FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA NOVI SAD

ORGANIZACIJA PREDUZEĆA

ORGANIZACIONA STRUKTURA
Vrste i načini kreiranja

Jelena Borocki, van.profesor

KREIRANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE

(Adižes metodologija)
Osnovne karakteristike:

• HIJERARHIJSKA STRUKTURA NADLEŽNOSTI

• PREDSTAVLJANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE BOJAMA

• OSNOVNI PODSISTEMI POSLOVNE ORGANIZACIJE

• TEHNOLOŠKE MEĐUZAVISNOSTI

1
 HIJERARHIJSKA STRUKTURA NADLEŽNOSTI
Treba da pruži jasne odgovore na pitanja:
• Ko šta u preduzeću radi
• Ko kome za šta odgovara

PREDUZEĆE

OD KOGA KOME
PRIMA NALOGE? ODGOVARA?
ORGANIZACIONA
JEDINICA

NAZIV JEDINICE
OD KOGA PRIMA? KO SU GLAVNI KLIJENTI?
ŠTA RADI?
OD KOGA DOBIJA ZAHTEV?
KOME UPUĆUJE ZAHTEV?
KO JE ODGOVORAN?

PODREĐENE
JEDINICE ILI
RADNA MESTA

NADLEŽNOST = skup svih zadataka na radnom mestu

OVLAŠĆENJE = sposobnost samostalnog donošenja odluka

vezanih za neku promenu u sistemu, načinu rada, procesu, itd.
(sposobnost da se kaže i DA i NE na neku odluku koja
podrazumeva promenu)

ODGOVORNOST = Odnos zaposlenih prema dobijenim

zadacima/nadležnostima

Većina malih preduzeća je organizovana oko ljudi a ne oko

posla odnosno nadležnosti, što dovodi do haotičnih rezultata.

Organizaciona struktura nije klasične forme na početku

nastajanja preduzeća.
Nije reč o funkcionalnoj strukturi već o izvršnom/projektnom
timu.

2
 PREDSTAVLJANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE
BOJAMA (Adižes metodologija)
Pravni ili eksterni profitni centri koji najveći deo svog prihoda stiču
od kupaca - spoljnjih klijenata. Oni prodaju proizvode i/ili usluge po
PROFITNI tržišnim cenama. Menadžer ili direktor profitnog centra je odgovoran
CENTAR
za prihod i troškove.

Unutrašnji profitni centri koji prodaju svoje proizvode i/ili usluge

INTERNI PROFITNI najvećim delom klijentima unutar preduzeća po internim
CENTAR cenama, to jest, cenama nižim od tržišnih, koje se moraju dogovoriti
između njih i njihovih internih klijenata.
Centri troškova (cost centri) koji ne naplaćuju, odnosno ne
TROŠKOVNI fakturišu svoje usluge, ali njihove troškove moraju deliti (ne samo
CENTAR raspodeliti) oni koji njihove usluge koriste. Njihove troškove
poslovanja načelno dele profitni centri.

Pogoni ili uslužni centri koji svoje proizvode i/ili usluge daju po
USLUŽNI
ceni koštanja (profit nije planiran). Osnovni preduslovi egzistencije
CENTAR uslužnih centara su:
• da se mogu pratiti i obračunavati proizvodi ili usluge koji se daju
• informacije su otvorene za jedinice koje koriste njihove proizvode ili
usluge

REDOSLED POSTAVLJANJA
Jedinice odgovorne za sticanje
prihoda i troškova – zeleno
Interni profitni centri – plavo
Centri usluga (pogona) – žuto
Centri troškova - crveno

3
 KORPORACIJA

PROFITNI PROFITNI PROFITNI

CENTAR 1 CENTAR 2 CENTAR 3

TROŠKOVNI USLUŽNI TROŠKOVNI INTERNI PROFITNIPOGON INTERNI PROFITNI

CENTAR CENTAR CENTAR CENTAR CENTAR

PRAVILA KREIRANJA ORGANIZACIONE

STRUKTURE
(sa stanovišta profitne logike)

PROFITNI CENTAR ne može biti podređen troškovnom centru

(podređen je direktoru preduzeća ili drugom profitnom centru)
PROFITNI CENTAR ne može da bude podređen internom
profitnom centru
USLUŽNI CENTAR/POGON koji većim delom radi za profitni
centar ne može se nalaziti u sastavu internog profitnog centra
CENTAR TROŠKOVA koji većim delom radi za neki pogon ili
uslužni centar, trebalo bi da bude pod njim ili da pripada istom
profitnom centru, osim ako ne postoje jaki suprotni razlozi.

4
RAZLOZI UVOĐENJA PROFITNIH CENTARA

Da bi se znali doprinosi i troškovi delova organizacije

Da bi se uvela odgovornost za novac i efikasno fin.planiranje
Organizaciono postavljanje jedinica razvoja
Smanjivanje zavisnosti na uticaje okruženja
Delegiranje ovlašćenja i odgovornosti menadžerima nižih
nivoa
Ubrzavanje procesa odlučivanja
Donošenje odluka na pravim mestima (bliže klijentima)
Menadžeri na višim nivoima se oslobađaju odluka
operativnog karaktera
Menadžeri odgovorni za profit usavršavaju način za njegovo
povećanje
Merenje učinka – novi smisao

TEHNOLOŠKE MEĐUZAVISNOSTI
Tokovi materijala, informacija, energije, poluproizvoda, itd., mogu da
igraju važnu ulogu u spajanju ili razdvajanju tehnoloških celina što
direktno utiče na spajanje ili razdvajanje pojedinih organizacionih jedinica.

OSNOVNE VRSTE TEHNOLOŠKIH MEĐUZAVISNOSTI

A
A B A B
B

Nezavisni paralelni procesi ili tokovi Nadovezani procesi ili tokovi Recipročno povezani procesi ili tokovi

A A A

B B B

Objedinjeni procesi ili tokovi

A B A B A B

Nadovezani procesi ili tokovi

5
 Tehniks
ABC

210200
210100 210300 210400 210500 210600 210700
MERNA
ODRZAVANJE TEHNICKI BIRO PRODAJA NABAVKA INVESTICIJE SKLADISTE
LABORATORIJA

210610
210310 RAZRADA I
210110 210120 210130 MERNO 210140
PROJEKTOVANJE NADZOR
MASINSKO ELEKTRO REGULACIONA GRADJEVINSKO
ODRŽAVANJE ODRŽAVANJE OPREMA ODRŽAVANJE

210620
210320 ADMINISTRATIVNI
210111 210121 210131 210141 ZAVARIVANJE SERVIS
TEHNICKA TEHNICKA TEHNICKA TEHNICKA
PRIPREMA MO PRIPREMA EO PRIPREMA MRO PRIPREMA GO
210699
210330 ZALIHE
210112 210122 210132 210142 GEODEZIJA INVESTICIJE
OPERATIVA OPERATIVA OPERATIVA OPERATIVA
MAŠINSKOG ELEKTRO ODRŽAVANJA GRAĐEVINSKOG
ODRŽAVANJA ODRŽAVANJA MRO ODRŽAVANJA
210340 TEHNICKO
INFORMACIONI
210119 210129 210139 210149 SERVIS
ZALIHE ZALIHE ZALIHE ZALIHE
MO EO MRO GO

210350
KONTROLA

GRAFIČKO
GRAFIČKO
PREDSTAVLJANJE I
PRIKAZIVANJE MODELA U
ORGANIZACIJI

6
 ORGANIZACIONA STRUKTURA

• Organizaciona struktura predstavlja rezultat

raspodele zadataka organizacije na
pojedince i grupe i način njihove integracije
i koordinacije u toku izvršavanja.
• Organizacionom strukturom se određuju
poslovi i zadaci za svakog pojedinca u
organizaciji, nivoi koeficjenata i rukovodeća
struktura i stoga, individualno, organizacionu
strukturu i njenu promenu ljudi uvek
doživljavaju dramatično.

ORGANIZACIONA ŠEMA

Organizaciona šema je grafički prikaz

organizacione strukture. Njom se prikazuje:
•podela rada
•departmentalizacija
•nivoi hijerarhije
•raspon kontrole i rukovođenja

7
 VRSTE ORGANIZACIONIH ŠEMA
PREMA GRAFIČKOJ KOMPOZICIJI

• Konvencionalne organizacione šeme

“odozgo - nadole”
• Šeme “s leva – na desno”
• Kružne organizacione šeme

Konvencionalne organizacione šeme

PREDSEDNIK

Podpredsednik Podpredsednik Podpredsednik Podpredsednik

prodaje proizv odnje f inansija personala

Menadžer za Menadžer za
Glav niInženjer Nadzornik
ispitiv anjetržišta zapošljav anje

Prognozer prodaje Šef dizajna

Šef računov odstv a Šef zainterv jue

Šef kontrole
Promocijaprodaje Šef premeštaja i
Direktorbudžeta otpuštanja

Službenici
Glav nirukov odilac
Menadžer za isplate
Menadžerposlov anja dohodaka

Menadžer za Kikindu

Planiranjeikontrola
proizv odnje
St enograf skeusluge Pomoćnik

Komercijalisti
Menadžer za Zaječar
Metodi istandardi
Krediti iusluge
Menadžerkadrov ske
službe
Šef inspekcijske
kontrole Sistem analitič ar

Prev entiv nazaštita

Nabav ljač na radu
Komercijalisti
Penzioniplanov i
rekreacija

8
 Šeme “s leva – na desno”
P ro g n o ze r p ro d a je

M e n a dže r za is p it iv a n je
S lužb e n ic i
t ržiš t a

P ro m o c ija p ro d a je

P o t p r e d s e d n ik p ro d a je
M e n a dže r za K ik in d u K o m e rc ija lis t a

M e n a dže r za Z a je č a r K o m e rc ija lis t a

Š e f d iza jn a D iza jn e r i
G la v n i in že n je r
P o s lo v ođ a A R a d n ic i
Š e f k o n t ro le
P o s lo v ođ a B R a d n ic i
P o s lo v ođa C R a d n ic i
P o s lo v ođa D R a d n ic i
P o t p r e d s e d n ik p r o izv o d n je
P la n ira n je i k o n t r o la
P o m oć n ik S lužb e n ic i
p ro izv o d n je

G la v n i ru k o v o d ila c M e t o d i is t a n d a rd i In že n je ri

PR ED SED N IK Š e f in s p e k c ijs k e
N a b a v ljač K o n t ro lo ri
k o n t ro le

Š e f ra č u n o v o d s t v a Š e f k n jig o v o d s t v a S lužb e n ic i
N a d zo rn ik
D ire k t o r b u dže t a O b ra č u n t ro š k o v a S lužb e n ic i
P o t p re d s e d n ik f in a n s ija
G la v n a k a rt o t e k a S lužb e n ic i

M e n a dže r p o s lo v a n ja S t e n o g ra f s k e u s lu g e S t e n o g ra f is t i

K re d it i iu s lu g e S lu žb e n ic i

S is t e m a n a lit ič a r Š e f za in t e rv ju e I n t e rv ju is t i
M e n a dže r za
za p o š lja v a n je
Š e f p re m e š t a n ja i
S lužb e n ic i
o t p u š t a n ja
M e n a dže r za is p la t e
P o m oć n ik
dohodak a S lužb e n ic i
P o t p r e d s e d n ik p e rs o n a la
M e n a dže r za P re v e n t iv n a zaš t it a n a
P o m oć n ik S lužb e n ic i
e v id e n c iju o k a d ro v im a ra d u

M e n a dže r k a d ro v s k e P e n zio n i p la n o v i
S lužb e n ic i
s lu žb e re k re a c ija

Kružne organizacione šeme

M e n a dž e r z a
M e n a dže r M e n a dže r
is t r a ž iv a n je
o b la s t i A o b la s t i B
t r ž iš t a

M e n a dže r
P o t p r e d s e d n ik
e v id e n c ije o G la v n iin ž in je r
p r o d a je
k a d r o v im a

M e n a dže r za P o t p r e d e s n ik P o t p r e d s e d n ik G la v n i
P r e d s e d n ik
z a p o š lja v a n je p e r s o n a la p r o iz v o d n je r u k o v o d ila c

M e n a dže r P o t p r e d s e d n ik
N a b a v l j ač
u p la t e d o h o t k a fin a n s ija

M e n a d že r
N a d z o r n ik
p o s lo v a n ja
D ir e k t o r
b u d že ta

Š e f S is t e m
K r e d it iz a lih e
r a č u n o v o d s tv a a n a l i t či a r

Š e f
k n jig o v o d s t v a
O b ra č u n G la v n a
tro š k o v a k a r to te k a
S lu ž b e n ic i
S lu ž b e n ic i
S l u ž b e n ic i
S lu ž b e n ic i
S lu ž b e n ic i
S lu ž b e n i c i

9
 PRAVILA CRTANJA
ORGANIZACIONIH ŠEMA

1. Najznačajniji poslovi se koncentrišu u

centru šeme,
2. Fizički raspored izvođenja poslova ili
izvršilaca ne bi trebalo da utiče na
kompoziciju šeme, presudna je
funkcionalna povezanost,
3. Značajniji poslovi ili pozicije se
predstavljaju simbolima većeg formata ili
su boldirani,

Pravila crtanja organizacionih šema

4. Šeme sa previše elemenata treba

dekomponovati na veći broj jednostavnih da
bi se očuvala jasnost interpretacije
5. Jednostavnost je jedno od osnovnih pravila
grafičkog predstavljanja podele rada i
stukture uopšte. To implicira da šeme retko
kada prikazuju više od jednog odnosa ili
rasporeda u strukturi
6. Šeme koje se odnose na isti predmet
prikazivanja ne smeju biti izrađene primenom
različitih pravila oblikovanja

10
Simbol Opis

Pravouganoik je najuobičajeniji
geometrijski oblik koji se koristi za
Direktor predstavljanje kako nekog zaposlenog
tako i neke poslovne jedinice.

Pravouganoik iscrtan isprekidanom

linijom odnosi se na otvorene
pozicije u organizaciji.

Simbol Opis
Duplo vezane pozicije označavaju
međunadzor.

Puna linija označava formalnu i

direktnu vezu.

11
Simbol Opis
Isprekidana linija označava indirektnu
vezu ili pomoćnu vezu (na primer, vezu
sa savetnikom).

Strelica određuje tok komunikacije.

Simbol

Najčešće organizacione šeme imaju

horizontalnu strukturu. Hijerarhijski
Opis nivoi se koriste kako bi se tačno znalo
“ko je kome odgovoran” za
izvršavanje određene dužnosti i “ko
koga nadgleda”.

12
Simbol

Opis Za kompaktniji i jasniji prikaz mogu se

iskoristiti strukture slične ovoj.

Simbol

Struktura koja se koristi za uštedu

Opis mesta na šemi.

13
Simbol

Pomoćne pozicije se prikazuju

Opis dodavanjem pravougaonika na
horizontalnu strukturu kao na
slici.

1
DIREKTOR VII

1
SEKRET ARICA
SSS

1 2 1 1 1
REFERENT RAČUNOVODST VO VSS, T EHNIČKI REFERENT REFERENT
PRAVNIHPOSLOVA VSS SSS DIREKT OR VII PRODAJE SSS NABAVKE SSS

1
REFERENT RADNIH
ODNOSA SSS 1
ŠEFPROIZVODNJE
VII
1
ŠE FPRIPREME
VSS

ODRŽAVANJE
VOZNOGPARKA
ODRŽAVANJ E MAGACIN

1
1+1 1 MEHANIČAR
RUKOVAOCCNC VKV, MAGACIONER ZA VOZILA KV
MAŠINOM SSS
SSS
1 3+2
ELEKT RIČAR 1 VOZAČI
KV PK RADNIK SSS
PK

1
OŠT RAČALAT A
KV

-1 POSLOVOĐA 1 POSLOVOĐA 1 POSLOVOĐA 1 POSLOVOĐA 1 1

POSLOVOĐA FASADNE UNUT RAŠNJE ŠK OLSKOG BRAV ARSKOG POSLOVOĐA
LAMINAT A VKV ST OLARIJ E VKV ST OLARIJ E VKV NAMEŠT AJA VKV ODLENJ A VKV FARBARE V

RA DNIK -1 RA DNIK 2+4 RA DNIK 1+5 RADNIK 2+4 RADNIK 1+2 RA DNIK 1+2
ST OLARSKE ST OLARSKE ST OLARSKE ST OLARSKE BRAVARSKE FARBARSKE
ST RUKE KV ST RUKE KV ST RUKE KV ST RUKE KV ST RUKE KV ST RUKE KV

RA DNIK -1 RA DNIK 2+4 RA DNIK 1+5 RA DNIK 3+4 RA DNIK 1+2 RA DNIK 1+4
ST OLARSKE ST OLARSKE ST OLARSKE ST OLARSKE BRAVARSKE FARBARSKE
ST RUKE PK ST RUKE PK ST RUKE PK ST RUKE PK ST RUKE PK ST RUKE PK

2+3 1+3
NK RADNIK NK RADNIK
NK NK

14
 Generalni direktor

Zamenik generalnog
direktora

Poslovni sekretarijat

Direktor za Direktor za
Tehnicki direktor
komerc. poslove finans. poslove

Pomocnik tehnickog
direktora za proizvodnju
Pomocnik tehnickog
Pomocnik tehnickog
direktora za razvoj
direktora za održavanje
investicije i kibernetiku

Sektor za obezbedjenje
Fabrika Fabrika RJ mašinskog i Sektor ekonomskih Sektor za pravne,
Sektor razvoj Sektor nabavka kvaliteta i unapredj.
Etilen Sintetic. kaucuka gradjevinskog održavanja poslova
proizvodnje
kadrovske i opšte poslove

Fabrika Fabrika RJ instrumentalnog Sektor finansijsko

Sektor investicije Sektor prodaja
PENG Panonija plast odžavanja racunovodstvenih poslova

Fabrika Fabrika RJ
Sektor kibernetika Sektor marketing
PEVG Energetika elektro-snabdevanja

Fabrika Fabrika
Sektor logistike
Elektroliza Obrada voda

Fabrika Sektor Zaštitna

VCM radionica

Fabrika
Sektor Zaštite
PVC

Fabrika Priprema
Cevi i fiting proizvodnje

Pokazatelji nedostataka
organizacione strukture
• Umnožavanje broja upravljačkih nivoa
• Umnožavanje broja organizacionih celina
• Umnožavanje i produžavanje trajanja sastanaka
• Povećanje broja ljudi koji prisustvuju sastancima
• Povećanje broja pomoćnika, savetnika i sekretara
• Česte promene u organizacionoj i rukovodećoj
strukturi

15
Organizaciona šema je grafički
iskaz organizacione strukture.

Prikazuje:
podelu rada-specijalizaciju
departmentalizaciju
nivoe hijerarhije
raspon kontrole i rukovođenja

Organizaciona šema

16