Minerali u mikroskopu

Delovi polarizacionog mikroskopa

Delovi polarizacionog mikroskopa
 Preparat

Pokrovno staklo

Mineral ili stena

Predmetno staklo

Predmetno staklo
 1) svetlost prolazi kroz polarizator

Linearno polarizirana
Nepolarizirana svetlost
svetlost

Polarizator propušta samo jednu komponentu svetlosti

– intenzitet svetlosti se smanjuje
 2) ... i analizator

Nepolarizirana svetlost Linearno polarizirana

svetlost

tama
analizator
 3) ... i kona no preparat
analizator
Nepolarizirana
svetlost

Linearno
polarizirana Svetlost i boje
svetlost dolaze do oka
Nastaje svetlost razli itih
talasnih dužina koja vibrira
u razli itim ravninama
 Anizotropni kristali
- nastajanje dvoloma kod kalcita
Linearno polarizirani talas →
2 linearno polarizirana talasa istog smera,
O E razli ite brzine i me usobno normalnih
vibracionih pravaca
O – ordinarni val
Ponaša se prema Šnelovom zakonu
prelomanja i nstavlja kretanje ravno
Vibrira normalno na smer širenja i
normalno na opti ku osu
E – ekstraordinarni val
Otklonjen
Vibrira normalno na ordinarni u ravni
koja sadrži zrak i opti ku osu
Podela minerala na osnovu opti kih osobina

Opti ki izotropni
( minerali koji kristališu teseralno)
* Opti ki anizotropni minerali
(svi ostali minerali)
Opti ki izotropni minerali
* kod njih se svetlost širi u svim smerovima istom brzinom
(imaju jedan indeks prelamanja)
• svetlost vibrira u svim smerovima normalno na
smer širenja svetlosti
Opti ki anizotropni minerali
* brzina širenja svetlosti zavisi od smera
(imaju više indeksa prelamanja)
• nazivaju se dvolomima, jer zrak svetlosti koji dolazi do njih
lomi se na dva zraka
Podela opti ki anizotropnih minerala

• dele se na jednoosne i dvoosne, prema broju smerova

duž kojih ne dolazi do dvojnog prelamanja, to jest prema
broju opti kih osa
• opti ki jednoosni minerali kristališu u okviru tetragonalne i
heksagonalne sisteme
• opti ki dvoosni minerali kristališu u okviru rombi ne,
monoklini ne i triklini ne sisteme
 Indikatrisa
* Indikatrisu koristimo za prikaz opti ki karakteristika minerala
• Indikatrisa je geometrijsko telo koje se konstruiše tako što se na
vibracione smerove nanesu indeksi prelamanja svetlosti koji tim
smerom vibrira
• posmatranjem središnjeg preseka indikatrise normalnom na smer
širenja svetlosti zaklju ujemo kakve su opti ke karakteristike
minerala kada se svetlost kroz njega širi tim smerom
Vrste opti kih indikatrisa

kugla rotacioni elipsoid troosni elipsoid

Razli iti uslovi posmatranja služe za opažanje razli itih pojava

• Ortoskopski uslovi
- bez analizatora
* oblik, veli ina, cepljivost
* reljef, pseudoapsorpcija
* boja, polihroizam
- sa analizatorom
* razlikovanje opti ki izotropnih i anizotropnih minerala
* interferentne boje
* orjentacija indikatrise u mineralu, pomra enje
* zonarnost, blizanci
Konoskopski uslovi

* razlikovanje opti ki izotropnih minerala od

opti ki anizotropnih izbrušenih normalno na opti ku osu
* razlikovanje opti ki jenoosnih i dvoosnih
anizotropnih minerala
* razlikovanje opti ki pozitivnih i opti ki
negativnih minerala
* odredba ugla opti kih osa
• Svojstva minerala s isklju enim analizatorom (samo sa
polarizatorom)
– Reljef
– Beckeova linija (relativan indeks loma)
– Pseudoapsorpcija
– Boja (zonarnost)
– Polihroizam
• Svojstva minerala koja se posmatraju sa i bez analizatorom
– Oblik zrna
– Veli ina zrna
– Cepljivost
 Reljef

• svojstvo koje zavisi od razlike u indeksima prelamanja

minerala kojeg posmatramo i njegove okoline, na primer
kanada balzama
• ako razlike nema kažemo da mineral nema reljefa i mi
njegove granice u preparatu ne vidimo
• sa pove anjem razlike u indeksima prelamanja granice
zrna, pukotine u njemu i neravnine na njegovoj površini
postaju sve vidljivije
- nizak reljef (razlika u indeksima +/-0.04)
- umereni reljef (razlika u indeksima +/-0.04-0.12)
- visok reljef (razlika u indeksima >0.12)
* reljef može biti pozitivan (nm>nkb) ili negativan (nm<nkb)
 Reljef

kvarc – n=1.55 granat – n=1.70-1.90

(nizak reljef) (visok, izražen reljef)
 Bekeova linija

• pozitivni i negativni reljef se obi nim posmatranjem ne mogu

razlikovati, ali se posmatranjem takozvane Bekeove linije može
zaklju iti koje sredstvo ima viši indeks prelamanja

• pri pove anju rastojanja izme u objektiva i preparata na obodu

zrna formira se difuzna svetla linija koja ide u sredstvo višeg
indeksa prelamanja

* ukoliko se rastojanje smanjuje linija ide u sredstvo sa nižim

indeksom prelamanja
 Bekeova linija

Bekeova linija se vidi pri ortoskopskim uslovima posmatranja,

prigušenoj svetlosti i sa velikim uve anjem

a) izoštrena slika
b) pove ano rastojanje
c) smanjeno rastojanje
 Pseudoapsorpcija

•
dvojnim prelamanjem nastalih talasa

• psudoapsorpcija – ukoliko se dva talasa izrazito razlikuju po

indeksima prelamanja, a jedan od njih je blizak indeksu kanada
balzama, u jednom položaju reljef e biti nizak, a u drugom
izražen, usled ega e granice zrna i pukotine biti izražene, to jest
mineral e izgledati tamnije kao da je deo svetla apsorbovan
Pseudoapsorpcija
 Polihroizam

• kako je boja posledica selektivne apsorpcije kod anizotropnih

minerala apsorpcija može, ali ne mora, biti razli ita za razli ite
vibracione smerove – polihroizam. Posmatra se boja za svaki talas
koji je nastao usled dvojnog prelamanja

• anizotropni jednoosni minerali – maksimalno dve boje

• anizotropni dvoosni minerali – maksimalno tri boje
(u jednom preseku maksimalno dve boje)
Polihroizam kod biotita
Polihroizam kod hornblende
 Oblik i veli ina zrna

milimetarska podela (skala)

Idiomorfna – pravilna zrna

Hipidiomorfna – delimi no pravilna
Alotriomorfna - nepravilna kon anice
 Ortoskopska posmatranja
Cepljivost i merenje ugla cepljivosti

cepljivost kod piroksena cepljivost kod amfibola

pod uglom od 87-90o pod uglom od 124o
Svojstva minerala s uklju enim analizatorom

- Izotropni i anizotropni minerali

- Interferentne boje
- Pomra enje (ugao pomra enja)
- Bližnjenje
Razlikovanje opti ki izotropnih i anizotropnih minerala
 INTERFERENCIJA SVETLOSTI
Interferencija svetlosti je pojava me usobnog poja avanja ili
slabljenja svetlosti u slu aju kada se dva svetlosna zraka na u u istoj
ta ki u prostoru.
Interferentne boje
• interferentne boje nastaju zbog dvojnog prelamanja svetlosti u
anizotropnom preseku minerala
• Razlika u hodu
– dvolomom nastaju dva talasa razli ite brzine, iji su vibracioni
pravci me usobno normalni
– zbog razlike u brzini sporiji talas zaostaje za bržim, i to se zove
razlika u hodu, ∆
– razlika u hodu zavisi od razlike brzina dva talasa i od debljine
mineralnog preseka tj, dužine puta na kojem jedan talas zaostaje za
drugim
• Dvolom, interferencija
– ∆ = d (ns - nb)
• ns - indeks prelamanja sporijeg talasa
• nb - indeks prelamanja bržeg talasa
• δ - njihova razlika naziva se dvolom δ = (ns - nb)

– Zavisno od razlike u hodu bitna su dva krajnja slu aja:

• kada je ostvarena razlika u hodu jednaka λ ili celobrojnom nλ λ,
interferencijom se svetlost poništava. Upadom u analizator
komponenta svakog talasa pretvara se u vibracioni pravac
analizatora; vibracioni pravci talasa su normalni, suprotno
usmerenih amplituda, pa se svetlost interferencijom poništava. U
mikroskopu takav presek ostaje taman.
• kada je ostvarena razlika u hodu polovina λ, (n + 1/2)λ
λ, upadom u
analizator obe su komponente jednako usmerenih amplituda pa se
svetlost interferencijom poja ava. U mikroskopu vidimo boje.
• razlika u hodu jednaka λ ili
celobrojnom nλ λ, vibracioni
pravci talasa su normalni,
suprotno usmerenih amplituda
interferencijom se svetlost
poništava.

• razlika u hodu polovina λ, (n +

λ, upadom u analizator obe
1/2)λ
su komponente jednako
usmerenih amplituda pa se
svetlost interferencijom
poja ava.
• pri mikroskopiranju u beloj ili polihromatskoj svetlosti koja se sastoji od
velikog broja razli itih λ, razlika u hodu e istovremeno za odre ene boje
λ, a za druge (n + 1/2)λ
iz spektra iznositi nλ λ
• interferentna boja minerala bi e smeša onih λ koje se interferencijom nisu
poništile.
• interferentne boje zavise od razlike u hodu
– za razliku u hodu ∆ = 0 nema interferencije i mineralan presek je
taman
– mali porast razlike u hodu uzrokuje porast interferencijske boje u
tamnosivu, zatim sivu, belu, žutu i crvenu - niz interferencijskih boja I
reda
– grani na boja I reda je crvena sa ∆= 550 nm (srednji deo vidljivog
spektra)
– sledi niz boja II reda: plava, zelena, žuta i crvena, zatim III i IV reda
– najživlje su boje II i III reda, dok su boje viših redova ble e (iznad IV
reda preovladavaju nijanse bele, sivkaste i krem)
– razlog je u tome što kod boja viših redova dolazi do istovremene razlike
u hodu od nλλ kao i (n + 1/2)λ
λ za veliki broj λ istovremeno
– usled toga mnoge se boje istovremeno poja avaju odnosno poništavaju
– to rezultira tzv. belom bojom viših redova, koja sadrži sve
interferencijom neponištene λ
 Pomra enje
• ugao vibracionog pravca i geometrijskog elementa u preseku
minerala (cepljivost, terminalna ravan, ravan bližnjenja) naziva se ugao
potamnjenja
• meri se tako što se geometrijski element dovede u paralelan položaj
prema jednoj od kon anica krsta, na skali pokretnog sto i a o ita
po etna vrednost, mineral se zakrene do položaja tame, i ponovno se o ita
vrednost na skali u stepenima.
• razlika o itanih iznosa je ugao pomra enja.

UNDULATORNO POMRA ENJE

• nastaje zbog deformacija ili zonarne gra e minerala (zone su
razli itog hemizma), delovi istog mineralnog preseka ne potamne istovremeno
POLOŽAJ MAKSIMALNE RASVETE
• mineral iz položaja tame zakrenemo za 45°° i on dolazi u položaj
maksimalne rasvete
 Pomra enje
• a) PARALELNO – ugao
pomra enja je 0°° tj. geometrijski
element se podudara s
kon anicama krsta
• b) KOSO - mineral potamni kada
geometrijski element zatvara neki
ugao sa kon anicama
• c) SIMETRI NO - ima mineral s
dva izražena geometrijska
elementa, kojima su vibracioni
smerovi simetrale uglova
• d) ukoliko u mineralu nisu vidljivi
geom. elementi ne možemo odrediti
tip pomra enje
Paralelno pomra enje kod jednoosnog
minerala – opti ka osa popudara se sa
smerom upada svetlosti
 Koso pomra enje kod dvoosnog
minerala – opti ka osa je pod nekim
uglom prema smeru upada svetlosti
 Bližnjenje

bližnjenje kod ortoklasa bližnjenje kod plagioklasa

bližnjenje kod mikroklina blizne lamele kod leucita

zonarnost kod plagioklasa
 Konoskopska odre ivanja

• Konvergentan snop svetlosti postiže se uklju ivanjem kondenzatora

– snop konvergira prema jednoj ta ci i svetlost se kroz mineralni presek
širi pod razli itim uglovima u odnosu na ravan preseka
• Konoskopski uslovi postižu se uklju ivanjem:
– analizatora
– kondenzora
– Ami i-Bertrandovog so iva
– objektiva velikog pove anja
• Konoskopijom razlikujem
– izotropne minerale koji su u konvergentnoj svetlosti pri rotiranju
sto i a stalno crni, od izotropnih presjeka anizotropnih minerala
(preseci normalni na opti ku osu) kod kojih se zapažaju odgovaraju e
interferencijske figure
– prema interferencijskoj figuri razlikujemo jednoosne od dvoosnih
– razlikujemo opti ki pozitivne od opti ki negativnih (i jednoosne i
dvoosne)
 Interferencijske figure
• interferencijska figura je pojava koja se javlja pri posmatranju u
konoskopskim uslovima preseka anizotropnih minerala, sastoji se od
izogira i izohroma i omogu ava razlikovanje jednoosnih od dvoosnih
minerala
– izogire su tamna podru ja (crni krst) u vidnom polju gde ne dolazi do
dvoloma, jer se vibracijski smerovi u mineralu podudaraju s
smerovima kod polarizatora i analizatora
– izohrome su linije istih interferencijskih boja, i spajaju mesta iste
razlike u hodu (svi talasi koji ine isti ugao prema opti koj osi imaju
isti dvolom i istu razliku u hodu), stvaraju prstenove boja
• broj tj. gusto a izohroma u vidnom polju zavisi od debljine i dvoloma
minerala i pove ava se sa njihovim pove anjem
 Interferencijska figura opti ki jednoosnih minerala - presek
normalan na opti ku osu
• služi za odre ivanje opti kog karaktera, izotropan je, za minerale
niskog dvoloma s analizatorom je stalno taman, dok za one visokog
dvoloma slabo interferira
• interferencijska figura ima izgled crnog krsta s koncentri nim
izohromama koje su idu i od središta figure prema kraju sve viših
interferencijskih boja
• do pove anja boja dolazi zbog rasta debljine preparata od središta
prema rubova, s ime rastu i razlika u hodu i dvolom
• pri rotaciji mikroskopskog sto i a ne menja izgled
• na preseku krakova crnog krsta izlazi opti ka osa
• ordinarni zrak vibrira uvek normalno na opti ku osu, a
ekstraordinarni zrak normalno na ordinarni, slika je simetri na
 Interferencijska figura opti ki jednoosnih minerala - presek normalan na
opti ku osu, odre ivanje opti kog karaktera
• pomo u kompenzatora u interferencijskoj figuri jednoosnog minerala možemo odrediti koji zrak
ima ve i, odnosno manji indeks prelamanja tj. E i O zrak
• stavljanjem kompenzatora (gipsni listi ) menjaju se interferencijske boje uz izlaz opti ke ose
• nastaju dva i dva identi na dijagonalna kvadrata s istim presecima indikatirsa
• u dva nasuprotna kvadranta dolazi do adicije i povišenja boja, a u druga dva do suptrakcije i
sniženja boja, što zavisi od orijentacije indikatrise u kompenzatoru
• na mestu crnog krsta je interferencijska boja kompenzatora (ljubi asta)
 Interferencijska figura opti ki jednoosnih minerala –
kosi presek prema opti koj osi

• središte crnog krsta nalazi se u vidnom polju kada opti ka osa ne odstupa
puno od osa u mikroskopu, i rotacijom sto i a putuje kroz sve kvadrante
- kosi presek prema opti koj osi
– u ostalim slu ajevima presek izogira je izvan vidnog polja, vidljiv je samo jedan
dio izogire, a okretanjem sto i a krakovi izogira naizmeni no ulaze u vidno polje
(mogu e odrediti koji se kvadrant nalazi u vidnom polju)
– kao i u prethodnom slu aju mogu e je odrediti i opti ki karakter minerala, ali ne
mogu se sa sigurnoš u razlikovati jednoosni od dvoosnih
 Interferencijska figura opti ki dvoosnih
minerala

Presek normalan na jednu opti ku osu

– prepoznaje se jer je izotropan i pri rotaciji mikroskopskog sto i a
stalno taman (za minerale visokog dvoloma slabo interferira)
Presek normalan na oštru raspolovnicu
– prepoznaje se kod mineralima s jasnim geometrijskim elementima,
npr. cepljivost, srasla ki šav, a kod ostalih uopšteno vredi da je
dvolom takvog preseka niži od polovine maksimalnog dvoloma
minerala (nz - nx), jer je (ntupa raspolovnica - ny) < od (noštra raspolovnica - ny)
 Interferencijska figura opti ki dvoosnih minerala –
presek normalan na oštru raspolovnicu

• simetrala oštrog ugla opti kih osa, z ili x

• izgled crnog krsta koji se sastoji od dve izogire; debljih i tanjih krakova i izohroma
• na tanjem kraku koji je ujedno i trag ravni opti kih osa nalaze se izlazi opti kih
osa
• deblji je krak paralelan s opti kom normalom
• izohrome imaju oblik kružnica i smeštene su s bo nih strana debljeg kraka
• nastaju zbog razlike u hodu usled dvoloma konvergentnih zraka svetlosti, a njihov
broj se pove ava s pove anjem dvoloma i debljine preseka
• okretom sto i a za 45°° krst se raspada u dve hiperbole u ijim temenima izlaze
opti ke ose, dok izgled izohroma ostaje isti (zarotirane za 45°°)
Sporiji talaskomp + brž
brži talasmin = nepodudarno, suptrakcija
Sporiji talaskomp + sporiji talasmin = podudarno, adicija
Odre ivanje opti kog karaktera u
preseku normalnom na oštru
raspolovnicu ugla opti kih osa

• oštra raspolovnica je vibracijski smer z

(svetlost se širi duž z) - opti ki pozitivni
minerali
– jedan talas vibrira paralelno s opti kom
normalom (ny) a drugi paralelno s tupom
raspolovnicom (nx)
– uz primenu kompenzatora (gipsni listi ) uz
izlaze opti kih osa (mala ∆) na konveksnoj
strani imamo promenu boje iz sive I reda
porast u plavu (adicija, indikatrise su
podudarne), a na konkavnoj strani pad u
žutu boju (suptrakcija, indikatrise nisu
podudarne)
• oštra raspolovnica je vibracijski smer x
(svetlost se širi duž x) - opti ki negativni
minerali
– jedan talas vibrira paralelno s opti kom
normalom (ny), a drugi paralelno s tupom
raspolovnicom (nz)
– s kompenzatorom slika je obrnuta; na
konveksnoj strani žuta boja (suptrakcija), a
na konkavnoj plava (adicija)
 Odre ivanje opti kog karaktera pri velikom uglu opti kih osa

• ukoliko je ugao opti kih osi veliki, pa se izlazi opti kih osi ne vide, treba utvrditi kvadrante u kojima
izogire izlaze izvan vidnog polja rotacijom sto i a
• u tim se kvadrantima nalazi ravan opti kih osa u kojoj leži vibracijski pravac paralelan s tupom
raspolovnicom, a normalno na njega pravac opti ke normale y
• opti ki karakter tada se utvr uje pomo u kvarcnog klina ili Berekovog kompenzatora