PRAVOSLAVNI  јул/август 2010.

misionar
Мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе
цена 90 динара

Тема броја

Насиље у друштву
 PRAVOSLAVNI

misionar јул / август 2010.

Реч уредника
Све­тост жи­во­та као од­го­вор на на­си­ље���������2-3
­Старечник
Пи­сма старца Јосифа Ватопедског�����������������4-6
Реч пастира
Не­ка­да и са­да – Бог дје­ла стал­но���������������� 7-10
Живот у Христу
Што не же­лиш се­би...���������������������������������� 10-12
Службе Цркве
О ва­жно­сти еру­ди­ци­је ­
па­ро­хиј­ског све­ште­ни­ка������������������������������ 13-15
Света Земља
Ка­пер­на­ум – Ка­фар На­хум�������������������������� 16-18
Подвижничко слово
О непротивљењу насиљу у поукама ­
древних монаха�������������������������������������������� 18-19
ТЕМА БРОЈА
Проблем насиља - тра­ге­ди­ја сло­бо­де������20-23
Про­блем на­си­ља: ­
па­стир­ска и ка­нон­ска пер­спек­ти­ва������������24-27
Ватра се не гаси ватром������������������������������ 28-29
Ин­тер­вју са мр Дра­га­ном Ка­ра­ном,
аси­стен­том на Православном богословском
факултету у Београду
Указивати на лепоту ­
и доброту живота������������������������������������������ 30-34
стране
Интервју са Виктором Вицановићем,
психологом у Деветој београдској гимназији
Морамо константно да радимо на себи��35-37
Цр­ква и на­си­ље у дру­штву�������������������������� 38-40
Вера и покајање – лек за ­
проблем агресивности�������������������������������� 41-43
Цр­ква и сек­те
Манипулативне технике секти��������������������44-46
Хришћанство и наука
Осврт на ево­лу­ци­о­ни­стич­ко-­
кре­а­ци­о­ни­стич­ки кон­фликт������������������������47-49
Руска хришћанска философија
Ни­ко­лај Фјо­до­ро­вич Фјо­до­ров ������������������50-53
Земља живих
Бла­го­дат­на пре­о­бра­ће­ња���������������������������� 54-55
Беседа
Све­ште­ни­ца­ма срп­ским������������������������������ 56-57
Мисли
Раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни ������������������������������ 58-60
Хришћанство на интернету
Интернет и проблем насиља����������������������61-62
Из другачијег угла
Мрачна прича������������������������������������������������ 63-64

Фотографија на Фотографија на Фотографија на Фотографија на

насловној страни корице: другој страни корице: трећој страни корице: полеђини корице:
Насиље Албанаца над Србима на Овим побеђуј! У спомен браниоцима Маркова црква
Косову и Метохији 2004. године фото: српског народа у Београду
фото: Игор Маринковић Ђакон Драган С. Танасијевић фото: Ђакон Драган С. Танасијевић фото: Ђакон Драган С. Танасијевић
 PRAVOSLAVNI
misionar УРЕЂИВАЧКИ ОДБОР:
Председник
Епископ бачки др Иринеј
Досадашњи уредници
Епископ браничевски Хризостом (1958-1983),
Епископ бачки Иринеј (1983-1994),
Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије (1994-2007)
Главни и одговорни уредник
ђакон Оливер Суботић
Оперативни уредник
Бранимир Нешић
Технички уредник
М. Р. Марковић
Секретар редакције
Лидија Глишић
Уређивачки одбор Мисионара:
јереј Вукашин Милићевић,
јереј Угрин Поповић,
јереј Горан Живковић,
јереј Јован Бабић,
Татјана Радић, Милана Вучићевић,
Александар Савић, Илија Јокић
Излази двомесечно. Годишња претплата за нашу земљу
је 500 динара. Појединачни примерак 90 динара.
Претплата за нашу земљу може се уплатити на благајни
Српске патријаршије, Краља Петра 5 или на текући
рачун. Уплате не слати поштанском упутницом!
Рукописи и фотографије се не враћају.
Текстови и прилози објављени у Православном
мисионару представљају ставове аутора.
Текући рачун динарски број:
145-4721-71 Лаики банк, Далматинска 22 Београд
Текући рачун девизни број: Intermediary Deutche Bank
AG. Frankfurt (Swift Deutdeff)
Accunt with inst: 935-9522-10, Laiki bank
Beneficiary: RS35145007110000024015
Srpska Pravoslavna Crkva, Kralja Petra 5, Beograd
271.222(497.11)
ISSN 0555-0122
2  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
вр­хун­ски од­го­вор на на­си­ље
је­сте од­у­век био у све­то­сти
соп­стве­ног жи­во­та. свет
чо­век је по­бе­дио на­сил­ни­ка у
се­би и због то­га је ка­дар да
пре­не­се спа­со­но­сни мир и на
дру­ге
...Ако те ко уда­ри по де­сном обра­зу
твом, окре­ни му и дру­ги (Мт 5, 39) ...
Бу­ди­те ви, да­кле, са­вр­ше­ни као што је
са­вр­шен Отац ваш не­бе­ски (Мт 5, 48)
Јед­на од очи­глед­них по­сле­ди­ца пра­ро­
ди­тељ­ског гре­ха је по­ја­ва на­си­ља већ у
пр­вом ко­ле­ну Ада­ма и Еве – Ка­ин уби­ја
свог бра­та Аве­ља (в. Пост 4, 8), по­ста­ју­ћи
та­ко про­то­на­сил­ник у исто­ри­ји људ­ског
ро­да. Од та­да се сте­пен на­си­ља са­мо
умно­жа­вао, при че­му ни да­на­шња ци­ви­
ли­за­ци­ја (ко­ју мно­ги на­зи­ва­ју про­све­ће­
ном, тех­но­ло­шком, на­пред­ном...) ни­је
из­у­зе­так – оно што њу раз­ли­ку­је од
прет­ход­них епо­ха ни­је сте­пен на­си­ља,
већ ње­го­ве спе­ци­фич­не про­ја­ве ко­је су
скоп­ча­не са раз­ли­ком у на­чи­ну жи­во­та,
окру­же­њу и но­вим мо­гућ­но­сти­ма при­ме­
не агре­си­је.
Хо­ли­вуд­ски фил­мо­ви, ин­ду­стри­ја
ви­део-ига­ра, те­ле­ви­зиј­ски шоу про­гра­ми,
жу­та штам­па... су учи­ни­ли да је са­вре­ме­
ни чо­век у ве­ли­кој ме­ри адап­ти­ран на
стал­ни при­лив ин­фор­ма­ци­ја о на­си­љу.
Озбиљ­не со­ци­о­ло­шке сту­ди­је ко­је би
ис­пи­та­ле сте­пен ко­ре­ла­ци­је по­ра­ста
Годишња претплата за иностранство:
Обична пошиљка:
20 EUR
Авионска:
25 EUR за Европу, 35 EUR ван Европе

Све­тост жи­во­та као
од­го­вор на на­си­ље
на­си­ља ме­ђу љу­ди­ма и ње­говог при­с уства
у мас-ме­ди­ји­ма тек тре­ба да бу­ду из­ве­де­
не, али је не­с у­мљи­во да од­ре­ђе­на ве­за
по­сто­ји. Но цео про­блем по­ра­ста на­си­ља
у са­вре­ме­ној ци­ви­ли­за­ци­ји не тре­ба сво­
ди­ти са­мо на поменуту сфе­ру јер по­сто­је
и дру­ги ва­жни фак­то­ри. При­ме­ра ра­ди,
је­дан од раз­ло­га је де­фи­ни­тив­но и одво­је­
ност од при­род­не сре­ди­не – Ни­ко­лај Бер­
ђа­јев је још сре­ди­ном 20. ве­ка при­ме­тио
да је са­вре­ме­ни чо­век пре­шао са ор­ган­
ског на ор­га­ни­за­ци­о­ни ни­во по­сто­ја­ња и
пот­пу­но се оту­ђио од свог при­род­ног
окру­же­ња, што сва­ка­ко до­но­си од­ре­ђе­не
по­сле­ди­це на пси­хо­со­мат­ском пла­ну. Још
је­дан спе­ци­фи­чан про­блем је и не­при­род­
ни тем­по жи­во­та ко­ји до­во­ди до из­ли­ва
агре­си­је у бе­за­зле­ним си­т у­а­ци­ја­ма: у
град­ском пре­во­зу, при­ли­ком че­ка­ња у
ре­ду пред шал­те­ром, на по­слу... Уз то,
це­ло­ку­пан про­блем је усло­жњен по­сто­ја­
њем ак­тив­но­сти ко­је нај­че­шће не по­сма­
тра­мо кроз при­зму агре­сив­но­сти, већ као
не­што нај­нор­мал­ни­је – „ле­ги­тим­но“
по­на­ша­ње на­ви­ја­ча на три­би­на­ма ко­је
под­ра­зу­ме­ва уз­ви­ки­ва­ње нај­по­грд­ни­јих
псов­ки на игра­че и на­ви­ја­че су­прот­ног
ти­ма је екла­тан­тан при­мер.
Штампа:
Штампарија Српске Патријаршије
ЦИП - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије,
Београд
реч уредника
По­ста­вља се пи­та­ње на ко­ји на­чин хри­
шћа­ни мо­гу оп­ста­ти у ци­ви­ли­за­ци­ји на­си­
ља и агре­си­је и оста­ти вер­ни сво­ме при­
зва­њу? У том по­гле­ду је јед­на од нај­ва­жни­
јих по­у­ка да тре­ба би­ти у исто вре­ме
му­дар и бе­за­злен (Мт 10, 16) и не од­го­ва­
ра­ти на на­си­ље на­си­љем, већ се му­дро
скла­ња­ти и не ис­ку­ша­ва­ти дру­ге, односно
по­сту­па­ти та­ко да ни­ко­га не до­ве­де­мо у
си­т у­а­ци­ју да бу­де на­си­лан пре­ма на­ма. Са
дру­ге стра­не, хри­шћа­ни сва­ка­ко тре­ба да
бра­не сво­је бли­жње од на­сил­ни­ка ка­да је
то не­из­бе­жно, ис­пу­ња­ва­ју­ћи јед­ну дру­гу
реч Го­спод­њу, о по­ла­га­њу жи­во­та за бли­
жње сво­је (Јн 15, 13) – том еван­ђел­ском
ло­ги­ком су се ру­ко­во­ди­ли сви хри­шћан­ски
ви­те­зо­ви ко­ји ни­су уз­ми­ца­ли пред на­си­
ли­ни­ци­ма ко­ји су ки­њи­ли не­јач, удо­ви­це,
си­ро­ти­њу. Но вр­хун­ски од­го­вор на на­си­ље
је­сте од­у­век био у све­то­сти соп­стве­ног
жи­во­та (уп. Мт 5, 48) – свет чо­век је по­бе­
дио на­сил­ни­ка у се­би и због то­га је ка­дар
да пре­не­се спа­со­но­сни мир и на дру­ге,
што је не са­мо дру­штве­но гле­да­но ко­ри­
сно, већ и он­то­ло­шки гле­да­но спа­со­но­сно
(в. Мт 5, 9).
С љу­ба­вљу у Хри­сту Спа­си­те­љу,
ђа­кон Оли­вер Су­бо­тић
Контакт:
Редакција: +381 11 3025 116
Маркетинг: +381 64 85 88 486
Претплата: +381 11 3025 113
Факс: +381 11 3285 519, e-mail: misionar@spc.rs
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  3
 СТАРЕЧНИК
Пи­сма
старца Јосифа
Ватопедског

Превод са грчког:
Милана Вучићевић

С та­рац Јо­сиф Ва­то­пед­ски, ко­ји се

упо­ко­јио у ју­лу про­шле го­ди­не, био
је из­у­зе­тан ду­хов­ник и мно­го је
во­лео сво­ју ду­хов­ну де­цу, ко­ју је имао не
са­мо по све­то­гор­ским ма­на­сти­ри­ма, не­го
и у све­т у. Многи ко­ји су стар­ца Јо­си­фа
има­ли за свог ду­хов­ног оца – бу­ду­ћи да
ни­с у би­ли у при­ли­ци да га че­сто ви­ђа­ју –
сла­ли су му пи­сма тра­же­ћи ње­го­ве бла­
го­сло­ве, мо­ли­тве, са­ве­те, по­у­ке. Ста­рац
је одговарао па­жљи­во и са пу­но љу­ба­ви.

О по­сту и уз­др­жа­њу
11. септембар 1988, ма­на­стир Ва­то­пед

Нај­смер­ни­ја М,
Бла­го­дат Бож­ија не­ка је са тво­
јим ду­хом!
При­мио сам тво­је пи­смо и
па­жљи­во про­чи­тао са­др­жај.
По­хвал­не су не то­ли­ко са­ме
те­ме ко­је из­но­си­те ко­ли­
4  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
ко Ва­ша до­бра же­ља и на­ме­ра за што
ис­прав­ни­јим жи­во­том у Хри­сту и, што се
то­га ти­че, увек бла­го­сло­вим бес­кра­јан
труд.
Пи­та­ње хра­не, бла­го­че­сти­ва, као на­ше
не­за­о­би­ла­зне по­тре­бе и са­став­ног еле­
мен­та, све оку­пи­ра, и не­по­треб­но је да
ка­жем и да за­ро­бља­ва за­хва­љу­ју­ћи и
по­себ­ном од­но­с у пре­ма ужи­ва­њу, ко­је
ка­рак­те­ри­ше на­шу ге­не­ра­ци­ју. Али, опет,
ве­о­ма на­гло да уки­не­мо јед­ну од нај­глав­
ни­јих вр­ста хра­не (ме­со, прим. прев)
ни­ти је ко­ри­сно ни­ти је по­хвал­но, наро-
чито стога што нас ова тема мо­жда за­ро­
бља­ва ви­ше не­го што је по­треб­но. А ни
Све­ти оци ово не хва­ле ни­ти пре­по­ру­чу­
ју, а и сâм мислим да је најисправније
сред­ње ре­ше­ње. Ко­је? Упо­тре­бу до­ве­сти
на пра­ву ме­ру ка­ко би здра­вље би­ло ста­
бил­но. Исти слу­чај је и са слат­ким за­то
што је и оно, ка­да се уме­ре­но ко­ри­сти,
нео­п­ход­но за нор­мал­но фи­зич­ко ста­ње и
жи­вот­ну рав­но­те­жу.
Ина­че, уз­др­жа­ње као бит­но жи­вот­но
пра­ви­ло са­мо се та­ко при­ме­њу­је и та­ко
по­ста­је при­ли­ка за скром­ност и хар­мо­ни­
ју у жи­во­т у. Це­ло­ку­пан пси­хо­со­мат­ски
при­ступ и на­ше жи­вот­но пра­ви­ло са­сто­ји
се од овог скла­да оп­штег уз­др­жа­ња, а сва
рав­но­те­жа це­ло­куп­ног здра­вља и те­ла и
ду­ше одав­де из­ви­ре.
Он­да се и по­ре­ме­ћен сан вра­ћа у рав­но­
те­жу и ло­ше по­ми­сли и осу­ђи­ва­ње не­ста­
ју, а рев­ност по­чи­ње да ра­сте и са­ве­сност
се ра­ђа. Та­ко, да­кле, да чи­ниш без пре­те­
ри­ва­ња и ако не­кад не успеш, не­мој се
раз­о­ча­ра­ти, не­го за­поч­ни опет и опет, и
Ми­ло­шћу Хри­сто­вом за­до­би­ћеш сва­ка­ко.
Ви сте дру­штве­ни чо­век у те­шким и
не­здра­вим вре­ме­ни­ма и не мо­же­те жи­ве­
ти по мо­на­шким про­гра­ми­ма, ко­је ни
са­ми мо­на­си да­нас не мо­гу да одр­же.
Са бла­го­сло­ви­ма и љу­ба­вљу у Хри­сту
смер­ни ста­рац Јо­сиф мо­нах
Шта рећи о ис­ку­ше­њи­ма
21. јануар 1987, Но­ви Скит (Неа Ски­ти)
Мно­го­во­ље­ном свом де­те­ту,
Очин­ски се мо­лим да је бла­го­дат Хри­
сто­ва са тво­јим ду­хом!
При­мио сам тво­је пи­смо, сва­ка­ко ма­ње
од но­ви­на, ма­да је мо­гло да бу­де и та­кво!
Отац Та­на­сис са Те­о­ном са­да од­ла­зи за
Со­лун код ле­ка­ра и по књи­гу, и мо­жда ту
и са вама по­раз­го­ва­ра­ју. А за Х. сам се
об­ра­до­вао – до­бро је да и он на­пра­ви
сво­је гне­здо за­то што вре­ме про­ла­зи и
по­сле се све чи­ни као ку­лук.
О ис­ку­ше­њи­ма шта ре­ћи? О ко­јим? О
ак­т у­ел­ни­ма или на­сту­па­ју­ћим? Ак­т у­ел­на
или су про­шла или још увек де­лу­ју, пи­то­
ми­ја су од оних ко­ја до­ла­зе, што зна­чи да
тре­ба да бу­де­мо све­сни да нам је нео­п­ход­
на ве­ћа при­пре­ма од оне ко­ју смо до са­да
по­зна­ва­ли. И ми ов­де смо упа­ли у не­ки
круг ис­ку­ше­ња ко­ји нам до са­да ни­је био
по­знат.
На­ла­зи­мо се у вре­ме­ну за ко­ји су Оци
пред­ви­де­ли да ће­мо у њему сви би­ти
ис­ку­ша­ва­ни. За са­д, стр­пље­ње и са­да и у
Бу­ду­ћем Ве­ку, амин. „Сви ко­ји по­бо­жно
хо­ће да жи­ве у Хри­сту Ису­с у, би­ће го­ње­
ни“ (2 Тим. 3, 12), „и да нам кроз мно­ге
не­во­ље ва­ља ући у цар­ство Бо­жи­је“ (Дјел.
14, 22). Ово су да­на­шње ка­рак­те­ри­сти­ке
све­та не­прав­де, у ко­ме жи­ви­мо, а ово
ни­је чак ни по­че­так оно­га што уско­ро
до­ла­зи – за со­ци­јал­ну прав­ду! Због то­га
не­мој­те би­ти у ди­ле­ми за бу­дућ­ност –
за­што ово, за­што оно. Дру­го тре­ба да вас
за­ни­ма – ка­ко да се оно­ме што до­ла­зи
су­прот­ста­ви­те тр­пље­њем и мо­ли­твом,
али и стр­пље­њем. Све има за циљ да
за­во­ли­мо Хри­ста и да пот­пу­но схва­ти­мо
сми­сао Кр­ста, што је у наше време још
по­требније. Све људ­ско се ме­ња и пре­о­
бли­ча­ва и пре­о­бра­зу­је, а ми, на­жа­лост,
оста­је­мо исти, и пу­но пу­та нам је кри­ва
сопствена оде­ћа!
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  5
 Старечник

А ја не­ка­ко идем и др­жим се, по­себ­но
су ми но­ге по­ста­ле пот­пу­но бес­ко­ри­сне...
Углав­ном, ето, има­мо пу­но бо­ле­сти. Те­ле­
фон­ске ли­ни­је су се пре­ки­ну­ле, па смо
ма­ло на­шли ми­ра, али ће их, на­жа­лост,
уско­ро поправити, па ће по­но­во по­че­ти
ва­шар!
Ис­ку­ше­ња, бо­ле­сти, ра­стан­ци, жи­вот­не
не­во­ље – сва­ки дан то слу­шаш и жа­ло­
стиш се стал­но. Ка­кав је по­стао свет без
Бо­га! Јед­на џун­гла, чо­ве­ко­у­би­ство! Бог да
нам се сми­лу­је!
Са свом својом при­вр­же­но­шћу и љу­ба­
вљу, све вас бла­го­сло­вим!
отац ваш, смер­ни Јо­сиф
Из­вор: vatopaidi.wordpress.com

Песма за старца Јосифа

Оци ма­на­сти­ра Ва­то­пе­да на­пи­са­ли су
пе­сму ко­ја опи­с у­је жи­вот бла­же­ног стар­ца
Јо­си­фа Ва­то­пед­ског, а не­ки од сти­хо­ва,
ко­је је мо­нах Те­о­фан пре­то­чио у ви­зан­тиј­
ску ме­ло­ди­ју, из­ве­де­ни су на­кон одр­жа­ва­
ња 40-однев­ног по­ме­на. Пе­сму мо­же­те
по­слу­ша­ти на интернет адреси:
http://ort­ho­do­xia-el­lhni­smos.blog­spot.com/2009/
09/blog-post_19.html
Јосиф, Јосиф, старац наш,
Ватопед га слави,
дете беше изабрано, премногих клевета
исихаста прави. икону му је предивну
Родни му је Кипар, земља послала Пресвета.
светих свој Хелади, Пресвета икону посла
а у Старворувни крену старцу у знак наде,
жизна светог ради. Панданаса – Зрак Утехе
Божијом Промишљу стиже он јој име даде.
у атонска гнезда Мно­го че­да ску­пи­ло се
да постане мудри старац, да живи близу њега,
отшелника звезда, а он их је све учио
и стане крај светитеља да је Хри­стос пре свега.
великога ногу Пресвета га на послетку
који усрдно сав живот к Ватопеду броди
мољаше се Богу. да манастир он одржи
Подвизавањем и силом, и мудро га води.
биткама, борбени Опраштао ти си свима,
старац страсти поразио оче достојан спомена,
и сав свет огњени. никада не заборави
Због из зависти приспелих чеда своја возљубљена!

6  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010


Не­ка­да и са­да –
Бог дје­ла стал­но
На­р од­н а му­д рост учи: „Без Бо­га ни пре­ко
пра­га.“ Ни­ј е ли се ово већ ви­ш е пу­та ­
ис­п у­њ а­в а­л о – не са­м о на Иза­б ра­н ом ­
на­р о­д у, но и дру­г им на­ц и­ј а­м а, па и на­м а
Про­то­је­реј мр
Алек­сан­дар Д. Сре­до­је­вић
П о­је­дин­ци, по­ро­ди­це, фа­ми­ли­је,
пле­ме­на, на­ци­је, на­ро­ди и чи­та­
ве ге­не­ра­ци­је ско­ро опит­но
мо­гли су осе­ти­ти на се­би прст и ру­ку
Бо­жи­ју ко­ја их во­ди и ру­ко­во­ди и по­ма­же
као што је не­ка­да Бог по­ма­гао је­вреј­ско­ме
на­ро­ду у њи­хо­вом бек­ству из роп­ства
ми­сир­ског и на­се­ља­ва­њу Обе­ћа­не зе­мље
(Књи­га из­ла­ска Са­му­и­ло­во­га 1 и 2, Цар­
ства 1 и 2). И сá­мо Рим­ско цар­ство је –
ка­ко ка­же ге­ни­јал­ни учи­тељ Цр­кве, Ори­
ген (осла­ња­ју­ћи се на про­ро­чан­ство Књи­
ге про­ро­ка Да­ни­ла) – настало „по про­ми­
слу Бо­жи­јем“ да би апо­сто­ли Хри­сто­ви
као „пре­му­дри лов­ци љу­ди, лак­ше раз­не­
ли исти­ну о смр­ти и вас­кр­се­њу Хри­сто­
вом. Рим­ско цар­ство је пропало ка­да је
из­вр­ши­ло сво­ју ва­се­љен­ску ми­си­ју –
За­пад­но 476. и Ис­точ­но (Ви­зан­ти­ја) 1453.
реч пастира
л. Г. Иако су ми­ну­ли свет­ски си­сте­ми –
ро­бо­вла­снич­ки, фе­у­дал­ни, ка­пи­та­ли­стич­
ки и ко­му­ни­стич­ки, у коме је из­гле­да­ло
да ће не­ста­ти Хри­ста и Хри­шћан­ства –
Хри­стос Бог и да­нас не­по­бе­ди­во три­јум­
фу­је, и то ре­чи­ма „Ја по­бе­дих свет“ и „Ја
сам Пут, Исти­на и Жи­вот“ (Јн 14,6). Ван
Хри­ста – Пу­та је бес­пу­ће, и лу­та­ње као
под ма­глом. Не по­твр­ђу­ју ли то ве­ли­ке
на­ци­је (Фран­ци, Ру­си и други)! Ван Хри­
ста – Исти­не, не­и­сти­на је – ка­ко го­во­ри
фи­ло­зоф Вол­тер: „Дру­штво без ве­ре је
го­ми­ла раз­бој­ни­ка.“ Ка­да љу­ди не ве­ру­ју
у Бо­га, ду­шу, бе­смрт­ност и грех, они та­ко
и жи­ве. Ван Хри­ста – Жи­во­та је­сте би­о­
ло­шка, фи­зич­ка смрт, али и ду­хов­но уми­
ра­ње. Ка­ко је го­во­рио До­сто­јев­ски, ако
Бо­га не­ма, чо­ве­ку је све до­зво­ље­но.
На­род­на му­дрост учи: „Без Бо­га ни пре­
ко пра­га.“ Ни­је ли се ово већ ви­ше пу­та
ис­пу­ња­ва­ло – не са­мо на Иза­бра­ном
на­ро­ду, но и дру­гим на­ци­ја­ма, па и на­ма
као ком­плет­ном ет­но(ло­шком) кор­пу­с у,
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  7
 Реч пастира
али и по­је­дин­ци­ма. Од Ви­зан­ти­је (Ис­точ­
ног рим­ског цар­ства) при­ми­ли смо пре­ко
Све­те бра­ће Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја у 9. ве­ку
не са­мо пи­сме­ност, већ и умет­ност, ар­хи­
тек­т у­ру, по­е­зи­ју, фре­ско ­сли­кар­ство и све
остале жи­вот­но хри­шћан­ске вр­ли­не и
вред­но­сти. Пло­до­ви то­га злат­ног хри­
шћанског до­ба је­с у пе­ри­о­ди све­то­род­них
Не­ма­њи­ћа (Не­ма­ње, Све­тог Са­ве и дру­
гих), све­то­род­них Ла­за­ре­ви­ћа, Бран­ко­ви­
ћа, Бал­ши­ћа, Пе­тро­ви­ћа, Обре­но­ви­ћа и
Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, оли­че­ни и у да­нас оста­
лим нам све­ти­ња­ма ко­је нам пре­ци ви­те­
шки и све­ти са­гра­ди­ше и оста­ви­ше:
Хи­лан­дар, Сту­де­ни­ца, Ђур­ђе­ви сту­по­ви,
Пећ­ка па­три­јар­ши­ја, Со­по­ћа­ни, Гра­ча­ни­
ца, Ми­ле­ше­ва, Мо­ра­ча, Де­ча­ни, Тро­но­ша,
Ра­ча, Кр­ка, Кру­па, Дра­го­вић, Ла­за­ри­ца,
Ра­ва­ни­ца, Ма­на­си­ја и дру­ге све­ти­ње, ко­је
ми – у духовној раслабљености – ни­смо
спо­соб­ни ни да окре­чи­мо,
а камоли очу­ва­мо.
Са тим бес­цен
ду­хов­но са­крал­ним
бла­гом у Бо­го­на­
дах­ну­тој ве­ри Хри­
сто­вој срп­ски
на­род је из­др­жао
пе­то­ве­ков­но роп­
ство под Ото­ма­
ни­ма, из ко­га
нас је ру­ка
Бо­жи­ја пре­ко
во­жда Ка­ра­ђор­ђа и
кња­за Ми­ло­ша
Краљ Петар у историјском сећању
српског народа ужива посебан углед
8  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010 због ношења заједничког крста са својим
народом у тешким временима
осло­бо­ди­ла кроз Срп­ску ре­во­лу­ци­ју у
Пр­вом и Дру­гом устан­ку (1804–1815–
1830). Била су то стра­дал­но му­че­нич­ка
вре­ме­на по­лу­ми­ле­ни­јум­ског роп­ства кад
су жи­ви за­ви­де­ли мр­тви­ма. У тим бор­ба­ма
на жи­вот и смрт не­моћ­них срп­ских хри­
шћа­на са над­моћ­ним, ско­ро све­моћ­ним
му­сли­ман­ским Ото­ма­ни­ма, сâм Бог им је
по­ма­гао ви­дљи­во и опи­пљи­во и „чу­вао
Ср­бе“, али и „Ср­би су чу­ва­ли Бо­га жи­во­
га“. У осло­бо­ди­лач­ким бо­је­ви­ма во­је­ва­ли
су, „пост по­сти­ли и Бо­гу се мо­ли­ли“, а Бог
им је за жр­тву да­ро­вао – сло­бо­ду, из по­бе­
де у по­бе­ду, као и Да­ви­ду над џи­ном Го­ли­
ја­том (1 књ. Са­му­и­ло­ва гл. 17).
историјски примери покајања
Та­ко ав­гу­ста 1806. л. Г. на Ми­ша­ру са око
8.000 пе­ша­ка и 2.000 ко­ња­ни­ка Ср­би по­бе­
ђу­ју Тур­ску „ар­ми­ју“ од око 40.000 вој­ни­
ка. Слич­но је би­ло и у дру­гим бо­је­ви­ма,
као на Ду­бљу л. Г. 1815. Усин­џи­ре­ни Сло­
ве­но­ср­би су у пе­то­ве­ков­ном роп­ству
жр­тво­ва­ли све за Хри­ста и ве­ру – пра­во­
сла­вље (прâвō про­сла­вља­ње Бо­га Жи­во­га
и све тва­ри Ње­го­ве), би­ли спрем­ни по­ћи у
ко­лек­тив­ну смрт и не­и­сла­ми­зи­ра­ти се.
Ни­је ли се стотинак го­ди­на доц­ни­је нешто
слично де­си­ло на Це­ру и Ко­лу­ба­ри, када је
1914. Двој­на мо­нар­хи­ја, са пре­ко 51 мили-
оном љу­ди, за­во­је­вач­ки кре­ну­ла на Ср­би­
ји­цу, од око 4,5 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка. И
та­да Бог, опет, Сте­пи на Це­ру, па Ми­ши­ћу
на Ко­лу­ба­ри – на чи­јих 130.000 глад­них и
сла­би­је на­о­ру­жа­них рат­ни­ка на­сту­па
неупоредиво већа и боље опремљена
ар­ми­ја – опет Ср­би­ма да­је по­бе­ду. Њен
за­по­вед­ник, ге­не­рал (ка­сни­је вој­во­да)
Ми­шић кле­че­ћи упу­ћу­је „ва­пај­ну мо­ли­
тву“ све­мо­гу­ћем Го­спо­ду, а ње­го­ва ар­ми­ја
од Го­спо­да би­ва на­гра­ђе­на по­бе­дом ко­јом
се за­ди­вио сав сло­бо­до­љу­бив свет (ка­ко
је пе­сник Шан­тић ка­зао: „Бог је сло­бо­ду
дао за чо­ве­ка!“).
Српски народ је у најтежим тренуцима своје
историје одолевао под знамењем крста и са
вером у силу Деснице Господње побеђивао
знатно јаче непријатеље
„По­кај­те се јер се при­бли­жи­ло Цар­ство
Не­бе­ско“ – овим ре­чи­ма Но­вог за­ве­та сви
љу­ди су по­зва­ни на по­ка­ја­ње. Св. Ни­ко­лај
у сво­јој про­по­ве­ди По­ка­ја­ње (Ср­бо­бран,
1956) на­во­ди при­мер ко­ји је и код не­хри­
шћа­на плод чи­сте са­ве­сти. У Ја­па­ну се,
наиме, фе­бру­а­ра 1936. по­бу­нио је­дан пук
ја­пан­ске вој­ске – уби­ли су не­ко­ли­ци­ну
ви­со­ких офи­ци­ра и за­у­зе­ли ви­ше др­жав­
них над­ле­шта­ва. У гу­ше­њу по­бу­не се про­
ли­ло мно­го кр­ви, а ка­да је бу­на угу­ше­на,
ми­ни­стар вој­ске, ге­не­рал Ка­ва­ши­ма, дао је
ову нео­бич­ну из­ја­ву: „Ја сам је­ди­ни кри­
вац за ове жа­ло­сне до­га­ђа­је и пот­пу­но сам
све­стан сво­је од­го­вор­но­сти.“ Уз ми­ни­стра
вој­ске, још седам ге­не­ра­ла вр­хов­ног шта­ба
је да­ло остав­ке – „под­вр­гли су са­ми се­бе
ка­зни“. Ка­кав пре­кор за хри­шћа­не ко­ји
се­бе прав­да­ју и кад су кри­ви, и увек и за
све ба­ца­ју кри­ви­цу на дру­го­га! Та­кви
не­ма­ју ни хри­шћан­ске про­све­ће­но­сти ни
ја­пан­ске са­ве­сно­сти. „Ни­ти ли­че на сво­је
хри­шћан­ске прет­ке, ко­ји су се ка­ја­ли пред
Бо­гом и чи­ни­ли све да би им Бог гре­хе
опро­стио.“ Краљ Дра­гу­тин је – због гре­ха
пре­ма оцу – по­ди­гао седам ма­на­сти­ра, а
касније се за­ка­лу­ђе­рио и – по­све­тио. Ка­ра­
ђор­ђе се отво­ре­но пред на­ро­дом по­ка­јао
за зло ко­је је учи­нио сво­ме оцу, а кнез
Ми­лош је по­ди­гао По­кај­ни­цу – за зло ко­је
је учи­нио Ка­ра­ђор­ђу. У цр­кве­ни ка­лен­дар
су уне­ти и они ко­ји су би­ли ве­ли­ки гре­
шни­ци (гре­шни­це), па су се по­ка­ја­ли.
По­кај­мо се не са­мо ре­чи­ма, не­го ду­шом и
исти­ном и до­брим де­ли­ма – ка­ко нас учи
свети Ни­ко­лај, епископ охрид­ски и жички
– по­жу­ри­мо са по­ка­ја­њем јер вре­ме жу­ри
и ле­ти. „По­кај­те се јер се при­бли­жи Цар­
ство Не­бе­ско – не­ки­ма Цар­ство, не­ки­ма
па­као.“
Сви на­ши пре­ци, зна­ни и не­зна­ни, до
Дру­гог свет­ског ра­та и по­том у ве­ћи­ни су
сво­ју веру чу­ва­ли и неговали, а туђу ува­
жа­ва­ли и по­што­ва­ли. Али је у претходних
шездесетак година је­дан део во­де­ћих пред­
став­ни­ка на­ро­да по­ху­лио на „ве­ру пра­ђе­
дов­ску“ и „за­ро­био се­бе у ту­ђи­ну“ (у ате­и­
зму) – ка­ко го­во­ри по­е­та Ње­гош. По­ла
сто­ле­ћа до­ми­ни­ра­ју­ће без­бо­жне иде­о­ло­ги­
је, која не по­шту­је Хри­сто­ву Цр­кву, је­зи­во
нам се све­ти – ско­ро да се то­пи­мо као гру­
да сне­га на вре­лом сун­цу. Под уда­ром сек­
ти, дро­ге, бе­ле ку­ге и под јаким утицајем
за­о­ста­ле ате­и­стич­ке ар­хи­ку­ге, ко­ја још
увек ра­за­ра ду­хов­но би­ће Сло­ве­но­ср­ба,
дешава нам се оно о чему сведочи Свето
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  9
 Писмо –„оче­ви је­до­ше ки­се­ло гро­жђе, а
си­но­ви­ма тр­ну зу­би“. Иако се у пос-
ледњем по­пи­су 96% становништва Србије
и Црне Горе из­ја­сни­ло као „ве­ру­ју­ћи“, а од
то­га 85% као „пра­во­слав­ни“, оних 4%
„не­ве­ру­ју­ћих“ до­ми­ни­ра кроз сред­ства
јав­ног ин­фор­ми­са­ња и без­раз­ло­жно на­ср­
ће на Цр­кву сво­га ве­ћин­ског на­ро­да.
„Беж` у цр­кву, Кра­ље­ви­ћу Мар­ко, / зар не
ви­диш да ћеш по­ги­ну­ти!“ Та­ко је ре­зо­но­
вао и пи­сао не­дав­но пре­ми­ну­ли пред­сед­
ник СА­НУ, ака­де­мик Де­јан Ме­да­ко­вић:
„Ко год је Ср­бин, а про­тив сво­је Цр­кве
Пра­во­слав­не, он је про­тив свог на­ро­да.“
Су чим ће­мо пред Ми­ло­ша
Опо­ме­ни­мо се ре­чи сло­ве­но­срп­ског
по­е­те, пу­сти­ња­ка це­тињ­ског, вла­ди­ке П.
П. Ње­го­ша: „Су чим ће­мо изић пред
Ми­ло­ша / пред Ми­ло­ша, стра­шног Оби­
ли­ћа / и оста­ле Ср­бе ви­те­зо­ве!“ До­дај­мо
ов­де во­жда Ка­ра­ђор­ђа и ње­го­ве ви­те­шке
ју­на­ке, чи­ју 200-го­ди­шњи­цу, „вас­кр­са
др­жа­ве срп­ске“ већ го­ди­на­ма мли­та­во
обе­ле­жа­ва­мо, као и 90-го­ди­шњи­це про­бо­
ја Со­лун­ског фрон­та, слав­них Би­то­ља­ца и
Со­лу­на­ца. Ка­ко би нам и по­е­та је­згро­ви­то
до­вик­нуо: „По­ко­ле­ња нек са­ви­ју гла­ве /
при по­ме­ну осве­ће­них жр­тви, / смр­зла
ср­ца веч­но нек се кра­ве / све­том ва­тром
што је па­ле мр­тви!“ Слич­но овим ре­чи­ма
и на јед­ном спо­ме­ни­ку (па­мјат­ни­ку)
пи­ше: „Чу­вај­те и ви сво­ју ве­ру ва­ко / па ће
на­ма би­ти и у гро­бу ла­ко.“
И ми усклик­ни­мо, у свом људ­ском,
жи­во­тињ­ском и биљ­ном све­т у, на зе­мљи,
под зе­мљом и на не­бе­си­ма са без­број­ним
ле­ги­о­ни­ма ан­ђел­ским, по­здра­вом што се
про­ла­ма бес­крај­ним уни­вер­зу­мом и све­
ми­ром: ХРИ­СТОС ВОС­КРЕ­СЕ – ВА­И­
СТИ­НУ ВОС­КРЕ­СЕ!  m
Аутор је свештеник при храму
Светог Саве у Београду
10  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
Свештеник
Угрин В. По­по­вић
П о­сто­ји ли дру­штве­на од­го­вор­
ност ко­ја ни­је за­сно­ва­на на лич­
ној од­го­вор­но­сти и, опет,
по­сто­ји ли лич­на од­го­вор­ност ко­ја ни­је
ба­зи­ра­на на спо­зна­ји се­бе, на стал­ном
тра­га­њу за со­бом, што ауто­мат­ски по­вла­
чи и тра­га­ње за Бо­гом.
„Стра­жи­те“, „Па­зи на се­бе“ и, на­по­кон,
„Љу­би­те бли­жње сво­је као са­ми се­бе“ је­су
са­мо не­ке од на­зна­ка ко­јим пу­тем чо­век
тре­ба да кре­не на том ин­тро­спек­тив­ном
по­ни­ра­њу, у под­ви­гу осве­шћи­ва­ња соп­
ства, као и пре­по­зна­ва­ња ли­ка Бо­жи­јег у
том истом соп­ству. „Спо­знај са­мог се­бе“
као мак­си­ма људ­ског про­ми­шља­ња, не о
се­би, већ о све­т у уоп­ште, је­сте по­тре­ба
чо­ве­ка ста­ра ко­ли­ко и по­тре­ба за ис­хра­
ном или ре­про­дук­ци­јом и, ко­ли­ко год о
тој по­тре­би зна­ли, ипак нам ње­но оства­
ре­ње из­ми­че из ге­не­ра­ци­је у ге­не­ра­ци­ју,
из епо­хе у епо­ху. Иако се пре­ва­лио огро­
ман пут од пе­ћи­не до не­бо­де­ра, ми­сте­ри­ја
зва­на чо­век ипак оста­је не­до­ку­чи­ва и не­у­
хва­тљи­ва, док са­ма по­тра­га као да је­ња­ва
из по­ко­ље­ња у по­ко­ље­ње. Мо­жда би пи­та­
ње за­што је то та­ко би­ло по­ма­ло не­у­ку­сно
с об­зи­ром на то да га не­ко мо­ра по­ста­ви­
ти, а тај не­ко мо­ра би­ти чо­век – ако сâм
ни­је од­го­нет­нуо од­го­вор, он­да би до­и­ста
би­ло хи­по­кри­зно то пи­та­ње по­ста­ви­ти
дру­ги­ма, као да од­го­вор ни­је на на­ма
са­ми­ма, од­но­сно на том чо­ве­ку ко­ји би
се евен­т у­ал­но др­знуо да са пу­ним
пра­вом по­ста­ви пи­та­ње и оче­
ку­је од­го­вор.
 Живот у Христу

Што не же­лиш се­би...

Без про­м е­н е ста­в а пре­м а жи­в о­т у и окол­н о­с ти­м а
ко­ј е нас окру­ж у­ј у не­м а ни­т и мо­ж е би­т и про­м е­н е
све­та у коме жи­в и­м о јер док год че­к а­м о да ту
про­м е­н у по­к ре­н е, из­в е­д е или за­п оч­н е не­ко ­
дру­г и, до­тле ни­с мо уче­с ни­ц и те про­м е­н е.

За­ми­сли­те свет ко­ји се ме­ња, а да се Ако раз­у­ме­мо да јед­на кон­крет­на лич­

ни­је­дан ње­гов сло­ве­сни чи­ни­лац не про­
ме­ни ни за ма­кар ма­ло – да ли би та про­
ме­на би­ла мо­гу­ћа! Ако би би­ла, шта би
ко­ме ко­ри­сти­ла? Ко би је уочио, ре­ги­стро­
вао? За­ми­сли­те свет у ко­ме би сва­ки ње­гов
сло­ве­сни чи­ни­лац ба­рем за ма­ло про­ме­
нио свој од­нос пре­ма се­би, дру­ги­ма, том
истом све­т у и ње­го­вим бе­сло­ве­сним чи­ни­
о­ци­ма. Зар тај свет истог тре­на не би био
мно­го бо­љи! Ка­ко ни­јед­на про­ме­на по
при­ро­ди сво­јој ни­је акут­на, већ пер­ма­
нент­на, то би он­да зна­чи­ло да се тај свет
тра­си­рао за про­ме­ну на бо­ље. Са­ми чи­ни­
о­ци тих про­ме­на би веома бр­зо пре­по­зна­
ли јед­ни дру­ге, про­ме­на би, са­мим тим,
би­ла ра­пид­на и све ра­пид­ни­ја, а ње­ни
чи­ни­о­ци све бли­жи и јед­ни дру­ги­ма, али и
се­би са­ми­ма све познатији.
ност пред­ста­вља из­раз и пот­пу­ни увид у
хо­ло­грам зва­ни чо­век, он­да се по се­би
раз­у­ме да спо­зна­­ју­ћи се­бе, чо­век спо­зна­је
дру­ге, спо­зна­је вр­сту, при­ро­ду, би­ва­ју­ћи
тек та­да у мо­гућ­но­сти да пре­по­зна и при­
хва­ти све ње­не ни­јан­си­ра­но­сти,
од­но­сно лич­но­сне спе­ци­фич­но­
сти, ко­ји­ма са­ма лич­ност би­ва
ап­со­лут­но аутен­тич­на и не­по­но­
вљи­ва, не пре­ста­ју­ћи, при­том, да
бу­де ме­ро­дав­на у из­ра­жа­ју це­ло­
куп­не при­ро­де чо­ве­ка. Да­кле,
јед­на кон­крет­ност ко­ја пред­
ста­вља оп­штост иако раз­ли­
чи­та, ипак ме­ро­дав­на у сво­
јој ис­то­сти са при­ро­дом
ко­јој при­па­да. А он­да су­ге­
сти­је ти­па што не же­лиш

јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  11

 Живот у Христу
се­би, не чи­ни дру­ги­ма или ако и по­ми­
слиш, ... већ си учи­нио по­ста­ју им­пле­мент­
не у оном он­то­ло­шком, из­ра­жај­ном и
од­го­вор­ном сми­слу, ко­јим се и пре­по­зна­
је­мо као би­ћа дру­штва, што ће ре­ћи –
бића од­го­вор­но­сти.
Ова­кав свет оста­је на ни­воу иде­је, уто­
пи­је, ко­ја има ма­ле шан­се да по­ста­не
ре­ал­ност про­сто­ра на ко­ме жи­ви­мо, али
не због не­из­во­дљи­во­сти про­ме­не тог све­
та, већ због непри­хва­та­ња да про­ме­на тог
све­та за­ви­си од нас. Без про­ме­не ста­ва
пре­ма жи­во­т у и окол­но­сти­ма ко­је нас
окру­жу­ју не­ма ни­ти мо­же би­ти про­ме­не
све­та у коме жи­ви­мо док год че­ка­мо да ту
про­ме­ну по­кре­не, из­ве­де или за­поч­не
не­ко дру­ги, до­тле ни­смо уче­сни­ци те про­
ме­не. За­то је и сва­ка ре­во­лу­ци­ја у исто­ри­
ји би­ла осу­ђе­на на про­ма­шај и за­то је сва­
ка је­ла де­цу сво­ју по­што ту иде­ју про­ме­не
ни­с у сви има­ли као во­ди­љу свог де­ло­ва­
ња, као од­лу­ку ко­ју су до­не­ли, већ су се
ви­ше по­ви­но­ва­ли тој иде­ји при­кљу­чив­ши
се ма­си, ко­јој је, већ по де­фи­ни­ци­ји, све
до­зво­ље­но док год је упо­тре­бљи­ва. А јед­
ном при­ста­ти на ни­во упо­тре­бљи­во­сти
зна­чи за­на­век се од­ре­ћи на­чи­на лич­но­
сно­сти. То онда значи да не уче­ству­је­мо у
не­чем свом, лич­ном, већ да сле­ди­мо,
по­дра­жа­ва­мо на­мет­ну­т у нам иде­ју као
обе­ћа­ње бо­љег су­тра ко­јег ни­смо кон­сти­
ту­и­тив­ни чи­ни­о­ци. И ка­ко то он­да ви­ше
ни­је на­ше су­тра, та­ко стал­но оста­је­мо
не­за­до­вољ­ни овим својим да­нас – сва­ко­
дне­ви­цом ко­ју жи­ви­мо у че­жњи оне ко­ју
12  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
же­ли­мо, али ко­ју ни­смо има­ли хра­бро­сти
да оства­ри­мо че­ка­ју­ћи да то не­ко ура­ди
уме­сто нас.
Лич­на од­го­вор­ност и, са­мим тим, дру­
штве­на од­го­вор­ност, као по­сле­ди­ца и
из­раз лич­не, по­чи­ње оног мо­мен­та ка­да
чо­век при­хва­ти се­бе она­квим ка­кав је­сте
и за­поч­не са про­ме­ном се­бе, „соп­стве­ног
дво­ри­шта“, оно­га што ми­сли да не ва­ља
или оно­га што ми­сли да би мо­гло би­ти
бо­ље схва­та­ју­ћи да тако ме­ња чи­тав свет,
да про­ме­на дру­гих за­ви­си од то­га ко­ли­ко
сâм чо­век про­ме­ни се­бе, те да со­бом
ме­ња овај свет и чи­ни га ме­стом бо­љим
за жи­вот свих. Схва­тив­ши ово зна­чи при­
хва­ти­ти свој део од­го­вор­но­сти у жи­во­т у
све­та, ко­ји са­да ви­ше не че­ка овог или
оног из­ба­ви­те­ља, већ по­чи­ње да се при­
пре­ма за до­ла­зак Спа­си­те­ља, Ко­ји се
па­сив­но не че­ка, већ се ка Ње­му ак­тив­но
иде. А тај ход ка Хри­сту је­сте Пут на
ко­јем је Исти­на о Жи­во­т у по­што Он Сâм
пред­ста­вља Жи­вот, и док год смо на
Ње­му, Њи­ме уче­ству­је­мо у том Жи­во­т у.
Схва­та­ју­ћи Исти­ну по­сто­ја­ња, при­хва­та­
мо Жи­вот као Дар; Дар Љу­ба­ви, ко­ји се
од­но­сом оства­ру­је, за­јед­ни­цом из­ра­жа­ва:
Љу­би­мо јед­ни дру­ге да би­смо јед­но­ду­шно
ис­по­ве­да­ли...
А љу­би­ти зна­чи при­хва­ти­ти / по­зна­ти. m
Аутор је свештеник при храму Преноса мош­
тију Светог Николаја Мирликијског у Београду
 СЛУЖБЕ ЦРКВЕ
О ва­жно­сти
еру­ди­ци­је
па­ро­хиј­ског
све­ште­ни­ка
Од са­м ог па­с ти­ра се и ­
оче­к у­ј е да се ба­в и чи­та­њ ем
и про­у ­ч ав­њ ем књи­га јер
сва­к и кан­д и­д ат за ­
све­ш те­н и­к а у да­н а­ш ње ­
вре­м е мо­ра да има ­
за­в р­ш е­н у бо­го­с лов­с ку
шко­л у или фа­к ул­т ет

Отац Александар Шмеман - пример

врхунског ерудите међу православним
свештеницима 20. века

је во­љу Бо­жи­ју та­ко што про­у­ча­ва и

Ђа­кон мр
Не­над Идри­зо­вић иш­чи­та­ва из­во­ре ко­ји о во­љи Бо­жи­јој
го­во­ре. Он је пр­ви ко­ји је по­зван да од­го­
во­ри и уте­ши сва­ког па­ро­хи­ја­на ко­ји

Д
а би па­стир сво­ме ста­ду по­ка­зао
сву во­љу Бо­жи­ју,1 као што ка­же
апо­стол Па­вле, он пр­во мора сâм
до­бро да по­зна­је ту во­љу. Па­стир упо­зна­
же­ли да зна ка­ко да жи­ви као хри­шћа­нин
у ово­ме све­т у, као и оно што га за­ни­ма за
ње­го­во спа­се­ње.2 Од­го­во­ре на ова пи­та­
ња, ко­јих има без­број, мо­же дати са­мо

1 Дап. 20, 27. 2 1Пт. 3, 15.

јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  13

 чо­век ко­ји не­пре­ста­но учи и
чи­та све оно што му мо­же
по­мо­ћи да на сва­ко пи­та­ње
од­го­во­ри. Од па­сти­ра се још
тра­жи да све у сво­јој слу­жби
оба­вља бла­го­о­бра­зно и уред­
но.3 По­зна­ва­ње по­рет­ка у слу­
жби и ка­ко тре­ба да по­сту­пи у
сва­ком по­је­ди­ном слу­ча­ју
па­сти­ра опет на­во­ди да мо­ра
да чи­та и про­у­ча­ва ти­пик и
пра­ви­ла. Као што ви­ди­мо,
на­чин на ко­ји па­стир на­до­гра­
ђу­је сво­ју лич­ност и сна­гу сво­
га ума почива је­ди­но на чи­та­
њу и уче­њу.
Од са­мог па­сти­ра се и оче­ку­
је да се ба­ви чи­та­њем и про­у­
чав­њем књи­га јер сва­ки кан­ди­
дат за све­ште­ни­ка у да­на­шње
вре­ме мо­ра да има за­вр­ше­ну
бо­го­слов­ску шко­лу или фа­кул­
тет. Зна­чи, ако се од кан­ди­да­та
за све­ште­ни­ка оче­ку­је да је
учен, он­да то значи да се од
ње­га оче­ку­је да и по­сле ру­ко­
по­ло­же­ња у све­ште­нич­ки чин
на­ста­ви уче­ње. Без об­зи­ра на
то што по­сто­је бо­го­слов­ске
шко­ле и фа­кул­те­ти у ко­ји­ма је
на­став­ним пла­ном и про­гра­
мом одређено шта све треба да
на­у­чи онај ко­ји хо­ће да бу­де
све­ште­ник, Цр­ква не мо­же да
се за­у­ста­ви са­мо на про­пи­си­ма
о сте­че­ном зна­њу кан­ди­да­та.
Она се не сме од­ре­ћи сво­је
ду­жно­сти и пра­ва да ру­ко­по­
ло­же­не све­ште­ни­ке под­се­ћа и
упу­ћу­је на то да сво­је зна­ње
на­до­гра­ђу­ју, про­чи­шћу­ју,
ис­пра­вља­ју, да по­на­вља­ју оно
што су на­у­чи­ли, јер се бо­го­
слов­ска на­у­ка не­пре­ста­но раз­

3 1Кор. 14, 40.

Отац Јован Мајендорф је на исти начин
умножавао богословске и интелектуалне
таланте као о. Александар Шмеман
ви­ја, уса­вр­ша­ва и на­пре­ду­је. За­вр­ше­на
бо­го­слов­ска шко­ла или фа­кул­тет је са­мо
те­мељ на ко­ме се мо­ра да­ље гра­ди­ти – она
да­је усме­ре­ње и спре­ма дух за да­љи раз­
ви­так и уса­врша­ва­ње. Па­стир­ска слу­жба
је пре­пу­на од­го­вор­но­сти и за­то про­па­да
онај ко­ји кон­стант­но не на­пре­ду­је. Цр­ква
од свог па­сти­ра тра­жи да све сво­је спо­
соб­но­сти и зна­ње уса­вр­ша­ва и умно­жа­ва
у ко­рист сво­је слу­жбе, и по по­тре­би и
упо­тре­бља­ва, тј. да во­ли књи­гу, да чи­та и
да учи.
Да па­стир има оба­ве­зу да чи­та и про­у­
ча­ва књи­ге има­мо по­твр­ду у Ста­ром
за­ве­ту, ка­да је Бог не­по­сред­но по­звао
Ису­са На­ви­на на слу­жбу ко­ји му је дао.
Пре­да­ју­ћи му слу­жбу, обра­тио му се
ре­чи­ма: Не­ка се не ра­ста­вља од уста
тво­јих књи­га овог за­ко­на, не­го раз­ми­шљај
о ње­му дан и ноћ, да др­жиш и тво­риш све
ка­ко је у ње­му на­пи­са­но; јер ћеш та­да
би­ти сре­ћан на пу­те­ви­ма сво­јим и та­да
ћеш на­пре­до­ва­ти.4
У Но­вом за­ве­ту апо­стол Па­вле ру­ко­по­
ло­же­ном Ти­мо­те­ју го­во­ри да па­зи на
чи­та­ње, уте­ша­ва­ње и уче­ње.5 Ако је апо­
стол Па­вле сма­трао по­треб­ним да тек
ру­ко­по­ло­же­ном Ти­мо­те­ју на­гла­си
ду­жност чи­та­ња и уче­ња, он­да та
ду­жност да­нас мо­ра би­ти још ја­че на­гла­
ше­на.
Па­стир слу­жи па­ро­хи­ја­ни­ма за њи­хо­во
спа­се­ње – он их мо­ра до­бро по­зна­ва­ти и
ду­шу њи­хо­ву у свим жи­вот­ним при­ли­ка­
ма и не­при­ли­ка­ма раз­у­ме­ти. Пут до пот­
пу­ног по­зна­ва­ња љу­ди и све­стра­ног раз­у­
ме­ва­ња људ­ске ду­ше па­стир не мо­же
от­кри­ти на дру­ги на­чин не­го пу­тем из­у­
ча­ва­ња Све­тог пи­сма – у ње­му је чо­век са
свим сво­јим ка­рак­тер­ним осо­би­на­ма –
до­брим и злим – са свим сво­јим скло­но­
сти­ма, вр­ли­на­ма и стра­сти­ма нај­тач­ни­је
опи­сан. У сво­јој слу­жби па­стир се на сва­
4 ИНав. 1, 8.
5 1Тим. 4, 13.
ком ко­ра­ку сре­ће са ду­хов­ним опа­сно­сти­
ма и те­шко­ћа­ма, због че­га му тре­ба над­
људ­ска сна­га, сми­ре­ње, стр­пље­ње, ср­ча­
ност, да не кло­не и не ма­лак­са ду­хом, да
ду­хов­но не пад­не. Из­вор из ко­га ће цр­пе­
ти по­треб­ну сна­гу да пре­бро­ди сва ис­ку­
ше­ња на­ћи ће је­ди­но у Све­том пи­сму.
На­по­ре­до са из­у­ча­ва­њем Све­тог пи­сма,
ко­је се под­ра­зу­ме­ва као над­с у­шастве­на
по­тре­ба сва­ког па­сти­ра, на­ла­зе се спи­си
ота­ца и учи­те­ља Цр­кве, у ко­ји­ма па­стир
мо­же не са­мо да чу­је глас Бо­жи­ји ко­ји је у
Све­том пре­да­њу са­чу­ван, не­го мо­же и да
на­ђе при­ме­ре ко­ји му мо­гу бити обра­зац
у ње­го­вом жи­во­т у и слу­жби. Не тре­ба да
за­бо­ра­ви­мо да спо­ме­не­мо чи­та­ње књи­га
и спи­са са­вре­ме­них бо­го­слов­ских на­уч­
ни­ка, као и на­уч­но-струч­них и цр­кве­них
ча­со­пи­са. Чи­та­њем ових књи­га и спи­са
па­сти­ру ће би­ти лакше да свој ум одр­жа­
ва у зна­њу ко­је је сте­као у сво­ме шко­ло­
ва­њу. Са­мо са та­квим уса­вр­ша­ва­њем осе­
ћа­ће се си­гур­ни­јим, тре­зве­ни­јим и
ве­шти­јим у слу­жби ко­ја му је по­ве­ре­на.
По­сто­ји још јед­на ли­те­ра­т у­ра ко­ју
па­стир не сме да за­не­ма­ри, а то је са­вре­
ме­на све­тов­на књи­жев­ност. Не мо­ра да
чи­та све што се пу­бли­ку­је (би­ло би ма­ло
пре­ви­ше), али треба да бу­де упо­знат са
ду­хом ко­ји се у њој про­ја­вљу­је.
Вр­ху­нац ова­квог тру­да и до­бре во­ље
код па­сти­ра – уз по­моћ ње­го­ве да­ро­ви­то­
сти и спо­соб­но­сти – мо­гу га упу­ти­ти и на
спи­са­тељ­ски рад. Ова­квом та­лен­т у и ра­ду
Цр­ква се ра­ду­је јер је то ко­ри­стан и
ча­стан рад.
Ка­ко бисмо за­о­кру­жи­ли сми­сао тек­ста,
за крај ће­мо се по­зва­ти на Исо­кра­та, ко­ји
је раз­ми­шљао о обра­зо­ва­њу и ре­као да је
ко­рен обра­зо­ва­ња го­рак, али да су ње­го­ви
пло­до­ви слат­ки.  m
Аутор је струч­ни са­рад­ник
Оде­ље­ња за мо­но­граф­ске пу­бли­ка­ци­је
На­род­не би­бли­о­те­ке Ср­би­је
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  15
 Света Земља
Ка­пер­на­ум – Ка­фар На­хум
Го­с под је у бли­з и­н и Ка­п ер­н а­у ­м а, на
обли­ж њем бр­д у, иза­б рао Два­н а­е ­с то­р и­ц у
апо­с то­л а, сво­ј их нај­б ли­ж их уче­н и­к а

Ха­џи Хри­стос на­чи­нио нај­ве­ћи број чу­да, али

Дра­ган Б. По­по­вић га је на кра­ју ипак про­клео због не­ве­ро­
ва­ња у Ње­га.
У Капернауму је би­ла ку­ћа Пе­тро­ве

С ва­ки град Све­те зе­мље оди­ше Хри­

стом, Ње­го­вом Реч­ју. Го­спод­ње
ре­чи све­тле си­лом ко­ја на­ди­ла­зи
сав сјај исто­ри­је. У Све­тој зе­мљи по­сто­је
и та­ква ме­ста на ко­ја је те­шко па­ла про­
по­ве­да­на реч Бо­жи­ја. Бог се не да об­ма­
ну­ти јер Он по­зна­је све оне ко­ји су
Ње­го­ви (2 Тим 2, 19). Би­блиј­ски
Ка­пер­на­ум, род­но се­ло про­ро­ка
На­у­ма, се­ло са­жа­ље­ња (се­ло
На­у­мо­во), је­сте ме­сто у ко­ме је
та­ште, ко­ју је Хри­стос ис­це­лио. Те­ме­љи
ове ку­ће су осмо­у­га­он­ и (ка­мен из овог
те­ме­ља по­ста­де „кра­је­у­га­о­ни“ у те­ме­љу
Пе­тро­па­влов­ске цр­кве у Ко­те­жу). Хри­стос
је ту имао сво­ју рад­ну со­бу, и то сре­ди­шњу
про­сто­ри­ју.
Го­спод је у бли­зи­ни Ка­пер­на­у­ма, на
обли­жњем бр­ду, иза­брао Два­на­е­сто­ри­цу
апо­сто­ла, сво­јих нај­бли­жих уче­ни­ка.
Хри­сту су у Ка­пер­на­у­му до­водили до­ста
бо­ле­сни­ка, узе­тих, бе­со­муч­них, хро­мих од

16  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010

ро­ђе­ња, и сви су би­ли ис­це­ље­ни. Сво­јом
Реч­ју Он ле­чи слу­гу рим­ског ка­пе­та­на из
од­ре­да Иро­да Ан­ти­пе (уби­це Јо­ва­на
Кр­сти­те­ља). Ка­пе­тан је био ко­ман­дант
од­ре­да који је Ирод др­жао из без­бед­но­
сних раз­ло­га – по­што зва­нич­но ни­је смео
да има војску. Иако многобожац, капетан
је био че­стит и на­кло­њен ста­ро­за­вет­ним
пра­вед­ни­ци­ма.
Хри­стос ис­це­љу­је чо­ве­ка обо­ле­лог од
гу­бе, вас­кр­са­ва два­на­е­сто­го­ди­шњу Ја­и­ро­ву
кћер, же­ну од не­кон­тро­ли­са­ног то­че­ња
кр­ви ( Лк 5,12–14; 7,1–10; 8,41 и да­ље).
А јед­ним но­вим чу­дом Го­спод кре­пи
ве­ру сво­јих апо­сто­ла, по­го­то­во тем­пе­ра­
мент­ног апо­сто­ла Пе­тра, от­кри­ва­ју­ћи сво­
ју ве­ли­чи­ну, све­зна­ње и моћ. При­ли­ку за
то да­ли су му ску­пља­чи хра­мов­ног по­ре­за,
ко­ји су ис­пред си­на­го­ге при­шли апо­сто­лу
Пе­тру и упи­та­ли га да ли ње­гов учи­тељ
пла­ћа по­рез, ко­ји је био раз­ре­зан по­сле
ва­ви­лон­ског роп­ства и ко­ји је сва­ки од­ра­
сли Изра­и­љац од сво­је два­де­се­те го­ди­не
мо­рао да пла­ћа на име одр­жа­ва­ња хра­ма и
бо­го­слу­же­ња. У по­чет­ку се пла­ћа­ла јед­на
тре­ћи­на си­кла, а ка­сни­је јед­на по­ло­ви­на.
Је­дан ста­тир вре­део је ко­ли­ко и је­дан
си­кал (ше­кел је да­нас основ­на мо­не­та
др­жа­ве Изра­ел). Крај­њи циљ овог пи­та­ња
упу­ће­ног Пе­тру ни­је био ни­ма­ло бе­за­злен
јер Го­спод ни­је при­хва­тао из­ве­сне оби­ча­је
сво­јих са­вре­ме­ни­ка, су­на­род­ни­ка, па су
ми­сли­ли да ће и овај оби­чај за­о­би­ћи ка­ко
би мо­гли да Га оп­т у­же за не­по­што­ва­ње и
овог де­ла Мој­се­је­вог за­ко­на.
Онај ко зна да ће апо­стол Пе­тар, за­ба­
цив­ши уди­цу у Га­ли­леј­ско је­зе­ро, у усти­ма
пр­ве из­ва­ђе­не ри­бе на­ћи нов­чић ста­тир
(ри­ба хро­мис, Пе­тро­ва ри­ба, и да­нас обо­
га­ћу­је во­де Га­ли­леј­ског је­зе­ра), нов­чић
ко­ји је био до­во­љан за улаз обо­ји­це у си­на­
го­гу, Тај уна­пред зна ка­ко за сво­ја стра­да­
ња, та­ко и за стра­да­ња мно­гих дру­гих:
Хри­стос да­је при­лог Ја­хве­о­вом хра­му, а
Је­вре­ји ће по­сле ра­зо­ре­ња Је­ру­са­ли­ма и
хра­ма (70. го­ди­не по Хри­сту) тај исти при­
лог да­ва­ти за Ју­пи­те­ров храм на ка­пи­то­лу
у Ри­му.
Си­на­го­ге су на­ста­ле у вре­ме ва­ви­лон­ског
роп­ства (али су се за­др­жа­ле и по­сле
по­врат­ка из овог роп­ства) – због не­мо­гућ­
но­сти Је­вре­ја да од­ла­зе у Је­ру­са­лим­ски
храм. У Христово време их је, и по­ред
Је­ру­са­лим­ског хра­ма, би­ло 470. Оне су
би­ле бо­го­слу­жбе­на ме­ста, где су бо­го­слу­
же­ња слу­же­на су­бо­том и пра­зни­ци­ма, а
ка­сни­је и че­тврт­ком и по­не­дељ­ком (ка­да
Је­вре­ји по­сте) јер се Мој­сеј у че­твр­так
по­пео на го­ру Хо­рив, а у по­не­де­љак, че­тр­
де­се­тог да­на, си­шао са пло­ча­ма Де­ка­ло­га.
У јед­ној од ка­пер­на­ум­ских си­на­го­га (ко­ја
до да­нас по­сто­ји и на­ла­зи се бли­зу Пе­тро­
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  17
 ве ку­ће) Хри­стос је из­го­во­рио: „Ако не
је­де­те те­ло Си­на Чо­ве­чи­јег и не пи­је­те
Ње­го­ву, крв не­ма­те жи­во­та у се­би.“ ( Јн 6,
53). Ове ре­чи Хри­сто­ве Све­ти оци ту­ма­че
као ди­рект­но обе­ћа­ње Све­те Ев­ха­ри­сти­је,
Све­тог при­че­шћа, Све­те тај­не над свим
све­тим тај­на­ма Цр­кве.
У Ка­пер­на­у­му Ме­си­ја про­го­ва­ра и о
пр­вен­ству апо­стол­ском, ко­је ће Га у ср­це
дир­ну­ти и на Ве­ли­ки че­тврта­к, јер ко од
њих же­ли да бу­де нај­ве­ћи, тај сви­ма тре­ба
да слу­жи. Том при­ли­ком још је ре­као да
ко при­ма де­те у Ње­го­во име, Ње­га при­ма
– при­гр­лив­ши јед­ног ма­лог де­ча­ка, Иг­ња­
ти­ја, ко­ји ка­сни­је по­ста­де Све­ти Иг­ња­ти­је
Бо­го­но­сац и епи­скоп у Ан­ти­о­хи­ји.
Многи су покушали да населе
Капернаум, али то је и да­нас не­мо­гу­ће.
Ако би се не­ка ку­ћа пре­ко да­на са­зи­да­ла,
но­ћу би се, оба­ве­зно, „са­ма од се­бе“ по­ру­
ши­ла. До да­нас у овом гра­ду, као и бли­жој
око­ли­ни, сем по­ме­ну­тих све­ти­ња, мо­же се
ви­де­ти са­мо цр­но, угље­ни­са­но ка­ме­ње.
Не­бо и зе­мља ће про­ћи, али кр­сно­ва­скр­
сне Хри­сто­ве ре­чи не­ће про­ћи ( Ис 40, 8;
Мк 13, 31).
Аутор је вероучитељ и дугогодишњи водич
по светим местима Свете Земље,
Блиског Истока и Русије
18  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
Н е­ко од ота­ца упи­та аву
Си­со­ја:
– Шта да ра­дим уко­ли­ко
се­дим у пу­сти­њи и до­ђе вар­ва­рин ко­ји
хо­ће да ме уби­је? Да ли да га уби­јем
уко­ли­ко га са­вла­дам?
А ста­рац му ре­че:
– Не­мој, већ га пре­дај Бо­гу. Јер би­ло
ко­је ис­ку­ше­ње да до­ђе, чо­век тре­ба да
ка­же: „Ис­ку­ше­ње се де­си­ло због мо­јих
гре­хо­ва.“ А би­ло ко­је до­бро да до­ђе,
он тре­ба да ка­же: „До­мо­стро­јем
Бо­жи­јим.“
Ава Ге­рон­ди­је нам је при­чао сле­де­ће:
Би­ло нас је тро­ји­ца мо­на­ха –
па­сти­ра са оне стра­не Мр­тво­га мо­ра
бли­зу Ви­си­мунда. Ка­да смо јед­ном
ше­та­ли по бр­ду, ви­де­ли смо јед­ног
дру­гог мо­на­ха – па­сти­ра ка­ко је ко­ра­
чао до­ле по­ред је­зе­ра. Не­ки Са­ра­це­ни,
ко­ји су про­ла­зи­ли ону­да, пре­сре­то­ше
га и чим га про­ђо­ше, окре­те се је­дан
од њих и од­се­че гла­ву от­шел­ни­ку. Све
ово смо по­сма­тра­ли из да­ле­ка, са пла­
ни­не. Још ни­смо би­ли ни сти­гли да
за­пла­че­мо за уби­је­ним мо­на­хом, кад,
гле, из­не­на­да је­дан од ве­ли­ких пла­нин­
ских ор­ло­ва шче­па оног Са­ра­це­на и
уз­ле­те са њим ви­со­ко у ва­здух, ода­кле
га ис­пу­сти да пад­не на зе­мљу, где од
ње­га оста­до­ше са­мо смр­ска­ни ко­ма­
ди­ћи.
Још нам је ав­а Јор­дан при­чао да је
чуо од а­ве Ни­ко­ле:
За вре­ме нај­вер­ни­је­га ца­ра Маврикија
ка­да је са­ра­цен­ски вој­ско­во­ђа На­мис
учи­нио ве­ли­ку пљач­ку, про­ла­зио сам
бли­зу Ано­на и Едо­на и угле­дао три
Са­ра­це­на ка­ко во­де јед­ног за­ро­бље­ни­
ка, мла­ди­ћа од око два­де­сет го­ди­на
ве­о­ма ле­пог по ста­су и ли­ку. Чим ме је
 Подвижничко слово
О непротивљењу
насиљу у поукама
древних монаха
При­ре­дио: + Тај­но­во­ди­тељ +
мла­дић угле­дао, по­чео је са су­за­ма у
очи­ма да ме мо­ли да га осло­бо­дим. Та­да
сам по­чео да мо­лим Са­ра­це­не да га
пу­сте.
– Не­ће­мо га пу­сти­ти – од­го­во­ри
је­дан од њих на хе­лен­ском.
– Ево, узми­те ме­не, а ње­га пу­сти­те
– ка­жем им ја – Он не мо­же под­не­ти
за­ро­бље­ни­штво.
– Не мо­же­мо га пу­сти­ти – опет ми
од­го­во­ри­ше.
– Мо­жда би­сте га осло­бо­ди­ли за
но­вац? Дај­те ми га, и ја ћу ићи да
ис­про­сим све што је по­треб­но.
– Не мо­же­мо ти га да­ти – од­го­во­ри
је­дан од њих – Обећали смо свом жре­цу
да ће­мо му за жр­тву до­ве­сти нај­леп­шу
осо­бу ко­ју на­ђе­мо. А ти бо­ље да се
из­гу­биш одав­де док и тво­ја гла­ва ни­је
по­ле­те­ла са ра­ме­на.
Та­да сам се по­кло­нио Бо­гу ва­пи­ју­ћи:
– Спа­си­те­љу наш, Го­спо­де Бо­же, спа­
си слу­гу сво­га.
У тај мах три Са­ра­це­на, об­у­зе­та
бе­сни­лом, из­ва­ди­ше ма­че­ве и по­се­ко­ше
је­дан дру­гог. Та­да узех мла­ди­ћа са
со­бом у пе­ште­ру, па по­што он ни­је
хтео да оде од ме­не, по­ста­де мо­нах.
Про­жи­вев­ши се­дам го­ди­на у мо­на­шком
под­ви­гу, он оде ка Го­спо­ду. Био је ро­дом
из Ти­ра.  m

јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  19

 Тема броја
Проблем насиља -
тра­ге­ди­ја сло­бо­де
Зло је уљез, це­л о­к уп­н им сво­ј им ­
по­р о­дом: на­с и­љ ем, стра­д а­њ ем и ­
пат­њ ом и, ко­н ач­н о, сво­ј им ­
нај­о ­м ра­ж е­н и­ј им по­р о­дом – смр­ћ у

упра­во та­ко и схва­та­ли зло: по­ред

Алек­сан­дар Ми­лој­ков до­брог, по­сто­ји и зао бог. Свет је, та­ко,
по­при­ште су­ко­ба до­брог и злог бо­га. А
чо­век? Чо­век је бој­но по­ље на ко­ме се

Н а­си­ље, стра­да­ње и пат­ња, јед­

ном реч­ју – зло, од­у­век су као
ег­зи­стен­ци­јал­на пи­та­ња за­о­
ку­пља­ли чо­ве­ков ум. Кроз фи­ло­со­фи­ју
и ре­ли­ги­ју чо­век је ве­ко­ви­ма по­ку­ша­
вао да од­го­нет­не тај­ну зла. Човекова
ка­ко ре­ли­гиј­ска, та­ко и фи­ло­соф­ска
свест временом се мењала и раз­ви­ја­ла, а
оно што је ка­рак­те­ри­са­ло сва­ку епо­ху
је­сте чо­ве­ко­ва за­чу­ђе­ност пред по­сто­ја­
њем зла. Ти­ме се по­ка­зу­је да по­сто­ја­ње
зла ни­је при­род­но. Зло је уљез, це­ло­куп­
ним сво­јим по­ро­дом: на­си­љем, стра­да­
њем и пат­њом и, ко­нач­но, сво­јим нај­о­
мра­же­ни­јим по­ро­дом – смр­ћу.
Има ли тај „не­зва­ни гост“ сво­је би­ће?
Ако има, то би­ће је или веч­но или је
ство­ре­но. Ако је веч­но, он­да је зло
бо­жан­ског по­ре­кла. Мно­ги љу­ди су
су­сре­ћу та два веч­на, бо­жан­ска прин­ци­
па – до­бро и зло. Ако ли, пак, зло ни­је
веч­но, не­го вре­ме­ни­то и ство­ре­но, он­да
се ње­го­во по­сто­ја­ње мо­ра при­пи­са­ти
Бо­гу, „Твор­ц у не­ба и зе­мље и све­га
ви­дљи­вог и не­ви­дљи­вог“. Да ли је та­ко?
Вре­ме­ном су љу­ди од­ба­ци­ли мо­гућ­
ност да по­сто­ји мно­штво бо­го­ва. Оном
јед­ном Бо­гу Ко­ји је из тог пантеона
је­ди­ни „пре­жи­вео“ љу­ди при­пи­са­ше
до­бро, му­дрост, ле­по­т у и све оно за чим
жи­вот при­род­но че­зне и што при­род­но
при­хва­та за сво­је. Но, иако је ла­жни зао
бог про­гла­шен за не­по­сто­је­ћег, зло је
оста­ло да по­сто­ји. Зло чак са­да по­сто­ји
као још ве­ћи па­ра­докс не­го он­да ка­да је
„по­сто­јао“ не­по­сто­је­ћи зао бог. Зло са­да
по­сто­ји у ство­ре­ном све­т у, у све­т у ко­ји
за свој узрок има до­бро­га Бо­га Твор­ца.

20  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010

Ну­жно се оти­ма пи­та­ње да ли је до­бри
Бог Тво­рац ство­рио зло. Ако зло по­сто­

Тема броја
ји и ако је све што по­сто­ји ство­рио Бог,
он­да је Он ство­рио и зло! Али Он је
до­бар Бог! Ка­ко је то мо­гу­ће? Ка­ква
апо­ри­ја!
Да би чо­век иза­шао из ове те­шке апо­
ри­је, мо­рао би да по­ста­ви пра­во пи­та­
ње и да на то пи­та­ње дâ пра­ви од­го­вор.
Пра­во пи­та­ње је по­сто­ји ли зло. Пра­ви
од­го­вор на то пи­та­ње је: зло не по­сто­ји.
Све што по­сто­ји, сва ви­дљи­ва и не­ви­
дљи­ва тво­ре­ви­на, по сво­јој при­ро­ди је
до­бра јер има узрок у Оно­ме Ко­ји Је­сте
– у „Твор­цу не­ба и зе­мље и све­га ви­дљи­
вог и не­ви­дљи­вог“. Иако се пло­до­ви зла
опи­т у­ју кроз на­си­ље, стра­да­ње и пат­њу,
зло ипак не по­сто­ји. Ка­ко је он­да мо­гу­
ће да оку­ша­мо ње­го­ве пло­до­ве? Пло­до­
ви зла се опу­т у­ју та­ко што се чо­век
ли­ша­ва оног ствар­но по­с то­је­ћег –
до­бра. Па­ра­док­сал­но, зло има би­ће у
не­би­ћу, у од­с у­ству до­бра.
Ову исти­ну о не­по­сто­ја­њу зла, ко­ја је
ис­кри­ста­ли­са­на на­по­ром хри­шћан­ске, као хлад­но­ћа и та­ма. Бог ни­је ство­рио
отач­ке ми­сли, ге­ни­јал­но је об­ја­снио зло. Зло је са­мо не­до­ста­так људ­ске љу­ба­
мла­ди Ајн­штајн кроз једну своју школ­ ви пре­ма Бо­гу.
ску анег­до­т у. Ње­гов про­фе­сор је – во­ђен
ло­ги­ком да зло по­сто­ји, а да је Бог тво­ У овим ре­чи­ма мла­ђа­ног Ајн­штај­на
рац све­га што по­с то­ји – до­шао до на­ла­зи се древ­на отач­ка ми­сао да зло
за­кључ­ка да је Бог узрок зла. На то ће има „би­ће у не­би­ћу“. Зло је не­до­ста­так,
ма­ли Ал­берт Ајн­штајн свом про­фе­со­ру од­с у­с тво љу­ба­ви, од­с у­с тво сми­сла,
по­ста­ви­ти сле­де­ћа пи­та­ња: од­с у­ство чо­ве­ко­вог ис­прав­ног од­го­во­ра
– Про­фе­со­ре, по­сто­ји ли хлад­но­ћа? на Бо­жи­ји при­зив. Зло је тра­ге­ди­ја сло­
– Ка­кво је то са­д пи­та­ње? На­рав­но да бо­де, тра­ге­ди­ја сло­бод­не људ­ске во­ље.
хлад­но­ћа по­сто­ји! Али и сло­бод­на во­ља је Бо­жи­ји дар
– Не, про­фе­со­ре, хлад­но­ћа не по­сто­ји. чо­ве­ку. Ако је она узроч­ник зла, а њу је
Пре­ма за­ко­ни­ма фи­зи­ке, оно што ми чо­ве­ку по­да­рио Бог, ни­је ли опет Бог –
сма­тра­мо хлад­но­ћом уства­ри је не­до­ ма­кар ин­ди­рект­но – узроч­ник зла? Јер
ста­так то­пло­те. Про­фе­со­ре, а да ли да нам Бог ни­је дао сло­бод­ну во­љу, не
по­сто­ји та­ма? би­смо ни мо­гли чи­ни­ти зло. Бо­го­му­дри
– На­рав­но да по­сто­ји! оци Цр­кве су одговорили и на ово
Не! Та­ма је са­мо не­до­ста­так све­тло­ питање. Блажени Ав­гу­с тин ка­же да
сти. Све­тлост мо­же­мо ис­пи­ти­ва­ти, али из­вор зла ле­жи у чо­ве­ко­вој сло­бод­ној
ТАМУ не мо­же­мо. Зло не по­сто­ји – исто во­љи, у ње­ном по­кре­т у. Али да Бог

јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  21


чо­ве­ку ни­је по­да­рио сло­бод­ну во­љу,
били би­смо не­по­соб­ни да тво­ри­мо пра­
вед­на и до­бра де­ла. Би­ли би­смо не­спо­
соб­ни за све оно што је вред­но хва­ле:
пр­вен­с тве­но за љу­бав. Без сло­бод­не
во­ље не би­смо мо­гли да од­го­во­ри­мо на
Бо­жи­ји при­зив: да сло­бод­но по­сто­ји­мо
у за­јед­ни­ци љу­ба­ви са Њим, да при­ми­
мо по­си­на­штво и да се на­ро­дом Бо­жи­
јим на­зо­ве­мо. Та­ква за­јед­ни­ца је мо­гу­ћа
22  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
је­ди­но та­мо где по­сто­ји сло­бо­да
и сло­ве­сност. Без ово дво­је љу­ба­
ви не­ма. Због то­га нам је Бог и
да­ро­вао сло­бо­д у, учи­нио нас
ико­на­ма Бо­жи­јим.
Са дру­ге стра­не, сло­бод­на во­ља
но­си мо­гућ­ност да се чо­век
по­кре­не у не­га­ци­ју Бо­жи­јег при­
зи­ва, у не­га­ци­ју до­бра. Но, за ово
се не може окривити дар слободе
јер сло­бод­на во­ља не под­ра­зу­ме­
ва ну­жност ко­јом би чо­ве­ка при­
мо­ра­ла да чи­ни зло. Упра­во због
то­га што на­ша вољ­на (хо­ти­мич­
на) де­ла ни­с у акт ну­жно­сти, већ
акт на­ше сло­бо­де, на­шег соп­
стве­ног „хо­ћу“, ко­ме смо ми је­ди­
ни го­спо­да­ри, на­ша су де­ла
до­стој­на по­хва­ле и по­ку­де. За­то
би­ти сло­бо­дан зна­чи би­ти и
од­го­во­ран. Ко­ме? Оно­ме по Ко­ме
све по­сто­ји, по Ко­ме се све ме­ри:
и ле­по­та, и до­бро­та, и му­дрост и
вас­це­ли жи­вот – Жи­во­ме Бо­гу
Твор­цу. Ван Оно­га Ко­ји Је­сте,
ван Бо­га Жи­во­га, не­ма би­ћа,
не­ма до­бро­те, не­ма ле­по­те, не­ма
му­дро­сти. Ван Ње­га је са­мо илу­
зи­ја ко­ја има „би­ће у не­би­ћу“, а
то је зло са сво­јим нај­там­ни­јим
по­ро­дом – смр­ћу. У тој илу­зи­ји
жи­ви да­на­шњи чо­век. Окре­нут,
сво­јом во­љом, од Бо­га као сми­
сла и ци­ља жи­во­та, чо­век је окре­
нут про­ла­зним вред­но­сти­ма. Из
чо­ве­ко­ве при­ро­де ни­је не­стао тај, од
Бо­га уса­ђен, по­крет ка сми­слу. На­ста­
вља­ју­ћи да се во­љом кре­ће, чо­век је сво­
је при­род­не мо­ћи кре­та­ња за сми­слом
усме­рио ка бе­сми­слу. Чо­век у рас­па­
дљи­вом и смрт­ном по­ку­ша­ва да от­ме и
за­др­жи жи­вот. Оту­да бес­по­штед­на бор­
ба за пре­жи­ља­ва­ње, ко­ју нај­че­шће опи­
ту­је­мо као на­си­ље и пат­њу. Све­ти Ата­
на­си­је Ве­ли­ки тај људ­ски про­ма­шај
опи­с у­је овако: „Уда­љив­ши се од по­зна­
ња Јед­ног и Исти­ни­тог, а то је Бог, и уда­
љив­ши се од же­ље за Њим, до­спе­ли су
до ра­зних и по­је­ди­нач­них же­ља те­ла.“ И
ево узро­ка сва­ко­га зла, на­си­ља и пат­ње.
Све­ти отац да­ље ка­же: „За­тим, као што
то обич­но би­ва, об­у­зе­ти же­љом за сва­
ко­ја­ким мно­гим ства­ри­ма, оства­ри­ше и
од­нос пре­ма њи­ма, та­ко да се по­бо­ја­ше
да их не из­гу­бе. Због то­га, да­кле, сту­пи­
ше у ду­шу страх, и бри­га, и ужи­ва­ње, и
ста­ра­ње о смрт­ним ства­ри­ма.“ Тај страх
да се не из­гу­бе ово­зе­маљ­ске ства­ри, ко­је
је чо­век од­ре­дио за сми­сао и циљ свог
жи­во­та и са ко­ји­ма је ус­по­ста­вио од­нос,
све­ти Ав­гу­стин на­зи­ва по­жу­дом. По­жу­
да је чо­ве­ко­во ве­зи­ва­ње за ства­ри ко­је
мо­же из­гу­би­ти про­тив сво­је во­ље. Са­да
је ја­сно за­што та­кве ства­ри чо­век гр­че­
ви­то гра­би, сте­же и чу­ва: те ства­ри су
ње­гов жи­вот – а све што чо­век по­гре­
шно чи­ни, па и нај­го­ра зла, чи­ни у
незна­њу јер ми­сли да ће тако обез­бе­ди­
ти сво­је по­сто­ја­ње. Све­ти Ата­на­си­је
ја­сно за­кљу­чу­је: „А, опет, по­што (чо­век)
же­ли, а не ис­пу­ња­ва те сво­је же­ље, на­у­
чио је да уби­ја и да чи­ни не­прав­ду.“
Ето од­го­во­ра ода­кле на­си­ље, пат­ња и
сви не­бро­је­ни по­ро­ди зла у све­т у. Ето и
пу­та од­го­во­ру ка­ко да зло са сво­јим
по­ро­дом не­ста­не. По­треб­но је шу­пљи­
ну, ни­шта­ви­ло бе­сми­сла, по­пу­ни­ти
би­ћем сми­сла. По­треб­но је жи­вот тра­
жи­ти у Жи­во­то­дав­цу, му­дрост тра­жи­ти
у Му­дро­сти, ле­по­т у у Ле­по­ти, до­бро у
До­бру. Ка­да ова бла­га стек­не, чо­век их
не мо­же из­гу­би­ти про­тив сво­је во­ље се
не може окривити за ово – ка­ко ка­же
све­ти Ав­гу­стин. А ка­да чо­век има оно
што сло­бод­но хо­ће и ка­да не­ма стра­ха
да му то ико мо­же оте­ти, он­да је сре­
ћан.
То што чо­ве­ку ни­ко не мо­же оте­ти
про­тив ње­го­ве во­ље Хри­стос на­зи­ва
„бла­гом на не­бу“: „Не са­би­рај­те се­би
бла­га на зе­мљи, где мо­љац и рђа ква­ри,
и где ло­по­ви пот­ко­па­ва­ју и кра­ду; не­го
Тема броја
са­би­рај­те се­би бла­га на не­бу, где ни
мо­љац ни рђа не ква­ри, и где ло­по­ви не
пот­ко­па­ва­ју и не кра­ду. Јер где је бла­го
ва­ше, он­де ­ће би­ти ср­це ва­ше.“ (Мт 6,
19-21) „Бла­го на зе­мљи“ је­сте оно што
све­ти Ав­гу­стин на­зи­ва по­жу­дом. Има­
ју­ћи та­кво „бла­го“, ко­је мо­же из­гу­би­ти
про­тив сво­је во­ље јер „мо­љац и рђа ква­
ри“ и „ло­по­ви пот­ко­па­ва­ју и кра­ду“,
чо­век жи­ви за­бри­нут и не­сре­тан. Ка­да
чо­век оста­ви и „ср­це сво­је“ та­мо где је
„зе­маљ­ско бла­го“, он­да се ра­ђају на­си­
По­т реб­н о је жи­в от тра­ж и­т и
у Жи­в о­то­д ав­ц у, му­д рост
тра­ж и­т и у Му­д ро­с ти, ле­п о­
ту у Ле­п о­т и, до­б ро у До­б ру.
Ка­д а ова бла­га стек­н е,
чо­в ек их не мо­ж е из­г у­б и­т и
про­т ив сво­ј е во­љ е се не
може окривити за ово –
ка­ко ка­ж е све­т и Ав­г у­с тин. ­
А ка­д а чо­в ек има оно што
сло­б од­н о хо­ћ е и ка­д а
не­м а стра­х а да му то ико
мо­ж е оте­т и, он­д а је срећан
ље, стра­да­ње и не­сре­ћа. Јер чо­век се
бо­ји да то „бла­го не из­гу­би“ – ка­ко ка­же
све­ти Ата­на­си­је. Да би се, пак, са­чу­ва­ло
„бла­го на не­бу“, ни­с у по­треб­ни ни оруж­
је, ни си­гур­но­сне бра­ве ни пси чу­ва­ри.
То бла­го чу­ва сâм чо­век – сво­јом сло­
бод­ном во­љом. Ни „рђа“, ни „мољ­ци“
ни „ло­по­ви“ том бла­гу не мо­гу ни­шта.
„Бла­го на не­бу“ се ла­ко сти­че и ла­ко
чу­ва. Чу­вар тог бла­га је са­мо јед­но сло­
бод­но, искре­но и људ­ско: „Хо­ћу.“  m
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  23
 Про­блем на­си­ља:
па­стир­ска и ка­нон­ска
пер­спек­ти­ва
Ако бисмо ипак пи­та­л и шта је основ­н и узрок
чи­њ е­њ а на­с и­љ а, ја­с но је да је то све­б о­л ест
код љу­д и – грех, од ко­ј е про­и з­и ­л а­з е све ­
оста­л е људ­с ке бо­л е­с ти и не­д у­з и.

жи­вот­не про­бле­ме? Зар се не мо­же­мо

Ми­лош В. Ма­рин­ко­вић
Не дај да те зло по­бе­ди,
не­го по­бе­ди зло до­брим (Рим 12, 21)
на­у­чи­ти из при­ме­ра жи­во­та све­тих –
ка­ко су они крот­ко под­но­си­ли различи-
те не­во­ље? Ка­ко не спо­ме­ну­ти при­мер
над при­ме­ри­ма – на­шег крот­ког Го­спо­да
Хри­ста, ко­ји се у нај­те­жим му­ка­ма, ка­да
се рас­пи­ње на Кр­сту за нас, мо­ли за сво­

Н а­си­ље се увек мо­ра по­сма­тра­

ти са ви­ше аспе­ка­та, а ни­ка­да
као по­сле­ди­ца са­мо јед­ног
узро­ка. Шта све тре­ба да се про­ме­ни у
чо­ве­ко­вој лич­но­с ти да она по­с та­не
скло­на на­си­љу? Ко­ли­ко је ду­бо­ка па­то­
ло­ги­ја чо­ве­ка ко­ји вр­ши на­си­ље пре­ма
бли­жњи­ма у по­ро­ди­ци, пре­ма дру­гим
љу­ди­ма, пре­ма бе­сло­ве­сним би­ћи­ма, па
и пре­ма са­мом се­би? Шта то у чо­ве­ку
тре­ба да се де­си да поч­не са ис­по­ља­ва­
њем агре­си­је?
Тач­но је да жи­вот у овом ве­ку но­си
број­не не­во­ље, не­прав­де и ис­ку­ше­ња,
али... Да ли на­си­љем тре­ба ре­ша­ва­ти
24  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
је му­чи­те­ље свом Оцу: „Оче, опро­сти
им, јер не зна­ју шта чи­не“ (Лк 23, 34). А
бо­го­му­дри апо­стол Па­вле нам го­во­ри:
Ни­ком не уз­вра­ћај­те зло за зло; на­стој­
те до­бро чи­ни­ти пред свим људимa. Ако
је мо­гу­ће, ко­ли­ко до вас сто­ји, имај­те
мир са свим љу­ди­ма. Не чи­ни­те осве­ту
за се­бе, љу­бље­ни, не­го по­дај­те ме­сто гње­
ву (Бо­жи­јем), јер је на­пи­са­но: Мо­ја је
осве­та, ја ћу вра­ти­ти, го­во­ри Го­спод.
Ако је, да­кле, гла­дан не­при­ја­тељ твој,
на­хра­ни га; ако је же­дан, на­пој га; јер то
чи­не­ћи згр­ну­ћеш жи­во угље­вље на гла­ву
ње­го­ву. Не дај да те зло по­би­је­ди, не­го
по­би­је­ди зло до­брим (Рим 12, 17 – 21).
„Угле­дај­те се на ме­не као и ја на Хри­ста.“
(1 Кор 11, 1) Ка­ко ма­ло нâс да­нас
ис­пу­ња­ва ове ре­чи. О, ка­ко
на­ма, са­вре­ме­ним љу­ди­ма,
хва­ли оно сми­ре­ње, оно
истин­ско хри­шћан­ско
сми­ре­ње, ко­је је увек дар
Го­спод­њи.
Ако бисмо ипак пи­та­ли
шта је основ­ни узрок чи­ње­
ња на­си­ља, ја­сно је да је
то све­бо­лест код љу­ди
– грех, од ко­је про­из­и­
ла­зе све оста­ле људ­
ске бо­ле­сти и не­ду­
зи. А где чо­век мо­же
до­би­ти пра­ви лек
од гре­ха – од гре­
хов­н ог на­ч и­н а
жи­во­та? Ниг­де дру­
где не­го у Цр­кви Хри­сто­вој, у ње­ном
ли­т ур­гиј­ском и све­то­та­јин­ском жи­во­т у.
Да би се чо­век вра­тио цр­кви – жи­вом
Хри­сто­вом ор­га­ни­зму, тре­ба да се про­ Ис­п о­в ест је увек су­с рет
бу­ди из гре­хов­ног жи­во­та. Ов­де пре­ две­ј у лич­н о­с ти у Цр­к ви:
суд­ну уло­гу има све­ште­ник, ко­ји има ду­хов­н и­к а и по­к ај­н и­к а.
бла­го­дат­ни дар да бу­де па­стир у Цр­кви. Ду­хов­н ик има ду­ж ност
Шта све­ште­ник тре­ба да чи­ни ка­да му
до­ђе чо­век ко­ји му на ис­по­ве­сти при­зна
код по­к ај­н и­к а под­с так­н е
да чи­ни на­си­ље? Ка­ко да по­сту­пи? Да ра­ђ а­њ е „но­в ог чо­в е­к а у
бисмо одо­во­ри­ли на ова пи­т а­ња, Хри­с ту“, да по­к ај­н ик ­
по­треб­но је под­се­ти­ти на основ­не еле­ по­с та­н е део здра­в ог ­
мен­те ис­по­ве­сти. тки­в а Цр­к ве и уче­с ник
Ис­по­вест је увек су­срет две­ју лич­но­ ев­х а­р и­с тиј­с ког ­
сти у Цр­кви: ду­хов­ни­ка и по­кај­ни­ка. за­ј ед­н и­ч а­р е­њ а
Ду­хов­ник има ду­жност код по­кај­ни­ка
под­стак­не ра­ђа­ње „но­вог чо­ве­ка у Хри­
сту“ (Кол 3, 9 -11), да по­кај­ник по­ста­не
део здра­вог тки­ва Цр­кве и уче­сник Мт 3,2; Мк 1,4; Лк 3,2)1 А по­кај­ник овој
ев­ха­ри­стиј­ског за­јед­ни­ча­ре­ња. Ка­да је у Све­тој тај­ни тре­ба да при­с ту­пи са
пи­та­њу по­ка­ја­ње, тре­ба пре­по­зна­ти искре­но­шћу, са на­дом у ми­лост Бо­жи­ју,
по­тре­бу да се чо­век про­бу­ди за ствар­ са же­љом да по­но­во по­ста­не део Те­ла
ност Цар­ства, а не да се упла­ши од Хри­сто­вог; не са оча­ја­њем, не­го са ра­до­
па­кле­них му­ка – што нам ја­сно по­твр­
ђу­је еван­ђел­ски по­зив: „По­кај­те се, јер 1 Љ. Сто­ја­но­вић, Па­стир­ско слу­же­ње,
се при­бли­жи­ло Цар­ство Не­бе­ско.“ (уп. Бе­о­град – Зре­ња­нин 2003, стр. 283.

јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  25


шћу, ко­ју ће до­не­ти Цар­ство Не­бе­ско
ко­је ће до­ћи.
По­кај­ник тре­ба да је спре­ман да пре­
по­зна сво­ју не­моћ и при­зна про­ма­шај,
тј. грех као све­бо­лест, и по­тра­жи од­го­
ва­ра­ју­ћи лек. A од­го­вор­ни и тре­зве­ни
па­стир мо­же да, сход­но про­це­ни, чо­ве­
ку ко­ји вр­ши на­си­ље пред­ло­жи ду­хов­
ни раз­го­вор, у ко­ме ће ја­сни­је са­гле­да­ти
лич­ност чо­ве­ка ко­ји му се обра­ћа, као и
сву тра­ги­ку ста­ња у ко­ме се на­ла­зи и
фак­то­ре ко­ји су до­ве­ли до истог. Ако се
до­го­ди да је ис­пред ду­хов­ни­ка чо­век
ко­ји има ја­сно из­ра­же­не пси­хич­ке про­
бле­ме, тре­ба га без устру­ча­ва­ња упу­ти­
ти пси­хо­те­ра­пе­у ­т у. Про­фе­сор Је­ро­тић
нам ја­сно ка­же: „Иако је по­моћ ду­хов­
ни­ка по­моћ у ве­ри, док је пси­хо­те­ра­пи­
ја по­моћ у раз­во­ју чо­ве­ка, ове ди­сци­
пли­не се не ис­кљу­чу­ју, већ се до­пу­њу­ју
и ме­ђу­соб­но под­у­пи­ру.“2
Бит­но је и да па­стир увек има у ви­ду
и оне ко­ји тр­пе на­си­ље – да их уте­ши и
да им по­мог­не оно­ли­ко ко­ли­ко је у
ње­го­вој мо­ћи.
2 В. Је­ро­тић, Хри­шћан­ство и пси­хо­ло­шки про­бле­ми
чо­ве­ка, Бе­о­град 2004, стр. 378.
26  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
Вре­де­ло би спо­ме­ну­ти од­го­вор­
ност и нâс ла­и­ка (на­ро­да Бо­жи­јег)
у Цр­кви. Зар нисмо од­го­вор­ни ка­да
се у на­шој нај­бли­жој око­ли­ни (на
на­шој па­ро­хи­ји) де­ша­ва кон­ти­ну­ра­
но на­си­ље (у по­ро­ди­ци – то је об­лик
на­си­ља са ко­јим се нај­че­шће су­сре­ће­
мо), а ми се не оба­зи­ре­мо и оста­је­
мо рав­но­д у­шни?! „Па, шта ја ту
мо­гу! Ни­сам ја струч­њак, па да
ула­зим у ком­пли­ко­ва­не од­но­се
јед­не по­ро­ди­це!“ Да, тач­но је
да ве­ћи­на нас ни­смо струч­
ња­ци који би се мо­гли ухва­
ти­ти у ко­штац са овом сло­
же­ном про­бле­ма­ти­ком, али
да ли нам је увек по­т реб­на
струч­ност? Не­кад је до­вољ­но да са­мо
са­слу­ша­мо тог чо­ве­ка ко­ји па­ти, да у
на­ма осе­ти љу­бав Хри­с то­ву, ко­ја ни­је
од ово­га све­та. Јер та­ко ис­пу­ња­ва­мо
апо­с тол­ску за­по­вест ко­ја ка­же да мо­ра­
мо „но­си­ти бре­ме­на јед­ни дру­гих, и
та­ко ис­пу­ни­те за­кон Хри­с тов“ (Гал 6,
2).
Ов­де нам се на­ме­ће и пи­та­ње епи­ти­
ми­је за овај про­ма­шај, као и за све дру­ге
људ­ске про­ма­ша­је ко­ји су из­ре­че­ни на
Све­тој тај­ни ис­по­ве­сти. Епи­ти­ми­ја тре­
ба увек и сваг­да да бу­де од­ре­ђе­на као лек
пре­пи­сан од­ре­ђе­ном чо­ве­ку. Ово зах­те­
ва па­стир­ску тре­зве­ност и му­дрост јер у
од­ре­ђи­ва­њу епи­ти­ми­је тре­ба да бу­де
при­мар­но ста­ње по­кај­ни­ка. Че­сто од
истог за­ви­си и ка­ко ће сâм по­кај­ник пој­
ми­ти епи­ти­ми­ју ко­ја му од­ре­ђе­на. А он
тре­ба да је схва­ти­ као спа­со­но­сно сред­
ство про­тив гре­хов­не не­мо­ћи, а не као
ка­зну или од­ма­зду; као пут ње­го­вог
по­нов­ног уцр­ко­вље­ња, а не са­мо као пут
пси­хо­ло­шког рас­тре­ће­ња и олак­ша­ња.
На пра­ви на­чин тре­ба раз­у­ме­ти и
ка­нон­ске од­ред­бе ко­је се ти­чу од­ре­ђи­
ва­ња на­чи­на по­бе­де над гре­хов­ном

не­мо­ћи. То ни­с у, про­сто, са­мо ка­зне,
не­го их тре­ба по­сма­тра­ти као ду­хов­ну
те­ра­пи­ју, ко­ја је, као и ле­кар­ска те­ра­
пи­ја, че­сто бол­на и стид­на. Ов­де се – у
ис­це­ли­тељ­ској на­ме­ри – од­се­ца оно
што је бо­ле­сно, јер су ис­по­вест и по­ка­
ја­ње „об­ли­ци ду­хов­ног ле­че­ња“.3
При­ли­ком од­ре­ђи­ва­ња епи­ти­ми­је
тре­ба се ру­ко­во­ди­ти ка­но­ни­ма, као
из­ра­зи­ма аутен­тич­ног пре­да­ња Цр­кве.
Са­мо је по­треб­но пра­вил­но по­и­ма­ти и
при­ме­ни­ти ка­но­не. При­с ут­но је, не
са­мо код вер­ни­ка, не­го и код мно­гих
све­ште­ни­ка, по­им ­ а­ње ка­но­на као прав­
них нор­ми кри­вич­ног за­ко­ни­ка. А да
ли се ка­но­ни могу по­им ­ а­ти исто као и
прав­не нор­ме – тре­ба ли при­ме­њи­ва­ти
део ка­но­на ко­ји го­во­ри о епи­ти­ми­ји
исто као део прав­не нор­ме ко­ји го­во­ри
о санк­ци­ји? Као од­го­вор послужиће
нам речи св. Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког из 54.
ка­но­на по­сла­ни­це упу­ће­ној Ам­фи­ло­
хи­ју, епи­ско­пу ико­ниј­ском: „О ра­зли­
ци не­на­мер­них уби­ста­ва знам да сам
пре из­ве­сних пи­сао тво­ме Бо­го­ча­шћу
(у ве­зи са 8. кан), ко­ли­ко сам мо­гао, и
ви­ше од то­га ни­шта не мо­гу ка­за­ти, а
на тво­јој му­дро­сти је да, пре­ма по­себ­
но­сти окол­но­сти, по­ве­ћа или сма­њи
епи­ти­ми­је.“
У ка­но­ни­ма св. Ва­си­ли­ја Великог, као
и не­ких по­ме­сних са­бо­ра, мо­же се
на­ћи ви­ше ка­но­на ко­ји се ба­ве на­си­
љем, ње­го­вим по­сле­ди­ца­ма и по­кај­ном
ди­сци­пли­ном која се односи на овај
грех.4 Чи­та­ју­ћи по­ме­ну­те ка­но­не, не
мо­же­мо се оте­ти ути­ску ко­ји нам го­во­
ри са ко­ли­ком су па­жљи­во­шћу, љу­ба­
3 Џ. Ма­јен­дорф, Ви­зан­тиј­ско бо­го­сло­вље, Кра­гу­је­
вац 1985, стр. 239.
4 Не­ки од по­ме­ну­тих ка­но­на: О уби­сту из не­ха­та
го­во­ре ка­но­ни Св. Ва­си­ли­ја: 8, 11, 13, 43, 54 (већ спо­
ме­нут ), 55, 56 и 57, за­тим 21. и 33. ка­нон Ан­ти­о­хиј­ског
са­бо­ра. О на­мер­ним уби­стви­ма – ка­но­ни 21. и 22.
Ан­кир­ског са­бо­ра, 2. ка­нон св. Ва­си­ли­ја (о же­на­ма ко­је
су на­мер­но абор­ти­ра­ле), О от­ми­ци де­во­ја­ка 11. ка­нон
Ан­кир­ског са­бо­ра итд.
Тема броја
вљу и стр­пље­њем Оци Цр­кве, ко­ји су
нам оста­ви­ли ове ка­но­не, при­сту­па­ли
про­бле­ма­ти­ци на­си­ља. Ја­сно је, сто­га,
да и ми има­мо од­го­вор­ност да на исти
на­чин при­сту­пи­мо сва­ком чо­ве­ку ко­ји
вр­ши на­си­ље ако же­ли да се по­ка­је и
про­ме­ни свој жи­вот.
Ја­сно је да је Цр­ква Хри­сто­ва, по­ред
оста­лог, бол­ни­ца, а ка­но­ни су ле­кар­ска
сред­ства Цр­кве, и за­то има­ју те­ра­пев­
тич­ки, ле­ко­ви­ти, це­ли­тељ­ни, спа­со­но­
сни ка­рак­тер и свр­ху.5 Сва­ко мо­же
ви­де­ти да у Цр­кви Хри­сто­вој за би­ло
ко­ји грех или страст по­сто­ји лек –
пи­та­ње је са­мо да ли ће па­стир у право
Ја­с но је да је Цр­к ва ­
Хри­с то­в а, по­р ед оста­л ог,
бол­н и­ц а, а ка­н о­н и су
ле­к ар­с ка сред­с тва Цр­к ве, ­
и за­то има­ј у те­ра­п ев­т ич­к и,
ле­ко­в и­т и, це­л и­т ељ­н и, ­
спа­с о­н о­с ни ка­рак­т ер ­
и свр­х у.
време упо­тре­би­ти пра­ви лек и да ли ће
чо­век сво­јом сло­бод­ном во­љом при­
хва­ти­ти пут по­ка­ја­ња и по­но­во при­ћи
Све­тој Ев­ха­ри­сти­ји – ле­ку бе­смрт­но­
сти – и по­но­во по­ста­ти Јед­но Те­ло. Ако
се по­тру­ди­мо да та­ко и бу­де, осе­ти­ће­
мо у се­би бла­го­вест Хри­сто­вих ре­чи:
„Ка­жем вам да ће та­ко би­ти ве­ћа ра­дост
на не­бу због јед­ног гр­је­шни­ка ко­ји се
ка­је, не­го­ли за де­ве­де­сет и де­вет пра­
вед­ни­ка ко­ји не­ма­ју по­тре­бе за по­ка­ја­
њем“ (Лк. 15, 7).  m
5 Све­ште­ни ка­но­ни Цр­кве, увод и прир.
еп. Атанасије Јевтић, Бе­о­град, 2005, стр. 21.
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  27
 Ватра се ­
не гаси ватром
Пра­во­с лав­на Цр­ква учи ­
да се на на­си­ље увек од­го­ва­ра ­
до­бро­чи­ње­њем, и Цр­ква је на сва­ко
на­си­ље пре­ма Њој ак­тив­но ­
уз­вра­ћа­ла до­бро­чи­ње­њем

би­ло кон­тра­про­д ук­тив­но. Број­не и

Не­ма­ња Ан­дри­ја­ше­вић
честе ве­сти са ра­ти­шта (и сâм сам
од­ра­стао у том вре­ме­ну) ни­с у спре­чи­

Б рој­ни мас-ме­ди­ји и сред­ства

ин­фор­ми­са­ња нас уве­ра­ва­ју да
је насиље данас при­с ут­ни­је
не­ко ика­да ра­ни­је. Не сла­жем се да је
тако. Шта би рекли вековима тлачени,
колонизирани народи? Они су мо­ра­
ли учи­ти и зна­ти раз­не је­зи­ке на­ста­ле
из ла­тин­ског (да би, ваљ­да, зна­ли да
чи­та­ју прав­не ко­дек­се у ко­ји­ма им је
– као „дру­го­ра­зред­ним на­ро­ди­ма“
ме­сто – а пра­ва им се не­што и ни­с у
по­ми­ња­ла, а ни де­фи­ни­са­ла).
Де­ве­де­се­те го­ди­не про­шло­га ве­ка
обе­ле­жи­ле су и не­пре­кид­но при­ка­зи­
ва­ње стра­шних и муч­них сце­на (пре
све­га на те­ле­ви­зи­ји). Иако се го­во­ри­
ло да је то при­ка­зи­ва­ње ре­ал­ног ста­
ња и да га је нужно приказати, то је
ле и сма­њи­ле рас­пи­ри­ва­ње зла и
мр­жње, а пи­та­ње је да ли је при­ка­зи­
ва­ње „реалног стања“ има­ло за циљ да
се од­у­пре злу. Зар ни­је до­вољ­но да
про­чи­та­мо да се не­где де­си­ло не­ко
зло? Упра­во нам при­мер број­ног при­
ка­зи­ва­ња и по­на­вља­ња гро­зо­мор­них
сце­на са ра­ти­шта све­до­чи да је то
има­ло сво­је пло­до­ве – ре­зул­ти­ра­ло је
ти­ме да се и на дру­гој стра­ни по­ја­ви
још ве­ћи број љу­ди ко­ји ће на још
го­ри и без­оч­ни­ји на­чин мо­ћи да по­чи­
не мно­го го­ре од ви­ђе­ног, тј. при­ка­за­
ног.
Пра­во­слав­на Цр­ква учи да се на
на­си­ље увек од­го­ва­ра до­бро­чи­ње­њем,
и Цр­ква је на сва­ко на­си­ље пре­ма Њој
ак­тив­но уз­вра­ћа­ла до­бро­чи­ње­њем.

28  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010


На еко­ло­шко на­си­ље и из­град­ње штет­
них фа­бри­ка Цр­ква је од­го­ва­ра­ла
не­го­ва­њем и за­шти­том при­ро­де. Сва­
ко ко је по­се­тио не­ки ма­на­стир најпре
по­ми­сли на пре­див­не при­род­не оазе и
не­го­ва­ње ле­по­те ово­га све­та. Тре­ба
под­се­ти­ти и да са­да­шњег ва­се­љен­ског
па­три­јар­ха, Ње­го­ву Све­тост г. г. Вар­
то­ло­ме­ја зо­ву „зе­ле­ни па­три­јарх“
упра­во због не­се­бич­ног и пре­да­ног
уче­шћа и лич­ног на­по­ра у за­шти­ти
при­ро­де и тво­ре­ви­не. На на­си­ље пре­
ма чо­ве­ку Цр­ква је од­го­ва­ра­ла при­
хва­та­њем и за­шти­том љу­ди – без
об­зи­ра на све њи­хо­ве раз­ли­чи­то­сти.
Ова­ко је би­ло кроз цео сред­њи век, у
Пр­вом и у Дру­гом свет­ском ра­т у, у
број­ним те­шким де­це­ни­ја­ма по­сле,
као и у зло­чи­нач­ком бом­бар­до­ва­њу
Ре­пу­бли­ке Срп­ске, а ка­сни­је и Ср­би­је.
Др­же­ћи се иде­а­ла и при­ме­ра Све­тог
пи­сма, ис­по­ве­да­ју­ћи и чи­не­ћи љу­бав
пре­ма сви­ма, а он­да и жи­ве­ћи истин­
ска људ­ска пра­ва пре­ма сви­ма, Цр­ква
је по­ка­за­ла и до­ка­за­ла да ни­је за­бо­ра­
ви­ла то­ли­ко за­сту­пље­не те­ме у Но­вом
за­ве­т у и Хри­стов од­нос пре­ма ово­ме
– по­чев од при­че о Са­мар­јан­ки (Јн 4,5-
43), при­че о ми­ло­сти­вом Са­ма­ри­ћа­
ни­ну (Лк 10,30-37), при­че о ми­та­ру и
фа­ри­се­ју (Лк18,10-14 ), Хри­с то­вог
од­но­са пре­ма Зак­хе­ју (Лк 19,1-10), па
све до ве­ли­чан­стве­не при­че о блуд­
ном си­ну (Лк 15,11-32).
За­то се да­нас по­ста­вља пи­та­ње ка­ко
умањити и превазићи на­си­ље. Упра­во
пе­да­го­шким сред­с тви­ма ко­је хри­
шћан­ство ну­ди: по­се­ћи­ва­њем Бо­го­
слу­же­ња, где уче­ству­је­мо у пре­о­бра­
жа­ва­њу ово­га све­та и па­ле при­ро­де, а
да при то­ме не­ма ни по­ми­сли о уни­
шта­ва­њу или на­си­љу – стра­хо­те и бес­
плод­не ужа­сне сце­не да­ле­ко су од
ето­са пра­во­слав­ног уче­ња и де­ла­ња.
Тема броја
Пе­да­го­шки ме­тод Цр­кве го­во­ри да се
ва­тра не га­си ва­тром јер ће ве­ћи по­жар
и ужас на­ста­ти. Сто­га Цр­ква ну­ди
Све­т у тај­ну Ли­т ур­ги­је као по­чет­ни и
основ­ни ко­рак ка раз­у­ме­ва­њу про­бле­
ма и при­ро­де на­си­ља, а са­мим тим и
пре­ва­зи­ла­же­њу ове су­ро­ве сла­бо­сти.
Ли­т ур­гиј­ско из­гра­ђи­ва­ње не ко­ри­сти
ме­то­де што ду­жег вре­мен­ског гле­да­ња
у зло, већ по­бе­ђи­ва­ња зла и зло­га
до­брим.
Ра­ша По­пов ка­же: „Ра­си­зам се у
да­на­шње вре­ме пре­по­зна­је као на­ка­
зно ис­по­ља­ва­ње људ­ске мр­жње. Он
по­чи­ва на не­при­зна­ва­њу чи­ње­ни­це да
су сви љу­ди без раз­ли­ке че­да људ­ског
ро­да. Ра­си­сти би на не­ки не­мо­гу­ћи
на­чин сми­ри­ли сво­је из­ли­ве гне­ва
пре­ма дру­гим ра­са­ма тек кад би сва
људ­ска би­ћа по­ста­ла иден­тич­ни бли­
зан­ци!“ И, за­и­ста, ова ужа­сна реч –
мр­жња, ко­ја со­бом но­си још ужа­сни­је
зна­че­ње, не мо­же би­ти по­бе­ђе­на уни­
фи­ка­ци­јом и сво­ђе­њем на то да сви
љу­ди бу­ду у што ве­ћој ме­ри исти или
слич­ни, већ су­прот­но – да сва­ко при­
хва­ти оног дру­гог, оног по­ред се­бе
или пре­ко пу­та се­бе, уз све да­то­сти и
раз­ли­чи­то­сти. Упра­во она­ко ка­ко је
то чи­нио Хри­стос и ка­ко Цр­ква и
да­нас учи.
Сва­ко ко се­бе сма­тра хри­шћа­ни­ном
и ко је ве­ру­ју­ћи не са­мо да не во­ли
на­си­ље, већ се ак­тив­но и све­сно бо­ри
про­тив ње­га. Сва­ки чо­век тре­ба да
бу­де све­стан да Цр­ква у Се­би са­др­жи
оно до­бро ко­је је­ди­но мо­же по­бе­ди­ти
и пре­о­бра­зи­ти оно зло у на­ма и око
нас. Цр­ква не ле­чи и не из­гра­ђу­је они­
ме што има, већ они­ме што је­сте –
са­бра­њем ве­ру­ју­ћег на­ро­да око епи­
ско­па и све­ште­ни­ка.  m
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  29
 Ин­тер­вју са мр Дра­га­ном Ка­ра­ном, аси­стен­том на
Православном богословском факултету у Београду
Указивати
на лепоту
и доброту
живота
Разговор водила Милана Ивковић
П осебан значај за решавање
проблема агресивности и
насиља у друштву, гледано са
аспекта православне теологије, имају
пастирско богословље и психологија. У
складу са тиме, разговарамо са мр
Драганом Караном, асистентом на пред-
мету Пастирско богословље са психоло-
гијом Православног богословског
факултета у Београду.
zВе­
z ћи­на пси­хо­ло­га сма­тра да у осно­ви
сва­ко­га на­си­ља ле­жи сла­бост, од­но­сно
да је лич­ност ко­ја је „сла­би­ја“ са­мим
тим и скло­ни­ја на­си­љу. Шта је
насиље? Како га дефинисати и како
прићи проблему насиља?
30  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
- Чи­ње­ни­ца је да се сва­ко­днев­но
су­сре­ће­мо са ра­зним об­ли­ци­ма на­си­ља
и агре­сив­но­сти, као и да се онo про­ја­
вљу­је у ра­зним об­ли­ци­ма, на разним
местима и у разним приликама – од
вр­ти­ћа, основ­них шко­ла, ста­ди­о­на, ули­
ца, па све до ме­ђу­на­род­них од­но­са.
Про­шли век је по­ка­зао стра­вич­ни
по­тен­ци­јал агре­си­је ко­ју чо­век по­се­ду­је
и ко­јој је до­во­љан са­мо је­дан тре­ну­так
да би се ис­по­љи­ла, па да се дру­штва и
кул­т у­ре ко­је су ве­ко­ви­ма гра­ђе­не пре­
тво­ре у прах и пе­пео. На по­ста­вље­но
пи­т а­ње ни­је мо­гу­ће од­г о­в о­ри­ти
директно јер су – са психоаналитичког
аспекта – на­си­ље и агре­сив­ност, као
ње­го­ва осно­ва, као и њихови мо­дер­ни
то­ко­ви, са­став­ни део људ­ске лич­но­сти,
уз по­моћ ко­јих чо­век оства­ру­је ег­зи­
стен­ци­ју.

Ста­ње не­мо­ћи пру­жа при­ли­ку про­ја­
вљи­ва­ња агре­сив­но­с ти као осо­би­не
људ­ске при­ро­де, чи­ји је циљ са­мо­од­бра­
на и очу­ва­ња ин­те­гри­те­та и жи­во­та.
Отац пси­хо­а­на­ли­зе Сиг­мунд Фројд – у
по­ку­ша­ју да по­ја­сни на­ста­нак ду­шев­ног
кон­флик­т а као глав­ног узроч­ни­ка
хи­сте­ри­је и не­у­ро­зе – на­сто­ји да при­ка­
же там­не са­др­жа­је не­све­сно­га де­ла људ­
ске лич­но­сти. Ис­тра­жу­ју­ћи са­др­жа­је
ње­ног не­све­сног де­ла, Фројд уоча­ва
агре­сив­ност, а у његовим радовима су
запажена два приступа овом проблему.
Пре­ма ње­го­вом ра­ни­јем ми­шље­њу агре­
си­ја је са­мо ком­по­нен­та ли­би­да ко­ја
има за циљ да по­мог­не у оства­ре­њу
при­јат­но­сти и за­до­вољ­ства. Не­ко­ли­ко
го­ди­на ка­сни­је Фројд ре­ди­гу­је ову те­о­
ри­ју го­во­ре­ћи о два ин­стинк­та уну­тар
чо­ве­ка ко­ји по­ста­ју по­кре­та­чи ње­го­вог
по­на­ша­ња: ин­стинкт жи­во­та – eros, и
ин­стинкт смр­ти – tha­na­tos. Ин­стинкт
смр­ти је те­жња да се чо­век вра­ти у ста­
ње хо­мо­ста­зе, ко­ју ка­рак­те­ри­ше из­бе­га­
ва­ње сва­ког ви­да на­пе­то­сти, од­но­сно
вра­ћа­ње из ор­ган­ског у нео­р­ган­ски
на­чин по­с то­ја­ња. Деј­с тво ин­с тинк­та
смр­ти ис­по­ља­ва се кроз три рад­ње: на
пр­вом је ме­сту ауто­де­струк­тив­ност; а
уко­ли­ко над­вла­да ин­с тинкт жи­во­та,
ауто­де­струк­тив­ност се усме­ра­ва ка спо­
ља­шњем објек­т у у ви­ду агре­сив­но­сти и
де­струк­тив­но­сти. Крај­њи плод де­ло­ва­
ња ин­стинк­та смр­ти је­сте мр­жња. Ме­ђу­
тим, енер­ги­ја агре­сив­но­сти ко­ја по­сто­ји
у чо­ве­ку не тре­ба оба­ве­зно да се по­сма­
тра не­га­тив­но јер она са­ма по се­би ни­је
не­га­тив­на, не­го је од Бо­га да­ро­ва­на
чо­ве­ку и у слу­жби је жи­во­та и оства­ре­
ња до­мо­стро­ја Божи­јег.
Може ли се насиље разврстати на
zz
те­ле­сно, ду­шевно и ду­хов­но?
- Сва­ки вид ко­му­ни­ка­ци­је у ко­ме се
при­ме­њу­је си­ла, та­мо где је­дан од су­ди­
Тема броја
о­ни­ка осе­ћа страх и не­си­гур­ност, ука­зу­
је на то да дру­га осо­ба у свом на­сту­пу
има до­зу на­си­ља и да при­ме­њу­је си­лу,
то јест у ве­ћој или ма­њој ме­ри на­сту­па
агре­сив­но. У са­вре­ме­ној ли­те­ра­т у­ри
по­сто­је по­де­ле на раз­не об­ли­ке на­си­ља
(по­ро­дич­но, ма­ло­лет­нич­ко, дру­штве­но
итд), али оно се мо­же по­де­ли­ти и на ове
три ка­те­го­ри­је: те­ле­сно, ду­шев­но и
ду­хов­но.
При­ме­ре те­ле­сног ни­је по­т реб­но
на­во­ди­ти јер су, на жа­лост, оп­ште по­зна­
ти. Про­блем је, ме­ђу­тим, у то­ме што је
те­ле­сно на­си­ље увек пра­ће­но ду­шев­
ним, та­ко да жр­тва са „ла­ким те­ле­сним
Сва­к и вид ду­хов­н ог ­
жи­в о­та ко­ј и се ба­з и­ра ­
на би­л о ком ви­д у агре­с и­ј е
и на­с и­љ а у би­л о ко­ј ој ­
фор­м и ни­ј е при­р о­д ан
Цр­к ви, и као та­к ав је ­
стран цр­к ве­н ом пре­д а­њ у
по­вре­да­ма“ оби­чно има и те­шке ду­шев­
не по­вре­де, што ја­сно ука­зу­је на ду­шев­
не пат­ње, од­но­сно на то да је про­стор
ду­шев­ног стра­да­ња ве­о­ма ком­плек­сан.
Ду­шев­но на­си­ље је вема слич­но те­ле­
сном. Сва­ки вид на­си­ља је и на­си­ље на
ду­шев­ни жи­вот, а под тим под­ра­зу­ме­
ва­мо све ду­шев­не функције чо­ве­ка –
као што су емо­ци­о­нал­на стра­на жи­во­та,
мо­ти­ва­ци­ја, во­ља итд. При­мер мо­же
би­ти од­нос мај­ке и де­те­та у фа­зи Еди­по­
вог ком­плек­са, ка­да мај­ка над соп­стве­
ним де­те­том не­све­сно вр­ши на­си­ље,
што за по­сле­ди­цу има то да оно ка­сни­је
не успе­ва да се оса­мо­ста­ли и за­сну­је
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  31
 „Да­на­шњем не­моћ­ном, крх­ком чо­ве­ку тре­ба по­мо­ћи да схва­
ти би­блиј­ску исти­ну ко­ју је ве­о­ма ле­по из­ра­зио наш пи­сац
Ме­ша Се­ли­мо­вић: „Не­мам два ср­ца, јед­но за мр­жњу а дру­го за
љу­бав.“ Са­мо ука­зи­ва­њем на ле­по­ту и до­бро­ту жи­во­та у
чо­ве­ку мо­же да овла­да љу­бав, и да се пре­об­ ра­зи на­си­ље.“

соп­стве­ни жи­вот, не­го оста­је стал­но и
па­то­ло­шки ве­за­но за њу. Слич­но мо­же
би­ти и у бра­ку – када су­пруг, ако је
на­сил­ник, вр­ши и ду­шев­но на­си­ље над
су­пру­гом („Ти не мо­жеш без ме­не.“,
„Ако се раз­ве­деш, отво­рен ти је пут у
про­паст.“) ства­ра­ју­ћи та­ко осе­ћај не­си­
гур­но­с ти и па­то­ло­шке ве­за­но­с ти за
парт­не­ра. Основ­на ме­то­да ра­да мно­гих
сек­ти ба­зи­ра се управно на ду­шев­ном
на­си­љу, ко­је по­ро­бља­ва сло­бо­ду њи­хо­
вих жр­та­ва. Све ово за по­сле­ди­цу мо­же
има­ти стра­шну ду­шев­ну пат­њу дру­ге
осо­бе. Овај вид на­си­ља мо­же се при­ме­
ти­ти и у јав­но­сти у ви­ду ра­зних по­ли­
тич­ких пред­из­бор­них па­ро­ла, ко­је не
бих хтео да на­во­дим, а чи­ја је свр­ха мен­
тал­на ма­ни­пу­ла­ци­ја гра­ђа­ни­ма и на­сил­
но де­ло­ва­ње про­тив ра­зум­не сло­бо­де
из­бо­ра. Сви ови при­ме­ри слич­ни су у
то­ме што дру­гог чи­не не­си­гур­ним, нео­
д­луч­ним и ус­кра­ћу­ју му мо­гућ­ност
здра­вог раз­во­ја и сло­бод­ног из­бо­ра,
што си­гур­но мо­же да се ока­рак­те­ри­ше
као ду­шев­ни вид на­си­ља.
Под ду­хов­ни вид на­си­ља мо­же се увр­
сти­ти све оно што на­но­си бол људ­ском
ду­ху и ус­кра­ћу­је ње­го­ву сло­бо­ду и кре­
а­тив­ност. Ду­хов­но на­си­ље не тре­ба
ауто­мат­ски по­и­сто­ве­ћи­ва­ти са Цр­квом
јер се у све­сти на­ших љу­ди оно ду­хов­но
по­и­с то­ве­ћу­је са про­с то­ром Цр­кве.
На­рав­но, ни Цр­ква – иако бо­го­чо­веч­на­
ски ор­га­ни­зам – ни­је по­ште­ђе­на на­си­ља
јер и у њој бо­ра­ви не­моћ­ни и агре­сив­ни
чо­век. Сва­ки вид ду­хов­ног жи­во­та ко­ји
се ба­зи­ра на би­ло ком ви­ду агре­си­је и
на­си­ља у би­ло ко­јој фор­ми ни­је при­ро­
дан Цр­кви, и као та­кав је стран цр­кве­
ном пре­да­њу. Че­сто фа­на­тич­на бор­ба за

32  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010


ве­ру, за пра­во­сла­вље, ни­је ни­шта дру­го
до му­ти­ра­ни вид на­си­ља ко­ји – и по­ред
све ње­го­ве де­струк­тив­но­сти – по­ста­је
при­хва­тљив за ње­го­вог ре­а­ли­за­то­ра и
око­ли­ну. У дру­штве­ним окви­ри­ма на­си­
ље се мо­же при­ме­ти­ти и у ме­ди­ји­ма,
то­та­ли­та­ри­стич­ким иде­о­ло­ги­ја­ма, као
zz
и кроз мно­го ма­ње – ви­ше по­зна­тих
кроз историју коришћених ме­то­да.
zzМоже ли се говорити о на­си­љу као
де­струк­тив­но-по­ро­бљав­љју­ћој и дез­
ин­те­гра­тив­ној си­ли, али и о „на­си­љу“
као кр­сно-пре­о­бра­жа­ва­ју­ћој си­ли?
„Цар­ство Не­бе­ско са на­по­ром се осва­ја
и под­ви­жни­ци га за­до­би­ја­ју.“
- На­рав­но да мо­же јер је сá­ма енер­ги­ја
агре­сив­но­сти – афек­тив­ност, по сво­јој
при­ро­ди до­бра и ко­ри­сна за чо­ве­ка и
жи­вот. Ни­је сва­ки вид при­ме­не си­ле
не­га­ти­ван – се­ти­мо се са­мо вак­ци­на­ци­
је ма­ле де­це. Ко­ли­ко је че­сто нео­п­ход­на
си­ла да би се де­те об­у­зда­ло и да би се
вак­ци­ни­са­ло, што је нужно за ње­го­во
здра­вље и оп­ста­нак. Ко­ли­ко пу­та је сва­
ко од нас са су­за­ма се­део за сто­лом и
ру­чао јер је ро­ди­тељ при­ме­нио си­лу. По
пси­хи­ја­три­ја­ма не­ке па­ци­јен­те фик­си­
ра­ју ка­ко би се из­бе­гло са­мо­по­вре­ђи­ва­
ње и по­вре­ђи­ва­ње дру­гих – то је та­ко­ђе
при­ме­на си­ле, али не и на­си­ље. Зар
че­сто не си­ли­мо и са­ми се­бе – кад је
пи­та­њу уче­ње? Мно­ги­ма је уста­ја­ње за
шко­лу или по­сао сва­ко­днев­ни вид на­си­
ља над са­мим со­бом, и то нео­п­хо­дан.
Сто­га при­ме­на си­ле, ко­ја се че­сто пу­та
су­прот­ста­вља сло­бо­ди „жр­тве“, не мо­ра
би­ти не­га­тив­на. Ипак, у ова­квим ства­
ри­ма тре­ба би­ти веома опре­зан јер се
ла­ко мо­же пре­ћи гра­ни­ца од кон­струк­
тив­ног ка де­струк­тив­ном. Це­ли дру­
штве­ни си­стем у не­ку ру­ку функ­ци­о­ни­
ше на прин­ци­пи­ма ре­пре­си­је и си­ле
за­ко­на, без ко­га би на­сту­пи­ло оно ка­та­
стро­фал­но на­си­ље анар­хи­је. Ја­сно је да
Тема броја
по­сто­ји по­зи­тив­ни вид при­ме­не си­ле,
ко­ји гра­ди и из­гра­ђу­је, и онај не­га­тив­
ни, ко­ји је де­струк­ти­ван и ка­та­стро­фа­
лан по жи­вот, здра­вље и до­сто­јан­ство
чо­ве­ка.
По­зна­ти пси­хи­ја­тар и не­у­ро­лог Вик­
тор Франкл је пи­сао и учио о „ег­зи­
стен­ци­јал­ном ва­ку­у­му“, тј. о бе­сми­слу
ко­ји иза­зи­ва ха­о­тич­ну агре­сив­ност
пре­ма се­би и дру­ги­ма. Мо­же­те ли нам
рећи нешто више о његовом методу
„логотерапије“?
- Лич­но ис­ку­ство стра­вич­ног жи­во­та
у кон­цен­тра­ци­о­ном ло­го­ру пру­жи­ло је
Чо­в ек ко­ј и не мо­ж е да во­л и
бли­ж њег као са­м ог се­б е,
ко­ј и не осе­ћ а од­го­в ор­н ост
пре­м а бли­ж њем и пре­м а
са­м ом се­б и, а при то­м е не
ви­д и сми­с ао у сва­ко­д нев­
ним си­т у­а ­ц и­ј а­м а, при­р од­
но по­с та­ј е де­с трук­т и­в ан и
пре­м а са­м ом се­б и и пре­м а
око­л и­н и. Ако је та де­с трук­
тив­н ост пот­к ре­п ље­н а
не­м о­ћ у и без­н а­ђ ем, она
ло­г ич­н о ра­ђ а агре­с ив­н о
по­н а­ш а­њ е и на­с и­љ е
Вик­то­ру Фран­клу при­ли­ку да при­ме­ти
да су они љу­ди ко­ји ни­с у има­ли мотива-
цију за жи­вот – јер их ни­ко ни­је че­као
код ку­ће – би­ли мно­го под­ло­жни­ји смр­
ти и че­шће су из­вр­ша­ва­ли су­и­цид
(са­мо­у­би­ство). Сми­сао чо­ве­ку даје сна­
гу и ле­по­т у жи­во­та, по­ди­же ква­ли­тет
жи­вље­ња и оп­ште­ња са дру­ги­ма. Ег­зи­
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  33
 стен­ци­јал­ни ва­ку­ум или но­о­ге­на не­у­
ро­за ни­је са­мо по­сле­ди­ца из­гу­бље­ног
сми­сла, не­го је мно­го ком­плек­сни­ји
склоп про­бле­ма у људ­ској лич­но­сти.
По Фран­кловом учењу, бит­ни фак­то­
ри здра­вог жи­во­та су осе­ћај сми­сла,
же­ља за сми­слом, од­го­вор­ност и
љу­бав. Ови еле­мен­ти су прет­по­став­ка
ду­шев­ног здра­вља људ­ског би­ћа. Чо­век
ко­ји не мо­же да во­ли бли­жњег као
са­мог се­бе, ко­ји не осе­ћа од­го­вор­ност
пре­ма бли­жњем и пре­ма са­мом се­би, а
при то­ме не ви­ди сми­сао у сва­ко­днев­
ним си­т у­а­ци­ја­ма, при­род­но по­ста­је
де­струк­ти­ван и пре­ма са­мом се­би и
пре­ма око­ли­ни. Ако је та де­струк­тив­
ност пот­кре­пље­на не­мо­ћу и без­на­ђем,
она ло­гич­но ра­ђа агре­сив­но по­на­ша­ње
и на­си­ље. Сми­сао ло­го­те­ра­пи­је и је­сте
у томе да човеку по­мог­не да у се­би
открије по­тен­ци­ја­ле љу­ба­ви и од­го­
вор­но­сти, као и да га оспо­со­би да
ви­ди да жи­вот увек има сми­сла.
zСма­
z тра­те ли да са­вре­ме­на ци­ви­ли­
за­ци­ја и кул­ту­ра ути­чу на по­раст
на­си­ља у дру­штву?
- Чо­век је дру­штве­но би­ће и дру­
штво у ко­ме жи­ви ути­че на ње­го­во
по­на­ша­ње. Агре­сив­ност је че­сто уско
по­ве­за­на са при­јат­но­шћу, та­ко да је
чо­век не мо­же ла­ко пре­по­зна­ти и од
ње се огра­ди­ти. Џо­ан Ри­ви­јер је уочи­
ла да се у човековим очи­ма ла­ко мо­же
при­ме­ти­ти си­ро­во за­до­вољ­ство када
учи­ни за­је­дљи­ву при­мед­бу дру­го­ме,
што ни­је ни­шта дру­го до акт агре­си­је.
Сва­ко ко има ис­ку­ство во­жње у Бе­о­
гра­ду зна да ула­зак у кру­жни ток на
Сла­ви­ји у вре­ме шпи­ца ни­је ни­шта
дру­го не­го акт на­си­ља и др­ско­сти, ко­ји
по­ста­је ну­жно зло кре­та­ња у гра­ду.
Дру­штво би тре­ба­ло да пре­по­зна агре­
сив­ност и да се пре­ма њој од­но­си кон­
струк­тив­но та­ко што ће ту енер­ги­ју
34  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
усме­ра­ва­ти ме­х а­ни­зми­ма ко­ји би
по­б ољ­ша­в а­ли ква­ли­тет жи­в о­т а.
На­рав­но, ове ме­ха­ни­зме прет­ход­но
тре­ба ство­ри­ти. Не­ма иде­ал­ног дру­
штва, а и у до­бро раз­ви­је­ним дру­
штви­ма у чо­ве­ку ни­је уни­ште­на агре­
сив­на енер­ги­ја, не­го је са­мо по­зи­тив­но
ка­на­ли­са­на у сме­ру оп­штег до­бра и
до­бра по­је­дин­ца. У за­пад­ном све­т у,
нпр. Не­мач­кој или Швај­цар­ској, агре­
си­ја и на­си­ље по­сто­је и санк­ци­о­ни­шу
се, али у мно­го ма­њој ме­ри не­го код
нас. Гра­ђа­нин у тим зе­мља­ма не уз­вра­
ћа на­си­љем на на­си­ље, не­го свој афект
ка­на­ли­ше кроз по­зи­тив­не ме­ха­ни­зме,
ко­је је дру­штво од­ре­ди­ло. Та­ко ако
не­ко на­сил­но во­зи или се на­сил­но
по­на­ша, по­је­ди­нац себи не­ће да­ти пра­
во да му узвати истом ме­ром, не­го ће
свој бес и агре­си­ју, ко­ју на­си­ље иза­зи­
ва, усме­ри­ти дру­гим пу­тем – при­ја­ви­
ће на­сил­ни­ка, а дру­штво ће га казни-
ти. Сва­ко­дне­ви­ца нас упо­зо­ра­ва да је
по­треб­но от­кри­ва­ти ви­до­ве агре­сив­
но­сти и на­си­ља као ње­ног пло­да, али и
гра­ди­ти ме­ха­ни­зме за њи­хо­во по­зи­
тив­но ка­на­ли­са­ње – су­бли­ма­ци­ју ове
си­ро­ве енер­ги­је.
Цр­ква кроз сво­је ве­ков­но ис­ку­ство
под­ви­га и ду­хов­ног пре­по­ро­да чо­ве­ка,
сво­јим аскет­ским бо­го­сло­вљем, мо­же
би­ти ве­о­ма ко­ри­с тан са­бе­сед­ник и
са­рад­ник свим дру­штве­ним и ху­ма­ни­
тар­ни­ма на­у­ка­ма ко­је се ба­ве про­бле­
мом на­си­ља у дру­штву. Да­на­шњем
не­моћ­ном, крх­ком чо­ве­ку тре­ба по­мо­
ћи да схва­ти би­блиј­ску исти­ну ко­ју је
ве­о­ма ле­по из­ра­зио наш пи­сац Ме­ша
Се­ли­мо­вић: „Не­мам два ср­ца, јед­но за
мр­жњу а дру­го за љу­бав.“ Са­мо ука­зи­
ва­њем на ле­по­т у и до­бро­т у жи­во­та у
чо­ве­ку мо­же да овла­да љу­бав, и да се
пре­о­бра­зи на­си­ље. Ово је је­ди­ни здрав
и си­гу­ран пут у бор­би про­тив сваког
вида на­си­ља.  m

Интервју са Виктором Вицановићем,
психологом у Деветој београдској гимназији
Морамо
константно
да радимо
на себи
Разговор водио О. С.
В иктор Вицановић је психолог у
Деветој београдској гимназији,
духовно чедо старца Тадеја и стал-
ни сарадник нашег часописа, а однедав-
но и стални сарадник Одбора за верску
наставу Архиепископије београдско-
карловачке на пољу кадровских питања.
Са њиме разговарамо о проблему насиља
у савременој цивилизацији.
zПро­
z блем на­си­ља је у са­вре­ме­ној ци­ви­
ли­за­ци­ји ве­о­ма из­ра­жен и по­не­кад нас
про­сто за­тек­не својом жестином. Чи­ни
се да у ве­ку „атом­ске тех­ни­ке и пра­
шум­ске ети­ке“ по­сто­је на­го­ми­ла­ни
про­бле­ми ко­ји веома под­сти­чу на­си­ље?
- Да бисмо раз­у­ме­ли фе­но­мен на­си­ља
као ан­тро­по­ло­шку чи­ње­ни­цу, мо­ра­мо се
Тема броја
вра­ти­ти са­мим по­че­ци­ма људ­ског ро­да.
Ка­ин уби­ја Аве­ља. За­вист, зло­ба, мр­жња,
агре­сив­ност, на­си­ље – све је то са­др­жа­но
у чи­ну бра­то­у­би­ства. Од та­да па до да­нас
на­си­ље о­ста­је кон­стан­та. Оно је, за­пра­
во, ге­нет­ско и кул­т у­ро­ло­шко про­клет­
ство ко­је чо­век но­си у се­би.
Пра­ви про­блем на­ста­је он­да ка­да се у
се­би тре­ба из­бо­ри­ти са тим злим усу­дом.
Ту је са­вре­ме­на ци­ви­ли­за­ци­ја за­ка­за­ла.
Уме­сто да оја­ча чо­ве­ка у бор­би са агре­
сив­ним ин­стик­том у се­би, она тај порив
под­сти­че ди­рект­но (пре­зен­та­ци­јом „кул­
ту­ре на­си­ља“ кроз филм, ме­ди­је или
ре­клам­не сло­га­не по­пут оног Сле­ди сво­је
ин­стик­те) или ин­ди­рект­но (ре­ла­ти­ви­
зи­ра­њем или не­ги­ра­њем гре­ха, а са­мим
тим и осе­ћа­ња сти­да и сра­ма као мо­рал­
них ре­гу­ла­то­ра по­на­ша­ња). Ка­да би
са­вре­ме­ни чо­век те­жио да овла­да со­бом
као што же­ли да овла­да при­ро­дом и при
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  35
 то­ме из­гра­дио по­у­зда­не си­сте­ме са­мо­
кон­тро­ле, не­пре­ста­но се ве­жбао у то­ме
да раз­ли­ку­је до­бро од зла (и да чи­ни
до­бро), на­си­ље би би­ло мно­го ма­њи
про­блем.
Са­вре­ме­на ли­бе­рал­на фи­ло­зо­фи­ја
жи­во­та, оли­че­на у по­ру­ци све је до­зво­ље­
но, до­ве­ла је до то­га да раз­ли­чи­ти об­ли­
ци на­си­ља по­ста­ју уоби­ча­је­на, че­ста, чак
и при­хва­тљи­ва по­ја­ва. Узми­те на при­мер
спорт­ска над­ме­та­ња, где је по­ста­ло
са­свим нор­мал­но да се не­ко
„Отац Та­деј је увек по­ла­зио од ми­сли. Го­во­рио је: „Ако су нам
ми­сли бла­ге, ти­хе, пу­не љу­ба­ви та­кав ће нам би­ти жи­вот.“
И обр­ну­то: ако мр­зи­мо, ако смо за­вид­ни и осве­то­љу­би­ви,
36  l плод та­квих ми­сли
ПРАВОСЛАВНИ би­ће раз­дор,
МИСИОНАР  l  су­
коб, агре­си­ја, на­си­ље. Све
4/2010
по­ла­зи од ми­сли. За­то мо­ра­мо да ра­ди­мо на се­би.“
по­т у­че, су­ко­би са на­ви­ја­чи­ма су­пар­нич­
ког ти­ма или по­ли­ци­јом – то по­ста­је
„груп­ни стан­дард“ на­ви­ја­ча.
zУ
zДе­ве­тој бе­о­град­ској гим­на­зи­ји ра­ди­
те на ме­сту пси­хо­ло­га. Ка­ква су Ва­ша
за­па­жа­ња ка­да је реч о фе­но­ме­ну на­си­
ља ме­ђу мла­ди­ма сред­њо­школ­ске по­пу­
ла­ци­је? Ко­је су глав­не ка­рак­те­ри­сти­ке
насиља међу младима у про­те­клој
де­це­ни­ји?
- Ка­да је у пи­та­њу сред­њо­школ­ска
омла­ди­на, из­дво­јио бих два
зна­чај­на мо­мен­та ко­ја ути­
чу на фе­но­мен на­си­ља.
Као пр­во, адо­ле­сцент­
ски уз­раст – ка­да мла­
ди чо­век ви­ше ни­је
де­те, али није ни
од­ра­стао, и са­др­жи
у се­би ве­ли­ку ко­ли­
чи­ну фру­стра­ци­о­
ног на­бо­ја. Мла­ди
љу­ди ни­с у до кра­ја
оства­ре­ни, че­сто су у
су­ко­бу са око­ли­ном (нај­
че­шће са ро­ди­те­љи­ма),
же­ље им ни­су у скла­ду са
мо­гућ­но­сти­ма, не по­зна­ју
се­бе и не уме­ју да об­ја­сне све
сво­је по­ступ­ке. Та­кво трај­но
фру­стра­ци­о­но ста­ње је пред­у­
слов за ис­по­ља­ва­ње агре­си­је,
де­струк­тив­но­сти и на­си­ља.
Дру­ги мо­ме­нат се од­но­си на
пре­на­гла­ше­но осе­ћа­ње (не)прав­де,
ка­рак­те­ри­стич­но за тај уз­раст. Сва­ка,
чак и нај­ма­ња не­прав­да мо­же би­ти
по­вод за бур­ну ре­ак­ци­ју, же­љу за об­ра­
чу­ном, же­љу да се од­бра­не лич­на част и
до­сто­јан­ство. Пре не­ко­ли­ко го­ди­на у
Бе­о­гра­ду је до смр­ти пре­т у­чен мла­дић
за­то што је пре­ко ре­да хтео да ку­пи
до­ру­чак у пе­ка­ри.

За на­шу сре­ди­ну спе­ци­фич­но је еп­ско
схва­та­ње об­ра­чу­на као хе­рој­ског чи­на.
Об­ра­чу­на­ти се са не­ким зна­чи од­бра­ни­
ти сво­ју част, би­ти од­ва­жан и хра­бар –
би­ти му­шка­рац. А мно­го је лак­ше по­т у­
ћи се не­го опро­сти­ти.
На­ши мла­ди­ћи те­шко мо­гу да схва­те
да по­сто­је ци­ви­ли­зо­ва­ни, кул­т ур­ни и
еле­гант­ни на­чи­ни да се ре­ше про­бле­ми.
Мно­го им је дра­же адре­на­лин­ско уз­бу­
ђе­ње фи­зич­ког су­ко­ба, не­го људ­ски раз­
го­вор.
zДо­
z бит­ник сте и за­хвал­ни­це Ар­хи­е­пи­
ско­пи­је бе­о­град­ско-кар­ло­вач­ке за до­при­
нос вер­ској на­ста­ви и за­ла­га­ње за њен
ква­ли­тет у Де­ве­тој бе­ог­ рад­ској гим­на­
зи­ји, с обзиром да активно учествујете
у разним активностима везаним за
овај предмет. У ком до­ме­ну ве­ро­на­у­ка
као школ­ски пред­мет мо­же по­мо­ћи
ре­ша­ва­њу про­бле­ма на­си­ља ме­ђу мла­
ди­ма?
- Ве­ро­на­у­ка би тре­ба­ло да по­вра­ти
из­гу­бље­но до­сто­јан­ство са­вре­ме­ног мла­
дог чо­ве­ка от­кри­ва­ју­ћи и по­ка­зу­ју­ћи му
да је он ико­на Бо­га Жи­во­га, да ни­је би­ће
ин­стик­та, на­го­на, ни­ских стра­сти и
по­бу­да, већ би­ће ство­ре­но за Веч­ност,
би­ће ко­је се не­пре­ста­но уса­вр­ша­ва, обо­
жу­је и уз­ра­ста у ме­ру ра­ста ви­си­не Хри­
сто­ве (Еф 4, 13). По­ста­ви­те мла­дом
чо­ве­ку јед­но, али су­штин­ско пи­та­ње: Да
ли си ика­да по­же­лео да бу­деш све­ти
чо­век? На ­жа­лост, ве­ли­ка ве­ћи­на ће
од­го­во­рити не­га­тив­но. Ето, ту ви­дим
про­стор за рад. Тре­ба по­мо­ћи мла­ди­ма
да от­кри­ју и упо­з­на­ју све­тост жи­во­та и
вла­сти­те лич­но­сти. Ако у томе ус­пе­ју,
од­ба­ци­ће на­си­ље, де­струк­тив­ност и
агре­си­ју као тру­лу кру­шку.
zМо­
z же­те ли још кон­крет­ни­је на­ве­сти
ка­ко би ча­со­ви ве­ро­на­у­ке по­мо­гли мла­
ди­ма да пре­по­зна­ју и пре­ва­зи­ђу про­бле­
ме који се односе на на­си­ље?
Тема броја
- По­треб­но је увести наставну једини-
цу која се односи на праштање. Ва­ља­ло
би об­ја­сни­ти за­што је пра­шта­ње нео­п­
ход­но, шта се ти­ме по­сти­же на со­ци­јал­
ном и лич­ном пла­ну. Мо­жда би чак тре­
ба­ло осми­сли­ти јед­ну „хри­шћан­ску
ра­ди­о­ни­цу“ кроз ко­ју би се мла­ди на­у­чи­
ли да пра­шта­ње при­ме­њу­ју као хри­
шћан­ску и људ­ску вр­ли­ну.
Мла­ди­ма та­ко­ђе тре­ба об­ја­сни­ти да је
ко­рен сва­ког на­си­ља по­вре­ђе­но са­мо­
љу­бље. Из гор­до­сти, су­је­те и са­мо­љу­
бља љу­ди ре­а­гу­ју бур­но и не­кон­тро­ли­
са­но јер је, то­бо­же, по­вре­ђе­на њи­хо­ва
част. Мла­ди би мо­ра­ли да пре­по­за­ну­ју
уну­т ра­шњи ме­х а­ни­з ам: до­жи­вље­на
не­прав­да – по­вре­ђе­на су­је­та – на­сил­на
ре­ак­ци­ја.
Све је то у скло­пу раз­у­ме­ва­ња пој­ма
хри­шћан­ске то­ле­ран­ци­је, што се раз­ли­
ку­је од са­вре­ме­не упо­тре­бе ре­чи то­ле­ра­
ци­ја. Са­вре­ме­на упо­тре­ба све ви­ше има
зна­че­ње то­ле­ран­ци­је на грех, по­рок или
страст, и де­лу­је мо­рал­но де­гра­ди­ра­ју­ће.
Хри­шћан­ска то­ле­ран­ци­ја је мно­го ду­бљи
и чи­сти­ји по­јам.
zУ
zВа­шем ка­би­не­ту за­ти­че­мо и сли­ку
стар­ца Та­де­ја, ко­ји је био и Ваш ду­хов­
ни отац. Да ли у ње­го­вом уче­њу и, уоп­
ште, ста­ву пре­ма жи­во­ту по­сто­је
од­ре­ђе­не смер­ни­це ко­је би по­мо­гле ре­ша­
ва­њу овог про­бле­ма?
- На­рав­но да по­сто­је. Отац Та­деј је
увек по­ла­зио од ми­сли. Го­во­рио је: „Ако
су нам ми­сли бла­ге, ти­хе, пу­не љу­ба­ви
та­кав ће нам би­ти жи­вот.“ И обр­ну­то:
ако мр­зи­мо, ако смо за­вид­ни и осве­то­
љу­би­ви, плод та­квих ми­сли би­ће раз­
дор, су­коб, агре­си­ја, на­си­ље. Све по­ла­зи
од ми­сли. За­то мо­ра­мо да ра­ди­мо на
се­би. Пр­ви ко­рак је да (у мо­рал­ном сми­
слу пре­по­зна­мо) своје ми­сли. Дру­ги
ко­рак је да од­ба­ци­мо сва­ку злу по­ми­
сао. Ве­жбај­мо се у то­ме, и би­ће­мо вр­лин­
ски љу­ди.  m
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  37
 Цр­ква и ­
на­си­ље у ­
дру­штву
Све­т и вла­д и­к а Ни­ко­л ај ­
је дао нај­ј е­з гро­в и­т и­ј у
фор­ма­лу­ци­ју овог пи­та­
ња ре­к ав­ш и да мо­ра­м о
пр­в о по­б е­д и­т и зло у
се­б и, па ће већ би­т и
је­д ан ни­т ков ма­њ е на
све­т у

пре­по­зна­је као очи­глед­но про­бле­ма­

Па­вле Ка­ра­стој­ко­вић тич­но. Ме­ђу­тим, про­сто пре­по­зна­ва­ње,
ука­зи­ва­ње на сваку врсту екстремизма
и дис­тан­ци­ра­на кри­ти­ка истог још увек

П ро­блем на­сил­ног по­на­ша­ња у

на­шем дру­штву, као и у све­т у
уоп­ште, нај­а­кут­ни­је се по­ста­
вља он­да ка­да се до­го­ди не­ки екс­тре­ман
слу­чај на­си­ља. Пре и по­сле то­га љу­ди се
углав­ном по­на­ша­ју као да их се то не
ти­че све док се не­што слично не де­си
упра­во њи­ма. На­сил­ност се углав­ном
при­пи­с у­је кри­ми­нал­ци­ма, те­ро­ри­сти­
ма, љу­ди­ма са дру­штве­не мар­ги­не и,
уоп­ште, сви­ма они­ма чи­је се по­на­ша­ње
не пред­с та­вљају ду­бље са­гле­да­ва­ње
нити воде ре­ша­ва­њу тог про­бле­ма. Ово
по­след­ње би на­ро­чи­то за хри­шћа­не и,
уоп­ште, све ве­ру­ју­ће љу­де требало да
представља изазов и мотивацију.
Пр­ви и основ­ни за­да­так бор­бе са
на­си­љем би мо­ра­ло би­ти уоча­ва­ње
ње­го­вих мо­гу­ћих узро­ка, а не хва­та­ње у
ко­штац са по­сле­ди­ца­ма – ако је зло већ
пу­сти­ло ко­ре­не. Са хри­шћан­ског ста­но­
ви­шта, то би зна­чи­ло да сва­ко од нас

38  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010

мо­ра по­ћи пре све­га од са­мог се­бе. Тај
прин­цип би тре­ба­ло да ва­жи за сва­ки
вид де­струк­тив­ног по­на­ша­ња ка­ко на
ин­ди­ви­ду­ал­ном, та­ко и на ко­лек­тив­ном
пла­ну. А та­кав став под­ра­зу­ме­ва пре­и­
спи­ти­ва­ње и ста­вља­ње под знак пи­та­ња
сопствених пред­с та­ва о соп­с тве­ној
ис­прав­но­сти и пра­вед­но­сти. Зло, да­кле,
ни­је не­што што се де­ша­ва та­мо не­где
из­ван и да­ле­ко од ме­не (што, као та­кво,
веома ла­ко мо­же би­ти пред­мет угод­ног
осу­ђи­ва­ња), већ се ја као хри­шћа­нин
пре свега мо­рам су­о­чи­ти са злом у се­би
и по­бе­ди­ти га да бих, евен­т у­ал­но, не­што
ефи­ка­сно мо­гао ура­ди­ти и на спо­ља­
Тема броја
шњем пла­ну.
Све­ти вла­ди­ка Ни­ко­лај је дао нај­је­
згро­ви­ти­ју фор­ма­лу­ци­ју овог пи­та­ња
ре­кав­ши да мо­ра­мо пр­во по­бе­ди­ти зло у
се­би, па ће већ би­ти је­дан ни­тков ма­ње
на све­т у. То зна­чи да би сва­кој по­ли­тич­
кој и со­ци­јал­ној ре­во­лу­ци­ји тре­ба­ло да
прет­хо­ди ду­хов­на ре­во­лу­ци­ја, ко­ја за
по­ла­зи­ште увек има је­дин­ку, тј. кон­крет­
ну лич­ност. Бор­ба са лич­ним, соп­стве­
ним злом је, да­кле, нео­п­хо­дан пред­у­слов
за бор­бу са спо­ља­шњим злом. Ова­кав
став је од пре­суд­ног зна­ча­ја ка­да је реч о
на­чи­ни­ма по­мо­ћу ко­јих се тре­ба бо­ри­ти
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  39
 са на­си­љем. Бу­ду­ћи да смо сви мно­го
по­пу­стљи­ви­ји и то­ле­рант­ни­ји пре­ма
се­би, а не­у­по­ре­ди­во осе­тљи­ви­ји на све
оно не­га­тив­но што до­ла­зи спо­ља (по­го­
то­во ако је упе­ре­но ка на­ма), веома че­сто
се до­га­ђа да смо ви­ше не­го спрем­ни на
на­сил­ну бор­бу са на­си­љем уме­сто на
по­ку­ша­ј да се тај про­блем ре­ши не­ким
пле­ме­ни­ти­јим и бла­го­род­ни­јим сред­
стви­ма, као што су, на при­мер, по­жр­тво­
ва­но чи­ње­ње до­бра, пра­шта­ње, ми­ло­ср­
ђе и му­че­ни­штво као све­до­че­ње ве­ре у
Жи­во­га Бо­га и Ње­го­ву прав­ду.
По­т ре­б а за схва­та­њ ем
озбиљ­н о­с ти и ­
од­го­в а­ра­ј у­ћ им ­
ре­ш а­в а­њ ем овог пи­та­њ а
нео­д ­л о­ж ан је за­д а­так за
Цр­к ву тим пре што се ­
на­с и­љ е до­га­ђ а и ме­ђ у ­
вер­н им на­р о­дом
По­ред оних вр­ста на­си­ља ко­је су нај­у­
оч­љи­ви­је (фи­зич­ко, пси­хич­ко, вер­бал­
но) по­сто­је и не­ке фор­ме ис­по­ља­ва­ња
на­сил­ни­штва ко­је ни­с у ла­ко пре­по­зна­
тљи­ве. Сва­ки вид по­ни­шта­ва­ња дру­гог,
ис­ти­ца­ња соп­с тве­не су­пер­и­ор­но­с ти,
тре­ти­ра­ње дру­гог као бе­зна­чај­ног, не­по­
треб­ног и се­кун­дар­ног мо­же би­ти јед­но
суп­тил­но на­си­ље ко­је је – упра­во због
сво­је нео­чи­глед­но­сти – че­сто и ра­зор­
ни­је по сво­јим по­сле­ди­ца­ма.
Ве­ли­ки про­блем пред­ста­вља и то што
се чак и онај нај­о­го­ље­ни­ји екс­тре­ми­зам
све ма­ње до­жи­вља­ва као про­блем.
На­си­ље све ви­ше по­ста­је део сва­ко­
дне­ви­це. Оно ви­ше ни­је ве­за­но са­мо за
свет под­зе­мља и те­ро­ри­зма, већ се све
че­шће до­га­ђа у по­ро­ди­ци, на ули­ци, у
јав­ном пре­во­зу, ме­ђу „обичним светом“
– ме­ђу на­ма. А нај­тра­гич­ни­је је то што
40  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
на­ша с(а)вест оту­пљу­је и ту чи­ње­ни­цу
све те­же ре­ги­стру­је као ду­бо­ко про­бле­
ма­тич­ну. Овоме на­ро­чи­то до­при­но­се
ме­ди­ји. Днев­не но­ви­не су не­за­ми­сли­ве
без ма­кар јед­ног слу­ча­ја по­ро­дич­не тра­
ге­ди­је. Агре­си­ја, вул­гар­ност и при­ми­ти­
ви­зам се про­мо­ви­шу у ри­ја­ли­ти шоу-
про­гра­ми­ма. Фи­зич­ко об­ра­чу­на­ва­ње
ни­је стра­но ни по­ли­ти­ча­ри­ма. Пар­ла­
мент и, уоп­ште, сфе­ра по­ли­ти­ке, до­жи­
вља­ва­ју се као ам­би­јент у ко­ме је пот­пу­
но ле­ги­тим­но слу­жи­ти се на­си­љем сва­
ке вр­сте. На­си­ље је за­ни­мљи­во ис­кљу­
чи­во као скан­дал, ко­ји је у слу­жби
ме­диј­ске сен­за­ци­је.
По­тре­ба за схва­та­њем озбиљ­но­сти и
од­го­ва­ра­ју­ћим ре­ша­ва­њем овог пи­та­ња
нео­дл­ о­жан је за­да­так за Цр­кву тим пре
што се на­си­ље до­га­ђа и ме­ђу вер­ним
на­ро­дом. Има­ли смо не баш ле­пу при­
ли­ку да ви­ди­мо ка­ко се цр­кве­на пи­та­ња
ре­ша­ва­ју пу­тем фи­зич­ког об­ра­чу­на.
Ме­ђу­тим, не­до­пу­сти­во је и ка­да ве­ру­ју­
ћи љу­ди рав­но­ду­шно по­сма­тра­ју раз­не
екс­трем­не на­ви­јач­ке гру­пе ко­је у име
„традиционалних пра­во­слав­них вред-
ности“ на­сил­но „преваспитавају“ при­
пад­ни­ке су­прот­них иде­о­ло­шких та­бо­
ра, дру­гих на­ви­јач­ких гру­па, уби­ја­ју
стран­це, ту­ку уче­сни­ке геј-па­ра­де. Да
ли се тако и све­до­чи пра­во­сла­вље?
Је­ван­ђе­ље нам пру­жа са­свим до­вољ­но
пу­то­ка­за за ори­јен­ти­са­ње: ко се ма­ча
ла­ти, од ма­ча ће и по­ги­ну­ти; ко ти уда­
ри ша­мар, окре­ни му и дру­ги образ; чи­ни
дру­го­ме оно што же­лиш да он чи­ни
те­би, и не чи­ни дру­го­ме оно што не
же­лиш да он те­би чи­ни, ... При­ме­ра је
без­број, про­блем на­ста­је он­да ка­да те
по­у­ке тре­ба ре­а­ли­зо­ва­ти у сва­ко­днев­
ном жи­во­т у. А Цр­ква (ка­ко по­је­дин­ци,
та­ко и за­јед­ни­ца) мо­ра има­ти пот­пу­но
ја­сан и не­дво­сми­слен став.  m
Аутор је вероучитељ у
Архиепископији београдско-карловачкој
 Тема броја
Вера и покајање
– лек за проблем
агресивности
Све­т и оци нам че­с то го­в о­р е о из­о ­п а­ч е­н о­с ти
чо­в е­ко­в е во­љ е као по­с ле­д и­ц е гре­х а, и ми у
да­н а­ш њем вре­м е­н у, у ко­м е се грех на­м но­
жио, при­м е­ћ у­ј е­м о тај фе­н о­м ен у оби­љ у

Свештеник не­ком тра­гич­ном (са­мо)уби­ству у окви­

Го­ран Жив­ко­вић ру по­ро­ди­це. Мо­же се сло­бод­но ре­ћи да
данашњицу у вели­кој ме­ри ка­рак­те­ри­

Р еч агресија потиче од 2 латинске

речи – ad и gradus, што значи
корак ка нечему, тј. активност
усмерна ка постизању задатог циља.
Агресивност сама по себи уопште нема
негативну конотацију, већ упућује на
активистичку страну човекове личнос-
ти. Од малих ногу човек потврђује овав-
ку концепцију појма, а по оној народној
„док беба не заплаче“.
Званична пси­хо­ло­ги­ја на раз­ли­чи­те
на­чи­не тре­ти­ра ову те­ма­ти­ку ту­ма­че­ћи
агре­сив­ност или као ре­ак­тив­ност на
туђ при­ти­сак или као осо­би­ну има­
нент­ну људ­ској при­ро­ди. Сматрамо да
ово по­след­ње ста­но­ви­ште с обзиром на
до са­да по­зна­тих 14.500 ра­то­ва у исто­
ри­ји чо­ве­чан­ства го­во­ри са­мо за се­бе.
Го­то­во да не про­ђе дан, а да у днев­ној
штам­пи не мо­же­мо про­чи­та­ти вест о
ше упра­во агре­сив­ност – све­до­ци смо
сва­ко­днев­них тра­гич­них до­га­ђа­ја ко­ји
че­сто уме­ју да нас оста­ве без тек­ста.
Додатни проблем је што се агре­сив­ност
кроз му­зи­ку, филм и оста­ле по­пу­лар­не
умет­но­с ти про­мо­ви­ше као јед­на од
вр­хун­ских вред­но­сти, као им­пе­ра­тив
жи­во­та.
Цр­ква и ње­ни слу­жи­те­љи тре­ба да се
освр­ну на про­бле­м агресивности да­ју­ћи
пра­во­слав­ни осврт. Ако је ак­ти­ви­зам
јед­на од те­мељ­них стра­на чо­ве­ко­ве лич­
но­сти, он­да је једно од најважнијих
питања где се он усме­ра­ва. Очи­глед­но је
да га на­чел­но огре­хо­вље­ни чо­век да­на­
шњи­це – ви­ше окре­нут све­тов­но­сти, а
мањше ду­хов­но­сти – усме­ра­ва у по­гре­
шном сме­ру. Све­ти оци нам че­сто го­во­
ре о из­о­па­че­но­сти чо­ве­ко­ве во­ље као
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  41
 Може се слободно рећи даданашњицу у великој
мери карактерише управо агресивност –
сведоци смо свакодневних трагичних догађаја
који често умеју да нас оставе без текста
по­сле­ди­це гре­ха, и ми у да­на­шшем вре­
ме­ну, у ко­ме се грех на­мно­жио, при­ме­
ћу­је­мо тај фе­но­мен у оби­љу.
Јед­на му­дра ха­сид­ска по­сло­ви­ца ка­же:
„Ако не по­с та­неш бо­љи, по­с та­ћеш
го­ри.“ Ка­ко ствар­но по­ста­ти бо­љи?
Го­спод Исус Хри­с тос, св. апо­с тол
Па­вле, али и сâм жи­вот нам го­во­ре да
без Бо­га не мо­жемо по­ста­ти бо­љи љу­ди
у пра­вом сми­слу те ре­чи. По­зна­то је да
су мно­ге ма­сов­не уби­це, по све­до­че­њи­
ма ком­ши­ја, ва­жи­ле за љу­де ко­ји на­из­
глед ни мра­ва не би зга­зи­ли. Сме­ло ћу
твр­ди­ти да је глав­ни узрок њи­хо­вог
ма­ни­ја­кал­ног по­на­ша­ња упра­во не­по­
зна­вање жи­вога Бо­га, јер кад Ње­га не­ма,
све је до­зво­ље­но, па и касапљење људи.
Ка­да, пак, го­во­ри­мо о ра­то­ви­ма као
ма­сов­ном си­сте­мат­ском уби­јању љу­ди,
он­да мир­не са­ве­сти мо­же­мо ре­ћи да је
42  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
ди­рект­ни узрок тих кр­ва­вих пи­ро­ва
грех ко­ји се са­мо раз­ли­чи­то ма­ни­фе­
сто­вао у исто­ри­ји чо­ве­чан­ства. Али
грех мо­же би­ти дво­јак – мо­же би­ти
по­ка­јан и не­по­ка­јан. Ових дру­гих гре­
хо­ва је да­нас, на жа­лост, мно­го ви­ше, а
тре­ба да бу­де­мо све­сни да смо за­и­ста,
по оној по­зна­тој ре­че­ни­ци До­сто­јев­
ског, сви кри­ви за све и да не по­сто­ји
чо­век у овом све­т у ко­ји за оно што се
де­ша­ва не но­си бар де­лић од­го­вор­но­
сти.
Сва­ки но­ви дан но­си но­ве и но­ве
мо­рал­не ди­ле­ме, хи­ља­де да­на но­се са
со­бом хи­ља­де и хи­ља­де етич­ких про­ма­
ша­ја, та­ко да у том контексту треба
посматрати некога ко­ме је „фи­тиљ пре­
го­рео“, па је убио свог ком­ши­ју, оца или
бра­та. Зло­чи­не не оправдавамо, али са
хри­шћан­ске стра­не гле­ди­шта мо­же­мо

Додатни проблем је што се агресивност кроз
музику, филм и остале популарне уметности
промовише као једна од врхунских вредности,
као императив живота
раз­у­ме­ти њи­хов на­ста­нак. Фор­му­ла је,
бар на­из­глед, ма­те­ма­тич­ки јед­но­став­
на:
има­нент­на агре­сив­ност у чо­ве­ку
+ не­скри­ве­ним са­ди­змом – по­сма­тра­ли
на­го­ми­ла­ни не­по­ка­ја­ни грех
= се од на­вод­них бо­ло­ва, та­ко да је јед­на
зло­чин.
О то­ме да по­ме­ну­та фор­му­ла мо­же
ва­жи­ти за мно­го ве­ћи број љу­ди не­го
што мо­же­мо прет­по­с та­ви­ти све­до­чи
ме­диј­ски екс­пе­ри­мент из­вршен у Фран­
цу­ској. Ауто­ри су кре­и­ра­ли ла­жни квиз
на ко­ме су уче­ство­ва­ли љу­ди ко­ји су се
при­ја­ви­ли за уче­шће, а фун­ци­о­ни­сао је
та­ко што су они на­вод­ним елек­тро-шо­
ко­ви­ма му­чи­ли оне ко­ји по­гре­шно од­го­
во­ре на по­ста­вље­но пи­та­ше. Оно што
ни­с у зна­ли је то да су ти ко­је су на­вод­но
му­чи­ли уства­ри глум­ци ко­ји су си­му­ли­
Тема броја
ра­ли бо­ло­ве. Оно што је ско­ро не­ве­ро­
ват­но је то да је у овом на­ка­зном кви­зу
– си­му­ла­ци­ји уче­шће од­би­ло са­мо 16 од
100 уче­сни­ка. Сви оста­ли су – че­сто са
глум­це – ис­пи­та­ни­ке ка­ко пра­ве гри­ма­
же­на под­врг­ну­та екс­пе­ри­мен­т у из­ја­ви­
ла да тек са­да мо­же да схва­ти на­ци­сте.
На крају, остаје да препоручимо уни-
верзални лек: по­ка­јање је све­оп­шти лек
за сва­ко зло, ко­је се евен­т у­ел­но мо­же
ис­по­љи­ти кроз сва­ког од нас. Здрав
ду­хов­ни жи­вот је осно­ва здра­ве лич­но­
сти, а по­ка­ја­ње – би­ло кроз мо­ли­тве­ни
од­нос са Бо­гом, би­ло кроз Све­т у тај­ну
Ис­по­ве­сти – јесте кич­ма тог здра­вог
ду­хов­ног жи­во­та.  m
Аутор је свештеник при храму
Преподовне мати Параскеве у Лапову
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  43
 Цр­ква и сек­те
Манипулативне
технике секти
Ства­ра­њ ем осе­ћ а­њ а кри­в и­ц е или стра­х а по­ј е­д и­н ац
се са­м о чвр­ш ће ве­з у­ј е за сек­т у, ко­ј а по­л а­ко ра­з а­ра
нај­п ре по­ј е­д ин­ц а и ње­го­в у по­р о­д и­ц у, а по­том дру­
штво и са­м у др­ж а­в у. Сва­к а сек­та је – без из­у ­з ет­к а –
то­та­л и­тар­н а и де­с трук­т ив­н а, са­м о што се ове
особине ис­п о­љ а­в а­ј у у различитом интензитету.

кид­но ну­ди илу­зи­ју сло­бо­де, свет ла­жне

Све­ште­ник сло­бо­де и ла­жног ра­зу­ма. Њи­хо­ва уче­ња
Вла­ди­мир Ви­ћен­ти­је­вић
су до­бро раз­ра­ђен си­стем ко­ји не до­зво­
ља­ва ни­ка­кву дилему. И нај­ма­њи црв

И за­зо­ви са­вре­ме­ног жи­во­та ства­

ра­ју по­тре­бу за ди­рект­ни­јим и
не­по­сред­ни­јим ре­ли­ги­о­зним
ис­ку­ством. Ре­ли­ги­ја да­нас по­ста­је лич­но
уве­ре­ње ко­је мо­же би­ти или при­хва­ће­но
или од­ба­че­но. Она је у све­сти мла­дог
чо­ве­ка по­ста­ла пи­та­ње ра­ци­о­нал­но­сти, а
не пи­та­ње жи­вље­ња и на­чи­на по­сто­ја­ња.
Да­на­шњи мом­ци и де­вој­ке су – и по­ред
то­га што го­то­во сви по­се­ду­ју те­ко­ви­не
мо­дер­не ци­ви­ли­за­ци­је (ра­чу­на­ре, мо­бил­
не те­ле­фо­не и слично) – отуђе­ни јед­ни од
дру­гих, и по­ка­зу­ју стал­ну те­жњу да пре­
ва­зи­ћу ту оту­ђе­ност.
Ства­ра­ње осе­ћа­ња кри­ви­це
Сек­те ко­ри­сте ту же­љу мла­дих за
по­врат­ком за­јед­нич­ком жи­во­т у, и та­ко их
сло­бод­но – веома че­сто без ика­кве при­
си­ле – уво­де у свој си­стем, ко­ји им не­пре­
сум­ње у дог­му је­сте сиг­нал да ор­га­ни­за­
ци­ја свог кон­зу­мен­та под­се­ти како је
ње­го­ва свест о спасењу на ни­ском ни­воу.
У том ши­ро­ком спек­тру сло­бо­де све је до
нај­ма­њих сит­ни­ца ис­пла­ни­ра­но, до крај­
ње гра­ни­це пси­хич­ке и фи­зич­ке из­др­
жљи­во­сти, и све је ста­вље­но под потпуну
кон­тро­лу – ме­њају се на­чин ис­хра­не и
оде­ва­ња, мења се по­на­ша­ње, а на првом
месту је сле­па по­слу­шност во­ђи или ор­га­
ни­за­ци­ји. Ства­ра­њем осе­ћа­ња кри­ви­це
или стра­ха по­је­ди­нац се са­мо чвр­шће
ве­зу­је за сек­т у, ко­ја по­ла­ко ра­за­ра нај­пре
по­је­дин­ца и ње­го­ву по­ро­ди­цу, а по­том
дру­штво и са­му др­жа­ву. Сва­ка сек­та је –
без из­у­зет­ка – то­та­ли­тар­на и де­струк­тив­
на, са­мо што се ове особине ис­по­ља­ва­ју у
различитом интензитету.
Ви­шеде­це­ниј­ска ате­и­за­ци­ја на овим
про­сто­ри­ма је ви­ше не­го до­бра под­ло­га
за бе­ри­ћет­ну же­тву на гло­бал­ном свет­

44  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010

ском пла­ну. Пло­до­ви су из да­на у
дан све бо­љи и ве­ћи. Апа­ти­ја,
ме­лан­хо­ли­ја и рав­но­ду­шност
мно­гих струк­т у­ра ко­је би тре­ба­
ло да се непрекидно баве овим
пи­та­њи­ма ви­ше је не­го очи­глед­
на. Ви­ше је срп­ске омла­ди­не у
ду­шев­ним бол­ни­ца­ма не­го у
цр­ква­ма. Ако зна­мо где упу­ти­ти
па­ци­јен­та са пре­ло­мом ру­ке или
но­ге, мо­ра­мо зна­ти куда упутити
жртве секти – морамо имати
уста­но­ву за ле­че­ње жр­та­ва сек­ти.
Ме­ди­ци­на је ја­сна ег­закт­на на­у­ка
ко­ја на осно­ву бро­ја обо­ле­лих
веома преци­зно зна како треба
реаговати у случају епидемије –
ме­ди­ка­мен­ти­ма и пре­вен­ти­вом.
Ов­де је у пи­та­њу пан­де­ми­ја, а
ми, бо­јим се, ни у пер­спек­ти­ви
не­ма­мо осни­ва­ње кри­зног шта­ба.

ме­ња­ње иден­ти­те­та
Циљ свих сек­ти је­сте ме­ња­ње
по­сто­је­ћег иден­ти­те­та и из­град­
ња но­вог.
По­лу­и­сти­на је ве­шта ђа­во­ља
под­ва­ла ко­ју сек­те не­пре­кид­но
пла­си­ра­ју сво­јим и но­вим „вер­
ни­ци­ма“. Та­ко код мно­гих но­вих
ме­си­ја мо­же­мо про­на­ћи ци­та­те
слич­не овом: Са­вест ми­ли­о­на је
за­ро­бље­на кроз цр­кве­не, не­би­
блиј­ске дог­ме, тра­ди­ци­је и из­ми­
шљо­ти­не... Не сме­мо тра­жи­ти
по­слу­шност за не­што о че­му
Божи­ја реч не го­во­ри. Бог вла­да
сво­јим на­ро­дом је­ди­но кроз пи­са­
ну реч. Ако до­зво­ли­мо би­ло што
ви­ше од Би­бли­је да ве­зу­је на­шу
са­вест, ми не­ма­мо ду­хов­ну сло­бо­
ду. И ка­да про­по­ве­да­мо Би­бли­ју,
ми же­ли­мо да на­ши вер­ни­ци
ис­тра­жу­ју, да ви­де је­ли то та­ко.
Познати холивудски глумац Том Круз је један од најистакнутијих
чланова сајантолошке
јул/август 2010 секте која у склопу МИСИОНАР 
l  ПРАВОСЛАВНИ манипулативних
l  45
техника често користи и хришћанску симболику
 Црква и секте
Та­кви „ду­хов­ни­ци“ при­пре­ма­ју шти­во са
ле­по укра­ше­ним омо­ти­ма, тру­де се да
младима од­го­во­ре на сва пи­та­ња, чи­та­вог
се­бе ста­вља­ју у „слу­жбу чо­ве­чан­ству“, не
но­се оде­ћу дру­га­чи­ју од нас јер „Би­бли­ја
то­ме не учи“, не кр­сте се јер и „о то­ме
ни­шта не ка­зу­је“, не кла­ња­ју се ико­на­ма
јер је то „идо­ло­по­клон­ство“ итд, итд.
Пост је „ап­сурд“
Ма­ње упу­ће­ни­ма у сво­ју ве­ру ово де­лу­је
ви­ше не­го при­влач­но. Ка­да та­ко сло­бод­
но осу­ђу­ју упо­тре­бу дро­ге, ка­да се та­ко
моћ­но бо­ре про­тив про­сти­т у­ци­је, ка­да се
та­ко зду­шно згра­жа­ва­ју над за­га­ђе­ним
ре­ка­ма и не­ка­да зе­ле­ним по­љи­ма, ка­да са
осме­хом струч­но об­ја­шња­ва­ју пр­ву ову­
ла­ци­ју код де­вој­чи­ца и ка­да ис­ти­чу ле­по­
ту за­јед­нич­ког по­ро­дич­ног руч­ка над
ле­по­том ин­тер­нет-пор­но­гра­фи­је, а за све
то има­ју пот­кре­пљен ци­тат из Светог
пи­сма, за­што он­да да им се не ве­ру­је у
причу о „не­по­треб­ном до­ла­ску у цр­кву“,
по­сту, при­че­шћу, „ап­с урд­ном по­сто­ја­њу
епи­ско­па и све­штен­ства“ ка­да ни­јед­на
њихова књи­жи­ца не упу­ћу­је на та­кав
навод у Би­бли­ји. Стал­но ис­ти­ца­ње ауто­
ри­те­та Би­бли­је има за ци­љ да се и не при­
ме­ти ко­ли­ко су чла­но­ви за­о­ку­пље­ни
на­вод­но по­моћ­ном ли­те­ра­т у­ром, ко­ја да­је
та­ко ис­црп­не, а уства­ри из кон­тек­ста
отрг­ну­те ци­та­те. На пример, као до­каз да
са­мо сла­би по­сте, а да они ко­ји су ја­ки у
ве­ри за то не­ма­ју по­тре­бе, они ко­ри­сте
ци­тат из По­сла­ни­це Ри­мља­ни­ма (14, 2):
Јер је­дан ве­ру­је да сме сва­шта је­сти, а
ко­ји је слаб је­де зе­ље. Ци­тат је од­ли­чан, а
вр­хов­ни ауто­ри­тет (во­ђа, ор­га­ни­за­ци­ја) и
ово­га пу­та је у пра­ву. Пост је „ап­с урд“.
Но, ова по­сла­ни­ца, а по­себ­но ова гла­ва се
од­но­си на снис­хо­дљи­вост пре­ма они­ма
ко­ји су тек при­ма­ли хри­шћан­ство и не­ма
ни­ка­квих осно­ва за на­ла­жење оправ­да­ње
за пост ни­ти, пак, кри­ти­ку за ње­го­во
не­по­што­ва­ње.
46  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
Лаж се оштро осу­ђу­је. Написано је на
сто­ти­не књи­жи­ца о штет­но­сти ла­жи и
гне­ву ко­ји она иза­зи­ва пред Го­спо­дом – од
ле­по ди­зај­ни­ра­них сли­ков­ни­ца за де­цу па
до за­љу­бље­них па­ро­ва на омо­ти­ма на­ме­
ње­них ти­неј­џе­ри­ма, али, на­су­прот то­ме, „и
сâм Је­хо­ва је мо­рао ви­ше пу­та да сла­же
сво­је уче­ни­ке из пе­да­го­шких раз­ло­га“. Па,
за­што, он­да, ту и та­кву пе­да­го­ги­ју не би
по­што­ва­ла и са­ма ор­га­ни­за­ци­ја ка­да
по­тре­ба на­ла­же! Или крст – „обич­на хри­
шћан­ска из­ми­шљо­ти­на“. За­то ни­јед­на
по­моћ­на бро­шу­ри­ца не­ће ци­ти­ра­ти апос-
тола Па­вла (Гал. 6, 14) А ја, Бо­же, са­чу­вај
да се чим дру­гим хва­лим осим Кр­стом
Го­спо­да на­шег Ису­са Хри­ста, ко­јим се ме­ни
ра­за­пе свет и ја све­ту. За­то при су­сре­т у са
„про­све­тље­ни­ма“ као „дар љу­ба­ви“ траже
да се на по­клон прими њи­хо­ва Би­бли­ја –
„ово су ипак за­ста­ре­ли ци­та­ти, ко­ји се у
но­вом пре­во­ду дру­га­чи­је пре­во­де или пот­
пу­но из­о­ста­вља­ју“. Много је, много приме-
ра кривотворења и накарадног тумачења
цитата из Светог писма!
за­ро­бље­не ин­ди­ви­дуе
Раз­не „сло­бо­де – пре­ко тр­жи­шта и еко­
но­ми­је, па до сек­с у­ал­них сло­бо­да – дове­
ле су појам сло­бо­де до гра­ни­ца ап­с ур­да.
Да­нас је бит­но да се ве­ру­је, а ка­ко и у шта
– то је ма­ње ва­жно. То да­ли је Бог Све­та
Тро­ји­ца или дво­ји­ца или је сâм „не­ма
ни­ка­квог сми­сла, али је за­то ва­жно ве­зи­
ва­ње за за­ко­не и прин­ци­пе“. „Бу­ди до­бар
и по­штен, не­мој по­га­зи­ти за­по­ве­сти,
чи­тај Би­бли­ју и – ти си Хри­стов но­ви апо­
стол.“ То је зам­ка – ве­зи­ва­ње сво­га иден­
ти­те­та за „за­ко­не и прин­ци­пе“. След­бе­ни­
ци сек­те су у то­ме за­ро­бље­не ин­ди­ви­дуе,
а не сло­бод­не хри­шћан­ске лич­но­сти. Од
то­га ка­ко ве­ру­је­мо у Бо­га за­ви­се наш
жи­вот, на­ше по­сто­ја­ње и спа­се­ње.  m
Аутор је свештеник при храму Рођења
Светог Јована Крститеља у Београду
 Хришћанство и наука
Осврт на
ево­лу­ци­о­ни­стич­ко-
кре­а­ци­о­ни­стич­ки кон­фликт
Шта је то те­о­ри­ја ево­лу­ци­је,
шта је то кре­а­ци­о­ни­зам и те­о­ри­ја
ин­те­ли­гент­ног ди­зај­на и у ка­квој
су ве­зи са на­шом ве­ром?
Александар
Савић
О вих да­на се мо­гла про­чи­та­ти вест
да Ру­ска Православна Цр­ква – као
кон­тра­тег „мо­но­по­лу дар­ви­ни­зма и
вар­љи­вој иде­ји да је на­у­ка углав­ном про­
тив­реч­на ре­ли­ги­ји“ – тра­жи уво­ђе­ње
кре­а­ци­о­ни­зма у шко­ле. Још је ре­че­но да
Дар­ви­но­ва те­о­ри­ја оста­је и да је тре­ба
пре­да­ва­ти као јед­ну од не­ко­ли­ко те­о­ри­ја,
али да деца тре­ба да бу­ду упо­зна­та и са
тим дру­гим „уче­њи­ма“.
Шта је то те­о­ри­ја ево­лу­ци­је, шта је то
кре­а­ци­о­ни­зам и те­о­ри­ја ин­те­ли­гент­ног
ди­зај­на и у ка­квој су ве­зи са на­шом
ве­ром? Ово је јед­на ве­о­ма озбиљ­на и
ва­жна те­ма ко­ја се ти­че то­га ка­ко по­им ­ а­
мо на­у­ку и ка­ко мо­же­мо да до­но­си­мо
по­гре­шне за­кључ­ке уколико не­ма­мо
до­вољ­но зна­ња или ин­фор­ма­ци­ја.
Ево­лу­ци­ја је скуп ме­ха­ни­за­ма ко­ји
по­кре­ће раз­вој ор­га­ни­за­ма на пла­не­ти.
Те­о­ри­ја ево­лу­ци­је (ТЕ) јесте на­уч­на те­о­
ри­ја ко­ја об­ја­шњава ка­ко ти ме­ха­ни­зми
функ­ци­о­ни­шу и која пред­ви­ђа ка­ко ће се
по­на­ша­ти у бу­дућ­но­сти. Та­ко дар­ви­ни­зам
схва­ћен пра­вил­но, има огро­ман на­уч­ни
зна­чај за ре­ша­ва­ње пи­та­ња о уза­јам­ним
од­но­си­ма ор­га­ни­за­ма, за об­ја­шње­ње мно­го
че­га не­ја­сног у жи­во­ту ор­га­ни­за­ма, за ге­о­
ло­шка ис­тра­жи­ва­ња ге­о­граф­ског рас­по­ре­
да би­ља­ка и жи­во­ти­ња, и об­је­ди­њу­је мно­
ге ра­ни­је не­по­ве­за­не чи­ње­ни­це. Тре­ба са­мо
има­ти у ви­ду да је Бог ство­рио за­ко­не
по­стан­ка ко­ји су до­бив­ши ег­зи­стен­ци­ју
по­ста­ли при­род­ним, те је сто­га ра­зу­мљи­
во да је мо­гу­ће при­род­ним за­ко­ни­ма об­ја­
шња­ва­ти по­ре­кло, слич­но­сти и свр­сис­
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  47
 Хришћанство и наука
ход­ну уре­ђе­ност жи­во­тињ­ских и биљ­них
вр­ста (Од­ред­ни­ца „дар­ви­ни­зам“ у Пу­ном
пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском ен­ци­ко­пе­диј­
ском реч­ни­ку, ко­ји је пр­ви пут из­дат 1900.
у Санкт-Пе­тер­бур­гу, а по­но­во 1992. л. Г,
иначе недавно об­ја­вљен и код нас).
Кре­а­ци­о­ни­зам
Кре­а­ци­о­ни­зам је уче­ње које це­ло­куп­но
чов­чан­ство и сва жи­ва би­ћа, као и не­жи­
ву при­ро­ду и, уоп­ште, све што по­сто­ји
третира као по­сле­ди­цу ства­ра­ња, а Тво­
рац је Бог. Нај­че­шће се кре­а­ци­о­ни­зам
ди­рект­но су­прот­ста­вља ево­лу­ци­о­ни­зму и
за­у­зи­ма ап­со­лут­но су­прот­не ста­во­ве, при
че­му се иде чак до­тле да се оно што да­нас
сма­тра­мо на­уч­ним чи­ње­ни­цама (ко­је
са­мо ус­пут по­твр­ђу­ју не­ке аспек­те те­о­ри­
је ево­лу­ци­је) про­гла­ша­ва не­тач­ним.
Ин­те­ли­гент­ни ди­за­јн
Ин­те­ли­гент­ни ди­за­јн (ИД), при­ка­зан
као ал­тер­на­ти­ва стан­дард­ним на­уч­ним
об­ја­шње­њи­ма за раз­вој жи­во­та на Зе­мљи,
го­во­ри да је жи­вот на Зе­мљи на­стао као
по­сле­ди­ца ин­те­ли­гент­ног узроч­ни­ка. ИД
пред­ста­вља са­вре­ме­ни об­лик те­ле­о­ло­
шког ар­гу­мен­та за по­сто­ја­ње Бо­га, а
на­стао је 1987. као ре­ак­ци­ја на пре­с у­ду
Вр­хов­ног су­да САД-а која се односила на
по­де­лу Цр­кве и др­жа­ве.
48  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
Неопходно је нагласити да те­ор ­ и­ја у
на­у­ци не зна­чи да не­што ни­је про­ве­ре­но,
већ да на тре­нут­но нај­бо­љи на­чин опи­с у­
је при­род­не фе­но­ме­не. Та­ко по­сто­је те­о­
ри­ја гра­ви­та­ци­је, те­о­ри­ја квант­не ме­ха­
ни­ке и мно­ге дру­ге, али ни­смо скло­ни да
њих дис­кре­ди­т у­је­мо са­мо на осно­ву то­га
што у на­зи­ву има­ју реч „те­о­ри­ја“.
Оно што је ве­о­ма ин­те­ре­сант­но је­сте да
се на обе стра­не по­ле­ми­ке ко­ја се во­ди
из­ме­ђу ево­лу­ци­о­ни­ста и кре­а­ци­о­ни­ста
на­ла­зе и љу­ди ко­ји су вер­ни­ци. Став ко­ји
се че­сто мо­же чу­ти од стра­не кре­а­ци­о­ни­
ста ви, да­кле, ви­ше не ве­ру­је­те да је Бог
ство­рио све, не­го да је те­о­ри­ја ево­лу­ци­је
тач­на ни­је ис­пра­ван, и то је ла­жна ди­ле­
ма, што се ја­сно ви­ди из на­во­да. Кре­а­ци­о­
ни­сти ола­ко по­те­жу за не­на­уч­ним ар­гу­
мен­ти­ма ка­да су­ко­бља­ва­ју ми­шље­ња и
ве­о­ма ла­ко не­ги­ра­ју на­уч­не чи­ње­ни­це
ко­је иду у при­лог ТЕ не схва­та­ју­ћи да
ти­ме не­ги­ра­ју и на­уч­не ди­сци­пли­не ко­је
сто­је иза тих чи­ње­ни­ца (на при­мер, ра­ди­
о­ло­ги­ју или ге­о­ло­ги­ју). Са дру­ге стра­не,
ево­лу­ци­о­ни­сти (ба­рем је­дан део ево­лу­ци­
о­ни­ста, ко­ји се де­кла­ри­ше као ате­и­
стички) ла­ко пре­ла­зе гра­ни­цу на­уч­ног и
твр­де да не­ма Бо­га јер, ето, по­сто­ји ево­
лу­ци­ја.
Ка­да го­во­ри­мо о хри­
шћан­ском уче­њу о ства­
ра­њу све­та, тре­ба
има­ти у ви­ду да су
Све­ти оци
го­во­ри­ли у тер­ми­ни­ма свога до­ба ко­ри­
сте­ћи та­да до­ступ­на на­уч­на са­зна­ња, ко­ја
су се не ма­ли број пу­та по­ка­за­ла као
не­тач­на (нпр. Зе­мља је рав­на пло­ча).
Тре­ба има­ти у ви­ду и да пр­вен­стве­ни
циљ Све­то­га Пи­сма, као и тек­стова Све­
тих ота­ца, ни­је да нам се из­но­се на­уч­не
чи­ње­ни­це, већ нам се да­ју исти­не ве­ре
из­ра­же­не у (исто­риј­ским) фор­ма­ма ко­је
су у до­ба њи­хо­вог пи­са­ња би­ле ак­т у­ел­не,
а њихов крај­њи циљ је спа­се­ње чо­ве­ка.
Ни­је про­блем у те­о­ри­ји ево­
лу­ци­је ко­ја се пре­да­је у шко­
ла­ма све до­тле док она не
пре­ђе сво­је гра­ни­це и не
уђе на те­рен ве­ро­на­у­ке.
Про­блем мо­же да бу­де
уко­ли­ко би се у не­ком
пред­ме­т у (па био он
на­зван кре­а­ци­о­ни­
зам, или у скло­пу
ве­ро­на­у­ке – што
би тек би­ло
по­себ­но опа­
сно) кри­ти­ка
све­ла на не­при­хва­та­ње не­ких на­уч­них
те­о­ри­ја без да­ва­ња кон­крет­ног ре­ше­ња
про­бле­ма или ну­ђе­ња ква­ли­тет­не ал­тер­
на­ти­ве. Уко­ли­ко се не бу­де му­дро по­сту­
па­ло, мо­же се ла­ко де­си­ти да се на­пра­ви
гре­шка слич­на оној ка­да је Ри­мо­ка­то­лич­
ка Цр­ква у сред­њем ве­ку не­ги­ра­ла да је
Зе­мља окру­гла и да се вр­ти о ко Сун­ца.
Ре­ше­ње је у обра­зо­ва­ним љу­ди­ма ко­ји су
вер­ни­ци и ко­је ће Цр­ква са­слу­ша­ти и
ан­га­жо­ва­ти ка­да бу­де по­треб­но да дају
свој суд о це­лој при­чи.  m
Аутор је стални стручни сарадник­
Центра за проучавање и употребу­
савремених технологија
Архиепископије београдско-карловачке
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  49
 руска хришћанска философија
Ни­ко­лај Фјо­до­ро­вич
Фјо­до­ров (1829–1903)
Цен­т ­рал­н а иде­ј а Фјо­до­р о­в ље­в ог ре­л и­г и­о ­з но-
фи­л о­с оф­с ког си­с те­м а се ба­з и­ра на чи­њ е­н и­ц и ­
да је чо­в ек по­з ван да сле­д и Хри­с та све до свог ­
лич­н ог вас­к р­с е­њ а ов­д е на зе­м љи, а не са­м о ­
„на оном све­т у“.

Ми­ла­на
Ив­ко­вић

Р у­ски ре­ли­ги­о­зни фи­ло­соф Н. Ф.

Фјо­до­ров или „мо­сков­ски Со­крат“,
ка­ко су га зва­ли, ро­ђен је 1829. у
се­лу Кљу­ч (у Там­бов­ској гу­вер­ни­ји). Сту­
ди­рао је у Оде­си и по­том пре­да­вао исто­
ри­ју и ге­о­гра­фи­ју у шко­ла­ма Ру­си­је.
На­кон то­га по­чео је да ра­ди у би­бли­о­те­
ци Черт­ко­ва, у Мо­скви, а по­том у би­бли­
о­те­ци мо­сков­ског му­зе­ја Ру­мјан­цев.
Ви­со­ко је це­нио му­зе­је и би­бли­о­те­ке и
сма­трао их цен­три­ма оку­пља­ња. Из
иде­о­ло­шких раз­ло­га, за живота ни­је
ни­шта об­ја­вљи­вао. Уче­ни­ци су пост-
хумно при­пре­ми­ли са­бра­на де­ла за
штам­пу у три то­ма под на­зи­вом
Фи­ло­со­фи­ја за­јед­нич­ког де­ла. Зна­ча­
ја­но је спо­ме­ну­ти и две ве­ли­ке лич­
но­сти ко­је су обе­ле­жи­ле ње­гов
жи­вот, то су Со­ло­вјов и Тол­сто­ј, са
ко­јим је ка­сни­је и до­шао у спор.
Упо­ко­јио се 1903. л. Г. у Мо­скви.

50  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010

ИН­ТЕ­РЕ­СО­ВА­ЊА И ДЕ­ЛАТ­НО­СТИ
Иако велики противник аскетизма,
Фјодоров је у сопственом животу про-
јављивао сасвим супротно и, при-
мењујући теорију Заједничког дела, којује
проповедао, као подвижник је спавао са
даскама, а своју зараду делио са сиро-
машнима.
Фјодорова донекле можемо сматрати
идејним претечом извесних научно-тех-
нолошких открића, а нарочито оних која
се односе на испитивање трајања људског
живота и бесмртност. Ово су неке од
његових најпознатијих идеја:
1) Раз­ма­трао је мо­гућ­ност ко­ри­шће­ња
сун­ча­не енер­ги­је ко­ја ће за­ме­ни­ти угаљ.
2) За­ла­гао се за упра­вља­ње ме­те­ре­о­ло­
шким про­це­си­ма у ци­љу обез­бе­ђи­ва­ња
мак­си­мал­не же­тве.
3) Же­лео је да Зе­мља бу­де не­ка вр­ста
сред­ства за во­жњу ко­смо­сом. Сма­трао је
да би се то мо­гло оства­ри­ти уз по­моћ
Зе­мљи­не маг­не­тне енер­ги­је, ко­ја би омо­
гу­ћи­ла кре­та­ње Зе­мље про­сто­ром.
Сматрао је да би ко­ло­ни­за­ци­ја дру­гих
пла­не­та и не­бе­ских те­ла укло­ни­ла сва­ку
опа­сност пре­не­се­ље­но­сти планете Земље.
ФИ­ЛО­СО­ФИ­ЈА
ЗА­ЈЕД­НИЧ­КОГ ДЕ­ЛА
Основне црте Фјодоровљевог учења се
манифестују кроз ети­ку ду­жно­сти Вас­
кр­се­ња или тзв. ак­тив­ну хри­шћан­ску
ан­тро­по­ло­ги­ју. Цен­т­рал­на иде­ја Фјо­до­ро­
вље­вог ре­ли­ги­о­зно-фи­ло­соф­ског си­сте­ма
се ба­зи­ра на чи­ње­ни­ци да је чо­век по­зван
да сле­ди Хри­ста све до свог лич­ног вас­кр­
се­ња ов­де на зе­мљи, а не са­мо „на оном
све­т у“. Ка­ко се Хри­стос ова­пло­тио и при­
мио чо­ве­чан­ску при­ро­ду, вас­кр­се­ње
по­ста­је свој­стве­но свим љу­ди­ма. На ово­
ме Фјо­до­ров и за­сни­ва сво­ју „фи­ло­со­фи­ју
за­јед­нич­ког де­ла“, тзв. ли­т ур­ги­ју ко­ја ће
по­кре­ну­ти вас­кр­се­ње мр­твих јер је, по
ње­го­вим ре­чи­ма, „смрт са­мо је­дан не­сре­
ћан слу­чај“. На ова­кву ми­сао св. Гри­го­ри­је
Ни­ски од­го­ва­ра: „Смрт је на­ро­чи­та ета­па
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  51
 Руска хришћанска философија
чо­ве­ко­вог пу­та, мо­ме­нат у на­ста­ја­њу, или
бо­ље ре­ћи, у вас­по­ста­вља­њу чо­ве­ка.“ Јер
смрт је акт Бо­жи­је ми­ло­сти ко­јим се
спре­ча­ва бес­ко­нач­но тра­ја­ње па­ле ег­зи­
стен­ци­је.
пре­о­бра­жај при­ро­де
Фјо­до­ров је ве­ро­вао да вас­кр­се­ње у
се­би са­др­жи ауто­мат­ски пре­о­бра­жај при­
ро­де. Да ли се у ова­квом уче­њу мо­жда
кри­је не­ка вр­ста ху­ма­ни­стич­ког ак­ти­ви­
зма ма­гиј­ске при­ро­де?
Ова­кав став нам от­кри­ва про­блем око
ко­га се сва­ко­днев­но по­ле­ми­ше у са­вре­ме­
ним те­о­ло­шким кру­го­ви­ма, а то је про­
блем сло­бо­де. Фјо­до­ро­вље­во уче­ње о вас­
кр­се­њу разматра те­ле­сно-ду­шев­ни (ка­кво
је би­ло и Ла­за­ре­во вас­кр­са­ва­ње у Ви­та­ни­
52  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
ји), али не и ду­хов­ни аспе­кат (обо­же­ње и
пре­у­мље­ње). То зна­чи да Фјо­до­ров у сво­м
уче­њу љу­ди­ма при­пи­с у­је оно што ни Бог
не мо­же јер не­ће, а то је да чо­век мо­же да
пре­у­зме сло­бо­ду дру­гог да се пре­у­ми. Да
ли би­смо вас­кр­се­њем, на пример, др Јо­зе­
фа Мен­ге­ла (ан­ђе­ла смр­ти) ис­пра­ви­ли
са­мо је­дан не­сре­ћан слу­чај, тј. смрт? Да
ли би ње­го­во вас­кр­се­ње ауто­мат­ски под­
ра­зу­ме­ва­ло и ње­го­во пре­у­мље­ње и обо­
же­ње? Поводом овог става огласио је и В.
Со­ло­вјов, ко­ји ка­же: „Ре­а­ни­ма­ци­ја ле­ше­
ва ни­је по­жељ­на јер би она са­мо про­ду­
жи­ла са­да­шњи ка­на­ба­ли­зам.“ Упра­во
ов­де се раз­от­кри­ва иде­ја да Фјо­до­ров
сма­тра да сво­јом во­љом мо­же да учи­ни
оно што за­ви­си од сло­бод­них во­ља лич­
но­сти, а то за­пра­во и под­ра­зу­ме­ва ду­хов­
но вас­кр­се­ње, ко­је је сло­бод­но иза­бра­на
љу­бав­на за­јед­ни­ца са Бо­гом, ко­ја је, да Ов­де су мо­гу­ће је­ди­но љу­бав и мо­ли­тва,
опет поновимо, не­мо­гу­ћа без сло­бод­ног као лич­ни и са­бор­ни од­нос.
из­бо­ра сва­ке лич­но­сти по­на­о­соб. Те­ле­сно-ду­шев­но вас­кр­се­ње ни­је чин
ко­ји ауто­мат­ски пре­у­мљу­је или, дру­га­чи­је
те­ле­сно и ду­шев­но ре­че­но, вас­кр­се­ње без пре­у­мље­ња је па­као.
„Пра­вед­ни­ци­ма ће се огањ Бо­жан­ства
вас­кр­се­њe от­кри­ти као про­све­ћу­ју­ћа све­тлост, а
У ду­хов­ном вас­кр­се­њу чо­век је на не­ки не­ча­сти­ви­ма ће би­ти као пла­мен ко­ји па­ли
на­чин са­у­че­сник соп­стве­ном вас­кр­се­њу, и же­же.“ (Св. Мак­сим Ис­по­вед­ник). Али
ко­је се де­кла­ри­ше кроз ње­го­во Амин по­сто­ји ле­че­ње и у Бу­ду­ћем Жи­во­т у!  m
Бо­гу, тј. опре­де­ље­ње за Веч­ни Жи­вот у
Бо­гу. У те­ле­сном и ду­шев­ном вас­кр­се­њу, Ауторка је вероучитељ у
хај­де да та­ко ка­же­мо, ни­је по­треб­на на­ша Првој београдској гимназији
са­рад­ња. А ипак нам се чи­ни да је Фјо­до­
ров у свом уче­њу ин­си­сти­рао са­мо на
овом те­ле­сном и ду­шев­ном вас­кр­се­е­њу.
По­зна­то је и уче­ње Све­тих ота­ца, у овом
слу­ча­ју кон­крет­но светог Мак­си­ма Ис­по­
вед­ни­ка, ко­ји го­во­ри о апо­ка­та­ста­си­с у
при­ро­де и апо­ка­та­ста­си­с у сло­бо­де.
Апо­ка­та­ста­сис зна­чи вас­по­ста­вља­ње
искон­ског скла­да. Пре­ма овој по­де­ли,
апо­ка­та­ста­сис при­ро­де би озна­ча­вао пот­
пу­но и вас­це­ло вас­по­ста­вља­ње при­ро­де.
Али то ов­де још увек не зна­чи да ће се и
сло­бо­да вас­це­ло опре­де­ли­ти за до­бро. То
опре­де­ље­ње сло­бо­де за до­бро се од­но­си
на апо­ка­та­ста­сис сло­бо­де. Јер „зна­ти
до­бро још не зна­чи и во­ле­ти га, или иза­
бра­ти га“. „Чо­век је спо­со­бан и да не
за­во­ли спо­зна­то до­бро.“ Ов­де је и кључ
про­бле­ма сло­бо­де, око ко­га се окре­ће
цео Фјо­до­ро­вљев фи­ло­софс­ко-ре­ли­ги­
о­зни си­стем. Јер вас­кр­са­ва­ње свих и
сва­ко­га, на ко­ме ин­си­сти­ра Фјо­до­ров,
не мо­же да на­те­ра све и сва­ко­га да се
пре­о­бра­зи, пре­у­ми, обо­жи. Оно што
у овом слу­ча­ју мо­же­мо да учи­ни­мо
за дру­ге је­сте са­мо да их во­ли­мо и
да се мо­ли­мо за њих, али не мо­же­
мо сло­бод­но да се опре­де­ли­мо уме­
сто њих. Јер истин­ско вас­кр­се­ње
зна­чи и ис­це­ле­ње сло­бо­дом, та­ко
да су не­мо­гу­ће би­ло ка­ква на­у­ка и
тех­ни­ка ду­хов­ног вас­кр­са­ва­ња.

јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  53

 ЗЕМЉА ЖИВИХ
Бла­го­дат­на
пре­о­бра­ће­ња
Земља живих је пројекат за лечење
зависника од опојних дрога који ради
са благословом Епископа бачког Иринеја,
а под старатељством братства манастира
Ковиљ на челу са Владиком Порфиријем.
Детаљније о пројекту Земља живих
можете прочитати у трећем броју
Мисионара за 2009. годину.
У рубрици Земља Живих објављујемо
сведочанства штићеника ове
заједнице.

РО­ЂЕ­НИ МО­ЈИ, БРА­ЋО И СЕ­СТРЕ

„За­што оно што мр­зим то и во­лим,

а оно што је до­бро оби­ла­зим.“
Од ка­ко сам пре 5 ме­се­ци ушао у
за­јед­ни­цу, ки­ша зна­ка пи­та­ња ме са­с у­
ла и ве­ћи­на њих је по­чи­ња­ла исто.
За­што? Ма­ло од­го­во­ра имам на све то,
не­ке не же­лим ни да на­ђем, али има и
чи­ње­ни­ца ко­је не мо­гу да при­хва­тим и
ако је пе­чат одав­но ста­вљен на њих.
До­шао је тре­ну­так исти­не. Ред је био да
за­ви­рим и ослу­шнем та­јац ко­ји је у
ду­ши мо­јој уси­дрен већ мно­го го­ди­на,
да ски­нем па­у­чи­ну с очи­ју и јед­но­став­
но по­ку­шам сре­ди­ти тај крш и не­ред

54  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010

 Азбу­ка жи­во­та ни­је ни ма­ло
ла­ка, пре­по­ро­ди­ти се је
Азбу­ка жи­во­та ни­је ни те­шко, би­ти нор­ма­лан на­кон
све­га зву­чи као не­што не­мо­
ма­ло ла­ка, пре­по­ро­ди­ти се гу­ће, ипак све ово као и још
је те­шко, би­ти нор­ма­лан мно­го то­га је са­свим мо­гу­ће
на јед­ном чуд­ном пар­че­т у
на­кон све­га зву­чи као „Зе­мље Жи­вих“ у Ви­ло­ву.
не­што не­мо­гу­ће, ипак све Прак­с у сти­чем са бра­ћом
ово као и још мно­го то­га је ко­јих има свих про­фи­ла, и
сва­ко од њих је про­фе­сор у
са­свим мо­гу­ће на јед­ном сво­јој стру­ци. На то­ме им
чуд­ном пар­че­ту „Зе­мље веч­но хва­ла јер што мно­ги­ма
ни­је по­шло за ру­ком, ми
Жи­вих“ у Ви­ло­ву. ме­ђу­соб­но то ре­ша­ва­мо.Те­о­
ри­ју упо­зна­јем кроз мо­ли­тву
и искре­ном по­ка­ја­њу јер та­да
сам осе­тио да се чи­стим од
ђа­во­љих ства­ри и ујед­но
ко­ји сам на­пра­вио у се­би и око се­бе. При­ олак­ша­вам ду­шу сво­ју. Ов­де се од ср­ца
ли­ку за то сам до­био. На са­мом по­чет­ку сме­јем и ту­гу­јем, ов­де се ми­сли бо­ре, ов­де
све­стан сам 3 ства­ри: не смем би­ти по­вр­ сам про­на­шао же­љу и хра­брост да упо­
шан, да на­у­чим да тр­пим и пу­но, пу­но знам се­бе са­мог. Услед свог без­на­ђа и
љу­ба­ви у све­му то­ме; не­мо­ћи ни­сам ни ви­део ко­ли­ко је око нас
Ро­ђе­ни мо­ји, пр­ви и пра­ви ко­рак сам здра­вих и при­род­них ства­ри од ко­јих
на­пра­вио по­сле ду­гих низ го­ди­на по­тро­ же­лим би­ти за­ви­стан.
ше­них у илу­зи­ји и про­ве­де­них у ла­жи. Бра­ћо и се­стре ово Вам пи­ше оби­чан
Не­ка­да ви­ше не­ка­да ма­ње би­ли сте све­ гре­шник ко­ји је мр­зео сва­ко ју­тро ко­је
до­ци све­га то­га. Пра­штај­те, је је­ди­но сви­ће, и сва­ког око се­бе пре­тва­рао у
што Вам мо­гу ре­ћи и по­ну­ди­ти у овом но­вац и гле­дао кроз ко­рист. Сва­ки Бо­жи­
тре­нут­к у. Зна­ју­ћи ваљ­да да и дру­ге не ји дан се ра­ди на се­би ка­ко фи­зич­ки та­ко
смем за­бо­ра­ви­ти сам се­би сам бр­зо и пси­хич­ки и ипак се у кре­вет лег­не са
опро­с тио и при­знао да сам ја од­го­во­ран осме­хом на ли­цу и бу­ди­мо се са пе­сми­
за сво­је по­с туп­ке. Је­ди­но ме пла­ши цом. Пр­во што сам про­чи­тао и на­у­чио је
чи­ње­ни­ца ко­ја се по­ла­ко бли­жи да на да „ка­кве су ти ми­сли та­кав ти је жи­вот“
ћер­ки­но-ЗА­ШТО? не­ћу има­ти и зна­ти исто то пла­ни­рам али на кра­ју овог пу­та
од­го­вор, ме­ђу­тим ве­ру­јем да хра­брост спа­се­ња па ма­кар сти­гао и по­след­њи. Оно
ко­ја ми је по­треб­на да је по­гле­дам у оки­ што тре­нут­но учим да из­вр­шим је да овог
це, и дам од­го­вор ко­ји са­да не знам, про­ пу­та гла­ве иде до­ле, а ср­це го­ре, и шко­ла
на­ћи­ћу упра­во ов­де. Ра­д у­је ме јед­на сит­ је за­вр­ше­на ка­да на­у­чим да се мо­лим, да
ни­ца, што јој на са­мом ра­с тан­к у не­све­ ве­ру­јем, да се на­дам, да тр­пим, да пра­
сно ре­кох исти­ну: „Та­та иде у шко­лу, као штам и во­лим. Амин.
што и ти идеш у вр­тић и вра­ти­ће се
ка­да је за­вр­ши.“
ФИ­ЛИП

јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  55

 беседа
Све­ште­ни­ца­ма
срп­ским
По­з на­то је да су упра­в о на­ш е мај­к е и ба­к е би­л е те
ко­ј е су одр­ж а­л е не­у ­га­ш е­н им ти­њ а­ј у­ћ и пла­м ен
Све­то­с а­в ља кроз сва доц­н и­ј а по­ко­л е­њ а и ­
на­ра­ш та­ј е ка­ко би га пре­д а­л е и на­м а да­н ас на
да­љ е чу­в а­њ е и одр­ж а­в а­њ е

пре­да­ле и на­ма да­нас на да­ље чу­ва­ње и

Ђа­кон
Не­над М. Јо­ва­но­вић одр­жа­ва­ње. Очу­ва­ле су њи­ву на­ше све­те
ве­ре не­за­пар­ло­же­ном и пре­да­ле је на­ма,
да­нас, на об­де­ла­ва­ње.

С ре­ди­ном 19. сто­ле­ћа слав­ни аустриј­

ски пу­то­пи­сац Фе­ликс Ка­ниц, ко­ји
је по­хо­дио и на­ше кра­је­ве, оста­вио
је и све­до­чан­ство ко­јим је из­нео ути­сак
да је у оно вре­ме сва­ка срп­ска ку­ћа има­ла
сво­га све­ште­ни­ка. Под ови­м је под­ра­зу­
ме­вао срп­ске мај­ке и же­не, ко­је су и та­да,
као и да­нас, би­ле глав­ни чу­ва­ри и ба­шти­
ни­ци ду­хов­но­сти у српскоме на­ро­ду.
Љу­бав њи­хо­ва пре­ма Бо­гу и сво­ме по­ро­
ду чи­ни­ла их је и чи­ни их нај­рев­но­сни­јим
све­до­ци­ма и про­по­вед­ни­ци­ма Вас­кр­сло­га
Хри­ста. Ка­ко и пре­му­дри цар Со­ло­мон
бо­го­на­дах­ну­то про­по­ве­да да „не­ма ни­че­
га но­во­га под Сун­цем“, ни­је слу­чај­ност да
је исто ва­жи­ло и ва­жи и у на­ше до­ба.
По­зна­то је да су упра­во на­ше мај­ке и ба­ке
би­ле те ко­је су одр­жа­ле не­у­га­ше­ним
ти­ња­ју­ћи пла­мен Све­то­са­вља кроз сва
доц­ни­ја по­ко­ле­ња и на­ра­шта­је ка­ко би га
56  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
Не­пра­вед­но и не­до­пу­сти­во би би­ло не
се­ти­ти се свих оних по­гу­ре­них и за­бра­ђе­
них ба­ка ко­је су, по­доб­но иси­ха­стич­ким
от­шел­ни­ца­ма и ју­ро­ди­вим под­ви­жни­ца­
ма Хри­ста ра­ди, ко­ле­но­пре­кло­но и у
су­за­ма се мо­ли­ле у до­ба бро­зо­крат­ске
охоло­кра­ти­је са­свим са­ме и од сви­ју пре­
зре­не и на­пу­ште­не. Су­зе њи­хо­ве ка­па­ле
су, осве­шта­ва­ле на­шу ствар­ност и на­та­
па­ле по­до­ве на­ших све­тих хра­мо­ва и он­да
ка­да у њи­ма ни­је би­ло ни­ко­га осим њих и
све­ште­ни­ка. Њи­хо­ва не­по­ко­ле­би­ва ве­ра,
рав­на оној ве­ри де­се­то­ри­це гу­ба­ва­ца,
мо­гла је да се, по нео­ду­стај­но­сти сво­јој,
ме­ри још је­ди­но са њи­хо­вом не­из­мер­ном
на­дом и бла­го­дар­но­шћу Го­спо­ду – на
по­до­би­је оној ис­це­ље­но­га ино­пле­ме­ни­ка
Са­мар­ја­ни­на – и за­то им ду­гу­је­мо ве­чи­т у
за­хвал­ност!
 Ли­ше­не ви­со­ких шко­ла,
те­о­ло­шких зна­ња и гро­
мо­пу­ца­тел­них на­уч­них
зва­ња, Ду­хом Све­тим оне
бе­ху уве­де­не у раз­у­ме­ва­
ње ма­те­рин­ства као пре
све­га ду­хов­не, а не пу­ке
би­о­ло­шке ка­те­го­ри­је.
То­га ра­ди упра­во оне
бе­ху ка­дре да раз­у­ме­ју и
опит­но до­жи­ве по­след­њу
бри­гу и ста­ра­ње Хри­сто­
во, као Уми­ру­ће­га на
Кр­сту, а то бе­ше упра­во
ста­ра­ње за Ње­го­ву Пре­
чи­сту Мај­ку: А ста­ја­ху
код Ису­со­ва кр­ста ма­ти
ње­го­ва, и се­стра ма­те­ре
ње­го­ве Ма­ри­ја Кле­о­по­ва,
и Ма­ри­ја Маг­да­ли­на. А
Исус ви­дјев­ши ма­тер и
уче­ни­ка ко­га љу­бља­ше гдје
сто­ји по­ред ње, ре­че
ма­те­ри сво­јој: Же­но, ето
ти си­на! По­том ре­че уче­
ни­ку: Ево ти мај­ке! И од
оно­га ча­са узе је уче­ник к
се­би (Јн 19, 25–27).
Упра­во из ово­га мо­же­
мо да раз­у­ме­мо ко­ли­ко
су, за­пра­во, на­ше мај­ке и
ба­ке, чу­вар­ке и одр­жа­
тељ­ке на­ше ве­ре пра­во­слав­не, би­ле у пра­ на­ро­да Бо­жи­је­га уз­во­де­ћи јед­ни дру­ге у
ву јер не­на­у­че­не зна­до­ше да ни на­ма Бог ви­ше сфе­ре по­сто­ја­ња – у на­руч­ју Мај­ке
ни­је Отац за­то што нас је ро­дио, већ због на­ше Не­бе­сне. У овоме нас утвр­ђу­ју и
то­га што нас као Отац во­ли! За­то – ова­кви ре­чи свја­тјеј­ше­га бла­же­но­по­чив­ше­га
ка­кви је­смо – и има­мо дерз­но­ве­ни­је да га па­три­јар­ха на­ше­га Па­вла, ко­ји оста­ви
Оцем на­зи­ва­мо и пред­веч­но­ме уси­но­вље­ сво­је­вр­сни за­вет сва­кој же­ни срп­ској:
њу се на­да­мо. „Же­на тре­ба да бу­де све­ште­ни­ца у до­ма­
Ко­рен ово­ме ле­жи у чи­ње­ни­ци да је у ћој цр­кви, у по­ро­ди­ци.“ m
са­му срж схва­та­ња по­ро­ди­це у пра­во­сла­
вљу утка­на свест да је она ни ма­ње ни Бе­се­да одр­жа­на на Све­тој Ли­тур­ги­ји о
ви­ше но – до­ма­ћа Цр­ква. У тој основ­ној Ма­те­ри­ца­ма, 14. (27) де­цем­бра 2009. лета
ће­ли­ји спа­сењ­ске и ме­та­и­сто­риј­ске за­јед­ Го­спод­њег у бе­ог­рад­ско­м хра­му Све­то­га
ни­це оче­ви би има­ли да оба­вља­ју ду­жно­ Aпостола и Је­ван­ђе­ли­сте Лу­ке у Ко­шут­ња­ку
сти епи­ско­па, мај­ке све­ште­ни­ка, а де­ца
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  57
 мисли
Раз­ми­шља­ња у ти­ши­ни
Радмила Грујић
Пра­ви пост
– Чу­јеш ли ка­ко те вре­ђа?! И ти ћу­тиш.
За­што му не од­го­во­риш, не уз­вра­тиш
истом ме­ром?
– Ни­ка­ко. По­стим. По­што ме је, због
мо­је бо­ле­сти, ду­хов­ник осло­бо­дио фи­зич­
ког по­ста, мо­рам да по­стим ду­хов­но, и то
дво­стру­ко. И за се­бе и за сво­је не­при­ја­те­
ље. А то зна­чи не вре­ђа­ти ни­ко­га и не
од­го­ва­ра­ти на увре­де, не­го се мо­ли­ти
Бо­гу што ви­ше. Ево, и са­да се мо­лим Бо­гу
за овог не­вер­ни­ка ко­ји ме вре­ђа – да му
Бог опро­сти ње­го­ву сла­бост и да га при­
ве­де ка по­зна­њу Исти­не и Прав­де. А
Исти­на и Прав­да је Сâм Го­спод наш Спа­
си­тељ. Јер очи­глед­но је да ње­го­ва ду­ша не
зна за Бо­га. Да зна, не би био та­кав. А ти?
Тре­ба ли и за те­бе да се мо­лим?
58  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
Вер­ник је јак,
а не­вер­ник је слаб
Шта зна­чи би­ти пра­во­слав­ни вер­ник?
Зна­чи би­ти Бо­жи­ји чо­век у сва­ком тре­
нут­ку свог жи­во­та: би­ти кр­штен, цр­квен
и не­у­мо­ран рад­ник на њи­ви Го­спод­њој.
Шта је то њи­ва Го­спод­ња?
То је на­род Бо­жи­ји, ко­ме се тре­ба
по­све­ти­ти из свег ср­ца и до кра­ја жи­во­та.
Би­ти пра­ви пра­во­слав­ни вер­ник зна­чи:
дру­ге сма­тра­ти ве­ћим од се­бе и до­стој­ни­
ма да им се по­све­тиш и да их слу­жиш;
се­бе сма­тра­ти нај­ма­њим ме­ђу љу­ди­ма и
опра­шта­ти њи­хо­ве увре­де и гре­хе ко­је
чи­не, не осу­ђи­ва­ти их, а на­ро­чи­то им
пра­шта­ти увре­де ко­је чи­не те­би лич­но.
Онај ко се­бе сма­тра ве­ћим од дру­гих или
бар јед­на­ким са дру­ги­ма ни­је пра­ви пра­
во­слав­ни вер­ник јер православни верник
мо­ра уисти­ну би­ти свет и оста­ти свет.
Ра­ди то­га мо­ра би­ти под­ви­жник.
Нај­ве­ћи под­виг је во­ле­ти љу­де и из
љу­ба­ви им опра­шта­ти њи­хо­ве гре­хе јер
су ти гре­си, уства­ри, њи­хо­ве сла­бо­сти,
не­мо­ћи. За­што осу­ђи­ва­ти и мр­зе­ти сла­
бог и не­моћ­ног чо­ве­ка? Ње­му је по­треб­на
по­моћ и тре­ба да му по­мог­неш.
Би­ти вер­ник зна­чи би­ти јак – слаб је
си­гур­но не­ки вер­ник, али ни­је пра­во­сла­
ван. Ве­ро­ват­но не ве­ру­је у исти­ни­тог
Бо­га, не­го у не­ке „бо­го­ве“, љу­де, идо­ле,
или у мо­ду, у ком­фор, у сно­би­зам, у хе­до­
ни­зам, у по­пу­лар­ност, ... А ако му не­што
од то­га из­мак­не, он­да гу­би кон­тро­лу над
со­бом и открива слабост и агре­си­вност
пре­ма дру­гим љу­ди­ма оп­т у­жу­ју­ћи њих за
соп­стве­ну не­моћ. Та­ко из­гле­да­ју не­зна­бо­
жач­ки „вер­ни­ци“, ко­ји су Бо­га за­ме­ни­ли
ства­ри­ма.
Али има и ате­и­ста. Они не ве­ру­ју ни у
Бо­га, ни у љу­де ни­ти у ства­ри, не­го са­мо у
се­бе. Ате­и­ста је са­мом се­би Бог. Он ве­ру­је
у сво­ју сна­гу и моћ, али кад пад­не, раз­о­
ча­ра се, али не у се­бе, не­го у дру­ге. Опет
су дру­ги кри­ви за све.
За­и­ста, ни не­зна­бо­шци­ма ни ате­и­сти­ма
ни­је ла­ко. Тре­ба их раз­у­ме­ти јер они још
ни­с у са­зна­ли Исти­ну, а Исти­на је Бог,
Хри­стос Спа­си­тељ наш, ко­ји је не­ви­ном
кр­вљу Сво­јом уни­штио људ­ски грех у
ње­го­вој би­ти, уни­штио он­то­ло­шки ка­рак­
тер гре­ха, а овај ви­дљи­ви ка­рак­тер гре­ха
учи­нио по­вр­шним и про­ла­зним. Хри­стос
је уни­штио грех ко­ји чо­ве­ка уби­ја и во­ди
у он­то­ло­шку смрт – пра­ро­ди­тељ­ски грех,
и Сво­јом кр­сном смр­ћу и слав­ним вас­кр­
се­њем ожи­вео све ду­ше у гро­бо­ви­ма, јер
су би­ле за­и­ста мр­тве због си­ли­не тог гре­
ха.
Хри­стос је уна­пре­дио наш жи­вот и уни­
штио „жа­лац“ смр­ти, а ти­ме и „жа­лац“
гре­ха, та­ко да је од та­да па до кра­ја све­та
грех по­стао нео­н­то­ло­шки, по­вр­шин­ски,
не­мо­ћан. Али, на­жа­лост, нису Му сви
љу­ди за­хвал­ни због то­га, не­го иг­но­ри­шу
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  59
 Мисли
Хри­шћа­нин је јак за­то што је
не­ми­ло­ср­дан и бес­ком­пр­о­ми­сан
пре­ма се­би, тј. сво­ме гре­ху, а
ми­ло­ср­дан и са­жа­љив пре­ма
дру­ги­ма, тј. њи­хо­вим гре­си­ма.
Ње­го­ву све­стра­дал­ну жр­тву, од­би­ја­ју спа­
со­но­сну си­лу по­ка­ја­ња и ти­ме из­но­ва
вра­ћа­ју смрт­ни жа­лац гре­ху и ме­ћу ом­чу
се­би о врат, док пра­ви пра­во­слав­ни хри­
шћа­ни сво­јим искре­ним по­ка­ја­њем сва­ки
грех пре­тва­ра­ју у прах.
Не­зна­бо­шци и ате­и­сти не­ма­ју по­ка­ја­ње
јер га не же­ле – су­про­ста­вља­ју му увек
спрем­но оправ­да­ње и ту­ђу кри­ви­цу. Из
тог раз­ло­га они ве­ли­ки зна­чај при­да­ју
ту­ђим гре­си­ма и це­лог жи­во­та се са­мо
ти­ме ба­ве. На ­жа­лост, они не зна­ју – или
не же­ле да зна­ју – да би ве­ром у Хри­ста
Спа­си­те­ља и са­мо искре­ним по­ка­ја­њем,
уз Хри­сто­ву по­моћ, са­гле­да­ли ли­це Исти­
не и опра­ли се од смрт­но­га гре­ха, у ко­ме
упор­но и не­ра­зум­но пре­би­ва­ју.
Хри­шћа­нин је јак за­то што је не­ми­ло­ср­
дан и бес­ком­пр­о­ми­сан пре­ма се­би, тј. сво­
ме гре­ху, а ми­ло­ср­дан и са­жа­љив пре­ма
дру­ги­ма, тј. њи­хо­вим гре­си­ма. За­то што
дру­ге шти­ти од се­бе и од зла у се­би. То је
оно нео­п­ход­но и ни­чим за­мен­љи­во чој­
60  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
ство, ко­је је увек на­гла­ша­вао наш дра­ги +
па­три­јарх Па­вле. Ова вр­ли­на га чи­ни сна­
жним, не­у­стра­ши­вим и не­по­бе­ди­вим.
Не­зна­бож­ци не зна­ју за ову вр­ли­ну. Она је
за њих ху­ла и са­бла­зан јер се за­ва­ра­ва­ју
сен­ти­мен­та­ли­змом, ко­ји не­гу­ју пре­ма
се­би. Не­се­бич­ни су пре­ма соп­стве­ној
се­бич­но­сти, сво­ме егу, и угађају му са дир­
љи­вом не­жно­шћу.
Ве­ра снажи, али не би­ло ко­ја ве­ра, не­го
хришћанска, пра­во­слав­на. Све дру­ге ве­ре
су про­дукт свог вре­ме­на, про­дукт про­ла­
зно­сти и про­па­дљи­во­сти и за­то у њи­ма и
не­ма он­то­ло­шке исти­не, сна­ге и веч­но­
сти. Са­мо је веч­на и слав­на ве­ра пра­во­
слав­на јер у њој је Веч­на Исти­на и не­про­
мен­љи­ва ствар­ност. Она је Пут у Веч­ност,
Исти­на Љу­ба­ви Бо­жи­је и Жи­вот у веч­но­
бла­же­ном Цар­ству, ко­је нам је Све­др­жац
и пред­о­дре­дио ства­ра­ју­ћи нас.  m
Ауторка је вероучитељ при храму
Вазнесења Господњег у Жаркову
 Хришћанство на интернету
Интернет и
проблем насиља
Скри­в а­њ е иден­т и­т е­та, од­н о­с но скри­в а­њ е ли­ц а –
без­л ич­н ост, мо­ж да нај­б о­љ е го­в о­р и о то­м е о
ка­к вој је врсти злоупотребе и злочињења реч.
Драган
Јовичић
С ваг­да и сву­где при­с ут­на сла­бост,
чи­ја ма­ни­фе­ста­ци­ја људском роду
до­но­си то­ли­ко не­га­тив­них по­сле­ди­
ца, ушла је на ве­ли­ка вра­та и узи­ма свој
да­нак и у овој, вир­т у­ел­ној ди­мен­зи­ји
оп­ште­ња зва­ној ин­тер­нет. Оче­ки­ва­но, све
мо­гу­ће пред­но­сти овог ме­ди­ја би­ва­ју и
зло­у­по­тре­бља­ва­не – на ште­т у свих.
Ње­гов брз раз­вој и по­пу­лар­ност и, услед
то­га, не­мо­гућ­ност исто­вре­ме­ног уво­ђе­ња
аде­кват­них огра­ни­че­ња, односно пра­ви­ла
ко­ри­шће­ња, учи­ни­ле су га ме­стом по­год­
ним за ис­по­ља­ва­ње све­га оно­га што је
при­с ут­но и у ре­ал­ном жи­во­т у, што под­
ра­зу­ме­ва и да под­ле­же не­кој вр­сти ка­зне.
Cyber кри­ми­нал – као кра­ђа, пре­ва­ре,
ла­жно пред­ста­вља­ње, ши­ре­ње дез­ин­фор­
ма­ци­ја, уце­не, прет­ње, оба­ра­ње ту­ђих
пре­зен­та­ци­ја, вре­ђа­ње – као и у ре­ал­ном
жи­во­т у, прет­по­ста­вља на­ру­ша­ва­ње ту­ђе
сло­бо­де, на­мер­но пре­ви­ђа­ње при­ор ­ и­те­та
ту­ђе во­ље, јед­ном реч­ју – на­си­ље. За­и­ста
је мно­го на­чи­на на ко­је се оно ис­по­ља­ва
на ин­тер­не­т у, због че­га се све ин­тен­зив­
ни­је тра­га за ре­ше­њи­ма ко­ја би по­мо­гла у
ње­го­вом су­зби­ја­њу. По­ја­ва ин­тер­нет-по­
ли­ци­је, до­но­ше­ње за­ко­на ко­ји се од­но­се
на пре­кр­ша­је у вир­т у­ел­ној мре­жи, нео­п­
ход­ност при­с у­ства ад­ми­ни­стра­то­ра и
мо­де­ра­то­ра на фо­ру­ми­ма го­во­ри о то­ме
ко­ли­ко је чо­век слаб и не­мо­ћан да се кон­
тро­ли­ше. Све на­ве­де­не ме­ре ре­гу­ли­шу
од­но­се управо та­мо где не постоје са­вест
и свест о од­го­вор­но­сти. Оно што си­т у­а­
ци­ју чи­ни по­себ­но те­шком је­сте мо­гућ­
ност скри­ва­ња иден­ти­те­та, чи­ме се
ди­рект­но из­бе­га­вају сва­ка од­го­вор­ност и
казна. Скри­ва­ње иден­ти­те­та, од­но­сно
скри­ва­ње ли­ца – без­лич­ност, мо­жда нај­
бо­ље го­во­ри о то­ме о ка­квој је врсти
злоупотребе и злочињења реч. Да бисмо
се против ове пошасти борили на ис­пра­
ван на­чин бо­ри­ли, од су­штин­ске је
ва­жно­сти схва­ти­ти шта је она за­пра­во и
ко­ји су узро­ци ути­ца­ли на ње­ну по­ја­ву.
Сле­де­ћи тек­сто­ви нам мо­жда мо­гу по­мо­
ћи у то­ме:
http://www.da­av­de­ev.ru
Адре­са во­ди до зва­нич­не пре­зен­та­ци­је
ру­ског пси­хо­ло­га и пси­хо­те­ра­пе­у ­та и
пра­во­слав­ног хри­шћа­ни­на, ко­ји сво­је
те­ра­пе­у т­ске ме­то­де за­сни­ва на пра­во­
слав­ном па­стир­ском уче­њу и схва­та­њу
чо­ве­ка. За нас је посебно ин­те­ре­сант­на на
срп­ском је­зи­ку до­ступ­на сту­ди­ја са на­зи­
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  61
 Хришћанство на интернету
вом Ду­хов­ни узро­ци не­у­ро­зе и пра­во­слав­ни
на­чин ле­че­ња, и то по­гла­вље Све­ти оци о
бор­би про­тив ту­ге и гне­ва.
Ов­де су ци­та­ти неколико
Све­тих ота­ца ко­ји от­кри­ва­ју на­чин бор­бе
са овом стра­шћу. Мо­же­те је про­на­ћи у
ру­бри­ци Пу­бли­ка­ции (Ска­ча­ть) или
ди­рект­но са: http://www.da­av­de­ev.ru/dow­
nlo­ads/bo­oks/ner­vnost_ser­bian.doc.
...Гнев је и­зраз п­ота­јне м­ржње, тј. зл­опа­
мћ­ења. Гнев је ж­еља да се д­ог­оди зло он­оме
к­оји нас је р­ас­рдио. Пл­ах­ов­итост је (н­еко­
нтр­ол­ис­ано) ра­сп­аљ­ив­ање с­рца у н­евр­еме.
Ого­рч­еност је отро­вно ос­ећ­ање, к­оје се гн­езди
у д­уши. Гнев је б­ол­есно ст­ање и р­уг­оба д­уше...
(Св Ј­ован Лестви­чник)
http://www.scribd.com/doc/15615933/
Vl­ad­eta-J­er­otic-C­ovek-i-Nj­egov-Ide­nt­itet
(п­огл­авље Агр­ес­ија у с­авр­ем­еном св­ету,
стр 13-31);
http://www.ras­tko.rs/ras­tko/d­elo/11639
О го­рд­ости и огн­еву, о ж­ал­ости и оч­ај­ању
(П­овр­атак оц­има, С­абр­ана д­ела)
Два н­ав­ед­ена ли­нка в­оде до ст­уд­ија
н­ашег п­озн­атог н­е­уро­пс­их­иј­атра, пс­ихо­
пт­ер­ап­е­у та, пр­ед­ав­ача п­асти­рске пс­их­ол­
ог­ије на Б­ог­осло­вском ф­аку­лт­ету, п­убл­
иц­исте и ак­ад­ем­ика Вл­ад­ете Ј­ер­от­ића.
Б­ога­тство м­исли к­оје нам је ост­авио
к­ара­кт­ер­ише п­ок­ушај да се на н­еки н­ачин
оств­ари си­нт­еза пс­ихи­јтри­јске м­ед­иц­ине
и пр­ав­осла­вне а­нтр­оп­ол­ог­ије.
62  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010
П­рви текст ч­ини п­огл­авље из д­ела
Ч­овек и њ­егов иде­нт­итет и пр­ужа увид у
зн­ач­ење по­јма агр­ес­ије к­оји му пс­их­ол­ог­
ија пр­ид­аје, као и м­ог­ућим узр­оц­има и
њ­еним о­бл­иц­има:
...Сви з­намо да се код ­ве­ћине ­људи ­јавља
аг­ре­сија п­рема с­ваком ­по­на­шању д­ру­гога
­које ­одс­тупа од н­орме, ук­љу­чу­јући и
­болест д­ру­гога. „Ко има ­неку ­ману не
­мора да б­рине за сп­рдњу. ­Мало ко ­из­држи
да се не с­меје ­муц­ав­цима. Ово је ­само
д­руги вид аг­рес­ив­ности ­жи­во­тиње код
­којих је с­вака ­бо­лесна или ­пов­ре­ђена
­јед­инка исте ­врсте пр­едмет ­по­ја­чане
аг­ре­сије. О­го­ва­рање, ­инт­риге,
­ин­те­ре­со­вање за п­рив­атни ­живот д­ругог
и оног што је у – њему у­пад­љиво, вест у
­но­ви­нама - ­само су ­по­нав­љање п­ри­нуде
аг­рес­ив­ности п­рема у­пад­љивом.
Д­руги текст ­кар­ак­те­рише она с­ин­теза
­по­ме­нута у ­го­вору о п­ро­фе­сору ­Је­ро­тићу.
Јак и ­ин­те­рес­антан текст ­који ­тешко да
­кога ­може ос­та­вити р­ав­но­душног.
...Сви се ­гн­евимо,­често,­г­отово
­св­акод­невно. ­Гн­евимо се и­када ­имамо, и
још­чешће,­када­н­емамо ­права. ­Гн­евимо се
­на­јчешће на ­сл­абијег, ­ут­олико­више
­ук­олико смо­по­корни у­дв­арачи ­онима­који
су од нас­јачи. П­ра­вдамо свој гнев ­својом
­пр­иродом, или­н­ер­аз­ум­евањем,­н­езах­ва­
лношћу и­н­епо­слу­шношћу ­других­људи
­према­нама. Чак и­тада,­када су­по­сл­
едице­нашег ­гнева­по­губне за­нашу
­ок­олину, а­такве су ­на­јчешће,­п­ок­уш­
авамо да ­ум­иримо­савест и да се пред
­др­угима оп­ра­вдамо­­не­убе­дљивим и
­празним­г­ов­орима.­Нема, ­једном­речи,­
н­икакве ­сумње да је гнев знак­наше­в­елике
­го­рдости.­Ништа­мање­него ­гордост, и­
с­рдитост или гнев­н­ап­адају и ­хри­шћане,
као и­не­хри­шћане.  m
Аутор је сарадник Центра за проучавање и
употребу савремених технологија
Архиепископије београдско-карловачке
 Из другачијег угла
Мрачна прича
постоји нешто још страшније: само мали број се осмељује
да пружи своју руку и заграби понешто од те слузаве
мешавине и постане неко. Други углавном гледају, тапшу
рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве у тами сопственог
WC, односно живота, и остају нико. Узгред, моје уверење је
да човек не треба да постане ни неко ни нико, већ Ја...

љубави и лепоти. Све то добија се углав-

Свештеник
Вукашин Милићевић
ном новцем, а овај пак, у довољној коли-
чини и довољно брзо, увек насиљем,
оваквим или онаквим. Но, постоји нешто

У колико се мало дубље замислиш

над чињеницом да се најодврат-
није новине најбоље продају и
најодвратније емисије највише гледају, па
уколико још и сам волиш да завириш у
нешто од тога и притом, улазећи у ту
чудовишну мешавину моћи, бесмисленог
блудничења и, или можда боље или,
насиља, након првобитног гађења осетиш
и оно тупо & глупо, первертирано задо-
вољство (искреност се, пријатељу мој,
овде подразумева), добићеш одговор и
гледе питања којим се овде и сада бави-
мо: зашто и откуда насиље? А тај силоги-
зам овако некако изгледа: људи троше
новац на ствари које им се свиђају; ства-
ри које им се свиђају су одраз њиховог
погледа на живот, њиховог система вред-
ности; људима се свиђа огољена моћ, без
икакве помисли о одговорности; огољени
блуд, без икакве помисли о некаквој
још страшније: само мали број се
осмељује да пружи своју руку и заграби
понешто од те слузаве мешавине и поста-
не неко. Други углавном гледају, тапшу
рукама, цокћу и глуме краљеве и пастуве
у тами сопственог WC, односно живота,
и остају нико. Узгред, моје уверење је да
човек не треба да постане ни неко ни
нико, већ Ја...
Дакле, изгледа да тај муљ, из кога ниче
насиље у нама и око нас, постоји у свима
нама, то је сигурно. Аждаја је, дакле, у
свима нама, али шта је то што чини да
превлада? Шта је то довело до тако, на
махове јадне, на махове бизарне, но сва-
како гротескне потребе, да га кроз исто-
рију тако често правдамо и да му се диви-
мо? Јер можда и није само насиље најгора
ствар; гора од њега је једино илузија да се
јул/август 2010  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  63
 Из другачијег угла

оно може употребљавати или користи­

ти ради достизања овог или оног циља.
Иако је некакав физиолошки механи-
зам вероватно исти, ипак постоји огром-
на разлика између са једне стране насил-
не реакције појединца када му се учини
неправда, на пример, детета када му
друго, јаче дете отме играчку, и насиља
над слабијим, те организованог, масовног
насиља. Скоро сигурно, овде разлика сте-
пена доводи до промене у квалитету, до
тога да једна страст, пројава људског
(наглашавам: Људског) несавршенства
постане грех... Јер иза једног стоји просто
и несавршено срце које се брани и про-
тестује, иза другог паклено болесно и
ослепело срце, а иза трећег хладан, мрт-
вачки хладан, ум.
А та разлика се састоји у једноме: жељи
да се понизи. Не постоји пакленија ствар
од ове. Муж који туче жену или дете,
победник који вређа побеђеног, силова-
тељ, човек који раскопава нечији гроб,
пали нечију светињу, сви они желе само
једно: да свога, увек имагинарног, непри-
јатеља понизе, да га учине нижим од себе,
а за то је заиста, с обзиром на њихову
сопствену нискост, потребно јако много
труда. И што је насилник нижи, то је
понижење страшније. И обратно...
Одговор се тако сам намеће. Насиље,
свако насиље, од оног у породици, преко
оног на стадиону, па до оног у рату, увек
и само је последица нискости. Нискости
појединца, нискости групе са којом поје-
динац саосећа не видећи притом колико
себе тиме унижава...
А ако је непријатељ увек имагинаран,
онда се насиље спречава тиме што се
људи међусобно гледају у очи. Наравно,
уколико их имају и уколико знају да
виде...  m
Аутор је све­ште­ник при ка­пе­ли Св. Јо­ва­на
Зла­то­у­стог у Сту­дент­ском гра­ду у Београду и
глав­ни и од­го­вор­ни уред­ник ра­ди­ја Сло­во љуб­ве

64  l  ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР  l  4/2010