju rok dospeća duži od jedne godine),
date dugoročne kredite itd. Osnovni cilj dugoročnih fin. plasmana je ostvarenje odgovarajućeg
prinosa u vidu dividendi, kamata itd.
2.Obrtnu imovinu (tekuću imovinu, ili kratkoročnu imovinu), koja predstavlja deo ukupne
imovine preduzeća koja se transformiše (pretvori, konvertuje) u gotovinu u periodu do jedne
godine (od obrtne imovine se ekonomska koristi očekuju u periodu do godinu dana); u kraćem
vremenskom periodu je vezana za preduzeće; Obrtna imovina obuhvata:
a.Zalihe, koje uključuju:1. zalihe materijala 2. nedovršene proizvodnje 3. gotovih proizvoda 4.

robe i 5.date avanse; dati avansi se daju dobavljačima za materijal koji oni treba da isporuče u
narednom periodu. Suštinski predstavljaju potraživanje, medjutim zbog toga što se ovo
potraživanje namiruje isporukom materijala, a ne gotovinom predstavljaju deo zaliha
b.Krtatkoročna potraživanja koja uključuju: 1. poslovna potraživanja (od kupaca, dobavljača

dužnika) i 2. finansijska potraživanja (za kamate, više plaćene poreze, dividende)
c.Kratkoročne finansijske plasmane koji obuhvataju date kredite sa rokom dospeća do godinu
dana, ulaganja u kratkoročne hartije od vrednosti sa rokom dospeća do godinu dana
(blagajnički zapisi, komercijalni zapisi itd.)
d.Gotovinu i gotovinske ekvivlente (gotovinski ekvivalenti predstavljaju lako i brzo utržive

hartije od vrednosti (mogu se brzo i lako prodati bez gubitka vrednosti) sa rokom dospeća do
3 meseca
Napomena: Kratkoročna potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani se često navode

zajedno u bilansu.
Napomena: Deo aktive su i tzv. aktivna vremenska razgraničenja (AVR)
16
Napomena: Aktiva ne mora biti jednaka ukupnoj imovini, s obzirom na to da se u aktivi mogu
evidentirati i odredjene stavke karakteristične za pasivu (tačnije za sopstveni kapital), kao što
su neuplaćeni upisani kapital, otkup sopstvenih akcija ili gubitak (do visine vlasničkog
kapitala i gubitak preko visine vlasničkog kapitala – razlika će biti jasnija tokom daljih
izlaganja). Treba naglasiti da su prethodno navedene stavke odbitne stavke vlasničkog
kapitala, što znači da ukoliko se prikazuju u pasivi predstavljaju negativne iznose, medjutim
ukoliko se evidentiraju u aktivi prikazuju se kao pozitivni iznosi (brojevi, vrednosti) i to da bi
se obezbedila jednakost aktive i pasive.
Pasiva – u pasivi bilansa stanja evidentiraju se izvori finansiranja imovine, koji mogu biti
sopsteveni (sopstveni kapital) i pozajmljeni (obaveze, pozajmljeni kapital):
1.Sopsteveni kapital naziva se još i vlasnički kapital, ili neto imovina, s obzirom da je jednak
razlici imovine (aktive) i ukupnih obaveza. Sopstveni kapital preduzeća (koje ima pravnu
formu akcionarskog društva) sastoji se od:
a.Osnovnog kapitala (akcijskog) kapitala – predstavlja najkvalitetniji izvor finansiranja zato

što ne dospeva (osim u slučaju likvidacije preduzeća) i zbog toga ga treba koristiti za
finansiranje dugoročne (stalne) imovine preduzeća; Podeljen je na akcije odredjene nominalne
vrednosti koje mogu biti: 1.obične akcije koje omogućavaju svojim vlasnicima pravo na
upravljanje, odnosno pravo glasa u skupštini akcionara i pravo na dividende i 2.
Preferencijalne (prioritetne) koje ne omogućavaju pravo na upravljanje, ali zato omogućavaju
preče pravo na dividende i imovinu preduzeća u slučaju likvidacije, u odnosu na obične
akcije; U računskom smislu akcijski kapital predstavlja proizvod broja akcija i nominalne
vrednosti jedne akcije. Za akcijski kapital se kaže da je to stalni kapital, zato što se njegova
vrednost ne menja tako često. Do promene vrednosti akcijskog kapitala dolazi pre svega
emisijom i prodajom akcija.
b.Emisiona premija (ažio) nastaje prilikom emisije i prodaje akcije po tržišnoj ceni većoj od
nominalne vrednosti. Razlika izmedju uvećane tržišne cene i nominalne vrednosti akcija
predstavlja emisionu premiju.
c.Neuplaćeni upisani kapital nastaje kao posledica zakonske mogućnosti da se deo kupljenih
akcija plati prilikom emisije (do registracije preduzeća), a ostatak najkasnije dve godine
nakon emisije. Predstavlja korektivnu (odbitnu) stavku akcijskog kapitala, koja se koristi da
bi se akcijski kapital (a samim tim i sopstveni kapital) kao i imovina kojom preduzeće
raspolaže prikazali u realnom iznosu.Kada se kupljene akcije u celosti plate, ova stavka se
briše iz bilansa. Neuplaćeni upisani kapital se vrednuje po nominalnoj vrednosti. U suštini
predstavlja potraživanje preduzeća od akcionara (vlasnika).
d.Rezerve predstavljaju izdvajanja iz dobitka, odnosno deo dobitka koji se ne isplaćuje

akcionarima kroz dividende, već se koristi za zaštitu od eventualnih budućih gubitaka
(odnosno za zaštitu osnovnog kapitala), popravljanje finansijske strukture itd. Mogu biti
zakonske (zakonske rezerve se moraju izdvajati iz dobitka sve dok ne dostignu 10 %
osnovnog kapitala, statutarne, slobodne (formiraju se po slobodnoj volji menadžera i
17
vlasnika). Rezerve ne bi trebalo shvatiti kao odredjenu gotovinu koja je negde sklonjena, one
su, kao deo vlasničkog kapititala, uložene u odredjenu imovinu
e.Nerasporedjeni dobitak (zadržani, ili akumulirani dobitak) predstavlja deo dobitka koji nije
izdvojen u rezerve, a takodje nije ni isplaćen akcionarima kroz dividende. Predstavlja osnovu
novih investicija preduzeća, takodje često predstavlja značajan deo vlasničkog kapitala.
Ukoliko se preduzeće u odredjenom periodu odluči za isplatu dividendi, to se čini iz
nerasporedjenog dobitka.
f.Revalorizacione rezerve, nastaju revalorizacijom (ponovnim vrednovanjem osnovnih

sredstava – nekretnina, postrojenja i opreme). Na ponovno vrednovanje n.p.o, preduzeća se
odlučuje kada eventualno dodje do rasta njihove tržišne vrednosti; rezerve se formiraju u
iznosu povećanja vrednosti
g.Otkup sopstvenih akcija predstavlja obrnut proces od emisije i prodaje akcija (kojim se
prikuplja dodatni kapital). U slučaju otkupa sopstvenih akcija preduzeće izlazi na berzu i
vraća kapital postojećim akcionarima (vlasnicima), kupujući njihove akcije. Otkup sopstvenih
akcija često koriste zrela preduzeća kojima nije potreban toliki kapital za poslovanje, ili ga
koriste preduzeća koja otkupom žele da povećaju tražnju za svojim akcijama. Otkup
sopstvenih akcija predstavlja korektivnu (odbitnu) stavku vlasničkog kapitala.
Napomena: Gubitak do visine vlasničkog kapitala; može se evidentirati (bilansirati) u

pasivi (kao odbitna stavka vlasničkog kapitala), ali i u aktivi gde se prikazuje kao pozitivna
stavka. Svaki gubitak dovodi do smanjenja imovine (gubitka dela imovine) i samim tim i do
gubitka dela kapitala. Ukoliko nagomilani gubici „pojedu“ ceo vlasnički kapital (i
odgovarajući deo imovine), odnosno svedu ga na nulu, imovina preduzeća je u celosti
finansirana obavezama (imovina je jednaka obavezama). Eventualni dalji gubici preko iznosa
vlasničkog kapitala dovode do daljeg smanjivanja imovine preduzeća, koja u toj situaciji
postaje manja od obaveza. Ovakvi gubici se obavezno, prema računovodstvenim standardima,
moraju evidentirati u aktivi zajedno sa preostalom imovinom preduzeća. Iako suštinski padaju
na teret obaveza (poverioca), to se ne vidi kroz smanjenje obaveza u bilansu, čiji iznos mora
ostati nepromenjen. Ovakvi gubici se dodaju na iznos imovine u aktivi, čime se obezbedjuje
jednakost aktive (koju čine preostali deo imovine i gubitak iznad vlasničkog kapitala) i pasive
(koju čine obaveze). Za preduzeća koja beleže gubitak koji je veći od vlasničkog kapitala (tzv.
gubitak preko ili iznad vlasničkog kapitala) kaže se da su prezadužena. Obratiti pažnju na
razliku izmedju prezaduženosti i visoke zaduženosti preduzeća. Sve dok odredjeno
preduzeće poseduje vlasnički kapital, nezavisno od toga koliko je učešće obaveza u
pasivi, ono nije prezaduženo. O svemu ovome više reči biće u daljim izlaganjima (koja se
odnose na racio zaduženosti preduzeća), ovom prilikom samo se skreće pažnja na bitnu
razliku izmedju zaduženosti i prezaduženosti preduzeća, zato što se uočavanje razlike
izmedju ovih pojmova često javlja kao ispitno pitanje.
Napomena: Neto vrednost vlasničkog kapitala predstavlja razliku svih pozitivnih

pozicija (stavki) vlasničkog kapitala (akcijski kapital, emisiona premija, rezerve,
18
nerasporedjeni dobitak, revalorizacione rezerve) i odbitnih stavki (neuplaćeni upisani

kapital, otkup sopstvenih akcija, gubitak do visine vlasničkog kapitala). Ukoliko su sve,
ili neka od ovih pozicija prikazane u aktivi (najčešće neuplaćeni upisani kapital), da bi
se dobila neto vrednost vlasničkog kapitala one se moraju oduzeti od vlasničkog kapitala
koji je evidentiran u pasivi. Ukoliko su odbitne stavke prikazane u pasivi (u okviru
vlasničkog kapitala), vlasnički kapital je ujedno i neto vlasnički kapital
Napomena: U odredjenom konkretnom bilansu, naravno ne moraju biti prikazane sve pozicje
koje se mogu naći u okviru vlasničkog kapitala
2.Drugi deo pasive čine dugoročna rezervisanja i obaveze preduzeća:
1)Dugoročna rezervisanja predstavljaju specifične obaveze preduzeća sa neizvesnim iznosom

i rokom dospeća. Formiraju se preko troškova rezervisanja koji se iskazuju u bilansu uspeha;
najčešće se formiraju za period od 3 do 5 godina i to za potrebe eventualnih sudskih sporova,
restrukturiranje preduzeća itd.Ukoliko se u predvidjenom periodu ne iskoriste, vraćaju se u
bilans uspeha preko prihoda od ukidanja rezervisanja.
2)Obaveze predstavljaju pozajmljene izvore finansiranja koji su posledica prošlih odluka, a

čije izmirenje će dovesti do odliva ekonomskih koristi (vrednosti) iz preduzeća u budućnosti.
U bilansu, obaveze se klasifikuju na dugoročne kratkoročne:
a.Dugoročne obaveze imaju rok dospeća koji je duži od godinu dana.Uključuju dugoročne
kredite, emitovane obveznice itd.
b.Kratkoročne (tekuće obaveze) imaju rok dospeća do godinu dana,što znači da bi trebalo da
budu izmirene najkasnije u periodu od godinu dana od njihovog nastanka; Uključuju 1.
kratkoročne kredite (finansijske obaveze) i 2. poslovne obaveze kao što su obaveze prema
dobavljačima, primljeni avansi, obaveze za poreze, obaveze za zarade itd. Poslovne obaveze
predstavljaju tzv. besplatne izvore finansiranja na koje se ne plaća kamata.
Napomena: Ukupne obaveze preduzeća čine dugoročna rezervisanja, dugoročne i

kratkoročne obaveze.
Napomena: Deo pasive predstavljaju i tzv. pasivna vremenska razgraničenja (PVR)
Razvrstavanje pozicija u bilansu stanja
Postoje dva modela razvrstavanja pozicija u bilansu stanja:
1.Evropski (kontinentalni model):
a.Prilikom prikazivanja aktive koristi se princip rastuće likvidnosti od vrha ka dnu bilansa, što
znači da se na vrhu bilansa prvo prikazuje stalna imovina kao najmanje likvidna (u okviru
19
stalne imovine prvo se prikazuju nematerijalna ulaganja, zatim osnovna sredstva i na kraju
dugoročni finansijski plasmani), a zaim obrtna imovina (unutar obrtne imovine prvo se
prikazuju zalihe, zatim potraživanja i kratkoročni finansijski plasmani, nakon toga gotovina i
gotovinski ekvivalenti) i na kraju AVR. Zalihe su manje likvidne od potraživanja, zato što u
slučaju prodaje na odloženo treba da prodju duži put do gotovine (preko potraživanja)
b.Prilikom prikazivanja pasive koristi se princip rastuće dospelosti od vrha ka dnu bilansa, što
znači da se u pasivi prvo prikazuje sopstveni kapital (koji nema rok dospeća, osim u slučaju
likvidacije), a zatim dugoročna rezervisanja (neizvestan rok dospeća) i obaveze (prvo
dugoročne sa rokom dospeća preko godinu dana, a zatim kratkoročne sa rokom dospeća do
godinu dana) i na kraju PVR.
Napomena: Na časovima upravljačkog računovodstva primenjujemo Evropski model
2.Anglosaksonski model:
a.Aktiva se prikazuje u skladu sa principom opadajuće likvidnosti, od vrha ka dnu bilansa, što
znači da se prvo prikazuje obrtna imovina pa stalna imovina
b.Pasiva se prikazuje u skladu sa principom opadajuće dospelosti od vrha ka dnu bilansa, što
znači da se prvo prikazuju kratkoročne obaveze, zatim dugoročne obaveze, dugoročna
rezervisanja i na kraju sopstveni kapital
Napomena: Razlike izmedju Evropskog i Anglosaksonskog načina za razvrstavanje pozicija u

bilansu stanja uslovljene su različitim značajem likvidnosti i solventnosti:
1.U Evropi, investitori (akcinari i kreditori) su pre svega zainteresovani za solventnost; u

skladu sa tim pozicije od kojih pre svega zavisi solventnost su prikazane na vrhu bilansa
(sopstveni kapital, dugoročna rezervisanja i dugoročne obaveze u pasivi i stalna imovina u
aktivi – u pitanju su tzv. dugoročni delovi bilansa); O solventnosti preduzeća detaljna
izlaganja tek slede u okviru racio analize finansijskih izveštaja.
2.U anglosaksonskim zemljama, investitori su pre svega zaintersovani za likvidnost

preduzeća; u skladu sa tim pozicije koje pre svega utiču na likvidnost, kao što su obrtna
imovina u aktivi i kratkoročne obaveze u pasivi, nalaze se na vrhu bilansa; O likvidnosti će se
takodje znatno detaljnije govoriti u okviru racio analize.
Napomena: I bilans stanja, kao i bilans uspeha, može se predstaviti u formi konta (T računa) i
u formi liste; mi ćemo ravnopravno koristiti oba načina prikazivanja.
Napomena: Obavezno pogledati bilans stanja u okviru primera primera broj 2. u zbirci, kao i
bilans prikazan na prezentaciji sa vežbi
20
Izveštaj o novčanim tokovima
S obzirom na to da će ovaj izveštaj biti predmet detaljnog razmatranja u okviru posebnog

poglavlja, na ovom mestu se dalje nećemo baviti ovom temom.
Izveštaj o promenama na kapitalu
Ovaj izveštaj pruža informacije o promenama koje nastaju na vlasničkom kapitalu tokom
poslovne godine, a koje mogu biti posledica:
1.Emisije i pr.odaje akcija, što utiče na vrednost osnovnog kapitala i emisione premije
2.Otkupa sopstvenih akcija
3.Ostvarenog dobitka ili gubitka
4.Dividendne politike, odnosno raspodele dobitka (isplata kroz dividende ili zadržavanje)
Napomene uz finansijske izveštaje
Napomene uz finansijske izveštaje treba da detaljnije objasne informacije koje su

prezentovane u ostalim finansijskim izveštajima; trebalo bi da sadrže sledće informacije:
1.O primenjenim računovodstvenim politikama
2.Informacije koje zahtevaju računovodstveni standardi, a nisu prikazane u ostalim

izveštajima
3.Informacije koje nisu prikazane u finansijskim izveštajima ali su poterbne za njihovo

razumevanje
Napr. napomene sadrže informacije o politici otpisa fiksne imovine, o strukturi dugoročnih
rezervisanja itd.
Napomena; Pogledati u zbirci ispitna pitanja iz ove oblasti pod brojevima: 82, 188, 189,
190, 228, 229, 261, 262, 263, 272, 275, 278, 305, 322, 326, 334, 336, 348, 355, 358, 359.
21
ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
Cilj finansijske analize jeste procena uspeha (ostvarenja) preduzeća, njegovog dugoročnog
finansijskog položaja (solventnosti) i kratkoročnog finansijskog položaja (likvidnosti).
Predmet analize su postojeći i projektovani finansijski izveštaji preduzeća.
Analiza finansijskih izveštaja obuhvata nekoliko faza:
1.Analiza konkurentskog okruženja (grane ili industrije) uz pomoć napr. koncepta 5

konkurentskih snaga
2.Identifikovanje strategije preduzeća
3.Analiza kvaliteta finansijskih izveštaja
4.Analiza istorijskih finansijskih izveštaja (mi se pre svega ovim bavimo)
5.Priprema i analiza projektovanih finansijskih izveštaja
Instrumenti finansijske analize su:
1.Opšta analiza finansijskih izveštaja, koja obuhvata vertikalnu, horizontalnu i grafičku

analizu – opštu analizu ćemo obradjivati na samom kraju finansijske analize
2.Analiza neto obrtnog kapitala
3.Racio analiza finansijskih izveštaja (racio analiza likvidnosti, racio analiza solventnosti,
racio analiza efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima i racio analiza profitabilnosti)
4.Analiza uskladjenosti novčanih tokova
ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA
1.Definisanje i objašnjenje neto obrtnog kapitala (NOK-a), sopstvenog neto obrtnog kapitala
(SNOK-a) i neto obrtne imovine (NOI)
2.Grafičko prezentovanje NOK-a, SNOK-a i NOI
3.Visina i struktura NOK-a
4.Faktori koji utiču na visinu NOK-a
22
5.Upotreba NOK-a za procenu kvaliteta finansijske strukture
6.Upotreba NOK-a (NOI) za ocenu likvidnosti i solventnosti preduzeća
7.Izveštaj o stanju i razvoju NOK-a (pripremanje izveštaja i komentar izveštaja)
8.Izveštaj o tokovima NOK-a (pripremanje izveštaja i komentar izveštaja)
Koncept neto obrtnog kapitala (u nastavku teksta NOK)
Neto obrtni kapital predstavlja koncept (instrument ) koji se koristi za procenu kvaliteta
finansijske strukture preduzeća (analizu kretanja finansijske strukture), odnosno može se reći
da NOK predstavlja determinantu finansijske strukture preduzeća koja ima 2 dimenzije
(aspekta); Vertikalni aspekt finansijske strukture podrazumeva odnos izmedju kapitala i
obaveza, horizontalni aspekt finansijske strukture vezuje se za odnos izmedju pojedinih
delova aktive (imovine) i pasive. O proceni kvaliteta fin. strukture na bazi NOK-a, kao i o
dimenzijama fin. strukture biće više reči kasnije
Ideja za primenu ovog koncepta proizašla je iz nastojanja preduzeća da što veći deo njegove
imovine (pre svega najrizičnija stalna imovina, koja je u dužem vremenskom periodu vezana
za preduzeće i koja često predstavlja najveći deo imovine preduzeća, i tzv. gvozdene zalihe)
bude finansiran što kvalitetnijim izvorima finansiranja, odosno dugoročnim kapitalom.
Dugoročni kapital (dugoročni izvori finansiranja) obuhvata:
1.Sopstveni (vlasnički) kapital, koji predstavlja najkvalitetniji izvor finansiranja, zato što ne
dospeva, osim u slučaju likvidacije preduzeća; u skladu sa prethodnim, najveći deo imovine
preduzeća (u prvom redu stalnu imovinu) treba finansirati sopstvenim kapitalom
2.Dugoročna rezervisanja, koja predstavljaju specifične obaveze neizvesnog iznosa i roka

dospeća; sledeći izvor finansiranja po kvalitetu
3.Dugoročne obaveze (imaju rok dospeća do godinu dana)
Napomena: Gvozdene zalihe predstavljaju odgovarajući iznos, odnosno deo zaliha, koji je
konstantno (stalno) prisutan u preduzeću. Obuhvataju odgovarajući iznos zaliha materijala
koji potreban kako bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje, kao i odgovarajući iznos zaliha
gotovih proizvoda koji je potreban kako bi se obezbedio kontinuitet prodaje. U pitanju su
zalihe koje su u dužem vremenskom periodu vezane za preduzeće (prisutne u preduzeću) i
kao takve imaju karakter stalne imovine (iako se u bilansu formalno prikazuju kao deo zaliha)
, zbog čega je vrlo važno da budu finansirane dugoročnim kapitalom. Objašnjenje gvozdenih
zaliha može se javiti kao ispitno pitanje.
23
Definisanje NOK-a
U računskom smislu, NOK predstavlja razliku izmedju dugoročnog kapitala i stalne imovine:
NOK = DUGOROČNI KAPITAL – STALNA IMOVINA
Napomena: DUGOROČNI KAPITAL = SOPSTVENI KAPITAL + DUG. REZERVISANJA

+ DUG. OBAVEZE
Suštinski, NOK predstavlja deo dugoročnog kapitala koji se koristi za finansiranje obrtne
imovine preduzeća (u prvom redu zaliha; Postojanje NOK-a ukazuje da su celokupna stalna
imovina i deo obrtne imovine finansirani iz dugoročnih izvora finansiranja (dugoročnim
kapitalom)
Definisanje sopstvenog neto obrtnog kapitala (SNOK)
U računskom smislu SNOK predstavlja razliku izmedju sopstvenog kapitala i stalne imovine:
SNOK = SOPSTVENI KAPITAL – STALNA IMOVINA
Suštinski, SNOK predstavlja deo sopstvenog kapitala koji se koristi za finansiranje obrtne
imovine (najčešće zaliha)
Definisanje neto obrtne imovine (NOI)
Nasuprot neto obrtnom kapitalu koji predstavlja fenomen pasive, kao fenomen aktive postoji
neto obrtna imovina.
24
U računskom smislu NOI predstavlja razliku izmedju obrtne imovine (plus AVR) i
kratkoročnih obaveza (plus PVR):
NOI = OBRTNA IMOVINA + AVR – KRATKOROČNE OBAVEZE + PVR
Napomena: OBRTNA IMOVINA = ZALIHE + POTRAŽIVANJA + KRATKOROČNI FIN.

PLASMANI + GOTOVINA
Napomena: KRATKOROČNE OBAVEZE = KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE

(KRATK. KREDITI) + POSLOVNE OBAVEZE
U suštinskom smislu NOI pokazuje deo obrtne imovine koji je finansiran iz dugoročnih izvora
(dugoročnim kapitalom).
Važna napomena: Izmedju neto obrtnog kapitala i neto obrtne imovine postoji razlika i
u obračunskom (računskom) i u suštinskom smislu, iako je njihov iznos uvek isti, NOK
= NOI. U pitanju su dve različite perspektive (fenomena). NOK je fenomen pasive, a
NOI je fenomen aktive. Ukoliko se na ispitu zahteva da se izračuna NOK ili NOI, treba
striktno primenjivati definicije; Odatle sledi da se NOI mora računati uz pomoć obrtne
imovine i kratkoročnih obaveza, a NOK se mora računati na osnovu dugoročnog
kapitala i stalne imovine, iako je iznos NOK-a i NOI identičan.
Napomena: Definisanje, objašnjenje i računanje NOK-a, SNOK-a i NOI, mogu se javiti kao
pitanja na ispitu.
Napomena: Grafičko predstavljanje NOK-a, SNOK-a i NOI biće obradjeno na časovima i

takodje se može javiti kao ispitno pitanje. Grafička prezentacija NOK-a može se pogledati na
prezentaciji sa predavanja ili u knjizi na strani 152.
Visina NOK-a
NOK može biti:
1.NOK > 0, ukoliko je dugoročni kapital veći od stalne imovine
2.NOK < 0, ukoliko je dugoročni kapital manji od stalne imovine; u ovom slučaju postoji tzv.
negativni neto obrtni kapital;
3.NOK = 0, kada je dugoročni kapital jednak stalnoj imovini
25
Struktura NOK-a
Strukturu NOK-a mogu činiti (odnosno NOK se može sastojati od):
1.Sopstveni kapital koji predstavlja najkvalitetniji izvor finansiranja, zato što ne dospeva,
osim u slučaju likvidacije
2.Dugoročna rezervisanja, specifične obaveze neizvesnog roka dospeća i iznosa
3.Dugoročne obaveze (imaju rok dospeća duži od godinu dana)
Najbolje ja kada u strukturi NOK-a dominira sopstveni kapital (kao najkvalitetnji izvor
finansiranja), zatim slede dugorična rezervisanja i na kraju dugoročne obaveze
Faktori (činioci) koji utiču na porebnu visinu (nivo) NOK-a
1.Delatnost (vrsta) preduzeća:
a.Uslužna preduzeća imaju manju potrebu za NOK-om u odnosu na proizvodna preduzeća,

pre svega zato što nemaju potrebu za visokim zalihama (proizvodna preduzeća imaju poterbu
za većim zalihama); Medjutim i medju uslužnim preduzećima ima razlika: 1. uslužna
preduzeća koja se bave prevozom putnika imaju manju potrebu za NOK-om zato što svoje
usluge prodaju pre svega za gotovinu, a ne na odloženo i samim tim imaju manja potraživanja
2. Uslužna preduzeća koja se bave prevozom robe imaju nešto veće potrebe za NOK-om zbog
veće prodaje na odloženo i većih potraživanja 3. U slučaju bioskopa, restorana NOK može
biti i negativan
b.Proizvodnim preduzećima je potreban znatno veći NOK zbog visokih zaliha koje su
potrebne radi održanja kontinuiteta proizvodnje i prodaje, kao i zbog visokih potraživanja u
slučaju prodaje na odloženo
c.Trgovinska preduzeća sa širokim asortimanom imaju visoke zalihe i samim tim i veće
potrebe za adekvatnom visinom NOK-a, sa druge strane ukoliko zalihe nisu toliko visoke i
potreba za NOK-om se smanjuje
2.Politika proizvodnje
a.Ukoliko se preduzeća odluče za kontinuiranu (stabilnu) proizvodnju koja se ne uskladjuje sa

obimom prodaje (odnosno sa tražnjom), u periodima manje tražnje zalihe će rasti, a samim
tim biće i izraženija potreba za NOK-om
b.Ukoliko se preduzeće odluči za uskladjivanje obima proizvodnje i obima prodaje , zalihe će

biti manje, a samim tim i potreba za NOK-om
26
3.Politika nabavke
a.Ukoliko preduzeće nabavlja materijal od dobavljača u većim količinama (većim

porudžbinama) radi ostvarivanja količinskih popusta, to će voditi većim zalihama i većim
potrebama za NOK-om
b.Ukoliko se nabake realizuju u manjim količinama, to će naravno voditi manjim zalihama i

manjim potrebama za NOK-om
Takodje, na smanjnje zaliha može uticati primena JIT (just in time) sistema za upravljanje
zalihama što će dovesti do manjih potreba za NOK-om (drugim rečima, do manjih potreba za
dugoročnim kapitalom koji je potreban za finansiranje zaliha)
4.Politika prodaje; utiče na visinu potrebnog NOK-a preko zaliha i preko potraživanja:
a.Zalihe; Ukoliko preduzeće želi da obezbedi kontinuitet prodaje, potrebne su mu veće zalihe
gotovih proizvoda, što povećava potrebu za NOK-om; Sa druge strane, ukoliko preduzeće želi
da zadovolji promenljive zahteve potrošača, potrebne su mu veće zalihe materijala, a manje
zalihe gotovih proizvoda
b.Potraživanja; Ukoliko preduzeće forsira prodaju na odloženo (kako bi povećalo prodaju i

prihode) imaće veća potraživanja koja zahtevaju i veći NOK; Sa druge strane, ukoliko
preduzeće svoje proizvode prodaje za gotovo, imaće manja potraživanja i samim tim i manje
poterbe za NOK-om
5.Politika dividendi (raspodele dobitka):
a.Ukoliko se preduzeće odluči da ne isplaćuje dividende, odnosno da najveći deo dobitka

zadržava, doći će do povećanja sopstvenog kapitala i samim tim biće lakše održati potrebni
nivo NOK-a
b.Ukoliko se preduzeće odluči za isplatu dividendi, manji deo dobitka će biti zadržan, samim
tim doći će do manjeg povećanja sopstvenog kapitala što će otežati očuvanje potrebnog
NOK-a
6.Obim poslovnih aktivnosti
a.Rast obima poslovnih aktivnosti podrazumeva rast ulaganja u zalihe, potraživanja i samim
tim i veće poterbe za NOK-om
b.Naravno, važi i obrnuto, pad obima poslovne aktivnosti dovodi do manjih potreba za NOK-
om
7.Profitabilnost
a.Ukoliko je preduzeće profitabilno, odnosno ukoliko generiše dobitke, to će voditi rastu

sopstvenog kapitala što olakšava održanje potrebne visine NOK-a
27
b.Naravno, važi i obrnuto, ukoliko preduzeće beleži gubitke to će voditi smanjivanju

sopstvenog kapitala što će otežati očuvanje potrebnog NOK-a
8.Položaj preduzeća na tržištu kapitala; Ukliko preduzeće ima dobar položaj na tržištu
kapitala, što znači da može da emituje i prodaje akcije i obveznice, može lakše da održi
potreban NOK; Sa druge strane, ako nema raspoloživih izvora finansiranja, znatno je teže
očuvati potreban NOK
9.Sposobnost menadžmenta – Ukoliko su menadžeri sposobni, oni mogu generisati bolja

ostvarenja (profitabilnost) i finansijski položaj preduzeća (likvidnost i solventnost) u odnosu
na preduzeća koja imaju veći NOK, ali i lošije menadžere.
Napomena: Normalna (optimalna) visina NOK-a je ona koja omogućava preduzeću da

maksimira svoju profitabilnost i da obezbedi adekvatnu likvidnost i solventnost; Optimalna
visina NOK-a je individualno uslovljena, što znači da se razlikuje od preduzeća do preduzeća
(zavisi od konkretnog preduzeća).
Napomena: Faktori koji utiču na visinu NOK-a se mogu pojaviti kao ispitna pitanja (napr.
objasnite kako delatnost preduzeća utiče na visinu NOK-a). Takodje, kao ispitno pitanje može
se javiti, kako politika zaliha utiče na visinu NOK-a, a s obzirom na to da se eksplicitan
odgovor na ovo pitanje ne vidi u prethodnim objašnjenjima, prilikom odgovora trebalo bi
uzeti u obzir uticaj na visinu potrebnog NOK-a politike proizvodnje, prodaje i nabavke koje
su sve navedene kao pojedinačni faktori koji utiču na visinu NOK-a. Generalno, važi pravilo
– što preduzeće ima manje zalihe, manje su potrebe za NOK-om i obrnuto.
Upotreba NOK-a za procenu kvaliteta finansijske strukture preduzeća
1.Dobra (kvalitetna) finansijska struktura – karakteristike:
a.Postoji NOK, što znači da je dugoročni kapital veći od stalne imovine
b.Postoji SNOK (ne nužno), što znači da je sopstveni kapital veći od stalne imovine
c.NOK pokriva deo zaliha (zalihe su delimično finansirane dugoročnim kapitalom)
Napomena: Grafička prezentacija dobre finansijske strukture biće obradjena na časovima i

može se javiti kao ispitno pitanje.
2.Veoma dobra finansijska struktura (veoma jaka) – karakteristike:
a.NOK pokriva celokupne zalihe i deo potraživanja, ili drugim rečima, celokupne zalihe i deo
potraživanja su finansirani dugoročnim kapitalom
b.Naravno, NOK je veći nego u prvom slučaju (kao i SNOK)
28
Napomena: Grafička prezentacija izuzetno jake finansijske strukture biće prezentovana na

časovima i može se javiti kao ispitno pitanje
3.Loša finansijska struktura – krakteristike:
a.NOK je negativan, što znači da dugoročni kapital nije dovoljan da pokrije stalnu imovinu,
koja se zbog toga jednim delom finansira kratkoročnim obavezama
b.Kratkoročne obaveze rastu u strukturi pasive na raču dugoročnog kapitala
Napomena: I loša finansijska struktura će biti grafički prezentovana na časovima i može se

javiti kao ispitno pitanje.
Postoje dva načina za popravljanje finansijske strukture preduzeća:
1.Povećanje NOK-a, koje se može realizovati na nekoliko načina:
a.Profitabilno poslovanje, odnosno generisanje dobitaka i njhovo ne ispalćivanje kroz

dividende, čime dolazi do povećanja sopstvenog kapitala (samim tim i dugoročnog kapitala)
b.Povećanje dugoročnih obaveza, što takodje dovodi do povećanja dugoročnog kapitala
c.Konverzija kratkoročnih kredita (obaveza) u dugoročne kredite (obaveze)
d.Dezinvestiranje, ili drugačije rečeno, smanjenje stalne imovine
2.Smanjenje potreba za NOK-om:
a.Povećanje efikasnosti upravljanja zalihama (napr. primenom just in time sistema za

upravljanje zalihama). Na ovaj nači dolazi do smanjenja iznosa zaliha u bilansu i samim tim
potreba za NOK-om se smanjuje
b.Povećanje efikasnosti naplate potraživanja (ubrzanje naplate potraživanja), čime dolazi do

smanjenja iznosa potraživanja u bilansu i manjih potreba za NOK-om
c.Povećanje tzv. spontanih izvora finansiranja (napr. usporavanjem plaćanja obaveza prema
dobavljačima); Spontani izvori finansiranja predstavljaju drugi naziv za poslovne obaveze, u
pitanju su besplatni (beskamatni) izvori finansiranja
d.Revolviranje (obnavljanje) kratkoročnih kredita, čime se kratkoročnim kreditima pridaje

dugoročni karakter
Upotreba NOK-a (NOI) za procenu likvidnosti i solventnosti preduzeća
1.Upotreba NOI za ocenu likvidnosti; Likvidnost predstavlja sposopnost preduzeća da

kontinuirano i u svakom trenutku izmiruje svoje kratkoročne obaveze. Prilikom procene
29
likvidnosti preduzeća problem se sagledava iz perspektive NOI, koja predstavlja fenomen

aktive. Razlog zbog kojeg se prilikom procene likvidnosti koristi NOI, a ne NOK, je u tome
što NOI zavisi od odnosa izmedju obrtne imovine i kratkoročnih obaveza (predstavlja razliku
izmedju obrtne imovine i kratkoročnih obaveza); Upravo su obrtna imovina i kratkoročne
obaveze značajne veličine za likvidnost preduzeća. Da bi se kratkoročne obaveze izmirivale
na vreme, potreban je adekvatan priliv novca do koga pre svega dolazi konverzijom obrtne
imovine u gotovinu (obrtna imovina predstavlja potencijalni izvor gotovine u periodu do
godinu dana); što je obrtna imovina veća od kratkoročnih obaveza, to je veća verovatnoća da
će se deo obrtne imovine konvertovati u gotovinu u dovoljnoj meri za izmirenje kratkoročnih
obaveza. Upravo zbog toga, dovoljnost NOI (u kontekstu likvidnosti) ocenjuje se uz pomoć
racia opšte likvidnosti, koji predstavlja odnos izmedju obrtne imovine i kratkoročnih obaveza:
Racio opšte likvidnosti = obrtna imovina + AVR / kratkoroč. obaveze + PVR
Racio opšte likvidnosti ima orijentacinu normalu od 2, što znači da bi obrtna imovina trebalo
da bude najmanje 2 puta veća od kratkoroč. obaveza, što ukazuje da su pretpostavke za
očuvanje likvidnosti preduzeća dobre; naravno, kao što je već rečeno, poželjno je da ovaj
odnos bude što veći u korist obrtne imovine, odnosno da obrtna imovina bude što veća od
kratkoročnih obaveza;
Važna napomena: Likvidnost preduzeća pre svega zavisi od vremenske uskladjenosti

novčanih tokova (priliva i odliva gotovine), što znači da se uz pomoć NOI, racia opšte
likvidnosti i kvaliteta finansjiske strukture može dati samo preliminarna ocena
likvidnosti preduzeća, tj. dobre ili loše pretpostavke za očuvanje likvidnosti (čak i
izuzetno visoke vrednosti racia opšte likvidnosti od 3 ili 4 ne ukazuju sa sigurnošću da je
preduzeće likvidno, važi i obrnuto, niske vrednosti racia ne ukazuju sa sigurnošću da
preduzeće nije likvidno). Konačna ocena likvidnosti preduzeća uvek se daje na osnovu
analize novčanih tokova (analiza uskaldjenosti novčanih tokova – priliva i odliva
gotovine). Odatle sledi da se na samom ispitu nikako ne sme reći da je preduzeće
likvidno, ukoliko su vrednosti prethodno definisanog racia opšte likvidnosti adekvatne
(visoke), već samo da su pretpostavke za očuvanje likvidnosti dobre (i obrnuto)
Napomena: Ukratko objasnite upotrebu NOI prilikom ocene likvidnosti preduzeća – moguće
ispitno pitanje. Naravno, odgovor ne treba da bude toliko opširan kao prethodno objašnjenje,
koje je pre svega usmereno na što bolje razumevanje same materije.
Napomena: O raciu opšte likvidnosti, kvalitetu finansijske strukture i likvidnosti preduzeća

biće znatno više reči u daljim izlaganjima.
2.Upotreba NOK-a za ocenu solventnosti preduzeća; Solventnost predstavlja sposobnost

preduzeća da izmiruje svoje dugoročne obaveze i njima pripadajuće kamate. Ocena
solventnosti uz pomoć NOK-a zasniva se na praćenju :
30
a.Kretanja zaliha
b.Kretanja NOK-a
c.Kretanja zbira bilansa (ukupne imovine)
Postoje 2 pravila:
1.Ukoliko NOK raste brže u odnosu na zalihe (što znači da se racio pokrića zaliha NOK-om
povećava) i zbir bilansa, to ukazuje na jačanje finansijske strukture preduzeća i bolje
pretpostavke za solventnost
2.Ukoliko NOK raste sporije u odnosu na zalihe (što znači da se racio pokrića zaliha NOK-
om smanjuje) i zbir bilansa, to ukazuje na pogoršanje finansijske strukture preduzeća i lošije
pretpostavke za solventnost
Napomena: Uz pomoć NOK-a i kvaliteta finansijske strukture preduzeća mogu se

utvrditi samo dobre ili loše pretpostavke za očuvanje solventnosti preduzeća. Konačna
ocena solventnosti može se dati tek na osnovu analize profitabilnosti preduzeća, zbog
toga što je prema modernim shvatanjima upravo profitabilnost ključna determinanta
solventnosti
Napomena: O solventnosti preduzeća, kao i o raciu (stopi) pokrića zaliha NOK-om biće
više reči u daljim izlaganjima
Napomena: Ocena solventnosti uz pomoć NOK-a – moguće ispitno pitanje
Napomena: Ukoliko je NOK negativan to svakako znači da je finansijska struktura loša kao i
pretpostavke za likvidnost i solventnost
Napomena: Nedostajući NOK je jednak zbiru negativnog NOK-a i dela dugoročnog kapitala
koji je potreban za finansiranje gvozdenih zaliha
Izveštaj o stanju i razvoju NOK-a
Karakteristike izveštaja:
1.Nije obavezan, sastavljaju ga finansijski analitičari za interne potrebe preduzeća
2.Sastavlja se (priprema) samo na osnovu informacija iz bilansa stanja
3.Zbog toga što se zasniva na bilansu stanja priprema se na odredjeni dan
Napomena – Formula značajna za pripremanje izveštaja:
NOK = SNOK + DUGOROČ. REZERVISANJA + DUGOROČ. OBAVEZE
31
Napomena: Neposredno pripremanje izveštaja o stanju i razvoju NOK-a zasniva se na

primeru broj 3. iz zbirke i biće odradjeno na času. Primer gotovog izveštaja (zasnovanog na
primeru broj 3. iz zbirke) prezentovan je na prezentaciji sa predavanja.
Napomene koje su važne za pripremanje izveštaja:
1.Kratkoročni krediti se uključuju u izveštaj zbog mogućnosti konverzije u dugoročne kredite
2.Ukoliko u bilansu stanja (pasivi) nisu navedeni kratkoročni krediti, već kratkoročne
finansijske obaveze, onda njih treba uključiti u izveštaj
3.Stopa pokrića zaliha SNOK-om, stopa pokrića zaliha NOK-om i stopa pokrića obrtne
imovine NOK-om ,predstavljaju sastavni deo izveštaja, što znači da se moraju obavezno
uključiti u izveštaj o stanju i razvoju NOK-a.
Stopa pokrića zaliha SNOK-om = SNOK / zalihe + AVR
Stopa pokrića zaliha NOK-om = NOK / zalihe + AVR
Stopa pokrića obrtne imovine NOK-om = NOK / obrtna imovina + AVR
Napomene:
1.Sve stope (ne samo gore navedene) se moraju izraziti u procentima (%), što znači da se
vrednosti dobijene primenom prethodnih formula moraju pomnožiti brojem 100.
2.Svi negativni brojevi u upravljčkom računovodstvu pišu se u zagradi.
3.Ukoliko se u zadatku zahteva da se pripremi izveštaj o stanju i razvoju NOK-a, izveštaj se

priprema za obe godine (napr. 2006 i 2007 kao u našem primeru); Sa druge strane, ako se u
zadatku zahteva da se pripremi izveštaj o stanju NOK-a, izveštaj se priprema za godinu koja
se traži u zadatku (ukoliko godina nije navedena u zadatku, izveštaj se priprema za poslednju
godinu, 2007 u našem primeru).
Komentar izveštaja o stanju i razvoju NOK-a
(zasniva se na već pripremljenom izveštaju u okviru primera 3. uzbirci)
1.Pod tačkom 1. treba ukratko teorijski definisati NOK
NOK predstavlja instrument za upravljanje finansijskom strukturom . Koristi se analizu

kretanja finansijske strukture (procenu kvaliteta finansijske structure) kao i za ocenu
pretpostavki za očuvanje likvidnosti i solventnosti preduzeća;
Napomena: Ovaj deo komentara (pod tačkom 1.) je uvek isti
32
2.Pod tačkom 2. analizira se da li ima ili nema NOK-a i SNOK-a
Analiza pokazuje da ovo preduzeće ima i SNOK i NOK, u obe godine, što znači da je pored
stalne imovine i jedan deo obrtne imovine finansiran dugoročnim kapitalom (dugoročnim
izvorima finansiranja)
3.Pod tačkom 3. analizira se kretanje NOK-a i SNOK-a
SNOK i NOK se povećaju u 2007-oj u odnosu na 2006-tu godinu, što je dobro, medjutim za
konačan zaključak o tome kako ovo povećanje utiče na finansijsku strukturu treba analizirati
brzinu kretanja zaliha
4.Pod tačkom 4. analizira se struktura NOK-a
Struktura NOK-a je zadovoljavajuća, zbog toga što se u obe godine sastoji od sopstvenog
kapitala (postoji SNOK-a u obe godine), dugoročnih rezervisanja i dugoročnih obaveza.
Posebno je pozitivno to što povećanje NOK-a jednim delom potiče iz sopstvenog kapitala
5.Pod tačkom 5. analizira se kvalitet finansijske strukture
S obzirom na to da su u prvoj godini (2006) celokupne zalihe i deo potraživanja finasirani

dugoročnim kapitalom (NOK pokriva cele zalihe i deo potraživanja), može se reći da je
finansijska struktura izuzetno jaka; U drugoj godini (2007) dugoročni kapital pokriva deo
zaliha, što znači da se preostali deo zaliha finansira iz kratkoročnih izvora (u iznosu od
13000). Samim ti u drugoj godini finansijska struktura je nešto slabija
6.Pod tačkom 6. sledi komentar stopi koje se prikazuju na samom kraju izveštaja
Stopa pokrića zaliha SNOK-om se povećava sa 31,75 % u 2006-oj na 33,53 % u 2007-oj

godini. Stopa pokrića zaliha NOK-om i stopa pokrića obrtne imovine NOK-om opadaju, što
znači da je manji iznos zaliha i ukupne obrtne imovine finansiran dugoročnim izvorima
(dugoročnim kapitalom)
7.Pod tačkom 7. procenjuje se likvidnost na bazi NOK-a (NOI)
Budući da je iznos NOK-a i NOI jednak, analiza stanja i razvoja NOK-a, omogućava i
izvodjenje zaključaka o likvidnosti preduzeća. S obzirom na to da je u prvoj godini racio
opšte likvidnosti iznosio 2,47, što je veće od orijentacione normale ovog racia koja iznosi 2,
može se reći da su pretpostavke za likvidnost dobre. U drugoj godini dolazi do blagog pada
ovog vrednosti racia na 2,27, medjutim njegov iznos je i dalje veći od orijenatacione normale
a pretpostavke za očuvanje likvidnosti vrlo solidne, iako su nešto slabije nego u prvoj godini
8.Pod tačkom 8. procenjuje se solventnost preduzeća
NOK u drugoj godini raste sporije u odnosu na zalihe (i zbir bilansa – ukupnu imovinu) na
osnovu čega možemo zaključiti da dolazi do slabljenja finansijske strukture preduzeća, a
samim tim i do pogoršanja pretpostavki za očuvanje solventnosti. Dalja analiza treba da
33
pokaže da li su ovakva kretanja prolazna ili ne. Ukoliko bi uz ovakva kretanja preduzeće
imalo i problema sa izmirivanjem obaveza prema dobavljačima, to bi bio nagoveštaj
ozbiljnijih finansijskih problema.
Napomena: Sporiji rast NOK-a u drugoj godini u odnosu na rast zaliha može se uočiti na
osnovu pada vrednosti stope pokrića zaliha NOK-om (u ovom slučaju povećanje NOK-a u
apsolutnom iznosu je manje u odnosu na rast zaliha), što je i prokomentarisano pod tačkom 6.
9.Pod tačkom 9. sledi zaključak
Dobijene rezultate treba porediti u vremenskom period od 3 do 5 godina, sa prosekom grane,

sa posrednim i neposrednim konkurentima i sa liderom u grani.
Napomena: Deo komentara pod tačkom 9. je uvek isti i ne zavisi od konkretnog izveštaja.
Izveštaj o tokovima NOK-a
Karakteristike izveštaja:
1.Nije obavezan (kao ni izveštaj o stanju irazvoju NOK-a)
2.Za pripremanje izveštaja potrebne su informacije ii z bilansa stanja ii z bilansa uspeha
Na promenu vrednosti (promenu visine, iznosa) NOK-a utiču odredjeni elementi koji se
nazivaju tokovima NOK-a. Tokovi NOK-a obuhvataju:
Povećanja (izvori ili prilivi, alternativni nazivi) NOK-a; Uzroci povećanja NOK-a mogu
biti:
1.Pojava bruto dobitka, koji se prezentuje u sledećoj formi:
Bruto dobitak = neto dobitak posle poreza + troškovi amortizacije + troškovi

rezervisanja – iskorišćena dugoročna rezervisanja
Važna napomena: Troškovi amortizacije i troškovi rezervisanja ne utiču na visinu

NOK-a (njihovi efekti su neutralni sa stanovišta vrednosti NOK-a), zato što su u pitanju
tzv. negotovinski troškovi koji ne zahtevaju trenutni odliv gotovine. Ipak, zbog toga što
su njihovi efekti uzeti u obzir prilikom obračuna rezultata (dobitka ili gubitka) u bilansu
uspeha, moraju se neutralisati, što se čini dodavanjem ovih troškova na ostvareni
rezultat u bilansu uspeha. Na taj način ovi troškovi postaju sastavni deo izveštaja o
tokovima NOK-a, iako ne utiču na njegovu visinu. Kao moguće ispitno pitanje može se
pojaviti – Da li troškovi amortizacije i troškovi rezervisanja utiču na visinu NOK-a (ako
utiču objasnite kako, ako ne utiču objasnite zašto).
34
2.Smanjenja stalne imovine, koje može nastati po osnovu: 1. prodaje osnovnih sredstava
(nekretnine, postrojenja i oprema), 2. smanjenja nematerijalnih ulaganja (nemterijalna
imovina ili aktiva), 3. smanjenja dugoročnih finansijskih plasmana
3.Povećanja vlasničkog kapitala, koje može nastati po osnovu:1. emisije i prodaje akcija, što
dovodi do povećanja akcijskog kapitala i emisione premije (emosiona premija se povećava
ako je prodaja akcija izvršena po tržišnoj ceni koja je veća od nominalne vrednosti akcija), 2.
uplata akcionara za ranije upisani a neuplaćeni kapital
4.Povećanja dugoročnih obaveza, koje može nastati po osnovu: 1. uzimanja dugoročnih

kredita, 2. emisije i prodaje dugoročnih obveznica, 3. Konverzije kratkoročnih u dugoročne
kredite
Napomena: Uzroci povećanja NOK-a se mogu pojaviti kao ispitno pitanje; Takodje, uzroke
povećanja NOK-a treba veoma dobro naučiti i zato što su vrlo važni za sastavljanje izveštaja o
tokovima NOK-a
Smanjenja (odlivi, ili upotreba) NOK-a, koja mogu nastati kao posledica:
1.Pojave neto gubitka (posla poreza) u bilansu uspeha, medjutim samo ako je ispunjen sledeći
uslov:
Neto gubitak + iskorišćena dugoročna rezervisanja > troškova amortizacije + troškovi

rezervisanja; odnosno ukoliko je neto gubitak posle poreza uvećan iskorišćena dugoročna
rezervisanja veći od zbira troškova amortizacije i troškova rezervisanja
2.Povećanja stalne imovine, koje može nastati kao posledica: 1. povećanja (kupovine) N.P.O
(osnovnih sredstava) 2. povećanja nematerijalnih ulaganja 3. povećanja dugoročnih
finansijskih plasmana
3.Smanjenja vlasničkog kapitala, koje može nastati kao posledica: 1. Otkupa sopstvenih
akcija i povećanja neuplaćenog upisanog kapitala
4.Smanjenja dugoročnih obaveza, što može biti posledica : 1. vraćanja uzetih dugoročnih
kredita (glavnice) 2. izmirivanja obaveza po osnovu dugoročnih obveznica (glavnice)
5.Proglašenih dividendi i učešća zaposlenih i menadžera u dobitku
Napomena: Smanjenja (upotreba, odlivi NOK-a) mogu se pojaviti kao teorijsko ispitno
pitanje. Takodje, kao i u slučaju priliva NOK-a vrlo je važno poznavanje odliva NOK-a
za sastavljanje samog izveštaja.
35
Pripremanje izveštaja o tokovima NOK-a
Napomena: Neposredno pripremanje izveštaja zasnovanog na primeru 3. iz zbirke biće

odradjeno na času. Primer sastavljenog izveštaja (zasnovanog na primeru 3. ) prezentovan je u
okviru prezentacije sa predavanja.
Napomene koje su važne za pripremanje izveštaja:
1.Prilikom pripremanja izveštaja koriste se informacije i iz bilansa stanja i iz bilansa uspeha

(za razliku od prethodnog izveštaja).
2.Potrebne su informacije iz dve uzastopne poslovne godine (u našem primeru iz 2006 i 2007
godine).
3.U bilansu stanja prate se promene na stalnoj imovini i dugoročnom kapitalu.
4.Prvi deo izveštaja je uvek isti (razlika je samo u tome da li je ostvaren dobitak ili gubitak) i
odnosi se na prilive (odlive) NOK-a iz bilansa uspeha. Prilivi (odlivi) NOK-a iz bilansa
uspeha se mogu nazvati i prilivi (odlivi) NOK-a iz poslovanja.
5.Troškovi amortizacije i troškovi rezervisanja se dodaju na rezultat (dobitak ili gubitak) iz

bilansa uspeha kako bi se neutralisali njihovi efekti koji su uzeti u obzir prilikom obračuna
rezultata (ovo je već objašnjeno na nekoj od prethodnih strana).
6.Pozicije iz bilansa uspeha (troškovi amortizacije i troškovi rezervisanja) se uvek uzimaju iz

poslednje godine (2007 u našem primeru).
7.Prilikom pripremanja izveštaja koriste se i tri pomoćna obračuna: 1. obračun promena na

poziciji dugoročna rezervisanja 2. obračun promena na pozicijama osnovna sredstva (N.P.O) i
nemterijalna ulaganja 3. obračun upotrebe dobitka; pomoćni obračuni će biti detaljno
objašnjeni na času.
8.Na ispitu, kao i u primeru 3. iz zbirke, će biti date informacije iz dve uzastopne poslovne
godine. Izveštaj se uvek priprema za poslednju godinu i to ne mora biti posebno naglašeno u
tekstu zadatka.
9.Na ispitu se kao zahtev može pojaviti – sastaviti deo izveštaja koji se odnosi (odnosno
obračunajte) samo prilive NOK-a, prilive NOK-a iz poslovanja ili odlive NOK-a ; i u ovom
slučaju pomoćni obračuni su neophodni.
10.Sve prethodne napomene će biti jasnije prilikom pripremanja izveštaja.
36
Komentar izveštaja o tokovima NOK-a

(izveštaj zasnovan na primeru 3.)
1.Pod tačkom 1. navodi se šta pokazuje izveštaj o tokovima NOK-a (u pitanju je deo
komentara koji je uvek isti nezavisno od konkretnog izveštaja)
Izveštaj o tokovima NOK-a pokazuje kako je došlo do promena NOK-a izmedju dva
obračunska perioda. Uzroci povećanja NOK-a mogu biti pojava bruto dobitka, smanjenje
stalne imovine, povećanje vlasničkog kaptala i povećanje dugoročnih obaveza. Uzroci
smanjenja NOK-a mogu biti pojava gubitka, povećanje stalne imovine, smanjenje vlasničkog
kapitala, smanjenje dugoročnih obaveza i proglašavanje dividendi i učešća menadžera i
zaposlenih u dobitku
2.Pod tačkom 2. se analiziraju uzroci povećanja NOK-a
Analiza pokazuje da su povećanja NOK-a najvećim delom posledica brito dobitka iz bilansa
uspeha u iznosu od 96780, dok su drugim delom povećanja NOK-a nastala po osnovu uplata
akcionara za upisani a neuplaćeni kapital u iznosu od 15000 i uzimanja dugoročnih kredita u
iznosu od 13600
3.Pod tačkom 3. analizira se odnos izmedju izvora finansiranja, NOK-a i finansijske strukture
(ovaj deo izveštaja je uvek isti)
Najzdraviji izvori finansiranja su interni izvori (dobitak). Ukoliko su ukupne investicije

finansirane iz tih izvora, to neće uticati na visinu NOK-a, ali će poraviti njegovu strukturu. Sa
druge strane, ukoliko su investicije finansirane iz dugoročnih obaveza, visina NOK-a će
takodje ostati nepromenjena, ali će se njegova struktura pogoršati
4.Pod tačkom 4. se analiziraju uzroci smanjenja NOK-a
Analiza pokazuje da su glavni uzroci smanjenja NOK-a ulaganja u N.P.O u iznosu od 69800,
isplata dividendi i učešća u dobitku u iznosu od 33980 i manjim delom povećanje dugoročnih
finansujskih plasmana
5.Pod tačkom 5. se analizira intenzitet investicionih aktivnosti
S obzirom na to da se značajan deo od ukupnih odliva NOK-a odnosi na ulaganja u osnovna

sredstva (N.P.O), može se reći da su investicione aktivnosti preduzeća intenzivne
6.Pod tačkom 6. anlizira se uticaj tokova na visinu i strukturu NOK-a
S obzirom na to das u ukupni prilivi veći od ukupnih odliva NOK-a u ovom period dolazi do
povećanja NOK-a. Zbog toga što je ovo povećanje najvećim delom posledica interno
stvorenih izvora (bruto dobitka iz bilansa uspeha), dolazi i do poravljanja njegove structure
37
7.Pod tačkom 7. analizira se uticaj tokova NOK-a na finansijsku strukturu i na likvidnost i

solventnost
S obzirom na brži rast zaliha u odnosu na povećanje NOK-a (što se može zaključiti na osnovu
pada stope pokrića zaliha NOK-om sa 103,35 % u 2006 na 92,45 % u 2007 godini) možemo
reći da se kvalite finansijske strukture blago pogoršao, a time i pretpostavke za likvidnost i
solventnost
8.Pod tačkom 8. navodi se zaključak (ovaj deo izveštaja je uvek isti)
Potpunija analiza tokova NOK-a podrazumeva poredjenje u dužem vremenskom period od 3

do 5 godina, poredjenje sa prosekom grane, sa posrednim i neposrednim konkurentima i
liderom u grani. Izveštaj o tokovima NOK-a treba anlizirati zajedno sa izveštajem o stanju i
razvoju NOK-a
Moguće upotrebe izveštaja o tokovima NOK-a

(Osim za analizu likvidnosti i solventnosti)
1.Ukazuje na moguće načine za poravljanje NOK-a
2.Ukazuje na raspoloživa sredstva za finansiranje nabavke opreme i druga ulaganja
3.Pomaže prilikom izbora izmedju različitih investicionih alternative (samo pomaže, kao
glavni kriterijumi koriste se neto sadašnja vrednost, interna stopa prinosa itd.)
4.Pomaže prilikom odlučivanja o tome kako finansirati dugoročna ulaganja (nabavka opreme
napr.)
5.Koristi se za planiranje otplate dugoročnih dugova
6.Koristi se za planiranje dividendne politike
Napomena: Moguće alternativne upotrebe NOK-a mogu se javiti kao ispitno pitanje; Ukoliko
se u pitanju zahtevaju alternativne upotrebe, osim likvidnosti i solventnosti, treba navesti
prethodnih 6 stavki; medjutim ukoliko se u pitanju ne spominju likvidnost i solventnost,pored
prethodnih 6 stavki, treba navesti još i da se NOK koristi za analizu likvidnosti i solventnosti
(analizu kvaliteta finansijske strukture).
Napomena: Pogledati ispitna pitanja iz zbirke koja se odnose na ovu oblast, pod brojevima
88, 103, 107, 127, 130, 171, 179, 297; naravno to nisu sva pitanja koja se iz ove oblasti mogu
javiti na ispitu.
38
RACIO ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA
1.Teorijski uvod
2.Racio analiza likvidnosti
3.Racio analiza solventnosti
4.Racio analiza obrta
5.Racio analiza profitabilnosti
Racio analiza predstavlja centralni deo analize finansijskih izveštaja. U osnovi racio analize
nalazi se ispitivanje (analiza) odnosa izmedju odredjenih pozicija (delova) fin. izveštaja sa
ciljem utvrdjivanja finansijskog položaja (likvidnosti i solventnosti) i performansi preduzeća.
Racio predstavlja odnos (količnik) logički izabranih pozicija iz finansijskih izveštaja koji
opisuje odredjeni aspekt finansijskog položaja (pozicije) ili performansi preduzeća. Svaki
racio opisuje odredjeni aspekt poslovanja preduzeća. Racio brojevi se često se nazivaju i
finansijska racia.
Postoji 4 grupe racia, odnosno 4 vrste racio analize:
1.Racio analiza likvidnosti
2.Racio analiza solventnosti
Napomena: Prve dve vrste racio analize predstavljaju tzv. racio analizu stanja (finansijskog
položaja) i zasnivaju se na pozicijama iz bilansa stanja.
3.Racio analiza efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima
4.Racio analiza profitabilnosti
Napomena: Druge dve vrste racio analize čine tzv. racio analizu performansi i kombinuju
pozicije iz bilansa stanja i bilansa uspeha.
Racio analiza se sprovodi u 3 faze:
1.Izbor racia – Zbog toga što ne postoji jedan superioran racio, treba se opredeliti za više racia
koji se tiču odredjenog problema. Izbor zavisi od cilja racio analize:
1) Ako je cilj analiza likvidnosti, odabraće se racia likvidnosti, odredjena racia obrta i
odredjena racia solventnosti
39
2) Ako je cilj analiza solventnosti, odabraće se racia solventnosti, odredjena racia obrta i
odredjena racia profitabilnosti (prema modernim shvatanjima profitabilnost je ključna
determinanta solventnosti)
3) Ako je cilj analiza profitabilnosti, odabraće se racia profitabilnosti i racia obrta
4) Ako je cilj analiza kompletnog finansijskog položaja i performansi preduzeća, odbraće se

sva racia
Vrlo je važno izabrati racia koji verno prikazuju odredjeni aspekt finansijskog položaja
ili performansi (verodostojnost racia). Takodje, značajna je konzistetna primena
odredjene definicije izabranog racia (postoje različite definicije istih racia, s obzirom na
to primena ražličitih definicija istih racia može iskriviti zaključke)
2.Obračun vrednosti racia na osnovu vrednosti odgovarajućih pozicija iz finansijskih izveštaja

(ova faza se ne sme poistovetiti sa racio analizom)
3.Povezivanje, poredjenje i tumačenje vrednosti racia – Najbitnija faza racio analize, u kojoj
se donosi ocena odredjenog aspekta poslovanja (fin. položaja ili performansi). U ovoj fazi
vrednosti racia se tumače (interpretiraju) na osnovu poredjenja sa:
1) Orijentacionom normalom, koja se uglavnom utvrdjuje na osnovu iskustva
2) U vremenu, odnosno sa vrednostima racia u proteklom periodu (najčešće u periodu od 3 do

5 godina)
3) Sa konkurentima (sa posrednim konkurentima, sa neposrednim konkurentima, sa liderom u

grani) i sa prosekom grane (prosečne vrednosti racia u grani)
4) Sa planiranim vrednostima
Nikada se ne obračunava vrednost samo jednog racia, zbog čega je potrebno povezivanje
vrednosti različitih racia.
Napomena: Faze racio analize mogu biti ispitno pitanje.
Pravila finansiranja
Finansijska struktura preduzeća je složen pojam koji obuhvata:
1.Strukturu kapitala (pasive)
2.Strukturu imovine (aktive)
40
Struktura imovine i struktura kapitala čine tzv. vertikalnu dimenziju finansijske strukture
(iako se najčešće vertikalna dimenzija fin. strukture poistovećuje sa strukturom kapitala)
3.Odnos izmedju pojedinih delova imovine i kapitala(horozontalna dimenzija finansijske

strukture)
Kvalitet finansijske strukture je veoma značajan zato što dobra (jaka) finansijska
struktura pruža dobre pretpostavke za očuvanje likvidnosti i solventnosti preduzeća.
Fin. struktura će biti dobra ako su ispoštovana osnovna pravila finansiranja.
Pravila finansiranja predstavljaju smernice (orijentire) za upravljanje finansijskom

strukturom preduzeća, koje definišu poželjne relacije (odnose) izmedju odredjenih pozicija
(delova) bilansa stanja (po vertikali i po horizontali bilansa stanja). U skladu sa tim postoje
vertikalna i horizontalna pravila finansiranja:
1.Vertikalna pravila finansiranja definišu poželjne relacije, pre svega izmedju delova
(pozicija) pasive (kapitala).
Napomena: Kapital se po vlasništvu deli na vlasnički (sopstveni) i pozajmljeni (obaveze), a

po ročnosti se deli na dugoročni (sopstveni kapital, dug. rezervisanja i dug. obaveze) i
kratkoročni kapital (kratkoročne obaveze).
Vertikalna pravila finansiranja obuhvataju:
1)Zlatno pravilo za izravnanje rizika, koje zahteva da odnos izmedju vlasničkog i

pozajmljenog kapitala bude najmanje 1:1, pri čemu poželjno je da ovaj odnos bude što veći u
korist vlasničkog kapitala, odnosno poželjno je da vlas.kapital dominira u pasivi. Ukoliko je
ovo pravilo ispoštovano, smatra se da su ulaganja poverilaca sigurna. Ovo pravilo je
proisteklo iz zahteva poverilaca, zato što svi eventualni gubici prvo „napadaju“ vlasnički
kapital, što znači da su potraživanja (ulaganja) poverilaca bezbedna sve dok preduzeće ima
vlasnički kapital.
2)Pravilo za odnos izmedju dugoročnog i kratkoročnog kapitala, koje zahteva da se odnos

izmedju dugoročnog i kratkoročnog kapitala uskladi sa odnosom izmedju stalne i obrtne
imovine (odnosno da se ročnost kapitala uskladi sa ročnošću imovine). To znači da dugoročnu
(stalnu) imovinu treba finansirati dugoročnim kapitalom, a obrtnu imovinu kratkoročnim
kapitalom. Ukoliko do prethodno definisanog uskladjivanja ne dodje, preduzeće može imati
probleme sa likvidnošću.
Napomena: Odnos izmedju stalne i obrtne imovine, pre svega zavisi od delatnosti preduzeća.
Proizvodna preduzeća najčešće imaju dosta stalne imovine, dok sa druge strane trgovinska
preduzeća najčešće imaju dosta obrtne imovine (zaliha).
Horizontalna pravila finansiranja definišu poželjne relacije (odnose) izmedju pojedinih

delova imovine i kapitala. Obuhvataju dve grupe pravila:
41
1.Prvu grupu čine pravila koja definišu poželjne relacije izmedju dugoročne imovine i
dugoročnog kapitala, u skladu sa tim ova pravila utiču na solventnost preduzeća. Obuhvataju:
1) Zlatno bilansno pravilo u užem smislu, koje zahteva da stalna imovina u celosti bude
finansirana vlasničkim kapitalom kao najkvalitetnijim izvorom finansiranja koji ne dospeva,
osim u slučaju likvidacije preduzeća. Stalna imovina je najrizičnija zato što je u dugom
vremenskom periodu vezana za preduzeće, pa smim tim postoji rizik (neizvesnost) da li će
odbaciti (generisati) ekonomske koristi u budućnosti. Ukoliko postoji SNOK, ovo pravilo je
sasvim sigurno ispoštovano.
2) Zlatno bilansno pravilo u širem smislu, koje zahteva da celokupna dugoročno vezana
imovina preduzeća (stalna imovina plus gvozdene zalihe) bude finansirana dugoročnim
kapitalom (vlasn. kapital plus dug. rezervisanja plus dug. obaveze). Gvozdene zalihe su ranije
objašnjene.
2.Druga grupa pravila definiše poželjne odnose izmedju obrtne imovine i kratkoročnih
obaveza. U skladu sa tim ova pravila utiču na likvidnost preduzeća. Obuhvataju:
1) Bankarsko pravilo finansiranja, koje zahteva da odnos izmedju obrtne imovine i

kratkoročnih obaveza bude najmanje 2:1 (da obrtna imovina bude najmanje dva puta veća od
kratkoročnih obaveza), a poželjno je da bude što veći u korist obrtne imovine. Ukoliko je ovo
pravilo ispoštovano smatra se da postoje dobre pretpostavke za očuvanje likvidnosti
preduzeća.
Odnos izmedju obrtne imovine i kratkoročnih obaveza je važan za likvidnost preduzeća zato
što obrtna imovina predstavlja potencijalni priliv gotovine u preiodu od godinu dana, odnosno
trebalo bi da se konvertuje u gotovinu u navedenom periodu. Zbog toga je poželjno da obrtna
imovina ( kao potencijalni keš u periodu od godinu dana) bude što veća od kratkoročnih
obaveza (koje dospevaju u periodu do godinu dana i predstavljaju potencijalni odliv
gotovine), čime se povećava verovatnoća da će se deo obrtne imovine konvertovati u
gotovinu u odgovarajućem iznosu koji je potreban za izmirenje kratkoročnih obaveza u roku
dospeća. Medjutim, na osnovu odnosa izmedju obrtne imovine i kratkoročnih obaveza mogu
se utvrditi samo pretpostavke za očuvanje likvidnosti, konačna ocena daje se na osnovu
analize uskaldjenosti novčanih tokova (priliva i odliva gotovine)
2) Acid (kiseli) test; Ovo pravilo zahteva da odnos izmedju monetarne imovine preduzeća i
kratkoročnih obaveza bude najmanje 1:1, pri čemu je poželjno da monetarna imovina bude što
veća od kratkoročnih obaveza. U odnosu na prethotdno pravilo iz obrtne imovine su
isključene zalihe, kao njen najmanje likvidni deo.
Monetarna imovina obuhvata: 1 Kratkoročna potraživanja i finansijske plasmane i 2.

Gotovinu i gotovinske ekvivalente. Monetarna imovina se nalazi na udaru inflacije, što znači
da njena realna vrednost s rastom inflacije opada, zato što je njena nominalna vrednost
fiksirana.
42
Realna imovina obuhvata: 1. Stalnu imovinu 2. Zalihe 3. AVR. Realna imovina se na nalazi
na udaru inflacije, tj. ona čuva svoju realnu vrednost, zato što njena nominalna vrednost raste
s rastom inflacije.
Napomena: Prethodna podela na monetarnu i realnu imovinu je izvršena u zavisnosti od

uticaja inflacije.
Napomena: Ukoliko preduzeće ima NOK i SNOK to znači da je najveći deo prethodno
objašnjenih pravila finansiranja ispoštovan i da je finansijska struktura preduzeća
dobra, kao i pretpostavke za likvidnost i solventnost.
Racio analiza likvidnosti
Napomena: Likvidnost – kratkoročni finansijski položaj, ili kratkoročna finansijska sigurnost

(stabilnost), ili kratkoročni rizik ulaganja u preduzeća iz perspektive kreditora.
Likvidnost predstavlja sposobnost preduzeća da kontinuirano (u svakom trenutku) i bez

odlaganja izmiruje svoje kratkoročne obaveze , tempom kojim dospevaju.
Likvidnost imovine VS Likvidnost preduzeća
(razlika izmedju likvidnosti imovine i lividnosti preduzeća)
Likvidnost imovine predstavlja sposobnost imovine da se konvertuje u gotovinu; Postoje 3

shvatanja likvidnosti imovine:
1.Najuže shvatanje – likvidna imovina uključuje samo gotovinu i gotovinske ekvivalente.
2.Najčešće shvatanje (nešto šire nego prethodno) – likvidna imovina obuhvata celu obrtnu
imovinu, zato što se ona u periodu od godinu dana konvertuje u gotovinu.
3.Najšire shvatanje – svaka imovina ima odredjenu likvidnost, s tim što neki delovi imovine
imaju manju a neki veću likvidnost. Pa tako i stalna imovina ima odredjenu likvidnost, što
znači da se i ona konvertuje u gotovinu, samo postepeno u vremenskm periodu dužem od
jedne godine, prenoseći svoju vrednost preko amortizacije na poizvode preduzeća.
Likvidnost preduzeća je širi pojam od likvidnosti imovine. Da bi preduzeće bilo likvidno ono
mora posedovati likvidnu imovinu, medjutim to je potreban, ali ne i dovoljan uslov za
likvidnost preduzeća. Pored toga, potrebno je još i:
1.Da likvidna imovina (obrtna imovina) bude veća od kratkoročnih obaveza
43
2.Još bitnije, da tempo konverzije obrtne imovine u gotovinu (tempo novčanih priliva) bude
uskladjen sa tempom dospeća kratkoročnih obaveza (novčanih odliva), ili drugačije rečeno da
novčani tokovi budu uskladjeni
Napomena: Odnos izmedju likvidnosti imovine i likvidnosti preduzeća – moguće ispitno

pitanje.
Likvidnost preduzeća – statičan VS dinamičan fenomen
(moguće ispitno pitanje)
Analiza likvidnosti koja se zasniva na bilansu stanja i 2 racia (racio opšte likvidnosti i racio
redukovane likvidnosti) predstavlja tzv. statičku analizu likvidnosti, čiji su dometi
ograničeni. Na osnovu ovakve analize mogu se utvrditi samo dobre ili loše pretpostavke za
očuvanje likvidnosti, konačna ocena se može dati samo na osnovu dinamičke analize
likvidnosti tj. analize uskladjenosti novčanih tokova. A sve zbog toga što i pored visoke
obrtne imovine u odnosu na kratkoročne obaveze, njena struktura može biti nepovoljna, sa
visokim zalihama koje se ne mogu prodati, ili visokim potraživanjima koja se ne mogu
naplatiti. Takodje, nije isto da li kratkoročne obaveze dospevaju na naplatu u roku od napr. 30
ili 90 dana. Zbog svega toga, treba još jednom ponoviti da se konačna ocena likvidnosti
preduzeća može dati samo na osnovu analize uskladjenosti priliva i odliva gotovine, odnosno
na osnovu analize uskladjenosti tempa (brzine) konverzije obrtne imovine u gotovinu i tempa
dospevanja kratkoročnih obaveza.
Racio tekuće (opšte) likvidnosti
Najopštiji pokazatelj likvidnosti preduzeća. Naziva se još i bankarski racio zato što se zasniva
na bankarskom pravilu finansiranja.
Racio op. likv.=
Napomena: Konkretne vrednosti racia biće obračunate na času.
44
Komentar racia
Napomena: Komentar se sastoji iz 3 dela. Prvi deo je teorijski i može se javiti kao
ispitno pitanje. Takodje, značajan je za drugi deo komentara u okviru koga se tumače
konkretne vrednosti i koji u suštini predstavlja praktičnu primenu teorijskog
objašnjenja racia iz prvog dela komentara. U okviru trećeg dela komentara treba
naglasiti da su zaključci preliminarni, treći deo je uvek isti. Sličan postupak
komentirasanja primenjuje se i za ostala racia likvidnosti.
1.Prvi deo komentara – Racio tekuće likvidnosti pokazuje sa koliko dinara obrtne imovine je
pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza preduzeća krajem godine. Što je iznos tog pokrića
veći (odnosno iznos racia), NOK je veći, a samim tim kvalitet finansijske strukture je bolji
kao i pretpostavke za likvidnost. S obzirom da se u pozadini ovog racia nalazi bankarsko
pravilo finansiranja, njegova orijentaciona normala je 2. Poželjne vrednosti ovog racia su one
veće od 2. One ukazuju da je prisutan visok NOK (NOI), da je fin. struktura dobra kao i
pretpostavke za očuvanje likvidnosti preduzeća. Sa druge strane vrednosti ovog racia manje
od 2, ukazuju na nešto lošiju fin. strukturu i slabije pretpostavke za očuvanje likvidnosti, ipak
to još uvek ne znači da će preduzeće biti nelikvidno.
Napomena: Racio tekuće likvidnosti ukazuje na visinu NOK-a (NOI),visina NOK-a ukazuje
na kvalitet finansijske strukture, a kvalitet finansijske strukture na pretpostavke za likvidnost.
1)Kada su vrednosti racia veće od 2, obrtna imovina je više od 2 puta veća od kratkoročnih
obaveza.
2)Kada su vrednosti racia izmedju 1 i 2, obrtna imovina je i dalje veća od kratk. obaveza,
NOK i dalje postoji, ali je manji nego u prvom slučaju, a kvalitet fin. strukture je nešto slabiji,
iako je i dalje zadovoljavajući
3)Kada su vrednosti racia manje od 1, obrtna imovina je manja od kratkoročnih obaveza,

NOK je negativan, a finansijska struktura je slaba
2. Drugi deo komentara (zasniva se na konkretnim vrednostima) – Primećujemo da je dinar

kratkoročnih obaveza u posmatranom preduzeću bio pokriven sa 2,47 dinara obrtne imovine
krajem 2006 i sa 2,27 dinara krajem 2007 godine. Pošto su obe vrednosti veće od
orijentacione normale od 2, zaključujemo da ovo preduzeće ima visok NOK i samim tim
dobru finansijsku strukturu i dobre pretpostavke za očuvanje likvidnosti. Jedino zabrinjava
silazni trend racia, koji ukazuje na nešto lošiju finansijsku strukturu i pretpostavke za
očuvanje likvidnosti u 2007 godini. Ipak pretostavke za likvidnost su i u 2007 god.
zadovoljavajuće. Konačno treba istaći da vrednosti racia treba porediti sa orijentacionom
normalom (što je i uradjeno u okviru komentara), sa planiranim vrednostima, u vremenu
45
(period 3 do 5 godina), sa granskim vrednostima ( sa liderom grane, neposrednim i posrednim

konkurentima i prosekom grane).
Napomena: Na ispitu će, pored orijentacione normale koja je uvek ista i poznata, biti date i
neke konkretne vrednosti u odnosu na koje treba komentarisati racio.
3. Treći deo komentara (uvek je isti) – Ipak u pitanju su preliminarni zaključci o likvidnosti
preduzeća. Za donošenje konačne ocene potrebno je 1. Obračunati vrednosti preostalih racia
likvidnosti 2. Sprovesti racio analizu obrta obrtne imovine i kratkoročnih obaveza (kako bi se
utvrdio tempo konverzije obrtne imovine u gotovinu i tempo dospeća kratkoročnih obaveza)
3. Sprovesti analizu novčanih tokova (treba da utvrdi da li su ova 2 tempa uskladjena).
Napomena: Komentar ovog, ali i ostalih racia (ne samo racia likvidnosti) se mogu zahtevati
na ispitu u okviru zadataka, ali i kao terijska pitanja.
Napomena: Kao što je već istaknuto, racio tekuće likvidnosti omogućava utvrdjivanje samo
pretpostavki za očuvanje likvidnosti preduzeća. To dalje znači da i pored visokih vrednosti
ovog racia (i visokog NOK-a na koji ove vrednosti ukazuju) preduzeće može biti nelikvidno.
Napr. visoke vrednosti racia mogu biti posledica nagomilanih zaliha gotovih proizvoda koje
se ne mogu prodati ili visokih potraživanja koja se ne mogu naplatiti. Naravno, važi i obrnuto,
niske vrednosti racia i nizak, ili čak negativan NOK, ne moraju nužno značiti da će preduzeće
biti nelikvidno. Ukoliko preduzeće efikasno upravlja zalihama i brzo naplaćuje svoja
potraživanja, što doprinosi bržem oslobadjanju gotovine iz poslovnog procesa (koja se može
koristiti za izmirivanje kratkoročnih obaveza u roku dospeća) i smanjivanju iznosa ovih
pozicija u bilansu, ono može biti likvidno i pored niskih vrednosti prethodno definisanog racia
i NOK-a. Na kraju, treba još jednom ponoviti da likvidnost preduzeća pre svega zavisi od
uskladjenosti novčanih tokova, pogotovo novčanih tokova (priliva i odliva gotovine) iz
poslovnih aktivnosti. Prethodno objašnjenje ujedno može poslužiti i kao odgovor na moguće
ispitno pitanje – Da li preduzeće može biti likvidno ukoliko je prisutan nizak ili negativan
NOK.
Racio redukovane likvidnosti
Naziva se i racio rigorozne likvidnosti ili brzi racio. U odnosu na prethodni racio, u brojiocu
ovog racia dolazi do redukcije obrtne imovine za zalihe (i AVR), odnosno zalihe se izbacuju
iz obrtne imovine, što znači da se u brojiocu racia nalazi monetarna imovina.
Napomena: Iz brojioca racia se izbacuju zalihe kao namanje likvidni deo obrtne imovine, i to
zbog toga što iako se zalihama može efikasno upravljati (i na taj način ubrzati njihova
konverzija u gotovinu), u okviru zaliha se nalaze tzv. gvozdene zalihe (koje uključuju
odgovarajući iznos zaliha materijala i gotovih prozvoda koji su potrebni za održavanje
46
kontinuiteta proizvodnje i prodaje) koje su stalno prisutne u preduzeću i imaju krakter stalne
imovine (moguće ispitno pitanje).
racio redukovane likvidnosti =
monetarna imovina = kratkoročna potraživanja i finansijski plasmani + gotovina i gotovinski

ekvivalenti
Napomena: Obračun konkretnih vrednosti racia biće odradjen na času.
Napomena: Ovaj racio se zasniva na kiselom testu likvidnosti (Acid test), prema kome odnos
izmedju monetarne imovine i kratkoročnih obaveza treba da bude najmanje 1:1, a poželjno je
da bude i veći.
Komentar racia
1.Prvi deo komentara je uvek isti. U pitanju je teorijsko objašnjenje racia koje se može javiti
kao ispitno pitanje, nazavisno od komentara;
Racio reduk. likvidnosti pokazuje sa koliko dinara monetarne imovine je pokriven svaki dinar
kratkoročnih obaveza preduzeća krajem godine. Što je iznos ovog pokrića veći, veći je NOK,
kvalitet finansijske strukture je bolji, kao i pretpostavke za likvidnost. Ovaj racio se zasniva
na kiselom testu likvidnosti, u skladu sa tim njegova orijentaciona normala je 1. Poželjne
vrednosti ovog racia su one veće od 1 i one ukazuju na visok NOK, dobar kvalitet finansijske
strukture i dobre pretpostavke za očuvanje likvidnosti. Suprotno tome, vrednosti racia manje
od 1, ukazuju na slabiji kvalitet finansijske strukture i slabije pretpostavke za likvidnost,
medjutim to i dalje ne znači da će preduzeće imati probleme sa likvidnošću, pošto NOK i
dalje može biti prisutan.
Napomena: Ukoliko su vrednosti racia manje od 1, mogu postojati 2 situacije:
1)kada je i dalje prisutan NOK (vrednosti racia su uglavnom malo manje od 1), a kvalitet
finansijske struktutre je u skladu sa tim i dalje dobar
2)kada nema NOK-a (vrednosti racia su uglavnom dosta manje od 1), a kvalitet fin. strukture
je u skladu sa tim loš
47
2.Drugi deo komentara odnosi se na konkretne vrednosti
U posmatranom preduzeću svaki dinar kratkoročnih obaveza je pokriven sa 1,05 dinara

monetarne imovine na kraju 2006 g. i sa 0,90 dinara na kraju 2007 g. Pošto su ove vrednosti
približne orijentacionoj normali od1, zaključujemo da preduzeće raspolaže sa značajnim
NOK-om i kvalitetnom finansijskom strukturom što vodi dobrim pretpostavkama za očuvanje
likvidnosti u budućnosti. Ipak, zabrinjava silazni trend ovog racia, koji ukazuje na postepeno
kvarenje fin. strukture i pretpostavki za očuvanje likvidnosti. Medjutim, i u 2007 g. ove
pretpostavke su i dalje zadovoljavajuće.
Konačno treba reći, da dobijene vrednosti treba porediti u vremenu, sa planiranim i granskim
vrednostima. Na ispitu će biti date konkretne vrednosti koje treba komentarisati;
3.Treći deo komentara je uvek isti
Zaključci o likvidnosti preduzeća su preliminarni. Za konačnu ocenu likvidnosti, treba

obračunati i ostala racia likvidnosti, sprovesti racio analizu obrta obrtne imovine i
kratkoročnih obaveza i na kraju treba sprovesti analizu uskladjenosti novčanih tokova;
Racio likvidnosti na osnovu neto novčanog toka iz poslovanja
Napomena: Novčani tok iz poslovanja ili iz poslovnih aktivnosti.
Neto novčani tok iz poslovanja predstavlja razliku izmedju novčanih priliva i novčanih odliva
iz poslovnih aktivnosti preduzeća.
Napomena: U brojiocu ovog racia nalazi se dinamička veličina kao što je novčani tok iz
poslovanja, a s obzirom na to, kaže se da ovaj racio predstavlja svojevrsni uvod u tzv.
dinamičku analizu likvidnosti.Naravno, već je napomenuto da likvidnost zavisi od
uskladjenosti novčanih tokova, i to pre svega novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti. U
skladu sa dinamičkim karakterom brojioca, menja se i imenioc ovog racia (u odnosu na
prethodna 2 racia), pa se u njemu nalaze prosečne kratkoročne obaveze, kako bi se u obzir
uzelo njihovo različito stanje tokom godine.
Racio likvidnosti na bazi NNT iz poslovanja =
48
Komentar racia
1.Teorijski deo komentara; Ovaj racio pokazuje sa kolko dinara oslobodjenog viška gotovine
iz poslovanja je pokriven svaki dinar kratkoročnih obaveza preduzeća tokom godine. Što je
iznos tog pokrića veći, pretpostavke za likvidnost su bolje. Orijentaciona normala ovog racia
iznosi 0,4. Poželjne vrednosti racia su one iznad 0,4 i ukazuju na dobre pretpostavke za
očuvanje likvidnosti u budućnosti.
2. Komentar konkretnih vrednosti; U posmatranom preduzeću dinar kratkoročnih obaveza bio

je pokriven sa 0,67 dinara NNT iz poslovanja tokom 2006 godine i sa 0,47 dinara tokom 2007
godine. S obzirom na to da su obe vrednosti veće od orijentacione normale, zaključujemo da
ovo preduzeće ima dobre pretpostavke za očuvanje likvidnosti. Kao i u slučaju prethodnih
racia likvidnosti, zabrinjava silazni trend ovog racia, koji ukazuje postepeno slabljenje
pretpostavki za likvidnost. U okviru drugog dela komentara treba naglasiti i da vrednosti racia
treba porediti u vremenu, sa planiranim vrednostima, granskim vrednostima.
3.Zaključci su ipak preliminarni. Za konačnu ocenu likvidnosti preduzeća treba utvrditi

vrednosti ostalih racia likvidnosti (uradjeno pre ovog racia), treba utvrditi racia obrta obrtne
imovine i kratkoročnih obaveza i sprovesti analizu uskladjenosti novčanih tokova
Napomena: Sva 3 racia likvidnosti su statični pokazatelji, medjutim oni se po nivou statičnosti
razlikuju. Racio tekuće likvidnosti je najstatičniji, zatim sledi racio redukovane likvidnosti
koji je manje statičan zbog izbacivanja zaliha koje predstavljaju najmanje likvidan deo obrtne
imovine. Naimanje statičan je racio likv. na bazi NNT iz poslovanja
Napomena: Čak i ako su novčani tokovi odredjenog preduzeća trenutno neuskladjeni

(odnosno ako preduzeća trenutno ne raspolaže sa dovoljnim iznosom gotovine za izmirivanje
kratkoročnih obaveza), preduzeće ne mora nužno biti nelikvidno, ukoliko ima mogućnost da
se u veoma kratkom roku dodatno zaduži i tako dobijena sredstva iskoristi za izmirivanje
obaveza u roku dospeća. Ovu mogućnost ne uzima u obzir nijedan od prethodna 3 racia o
kojima je bilo reči.
Racio analiza solventnosti
49
Solventnost preduzeća predtstavlja njegovu sposobnost da bezuslovno i prema unapred

dogovorenoj dinamci (utvrdjenim rokovima dospeća) izmiruje sve svoje dugoročne obaveze i
njima pripadajuće kamate.
Napomena: Solventnost preduzeća se naziva i dugoročna finansijska sigurnost (stabilnost,

položaj), ili iz perspektive poverilaca, dugoročni finansijski rizik ulaganja u preudezeće.
Stejkholderi (interesne grupe) koji su najviše zainteresovani za solventnost preduzeća su:
1.Postojeći i potencijalni investitori vlasničkog kapitala
2.Postojeći i potencijalni dugoročni poverioci
Napomena: U pitanju su stejkholderi koji su dugoročno uložili svoj kapital u preduzeće.
Faktori (determinante) koji utiču na solventnost preduzeća su:
1.Vrednost i struktura imovine, utiče na solventnost na 3 načina:
1)Imovina predstavlja generator novčanih tokova iz kojih se isplaćuju dugoročne obaveze i

kamate
2)Struktura imovine i način na koji je imovina finansirana; Najrizičnija dugoročna imovina

(stalna imovina) treba da bude u potpunosti finansirana vlasničkim kapitalom, u skladu sa
zlatnim bilansnim pravilom u užem smislu. Eventualno u odredjenim preduzećima koja imaju
značajno učešće stalne imovine u ukupnoj imovini, dozvoljeno je da je jedan deo stalne
imovine bude finansiran i dugoročnim obavezama
3)Imovina (pre svega stalna imovina), odnosno njeni delovi, se mogu koristiti kao zaloga
prilikom uzimanja novih dugoročnih kredita, koji mogu biti bitni za očuvanje finansijske
stabilnosti
2.Vrednost i struktura izvora finansiranja; U ovom slučaju misli se na visinu vlasničkog

kapitala (učešće vlasničkog kapitala u pasivi, ili drugačije na odnos izmedju vlasničkog i
pozajmljenog kapitala). U skladu sa tzv. zlatnim bilansnim pravilom za izravnanje rizika,
odnos izmedju vlasničkog i pozajmljenog kapitala trebalo bi da bude najmanje 1:1, a poželjno
je da bude i veći u korist vlasničkog kapitala. Ukoliko je prethodno pravilo ispoštovano,
smatra se da su ulaganja dugoročnih poverilaca bezbedna, zato što eventualni gubici prvo
napadaju vlasnički kapital (padaju na teret vlasničkog kapitala). Dugo vremena smatralo se
da je visina vlasničkog kapitala, odnosno njegovo dominantno učešće u pasivi (strukturi
finansiranja) glavni faktor solventnosti preduzeća.
3.Profitabilnost (zaradjivačka sposobnost preduzeća, sposobnost preduzeća da generiše

profit), prema modernim shvatanjima predstavlja najznačajniji faktor solventnosti preduzeća,
zato što u strukturi finansiranja modernih preduzeća često ima više obaveza od vlasničkog
kapitala. U slučaju profitabilnih preduzeća manji je rizik od pojave gubitaka, koji prvo
eliminišu vlasnički kapital, a zatim napadaju obaveze. Naravno, i prema modernim
50
shvatanjima visina vlasničkog kapitala je i dalje značajna, pa tako ako poredimo 2 preduzeća
sa istom profitabilnošću, solventnije će biti ono sa većim učešćem vlasničkog kapitala u
strukturi finansiranja.
Racia solventnosti mere dugoročne finansijske rizike kojima je izloženo preduzeće. Često se
nazivaju i racia finansijskog leveridža, finansijski leveridž predstavlja merilo finansijskih
rizika kojima je izloženo preduzeća. Racia solventnosti se dele na 2 grupe:
1.Prva grupa racia pokazuje (testira, meri) kvalitet finansijske strukture preduzeća
2.Druga grupa racia proverava(testira) nivo zaduženosti preduzeća
Prva grupa racia
Racio pokrića stalne imovine
Napomena: Ovaj racio se zasniva na zlatnom bilansnom pravilu u užem smislu.
Racio pokrića stalne imovine
Napomena: vlasnički kapital = neto vrednost vlasničkog kapitala.
Komentar racia
1.Teorijski deo komentara, koji je uvek isti; Ovaj racio pokazuje sa koliko dianara vlasničkog
kapitala je pokriven svaki dinar stalne imovine preduzeća krajem godine. Što je iznos tog
pokrića veći, SNOK je veći, finansijska struktura je bolja, finansjski rizici kojima je izloženo
preduzeća su manji, a pretpostavke za solventnost su bolje. S obziro na to da se u pozadini
ovog racia nalazi zlatno bilansno pravilo u užem smislu, njegova orijentaciona normala je 1.
Poželjne vrednosti racia su one veće od 1, i one ukazuju na postojanje SNOK-a, dobru
finansijsku strukturu, relativno male f. rizike s kojima se preduzeće suočava i dobre
51
pretpostavke za solventnost. Ako su vrednosti racia manje od 1, preduzeće nema SNOK, ali i
dalje može imati NOK, što znači da njegova finansijska struktura i dalje može biti dobra kao i
pretpostavke za solventnost. Konačno preduzeće može biti profitabilno, što je prema
modernim shvatanjima glavni faktor solventnosti.
Napomena: Racio analiza solventnosti može ukazivati samo na dobre ili pretpostavke za
solventnost, konačna ocena daje se tek nakon analize profitabilnosti.
Napomena: Drugi i treći deo komentara svih racia solventnosti biće prikazani zbirno.
Racio pokrića realne imovine
racio pokrića realne imovine
Napomena: dugoročni kapital obuhvata:vlasnički kapital (neto vrednost vlasničkog kapitala),

dug. rezervisanja i dug. obaveze.
Napomena: Realna imovina obuhvata: stalnu imovinu, zalihe i AVR; prilikom većine
obračuna u kojima se pojavljuju zalihe, pojavljuju se i AVR (AVR prate zalihe).
Napomena: Ovaj racio se zasniva na zlatnom bilansnom pravilu u širem smislu, medjutim na
njegovom nešto širem tumačenju.
Komentar racia
1.Teorijski deo komentara; Ovaj racio pokazuje sa koliko dugoročnog kapitala je pokriven
svaki dinar realne imovine preduzeća krajem godine. Što je iznos tog pokrića veći, veći je
NOK, kvalitet fin. strukture je bolji, fin. rizici s kojima se suočava preduzeće su manji, a
pretpostavke za solventnost su bolje. S obzirom na to da se u pozadini ovog racia nalazi zlatno
bilansno pravilo u širem smislu, njegova orijentaciona normala je 1. Poželjne vrednosti su one
veće od 1, i one ukazuju na postojanje visokog NOK-a (kojim su finansirane cele zalihe i deo
potraživanja), dobru fin. strukturu, male fin. rizike s kojima se preduzeće suočava i u skladu
sa tim na dobre pretpostavke za solventnost. Ukoliko su vrednosti racia manje od 1, i dalje
može postojati NOK, samo je on manji nego u prethodnom slučaju, a pretpostavke za
solventnost nešto slabije.
52
Racio (stopa) pokrića zaliha NOK-om
racio pokrića zaliha NOK-om
= X 100
Racio (stopa) pokrića obrtne imovine NOK-om
racio pokrića obrtne imovine NOK-om
= X 100
Komentar racia
1.Teorijsko objašnjenje oba racia je vrlo slično i biće prezentovano zbirno (kao na vežbama);
Racio pokrića zaliha odnosno obrtne imovine NOK-om pokazuje sa koliko dinara dugoročnog
kapitala je pokriven svaki dinar zaliha (obrtne imovine) krajem godine. Što je iznos tog
pokrića veći i NOK je veći, a fin. struktura preduzeća je bolja, fin. rizici s kojima se
preduzeće suočava su manji, a pretpostavke za očuvanje solventnosti preduzeća su bolje.
Prethodna 2 racia nemaju orijentacionu normalu, zato što je i visina NOK-a
individualno uslovljena (potrebe za NOK-om razlikujug se od preduzeća do preduzeća) i
zavisi od faktora koji su već obrazloženi u okviru izlaganja o NOK-u. Ipak, poželjno je da
vrednosti ovih pokazatelja budu što veće i da rastu iz godine u godinu, što je siguran znak da
se fin. struktura preduzeća popravlja, kao i pretpostavke za solventnost.
Napomena: Brzina kretanja zaliha i NOK-a može se utvrditi na osnovu racia pokrića zaliha
NOK-om. I pored rasta NOK-a, može se dogoditi da se kvalitet fin strukture pogorša, ako
uporedo sa rastom NOK-a brže rastu zalihe. U tom slučaju pokrivenost zaliha NOK-om će
opasti.
Napomena: Prva 2 racia likvidnosti i prva 4 racia solventnosti ukazuju na visinu NOK-a i
proveraju kvalitet fin. strukture. Često se dešava da njihove vrednosti odnosno njihovo
53
kretanje ukazuje na iste zaključke, što znači da ako racia likvidnosti ukazuju na dobar kvalitet
fin. strukture i dobre pretpostavke za likvidnost po tom osnovu, prva 4 racia solventnosti
mogu takodje ukazivati na dobar kvalitet finansijske strukture i dobre pretpostavke za
solventnost.
Druga grupa racia solventnosti
Racio zaduženosti
Racio zaduženosti
Napomena – Ukupne obaveze obuhvataju: dugoročna rezervisanja, dugoročne obaveze,

kratkoročne obaveze i PVR; vlasnički kapital = neto vlasnički kapital (neto vlasnički kapital
se koristi u svim obračunima i to dalje neće biti posebno naglašavano).
Komentar racia
1.Teorijsko objašnjenje racia; Ovaj racio pokazuje sa koliko dinara ukupnih obaveza je
opterećen svaki dinar vlasničkog kapitala na kraju godine.Što je iznos tog opterećenja veći,
zaduženost preduzeća je veća, veći su fin. rizici s kojima se suočava preduzeće, a
pretpostavke za solventnost su lošije. S obzirom na to da se ovaj racio zasniva na zlatnom
pravilu za izravnanje rizika, njegova orijentaciona normala je 1. Poželjne vrednosti racia su
one manje od 1, one ukazuju da vlasnički kapital dominira u pasivi (strukturi ukupnog
kapitala), odnosno da je veći od obaveza, i da je u skladu sa tim zaduženost preduzeća
relativno niska, fin. rizici s kojima se preduzeće suočava mali, a pretpostavke za solventnost
54
dobre. Ukoliko su vrednosti racia veće od 1, vlasnički kapital je manji od obaveza, zaduženost
je relativno visoka (pogotovo ako su vrednosti racia znatno veće od 1), odatle sledi da je
preduzeće izloženo većim fin. rizicima i da su njegove pretpostavke za solventnost slabije.
Medjutim, visoke vrednosti ovog racia ne znače da će preduzeće nužno biti nesolventno, s
obzirom na to da je profitabilnost, prema modernim shvatanjima, glavni faktor solventnosti.
Takodje, ovaj racio pokazuje i mogućnost preduzeća da se dodatno zadužuje. Ako su njegove
vrednosti manje od 1, preduzeće ima prostor za dodatno zaduživanje.
Zaduženost VS Prezaduženost preduzeća
Smatra se da je preduzeće relativno visoko zaduženo ukoliko su vrednosti prethodnog racia

veće od 1. Medjutim čak i ako su vrednosti ovog racia daleko veće od 1, napr. 5 ili 6 i više, ne
sme se tvrditi da je preduzeće prezaduženo. Preduzeće nije prezaduženo sve dok ima vlasnički
kapital, bez obzira koliko on bio mali u odnosu na ukupne obaveze (praktično, to znači da sve
dok preduzeće ima vl.kapital ima smisla računati ovaj racio). U slučaju prezaduženih
preduzeća celokupan vlasnički kapital je „pojeden“ gubicima, prisutan je tzv. gubitak iznad
vlasničkog kapitala, a imovina je manja od obaveza. Gubici do visine vlasničkog kapitala
smanjuju vlasnički kapital (mogu se evidentirati u pasivi, što je češći slučaj, ali i u aktivi) . U
trenutku kada gubici svedu vl. kapital na nulu i idu preko vlasničkog kapitala oni se moraju
evidentirati u aktivi (integrišu se u aktivu) kako bi došlo do izjednačavanja aktive i pasive
(zato što je imovina manja od obaveza). Računovodstveni standardi ne dozvoljavaju da se
ovakav gubitak evidentira u pasivi, iako suštinski pada na teret obaveza (poverilaca), mada se
to ne vidi kroz smanjenje obaveza u bilansu. Takav gubitak naziva se gubitkom iznad vl.
kapitala. Na kraju treba napomenuti da svaki gubitak dovodi do smanjenja dela imovine, što
mora dovesti i do gubitka dela kapitala.
Napomena: Grafička prezentacija i objašnjenje prezaduženosti preduzeća biće odradjeno na

času.
Racio pokrića obaveza NNT iz poslovanja
racio pokrića obaveza NNT iz poslovanja
55
Napomena: Ukupne obaveze obuhvataju: dug. rezervisanja, dug. obaveze, kratkoročne

obaveze i PVR.
Napomena: Ovaj racio se često naziva i racio solventnosti na bazi NNT iz poslovanja.
Komentar racia
1.Teorijski deo komentara; Ovaj racio pokazuje sa koliko dinara oslobodjenog viška gotovine
iz poslovanja je pokriven svaki dinar ukupnih obaveza preduzeća tokom godine. Što je iznos
ovog pokrića veći, fin. rizici s kojima se preduzeće suočava su manji, a pretpostavke za
solventnost su bolje. Orijentaciona normala ovog racia je definisana na osnovu iskustva i
iznosi 0,20 ili 20%. Poželjne vrednosti racia su one iznad 0,20, i one ukazuju na nisku
zaduženost, postojanje malih fin.rizika i dobre pretpostavke za solventnost. Vrednosti racia
manje od 0,20 ukazuju na dosta visoku zaduženost, veće fin.rizike kojima je preduzeće
izloženo i lošije pretpostavke za solventnost.
Mogućnost vraćanja dugova (racio)
Mogućnost vraćanja dugova
Napomena: Ovaj racio predstavlja recipročnu vrednost prethodnog racia, odatle sledi da se
ovaj racio može obračunati i na sledeći način:
56
Mogućnost vraćanja dugova
Napomena: Mogućnost vraćanja dugova pokazuje koliko je godina preduzeću poterbno da sve
svoje obaveze izmiri iz oslobodjenog viška gotovine iz poslovanja. Orijentaciona normala
ovog racia iznosi 5 godina, poželjne vrednosti ovog racia su one manje od 5 godina.
Racio pokrića kamata zaradom
Racio pokrića kamata zaradom
Napomena: EBIT – Zarada pre kamata i poreza; U pitanju je koncept rezultata iz koga se
pokrivaju troškovi kamata i porez na dobitak.
Napomena: EBIT = neto dobitak posle poreza + troškovi kamata + porez na dobitak.
Napomena: Ukoliko je prisutan gubitak, naravno nema poreza.
Napomena: Ovaj racio vredi računati i uslučaju pojave gubitka sve dok je EBIT pozitivan. U
slučaju pojave gubitka, EBIT = neto gubitak + troškovi kamata
Komentar racia
57
1.Teorijsko objašnjenje racia; Ovaj racio pokazuje koliko puta je zarada pre kamata i poreza
veća od rashoda (troškova) kamata. Što je vrednost racia veća, fin.rizici s kojima se suočava
preduzeće su manji, pa su i pretpostavke za očuvanje solventnosti bolje. Orijentacionu
normalu ovog racia čini raspon vrednosti od 5 do 7 puta. Poželjne vrednosti racia kreću se u
ovom rasponu ili iznad njega. One ukazuju na dobre pretpostavke za očuvanje solventnosti.
Ovaj racio posredno meri i zaduženost preduzeća. Što je preduzeće zaduženije, vrednost ovog
racia je uglavnom manja, zato što su troškovi kamata uglavnom veći.
Racio pokrića kamata NNT iz poslovanja
Racio pokrića kamata NNT iz poslovanja
Napomena: Ovaj racio nema orijentacionu normalu, što otežava njegovo tumačenje.
Medjutim, kao približna orij.normala može se koristiti orij.normala prethodnog racia od 5, što
znači da su poželjne vrednosti one iznad 5.
Komentar racia
1.Ovaj racio pokazuje koliko puta je NNT iz poslovanja veći od plaćenih kamata. Što su veće
vrednosti ovog racia, fin.rizici s kojima se preduzeće suočava su manji, a pretpostavke za
solventnost bolje. Visoke vrednosti racia najčešće ukazuju na nisku zaduženost preduzeća i
samim tim na mogućnost za dodatno zaduživanje.
Zbirni komentar konkretnih vrednosti svih racia solventnosti
(drugi deo komentara)
Obračunate vrednosti racia solventnosti jasno pokazuju da je u 2007 godini fin.struktura

preduzeća bila kvalitetna i da je nivo njegove zaduženosti bio relativno nizak. Na osnovu toga
zaključujemo da su fin.rizici kojima je preduzeća bilo izloženo bili mali, a pretpostavke za
očuvanje solventnosti sasvim dobre. Na visok kvalitet fin.strukture preduzeća ukazuju visoke
58
vrednosti prva 4 pokazatelja solventnosti na kraju 2007 godine. Pa tako, racio pokrića stalne
imovine krajem te godine beleži vrednost iznad orijentacione normale od 1, što ukazuje na
postojanje SNOK-a u preduzeću. Vrednost racia pokrića realne imovine krajem 2007 godine
bila je približna njegovoj orijentacionoj normali od 1, što ukazuje da je preduzeće u tom
trenutku imalo visok NOK. Da je NOK ovog preduzeća zaista bio visok krajem 2007 godine
potvrdjuju i visoke vrednosti racia pokrića obrtne imovine i zaliha NOK-om. S druge strane, o
relativno niskom nivou zaduženosti govore vrednosti preostala 4 racia solventnosti. Pa tako,
racio zaduženosti na kraju 2007 godine je iznosio značajno manje od 1, što govori da je u tom
trenutku vl.kapital preduzeća bio dominantan izvor finansiranja njegove imovine. Vreednost
racia pokrića obaveza NNT iz poslovanja u 2007 godini bila je iznad 0,20, što ukazuje na
zadovoljavajuću pokrivenost ukupnih obaveza NNT iz poslovanja preduzeća. Takodje, visoke
vrednosti u 2007 godini imali su i racio pokrića kamata zaradom i racio pokrića kamata NNT
iz poslovanja, na osnovu čega zaključujemo da kamate u toj godini nisu bitno opterećivale
profitabilnost i novčane tokove preduzeća. Jedino, što zabrinjava je prisutan trend postepenog
kvarenja fin.strukture i povećanja zaduženosti ovog preduzeća u periodu od 2005 do 2007
godine. O postepenom pogoršanju kvaliteta fin.strukture jasno govori silazni trend prva 4
racia solventnosti, dok na povećanje zaduženosti preduzeća ukazuje rast vrednosti racia
zaduženosti, kao i pad vrednosti poslednja 3 racia solventnosti u periodu od 2005 do 2007
godine. Na kraju treba istaći da obračunate verdnosti treba porediti sa granskim vrednostima,
sa planiranim vrednostima, u vremenu (što je učinjeno u komentaru).
Napomena: Na ispitu se dobijaju konkretne vrednosti (pored orijent. normale) u odnosu na

koje treba komentaristi obračunata racia.
Treći deo komentara (odnosi se na sva racia solventnosti i uvek je isti)
Na kraju treba reći da ovo još uvek nisu konačni zaključci o solventnosti preduzeća. Za
njihovo donošenje potrebno je ispitati profitabilnost preduzeća, koja prema modernim
shvatanjima predstavlja ključni faktor koji utiče na solventnost.
Napomena: Na solventnost preduzeća utiče i pozicija preduzeća na kreditnom tržištu, koja

odredjuje uslove pod kojima se preduzeća zadužuju (kamate i rokove dospeća). Pozicija na
kreditnom tržištu zavisi od kvaliteta fin.strukture i nivoa zaduženosti.
Napomena: Konkretne vrednosti racia biće obračunate na času.
Napomena: Teorijska objašnjenja svih racia mogu se pojaviti kao ispitna pitanja, nezavisno od
komentarisanja racia.
Racio analiza performansi
59
(racio analiza obrta i racio analiza profitabilnosti)
Racio analiza obrta (aktivnosti)
(ili racio analiza efikasnosti upravljanja imovinom i izvorima finansiranja)
Obrt predstavlja odnos izmedju planiranih ili ostvarenih efekata (učinaka) i planiranih ili
ostvarenih ulaganja kpitala. U osnovi analize obrta nalazi se poredjenje planiranih ili
ostvarenih ulaganja kapitala i planiranih ili ostvarenih efekata koji su proizašli iz tih ulaganja.
OBRT =
Tumačenje (razumevanje) obrta (odnosno efekata obrta) zavisi od vrste imovine koja je
predmet analize obrta. To znači da se različito tumače obrt ukupne (i stalne) imovine s jedne
strane, i obrt obrtne imovine s druge strane. Različito tumačenje uslovljeno je različitim
karakterom stalne i obrtne imovine.
1.U osnovi analize obrta ukupne i stalne i imovine nalazi se njena sposobnost da generiše
prihode od prodaje (njena prihodna sposobnost). Osnovni efekat obrta ukupne i stalne
imovine je prihod od prodaje. Stalna imovina je u dužem vremenskom periodu vezana za
preduzeće (ima dugoročni karakter) i postepeno se konvertuje u gotovinu u periodu dužem od
jedne godine prenoseći svoju vrednost na proizvode preko amortizacije (konvertuje se u
gotovinu u visini godišnje amorizacije). Zbog toga se njen obrt ne sme tumačiti kao njena
sposobnost da generiše gotovinu, već se mora tumačiti kao njena prihodna sposobnost (a kao
efekat obrta tumače se prihodi od prodaje).
2.U osnovi analize obrta obrtne imovine (i njenih delova) je analiza brzine konverzije obrtne
imovine u gotovinu, odnosno osnovni efekat obrta obtne imovine je gotovina, pod
pretpostavkom pune naplativosti prihoda. Obrtna imovina se konvertuje u gotovinu u periodu
do jedne godine (ili više puta tokom jedne godine). Zbog toga se njen obrt može tumačiti kao
brzina (sposobnost) njene konverzije u gotovinu, a kao efekat obrta gotovina (za razliku od
stalne imovine čiji efekat obrta su prihodi).
Napomena: Tumačenje obrta i čime je ono uslovljeno predstavlja moguće ispitno pitanje.
Analiza obrta predstavlja centralni deo racio analize, zato što obrt utiče na likvidnost, na
solventnost i na profitabilnost (kaže se da obrt predstavlja moćnu upravljačku polugu za
unapredjenje likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti).
60
1.Uticaj obrta na likvidnost – Obrt utiče na likvidnost pre svega preko obrta obrtne imovine.
Što je brži obrt obrtne imovine, to se ona brže konvertuje (pretvara) u gotovinu koja se jednim
delom može koristiti za izmirivanje kratkoročnih obaveza, što se pozitivno odražava na
likvidnost. Važi pravilo, što je brži obrt imovine (pogotovo obrtne imovine i njenih delova)
veća je likvidnost preduzeća.
2.Uticaj obrta na solventnost – Obrt utiče na solventnost na 2 načina:
1)Što se imovina (pre svega obrtna imovina) brže konvertuje u gotovinu, ta imovina se jednim
delom može koristiti i za izmirivanje dugoročnih obaveza i njima pripadajućih kamata, što se
pozitivno odražava na solventnost
2)Što je brži obrt obrtne imovine, to znači manji iznos obrtne imovine u bilansu (zaliha i
potraživanja), što utiče na manje potrebe za zaduživanjem i pozitivno se odražava na
solventnost
3.Uticaj na profitabilnost – Obrt predstavlja multiplikator profitabilnosti. Njegovo ubrzavanje

povećava profitabilnost preduzeća, odnosno povećava odgovarajuće stope prinosa (stopu
prinosa na ukupnu imovinu i stopu prinosa na kapital)
ROA (stopa prinosa na ukupnu imovinu) = racio obrta ukupne imovine X bruto profitna
marža
ROE (stopa prinosa na kapital) = racio obrta vlasničkog kapitala X neto profitna marža
Napomena: Uticaj obrta na likvidnost, solventnost i profitabilnost predstavlja moguće ispitno

pitanje.
Racio obrta ukupne poslovne imovine
Racio obrta ukupne poslovne imovine =
Napomena – Prihodi od prodaje na eksternom tržištu obuhvataju: prihode od prodaje robe,

prihode od prodaje proizvoda i usluga i ostale poslovne prihode (premije, subvencije,
dotacije).
Napomena: Prihodi od prodaje na internom tržištu, ili prihodi od aktiviranja učinaka, ili tzv.
interna realizacija.
61
Napomena: Prihodi od prodaje na eksternom i internom tržištu obuhvataju cele poslovne

prihode bez promene vrednosti zaliha učinaka.
Vreme obrta imovine =
Napomena: Misli se na vreme trajanja jednog obrta koje se izražava brojem dana.
Napomena: Konkretne vrednosti svih racia obrta biće obračunate na času. Takodje sva racia
će biti detaljno objašnjena.
Napomena: Teorijska objašnjenja svih racia obrta mogu se u nekom obliku pojaviti kao
ispitna pitanja.
Komentar racia obrta ukupne poslovne imovine
1.Teorijski deo komentara (uvek je isti); Ovaj racio pokazuje efikasnost upravljanja
imovinom u preduzeću, odnosno pokazuje koliko dinara prihoda od prodaje prosečno tokom
godine generiše (produkuje) svaki dinar uložen u imovinu preduzeća. Sa stanovišta
likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti, poželjno je da vrednosti ovog racia budu što veće, tj.
da efikasnost upravljanja (upošljavanja imovine) imovinom bude što bolja. Veća efikasnost
upravljanja imovinom podrazumeva oslobadjanje gotovine (generisanje slobodne gotovine) iz
poslovnog procesa, što olakšava otplatu kratkoročnih i dugoročnih obaveza i pozitivno utiče
na likvidnost i solventnost. Takodje, obrt ukupne imovine predstavlja multiplikator
profitabilnosti ukupne imovine (stopa prinosa na ukupnu imovinu – ROA), pa brži obrt znači i
veću profitabilnost preduzeća.
2.Drugi deo komentara obuhvata komentarisanje konkretnih vrednosti racia;
U posmatranom preduzeću svaki dinar koji je uložen u njegovu imovinu u proseku je

generisao 1,37 dinara prihoda od prodaje tokom 2006 godine, i 1,54 dinara tokom 2007
godine. Uporedo sa ovim ubrzavanjem obrta, skraćeno je vreme trajanja jednog obrta sa 266
dana u 2006 godini, na 237 dana u 2007 godini. Pomenuto povećanje efikasnosti upravljanja
imovinom u 2007 godini pozotivno je uticalo na likvidnost, solventnost i profitabilnost
preduzeća.
62
3.Treći deo komentara (uvek je isti); Zaključci o efikasnosti upravljanja imovinom nisu
konačni, poterbno je još proveriti obrt fiksne imovine, obrtne imovine i njenih delova.
Racio obrta vlasničkog kapitala
Racio obrta vlasničkog kapitala =
Komentar racia
1;Teorijski deo komentara; Ovaj racio pokazuje efikasnost upotrebe vlasničkog kapitala kao
izvora finansiranja imovine preduzeća, odnosno pokazuje koliko dinara prihoda od prodaje u
proseku tokom godine produkuje (generiše) svaki dinar uložen u imovinu preduzeća iz
vlasničkih izvora finansiranja. Sa stanovišta likvidnosti, solventnosti i pogotovo
profitabilnosti poželjno je da vrednost ovog racia bude što veća.
2.Komentar konkretnih vrednosti; Raspoloživi podaci jasno pokazuju da je dinar vlasničkog

kapitala u posmatranom preduzeću generisao 2,22 dinara, odnosno 2,47 dinara prihoda od
prodaje u 2006 godini i 2007 godini. Trend povećanja efikasnosti upotrebe vlasničkog
kapitala prisutan je još od 2005 godine, o čemu govori postepen racia obrta vlasničkog
kapitala izmedju 2005 i 2007 godine. Ovoje pozitivno imajući u vidu činjenicu da se
zaduženost preduzeća u istom periodu povećala. Da je obrt vlasničkog kapitala
zadovoljavajući pokazuju granske vrednosti ovog racia, na osnovu kojih jasno vidimo da
posmatrano preduzeće efikasnije koristi vlasnički kapital od prosečnog preduzeća u grani
(proseka grane) i od posrednog konkurenta, a blago zaostaje za liderom u grani i neposrednim
konkurentom. Takodje, zapažamo da je ostvaren obrt vlasničkog kapitala u 2007 godini blago
niži od planiranog. Na kraju treba primetiti da je vrednost ovog racia veća od vrednosti racia
obrta ukupne imovine u 2007 godini, što se duguje efektu finansiranja dela imovine
pozajmljenim izvorima, tj efektu finansijskog leveridža. Ipak, zbog toga što raspon izmedju
vrednosti prethodna 2 racia nije visok, preliminarno zaključujemo da ovopreduzeće
nedovoljno koristi efekat finansijskog leveridža za povećanje svoje profitabilnosti, što će se
potvrditi prilikom racio analize profitabilnosti.
3.U ovom slučaju treći deo komentara nije potreban, zato što su zaključci o obrtu vlasničkog
kapitala konačni.
63
Napomena: Planirane i granske vrednosti u odnosu na koje je komentirasana konkretna

vrednost ovog racia u okviru drugog dela komentara, su prezentovane u prezentaciji sa vežbi.
Na ispitu će biti data neka od ovih vrednosti u odnosu na koju treba komentarisati konkretne
vrednosti racia.
Napomena: Racia obrta nemaju orijentacionu normalu, njihove vrednosti komentarišu se u

odnosu na planirane vrednosti, granske vrednosti, ali i u vremenu (period 3 do 5 godina).
Napomena: Odnos izmedju racia obta ukupne imovine i racia obrta vlasničkog kapitala;
Prethodna 2 racia se često porede, pri čemu racio obrta vlasničkog kapitala je prirodno veći od
racia obrta ukupne imovine (logično, zbog manjeg imenioca, prosečna imovina > prosečni
vlasnički kapital). Što je veći deo imovine finansiran pozajmljenim izvorima, odnosno što je
manje učešće vlasničkog kapitala u strukturi pasive, racio obrta vlasničkog kapitalaće biti veći
od racia obrta ukupne imovine, naravno važi i obrnuto, što je veči deo imovine finansiran
vlasničkim kapitalom biće bliže vrednosti ova 2 racia. Ova 2 racia bi bila jednaka, ukoliko bi
cela imovina bila finansirana vlasničkim kapitalom, odnosno ukoliko ne bi bilo obaveza.
Racio obrta ukupne imovine nikako ne može biti veći od racia obrta vlasničkog kapitala.
Prethodno objašnjenje se može pojaviti kao ispitno pitanje.
Racio obrta fiksne imovine
Racio obrta fiksne imovine
Napomena: Fiksna imovina ili osnovna sredstva ili N.P.O.
Napomena: Pomoćni obračuni nisu potrebni za obračunavanje iznosa fiksne imovine.
Tumačenje ovog racia otežava to što (pored efikasnosti upravljanja fiksnom imovinom) na
njegovu vrednost utiču i drugi faktori (moguće ispitno pitanje):
1.Faza životnog ciklusa proizvoda ( i /ili čitavog preduzeća). Postoje 4 faze životnog ciklusa
proizvoda: uvodjenje, rast, zrelost i opadanje. Vrednosti racia fiksne imovine se menjaju kroz
ove faze.
1)U fazi uvodjenja vrednost racia je vrlo niska zbog male prodaje i prihoda (odnosno zbog
niske iskorišćenosti kapaciteta)
64
2)U fazi rasta dolazi do rasta prodaje i prihoda, i samim tim i do rasta verdnosti racia, i to sve
dok ne dodje do pune iskorišćenosti kapaciteta. Dalji rast prodaje i prihoda zahteva proširenje
kapaciteta. Ukoliko dodje do proširenja kapaciteta, to će privremeno oboriti vrednost racia,
zbog rasta osnovnih sredstava (fiksne imovine).
3)Konačno u fazi zrelosti, prodaja (tražnja) i prihodi dostižu maksimum, kao i vrednosti ovog
racia
4)U fazi opadanja dolazi do pada tražnje i prihoda, a samim tim i do opadanja vrednosti racia
2.Vremenski trenutak pribavljanja sredstava; Utiče na vrednost racia preko amortizacije i

inflacije:
1)Uticaj amortizacije na vrednost racia – Preduzeće koje je ranije nabavilo fiksnu imovinu,
veći iznos imovine će otpisati (veći iznos imovine je amortizovan), samim tim vrednost fiksne
imovine (N.P.O) u bilansu biće manja, a vrednost racia veća. Ako pretpostavimo da 2
preduzeća imaju iste prihode i istu nabavnu vrednost fiksne imovine, preduzeće koje je ranije
nabavilo fiksnu imovinu (ima stariju f. imovinu) imaće veću vrednost racia.
2)Uticaj inflacije; Preduzeće koje je kasnije nabavilo (kupilo) fiksnu imovinu platiće za nju
veću cenu zbog inflacije, i samim tim imaće manju vrednost racia, i obrnuto, preduzeće koje
je ranije kupilo fiksnu imovinu platiće za nju manju cenu i samim tim imaće veću vrednost
racia.
Kao zaključak se nameće da ne bi trebalo porediti verdnosti ovog racia kod preduzeća koja su
u različitim vremenskim trenicima nabavila fiksnu imovinu.
3.Metod nabavke fiksne imovine; Ukoliko je preduzeće kupilo fiksnu imovinu ona se
evidentira u bilansu stanja po nabavnoj vrednosti. Sa druge strane ukoliko je preduzeće
osnovna sredstva pribavilo uz pomoć operativnog lizinga, takva imovina se ne evidentira u
bilansu stanja, iako učestvuje u stvaranju prihoda. Preduzeća koja su na ovakav način
pribavila osnovna sredstva mogu imati preuveličane vrednosti racia.
Na kraju se može zaključiti da ne bi trebalo porediti vrednosti racia obrta fiksne imovine u
slučaju preduzeća koja su na različit način nabavila fiksnu imovinu.
Komentar racia
1.Prvi deo komentara (teorijski); Ovaj racio pokazuje efikasnost upravljanja fiksnom
imovinom preduzeća, odnosno pokazuje koliko dinara prihoda od prodaje u proseku tokom
godine generiše svaki dinar uložen u osnovna sredstva preduzeća. Sa stanovišta likvidnosti,
solventnosti i profitabilnosti poželjno je da njegova vrednost bude što veća.
65
2.Drugi deo komentara (komentar konkretnih vrednosti racia); Raspoloživi podaci jasno
pokazuju da je dinar fiksne imovine u posmatranom preduzeću u proseku generisao 2,47
dinara prihoda od prodaje u 2006 godini i 2,99 dinara prihoda od prodaje u 2007 godini.
Trend povećanja efikasnosti upravljnja (upošljavanja) fiksnom imovinomje prisutan još od
2005 godine, o čemu govori postepen rast vrednosti ovog racia u periodu od 2005 godine do
2007 godine. Ukoliko pretpostavimo medjusobnu uporedivost svih preduzeća u grani (zbog
delovanja prethodno pomenuta 3 faktora) po njihovoj starosti, vremenskom trenutku i modelu
pribavljanja osnovnih sredstava, zaključujemo da je obrt fiksne imovine u posmatranom
preduzeću zadovoljavajući, zbog toga što preduzeće efikasnije upravlja fiksnom imovinom
proseka grane, dok blago zaostaje za liderom i neposrednim i posrednim konkurentom. Na
kraju vidimo i da je ostvaren obrt fiksne imovine veći od planiranog.
3.Nema potrebe za trećim delom komentara.
Racio obrta obrtne imovine
Racio obrta obrtne imovine
Vreme obrta obrtne imovine
Napomena: Vreme obrta obrtne imovine pokazuje prosečno vreme trajanja jednog obrta
obrtne imovine. Izražava se brojem dana.
Komentar racia obrta obrtne imovine
1.Teorijski deo komentara; Ovaj racio pokazuje efikasnost upravljanja obrtnom imovinom u
preduzeću, odnosno pokazuje koliko se puta u proseku u toku godine obrtna imovina obrne
kroz prihode od prodaje od prodaje, a pod pretpostavkom pune naplativosti prihoda i koliko se
66
puta konvertuje u gotovinu (vrati u početni novčani oblik). Sa stanovišta likvidnosti,

solventnosti i profitabilnosti, poželjno je da vrednost ovog racia bude što veća.
Napomena: Može se reći da ovaj racio pokazuje koliko je bilo obrta obrtne imovine tokom
godine.
2. Komentar konkretnih vrednosti; Na osnovu raspoloživih podataka jasno zaključujemo da se

obrtna imovina u posmatranom preduzeću u proseku 3,21 puta obrnula kroz prihode od
prodaje i pretvorila u gotovinu u 2006 godini, odnosno 3,41 puta u 2007 godini. Uporedo sa
ovim ubrzavanjem obrta obrtne imovine skraćeno je prosečno vreme trajanja jednog obrta sa
114 dana u 2006 godini, na 107 dana u 2007 godini. Trend povećanja efikasnosti upravljanja
obrtnom imovinom je prisutan od 2005 godine, na šta ukazuje postepeno ubrzavanje
(povećanje) racia obrta obrtne imovine od 2005 godine do 2007 godine. Jasno vidimo da je
ova efikasnost savim zadovoljavajuća, s obzirom da rspoloživi granski podaci pokazuju da
preduzeće efikasnije upravlja obrtnom imovinom od prosečnog preduzeća u grani, dok blago
zaostaje za liderom, posrednim i neposrednim konkurentom. Takodje, vidimo da je obrt u
2007 godini nešto manji od planiranog.
3.Zaključci o efikasnosti upravljanja obrtnom imovinom nisu konačni, za njih je potrebno

proveriti još i obrt zaliha i potraživanja od kupaca.
Napomena: Efekti obrta obrtne imovine su dvostruki. S jedne strane što je brži obrt obrtne
imovine, brže se oslobadja gotovina iz poslovnog procesa (brže se generiše slobodna
gotovina), s druge strane potrebna su manja ulaganja u delove obrtne imovine (zalihe i
potraživanja).
Racio obrta zaliha
Racio obrta zaliha =
Vreme obrta zaliha =
Napomena: Vreme obrta zaliha predstavlja prosečno vreme koje protekne od trenutka
nabavke materijala od dobavljača do trenutka prodaje gotovih proizvoda (proizvedenih od tih
materijala). Izražava se brojem dana.
67
Kometar racia obrta zaliha
1.Teorijski deo komentara; Ovaj racio pokazuje efikasnost upravljanja zalihama u preduzeću,
odnosno pokazuje koliko se puta u proseku u toku godine zalihe obrnu (prometnu) kroz
prihode od prodaje, a pod pretpostavkom pune naplativosti prihoda i koliko se puta u toku
godine konvertuju u gotovinu. Sa stanovišta likvidnosti, solventnosti profitabilnosti poželjno
je da vrednosti ovog racia budu što veće.
2.Komentar konkretnih vrednosti; Raspoloživi podaci jasnopokazuju da su se zalihe u ovom

preduzeću u proseku 5,32 puta obrnule kroz prihode od prodaje i konvertovale u gotovinu u
2006 godini, odnosno 5,75 puta u 2007 godini. Uporedo sa ovim ubrzavanjem obrta zaliha,
skraćeno je vreme trajanja jednog obta zaliha sa 68 dana u 2006 godini, na 64 dana u 2007
godini. Ovo povećanje efikasnosti upravljanja zalihama sigurno je pozitivno uticalo na
likvidnost, solventnost i profitabilnost preduzeća u 2007 godini. Komentar se još može
dopuniti sa poredjenjima sa granskim i planiranim vrednostima.
3.Treći deo komentara je uvek isti; Zaključci o efikasnosti upravljanja zalihama nisu konačni,
za njihovo donošenje potrebno je proveriti vrednosti tzv. parcijalnih pokazatelje obrta zaliha.
Parcijalni pokazatelji obrta zaliha
Racio obrta materijala =
Racio obrta nedovršene proizvodnje =
Racio obrta gotovih proizvoda =
68
Racio obrta robe =
Napomena: U slučaju parcijalnih poazatelja obrta zaliha poterbno je znati samo formule.
Vrednosti ovih racia nećemo obračunavati.
Racio obrta potraživanja od kupaca
Racio obrta potraživanja od kupaca =
Napomena: Iz brojioca racia se izbacuje interna realizacija, zato što po osnovu interne
realizacije ne nastaju potraživanja od kupaca.
Napomena: U imeniocu racia se uzimaju samo kratkoročna potraživanja od kupaca. Ukoliko u

bilansu nisu navedena potraživanja od kupaca kao posebna stavka, uzimaju se cela poslovna
potraživanja.
Racio kreditiranja kupaca =
Napomena: Racio kreditiranja kupaca predstavlja prosečno vreme naplate potraživanja od

kupaca, odnosno to je prosečno vreme koje protekne od momenta prodaje gotovih proizvoda
kupcima (od nastanka potraživanja) do momenta naplate potraživanja. Kaže se i da ovaj racio
pokazuje prosečan period u toku koga preduzeće beskamatno kreditira svoje kupce. Ovaj
period iz ugla preduzeća trebalo bi da bude što kraći, što znači da će preduzeće pre dolaziti do
gotovine, dok kupcima odgovara da ovaj period bude što duži. Neka preduzeća svesno
produžavaju ovaj period da bi privukla kupce i stimulisala prodaju (povećala prihode). Jedino
tada ima smisla produžavati ovaj period iako to može narušiti finansijski položaj preduzeća.
Oba prethodna racia ukazuju na kreditnu politiku preduzeća, koja može biti:
1.vrlo oštra, koja podrazumeva period naplate potraživanja do 30 dana
69
2.fleksibilna, koja podrazumeva period naplate potraživanja koji je duži od 30 dana
Preduzeća koja imaju jaku pregovaračku moć i tržišnu poziciju u odnosu na kupce mogu
voditi oštru kreditnu politiku, dok preduzeća koja imaju slabu poziciju na tržištu moraju voditi
fleksibilnu kreditnu politiku, jer u suprotnom mogu ostati bez tražnje (prodaje).
Komentar racia obrta potraživanja od kupaca
1.Teorijski deo komentara; Ovaj racio ukazuje na efikasnost naplate (upravljanja)

potraživanja od kupaca, odnosno pokazuje koliko puta u proseku u toku godine preduzeće
naplati svoja potraživanja od kupaca. Sa stanovišta likvidnosti, solventnosti i profitabilnosti
poželjno je da vrednosti ovog racia budu što veće.
2.Komentar konkretnih vrednosti; Raspoloživi podaci pokazuju da je posmatrano preduzeće u

proseku 8,71 puta naplatilo svoja potraživanja od kupaca u 2006 godini i 8,56 puta u 2007
godini. Uporedo sa ovim usporavanjem tempa naplate potraživanja, produžen je i racio
kreditiranja kupaca (period beskamatnog kreditiranja kupaca) sa 42 dana u 2006 godini na 43
dana u 2007 godini. Primećujemo da je relaksiranje politike kreditiranja kupaca prisutno još
od 2005 godine, o čemu govori postepeno smanjenje vrednosti racia obrta potraživanja od
kupaca u periodu od 2005 do 2007 godine. No, ipak ovakvo relaksiranje kreditne politike je
imalo smisla zato što je do značajnog rasta prihoda od prodaje preduzeća i nije bitno ugrozilo
finansijsku poziciju i profitabilnost preduzeća. Uostalom, efikasnost naplate potraživanja od
kupaca, uprkos silaznom trendu, je i dalje na zadovoljavajućem nivou. Raspoloživi granski
podaci pokazuju da preduzeće bržim tempom naplaćuje potraživanja od prosečnog preduzeća
u grani i od posrednog konkurenta, dok blago zaostaje za liderom i neposrednim
konkurentom. Takodje, vidimo i da je ostvarena efikasnost naplate potraživanja u ovom
preduzeću nešto niža od planirane.
3.Treći deo komentara nije potreban, zato što su zaključci konačni.
Racio obrta obaveza prema dobavljačima
Racio obrta obaveza prema dobavljačima =
70
Napomena: Ukupne nabavke jednake su ukupnoj godišnjoj potrošnji uvećanoj za povećanje

zaliha materijala i robe ili ukupnoj godišnjoj potrošnji umanjenoj za smanjenje zaliha
materijala i robe. Ukupne nabavke će biti detaljno objašnjene na času.
Ukupna godišnja potrošnja (troškovi koji su predmet nabavke) obuhvata:
1.nabavnu vrednost prodate robe
2.troškove direktnog materijala (materijala za izradu)
3.troškove ostalog materijala
4.troškove goriva i energije
5.troškove proizvodnih usluga
Racio regulisanja obaveza prema dobavljačima =
Napomena: Racio regulisanja obaveza prema dobavljačima pokazuje prosečno vreme

isplate obaveza prema dobavljačima, odnosno prosečno vreme koje protekne od trenutka
nabavke materijala od dobavljača (i nastanka obaveze prema dobavljačima) do trenutka
isplate obaveza prema dobavljačima. Takodje, to je prosečno vreme u toku koga je preduzeća
beskamatno kreditirano od strane svojih dobavljača. Preduzeću odgovara da to vreme bude što
duže, što povećava njegovu likvidnost, solventnost i profitabilnost. Ovaj racio pokazuje
pregovaračku moć preduzeća u odnosu na dobavljače.
Komentar racia obrta obaveza prema dobavljačima
1.Teorijski deo komentara; Ovaj racio pokazuje koliko puta u proseku u toku godine
preduzeće izmiruje svoje obaveze prema dobavljačima. Sa stanovišta likvidnosti, solventnosti
i profitabilnosti, poželjno je da broj ovih plaćanja tokom godine bude što manji, odnosno da
vrednost racia bude što manja.
2.Komentar konkretnih vrednosti racia; Raspoloživi podaci pokazuju da je preduzeće u

proseku 10,89 puta izmirilo svoje obaveze prema dobavljačima u 2006 godini i 10,81 puta u
2007 godini, što znači da je tempo isplate obaveza prema dobavljačima blago usporen, što je
verovatno posledica usporavanja tempa naplate potraživanja od kupaca. Ipak, ovo
71
usporavanje tempa isplate obaveza prema dobavljačima nije bilo preveliko, tako da je racio
regulisanja obaveza prema dobavljačima ostao na nivou od 34 dana u 2007 godini, koliko je
iznosio i u 2006 godini.
Poslovni i gotovinski ciklus (proces)
Poslovni ciklus predstavlja zbir vremena obrta zaliha i racia kreditiranja kupaca,
odnosno to je prosečno vreme koje protekne od nabavke materijala od dobavljača, do naplate
potraživanja od kupaca. Preduzeću odgovara da je racio regulisanja obaveza prema
dobavljačima duži od poslovnog ciklusa (da se obaveze prema dobaljačima isplaćuju nakon
naplate potraživanja od kupaca). Ukoliko to nije slučaj, onda se radi očuvnja likvidnosti
moraju uzeti kratkoročni krediti za isplatu obaveza prema dobavljačima, zato što odlivi
nastaju pre priliva na kraju poslovnog ciklusa. Gotovinski ciklus predstavlja prosečno vreme
tokom koga je gotovina zarobljena u poslovnom procesu preduzeća, odnosno predstavlja
razliku izmedju poslovnog ciklusa i racia regulisanja obaveza prema dobavljačima. Najbolje
je da bude što kraći, odnosno da bude negativan (u tom slučaju poslovni ciklus je kraći od
racia regulisanja obaveza prema dobavljačima).
Racio analiza profitabilnosti
(finale analize finansijskih izveštaja)
Racia (pokazatelji) profitabilnosti (ili zaradjivačke sposobnosti) preduzeća se mogu podeliti u

2 grupe:
1.Prvu grupu čine pokazatelji (racia) profitabilnosti prihoda
2.Drugu grupu čine pokazatelji profitabilnosti imovine (stopa prinosa na ukupnu imovinu -
ROA i stopa prinosa na kapital - ROE)
Racio analiza profitabilnosti prihoda
Pokazatelji profitabilnosti prihoda su stope dobitka (profitne stope ili profitne marže).
Generalno, može se reći da se sve stope dobitka dobijaju stavljanjem u odnos odgovarajućeg
72
koncepta rezultata i prihoda, u skladu sa tim postoje različite vrste stopa dobitka ili profitnih
marži.
Napomena: Konkretne vrednosti svih racia biće obračunate na času, a njihovo detaljno
objašnjenje biće takodje prezentovano.
Napomena: Teorijsko objašnjenje racia se može pojaviti kao ispitno pitanje.
Stopa bruto poslovnog dobitka
Stopa bruto poslovnog dobitka =
X 100
Bruto poslovni dobitak = celi poslovni prihodi – (troškovi direktnog materijala + nabavna
vrednost prodate robe)
Napomena: Sve stope dobitka, kao i stope prinosa se moraju predstaviti u %.
Komentar racia
1.Teorijsko objašnjenje racia; Stopa bruto poslovnog dobitka pokazuje koliko je učešće bruto
posl. dob. u prihodima od prodaje preduzeća, odnosno koliko dinara br.posl.dob. sadrži svakih
100 dinara prihoda od prodaje. Što je ova stopa veća, profitabilnost prihoda je veća, a samim
tim i profitabilnost preduzeća koja se zatim pozitivno odražava i na solventnost.
Napomena: Drugi deo komentara svih stopa dobitka (profitnih marži) koji se odnosi na
konkretne vrednosti biće odradjen zajedno.
Stopa neto poslovnog dobitka
(ili samo stopa poslovnog dobitka)
73
Stopa neto poslovnog dobitka =
X 100
Komentar racia
1.Teorisko objašnjenje racia; Ova stopa pokazuje koliko je učešće neto poslovnog dobitka u
prihodima od prodaje preduzeća, odnosno pokazuje koliko dinara neto poslovnog dobitka je
sadržano u svakih 100 dinara prihoda od prodaje preduzeća. Što je ova stopa veća, veća je
profitabilnost prihoda, a samim tim i profitabilnost preduzeća, koja se zatim pozitivno
odražava na solventnost.
Napomena: Ova stopa je važna jer pokazuje profitabilnost poslovnih prihoda koji su posledica
osnovne delatnosti preduzeća.
Racio neto profitne marže
(ili samo neto profitna marža)
Racio neto profitne marže =
X100
Komentar racia
1.Teorijsko objašnjenje racia; Ovaj racio pokazuje koliko je učešće neto dobitka posle poreza
u prihodima od prodaje preduzeća, odnosno koliko je dinara neto dobitka posle poreza
sadržano u svakih 100 dinara prihoda od prihoda od prodaje. Što je ova stopa (racio) veća,
veća je profitabilnost prihoda, a samim tim i profitabilnost preduzeća, koja se zatim pozitivno
odražava na solventnost.
Napomena: Ovaj racio pokazuje profitabilnost prihoda iz perspektive vlasnika preduzeća, zato
što proverava koliko je učešće neto dobitka u prihodima, a neto dobitak pripada vlasnicima.
74
Racio bruto profitne marže
(bruto profitna marža)
Racio bruto profitne marže =
Bruto profit = neto dobitak posle poreza + troškovi kamata x (1- stopa poreza)
Bruto profit = neto dobitak posle poreza + troškovi kamata – (troškovi kamata x stopa poreza)
Napomena – Postoje 3 shvatanja (tumačenja) bruto profita:
1.Prema prvom shvatanju bruto profit predstavlja prinos i vlasnika i poverilaca, odnosno
predstavlja pogled na profitabilnost prihoda iz perspektive vlasnika i iz perspektive
poverilaca; Neto dobitak posle poreza predstavlja prinos za vlasnike, dok troškovi kamata
posle poreza predstavljaju prinos poverilaca.
2.Prema drugom shvatanju bruto profit predstavlja neto dobitak posle poreza uvećan za
troškove kamata i umanjen za poreske uštede (troškovi kamata x stopa poreza). Troškovi
kamata x stopa poreza – poreska ušteda po osnovu kamata, zato što kamate umanjuju poresku
osnovicu, u skladu sa tim može se reći da što su veći troškovi kamata (što je preduzeća
zaduženije) biće veće i poreske uštede.
3.Prema trećem shvatanju bruto profit se može shvatiti i kao neto dobitak koji bi preduzeće
ostvarilo da je njegova imovina u celosti finansirana vlasničkim kapitalom, odnosno da nema
pozajmljenih izvora finansiranja.
Napomena: Shvatanja bruto dobitka – moguće ispitno pitanje.
Komentar racia
75
1.Teorijsko objašnjenje racia; Ovaj racio pokazuje koliko je procentualno učešće bruto
dobitka u prihodima od prodaje, odnosno on pokazuje koliko dinara bruto profita u sebi sadrži
svakih 100 dinara prihoda od prodaje. Što su vrednosti ovog racia veće, veća je i
profitabilnost prihoda (iz perspektive vlasnika i poverilaca), kao i profitabilnost celog
preduzeća, što se pozitivno odražava na solventnost.
Zbirni komentar konkretnih vrednosti racia koji pokazuju profitabilnost prihoda
Raspoloživi podaci ukazuju de se profitabilnost prihoda od prodaje posmatranog preduzeća

povećava u periodu od 2005 do 2007 godine. Na to ukazuje postepen rast sva 4 racia
profitabilnosti prihoda u analiziranom trogodišnjem periodu. To povećanje profitabilnosti
(dobitnosti) prihoda je u kombinaciji sa ubrzavanjem obrta, značajno doprinelo rastu
profitabilnosti ukupne imovine (ROA) i profitabilnosti vlasničkog kapitala preduzeća (ROE).
Sve to je pozitivno uticalo i na solventnost preduzeća. Raspoloživi granski podaci pokazuju
da je profitabilnost prihoda u ovom preduzeću zadovoljavajuća i da je iznad prosečne granske
profitabilnosti prihoda, dok blago zaostaje za profitabilnošću lidera, posrednog i neposrednog
konkurenta. Na kraju vidimo i da je ostvarena profitabilnost prihoda u 2007 godini, nešto
manja od planirane.
Napomena: Na osnovu profitabilnosti prihoda ne može se doneti konačan zaključak o

profitabilnosti preduzeća (visoka profitabilnost prihoda nije garancija profitabilnosti
preduzeća), i to zato što stope dobitka (pokazatelji profitabilnosti prihoda) ne uzimaju u obzir
visinu angažovanog kapitala i efekat finansijskog leveridža. Konačan sud o profitabilnosti
preduzeća može se dati tek nakon analize odgovarajućih stopa prinosa (ROA i ROE, i
njihovog medjusobnog odnosa, kako bi se utvrdio efekat finansijskog leveridža ), što znači da
se u analizu mora uključiti, pored profitabilnosti prihoda, i efikasnost upravljanja ukupnom
imovinom i vlasničkim kapitalom (obrt). Obrt, u kombinaciji sa profitabilnošću prihoda, daje
odgovarajuće stope prinosa. Prethodno objašnjenje predstavlja moguće ispitno pitanje.
Napomena: Treba računati i eventualne negativne stope dobitka (u slučaju pojave gubitka).
Sve stope dobitka moraju se izraziti u procentima.
Racio analiza profitabilnosti ukupne imovine i vlasničkog kapitala
76
(racio analiza profitabilnosti ulaganja)
Pokazatelji profitabilnosti ulaganja su ogovarajuće stope prinosa, koje se dobijaju stavljanjem

u odnos odredjenog koncepta rezultata i imovine koja je učestvovala u njegovom stvaranju.
Kao opšti pokazatelj koristi se ROI (return on investement), odnosno prinos na ulaganje. U
zavisnosti od vrste ulaganja, mogu se koristiti razne varijante stopa prinosa, od kojih ćemo se
mi baviti stopom prinosa na ukupna ulaganja (ukupnu imovinu) i stopom prinosa na kapital
(vlasnički).
Napomena: Konkretne vrednosti svih racia biće obračunate na času, a racia će biti detaljno
objašnjena.
Napomena: Teorijsko objašnjenje svih narednih racia (pokazatelja) može se pojaviti kao
ispitno pitanje.
Stopa prinosa na ukupna imovinu (ukupna ulaganja) – ROA
Stopa prinosa na ukupnu imovinu =
Napomena: Bruto dobitak = neto dobitak posle poreza + troškovi kamata x (1- stopa poreza)
Stopa prinosa na ukupnu imovinu (šira verzija) =
ROA = Bruto profitna marža X Racio obrta ukupne imovine
Napomena: ROA i ROE se moraju izraziti u procentima.
Napomena: Komponente ROA se zaokružuju na 4 decimale.
77
Komentar ROA
1.Teorijsko objašnjenje ROA; ROA pokazuje profitabilnost imovine preduzeća, odnosno

pokazuje koliko dinara bruto profita u proseku tokom godine generiše svakih 100 dinara
imovine preduzeća. Što je ova stopa veća, profitabilnost imovine je veća, veća je i
profitabilnost preduzeća, a to se pozitivno odražava i na solventnost.
2.Komentar konkretnih vrednosti; U posmatranom preduzeću svakih 100 dinara imovine u

proseku u toku godine generisalo je 10,48 dinara bruto profita u 2006 i 12,97 dinara u 2007
godini. U skladu sa tim može se reći da se profitabilnost imovine povećala, čemu su doprineli
povećanje bruto profitne marže, ali i unrzavanje obrta ukupne imovine preduzeća. Sve je to
naravno imalo i pozitivan uticaj na silventnost preduzeća. Na kraju se treba osvrnuti i na
poredjenje sa planiranim i granskim vrednostima, kao i na poredjenje obračunatih vrednosti u
dužem vremenskom periodu od 3 do 5 godina.
Obrt kao multiplikator ROA
Moguće su 4 situacije:
1.Kada bruto profitna marža i racio obrta ukupne imovine rastu; Raste i ROA, i to brže od
bruto profitne marže – Efekat je multiplikovanje rasta profitabilnosti prihoda
2.Kada br.pr.marža i racio obrta ukupne imovine opadaju; ROA opada brže od br.pr.marže –
Efekat je multiplikovanje pada profitabilnosti prihoda
3.Kada raste br.pr.marža, a obrt opada; ROA raste, ali ne tako brzo kao br.pr.marža – Efekat
je ublažavanje rasta profitabilnosti prihoda
4.Kada opada br.pr.marža, a obrt raste; ROA opada, ali ne tako brzo kao u drugom slučaju –
Efekat je ublažavanje pada profitabilnosti prihoda
Napomena: Kretanje konkretnih vrednosti prezentovano je u prezentaciji sa vežbi.
Stopa prinosa na (vlasnički) kapital – ROE
Prvo razlaganje ROE (Du Pont-ov sistem analize profitabilnosti)
78
ROE = x 100
ROE =
ROE = neto profitna marža X racio obrta vlasničkog kapitala
Napomena: ROE se mora izraziti u procentima.
Napomena: Prvo razlaganje ROE, ali i sva naredna uradjena su prema Du Pont-ovom sistemu
analize profitabilnosti.
Komentar ROE
1.ROE pokazuje profitabilnost vlasničkog kapitala (vlasničkih ulaganja), odnosno pokazuje

koliko dinara neto dobitka posle poreza u proseku u toku godine generiše svakih 100 dinara
vlasničkog kapitala. Što je ova stopa veća, veća je profitabilnost vlasničkog kapitala, veća je i
profitabilnost čitavog preduzeća, a samim tim i solventnost je bolja.
2.U ovom preduzeću svakih 100 dinara vlasničkog kapitala u proseku je generisalo 15,35
dinara neto dobitka u 2006 godini, odnosno 18,24 dinara u 2007 godini. S obzirom na to,
možemo zaključiti da je profitabilnost vlasničkog kapitala porasla, čemu su doprineli rast neto
profitne marže i ubrzavanje obrta vlasničkog kapitala. Sve ovo je pozitivno uticalo i na
solventnost preduzeća.
Efekat finansijskog leveridža
Naziva se još i efekat finansiranja iz pozajmljenih izvora, odnosno efekat korišćenja

pozajmljenih izvora finansiranja na profitabilnost vlasničkog kapitala.
Suštinu profitabilnosti preduzeća čini odnos izmedju ROE i ROA, odnosno da li preduzeće
ostvaruje pozitivan ili negativan efekat finansijskog leveridža.
79
1.Kada je ROE > ROA, prisutan je pozitivan efekat finansijskog leveridža. Samo u ovom
slučaju može se tvrditi da je preduzeće profitabilno. Pozitivan efekat finansijskog
leveridža ostvaruje se uglavnom na nižim nivoima zaduženosti. U ovoj situaciji dalje
zaduživanje vodilo bi daljem rastu profitabilnosti vlasničkog kapitala (ROE), sve do
dostizanja granice zaduženosti.
2.Kada je ROE = ROA, preduzeće je dostiglo tzv. granicu zaduženosti, što znači da bi dalje
zaduživanje vodilo padu ROE ispod ROA, odnosno ostvarenju nagativnog efekta finansijskog
leveridža, tako da nema ekonomskog smisla.
3.Kada je ROE < ROA, preduzeće ostvaruje tzv. negativan efekat finansijskog leveridža.
Dalje zaduživanje u ovoj situaciji vodilo bi daljem padu ROE ispod ROA, i nije ekonomski
opravdano.
Napomena: Praktično reč je o tome kako zaduživanje utiče na profitabilnost vlasničkog

kapitala.
Napomena: Ukoliko preduzeće nema dugova , ROE i ROA će biti sigurno jednaki.
Drugo razlaganje ROE (četvorokomponentno razlaganje)
ROE =
x x
Stepen zaduženosti =
Teret duga =
ROE = stepen zaduženosti x racio obrta ukupne imovine x bruto profitna marža x teret duga
80
Napomena: Proizvod druge i treće komponente prethodnog razlaganja ROE, jeste ROA.
Stepen zaduženosti pokazuje u kojoj meri je imovina preduzeća finansirana vlasničkim i

pozajmljenim izvorima finansiranja. S rastom zaduženosti stepen zaduženosti ostvaruje
pozitivan uticaj na profitabilnost vlasničkog kapitala. Kada nema dugova stepen zaduženosti
je jednak 1. Sa rastom zaduživanja on se povećava iznad 1, dok kada je jednak 2, pozajmljeni
i vlasnički kapital su jednaki. Kada je veći od 2, pozalmljeni kapital dominira u pasivi.
Teret duga pokazuje koliko troškovi kamata opterećuju neto dobitak posle poreza (odnosno
koliko ga smanjuju). S rastom zaduženosti teret duga ostvaruje negativan uticaj na
profitabilnost vlasničkog kapitala, zbog rasta kamata. Kada nema dugova teret duga je 1 (kao
i stepen zaduženosti). S rastom zaduživanja, rastu i kamate, a teret duga pada ispod 1.
Efekat finansijskog leveridža zavisi od proizvoda stepena zaduženosti i tereta duga:
1.Kada je proizvod stepena zaduženosti i tereta duga veći od jedan ostvaruje se pozitivan
efekat finansijskog leveridža, odnosno ROE će biti veće od ROA
2. Kada je proizvod stepena zaduženosti i tereta duga jednak 1, preduzeća dostiže tzv. granicu
zaduživanja, što znači da je ROE = ROA
3.Kada je proizvod stepena zaduženosti i tereta duga manji od 1, preduzeća ostvaruje

negativan efekat fianansijskog leveridža, a ROE je manje od ROA
Napomena: Preduzeće je profitabilno samo ako je ostvaren pozitivan efekat finansijskog

leveridža.
Napomena: Preduzeće može ostvarivati pozitivan efekat fin.leveridža na različitim nivoima

zaduženosti (s obzirom na različito kretanje kamatnih stopa), medjutim, pozitivan efekat
fin.leveridža se najčešće ostvaruje pri nižim nivoima zaduženosti. Slično je i sa negativnim
efektom fin. leveridža, može se ostvarivati na različitim nivoima zaduženosti, ali se najčešće
ostvaruje pri višim nivoima zaduženosti.
Treće razlaganje ROE – pogodno za utvrdjivanje efekta finansijskog leveridža
ROE = ROA + ((ROA – stopa troškova pozajmljenog kapitala posle poreza) x
Stopa troškova pozajmljenog kapitala posle poreza
81
Utvrdjivanje efekta finansijskog leveridža (na osnovu trećeg razlaganja ROE):
1.Pozitivni efekti finansijskog leveridža ostvaruju se sve dok je ROA veća od stope troškove
pozajmljenog kapitala, u tom slučaju ostvareni višak prinosa se preliva u korist vlasničkog
kapitala, čija stopa prinosa (ROE) raste iznad ROA. Sve dok se ostvaruje pozitivan efekat
finansijskog leveridža dalje zaduživanje ima smisla. U tom slučaju dobro je da je preduzeća
što više zaduženo.
2.Ukoliko je ROA manja od stope troškova pozajmljenog kapitala, ostvaruju se negativni

efekti finansiskog leveridža. U ovom slučaju manjak prinosa pada na teret vlasničkog
kapitala, čija stopa prinosa (ROE) opada ispod ROA. Dalje zaduživanje u ovom slučaju
vodilo bi samo još većem padu ROE(ispod ROA), i nema ekonomskog smisla.
3.Kada su ROA i stopa troškova pozajmljenog kapitala jednake, preduzeće dostiže granicu
zaduživanja, a takodje i ROA i ROE su jednake. Dalje zaduživanje vodilo bi padu ROA ispod
stope troškova pozajmljenog kapitala, i padu ROE ispod ROA.
Napomena: Prethodno poredjnje ROA i stope troškova pozajmljenog kapitala naziva se

postupkom za utvrdjivanje efekta fin.leveridža.
Napmena: Grafičko predstavljanje efekta fin.leveridža prezentovano je u prezentaciji sa vežbi

– moguće ispitno pitanje
Četvrto razlaganje ROE
ROE = (ROA – )x
Napomena: Sva 4 razlaganja ROE uradjena su u skladu sa Du Pontov-im sistemom analize

profitabilnosti.
82
Napomena: Obračun konkretnih vrednosti i detaljno objašnjenje svih pokazatelja biće

odradjeno na času.
Ograničenja racio analize
1.Samim tim što se zasniva na finansijskim izveštajima (podacima iz finansijskih izveštaja) na

nju mogu uticati svi oni nedostaci koji se mogu pripisati i finansijskim izveštajima, kao napr.
1)Različiti obračuni troškova amortizacije i troškova rezervisanja, u zavisnosti politike

rezervisanja i politike otpisa
2)Razne manipulacije prilikom obračuna dobitka (ranije priznavanje prihoda, odlaganje

rashoda itd.)
3)Odredjene pozicije u finansijskim izveštajima podležu uticaju inflacije koja smanjuje

njihovu vrednost
2.Odredjene pozicije, poput zaliha, nalaze se pod značajnim uticajem sezonskih varijacija. U
skladu sa tim, obračun racia koji se zasnivaju na ovim pozicijama (napr. racio obrta zaliha)
treba sprovoditi u kraćim vremenskim intervalima.
3.Racio analiza nije toliko korisna u divizionalnim preduzećima koja se bave biznisima iz
različitih grana, zato što to otežava (onemogućava) poredjenje racia sa granskim prosekom.
4.Prilikom tumačenja odredjenih racia, nije toliko lako zaključiti da li su njihove vrednosti
dobre ili loše. Napr. visoke vrednosti racia redukovane likvidnosti mogu ukazivati na to da
preduzeće ima dobre pretpostavke za očuvanje likvidnosti, ali i višak gotovine, što ne mora
biti tako dobro.
5.Takodje, može se desiti da odredjeni broj racia pokazjuju adekvatan finansijski položaj
preduzeća, dok opet neki drugi racio brojevi mogu ukazivati da stanje u preduzeću i nije tako
dobro, što otežava donošenje konačnog zaključka.
6.Prilikom poredjenja istih racia, u istom preduzeću, u odredjenom periodu, moraju se uzeti u
obzir promene koje su nastupile u periodu poredjenja, kao napr. promene prodajnih cena,
proizvodnih kapaciteta ili promene makroekonomskih uslova.
Komparativna analiza finansijskih izveštaja
83
Podrazumeva poredjenje vrednosti dobijenih analizom, kao napr. racio brojeva, ili visine
NOK-a, u jednom dužem vremenskom periodu od 3 do 5 godina, poredjenje sa planiranim
vrednostima, sa liderom u grani, posrednim i neposrednim konkurentom i granskim
prosekom. Poredjenje samo sa orijentacionom normalom (idealnim vrednostima) nije
dovoljno za dublje zaključke. Takodje, brojni pokazatelji nemaju tzv. idealne vrednosti.
Napomena; Obratiti pažnju na sledeća ispitna pitanja u zbirci iz ove oblasti (racio analize): 80,
93, 97, 151, 155, 172, 173, 193, 195, 197, 198, 199, 201, 202, 203, 204, 230, 232, 233, 234,
235, 236, 253, 265, 266, 276, 277, 281, 289, 293, 298, 310, 311, 315, 320.
84
ANALIZA NOVČANIH TOKOVA
1.Teorijski uvod
2.Izveštavanje o novčanim tokovima
3.Pripremanje izveštaja o novčanim tokovima
4.Informaciona vrednost izveštaja o novčanim tokovima
5. Komentar izveštaja o novčanim tokovima
6.Pokazatelji zasnovani na novčanim tokovima
Dobitak i novčani tok
Bilans stanja i bilans uspeha nisu dovoljni za sticanje kompletne predstave o ostvarenjima
preduzeća. Analiza novčanih tokova predstavlja koristan instrument za procenu sposobnosti
preduzeća da servisira svoje kratkoročne obaveze (likvidnosti), za procenu solventnosti i
profitabilnosti (profitabilnost se sagledava iz nešto drugačijeg ugla).
Dobitak i neto novčani tok – obračunska neslaganja, odnosno razlozi nepoklapanja

dobitka i neto novčanog toka:
1.Vremenska nepodudarnost prihoda i rashoda (tokova vrednosti) i novčanih tokova (priliva i

odliva gotovine). Pa tako, prilivi mogu nastati posle prihoda, a odlivi pre rashoda, i to zbog
toga što se prihodi i rashodi, u skladu sa principom realizacije priznaju u trenutku prodaje, a
ne u trenutku priliva i odliva gotovine. Svi prihodi ne moraju odmah biti i naplaćeni (u slučaju
prodaje na odloženo). Takodje, prvo mogu nastati odlivi gotovine pa tek onda rashodi. Napr.
prilikom nabavke materijala od dobavljača odliv može nastati odmah, a rashod tek kasnije sa
prodajom proizvoda, dok u medjuvremenu odgovarajući trošak (izdatak) završava u bilansu
stanja, na zalihama.
2.Problem evidentiranja kapitalnih ulaganja (kap. rashoda, investicija)
85
Napr. nabavka osnovnih sredstava (N.P.O) se može odmah u celosti prikazati kao odliv
gotovine, u slučaju plaćanja u gotovom, dok se sa druge strane rashodi obuhvataju preko
troškova amortizacije u narednih nekoliko godina.
3.Postojanje troškova koji ne zahtevaju trenutni odliv gotovine, kao što su troškovi
amortizacije i troškovi rezervisanja.
4.Postojanje transakcija koje nisu prihodi i rashodi, ali uzrokuju prilive i odlive gotovine, kao
napr. uzimanje i davanje kredita, primanje i davanje avansa ili ulaganja u finansijske
plasmane i njihova prodaja.
Napomena: Pomenute razlike izmedju dobitka i neto novčanog toka predstavljaju moguće
ispitno pitanje.
Dobitak, novčani tok i likvidnost (moguće ispitno pitanje)
Dobra finansijska struktura preduzeća, praćenje karakterističnih odnosa u bilansu stanja, i

odgovarajuća profitabilnost mogu ukazati na postojanje dobrih ili loših pretpostavki za
likvidnost preduzeća. Konačna ocena likvidnosti, koja predstavlja dinamički koncept, uvek se
daje na osnovu analize uskladjenosti novčanih tokova (priliva i odliva gotovine). U skladu sa
tim čak i dobra, profitabilna preduzeća koja ostvaruju visoke dobitke, mogu imati problema sa
likvidnošću. Napr. preduzeća koja brzo rastu i vrše velika kapitalna ulaganja i ulaganja u
obrtu imovinu, mogu ostvariti novčani tok koji značajno zaostaje za ostvarenim dobitkom i
samim tim mogu imati problema da svoje obaveze plaćaju u svakom trenutku.
Dobitak, novčani tok i profitabilnost (moguće ispitno pitanje)
Profitabilnost se može razlikovati izmedju preduzeća, ne samo kao posledica realizacije

poslovnih transakcija, već i zbog primene različitih računovodstvenih politika i metoda (napr.
različito obračunavanje troškova amortizacije i rezervisanja). Takodje, manipulacije sa
prihodima i rashodima su lakše izvodljive nego sa novčanim tokovima (napr. ranije
priznavanje prihoda ili odlaganje rashoda sa ciljem iskazivanja većeg dobitka). Zbog svega
navedenog pored dobitka, pažnja se mora usmeriti i na novčane tokove, koji omogućavaju da
se profitabilnost preduzeća sagleda iz jednog drugačijeg ugla.
Napomena: Primer kako primena različitih politika amortizacije i rezervisanja od strane 2

preduzeća može uticati na visinu dobitka je prezentovan u knjizi na strani 168, i biće ukratko
obradjen na času zato što može predstavljati posebno ispitno pitanje.
86
Dobitak, novčani tok i dividende (moguće ispitno pitanje)
Ostvareni dobitak (tekući i nerasporedjeni iz prethodnih godina) odnosno tzv. dobitak po

akciji (o dobitku po akciji biće više reči kasnije) predstavlja okvir za vodjenje dividendne
politike, odnosno može se reći i osnov za isplatu dividendi. U ovom kontekstu mora se
naglasiti da ceo neto dobitak posle poreza pripada vlasnicima. Medjutim, zbog već pomenutih
razlika izmedju dobitka i novčanog toka, ne mora da znači da je iskazani dobitak uvek i
raspoloživ za isplatu dividendi (napr. on može biti posledica visokih prihoda zbog prodaje na
odloženo i samim tim i visokih potraživanja, ili može biti posledica odlaganja značajnog dela
troškova na zalihe). Zbog svega navedenog mora se naglasiti da novčani tok (odnosno cash
flow po akciji, o kome će takodje više reči biti kasnije) pokazuje realne mogućnosti da
dividende budu stvarno i isplaćene, odnosno pokazuje koji deo dobitka će biti isplaćen
vlasnicima kroz dividende. Na kraju treba naglasiti da isplata dividendi ne zavisi samo od
raspoloživih novčanih tokova, već i od toga kakvi su prioriteti preduzeća. Pre svega se misli
na večitu dilemu, da li novčani tok (slobodnu gotovinu) treba iskoristiti za isplatu dividendi ili
za nova kapitalna ulaganja.
Dobitak, novčani tok i tržišna vrednost akcija (moguće ispitno pitanje)
Za procenu tržišne vrednosti (cene) akcija često se koristi metod diskontovanog novčanog
toka. Medjutim, projekcije novčanih tokova u narednih nekoliko godina ( koji se zatim
diskontuju) se ne vrše na osnovu trenutnog kretanja novčanih tokova, koje ne predstavlja
dobru osnovu za njihovu procenu u budućnosti, već na osnovu informacija iz bilansa stanja i
informacija o ostvarenom dobitku u bilansu uspeha.
Napomena: Slika iz udžbenika na strani 170 ili u prezentaciji sa predavnja ( koja se odnosi na
odnos izmedju dobitka, novčanog toka i dividendi) – moguće ispitno pitanje.
Izveštavanje o novčanim tokovima
Gotovina i gotovinski ekvivalenti
Izveštaj o novčanim tokovima predstavlja sastavni deo obaveznog seta finansijskih izveštaja.
Priprema se sa ciljem prikazivanja svih priliva i odliva gotovine (novca) u toku jednog
87
obračunskog perioda. U pitanju je najsveoubahvatniji izveštaj o tokovima sredstava koji prati

sve promene na imovini, obavezama i kapitalu (uključujući i promene na prihodima,
rashodima i rezultatu) i njihov uticaj na prilive i odlive gotovine.
Gotovina i gotovinski ekvivalenti predstavljaju najlikvidniji deo imovine preduzeća koji

menadžment drži pri ruci kako bi mogao da izmiruje tekuće obaveze.
Gotovina obuhvata iznos novca (gotovinu) u blagajni i depozite po vidjenju.
Gotovinski ekvivalenti predstavljaju vrlo likvidne, kratkoročne hartije od vrednosti sa rokom

dospeća do 3 meseca, koje se u kratkom roku, brzo i lako mogu pretvoriti u unapred poznati
iznos gotovine, bez rizika od smanjenja (gubitka) vrednosti. Napr. državne obveznice i
državni blagajnički zapisi sa rokom dospeća do 3 meseca. Motivi za plasiranje gotovine u
gotovinske ekvivalente su:
1.Primarni motiv jeste likvidnost preduzeća, odnosno izmirivanje tekućih obaveza
2.Sekundarni motiv koji je podredjen likvidnosti, predstavlja ostvarenje odgovarajućih

prinosa
Napomena: Prethodne 2 definicije gotovine i got.ekvivalenata zasnovane su na MRS 7, i

zajedno sa motivima ulaganja gotovine u gotovinske ekvivalente mogu predstavljati ispitna
pitanja.
Struktura i način pripremanja izveštaja o novčanim tokovima
Mogućnosti za prikazivanje kretanja priliva i odliva gotovine su višestruke:
1.Praćenje priliva i odliva gotovine na osnovu povećanja i smanjenja aktive i pasive (prilivi
nastaju kao posledica smanjenja pozicija aktive i povećanja pozicija pasive, dok odlivi nastaju
kao posledica smanjenja pozicija pasive i povećanja pozicija aktive)
2.Uključivanje dobitka u izeštaj (proširenje izveštaja) i njegovo korigovanje za negotovinske

troškove
3.Praćenje svih prihoda i rashoda i njihovo prevodjenje na prilive i odlive gotovine
Napomena: Izveštaji o novčanim tokovima se takodje mogu razlikovati i po tome da li se

zasnivaju na praćenju bruto ili neto promena priliva i odliva gotovine.
Struktura izveštaja o novčanim tokovima je jedinstvena (što zahtevaju rčunovodstveni

standardi) i uvek se sastoji od:
1.Novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti (poslovanja)
Obuhvataju transakcije koje se odnose na proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga. Neto

novčani tok iz poslovanja je odredjen promenama na pozicijama koje determinišu dobitak iz
bilansa uspeha, pozicijama obrtne imovine (osim kratkoročnih finansijskih plasmana i
88
gotovine) i pozicijama kratkoročnih obaveza (osim kratkoročnih kredita), tj. pozicijama

poslovnih obaveza.
2.Novčanih tokova iz investicionih aktivnosti
Obuhvataju transakcije koje se odnose na investiranje u stalnu imovinu i kratkoročne

finan.plasmane (što su odlivi gotovine iz investicionih aktivnosti) i transakcije koje se odnose
na prodaju ovih delova imovine (što su prilivi gotovine iz investicionih aktivnosti). Konačno,
novč.tokovima iz investicionih aktivnosti se kao prilivi priključuju i finansijski prihodi.
3.Novčanih tokova iz finansijskih aktivnosti
Obuhvataju prilive i odlive gotovine koji se odnose na promenu strukture i visine vlasničkog
kapitala s jedne strane, i prilive i odlive koji se odnose na zaduživanje i izmirivanje obaveza s
druge strane. Prilivi nastaju kao posledica emisije akcija, uzimanja kredita itd, a odlivi kao
posledica otkupa sopstvenih akcija, vraćanja kredita itd.
Napomena: Novčani tokovi se klasifikuju prema grupama aktivnosti.
Napomena: Grafičko predstavljanje klasifikacije (razvrstavanja) novčanih tokova predstavlja

moguće ispitno pitanje i predstavljeno je u prezentaciji sa predvanja ili u knjizi na strani 173.
Metode za pripremanje (sastavljanje) izveštaja o novčanim tokovima
Postoje 2 metode za pripremanje izveštaja o novčanim tokovima:
1.Direktna metoda
2.Indirektna metoda
Razlika izmedju ove dve metode je samo u načinu obračuna novčanih tokova iz poslovnih
aktivnosti. U načinu obračuna novčanih tokova iz finansijskih i investicionih aktivnosti
metode se ne razlikuju. Takodje, nema razlika ni u iznosu obračunatih novčanih tokova.
Suština i razlike izmedju ove 2 metode biće objašnjene u nekoliko narednih tačaka:
1.Polazište
1)Indirektna metoda polazi od neto dobitka iz bilansa uspeha, sa idejom njegovog prevodjenja
na novčani tok iz poslovnih aktivnosti, odnosno vrši se korekcija neto dobitka kao grube
aproksimacije N.T iz poslovanja
2)Direktna metoda prevodi prihode i rashode na prilive i odlive gotovine
2.Povezivanje dobitka i novčanog toka
89
1)Indirektna metoda omogućava lakše razumevanje razlika izmedju dobitka i novčanog toka
iz poslovanja
2)Direktna metoda omogućava lakše razumevanje razlika izmedju prihoda i priliva s jedne
strane, i rashoda i odliva gotovine s druge strane
3.Atraktivnost
1)Indirektna metoda je pogodnija za pravljenje dugoročnih projekcija novčanih tokova
2)Direktna metoda je pogodnija za kratkoročno (operativno) planiranje novčanih tokova, zato

što je detaljnija
4.Informaciona osnova
1)Indirektna metoda se zasniva na informacijama iz bilansa stanja i bilansa uspeha, stoga je

pogodnija za investitore
2)Direktna metoda zahteva širu informacionu osnovu, što znači da su pored informacija iz
bilansa stanja i bilansa uspeha, za pripremanje izveštaja prema ovoj metodi poterbne i neke
druge informacije koje nisu dostupne investitorima, već samo internim analitičarima
5.Kompleksnost (složenost)
1)Indirektna metoda je jednostavnija, samim tim je pogodnija za eksterne korisnike

(investitore)
2)Direktna metoda je složenija (zahteva više informacija za pripremanje izveštaja) i nije

atraktivna za ektsterne korisnike
6.Zastupljenost u praksi
1)U SAD i Evropi više se koristi indirektna metoda, pri čemu je moguć izbor izmedju obe
metode
2)U našoj zemlji koristi se direktna metoda, u skladu sa zakonom, i bez prava izbora
Napomena: Ako se na ispitu zahteva da se navedu razlike izmedju obe metode, treba navesti
sve što se odnosi na obe metode u okviru prethodnih 6 tačaka. Ako se na ispitu zahteva da se
objasni suština neke od metoda, treba navesti samo one delove koji se na tu metodu odnose.
Pripremanje izveštaja o novčanim tokovima
Napomena: Neposredno pripremanje izveštaja o novčanim tokovima (zasnovanog na primeru

3 iz zbirke) biće odradjeno na času. Primer gotovog izveštaja prezentovan je u prezentaciji sa
predavanja.
90
Napomena: Mi koristimo indirektnu metodu za pripremanje izveštaja o novčanim tokovima.
Napomena: Za pripremanje izveštaja potrebne su informacije iz bilansa stanja i bilansa

uspeha.
Napomena: Kao i izveštaj o tokovima NOK-a, i ovaj izveštaj se priprema za odredjeni period.
Za pripremanje izveštaja (isto kao i u slučaju izveštaja o tokovima NOK-a) potrebne su
informacije iz najmanje dva uzastopna obračunska perioda (godine), pri čemu sam izveštaj se
priprema uvek za poslednju godinu. Kao i u slučaju izveštaja o tokovima NOK-a, na ispitu to
ne mora biti posebno naglašeno.
Napomene bitne za neposredno pripremanje izveštaja
Izveštaj o novčanim tokovima sastoji se od 3 segmenta:
1.Novčani tok iz poslovnih aktivnosti
1)Deo izveštaja koji se odnosi na novčane tokove iz poslivnuh aktivnosti ima u svom okviru 2
segmenta. U prvom segmentu izveštaja o novčanim tokovima iz poslovnih aktivnosti
obuhvatamo novčane tokove iz bilansa uspeha. Prilikom primenjivanja indirektne metode, u
ovom delu izveštaja se polazi od neto dobitka posle poreza koji se zatim koriguje naviše za
negotovinske troškove (troškove amortizacije i troškove rezervisanja) i naniže za iskorišćena
dugoročna rezervisanja. Obračun iskorišćenih dugoročnih rezervisanja vrši se na isti način
kao i uslučaju izveštaja o tokovima NOK-a. Takodje, ovaj deo izveštaja mora se korigovati za
novčane tokove koji ne pripadaju poslovnim aktivnostima, odnosno za finansijske prihode
koji su posledica investicionih aktivnosti preduzeća. Finansijski prihodi obuhvataju: prihode
od kamata, prihode od primljenih dividendi, prihode od učešća po osnovu udela u drugim
preduzećima. S obzirom na to da su ovi prihodi posledica investicionih aktivnosti, za njihov
iznos treba smanjiti novčani tok iz poslovnih aktivnosti i povećati novčani tok iz
investicionih aktivnosti, odnosno treba ih premestiti iz dela izveštaja o novčanim tokovima
koji se odnosi na poslovne aktivnosti, u deo izveštaja koji se odnosi na investicione aktivnosti.
To se mora učiniti zato što su oni već uzeti u obzir prirlikom obračuna rezultata u bilansu
uspeha.
Napomena: Ako su na ispitu dati (poznati) prihodi od kamata onda samo njih treba uključiti u
izveštaj, dok ako su poznati finansijski prihodi kao zbirna pozicija, onda ih treba preuzeti u
celosti.
Sledeći istu logiku koja se odnosi na finansiske prihode, možda bi na prvi pogled trebalo
pomisliti da bi i rashode kamata trebali da smestimo u deo izveštaja koji se odnosi na
finansijske aktivnosti preduzeća, medjutim zbog toga što se krediti uzimaju pre svega za
obavljanje poslovnih aktivnosti preduzeća, rashodi kamata mogu ostati u delu izveštaja koji se
91
odnosi na poslovne aktivnosti. Zbog toga što su rashodi kamata već uzeti u obzir prilikom
obračuna rezultata u bilansu uspeha (neto dobitka posle poreza ili neto gubitka), oni se
prilikom primene indirektne metode eksplicitno ne pojavljuju u samom izveštaju.
Napomena: Objasniti tretman prihoda i rashoda kamata prilikom pripremnja izveštaja o

novčanim tokovima – moguće ispitno pitanje.
2)U drugom delu izveštaja o novčanim tokovima iz poslovnih aktivnosti obuhvatamo prilive i
odlive gotovine koji su vezani za proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga ( ali ne tangiraju
bilans uspeha), što znači da se prilivi odlivi gotovine u ovom delu izveštaja odnose na
promene na pozicijama obrtne imovine (osim kratk.finansijskih plasmana i gotovine) i
kratkoročnih obaveza (osim kratkoročnih finansijskih obaveza, odnosno kratkoročnih
kredita).
Napomena: Kratkoročne obaveze, osim kratkoročnih finansijskih obaveza, predstavljaju

naravno ništa drugo do kratkoročne poslovne obaveze.
a)Prilivi gotovine u ovom delu izveštaja nastaju kao posledica smanjenja pomenutih pozicija
obrtne imovine (osim k.f.plasmana) i povećanaja pomenutih pozicija kratkoročnih obaveza
(osim kratk.finan.obaveza ili kratk.kredita).
b)Odlivi gotovine u ovom delu izveštaja su posledica povećanja pomenutih pozicija obrtne
imovine, i smanjenja pomenutih pozicija kratk.obaveza. Takodje, odlivima gotovine u ovom
delu izveštaja se priključuju još i učešća menadžera i zaposlenih u dobitku.
Napomena: Koji deo od ukupnog upotrebljenog dobitka se odnosi na dividende, a koji na

učešća, stoji u napomenama u zadatku. Ukoliko to nije eksplicitno nagalašeno,
pretpostavljamo da se celokupni upotrebljeni dobitak odnosi na dividende, odnosno da nema
učešća. U našem primeru pretpostavili smo da se od ukupnog upotrebljenog dobitka u iznosu
od 33980, 14380 odnosi na učešća, a 19600 na dividende. Obračun upotrebljenog dobitka za
dividende i učešća vrši se na isti način kao i kod izveštaja o tokovima NOK-a.
Napomena: Promene na poziciji gotovine i gotovinskih ekvivalenata se ne uzimaju u obzir

prilikom pripremanja izveštaja, već se koriste samo za njegovu proveru, odnosno za proveru
iznosa neto novčanog toka.
Napomena: Kao što je već rečeno novčani tok iz poslovanja ima 2 segmenta. Prvi segment
odnosi se na novčani tok iz bilansa uspeha, koji se može nazvati i novčani tok pre promena na
pozicijama obrtne imovine i kratkoročnih (poslovnih) obaveza, ili pre promena na pozicijama
obrtnog kapitala. Drugi deo izveštaja odnosi se na novčani tok po osnovu promena na
pozicijama obrtne imovine i kratkoročnih (poslovnih) obaveza, a može se nazvati i novčani
tok po osnovu promena na pozicijama (neto) obrtnog kapitala ili (neto) obrtne imovine.
2.Novčani tok iz investicionih aktivnosti
92
U okviru novčanih tokova iz investicionih aktivnosti obuhvatamo prilive i odlive po osnovu

promena na pozicijama stalne imovine, po osnovu promena na poziciji kratkoročni finansijski
plasmani, kao i prilive po osnovu finansijskih prihoda.
a)Prilivi su posledica smanjenja na pozicijama stalne imovine, smanjenja na poziciji

kratk.finansijski plasmani i naravno finansijski prihodi
b)Odlivi su posledica povećanja pozicija stalne imovine i kratkoročnih finansijskih plasmana
Napomena: Prilive i odlive po osnovu promena na pozicijama N.P.O i nematerijalna ulaganja

obračunavamo na isti način kao kod izveštaja o tokovima NOK-a, što znači da koristimo
pomoćne obračune
3.Novčani tok iz finansijskih aktivnosti
U delu izveštaja koji se odnosi na novčane tokove iz finansijskih aktivnosti obuhvatamo

novčane tokove koji se odnose na pribavljanje i vraćanje kapitala.
a)Prilivi nastaju kao posledica nove emisije akcija, uplata akcionara za ranije upisani a
neuplaćeni kapital, povećanja dugoročnih obaveza i povećanja kratkoročnih kredita
(kratk.finansijskih obaveza)
b)Odlivi nastaju kao posledica povećanja upisanog a neuplaćenog kapitala, otkupa sopstvenih
akcija, smanjenja (izmirivanja) dugoročnih obaveza, smanjenja kratkoročnih kredita
(kratk.finansijskih obaveza) i isplate dividendi
Napomena: Obračun upotrebljenog dobitka za dividende vrši se na isti način kao i u slučaju
izveštaja o tokovima NOK-a.
Napomena: Na ispitu su znatno češći zahtevi za sastavljanjem samo odgovarajućih delova

izveštaja, nego sastavljanje celog izveštaja. Delovi izveštaja koji se mogu pojaviti kao zahtevi
na ispitu su: ceo novčani tok iz poslovanja (ili neki od njegova 2 segmenta), novčani tok iz
investicionih aktivnosti i novčani tok iz finansijskih aktivnosti.
Analiza nočanih tokova treba da pruži odgovore na neka važna pitanja, kao što su:
1.Da li preduzeća stvara dovoljno gotovine iz poslovanja da može da servisira dospele

obaveze?
2.Da li postoji dovoljno internih izvora (gotovine iz poslovanja) za finansiranje kapitalnih

ulaganja (ili barem dela kapitalnih ulaganja), odnosno za finansiranje rasta?
Napomena: Kapitalna ulaganja ili investicioni projekti omogućavaju rast preduzeća.
3.Da li pored finansiranja rasta preduzeća može da plaća dividende, vraća dugove ili
otkupljuje sopstvene akcije?
93
4.Odakle potiču razlike izmedju dobitka i novčanog toka? U dugom roku dobitak i novčani
tok treba da približe vrednosti;
5.Da li postoji potreba za eksternim finansiranjem?
6.Da li i kako poslovne i investicione aktivnosti utiču na finansijske aktivnosti, odnosno na

strukturu kapitala?
Izveštaj o novčanim tokovima – informaciona vrednost
1.Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti – informaciona vrednost
Analiza novčanih tokova iz poslovnih aktivnosti (odnosno dela izveštaja koji se na njih
odnosi) treba da pokaže sposobnost preduzeća da stvara (generiše) gotovinu iz internih izvora,
odnosno iz osnovne delatnosti. Smatra se da je ovaj deo izveštaja o novčanim tokovima
najvažniji, zato što pokazuje sposobnoet preduzeća da stvara gotovinu iz koje se namiruju
interesi ključnih stejkholdera.
Novčani tok iz poslovnih aktivnosti pokazuje sposobnost preduzeća da generiše gotovinu koja
je potrebna za servisiranje obaveza, za finansiranje kapitalnih ulaganja (iz internih izvora), za
isplatu dividendi, kao i za očuvanje odgovarajuće finansijske strukture.
U skladu sa svime što je rečeno, novčani tok iz poslovnih aktivnosti trebalo bi da bude
pozitivan. Eventualno je moguće da privremeno (u kratkom roku) bude negativan (napr. kod
preduzeća koja brzo rastu), medjutim negativni novčani tok iz poslovanja u dužem periodu
vodi preduzeća u stečaj i likvidaciju. Dovoljnost (visina) novčanog toka iz poslovanja
procenjuje se iz perspektive likvidnosti i njegove dovoljnosti za finansiranje kapitalnih
ulaganja.
2.Novčani tokovi iz investicionih aktivnosti – informaciona vrednost
Pokazuju sposobnost preduzeća da vrši kapitalna ulaganja, odnosno pokazuju intenzitet

investicionih aktivnosti. Kapitalna ulaganja su značajna zato što treba da obezbede
generisanje budućih novčanih tokova. Vrlo je važno kako su kapitalna ulaganja (investicije)
finansirana. U ovom kontekstu treba reći da bi kapitalna ulaganja trebalo u značajnoj meri
finansirati iz internih izvora (novčanog toka iz poslovanja). Ako interni izvori nisu dovoljni za
pokriće kapitalnih ulaganja, koriste se eksterni izvori finansiranja. Prilikom korišćenja
eksternih izvora, koji mogu biti sopstveni i pozajmljeni, vrlo je važno voditi računa da ne
dodje do narušavanja kvaliteta finansijske strukture. Zbog toga, često je poželjno preostali
iznos kapitalnih ulaganja finansirati iz sopstvenih eksternih izvora, tj. emisijom i prodajom
akcija, dok prilikom korišćenja pozajmljenih izvora treba biti vrlo oprezan.
94
U skladu sa svime što je rečeno, novčani tok iz investicionih aktivnosti je najčešće negativan.
Mogu se javiti i pozitivne vrednosti ovog novčanog toka, ali bi njih trebalo vrlo oprezno
tumačiti s obzirom da mogu biti posledica nemogućnosti finansiranja kapitalnih ulaganja, ili
dezinvestiranja (prodaje delova imovine) zbog nedovoljnog (nepotpunog) korišćenja
kapaciteta ili zbog loših investicija u proteklom periodu. Na kraju još jednom treba
napomenuti, investicione aktivnosti preduzeća (kapitalna ulaganja) mogu se finansirati iz
internih izvora i iz eksternih izvora koji mogu biti sopstveni (emisija akcija) i pozajmljeni
(zaduživanje). Odnos izmedju ovih izvora finansiranja je jako značajan prilikom finansiranja
kapitalnih ulaganja, kako bi se obezbedilo očuvanje kvaliteta finansijske strukture preduzeća
(strukure kapitala). O ovome će više reči biti kasnije, prilikom obradjivanja racia pokrića
kapitalnih izdataka.
3.Novčani tokovi iz finansijskih aktivnosti – informaciona vrednost
Novčani tokovi iz finansijskih aktivnosti u značajnoj meri predstavljaju posledicu poslovnih i

investicionih aktivnosti preduzeća, odnosno može se reći da novčani tokovi iz poslovnih i
investicionih aktivnosti utiču na novčane tokove iz finansijskih aktivnosti. Ipak pogrešno bi ih
bilo tumačiti samo kao posledicu već pomenutih aktivnosti, s obzirom na važnost pitanja kao
što su pribavljanje kapitala ili struktura kapitala (ili nešto širi pojam finansijske strukture).
Zbog svega navedenog treba reći da se novčani tokovi iz poslovnih i investicionih aktivnosti
nikada ne analiziraju nezavisno od novč.tokova iz finan.aktivnosti.
Nov.tokovi iz fin.aktivnosti pokazuju iz kojih izvora preduzeće pribavlja kapital, kako

izmiruje svoje obaveze, da li plaća dividende.
Ovaj deo izveštaja o novčanim tokovima pokazuje 2 bitna elementa:
1)Da li preduzeće plaća dividende, i ako ih plaća da li to čini uz finansijsko naprezanje;

Isplata dividendi predstavlja pozitivan signal za investitore i može pozitivno uticati na rast
tržišne vrednosti preduzeća (akcija).
2)Kako novčani tokovi iz poslovnih i investicionih aktivnosti utiču na finansijsku strukturu

preduzeća. Napr. nedovoljan novčani tok iz poslovanja za finansiranje kapitalnih ulaganja,
dovodi do korišćenja eksternih izvora finansiranja. Ukoliko su eksterni izvori pozajmljeni, a
ne sopstveni, to može dovesti do narušavanja kvaliteta finansijske strukture.
Novčani tok iz finansijskih aktivnosti može biti negativan, što ne mora nužno biti loše,
pogotovo ako preduzeće odluči da se razduži ili da plati dividende vlasnicima. Takodje, ovaj
novčani tok može biti i pozitivan, što ne mora nužno biti dobro, pogotovo ako je posledica
intenzivnog zaduživanja (pogotovo iz kratkoročnih izvora).
4.Informaciona (upotrebna) vrednost iznosa ukupnog neto novčanog toka (bez

detaljnijeg uvida u strukturu izveštaja) je vrlo mala, bez obzira na to da li je on pozitivan
ili negativan. Iznos neto novčanog može se utvrditi i bez sastavljanja izveštaja o novčanim
tokovima, na osnovu razlike izmedju iznosa pozicije gotovine (u bilansu stanja) na početku i
na kraju obračunskog perioda.
95
Napomena: Informacione (upotrebne) vrednosti prethodno navedenih novčanih tokova

(iz poslovnih, investicionih i finansijskih aktivnosti), kao i informaciona vrednost neto
novčanog toka, mogu predstavljati posebna ispitna pitanja.
Komentar izveštaja o novčanim tokovima
(zasnovan na već pripremljenom izveštaju – primer 3 iz zbirke)
1.Teorijsko objašnjenje izveštaja;
Izveštaj o novčanim tokovima pokazuje sposobnost preduzeća da stvara pozitivne novčane

tokove. Primarno se koristi za procenu likvidnosti preduzeća, odnosno za procenu njegove
sposonosti da izmiruje obaveze. Pored toga informacije sadržane u njemu omogućavaju nam
da procenimo mogućnosti preduzeća da finansira kapitalna ulaganja (rast), da vraća dugove u
roku dospeća i pre roka, da plaća dividende i otkupljuje sopstvene akcije. Na osnovu njega
procenjujemo i profitabilnost preduzeća koja se zasniva na novčanim tokovima, kao i uticaj
(efekte) poslovnih i investicionih aktivnosti preduzeća na njegovu finansijsku strukturu.
2.Kratko objašnjenje novčanih tokova iz poslovanja;
Novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti predstavljaju najvažniji deo izveštaja o novčanim

tokovima, s obzirom na to da pokazuju sposobnost preduzeća da stvara gotovinu iz koje se
namiruju interesi ključnih stejkholdera. Iz ovog dela izveštaja možemo zaključiti da
preduzeće ostvaruje pozitivan (neto) novčani tok iz poslovanja i da on iznosi 51050 dinara.
3.Komentar novčanih tokova iz bilansa uspeha
Novčani tokovi iz poslovnja jednim delom potiču iz bilansa uspeha, dok su drugim delom
posledica promena na pozicijama obrtne imovine (bez k.f.plasmana) i kratkoročnih obaveza
(bez k.f.obaveza). U prvom segmentu izveštaja (koji se odnosi na novčane tokove iz bilansa
uspeha) preduzeće ostvaruje ostvaruje značajne pozitivne novčane tokove u iznosu od 96230
dinara. Ovakvo značajno povećanje novčanih tokova iz bilansa uspeha u odnosu na neto
dobitak posle poreza, posledica je neutralisanja efekata troškova amortizacije i troškova
rezervisanja kao negotovinskih troškova koji na zahtevaju trenutni odliv gotovine, kao i
premeštanja prihoda od kamata iz poslovnih u investicione aktivnosti. Prethodno pokazuje
poviljnu profitabilnost zasnovanu na novčanom toku iz bilansa uspeha, kao i na pozitivan
uticajovog novčanog toka na likvidnost i solventnost preduzeća.
96
4.Komentar novčanih tokova po osnovu promena na pozicijama obrtne imovine i

kratkoročnih obaveza (neto obrtne imovine ili kapitala);
Novčani tokovi po osnovu promena na pozicijama neto obrtne imovine pokazuju prilive i
odlive gotovine koji su vezani za prozvodnju i prodaju proizvoda i usluga, ali ne tangiraju
bilans uspeha. U ovom delu izveštaja preduzeća ima negativan novčani tok od 45800 dinara.
Odlivi u ovom delu izveštaja su najvećim delom posledica ulaganja u zalihe od 38600 i
ulaganja u potraživanja od16800, dok je značajan odliv vezan i za učešća menadžera i
zaposlenih u dobitku od 14380. Sa druge strane glavni prilivi potiču od povećanja obaveza
prema dobavljačima (tzv. spontani izvori finansiranja, beskamatni) u iznosu od 19100.Ovakva
kretanja novčanih tokova upućuju na zaključak da u preduzeću dolazi do rasta obima
aktivnosti, pri čemu je teret finansiranja tog rasta jednim delom prebačen na dobavljače.
Ovakve promene na pozicijama neto obrtne imovine uslovile su korekciju novčanog toka iz
bilansa uspeha naniže u iznosu od 45800, što je dovelo do iskazivanja novčanog toka iz
poslovanja u iznosu od 51050 dinara.
5.Procena dovoljnosti novčanog toka iz poslovanja;
Visinu, odnosno dovoljnost novčanih tokova iz poslovanja procenjujemo iz:
1)perspektive likvidnosti
2)i iz perspektive mogućnosti preduzeća da iz novčanih tokova iz poslovanja finansira

kapitalna ulaganja.
Napomena: U okviru ove tačke tu ocenu ograničavamo na likvidnost.
Sa stanovišta likvidnosti, iskazane novčane tokove iz poslovanja možemo oceniti uz pomoć 2

racia koji su zasnovani na novčanim tokovima. Prvi je racio likvidnosti zasnovan na
novčanom toku i on iznosi 0,47. Drugi je racio solventnosti zasnovan na novčanom toku koji
iznosi 0,23. S obzirom da su vrednosti oba racia veće od njihovih orijentacionih normala koje
iznose 0,4 i 0,2, one se mogu oceniti kao povoljne, a samim tim i visina novčanog toka iz
poslovanja kao zadovoljavajuća.
6.Komentar novčanih tokova iz investicionih aktivnosti
Novčani tokovi iz investicionih aktivnosti pokazuju sposobnost preduzeća da vrši kapitalna

ulaganja. U slučaju našeg preduzeća vidimo da ono ima intenzivne investicione aktivnosti od
69800. Mogućnost finansiranja investicionih aktivnosti zavisi od visine interno stvorenih
izvora (novčanog toka iz poslovanja), kao i od mogućnosti pribavljanja eksternih izvora
finansiranja, pri čemu vrlo je važno da kapitalna ulaganja barem jednim delom budu
finansirana iz internih izvora. Važni je zapaziti da su kapitalna ulaganja (ulaganja u N.P.O i
nematerijalna ulaganja) 73 % finansirana iz internih izvora (detaljnije ćemo o ovome govoriti
prilikom komentarisanja racia pokrića kapitalnih ulaganja).
7.Komentar novčanih tokova iz finansijskih aktivnosti
97
Tokovi gotovine iz finansijskih aktivnosti pokazuju iz kojih izvora preduzeća pribavlja

kapital, kako se razdužuje, kao i da li plaća dividende vlasnicima. U ovomdelu izveštaja
preduzeća je iskazalo pozitivan novčani tok od 14600 dinara, i to uprkos značajnom plaćenih
dividendi od 19600. Ovo zahvaljujući tome što je preduzeće ostvarilo prilive po osnovu uplata
akcionara za neuplaćeni upisani kapital od 15000, po osnovu uzimanja dugoročnih kredita u
iznosu od 13600 i manjim delom po osnovu uzimanja kratkoročnih kredita od 5600. Ovi
rezultati pokazuju da uprkos značajnim investicionim aktivnostima, preduzeće nije noralo
značajnije da se zadužuje. S obzirom na to da su investicione akt. preduzeća dobrim delom
finansirane iz internih izvora i da su eksterni izvori najvećim delom dugoročni, finansijska
struktura preduzeća je stabilna.
8.Završni deo komentara
Ova analiza mora da bude dinamička (u periodu od 3 do 5 godina), da bude dopunjena

pokazateljima zasnovanim na novčanim tokovima. Takodje, dobijene podatke treba porediti
sa granskim vrednostima.
POKAZATELJI (RACIA) ZASNOVANI NA NOVČANIM TOKOVIMA
Postoji 3 grupe pokazatelja koji se zasnivaju na novčanim tokovima:
1.Prvu grupu čine pokazatelji kvaliteta dobitnih ostvarenja:
1)Pokazatelj kvaliteta prihoda
2)Pokazatelj kvaliteta dobitka
2.Drugu grupu čine pokazatelji investicionih mogućnosti preduzeća:
1)Pokazatelj pokrića kapitalnih rashoda (ulaganja), ili samo pokriće kapitalnih rashoda
2)Pokazatelj pokrića kapitalnih rashoda nakon pokrića dividendi, ili samo pokriće kapitalnih
rashoda nakon pokrića dividendi
3.Treću grupu čini samo jedan pokazatelj, pokazatelj mogućnosti plaćanja dividendi, ili cash
flow po akciji
Prva grupa pokazatelja (pokazatelji kvaliteta dobitnih ostvarenja)
Pokazatelj kvaliteta prihoda
98
Pokazatelj kvaliteta prihoda =
Napomena: Novčani prilivi od prodaje biće objašnjeni na času.
Napomena: Konkretne vrednosti svih racia biće obračunate na času.
Komentar
Pokazatelj kvaliteta prihoda ukazuje na stepen odstupanja novčanih priliva od prodaje u

odnosu na realizovane (ostvarene) prihode od prodaje. Poželjno je da prilivi od prodaje budu
što bliži prihodima, odnosno da vrednosti ovog pokazatelja budu što bliže jedinici. Što su
vrednosti ovog pokazatelja bliže jedinici, kvalitet prihoda je bolji, a rizik od nelikvidnosti je
manji. Naravno, važi i obrnuto, značajnije zaostajanje priliva za prihodima ukazuje na
povećani rizik od nelikvidnosti. Ukoliko je ovo zaostajanje posledica manipulacija sa
prihodima (iskazivanje prihoda unapred, ili lažno iskazivanje prihoda), onda postoji i opasnost
od stečaja. Vrednosti ovog racia mogu biti i veće od 1 (prilivi od prodaje mogu biti veći
od prihoda), što govori da su tekući prihodi naplaćeni u celosti, a plus su naplaćena i
neka potraživanja iz prošlosti i/ili primljeni odredjeni avansi.
Istraživanje kvaliteta prihoda se mora vršiti naročito zbog činjenice što su menadžeri često
skloni da povećavaju prihode prodajom na kredit (odloženo). Ukoliko se pri tome ne vodi
računa o sposobnosti kupaca da izmiruju svoje obaveze (odnosno o naplati potraživanja
nastalih prodajom na kredit), onda bi prodaja nelikvidnim kupcima mogla da ima ozbiljnije
posledice. Sa povećanjem prihoda (na bazi visokih potraživanja), rastu i dobici
(profitabilnost) u kratkom roku, medjutim ako se ispostavi da su potraživanja nenaplativa već
u sledećem periodu mogu se pojaviti gubici.
U konkretnom preduzeću od jednog dinara realizovanih prihoda preduzeće ostvaruje

0,98 dinara novčanih priliva.
Napomena: Komentar racia je pre svega teorijski, i može se javiti kao ispitno pitanje ili u
celosti (kao komentar samog racia).
Napomena: Moguće ispitno pitanje – da li vrednosti ovog racia mogu biti veće od 1, i u kom
slučaju.
Pokazatelj kvaliteta dobitka
99
Pokazatelj kvaliteta dobitka =
Komentar
Ovaj pokazatelj (racio) pokazuje odstupanje novčanog toka iz poslovanja u odnosu na

poslovni dobitak (prirodno je poslovni dobitak veći). Poželjno je da ovo odstupanje bude što
manje. U dužem vremenskom periodu ne bi trebalo da bude značajnijih odstupanja izmedju
ove dve veličine. Uzroci odstupanja mogu biti (razlozi koji mogu uticati na to da poslovni
dobitak ne bude pretvoren u novčani tok iz poslovanja):
1.Poslovni dobitak može biti vezan za odredjene delove imovine, kao što su zalihe i
potraživanja (napr. odgovarajući iznos troškova koji su sadržani u proizvedenim a
nerealizovanim proizvodima odlaže se na zalihe što može doprineti popravljanju rezultata;
takodje, odgovarajući poslovni dobitak može biti posledica posledica forsiranja prodaje na
odloženo, što doprinosi povećanju prihoda, ali dovodi i do visokih potraživanja)
2.Ako postoje značajnija odstupanja novčanog toka iz poslov. u odnosu na posl. dobitak (ako
je novčani tok značajno manji) to može biti posledica primenjenih računovodstvenih politika
(kao što su politika amortizacije i rezervisanja)
3.Ako postoje oštre fluktuacije izmedju perioda, onda bi to mogao da bude znak manipulacija
sa posl. dobitkom (kao što su lažno iskazivanje prihoda, ranije priznavanje prihoda, odlaganje
troškova)
U konkretnom preduzeću vrednost ovog racia iznosi 1,83, što znači da je poslovni dobitak
1,83 puta veći od novčanog toka iz poslovanja. Dobijene rezultate trebalo bi porediti sa
granskim vrednostima, planiranim vrednostima, ali i u dužem vremenskom periodu od 3 do 5
godina.
Druga grupa pokazatelja (pokazatelji investicionih mogućnosti preduzeća)
100
Pokriće kapitalnih izdataka
Pokriće kapitalnih izdataka (ulaganja) = X 100
Napomena: Kapitalni izdaci, ili kapitalni rashodi, ili kapitalna ulaganja
Napomena: Kapitalna ulaganja obuhvataju ulaganja u nekretnine, postrojenja i opremu

(osnovna sredstva) i nematerijalna ulaganja
Napomena: Ukoliko nisu poznate gotove informacije o iznosu kapitalnih ulaganja, potrebni su
pomoćni obračuni koji se koriste za obračun promena na pozicijama nemterijalna ulaganja i
N.P.O. (pomoćni obračuni su isti kao i prilikom pripremanja izveštaja o tokovima NOK-a
novčanim tokovima).
Komentar
Ovaj racio pokazuje sposobnost preduzeća da finansira kapitalna ulaganja iz internih izvora,
odnosno iz novčanog toka iz poslovanja. Takodje, ovaj racio ukazuje i na promene u
finansijskoj strukturi preduzeća, koje mogu nastati kao posledica finansiranja kapitalnih
ulaganja. Ako su rezultati ovog pokazatelja veći od 100 %, to znači da preduzeće u celosti
može da finansira kapitalna ulaganja iz internih izvora, kao i da jedan deo tih izvora preostane
za isplatu dividendi vlasnicima, vraćanje dugova ili otkup sopstvenih akcija (vrednosti ovog
pokazatelja preko 100 % smatraju se veoma dobrim i dovešće do popravljanja
finansijske strukture preduzeća). Ukoliko su vrednosti ovog pokazatelja manje od 100 %,
to znači da preduzeće jedan deo kapitalnih ulaganja mora da finansira iz eksternih izvora, koji
mogu biti sopstveni i pozajmljeni). Značajnije finansiranje kapitalnih rashoda iz pozajmljenih
izvora može pokvariti finansijsku strukturu preduzeća, naročito ako su pozajmljeni izvori
kratkoročni (ipak, vrednosti ovog pokzatelja ispod 100% nisu automatski loše, ali ukazuju na
to da je potreban oprez prilikom finansiranja kapitalnih ulaganja).
Potrebna visina pokrića kapitalnih izdataka je ona koja obezbedjuje održiv rast. Održiv rast je
rast koji se u odgovarajućem odnosu finansira izmedju vlasničkog i pozajmljenog kapitala,
odnosno rast koji ne narušava ciljnu strukturu kapitala (finansijsku strukturu).
U konkretnom sličaju, dobijeni podaci pokazuju da pokriće kapitalnih izdataka iznosi 73,14
%, odnosno pokazuju da su kapitalna ulaganja sa 73,14 % finansirana (ili mogu biti
finansirana) novčanim tokom iz poslovanja (iz internih izvora). U našem primeru učešće
101
sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja u 2006 godini iznosi 64,16 %, a u 2007
godini 63,16 %, što znači da u obe godine iznosi približno 64 %. Ako bismo ovo proglasili
ciljnom strukturom kapitala (pasive), to bi značilo da bi preduzeće u ovoj srazmeri trebalo da
finansira nove investicione projekte (kapitalna ulaganja), odnosno 64 % iz sopstvenih izvora,
a ostatak od 36 % iz pozajmljenih izvora. S obzirom na proglašenu ciljnu strukturu kapitala,
možemo reći da su dobijeni rezultati ovog racia od (73,14 %) dobri, jer pokazuju da su
potrebe za sopstvenim kapitalom zadovoljene iz internih izvora. S obzirom na to da je u ovom
slučaju ciljna struktura kapitala 64 % : 36 %, a vrednost racia 73,14 %, doći će do
popravljanja strukture kapitala zato što su kapitalna ulaganja u iznosu od 73,14 % finansirana
iz internih izvora (sopstvenih izvora).
Napomena: Sopstveni izvori finansiranja mogu biti interni (novčani tok iz poslovanja), ali i
eksterni (napr. emisija akcija). Pozajmljeni izvori su naravno uvek eksterni.
Konačno, treba reći da dobijene rezultate ovog pokazatalja treba porediti, osim sa ciljnom
strukturom kapitala, još i sa granskim vrednostima, planiranim vrednostima i u vremenu.
Napomena: Na ispitu se daje ogovarajuća struktura kapitala u odnosu na koju treba

komentarisati obračunatu vrednost ovog pokazatelja (napr 55 % sopstveni kapital, a 45 %
pozajmljeni).
Napomena: Komentar ovog racia se često javlja na ispitu.
Pokriće kapitalnih izdataka nakon pokrića dividendi
Pokriće kapitalnih izdataka nakon pokrića dividendi =
X 100
Napomena: Ukupne dividende obuhvataju obične i preferncijalne dividende.
Napomena: Za obračun dividendi koristimo pomoćni obračun upotrebe dobitka. Treba pratiti
koji deo od ukupnog upotrebljenog dobitka se odnosi na dividende, a koji na učešća.
Napomena: Ovaj pokazatelj predstavlja rigorozniji test za ocenu investicionih

mogućnosti preduzeća.
Komentar
102
Ovaj pokazatelj predstavlja rigorozniji test za ocenu investicionih mogućnosti preduzeća, zato
što pokazuje sposobnost preduzeća da finansira kapitalna ulaganja iz internih izvora, ali tek
nakon isplate dividendi vlasnicima. Ukoliko ne postoje dovoljna sredstva ( interni izvori) i za
isplatu dividendi i za finansiranje kapitalnih ulaganja, menadžment se nalazi pred dilemom,
zato što se i smanjivanje (odustajanje od) dividendi, ali i smanjivanje kapitalnih ulaganja
(koja pokazuju orijentaciju na buduće prinose) može negativno odraziti na tržišnu vrednost
preduzeća (akcija).
Ako je ovaj pokazatelj veći od 100 %, to znači da iz internih izvora možemo da isplatimo
dividende, da finansiramo kapitalna ulaganja i jedan deo iskoristimo za vraćanje dugova. U
ovom slučaju došlo bi do popravljanja finansijske strukture preduzeća. Ukoliko je ovaj
pokazatelj manji od 100 %, to znači da kapitalne izdatke jednim delom moramo finansirati iz
eksternih izvora (sopstvenih i pozajmljenih). U ovom slučaju treba voditi računa da ne dodje
do kvarenja finansijske strukture (strukture kapitala – nešto uži pojam koji se odnosi samo na
pasivu).
Obračunati rezultat ovog pokazatelja od 45,06 %, ne remeti značajnije finansijsku strukturu

preduzeća, zato što se za finansiranje kapitalnih ulaganja pored internih izvora, koriste još i
sopstveni eksterni izvori (neuplaćeni upisani kapital). Pored toga, finansiranje kapitalnih
ulaganja vršeno je i iz pozajmljenih izvora, i to više iz dugoročnih nego iz kratkoročnih.
Napomena: Istraživanja pokazuju da se smanjivanje dividendi može negativno odraziti na

tzržišne cene akcija preduzeća, odnosno da može dovesti do pada tržišne cene akcija (tržišne
vrednosti preduzeća). Sa druge strane i smanjivanje kapitalnih ulaganja može dovesti do pada
cene akcija, zato što kapitalna ulaganja pokazuju orijenataciju preduzeća na buduće prinose.
U skladu sa tim njihovo smanjivanje investitori mogu tumačiti kao negativan signal u pogledu
budućih prinosa preduzeća. Zbog svega navedenog treba biti vrlo oprezan prilikom donošenja
odluke o smanjivanju dividendi ili kapitalnih ulaganja.
Treća grupa pokazatelja – pokazatelj mogućnosti plaćanja dividendi
(ili cash flow po akciji)
Cash flow po akciji =
Napomena: Objašnjenje prosečnog ponderisanog broja običnih akcija biće odradjeno na času
(kao i obračun celokupnog racia).
103
Komentar
Za razliku od dobitka po akciji koji odredjuje okvir za vodjenje dividendne politike (odnosno
okvir za isplatu dividendi), cash flow po akciji pokazuje realne mogućnosti preduzeća da
isplati dividende, i kao takav predstavlja drugu bitnu determinantu dividendne politike. Ovo
zbog toga što visoki dobici ne moraju da znače da preduzeće raspolaže sa dovoljno gotovine.
Ukoliko je ovaj raco nizak, to pokreće pitanje prioriteta, ili isplata dividendi, ili finansiranje
kapitalnih ulaganja, ili vraćanje dugova.
Konkretni podaci pokazuju da cash flow po akciji iznosi 1361,33. Praksa je pokazala da
preduzeća najčešće isplaćuju izmedju 40 % i 60 % dobitka kroz dividende. Ukoliko je poznat
dobitak po akciji, prethodnu relaciju (40% do 60%) možemo koristiti prilikom komentarisanja
konkretnih vrednosti ovog pokazatelja.
Napomena: Komentari prethodnih pokazatelja mogu se javiti u celosti na ispitu. Takodje,

pojedini delovi komentara mogu se pojaviti kao ispitna pitanja.
Napomena: Obračun konkretnih vrednosti svih pokazatelja biće odradjen na času (kao i
detaljno objašnjenje svih racia – pokazatelja).
Napomena; Obratiti pažnju na sledeća ispitna pitanja iz zbirke koja se odnose na ovu oblast
(analizu novčanih tokova): 77, 106, 120, 131, 152, 167, 175, 185, 241, 256, 268, 282, 300,
314.
104
ANALIZA PROFITABILNOSTI IZ PERSPEKTIVE INVESTITORA
1.Teorijski uvod
2.Osnovni dobitak po akciji
3.Umanjeni dobitak po akciji
4.P/E racio
5.P/B racio
6.Racio plaćanja dividendi
7.Racio zadržavanja dobitka
8.Interna stopa rasta
9.Dividendni prinos
10.Ukupni prinos akcionara
Kombinovanje tržišnih i računovodstvenih informacija
Investitorima su svakako važne informacije koje se nalaze u finansijskim izveštajima

preduzeća, a u skladu sa tim svi ozbiljni investitori se bave analizom finansijskih izveštaja
105
preduzeća čije hartije od vrednosti (pre svega akcije) žele da prodaju ili kupe. Medjutim,
pored informacija koje su sadržane u finansijskim izveštajima, investitorima su potrebne i
druge informacije za adekvatno donošenje odluka. U pitanju su informacije sa tržišta kapitala.
Ignorisanje bilo kojih od navedenih informacija može dovesti do donošenja pogrešnih odluka.
U ovom kontekstu važno je navesti da tržišne cene akcija najčešće odstupaju od njihove
knjigovodstvene vrednosti.
Investitori nešto drugačije posmatraju profitabilnost preduzeća u odnosu na računovodje. Za

razliku od računovodja koji su usmereni na istorijske informacije na osnovu kojih utvrdjuju
postojeći finansijski položaj i performanse (profitabilnost) preduzeća, investitori su usmereni
na budućnost, što znači da svoje odluke zasnivaju na budućim (očekivanim) dobicima,
novčnim tokovima i prinosima. Naravno, adekvatnu polaznu osnovu za projektovanje budućih
ostvarenja predstavljaju postojeći finansijski izveštaji preduzeća.
Odgovarajući finansijski položaj i profitabilnost preduzeća, u normalnim okolnostima, trebali

bi da rezultiraju rastom tržišne vrednosti preduzeća (tržišne cene akcija). S obzirom na tu
činjenicu logično je povezivanje pokazatelja kao što je dobitak po akciji sa tržišnom cenom
akcija, ili uključivanje kapitalnih dobitaka, zajedno sa dividendama, u ukupni prinos
akcionara. Na ovaj način profitabilnost preduzeća se sagledava na jedan potpuniji i
kompleksniji način.
Na kraju treba istaći da povezivanje informacija iz finansijskih izveštaja sa informacijama sa

tržišta kapitala predstavlja finalni korak finansijske analize.
Napomena: Čime je uslovljeno kombinovanje računovodstvenih i tržišnih informacija

prilikom ocene profitabilnosti preduzeća – moguće ispitno pitanje.
Specifičnosti analaze profitabilnosti iz perspektive investitora
1.Šira informaciona osnova, što znači da se koriste informacije iz finansijskih izveštaja, plus
informacije sa tržišta kapitala.
2.Rezultati ove analize predstavljaju ključne informacione inpute za procenu očekivanih

prinosa investitora.
3.Neki od pokazatelja iz ove grupe su opterećeni problemom neuporedivosti, i to izmedju

različitih preduzeća, ali i u okviru jednog preduzeća izmedju različitih perioda.
4.Interpretiranje vrednosti ovih pokazatelja je često delikatno, zbog toga što na njihove
vrednosti mogu uticati odluke iz domena investicione politike, politike finansiranja i politike
dividendi.
106
5.S obzirom na to da se pokazatelji iz ove grupe jednim delom zasnivaju na informacijama iz

finansijskih izveštaja, najveći broj pokazatelja nije imun na primenu računovodstvenih
politika (nalazi se pod uticajem primene različitih računovodstvenih politika).
DOBITAK PO AKCIJI (EPS – earnings per share)
Dobitak predstavlja najsažetiji, najsveobuhvatniji i pojedinačno najvredniji pokazatelj

poslovnih dostignuća preduzeća i menadžera.
Važnost dobitka ogleda se u sledećem:
1.Pokazuje sposobnost preduzeća (menadžera) da stvara bogatstvo (vrednost) za vlasnike.
2.Predstavlja osnov (okvir) za vodjenje dividendne politike.
3.Visoki dobici pružaju garanciju poveriocima u pogledu sigurnosti njihovih ulaganja (u

pogledu isplate glavnice i odgovarajućih prinosa)
4.Pokazuje mogućnosti preduzeća da finansira nove investicione projekte (kapitalna ulaganja)

iz internih izvora.
Dobitak po akciji (ili zarada po akciji) podrazumeva prevodjenje neto dobitka posle poreza na
iznos dobitka po jednoj običnoj akciji. Značaj (važnost) dobitka po akciji ogleda se u tome što
ga finansijski analitičari često koriste kao pokazatelj profitabilnosti preduzeća, a takodje
predstavlja sastavni deo nekih drugih pokazatelja kao što je racio plaćanja dividendi ili odnos
izmedju tržišne cene akcija i dobitka po akciji (P/E racio). Potvrdu njegove važnosti
predstavlja i to što prema MRS 33 otorena akcionarska društva imaju obavezu da u okviru
bilansa uspeha objave informacije o osnovnom i umanjenom dobitku po akciji.
Napomena: Postoje tzv. osnovni i umanjeni dobitak po akciji. U slučaju:
1.Kada preduzeće ima jednostavnu (prostu) strukturu kapitala, obračunava se samo

osnovni dobitak po akciji (BEPS). Jednostavna struktura kapitala je prisutna kada su u
strukturi prisutne samo obične i preferncijalne akcije, dok u strukturi kapitala nema
konvertibilnih preferncijalnih (prioritetenih) akcija ( prefer. akcije koje se mogu
107
konvertovati u obične akcije), konvertibilnih obveznica (obveznice koje se mogu

konvertovati u obične akcije), opcija na akcije i varanata.
2.Kada preduzeće ima složenu strukturu kapitala, obračunavaju se i osnovni i umanjeni

dobitak po akciji (DEPS). Složena struktura kapitala je prisutna kada u strukturi
kapitala, pored običnih i preferncijalnih akcija, postoje i konvertibilne preferncijalne
akcije, kovertibilne obveznice, opcije na akcije i varanti.
OSNOVNI DOBITAK PO AKCIJI (BEPS – basic earnings per share)
Napomena: Osnovni dobitak po akciji se može nazvati i samo dobitak po akciji.
Osnovni dobitak po akciji =
Dobitak koji pripada običnim akcionarima =
Neto dobitak posle poreza – Preferncijalne dividende
Napomena: Obračun konkretnih vrednosti svih racia iz ove oblasti biće odradjen na času biće
odradjen na času.
Važnost dobitka po akciji za investitore ogleda se u sledećem:
1.Pokazuje sposobnost menadžera da stvaraju dobitke (prinose) za vlasnike. Rast ovog

pokazatelja ukazuje na rast profitabilnosti preduzeća, što može uticati na povećanje tržišne
vrednosti preduzeća
2.Dobitak po akciji predstavlja okvir za vodjenje dividendne politike. Rast dobitka po akciji
nagoveštava povoljne mogućnosti za isplatu dividendi, što se može pozitivno odraziti na
tržišnu cenu akcija (rast tržišne cene akcija).
108
3.Investitori često vide povećanje dobitka po akciji kao signal za rast tržišne vrednosti
preduzeća (povezano sa tačkama 2. i 3.)
4.Dobitak po akciji nagoveštava mogućnosti za finansiranje kapitalnih ulaganja (odnosno za

finansiranje rasta ili investicionih projekata) iz internih izvora
Komentar
Ovaj racio pokazuje koliki iznos dobitka po jednoj običnoj akciji preduzeće stvara tokom
jednog obračunskog perioda. Povećanje dobitka po akciji olakšava vodjenje dividendne
politike i stvara osnovu za održivi rast preduzeća (odnosno za finansiranje kapitalnih ulaganja
iz internih izvora).
U konkretnom slučaju preduzeće iskazuje pozitivne dobitke po akciji, pri čemu je važno što
ovaj pokazatelj raste u 2008 u odnosu na 2007 godinu za 19 %. Poredeći kretanje BEPSA sa
kretanjem tržišne vrednosti akcija (na kraju 2006 g. – 5800, na kraju 2007 g. – 7000, na kraju
2008 g. – 8700), možemo da zaključimo da ovo preduzeće uspeva da pretvori svoja dobra
finansijska ostvarenja u rastuću tržišnu vrednost akcija, i da na taj način prinos vlasnika u
vidu dividendi uveća za iznos ostvarenih kapitalnih dobitaka.
Opreznost pri interpretaciji (komentaru) je neophodna zbog:
1.Veza izmedju BEPS-a (EPS-a) i tržišne cene akcija postoji, ali ona nije jednostavna i
jednoznačna. Generalno, povećanje EPS-a vodi povećanju tržišne cene akcija, ali postoje
situacije:
1)Kada EPS pada, a tržišna cena akcija raste. To su situacije kada preduzeće čini rashode u
sadšnjosti (napr. ulaganja u reklamu, ili kapitalna ulaganja) zarad većih prinosa u budućnosti.
Ako investitori prepoznaju ove situacije, onda će uprkos padu EPS-a, tržišna cena akcija rasti.
2)Kada EPS raste, a tržišna cena akcija opada. U ovim situacijama menadžeri po pravilu
stavljaju akcenat na kratkoročna ostvarenja (tekuća), odnosno na ostvarenje što većeg dobitka
(i samim tim i EPS-a), i odlažu odredjene troškove za budući period (troškove reklame,
održavanja itd.). Ako investitori prepoznaju ove situacije, odnosno da menadžeri na ovakav
način podižu EPS, to može dovesti do pada tržišne cene akcija uprkos povećanju EPS-a.
2.U interpretaciji treba biti oprezan i zbog toga što se prilikom obračuna EPS-a ne uzima u
obzir visina angažovanog (uloženog) kapitala.
Napomena: Primer će biti prezentovan na času.
3.Ovaj pokazatelj je opterećen problemom neuporedivosti u prostoru i u vremenu:
109
1)Uporedivost u prostoru je sporna (uporedivost izmedju različitih preduzeća) kada preduzeća

imaju različit broj akcija
2)Uporedivost u vremenu (u okviru istog preduzeća) je sporna kada imamo: 1.emisiju akcija,
2.pojavu neuplaćenog upisanog kapitala, 3.otkup sopstvenih akcija i 4.usitnjavanje i
ukrupnjavanje broja (vrednosti) akcija.
Napomena: Primer kako usitnjavanje i ukrupnjavanje vrednosti akcija utiče na iznos EPS-a i
otežava njegovu uporedivost u vremenu biće prezentovan na času.
4.Ovaj pokazatelj je osetljiv na promene u računovodstvenim politikama, odnosno njegova

realna vrednost zavisi od kvaliteta dobitka. Ako postoje manipulacije sa dobitkom, to se može
odraziti i na vrednost ovog racia.
Napomena: Svaka od prethodne 4. tačke može biti posebno ispitno pitanje.
Napomena: Ukoliko se na ispitu zahteva ceo komentar izveštaja, onda u okviru komentara
treba samo ukratko navesti zašto treba biti oprezan prilikom tumačenja vrednosti EPS-a (treba
samo spomenuti odnosno nabrojati svaku od prethodne 4. tačke).
UMANJENI DOBITAK PO AKCIJI – DEPS (diluted earnings per share)
Napomena: Kada je u preduzeću prisutna složena struktura kapitala obračunavaju se i osnovni

i umanjeni dobitak po akciji.
Napomena: Formula, odnosno obračun DEPS-a, biće zbog svoje složenosti i dužine u
potpunosti prezentovan na času. Formula se može pogledati u prezentaciji sa predavanja.
Napomena: U odnosu na prethodni racio, u imeniocu ovog racia ponderisanom prosečnom

proju običnih akcija se priključuju ponderisani prosečni broj običnih akcija po osnovu
moguće konverzije preferncijalnih akcija (potencijalne obične akcije po osnovu moguće
konverzije konvertibilnih prefern. akcija) i ponderisani prosečni broj običnih akcija po osnovu
moguće konverzije obveznica (potencijalne obične akcije po osnovu moguće konverzije
obveznica). U skladu sa tim, u brojiocu racia neto dobitku koji pripada običnim akcionarima
(postojećim akcionarima) priključuju se odgovarajući prinosi u vidu preferncijalnih dividendi
i rashoda kamata na obveznice umanjeni za poreske uštede.
Komentar
110
Ovaj pokazatelj predtstavlja konzervativnu meru profitabilnosti, zato što pokazuje najmanji
mogući dobitak po akciji koji bi bio ostvaren ukoliko bi se svi konvertibilni finansijski
instrumenti (konvertibilne preferncijalne akcije i konvertibilne obveznice, pre svega)
pretvorili u obične akcije. Njegova važnost za investitore je ista kao i važnost osnovnog
dobitka po akciji (pokazuje sposobnost menadžera da stvaraju prinose za vlasnike, predstavlja
okvir za isplatu dividendi, ukazuje na mogućnost finansiranja kapitalnih ulaganja iz internih
izvora, a zbog svega prethodno navedenog njegov rast može voditi rastu tržišne cene akcija
ko). Ipak ovaj pokazatelj ukazuje još i na mogući stepen razvodnjavanja vlasničkih
interesa, odnosno na potencijalnu opasnost od gubitka kontrole ukoliko bi došlo do
konverzije konvertibilnih finansijskih instrumenata u obične akcije. U našem primeru broj
potencijalnih običnih akcija po osnovu moguće konverzije preferncijalnih akcija i
konvertibilnih obveznica iznosio bi 3400 u 2007 godini i 4800 u 2008 godini, što znači da bi
se učešće novih akcionara u vlasničkoj strukturi (a sve naravno pod pretpostavkom
konverzije) kretalo izmedju 15,35 % u 2007 godini i 19,65 % u 2008 godini, što bi u slučaju
izražene disperzije vlasništva moglo da ugrozi interese postojećih vlasnika, odnosno da
dovede do gubitka kontrole.
Napomena: Konačno, na kraju komentara treba ukratko naglasiti zbog čega sve treba biti
oprezan prilikom tumačenja vrednosti ovog racia. Svi razlozi zbog kojih treba biti oprezan
prilikom tumačenja osnovnog dobitka po akciji važe i u slučaju umanjenog dobitka po
akciji.
Napomena: Prilikom komentarisanja ovog pokazatelja treba naglasiti i zašto je on važan za

investitore. Svi razlozi navedeni prilikom obradjivanja osnovnog dobitka po akciji važe i u
ovom slučaju.
P/E RACIO (odnos izmedju tržišne cene akcija i dobitka po akciji)
P/E racio =
Komentar
Ovaj racio pokazuje koliko su investitori spremni da plate za 1 dinar dobitka po akciji,
odnosno ovaj racio pokazuje i za koliko godina, pri datoj tržišnoj ceni akcije i datom dobitku
po akciji, može da se zaradi tržišna cena akcije. Visoke i rastuće vrednosti ovog racia najčešće
ukazuju da investitori na tržištu kapitala veruju (imaju poverenje) u rast preduzeća i
111
ostvarenje visokih prinosa u budućnosti (jednom rečju u dobru perspektivu preduzeća). Zbog
toga su spremni da sada plate više zarad očekivanih (budućih) visokih prinosa. Naravno, važi
i obrnuto, niske vrednosti ovog racia ukazuju na nisko poverenje investitora u mogućnosti za
rast preduzeća.
Ipak prilikom interpretacije obračunatih vrednosti ovog pokazatelja treba biti oprezan
iz sledećih razloga:
1.Postoje situacije kada kupovina akcija sa nžom cenom, odnosno nižim P/E raciom, može da
bude atraktivna za preduzeće (investitore), i to kada:
1)Ukoliko je reč o sektorima (granama) koji tradicionalno donose niske ali sigurne prinose.
2)U sektorima u kojima ne postoji perspektiva za rast, ali je likvidnost akcija velika.
3)Kada investitori očekuju da će cena akcija u budućnosti rasti.
2.Postoje situacije kada visoke vrednosti P/E racia ne žnače da su akcije previše skupe, i to
kada:
1)U brzorastućim sektorima (koji imaju dobre perspektive za rast).
2)Kada postoji visoko poverenje izmedju investitora i menadžmenta.
3)U granama u kojima postoje visoke barijere ulaska.
3.I u slučaju P/E racia, kao i u slučaju dobitka po akciji, postoji problem uporedivosti
rezultata izmedju preduzeća, ali i u okviru preduzeća (odnosno u vremenu), i to zbog toga što
se u imeniocu racia nalazi dobitak po akciji.
4.Problem postoji i zbog toga što se i u slučaju ovog racia ne uzima u obzir visina
angažovanog kapitala.
5.Na vrednost ovog racia može uticati i primena rzličitih računovodstvenih politika, odnosno
ovaj racio je osetljiv na kvalitet dobitka.
6.Postoji i problem strukture dobitka, u kojoj postoje održive, ali i tranzicione komponente,
što ugrožava iskaznu moć ovog racia.
7.U tehničkom smislu ovaj racio može imati visoke vrednosti zato što je dobitak mali.
Napomena: Razlozi zbog kojih treba biti oprezan pri tumačenju P/E racia predstavljaju
sastavni deo komentara (u okviru komentara ih samo treba ukratko navesti), ali i moguće
ispitno pitanje.
Napomena: P/E racio se često koristi za procenu (projektovanje) tržišne vrednosti preduzeća
(odnosno za procenu tržišne cene akcija). U ovom slučaju predstavlja prinosni multiplikator,
odnosno multiplikator dobitka po akciji.
112
Tržišna cena akcija = P/E racio X EPS
Ako pretpostavimo napr. da će P/E racio iznositi 5 u 2015 godini, a EPS 2000, odatle sledi:
10000 = 5 X 2000
Napomena: Korišćenje P/E racia za procenu tržišne cene akcija (uz navodjenje jednostavnog
primera) predstavlja moguće ispitno pitanje.
P/B RACIO (odnos izmedju tržišne cene akcija i knjigovodtstvene vrednosti)
P/B racio =
B/V (knjigovodstvena vrednost akcija) =
Napomena: Broj običnih akcija u opticaju na kraju godne i knjigovodstvena vrednost kapitala
koji pripada običnim akcionarima biće objašnjeni na času.
Napomene:
1.Tržišna cena akcija zavisi od tekućih performansi, ali pre svega od očekivanja investitora u
pogledu budućih (perspektivnih, očekivanih) prinosa (novčanih tokova i dobitaka). U slučaju
zdravih kompanija, tržišna cena akcija je veća od njihove knjigovodstvene vrednosti, što znači
da su investitori spremni da plate više nego što je njihova knjigovodstvena vrednost. Naravno,
tržišna cena akcija (odnosno tržišna vrednost celog preduzeća) može biti i manja od njihove
knjigovodstvene vrednosti, ako investitori na taj način posmatraju njegove buduće
performanse (dobitna ostvarenja).
113
2.U skladu sa prethodnim izlaganjem možemo zaključiti da bi kod uspešnih preduzeća

vrednost P/B racia trebalo da bude veća od 1, odnosno da bi tržišna cena akcija trebalo da
bude veća od njihove knjigovodstvene vrednosti. Ova preduzeća bi trebalo da svoju dobru
finansijsku strukturu i performanse prevedu u visoku (adekvatnu) tržišnu cenu akcija.
3.Rast ovog racia predstavlja odraz očekivanja investitora da će preduzeće ostvarivati

adekvatne prinose u narednom periodu, odnosno može se reći i da rast ovog racia ukazuje na
poverenje investitora u adekvatne buduće prinose preduzeća.
4.Vrednosti ovog racia zavise i od delatnosti preduzeća. Preduzeća koja se bave kapitalno
intenzivnim delatnostima (posluju u kapitalno intenzivnim granama) imaju potrebu za većom
fiksnom imovinom koju treba finansirati sopstvenim kapitalom, pa samim tim i vrednosti
ovog racia biće prirodno niže u odnosu na preduzeća koja se bave uslužnim delatnostima
(preduzeća koja se bave kapitalno intenzivnim delatnostima imaće veći sopstveni kapital,
odnosno knjigovodstvenu vrednost akcija koja predstavlja imenilac ovog racia).
5.Otkup sopstvenih akcija utiče na vrednost ovog racia.
Komentar
Dobijeni rezultati pokazuju da je tržišna cena akcija veća u odnosu na njihovu

knjigovodstvenu vrednost za 1,08 puta u 2007 godini, odnosno za 1,21 puta u 2008 godini. To
znači da su investitori u toj meri spremni da plate akcije iznad njihove knjigovodstvene
vrednosti. Obračunate vrednosti nisu naročito visoke, ali za pouzdanije zaključke potrebno je
znati kojoj grani preduzeće pripada. U ovom slučaju možemo reći da je pozitivno što se
vrednost ovog racia povećava.
Napomena: Prilikom komentarisanja ovog racia poželjno bi bilo ukratko spomenuti i izlaganja
u okviru prethodnih napomena.
Napomena: Ovaj pokazatelj se često koristi za procenu tržišne cene akcija. Postupak je sličan
kao i u slučaju P/E racia i takodje se može javiti kao ispitno pitanje.
Tržišna cena akcija = P/B racio X B/V
10000 = 1,25 X 8000
RACIO PLAĆANJA DIVIDENDI
114
Racio plaćanja dividendi = X 100
Napomene:
1.Neto dobitak posle poreza umanjen za preferncijalne dividende označava dobitak koji
pripada običnim akcionarima (već smo ga spominjali prilikom obradjivanja dobitka po akciji).
2.Dividende običnim akcionarima = Ukupne dividende – Preferncijalne dividende.
3.Racio plaćanja dividendi se može izraziti i kao odnos izmedju dividende po (običnoj) akciji
i dobitka po akciji, medjutim samo ukoliko je prosečni ponderisani broj običnih akcija jednak
broju običnih akcija u opticaju na kraju godine, što će se desiti samo u slučaju da nije bilo
operacija sa akcijama tokom godine. Prilikom obračuna dividende po akciji koristi se broj
običnih akcija u opticaju krajem godine zato što sve akcije nose pravo na dividende,
nezavisno od datuma njihovog sticanja. Sa druge strane prilikom obračuna dobitka po akciji
koristi se ponderisani prosečni broj običnih akcija zato što se mora uzeti u obzir vreme tokom
kojeg su akcije učestvovale u stvaranju dobitka. Prethodno objašnjenje, odnosno alternativni
način obračuna racia plaćanja dividendi se može pojaviti kao ispitno pitanje i biće detaljnije
objašnjeno na času;
Racio plaćanja dividendi =
RACIO (STOPA) ZADRŽAVANJA DOBITKA
Racio zadržavanja dobitka = X 100
Napomena: Zadržani dobitak = Neto Dobitak – Ukupne Dividende; Ukoliko postoje i učešća,
onda i njih treba oduzeti (zajedno sa ukupnim dividendama) od neto dobitka da bi se dobio
zadržani dobitak.
Napomena: Zbir racia plaćanja dividendi i racia zadržavanja dobitka iznosi 100 % (uz uslov
da pored dividendi nema učešća menadžera i zaposlenih u dobitku, odnosno kada je zadržani
115
dobitak jednak razlici neto dobitka i ukupnih dividendi), što znači da se racio zadržavanja
dobitka može izraziti i kao 100% - racio plaćanja dividendi. Naravno, važi i obrnuto.
Napomena: Oba prethodna racia se moraju izraziti u procentima (%).
Zajednički komentar oba prethodna racia
Dobijeni rezultati pokazuju da se običnim akcionarimau vidu dividendi isplaćuje 61,37 % u

2007 godini, odnosno 61,37 % u 2008 godini, od neto dobitka koji njima pripada. Preostali
deo dobitka u iznosu od 38,63 % u 2007 godini i 38,60% u 2008 godini se zadržava u
preduzeću, odnosno reinvestira se. Na ove rezultate prvenstveno utiče prihvaćena politika
dividendi koja može biti:
1.Politika stabilnih (i blago rastućih) dividendi. Politika stabilnih dividendi ne podrazumeva

stabilan racio plaćanja dividendi, već stabilne (i blago rastuće dividende po akciji).
2.Politika fluktuirajućih dividendi.
3.Politika nižih kvartalnih dividendi, plus ekstra dividende na kraju godine.
Rezultati ukazuju da je racio plaćanja dividendi stabilan, što ne mora da znači da će i

dividende po akciji biti stabilne, jer ako dobitak u narednoj godini opadne, a pri tome
zadržimo približan racio plaćanja dividendi, opašće i dividende po akciji. Generalno, otvorena
akcionarska društva vode politiku stabilnih dividendi (dividende po akciji). U principu veći
deo dobitka se zadržava u preduzeću, kada se očekuje da će prinosi za vlasnike u budućnosti
biti veći nego što bi bili kada bi se taj dobitak isplatio u vidu tekućih dividendi.
Napomena: Ova 2 racia odražavaju večitu dilemu na području raspodele dobitka, koja se
odnosi na to da li veći deo dobitka treba zadržati u preduzeću (odnosno reinvestirati) kao
osnovu za finansiranje novih kapitalnih ulaganja koja treba da omoguće ostvarivanje dobrih
dugoročnih prinosa, ili veći deo dobitka treba isplatiti kroz dividende vlasnicima, što se
takodje na tržištu kapitala može tumačiti kao signal menadžmenta o dobroj perspektivi
preduzeća. U ovom kontekstu treba istaći da se i značajna isplata dividendi, ali i značajno
zadržavanje dobitka mogu pozitivno odraziti na rast tržišne cene akcija, medjutim problem je
u tome što veće zadržavanje dobitka znači manje dividende (i obrnuto), odnosno problem je u
tome kako uspostaviti optimalan odnos izmedju zadržavanja dobitka i isplate dividendi.
INTERNA STOPA RASTA
Interna stopa rasta = Stopa (racio) zadržanog dobitka X Stopa neto prinosa na imovinu X100
116
Stopa zadržanog dobitka = X 100
Napomena: Stopa zadržavanja ili zadržanog dobitka.
Stopa neto prinosa na imovinu = X 100
Komentar
Ova stopa pokazuje mogućnosti za rast preduzeća ako je on finansiran isključivo iz internih
izvora. Može se reći da interna stopa rasta predstavlja maksimalnu stopu rasta koju preduzeće
može da ostvari ako se rast (odnosno kapitalna ulaganja ili investicioni projekti) finansira
samo iz internih izvora. Ovaj pokazatelj je vrlo značajan ako preduzeće ima poteškoće sa
pribavljanjem eksternih izvora finansiranja. Pre svega se koristi za projektovanje rasta.
Ukoliko je projektovana stopa rasta ispod ostvarene, to znači da su za finansiranje rasta
korišćeni, osim internih, i eksterni izvori finansiranja.
DIVIDENDNI PRINOS
Dividendni prinos = X 100
Dividende po običnoj akciji = X 100
Napomena: Dividende po običnoj akciji ili samo dividende po akciji.

117
Napomena: Dividendni prinos se mora izraziti u procentima ( %).
Komentar
Dividendni prinos predstavlja najrigorozniju meru prinosa akcionara zbog toga što u njegov
obračun uključujemo tržišnu cenu akcija na kraju godine. Obračunati rezultati od 12,48% i
13,54% su pre svega zbog činjenice što obični akcionari akcionari ostvaruju veće prinose u
odnosu na preferencijalne akcionare i u odnosu na kreditore, naravno zato što snose veći rizik.
Iskazani prinosi su stabilni što ostavlja dobar utisak na investitore u pogledu sigurnosti
preduzeća. Za razliku od drugih pokazatelja koji su opterećeni problemom neuporedivosti
(EPS ili P/E racio), ovi rezultati se mogu uspešno porediti sa drugim preduzećima u grani, ali
i u vremenu (u okviru istog preduzeća). Dividendni prinos se može koristiti za projektovanje
tržišne cene akcija (moguće ispitno pitanje):
Tržišna cena akcija (na kraju godine) =
Napomena: Prlikom interpretacije obračunatih vrednosti ovog racia treba biti oprezan
barem iz 2 razloga (moguće ispitno pitanje):
1.Zato što još uvek ne znamo da li postoje i kakvi su kapitalni dobici.
2.Treba imati u vidu da veće dividende mogu da znače manje sredstava za finansiranje
kapitalnih ulaganja, što se može negativno odraziti na buduće prinose.
UKUPNI PRINOS AKCIONARA (TSR – total shareholder return)
TSR =
TSR =
118
X 100
TSR = dividendni prinos + prinosi po osnovu kapitalnih dobitaka
Napomene:
1.Kapitalni dobitak = tržišna cena akcija na kraju godine – tržišna cena akcija na početku
godine
2.Obračun dividendnog prinosa za potrebe utvrdjivanja ukupnog prinosa akcionara nešto se

razlikuje u odnosu na obračun koji smo koristili prilikom prezentovanja ovog pokazatelja,
odnosno imenioci se razlikuju.
3.Na ispitu se može zahtevati da se obračunaju samo prinosi po osnovu kapitalnih dobitaka.
4.I dividendni prinos i prinos po osnovu kapitalnih dobitaka, a u skladu sa tim i ukupni prinos
akcionara (koji predstavlja njihov zbir) se moraju izraziti u procentima.
Komentar
Ukupni prinos akcionara predstavlja najpotpuniji pokazatelj prinosa za vlasnike koji jasno
pokazuje da deo prinosa dolazi po osnovu dividendi, a deo po osnovu kapitalnih dobitaka.
Tek na osnovu i jednih i drugih prinosa može se oceniti atraktivnost akcija nekog preduzeća.
Rizično bi bilo koristiti samo ovaj pokazatelj za procenu uspešnosti menadžmenta, zbog toga
što cene akcija ne zavise samo od sposobnosti menadžmenta. One mogu rasti jer je tržište
kapitala u usponu, ili padati zbog pada tržišta kapitala. Prethodno objašnjenje o korišćenju
ovog pokazatelja za procenu uspešnosti menadžmenta predstavlja satavni deo
komentara, ali se može javiti i kao posebno ispitno pitanje.
Napomena: Konkretne vrednosti svih racia biće obračunate na času (sva racia će biti detaljno
objašnjena).
Napomena; Obratiti pažnju na sledeća ispitna pitanja iz zbirke koja se odnose na ovu oblast:
160,178, 184, 205, 206, 207, 237, 238, 239, 240, 267, 302.
119
NAČIN RADA NA ČASOVIMA
Kompletan kurs traje 20 časova u trajanju od po 2 i po sata (uz pauzu od 15 minuta).

Studenti pre svakog časa (unapred) dobijaju prezentaciju sa predavanja (ili vežbi) i
prezentaciju (skriptu) koja sadrži detaljna teorijska izlaganja koja se odnose na svaku oblast
(kao i pregled karakterističnih ispitnih pitanja koja se javljaju u okviru teorijskog dela
ispita). Od studenata se očekuje da pre svakog časa barem pročitaju obe prezentacije, kako bi
izlaganja na časovima bila razumljivija, a rad brži i efikasniji. Ovakav način rada praktikuje
se tokom celokupnog trajanja časova.
Rad na časovima zasniva se na obrađivanju primera iz zbirke (od broja 3 do broja 9), što treba
da omogući sticanje znanja koje je potrebno za rešavanje konkretnih ispitnih zadataka. Na
kraju svakog izlaganja pristupa se rešavanju zadataka koji se odnose na konkretnu oblast i
koji se u sličnom obliku mogu pojaviti na ispitu. Takođe, studentima se skreće pažnja i na
karakteristična teorijska pitanja.
Tokom trajanja časova organizuju se dodatni testovi za proveru znanja.
Važna napomena: Studenti dobijaju i prezentacije koje se odnose na delove gradiva iz
kojih se na ispitu pojavljuju samo teorijska pitanja (nisu predmet ispitnih zadataka),
kao što su upravljačko računovodstvo i menadžment, upravljačko računovodstvo u
novom poslovnom okruženju, finansijsko izveštavanje, transferne cene i informisanje za
potrebe donošenja odluka o prodajnim cenama. Ove prezentacije sadrže detaljna
teorijska izlaganja i pregled karakterističnih ispitnih pitanja.
PLAN RADA NA ČASOVIMA
I deo gradiva (za kolokvijum):
1.Analiza neto obrtnog kapitala (NOK-a)

1)Definisanje i grafičko predstavljanje neto obrtnog kapitala
2)Pripremanje izveštaja o stanju i razvoju NOK-a
3)Pripremanje izveštaja o tokovima NOK-a
4)Prezentovanje karakterističnih ispitnih pitanja koja se mogu javiti u okviru teorijskog dela
ispita
5)Prezentovanje i rešavanje karakterističnih ispitnih zadataka (izveštaja)
2.Racio analiza finansijskih izveštaja

1)Racio analiza likvidnosti (racio opšte likvidnosti, racio redukovane likvidnosti, racio
likvidnosti zasnovan na novčanom toku iz poslovanja)
120
2)Racio analiza solventnosti (prva grupa racia testira kvalitet finansijske strukture – racio
pokrića stalne imovine, racio pokrića realne imovine, racio pokrića obrtne imovine NOK-om,
racio pokrića zaliha NOK-om; druga grupa racia testira nivo zaduženosti preduzeća – racio
zaduženosti, racio pokrića obaveza novčanim tokom iz poslovanja, racio pokrića kamata
zaradom, racio pokrića kamata novčanim tokom iz poslovanja)
3)Racio analiza obrta (racio obrta ukupne imovine, racio obrta vlasničkog kapitala, racio obrta
fiksne imovine, racio obrta obrtne imovine, racio obrta zaliha, racio obrta potraživanja od
kupaca, racio obrta obaveza prema dobavljačima)
4)U okviru racio analize skreće se pažnja na odnos izmedju zaduženosti i prezaduženosti
preduzeća i grafički se prezentuje prezaduženost preduzeća sa bilansiranjem gubitka u aktivi
i pasivi
5)Prezentovanje karakterističnih ispitnih pitanja
6)Prezentovanje i rešavanje karakterističnih ispitnih zadataka
3.Analiza novčanih tokova

1)Pripremanje izveštaja o novčanim tokovima
2)Racia koja se zasnivaju na novčanim tokovima (prva grupa racia pokazuje kvalitet dobitnih
ostvarenja – pokazatelj kvaliteta prihoda, pokazatelj kvaliteta dobitka; druga grupa racia
pokazuje investicione mogućnosti preduzeća – pokazatelj pokrića kapitalnih ulaganja,
pokazatelj pokrića kapitalnih ulaganja nakon pokrića dividendi; treća grupa pokazuje
mogućnosti plaćanja dividendi)
3)Prezentovanje karakterističnih teorijskih ispitnih pitanja
4) Prezentovanje i rešavanje karakterističnih ispitnih zadataka (izveštaja)
4.Analiza profitabilnosti iz perspektive investitora

1)Osnovni dobitak po akciji (BEPS)
2)Umanjeni dobitak po akciji (DEPS)
3)P/E racio
4)P/B racio
5)Racio plaćanja dividendi
6)Racio zadržavanja dobitka
7)Interna stopa rasta
8)Dividendni prinos
9)Ukupni prinos akcionara
10)Prezentovanje karakterističnih teorijskih ispitnih pitanja
5.Na časovima se po potrebi obrađuje opšta analiza finansijskih izveštaja (horizontalna,

vertikalna i grafička) i prezentuje se tzv. bilans stanja sa promenama koji se može
pojaviti na ispitu.
6.Rešavanje ispitnih zadataka koji najčešće predstavljaju kombinovane zahteve iz

prethodno navedenih oblasti.
121
Napomena: Prvi deo gradiva koji se odnosi na analizu finansijskih izveštaja se obradjuje 8
časova. Nakon završetka gradiva organizuje se test.
II deo gradiva:
7.Računovodstvo troškova
1)Kratko objašnjenje podele troškova po poslovnim funkcijama (na troškove proizvodnje i
neproizvodne troškove) i podele troškova prema bilansnom tretmanu (na troškove proizvoda i
troškove perioda) – značajne podele za rešavanje zadataka, posebno podela troškova po
bilansnom tretmanu
2)Sistem obračuna po stvarnim troškovima (kalkulacija proizvodne i komercijalne cene
koštanja, obračun kretanja zaliha, pripremanje komparativnog bilansa uspeha, kvantitativno
utvrdjivanje razlika u rezultatu izmedju perioda)
3)Sistem obračuna po standardnim troškovima (kalkulacija proizvodne i komercijalne cene
koštanja, obračun kretanja zaliha, pripremanje komparativnog bilansa uspeha)
4)Sistem obračuna po standardnim varijabilnim troškovima (kalkulacija proizvodne i
komercijalne cene koštanja, obračun kretanja zaliha, pripremanje komparativnog bilansa
uspeha)
5)Kvantitativno utvrdjivanje razlika u rezultatu izmedju različitih sistema obračuna troškova
8.Budžetiranje
1)Pripremanje parcijalnih planova (plan prodaje, plan proizvodnje, planovi troškova
proizvodnje, plan nabavke, plan neproizvodnih troškova)
2)Pripremanje master budžeta (projektovani izveštaj o novčanim tokovima uz pripremanje
parcijalnih palnova koji mu prethode – plan naplate potraživanja od kupaca i plan izmirivanja
obaveza prema dobavljačima,
projektovani bilans uspeha, projektovani bilans stanja)
9.Fleksibilno budžetiranje
1)Pripremanje fleksibilnog budžeta
2)Kontrola plana poslovnog rezultata
3) Kontrola prodajnih ostvarenja
4)Kontrola direktnih troškova
6) Prezentovanje i rešavanje karakterističnih ispitnih zadataka
10.Segmentno izveštavanje i analiza profitabilnosti (profitni i investicioni centri)

1)Pripremanje internog bilansa uspeha za potrebe menadžera profitnih ili investicionih centara
2)Pripremanje internog bilansa uspeha za potrebe centralnog menadžmenta
3)Koncepti rezultata profitnih centara (kontribucioni rezultat, kontrolabilni rezultat, divizioni
doprinos, poslovni dobitak divizije, profitne marže)
122
4)Koncepti rezultata investicionih centara (stopa prinosa, rezidualni dobitak, dodata

ekonomska vrednost)
11.Analiza prelomne tačke (CVP ANALIZA)

1) Definisanje prelomne tačke i marže sigurnosti
2)Predstavljanje kontribucionog bilansa uspeha
3)Grafičko prezentovanje prelomne tačke
4) Definisanje prelomne tačke u multiproizvodnim preduzećima
12.Informisanje za potrebe donošenja poslovnih odluka

1)Upravljanje asortimanom (bez ograničavajućih faktora i sa jednim ograničavajućim
faktorom)
2)Proizvoditi ili kupovati
3)Prodati ili preradjivati dalje
4)Prihvatanje specijalnih porudžbina
Napomena: Nakon završetka drugog dela gradiva organizuje se test.
123
124
125
126
KOMPLETNO SPREMANJE ISPITA (ZADACI I TEORIJA), NAJNOVIJA SKRIPTA, PROMOTIVNI ČAS, VIŠE
INFORMACIJA PREKO SAJTOVA FACEBOOK.COM/SVEZAUPRAVLJACKORACUNOVODSTVO,
127
KOMPLETNO SPREMANJE ISPITA (ZADACI I TEORIJA), NAJNOVIJA SKRIPTA, PROMOTIVNI ČAS, VIŠE
INFORMACIJA PREKO SAJTOVA FACEBOOK.COM/SVEZAUPRAVLJACKORACUNOVODSTVO,
128

Najnovija Skripta Iz Upravljačkog (Gradivo Za Kolokvijum)

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Najnovija Skripta Iz Upravljačkog (Gradivo Za Kolokvijum)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KOMPLETNO SPREMANJE ISPITA (ZADACI I TEORIJA), NAJNOVIJA SKRIPTA, PROMOTIVNI ČAS,

VIŠE INFORMACIJA PREKO SAJTOVA FACEBOOK.COM/SVEZAUPRAVLJACKORACUNOVODSTVO,

NAJNOVIJA SKRIPTA IZ UPRAVLJAČKOG RAČUNOVODSTVA

2.Analiza neto obrtnog kapitala

3.Racio analiza finansijskih izveštavaja

4.Analiza novčanih tokova

5.Analiza profitabilnosti iz perspektive investitora

2.Polaganje računa o stanju i uspehu (interno i eksterno)

3.Informacioni interesi korisnika finansijskih izveštaja

4.Osnovni finansijski izveštaji

Nadležnosti i odgovornosti menadžmenta i upravljačkog računovodstva

3. Donošenje odluka (najbitnija funkcija), odluke mogu biti:

Za svaku funkciju upravljačko računovodstvo obezbedjuje adekvatne informacije:

1.Za polaganje računa (eksterno), obezbedjuje informacije o punim troškovima (varijabilnim i

2.Za upravljačku kontrolu značajne su informacije o kontrolabilnim troškovima (u pitanju su

3.Za donošenje kratkoročnih (poslovnih) odluka značajne su informacije o diferencijalnim

Sadržinu (struktura) upravljačkog računovodstava čine:

1. Analiza finansijskih izveštaja

Interno polaganje računa o stanju i uspehu

4.Nalazi se u nadležnosti upravljačkog računovodstva koje ima sledeće karakteristike:

d.Dinamična oblast koja se često menja

e.Otvoreno za razne informacije

f.Ne podleže eksternoj (nezavisnoj) reviziji

Napomena: Više o karakteristikama upravljačkog računovodstva u okviru prezentacije koja

Eksterno polaganje računa o stanju i uspehu

Finansijsko izveštavanje predstavlja obaveznu aktivnost menadžmenta koja podrazumeva

intervalima, sa osnovnim ciljem da se eksternim korisnicima kao sto su akcinari, kreditori,

Značaj finansiskog izveštavanja raste sa pojavom korporativnih preduzeća i razvojem tržišta

Osnovni finansjiski izveštaji su:

3.Izveštaj o novčanim tokovima

4.Izveštaj o promenama na kapitalu

5.Napomene uz finansijske izveštaje

Karakteristike finansijskog izveštavanja (finansijskih izveštaja):

1.Obavezna aktivnost menadžera

2.Finanasijski izveštaji imaju javni karakter

3.Pripremanje i prezentovanje finanasiskih izveštaja je regulisano zakonima i

4.Pripremanje i prezentovanje finansijskih izveštaja se najčešće vrši na godišnjem nivou

5.Nalazi se u nadležnosti finansijskog računovodstava, koje ima sledeće karakteristike:

a.Pruža istorijske informacije

b.Pruža objektivne informacije

6.Finansjiski izveštaji podležu eksternoj reviziji

7.Osnovni cilj finansijskog izveštavanja je zaštita interesa stejkholdera kroz pružanje

a.Donošenje odluka o investiranju/dezinvestiranju, odobravanju kredita itd.

b.Analizu uspešnosti menadžera u stvaranju vrednosti

c.Ocenu izloženosti preduzeća kratkoročnim i dugoročnim finansijskim rizicima

Napomena: Iako su finansijski izveštaji pre svega namenjeni eksternim korisnicima (i to

Informacioni interesi korisnika finansijskih izveštaja

1.Akcionari su zainteresovani za informacije o:

d.Sposobnosti menadžera da stvaraju vrednost za vlasnike

e.Sposobnosti preduzeća da plaća dividende

a.Dugoročni kreditori su zainteresovani za solventnost i dugoročnu profitabilnost

b.Kratkoročni kreditori su zaintersovani za likvidnost preduzeća

a.Dobavljači su zaiteresovani za informacije o sposobnosti preduzeća da izmiruje svoje

b.Kupci su zainteresovani za informacije o sposobnosti preduzeća da zadovolji tražnju

U vezi sa prethodnim može se reći da su dugoročni kupci i dobavljači zainteresovani za

4.Zaposleni su zainteresovani za informacije o profitabilnosti i solventnosti, na osnovu kojih

5.Vlada je zainteresovana za globalne informacije o performansama i fianasijsko-strukturnoj

6.Menadžment je zainteresovan za informacije na osnovu kojih može da proceni likvidnost,

Ove informacije dobijaju se na osnovu analize finansijskih izveštaja. Pored fin.izveštaja

c.Atraktivna preduzeća za plasiranje viškova gotovine

Napomena: Svaki od prethodno navedenih informacionih interesa različitih korisnika

Uloga i nteres menadžmenta prilikom pripremanja i prezentovanja fin.izveštaja (polaganja

Prilikom pripremanja i prezentovanja fin.izveštaja menadžeri se nalaze u svojevrsnom sukobu