ПРЕПАРАТИ ЗА БОЈЕЊЕ КОСЕ

Ове препарати користили су још Египћани, стари Римљани, Грци као и неки други народи. Тада се
коса бојила природним бојама које потичу од неорганских метала. Данас, нарочито након открића
синтетичнких боја за косу, препарати за бојење представљају веома важну и популарну групу
декоративних козметичких препарата, јер велики број жена, а и мушкараца жели да мијења
природну боју косе или да обоји сиједу косу. Природна боја коса зависи од концентрација и врсте
меланина који настаје у сложеним биохемијским процесима. Спољни слој длаке је безбојан
(транспарентан), па тако здрава коса са неоштећеним површиским слојем има природан сјај, док
га оштећена нема. Меланин косе се састоји из два пигмента. Садржи тамни пигмент ЕУМЕЛАНИН,
од кога потиче црна, смеђа или плава коса у зависности од његове концентрације и ФАОМЕЛАНИН
који је свијетлоцрвене боје и он је одговоран за црвену боју косе. Старењем долази до смањења
концентрације меланина јер његова продукција слаби, те као резултат тога настаје бијела односно
сиједа коса. То је један од главних разлога примјене препарата за бојење косе који се дијеле на:

-препарате за привремено бојење косе (темпоралне боје)

-препарате за трајно бојење косе (оксидационе боје)

-препарате који служе за бијељење (блајхање) косе

Препарати за трајно бојење косе

Према поријеклу сировина које се користе, ови препарати се могу подијелити на:

1. Препарате са биљним (природним) бојама

2. Препарате са металним (неорганским) бојама
3. Препарате са синтетским

Препарати са биљним (природним) бојама

Познати су дуже вријеме, постоји велики број природних боја које су се некада употребљавале, а
данас се веома ријетко користе. Ове боје, такође треба да испуне опште захтјеве који се траже од
боја. Од биљних боја, данас се још користе хена (кана) и камилица.
Хена је осушени лист биљке Lawsonia alba; бере се прије цвјетања, суши па потом користи за
бојење косе. Активни принцип из ове биљке има афинитет према кератину и везивањем са
кератином настаје боја. Хена се користи у облику eкстракта (инфуз или декокт) или пасте, а наноси
се на свјеже опрану косу. Друга боја која се може користити за трајно бојење косе је камилица.
Главна бојећа супстамца у камилици је један дериват флавона. Природне боје имају предност над
осталим бојама јер нису отровне, не изазивају алергију, али им је недостатак што боја косе не
дјелује природно у односу на синтетске. Тако хена послије дуже употребе може дати боју косе
сличну шаргарепи.
Постоје различите нијансе кане. Понекад се кана мијеша са индигом да се добије такозвана
перзијска кана, која косу боји у црну с тамноплавим одсјајем. Наравно о томе како ће кана
изгледати на вашој коси зависи и од тога каква вам је природна боја косе. Црнкама или бринетама
кана даје црвенкаст сјај, а свјетлија коса добија црвенкасто-златни тон. Кана не чини косу
свјетлијом и није намијењена плавушама нити коси која је већим дијелом сиједа, јер ће јој дати
неприродну, нараnџасту боју.

Препарати са металним бојама

Металне (неорганске) боје биле су познате још и Римњанкама, јер су оне бојиле косу овим бојама,
тако што су оловне чешљеве умакале у сирће и тиме чешљале косу. Ове боје се праве од раствора
соли олова, бакра, бизмута, фвожђа, кобалта, никла... Представљају бистре растворе који се пакују
у једну или двије флашице. Принцип дјеловања ових боја састоји се у томе што соли ових метала
нанијете на косу прелазе дејством ваздуха и свјетлости у оксиде или силфиде метала, који остају
на површини длаке и тако стварају боју. Употребљавају се као два раствора: један је раствор
металне соли, а други служи као развијач. Тако се постиже да се оксиди и сулфиди створе брже, а
бојење косе траје од 20 до 30 минута.
Праткичми рад
1.Argenti nitras 21,3
Ammoni hydroxidum 65,0
Agua purificata ad 100,00
2.Pyrogallolum 6,3
Aethanolum 90% 60,0
Agua purificata 190,0
Сребро нитрат-бијели, кристални прах, чврстог агрегатног стања. Токсичан је и уколико доспије
на кожи, она најприје побијели, а потом потамни. Није много осјетљив на свјетлост. Користи се као
прекурсор за синтезу других спојева сребра.
Амонијум хидроксид-бистра, безбојна течност, оштрог, карактеристичног мириса. Потпуно се
мијеша са водом. Има примјену у изради раствора који се користе у медицини и фармацији.
Пречишћена вода-бистра, безбојна течност, без боје,мириса и укуса. Углавном се користи као
растварач. Добија се пропуштањем кроз јонске измјењиваче, дестилацијом или другом погодном
методом.
Етанол-бистра безбојна течост, без боје, карактеристичног јаког мириса. Користи се као растварач
и као дезинфицијенс. Може се користити у концетрацији од 70% 90% и другим.
Пирогалол-органско једиљеље кјоје садржи 6 атома угљеника. Безбојни, кристални прашак, на
зраку оксидира и посмеђи. Топив је у води и алкохолу, а добија се из галне киселине. Користи се за
апсорпцију кисеоника, за бојење косе и као лијек у дерматологији.

Начин израде: Боја се наноси на опрану косу тако што се најприје нанесе раствор сребронитрата,
коса се осуши, па се потом наноси раствор број 2, који у овом случају служи као развијач.

ВОДОНИК-ПЕРОКСИД

Водоник-пероксид је хемијски спој угљеника и кисеоника. У питању је нестабилно једињење.

Водоник-пероксид је плавичасто, у разблаженој форми безбојна течно једињење, сличног изгледа
као вода, мало је вискознија од воде. Користи се као средство за избјељивање. Захваљујући
његовом оксидативном дејству, ефикасан је и против бактерија, вируса, спора и гљивица (дјелује
као дезинфицијенс).

Препарати са синтетичким бојама

Називају се још и оксидационим бојама. Ови препарати садрже боје које трајно боје косу, улазећи
у структуру длаке и у потпуности прекривају сиједу косу. Назив оксидативне боје добиле су јер, да
би дале одређену боје, на њих се мора дјеловати неким оксидационим средством. Исход бојења
косе, добијени тон и нијанса послије бојења умногоме зависе од врсте и количине природног
пигмента, односно од боје косе и квалитета длаке. Ова група боја највише се користи за бојење
косе. Добија се синтетским путем и омогућује перманентно бојење у свим нијансама на веома
једноставан начин. За разлику од металних и биљних боја, које боје косу по површини ови
препарати боје косу инкорпоришући се у длаку. При процесу бојења не користе се праве боје.
Принцип бојења састоји се у томе да се боје типа парааминофенола, фенилдиамина инкорпоришу
у длаку у којој се помоћу оксидационих средстава даље оксидишу, а из оксидационих продуката
кондензацијом настају молекули праве боје, који у унутрашњости длаке реагују са кератиномм
стварајући комплекс кератин боја.
Трајне боје производе се у облику раствора, шампона, кремова, гелова и штифова.
Прије наношења боје, врат и чело се намажу емолијентном кремом, која ће штитити кожу од
иритативног дејства боје. Оксидационе боје се наносе на суву, неопрану косу, на дио који се жели
обојити, углавном су то израсци косе. Прије наношења боја се припрема према упуству
произвођача, тако што се у одређеном односу узима основа боја и оксидационо средство. Смјеша
се мора хомогенизовати, а затим се наноси на косу четкицом или сунђером и то од тјемена ка
крају длаке. Овако нанијета боја остави се да стоји док коса не добије жељени тон. Затим се коса
са бојом чешља, перем средством за прање и испира све док вода не постане безбојна. Послије
испирања на косу се наноси регенератор за косу који затвара површиски слој длаке, чини косу
глатком и сјајном и омогућава рашчешљавање.
Бојење косе изискује велико искуство и најбоље је да се изводи у фризерским салонима.
Сировине које улазе у састав препарата за бојење косе
 Полазне боје (супстанце за стварање боје)-најчешће се користе ароматични диамини,
аминофеноли и феноли.
 Модификатори –који нису боје, служе да ступајући у реакцију модификују тон основне боје
 Алкалије-размекшавају и бубре кератин косе и истовремено омогуће оксидационо дејство
водоник-пероксида (амонијак)
 Антиоксиданси-спречавају оксидацију боје током производње и складиштења (натријум –
сулфит)
 Комплекосини- спречавају разлагање пероксида везивањем јона метала (коплексон три)
 Мириси-прекривају непријатан мирис амонијака
 Оксидационо средство (водоник-пероксид)
 Остали додаци-треба да обезбиједе специфична својства и дејство основне супстанце за
бојење, као и да регулишу брзину оксидације боја. То су средства за згрушавање (деривати
целулозе), средства за његу косе и друга.

Штетно дејство боја за косу

Боје могу штетно да дјелују како на косу тако и на кожу. Зато је неопходно испитивање боја на
подношљивост и осјетљивост које треба да обаве фризери прије примјене боје. У свијету и код нас,
због токсичности појединих боја, законом су прописане боје које су могу користити за бојење.

Испитивање боја за косу

Овим препаратима испитују се физичка, хемијска својства, затим њихова подношљивост. Под тим
се подразумијева стабилност препарата, као и квалитет у погледу здравствене исправности. Ови
препарати могу довести до алергијских реакција, реакција сензибилизације као и
фотосензибилизације јер припадају јако пигментисаним препаратима. Исто тако, при бојењу косе
треба водити рачуна о концентрацији водоник-пероксида као оксидационог средства који
корстимо. Његова концентрација не бе требало д а буде већа од 5%, јер може да наруши структуру
длаге и оштети кожу главе.

Литература:
 Wikipedia: https://sh.wikipedia.org/wiki/Vodonik_peroksid
https://bs.wikipedia.org/wiki/Srebro-nitrat
https://sh.wikipedia.org/wiki/Pirogalol
 https://proleksis.lzmk.hr/41780/
 https://www.tportal.hr/lifestyle/clanak/kana-drevna-prirodna-boja-za-kosu-20100726
 Сенка Мазић, Живорад Ниџовић, КОЗМЕТОЛОГИЈА за II, III или IV разред медицинске школе

Михаела Ристић IV9