Свештени канони Цркве (еп. Атанасије Јефтић)

превод са грчког и словенског
Епископа АТАНАС ЈА
умировљеног Херцеговачког
Београд
2005
2- . С благословом
·љегове Свеtосiи ПатриЈарха Српских и Приморских земаља,
Архиепископа Пећског и Митрополита Београдско-Карловачког
Господина П А В Л А
·=··=··=··=··=··=··=··=··=··=··=· ·=··=··=·
Изgају:
Митрополије и Епархије:
Црногорско-Приморска, Дабро-Босанска, Новограчаничка,
Бачка, Далматинска, 3ахумско-Херцеговачка и Приморска,
Православни Богословски факултет Београдског универзитета,
Манастир Тврдош
Манастир Тврдош
на Требишњици
(основан у 4. веку
рушен и обнављан 5 пута)
Слог ·:·Братство·:·СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ·:·
Шillамйа ·:·ИНТЕРКЛИМА ГРАФИКА·:·Врњци·:·
Тираж: 2000
ПРЕДГОВОР
Као IШО су житија Светих Отаца, по богомудром оцу јустину Ћелијском,

органски наставак животописа Пророка Божјих и Дјела Апостолских, односно
живоносног откровењског Божјег присуства и дјејства у историји човјека и
свијета, кроз његову !Јркву, тако су и канони ВасеЈЬенских и Помјесних Сабора,
и Светих Отаца, писани "извОЈьенијем Духа Светога" и подвигом тих истих
Отаца, попут библијских "закона и заповијести, свједочанстава и уредаба Господ
њих, које уразуwьују срце" (в. Пс.118), дати "на благопоредак !Јрквени и на спа
сење вјерних" (Зонара). По ријечи Апостола Павла- у !Јркви Божјој "стубу и
тврђави Истине" (1Тим.3,15) ра.злични су дарови, различне службе, различна дејства,
"али је исти Бог који дјејствује све у свима" (1Кор.12.4-6), Бог који "није Бог нереда,
него мира" (1Кор.14,3). Да би у !Јркви све бивало и било "блаrообразно и уредно"
(1Кор.14.40) Сабори су, од апостолских времена, излагали правила, 1ј. каноне: "једне
који доприносе тачности догмата, а друге који се односе на !Јрквено стање и
који уређују !Јркве" (1. канон Халкидонског Сабора). Било да се ради о канону као
закону и "правилу вјере", било да се ради о канонима којима се та вјера чува,
. . .
посвЈедоЧУ.Је и спроводи у свакидашњи живот, и Једно и друго има спасоносно-
-васпитни карактер. Закон вјере се чува и потврђује законом молитве, поретка

и устројства !Јркве. Да постоји узајамност и прожимање једног и другог, потврђу
је између осталог и друго правило Картаrинског Сабора: "Треба да се једнодуш
ним исповједањем исповиједа !Јрквена вјера и за тијем сагласијем свакога посеб
но и свију укупно треба чувати !Јрквени поредак". У !Јркви као Богочовјечанском
организму и као Тијелу Христовом "удови се подједнако брину један о другом"
(1Кор.12,25), а све се дарује и бива за "изграђивање !Јркве" (ср. 1Кор.14,12).
Овако с:хваћено канонско Предање !Јркве представ.;ьа неодвојиви дио њеног
спасоносног дјелања и градите.ЈЬског хода кроз историју. Зато није чудо IШО су
сви истински свједоци и проповједници Праве вјере међу свим зема.ЈЬСким народи
ма, па међу њима и наш равноапостолни Свети Сава, проповиједајући Праву
вјеру, угврђивали, како њу тако и !Јркву, преношењем литургијског и канонског
Предања !Јркве, записаног у молитвеном правилу и у канонима Васе.ЈЬенских и
Помјесних Сабора. Као IШО је свима познато Свети Сава и његови ученици
(наследници) оставили су у наслеђе поред апостолске вјере и "Законоправило",
којим је наша Помјесна !Јрква себе изграђивала кроз вјекове, чувајући, кроз
благодат, преко њега заједницу и своје јединство са једном, светом, саборном и
апостолском !Јрквом Христовом. То "Законоправило", звано и "Кормило" (Крм
чија), извор је и наших новијих закона, као IШО је Законик Светог Петра Uетињ
ског (1800.r.) и проте Матеје Ненадовића. На њему су мање-више засновани и
новији устави како Православне !Јркве у књажевини Србији и !Јрној Гори, тако
и у Карловачкој Митрополији, а потом и до сада важећи Устав СП!Ј. Православна
!Јрква Српска се и данас, сагласно седмом члану свога Устава, поред Светог Пи
сма и Светог Предсuьа управЈЬа на основу "Правила васеЈЬенских сабора и од
њих признатих правила апостолских, помјесних сабора и Светих Отаца" (в. чл. 7).
Од изузетног значаја у том погледу за нашу !Јркву и њено утврђење у
канонском Предању ВасеЈЬенске !Јркве Христове био је и остао труд Епископа
Далматинског Никодима Милаша, који је превео и издао "Правила Православне
!Јркве са тумачењима" (Нови Сад 1895/6.г.). Овај превод Правила са његовим
тумачењима (преиздала их је прошле године Епархија Далматинска) је утолико значајнији
што је учињен на основу Атинске Синтагме, најбоЈЬег издања Номоканона Св.
Фотија !Јариградског, најпотпунијег Зборника канона !Јркве првих 10 вјекова,
коме су у Атинској Синтагмц,Ралиса и Потлиса (шест томова, Атина 1850-55, послеДI-Ье
фототипско издање 1992.г.) придодати канони Седмог ВасеЈЬенског Сабора и два
сабора из времена Св. Патријарха Фотија (861. и 880.г.), уз додатак три правила
Св. Василија Великог, 3 Св. Златоуста и 1 Св. Анастасија Синаита (Синтагма 4,
386-392 и 417-446). С обзиром даје "Законоправило" Светог Саве био уствари си
нопсис, а не пуна правила ВасеЈЬенских и Помјесних Сабора и Св. Отаца, утолико
је допринос нашој !Јркви и њеном изворном канонском устројству Никодима
Милаша - значајнији.
У наше дане када је Свети Архијерејски Сабор СПU покренуо питање ре
форме и обнове важећег Устава СПU у ЦИЈЬУ што вјернијег његовог усаглашавсuьа
са канонским Предањем !Јркве и прилагођавсuьа њеним савременим потребама,
истовремено је при нашем Богословском факултету у Београду покренуто питсuье
поновног штампања Правила Никодима Милаша, уз језичко осавремењавање
његовог превода. У међувремену је Богословски факултет, ради што боЈЬег
остварења одлуке Св. Архијерејског Сабора, уз коришћење новијег канонског
и уставног искуства осталих помјесних Православних !Јркава, организовао у
Београду свеправославни научни скуп (2003.г.) на тему "Савремено законодавство
Православне !Јркве", први такве врсте у новијој историји ПравославЈЬа (зборник
радова са тог Скупа у припреми је за штампу). У међувремену је умировЈЬени Епископ
Захумско-херцеговачки Атанасије, који је био преузео на себе осавремењење
Никодимовог издсuьа и превода Правила, схватио да је нужно извршити потпуно
нови превод Правила са новим објашњењима и тумачењима, заснованим на
старим и новим тумачима, као и на новИЈОЈ литератури православних и других
канониста, који су се бавили овим значајним питсuьем. Плод тог, не малог, труда
Владике Атанасија јесте управо ово ново издсuье Правила ВасеЈЬенских и Помје
сних Сабора и Светих Отаца, са новим преводом и тумачењима и значајним
уводом, у коме је посебна пажња посвећена смислу и мјесту канонског Предања
у животу !Јркве. Овај подухват је утолико значајнији уколико Владика Атанасије
спада међу најбоЈЬе савремене православне патрологе и историчаре !Јркве, па
према томе и зналце историје ВасеЈЬенских и Помјесних Сабора !Јркве, као и
богословско-догматског и литургијско-канонског наслеђа Сабора и Светих Отаца.
Овај подухват је несумњиво од непроцјењивог значаја за обнову саборног канон
ског самосазнсuьа у нашој !Јркви, за утврђење њеног поретка и устројства на
искуству и вјековном опиту Католичанске Uркве Божје и њеном живом и жи
воносном Предању. Овај осавремењени превод, увод и тумачење Правила биће
од посебног значаја и за даЈЬи рад на утеме.ЈЬењу и осавремењењу важећег Ус
тава наше Помјесне IЈркве, који је у току. Као такав, он ће бити и важан подсти
цај канонистима Православне Uркве yorшrre на адекватнијем вредновању промјена
у поретку и устројству Помјесних Православних IЈркава у току другог тисућЛ>ећа
историје и живота Uркве.
У свјетлости овог живог канонског Предања Uркве Васе.ЈЬенских Сабора
неопходно би било преиспитати: До које мјере су у току времена настале промјене
у животу и устројству Uркве на локалном и васе.ЈЬенском плану сагласне са
древним канонским Предањем; пrra је оно у одлукама Сабора појединих Помје
сних Uркава и њиховим савременим "Уставима" пrro би могло и требало да за
добије васе.ЈЬенски значај (као што се то догодило на Васеюенским Саборима са Помјесним
Саборима и Св. Оцима древне Uркве), а пrra оно пrro би требало преиспитати на ос
нову изворног канонског Предања и устројства IЈркве? У вези са тим, поред овог
труда Епископа Атанасија, веома је значајан пионирски допринос паралелном
проучавању савремених основних установа управ.ЈЬања Православних аутоке
фалних Uркава +Митрополита Китроског Варнаве. Поред излагања основних
установа управ.ЈЬања древних Патријаршија Истока, Митрополит Варнава је
. . .
превео на Јелински, уз веома корисне исторИЈске прегледе њиховог развоЈа и
настанка, Уставе (и Кривична правила) осталих новијих Помјесних IЈркава, зак.ЈЬучно

са По.ЈЬском и Албанском (седамдесетих година прошлог вијека). Но, све је то само
драгоцјени почетак у проучавању савременог поретка и устројства Православне
Uркве, њиховог вредновања у свјетлости саборног Предања IЈркве, а све у ци
.ЈЬУ остваривања њене Богочовјечанске Мисије у данашњем свијету и времену,
како на ПОМЈесном тако и на васе.ЈЬенском плану. Митрополит
Uрногорско-приморски
АМФИЛОХИЈЕ
Пећска Патријаршија
(трон Српског Патријарха)
Црква је Божја Поема - ПоСч~-tа - сазgанау Xpucilly,
парадоксална и најсложенија Творевина= Тековина (:n:Egt:n:oCчots;),
најмилији Изабрани= богашосillечени Hapog (Л.аоs; :n:Egюvoюs;),
Дом Бога Живога, стечен Крвљу Сина Јединородног,
Тело Прворођенога међу многом Враћом, усиновљених Оцу,
Пуноћа- ПЛliQffi~-ta- Онога Који све испуњава у свему,
и ми- исйуњени у Њему сваком йуноћом (:тtЛllQffi~-ta) Вожанском.
ИЗВОРИ и основна библиографија:
ДЕЛА Св. Отаца, :који установише Св. Каноне на Саборима и својим делима.
В.Н.Бенешевич, Древне-Славянская Кормчая XIV illиillyлoв без illолкований, т.1,
Спб. 1906 (грчки, и јужнословенски текст, "Ефремовский" ркпс. из 11-12. века).
- Канонический Сборник XIV illиillyлoв со вillopoй чeillвepillu VII века go 88З.г.,
Спб. 1905.
I:uvtayJ.La- Г.А.РаЛ.Л.11- М.ПоtЛ.ђ, :2:'\JvtayJ.!a toov .ЭЕСооv ха\ lEgwv xav6vwv, t. А-:2:Т, 'ASijv'l']crtv
1852-59.
ЗАКОНО'(nрАв.нло - 3а:коноправило или Номо:канон Светога Саве. Иловички
препис 1262.г., Фoilloilluйuja, приредио М. Петровић, Горњи Милановац 1991.
АСО- Acta Conciliorum Oecumenicorum, ed. Е. Schwartz et I. Straub, t. I-N, Berlin-
-Leipzig 1927-1932, 1940, 1971.
Mansi Ј., Sacrorum Conciliorum nova et amplissima collectio, Florentia 1759-.
:2:лugC&wvo~ М iјЛ.ю, ПQaxttxa trov 'А y(rov xa't Oixo\JJ.LEVtxrov I:uvoбrov, ev 'EvEtCa 17 61, cpwtotuл.
€х&. KaAV~'I']~ ТtJ.!LO'U Пgo&QOJ.!O'U УА у. 'Avv'l'j~ 'Ау. YOQO'U~, t. А-Г, еюсrаЛ.оv(х'1']1981-86.
Пиgалиоп - 'Ауал(оu lEQOf.!ovaxou ха\ Ntxo&iiflo'U Movaxov, ПrвбаЛtоv tђ~ 'OQ.Эoбosou
'ExxЛt]o(as-, Е:хб. .Аап]Q-А.Эf]vш 19576 •
'AЛ.t~t~atou 'А, Ol 'IEQOL KavovE~ ха\ ol exxЛ.'I']crtattxol, v6f.!ot, 'А.Эf]vш 1949 2 •
В. Фн&а~, 'IEQOL KavovE~ ха\ xatacrtattxii VОЈ.!О.Эю(а tђ~ 'ЕххЛ.'I']сrСщ tђ~ 'ЕЛ.Л.а&щ, 'А.Эf]vш
1998. - Пgo'Uлo.ЭI:icrн~ &taf.!OQcp«юEw~ toiJ .ЭЕОЈ.!О'U 'tђ~ ПEvtagxCщ toov ПatgюgxCwv,
'А.Э~vа 1969, т. 1-2.- ЋxxA'I']O'taO'ttxij lcrtog(a, t. А-В, 'А.Эf]vш 1994 2 • -Црквено йраво,
(прев. с франц.), изд. Богословски факултет, Београд 2002.
'Iw. KaQJ.!LQ'Il, Та ~oyJ.!attxa ха\ L'Ufl~oЛ.txa MV'I']f.!E(a tђ~ 'Og.Эo&o;ou Ка.ЭоЛ.tхђ~ 'ЕххЛ.'I']сrСщ,
't. 1-2, 'А.Эf]vш 19602, 1953.
XgtatO<pOQO'U Пgo&QOf.!LtO'U, Kavovtxov (E:v EJtL'tO!J,fj), 8юааЛоvСхтt2005 (Eлav€x6o<JL~ е. Љiyxou).
Деяния Вселенских Соборов, т. 1-4, изд. пятое, Спб. 1996.
Архимандритъ Иоанн (Соколов), Опытъ курса Церковнаго законовЋдЋнУя,
I-11, Спб 1851.
The Council in Тrullo revisited, ed. G. Nedungatt- М. Featherstone, Pontificio Instituto
Orientale (Кanonika, 6), Roma 1995 (са критичким изд. текста Трулских канона, и
прев. латинским и енглеским, и 7 пратећих студија).
Joannou Р-Р., Discipline Generale Antique (W- ЈХ'!), t.I,1-2, t.II Crottaferrata, Roma, 1962.
The Synodicon Vetus (Luvo6Lx6v E:v E:лLтo~-tfl), text, translation, and notes Ьу Ј. Duffy and Ј.
Parker (Corpus Fontium Historiae Byzantinae, X:V), Dumbarton Oaks, Washington 1979.
Les Conciles Oecumeniques. Les Decrets, t. II-1: De Nicee а Latran V, dir. G. Alberigo
etc., Cerf/Paris, 1994.
V. Grumel, Les Regestes des actes du Patriarcat de Constantinople, vol.I, fasc.I-III,
Paris 1972, 1989 2 •
Denzinger-Schonmetzer, Enchiridon Sumbolorum, ed. XXXVI, Herder/Romae 1976.
(в. и хрватски превод са проширеног 37. издања: Н. Denzinger - Р. Hunermann,
Herder/FreiЬurg 1991: ZЬirka sazetaka vjerovanja, definicija i izjava о vjeri i cudoredu;
prijevod s izvornika Ljudevit Placko, Dakovo 2002).
Hefele K.L.-Leclercq Н., Histoire des Conciles, 8 vols., Paris 1907-52.
Histoire du Christianisme des origines а nos jours (dir. Ј-М. Mayer, Ch.et L. Pietri
ect.), t. II-N, Paris /Desclee/, 1993-8.
DECA- Dictionaire Encyclopedique du Christianisme Ancien, ed. A.Di Berardino - F.
Vial, vol. 1-2, Paris/Cerf, 1990.
Никодим, Еп. Далматински, Правила Православне Цркве с йlумачењима, књ.
1-2, Нови Сад, 1895-6. - Зборник йравила Св. Айосйlола, Васионих и Помјесних
Сабора и Свейlих Ойlаца, који су йримљени Православном Црквом, Нови Сад
18862 • - Православно црквено йраво, Београд 19263 • - Codex Сапопит Ecclesiae
Africane, Шибеник 1881/2000.
Павле, Патријарх Српски, Да нам буgу јаснија нека йийlања наше вере, изд.
АЕП Београдско-Карловачка, књ.1-3, Београд 1998 (180 одговора на питања библиј
ска, догматска, канонска, литургијска, и др.).
'AQ)(OVtWVrJ BaQSoЛ.o~taCou, CxQ)(LJ.t. (vvv Пaтgtagxov Кwvа,шvпvоvл6Лно;), ПEQL tt]v xoobtxoл:o(
r]Otv twv 'I. Kav6voov xa't twv xavovtxwv bюta/;Eoov E-v tfJ '0QSob61;cp 'ЕххЛ.rЈа(џ ('АvаЛ~;х
та ВЛатаоwv, 6), G~;aaaЛov(xYJ, 1970.
ПаuЛ.оu (Меv~;~ю6уЛоv), Mr]tQoл:oЛ.Ctou LoutЫщ;, 'IatOQL'XYJ Elaayooyt] El~ tou~ xav6vщ; tђ~
'0QSob61;ou 'ЕххЛ.r]аСщ;, 2:тохх6ЛЈ.!УЈ 1990.
П 'AxavSoл:ouЛ.ou, Kwbtxщ; 'IEQWV Kav6voov (с новогрчким преводом), еиааЛоv(хУЈ, 1995.
L. TQo·cavщ, 'Н ПavS€xtrJ OlxoUJ.tEVtxt] Luvobщ xa't to vo~toSEttx6v tr]~ E'Qyov, 'ASi}va 1992.
- Е>юл:(~ОЈ.tЕV tOLV'UV, tal;tv VOJ.tLOV EЛ:f)(EtV tOU~ ay(ou~ E'X'XAr]OLaOtt'XOU~ xav6vщ;... ,
Bv~av-rtv , т. 1, 3,2, еиааЛоv(хУЈ 1985, 1191-1200. -'Н Z OtxO'UJ.tEVtxt] Luvobo~ xa't to
VOJ.tOSEtt'XOV autђ~ EQYOV, 'АЭ'ђvш 1989.
Г. Гха~аQЫvщ;, Ћ ПEvS€xtr] OlxoUJ.tEVtxt] Luvobo~ xa't to VOJ.tOSEttx6v tr]~ EQyo, Kaт~;g(vYJ 1998.
П€tQO~tt~ М., 'О No~toxavoov El~ I.Ll tCtЛ.ou~ xa't ot ~u~avttvo( ахоЛ.юаtаС, 'АЭТ]vш 1970.
'I. ZrЈ~юuЛ.щ; (МУЈтgол. П~;gyaJ.!ov), 'Н tvotrJ~ tђ~ 'ЕххЛ.rЈа(щ; €v tfJ Е>Е(а EuxaQtatCџ xa't tф
'Ел:юх6л:ср xata tou~ tQEL~ Л:Qwtoщ alwvщ;, 'АSђvш 1967 (српски превод С. Јакшић,
"Беседа", Нови Сад 1997). -О Luvobtxo~ Sю~to~. 'IatoQtxa, ЕххЛ.r]аюЛ.оуtха xa't xavovtxa
Л:QО~А iJJ.tata ('А va tu:n:ov а :п: о t6 ЋJ.t1]ttx6v :-\q>tfQroJ.ta ~t6v MЧtQOЗWMt1]V KitQOu; В«щvfi/Jav), 'АЭ'ђvш 1980.
ПavtEAErJJ.tOVO~ (РооолоvЛоv), Mr]tQOЛ:. TuQoMrJ~, МЕЛЕtш А: Kavovtxa-л:otJ.taVttx<i-Л.EttouQ
ytxa ('АvаЛ~;хта ВЛатаоwv, 56), еиааЛоv(хУЈ 1993.
ГEooQy(ou (Ка'фаvУЈ), KaSuy. LM.Oa(ou ГQrJYOQ(ou- "Ау. "OQo~, Ћ л:ot~tavпxt] bюxov'ta xata
tou~ 'lEQOU~ Kav6vщ;, Пнgш~;v; 1976.
Koovatavt€Л.ou .Ll., Л:QLOtOЛ:QEO~'UtEQO'U, 'Н iatOQt'XYJ xa't E-xxЛ.r]ataattxt] GrJJ.taa(a twv xav6voov
tђ~ ПavS€xtr]~ OlxO'UJ.tEVtxђ~ Luv6bou, "ELQ~-t6c;" ('A:n:oatoЛLxtilнaxovCa), 'AЭ!lva, 1,1,2004, а.9-96.
LlEAr]brJJ.tO'U ElQ. CxQ)(tJ.t., LUVtayJ.ta twv SE(oov xa't LEQWV xav6voov - Elaayooyi} н~ ti}v v€av
E'xboatv, eиaaMvLXYJ 2002. - Пr]ЬаЛ.юv, ~;laaywyij н; тijv v€av Eлav€xooatv В. РУЈуолоvЛоv,
GtaaaЛov(xYJ 1982.
Гtayxou е., KavovE~ xa't Л.atQELa, еиааЛоv(хУ) 2001. - KavoVt'XOAEttO'UQytxa, G~;a/VLXY) 1999.
ArchiЬishop Peter (L'Нuillier), The Chиrch ofthe Ancient Coиncils. The Disciplinary Work
of the First Four Ecumenical Councils, St.Vladimir's Seminary Press, New York, 1996.
V. Laurent, L'oeиvre canoniqиe de Consile in Тrиllo (691-2), Revue des Etudes Byzantines
(Paris), t. 23 (1965), 7-41.
Zuzek I., Kormcaja kniga. Studies on the Chief Code of Russian Canon Law (Orinetalia
Christiana Analecta), 168, Roma 1964.
Barnard L.W., The Council ofSerdica 343.A.D., Sofia (Synodal PuЬlishung Hous), 1983.
S. Lancel, Actes de la conference de Carthage en 411 (SCh N2 194,195,224,373), t. I-IV,
Paris/Cerf 1972-1991.
Code Theodosien XVI, S Ch, N2 497. Paris/Cerf 2005.
Острогорски Г., Исйlорија Визанйlије, Београд 1959. Сабрана дела, I-V, Бгд. 1970.
А. Јевтић, На йуйlевима Ойlаца, књ. I и П, Београд 1991.- 3аблуgе расколниюi, йlзв.
"Сйlарокаленgараца", Требиње-Врњци 2004.
У в о д 1)
О ТАЈНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

- о Канонима и канонском П редању -
Б:Иће и живот Цркве је у љеном сједиљељу, јединству и општељу

( =зајеgнишшву) са Христом, љеним Господом и Спаситељем, богочовечан
ском Првипом, Темељем и Главом Цркве, а у Њему и са Њиме - са Све
том и Животворном Тројицом, Јединим Живим и Истинитим Богом.
Наше и лично и заједничко, лично-саборна хришћанско б:Иће, живот
и спасеље јесте у сједиљељу, јединству и општељу (=зајеgнишшву) са
Црквом као Богочовечанским Телом Христовим, оживљаваним, оду
шевљаваним и надахљиваним Духом Светим 'Утешитељем, по благо
вољељу Бога Оца. А то је, уствари, једно и исто општеље и сједиљеље
са Христом као Вогочовеком, у Цркви као Телу Његовом.
1
Ј У времену када је етика презрена и одбачена, морал скоро сасвим нестао, и
када је тоталитарна идеологија неморала и антиморала преовладала (свеједно да
ли у комунизму или капитализму, у "левим" и "десним" оријентацијама, на Истоку или
Западу), потребно је патсетити православне хришћане на СвешШене Каноне Цркве,
не као "маралистичка правила" или "голу етику" (како неки мисле и говоре против
"етике"), него као на "каноне Нове твари" у Христу, као на "закон Духа живота у
Христу Исусу", који једини истински ослобађа и спасава човека и рад људски,
спасава све хотеће спасеља, све који, кроз благодатну Богооткривену и Духодаро
вану веру Христову и живот у Цркви, "овом канону Нове твари следују, (те им од
Бога долази)- мир на љих и милост, и на (Нови) Израиљ Божији" (Гал.6,16; ср. Фил.3,6,
и шире 3,14-21, где израз капоп има и есхатолошко значење). - Иначе, яеч канон (xavwv)
значи: мерило, йравило, ogpegбa, уреgба. У нашем данашљем црквеном језику разли
кујемо ogos; и xavffiv = ogpegбa и йравило, П~ Kf1:.Щ~,lY-I;()~~~~L(J;}EBeнe догматске (Јgлуке ИЛИ
ogpegбe да су opocu, а за Црквена йравzi:Л'lL~Да су канони. Тако Оци 2. Васељенског
Сабора (381.г.) кажу у писму цару ТеоДосију: "Изрекли смо кратке оросе (auvтo 11 ouc;
ogouc;), потврдивши веру Отаца у Никеји ... , а уз то и за благопоредак (tlv E1na1;Cav)
Цркава одредисмо изричите каноне". Ова употреба значеља нису била таква увек
и свугде. Историчар Сократ (ЦИ 2,27 5.в.) назива Никејски орос вере (тј. Символ
вере) каноно.м. Састављач 1. пролога Синшаг.ме у 14 наслова назива каноне opocu (Ралис
-Потлис, L'Uvтay11a 1,7). Такође, aкiiia и канон,и Qабора Васељенских и Помесних често
без разлике употребљавају изразе орос и канон - да би означили баш Свете Каноне
(орос: 15. Никејски; 4. Халкидонски; 18. Картагенски; капоп: 8. Ефески, 28. Халкидонски, 2.
Трулски). Q~~:М: ?е :){Тела р,ећ:и да нема :вели:к~, д бдтне разлике између gог.машских
и канонских Иёказа, одлука, дефиниција, правила Црквених о стварности и иску
ству Хришћанске вере и живота, а правилима вероваља и деловаља у Цркви, о
хришћанској Шеорији и йракси (ср. Св. Григорије Богослов и тропар Свештеномученику:
"лg6.1;tc; ~EwgCac; елС~ааtс;"=дЋљtшЕ в.о в.ндЋннЕ в.осьходъ.="йраксо.м се узлази у йlеорију=созерцање").
9
·:·УВОД·:·
Тако је рекао, учио и чинио Сам Господ Христос (Јн.14,6.16.17.26; 17,1-

-3.17-26). Тако су говорили, учили и чинили и Његови Свети Апостоли
и љихови наследници Свети Оци Цркве. "Старајте се да чувате једин
ство Духа свезом мира: једно Тело, један Дух, као што сте и позвани
у једну Наду зваља свога. Један Господ, једна вера, једно крштеље,
један Бог и Отац свију, Који је над свима, кроза све, и у свима нама.
И свакоме се од нас (у Цркви) даде благодат - по мери дара Христова",
вели Апостол (Еф.4,3-7). И још додај е исти Св. Апостол: "Чаша благослова
коју благосиљамо (у Св. Eвxapucflluju=Лufllypzuju Цркве) није ли зајеgница
(xotvwvCa) крви Христове? Хлеб који ломимо (у Св. Eвxapucflluju=Лufllypiuju)
није ли зајеgница (x.otvwvCa) тела Христовог? Јер један је Хлеб -једно
тело смо многи, пошто се сви од једнога Хлеба причешћујемо" (1Кор.1О,16-
-17). Наведена места, као и многа друга ненаведена, јасно показују да
је јединство Цркве и наше јединство и општеље у Њој: у јединству и
општељу Свете Тројице, јединству живе и истините вере у Христа
Богочовека, јединству крштеља као учлањеља у Цркву=Тело Њего
во, јединству Духа благодати, јединству Литургијског оriштеља =При
чешћа (xшvwvCa) и живљеља Христом Господом, благодатним животом
у Христу и са Христом у Телу Његовом.
Исту истину - а Истина је увек иста - о јединству и јединствено
стм, заједништву и заједници Цркве Христове, и нашем међусобном
јединству=заједништву=општељу у Њој, сведоче Свети Апостоли и
Свети Оци Цркве, нарочито велики Јерарси-богослови, Архипастири
стада Христовог: Св. Игљатије Антиохијски, Свети Атанасије Алек
сандријски, Света Три Јерарха Васељенска, и сви остали Саборски
Оци на Васељенским и Помесним Саборима, почев од првих векова
Цркве па до Светог Фотија, нашег општег словенског Кума, и до
Светог Саве, нашег Просветитеља, и надаље до Светог Владике Нико
лаја Жичког, и садашљег Свјатјејшег Патријарха Свесрпског Павла,
и осталих Православних епископа-јерараха.
Навашћемо само реч Св. Јована 3латоуста, изречену народу у
беседи на речи Апостола Павла у Посл. Ефесцима 4,3-7 (које смо већ на
вели), као и на следеће речи истог Апостола, где велики Црквоградитељ
Павле говори: да смо сви ми у Цркви Христовој од Бога позвани~ и
као органи/удови у телу распоређени, да тако складно сједиљени,
сви живимо и деламо "за усавршавање светих, за gело служења, за сазиgа
ње (=изграђиваље) Тела Христовог ... те ga истинујући у љубави (aЛ.'I']~kuov,;e~
tv ауал:n) узрастемо све у свему у Онога Који је Глава - Христос" (Еф.4,11-16).
"Љубав изграђује (1Кор.8,1) - каже на то Свети 3латоуст - и она чини да се
међусобно сљубљујемо и сједињујемо и складно спајамо. Ако, дакле, жели
мо да добијемо Духа (Светога) од Главе (Христа), држимо се једни других. Јер
има два начина раздељивања од Тела Црквеног (tou ar.O~-tatщ tou 'ЕххЛчашаttхоu):
један је - када охладимо и замрзнемо љубав, а други је - када се усудимо
да нешто недостојно чинимо самоме Телу (Цркве); јер у оба случаја одвајамо
себе од пуноће Цркве (xoogC~o~-tev tavtov~ tou лЛчgс.О~-tаtщ - Еф.4,19). Ако смо (у Телу
10
-:· О ТАЈНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ ·:·
Цркве) постављени да друге изграђујемо, онда они :који не изграђују, него

још пре тога Цркву цепају (ay..(~ovt~:-r;,=cmвapajy шиз:ме/расколе), шта све неће доживе
ти? Ништа тако не може цепати (oшLQE'Lv=paзgeљuвamu) Цркву :као властољубље.
Ништа тако не разгњевљује Бога :као раздељивање Цркве. Ако и учинимо
хиљаде добара, а сами смо они :који :комадају пуноћу Црквену (oi 1:0 л:Л~Qw 1.ш
rю'ta'ttџvov'tEr;, 1:0 'Exxл 11 aшa'tLxov), онда нећемо бити мање осуђени од оних :који расе
цај у тело (Христово). Јер оно (пробадање тела Христовог на Крсту- Јн.19,31-34), беше
на :корист васељене, иако није било са том намером, а ово (комадање Тела Цр
кве расколима) ничега нема :кориснога, него је велика штета. А ово не говори~
мо само предводницима (раскола), него и онима :који им следују (=аристалица:ма
раскола). Један Свети човек рекао је нешто што изгледа смело, али је то ипак
рекао. Он рече: Да ни крв мучеништва не може избрисати тај грех (раскола)! " 2 )
Овако као Св. Апостол Павле и Св. Јован 3латоуст, говорио је и
Свети Фотије, општи Кум свих нас Словена. Говорећи у Омилији 16,11
о Цркви као "Невести Христовој" и о "блуgпици йарасипагоги" (тј. о јереси
и расколу), он каже: "Нека нико међу вама не говори "ја сам Павлов, ја
сам Кифин, ја сам овога или онога" (1Кор.1,12). Христос нас је ис:купио од
:клетве законске :крвљу Својом (Гал.1,12). Христови смо сви, и називамо се.
Христос се за нас распео, и смрт поднео, и погребен био, и васкрсао, да оне
далеко и оне близу раздвојене сједини (tvoл:oL~an), богодолично сачињавајући
једно Крштење, и једну веру, и једну Католичанс:ку и Апостолску Цркву.
То је најважније дело Христовог доласка нама људима. То је подвиг оног
:крајњег и неизрецивог :кенозиса (Његовог Еф.2,13-16; 4,4-5; Фил.2,7-11). Који
(од људи) покушава да тако нешто разбија или расеца, било жудњом за
безбожном јереси, било надувеношћу рас:колнич:ке маније, такав ратује
са Христовим Домостројем (ха1:а 1:f)r;, otxovoџCar;, XQLO'tou), оружа се против општег
спасења, супротставља се Његовом делу и, отцепљујући се од јединства
са Њиме, и разбијајући Господње Тело Цркве (1:ou KuQшxou awџa1:or;, 1:f)r;, 'Еххл 11 асаr;,),
присаједињује се друштву противни:ковом (=ђаволово:м) и, отргнувши удове
Његове Невесете Цркве, чини их удовима блуднице парасинагоге". 3 )
Такође, као Апостол Павле и Јован 3латоуст и Фотије Велики,
говорио је и Свети Сава Равноапостолни, Свесрпски и Свеправослав
ни Отац Цркве Христове. Говорио је тако и поступао тако, и на Са
бору у Жичи (на Спасовдан 1221.г.) учио све нас православне Србе овако:
"Преблаги Бог, Који има бескрајну милост и не жели да ниједан од нас
погине, по истој заповести и истим начином по науци Светих Апостола,
уздиже мене на ово светитељство (=еаискоаство), и Духом Својим Светим за
поведи да вам објавим ову реч о вашем спасењу: да се држимо пре свега
йраве вере Његове. Јер, :као што рече Апостол, темеља gругога нико не може
йоставити осим онога којега йостави Дух Свети (1Кор.3,11) преко Светих Апо
стола и Богоносних Отаца, а то је йрава (=Православна) вера, :која је на Светих
2
> Омилија 11,4 па Посланицу Јеврејима (Migne, PG 62,85). 3латоуст цитира овде Св.
Кипријаиа Картагеиског (пострадао као Епископ за Христа, у Картагени 258.г.), који је
у своме малом али капиталном делу De Unitate Ecclesiae Catholicae =О Jegиncillвy
Каillоличапске (=Саборне) Цркве", гл.14, изрекао наведени речи. (В. о њему касније).
з) Фоп(оv 'Оџ.iЛнн, 16,11, изд. Лаурдас, Солун 1959,162.
11
·:·УВОД·:·
Седам Васељенских Сабора потврђена и проповедана ... Јер нити користи

исправност живота без йраве и йросвећене вере у Бога, нити нас исповедаље
вере без gобрих gела може извести пред Господа, него треба имати обоје, да
савршен буgе човек Божији (Еф.4,13; 2Тим.3,17) ... Јер духовна наука (Православља)
није играрија, нити безумне речи и мислИ људи (=јеретию1), него је то пропо
ведана Света вера Божија, на којој су основани свети чинови (=Св. Тајне и
Свештенослужења) у Христу Исусу, Господу нашем, као што Пророци Светим
Духом Божјим прорекоше, и Апостоли научите, и М ученици исповедише,
и сви Свети сачуваше, и Преподобни Оци беспрекорно одржаше, као на
недељивом Крајеугаоном Камену Цркве Христу (Еф.2,20; 1Петр.2,4-6)" . 4 Ј Даље
Свети Сава говори како је "многу јерес- и расколе- у разна времена и
раздобља ђаво измислио, и по насељени посејао многи кукољ зловерја
(=кривоверја=јереси) кроз слуге своје јересеначелнике- и расколнике- ради
квареља и смућиваља Праве вере, које ми проклиљемо, и са љима оне ко
ји измислише зле науке; и гнушамо се сваке нечестиве јереси, а стремимо
се већма ка свакој побожности, којој нас уче Богомудре слуге Божије:
Пророци, Апостоли и Светитељи, као што и сам Господ наш Исус Христос,
Син Божији, рече" (исто, 10).
Да не бисмо дужили, напомињемо да, све ово што наведосмо,
садржано је укратко у исповеданом од свих православних 9. члану
неизменљивог Символа вере наше Цркве: "Верујемо у Jegny, Свету,
КаШоличапску (=Саборну) иАuосШолску Цркву". Шта то значи, навеш
ћемо, уместо наших речи, коментар о. Георгија Флоровског, несум
њиво аутентичног православног теолога и еклисиолога наших дана:
"Самим актом вере у Јеgну, Свету, Саборну и Айостолску Цркву ми потвр

ђујем о љену "онострану" природу, љено биће, које није og овога света, јер
вера је очитовање невиgљивих ствари (Јевр.11,1; Јн.17,14). И самим тим што из
међу предмета вере у Символу ми увршћујемо Цркву у исти ред са самим
Господом Богом, ми посведочавамо љену божа:нственост или светост. Ми
верујемо у Цркву, и можемо у љу само веровати, јер је она Тело Христово,
Пуноћа Онога Који све исйуњава у свему (Еф.1,23) ... Назив Свете Цркве Телом
Христовим веже љено биће са тајном Оваплоћеља Христовог, и живи и
непроменљиви основ видљивости Цркве налази се управо у тајни Логос
йостсigе тело (Јн.1,14). Учеље о Светој Цркви, као видљивој и уједно невидљи
вој величини, и историјски датој и Светој, тј. Божанској, јесте управо
продужеље и раскриће Христолошког догмата у духу и смислу Халкидон
ског ороса вере. Само у Цркви и из дубина црквеног опита Халкидонски
догмат може бити постигнут у својој неисказаној пуноћи. И обратно, само
преко Халкидонског догмата може бити упозната и Богочовеча:нска приро
да Цркве". 5)
4
) Св. Сава, Жичка Becega о Правој вери, 2-3.12 (в. Прилог 2 на крају ове књиге).
s) Ова реч о. Г. Флоровс:ког надахнута је Св. Григоријем Богословом, Becega 31,6:
"Јер није исто веровати у нешто, и веровати о томе. Јер оно прво је Божанство, а
ово друго је сваке ствари" (PG 36,140). Тако је писао о. Георгије Флоровс:ки и у свом
члан:ку Очев Дом, 1926.г. (српски превод о. Јустина Поповића, Хришћански живот, 1926, 3-6;
руски текст, у часопису Пуmь, Париз 1927).
12
·:· О ТАЈНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ ·:·
Да потсетимо да је срж Халкидонског догмата о Христу Спасите

љу у томе да је Он сједиљен из gве йрироgе, Божанске и човечанске, и
да постоји вечно у gве йрироgе, Божанској и човечанској, али и да је Он
Јеgна и Јеgинствен..а Личност, "Јеgна сложена Ийостас" (~tCa ovv~e,;o~ v:noo,;aot~),
како кажу Св. Оци, тј. недељиви и нераздељиви Један и Једини Син
Божји и Син Човечији- Богочовек. Таква је и Црква Његова: Божан
ска и човечанска - Вогочовечанска. Човечанска, јер је састављена од
нас људи, православно верујућих, правилно крштених и благодатно
-канонски сједиљених у Светим Тајнама Духа Светога - по којима
је Црква Божанска.
Qд СЈ3~'Г~!!}С Тајни Цркве централне су: Св. Крштеље, Миропомаза
ље, Епископство-Свештенство и Св. Евхаристија=Литургија, ка којој,
nредсе;цаваној од Епископа, све ове и остале Свете Тајне воде и уводе,
и из које све оне и све остало у Цркви извире и увире. Јер Св. Евхари
стија=Литургија Цркве, под Епископом, који је жива икона Христо
ва: и наше и свих православних Епископа и верника зајеgничко ой
штење у :њој, јесте наше учешће у Царству Божијем, Царству Небе
ском, које још овде на земљи, у историји, започиље животом вечним,
:Којим се у Литургији Цркве телесно и духовно причешћујемо, коме
се приопштавамо, јер се са Христом Богочовеком, Царем тог Цар
ства, стварно сједиљујемо. Ово значи да бuће и јеgинство Цркве, б:И:ће
и сједиљеље у вечном животу Христовом свих нас чланова Цркве,
као живих удова живога Тела Христовог, јесте наше ойштење и зајеg
ничарење у једној и истој Светој Тајни Црквене Ейискойоцентричне
=Христоцентричне ЕвхарисШије (=Причешћа=Литургије), тог Влагословеног
Царства Свете Тројице, мимо којег нема ни вечног живота ни вечног
спасеља.
Речју: Црква је Божја Поема (Пос111.ю =симфонија), сазgана у Христу (Еф.2,10 ),

парадоксална и најсложениј а Творевина= Тековина (:negt:noC1']ot~ Еф.1,14),
најмилији Изабрани=богатостечени Hapog (Лао~ :negюvoю~ Тит.2,14),
Дом Бога Живога, стечен Крвљу СинаЈединородног (Еф.2,22; ДАп.2О,28),
Тело Прворођенога међу многом Враћом, усиновљених Оцу (Рм.8,29),
Пуноћа- ПA.~QOOJ.ta- Онога Који све испуљава у свему (Еф.1,2З),
и ми- исйуњени у Њему сваком йуноћом Вожанском (Кол.2,9-1О).
То је, укратко, Православна Еклисиолоiија, која садржи саму срж

Православне вере и живота, теологије и канов:олоrије; неодељива
од Тријадологије и Христологије, сва испуљена Православном Соти
риологијом. в)
в) У свим јересима, расколима и сектама, скоро по правилу нема праве Теологије,

понајмаље Еклисиологије и јеванђелске Сотириологије. Поготову нема теолошког,
еклисиолошког и ситириолошког, једном речју христ.олошког, схватања, тумачеља
и примене Свештених Канона Цркве. Зато и јесу све скупа неканонске.
13
·:·УВОД·:·
Правосл~на Екл:и;сиолоrија, дакле, садржи и gогмайl(! и каноне

Цркве, 1{3,() ОСНО(Ју Д}ра1ЈУ (ЭE~EAtOV xa't otxooo~~) целокурд~ Qветодухов~ке
Саборне Усillи:новеЦрк:ве,~у ~c'l'OpJ:Ijи и есхать.Л<>fнји 7 :М:И~ IiраБосЛЮзни
тако верујемо, исповедамо, боrослужимо, певамо о Светој Педесетни
ци Духу Светоме: "Па Vta 'X,OQТJYEL 'tO п VEU!-ta 'tO 'Ауюv... оЛ.оv auyX.QO'tEL tOV 8е<члоv
тђс; 'Ех:хЛ.Т}аСас; =.GcA~- nодАЕ'Т"Ъ До'(Х'Ъ GкАтын ... кЕсь. соlшрАЕ'Т"Ъ Gовор'Ъ ЦЕркокнын =Све ga-
pyje Дух Свети... саставља и саgржи сву Саборпу УсШапову Цркве". Зато је
потребно да, уз gогмайlско Предаље Цркве, држимо истовремено И
подјеДнако и канонско Предаље Цркве. ЈеЈ21~~~~~орече блажене успо
мене о. Јустин: "Свети Канони су ч~ариСветих Д()гмаr;rа" (Догматика,
III, 234). "Уствари, то је једно исто двоједино Преgање Цркве: богословско
-догматско и литургијско-канонско Предање, како је то рекао још
Св. Василије Велики: "Догмате и проповеди који су у Цркви чувани,
једне имамо из записане науке, а друге предане нам у тајни прими
смо (оtабоЭ€vщ f)~l:v tv ~uatrJQL<P л:aQa6tos6.~toЭa) од Апостолског Предања, које
обоје имају исту снагу за Благочешће (=Прмославље); и томе неће нико
противречити, ко и најмаље има искуство Црквених установа". 7 )
Навешћемо о овоме и још неке речи извесних Отаца и Сабора.
Оци Халкидонског Сабора (451.г.), по изложењу Христолошког догма
та, прелазе (на 17. седници) на доношење Светих Канона, па кажу: "Оби
чај је на Саборима: после одређења главнијег од свега (=вере), и друге
неопходности проучити и одредити" .8) Пре тога (на 6. седници) исти Оци
Халкидонски рекоше: "Треба кроза све gржайlи капопе, јер се йlако и вера
чува, и свака ће Црква (кроз њих=:Каноне) имайlи сиzурносйl" .9) Као 1. канон
Сабора они донеше одлуку о значају Светих Канона, овим речима:
"Одлучисмо као праведно да се држе (као важећи) канони изложени
од Светих Отаца на свакоме Сабору до сма". Тај њихов став, канони
ста 3онара (12. век) коментарише овако: "И Васељенски и Помесни
Сабори, бивши пре овог Светог Сабора, изложили су каноне, једне ко
ји gойриносе йlачносйlи gогмайlа, и друге који се оgносе на Црквено сйlање
и уређују Цркве. Све њих, дакле, окупљени на овом Сабору Свети Оци
потврдите овим 1. каноном, и праведним сматрате да се они држе"
(l:uvtay~a 2,217).
7
) Св. Василије, О Св. Духу, гл. 27, одломак узет као капоп 91, што већ довољно
собом говори о повезаности догмата и канона. Притом је значајан контекст грчке
фразе: Twv tv тfl 'ЕххЛчаСџ л:tocpuЛay~€vwv <'loyџ.a:trov xa't XfiQuyџ.citrov ... 6юооЭ€vtа i)~l:v tv Џ.\!<Jtf!Q((!)
л:aQa6tos6.~toЭa, што се може схватити да су нам у Цркви gогмати и йройовеgи (=учење
и аракса) и предани и примљени у тајни, тј. у Светотајипском бићу=животу=прак
си Цркве, и нашем учешћу=заједничарењу у тој стварности јерургијско-канонског
Предаља, као Апостолског континуитета, благодатно-канонског прејемства Цркве
као Сабора, као Тела=живог организма и организације.
S) "Mtota "tO XatQtWtatov л:6. Vt(!)V t'UЛ:WЭ'ђvat, xa't EtEQ6. tt va а vayxal:a yu~v6.~taЭat xa't tuл:oiJaЭat"
(АСО 2,13,88/447).
9
) "KQatf]aat &: -со\.н:; xavovщ бtа л:6.v-cwv, ov-cw yaQ xa't ТЈ л:Cattt; cpuЛ6.ttEtat xa't ех6.а-сч i) ЕххЛчаСа
f:'Sн to аасраЛЕt;" (АСО 2,1,3,109).
14
Гангрски Помесни Сабор (314.г., у својој Посланици=21. канон) каже да:

"Све што је предано од Божанских Писама и Апостолских Предања
- молитвено желимо да то и буде у Светој Цркви", чиме је Сабор
уствари изједначио Божанско Откривење (=gогмаше), записано у Св.
Писму, и Апостолско предање (=каноне) практиковано у Цркви. Слич
но овоме, и Оци Картагенског Сабора (у канонима 2. и 10) подједнако ис-
-·."•·м ... *'~џ'lf''' . •··с • ' .... .. • . , ...
тичу ,~Црквену веру (=gогмаше) и "Црквени йореgак"( =каноне) .
. Оци Седмог Васељенског Сабора (у свом в. канону) кажу: "И каg
Сабор буgе pagu капопских и јевапђелских ствари, треба окуйљени ейиско
йи ga, са особитим старањем и марљивошћу, настоје ga очувају Божанстве
не и животворне зайовести Божије", чиме и ови Оци изједначују канонске
и јеванђелске одредбе са "Божанским и животоворним зайовестима Бо
жијим". О томе исти Оци истог Сабора говоре и у своме 1. канону, где
кажу да свештенству у Цркви, "канонске одредбе јесу свеgочанства и
исйрављења Господња" (и цитирају Псалам о томе), па додају како је "Про
рочки глас заповедио да довека чувамо свеgочанства Божија, и да
живимо у њима, јер она остају чврста и непоколебива" (и наводе Апосто
ла Павла), па закључују: "С љубављу йримамо Божанствене Каноне и йоШвр
ђујемо свецељу и нейокољебиву њихову усШапову (oютayriv), оно што су изложи
љи Свете трубе Духа, Свехваљни Айостољи и Светих Шест Васељенских
Сабора, и оних Помесно сабраних pagu изgавања таквих нареgби (oютay~-t<i•wv),
и Свети Оци наши". 10 ) •
Да додамо овоме само још два сведочанства. У 1. йрољогу Синтаг

ме-Номоканона (2. половина 6. века) канони се називају "йронаљазак и
gap Божији" (L:uv•ay~-ta 1,5). Матија Властар у својој Синтагми каже да
Црква" уважава и поштује- каноне- као с више сишавше Божанске
речи ... ништа мање од Божанских Јеванђеља, јер су она (=Јеванђеља)
непосредно извор и корен ових (=Канона)" (L:uv•ay~-ta в,з).П) Ако овоме
10
) В. и цео 1.канон Седмог Васељенског Сабора. Интересантно је узгред запазити
како се у овом Канону преламају и сусрећу еклисиолошко-литургијско и врлин
ско-подвижничко Предаље Цркве, тј. догматско и етичко библијско-црквено Пре
даље. То се јасно види по томе што Оци ту цитирају речи Ап. Петра и Павла, које
се односе на највеће Богооткривене Тајне=Истине Хришћанске "у које и Анђели
желе завирити" (1Петр.1,12), а то је Јеванђеље, и све што оно собом носи, и открива,
и најављује, и дарује. Једном речју: то је сва Тајна Новог Завета, Богочовечанска
Тајна Христова= Тајна Цркве. - Изрази !!Щ?'tUQta xa't xa'tog.Эw~-ta•a (NcnpA&лi€NI1m=ucapaвuлa,
н:ope1Cillopu, йрави йри.мери, йрава gела) библијски су изрази. 3онара објашљава: "Сведочан
ства су Господље наредбе, које сведоче и показују како треба да живимо, и како
ће се преступници Божјих наредбИ казнити ... Оци посведочују како треба свеште
ници да живе и понашају се ... љима су Канони и подвизи (xatoQЭffit-tш:a), који одржа
вају и уређују љихово живљеље, јер ће тако (по канонима) остваривати врлину и
угађати Богу, од чега нема већег подвига" ( Luvtayt-ta 2,557-8. PG 137,880).
нЈ Додајмо овоме и став Византијског царства према Св. Канонима, изражен у
Јустинијановој 131. Новели (унетој у Валсамонов коментар 2. гл. 1. наслова Но.мон:анона
Фотијевог): "Одређујемо, дакле, да снагу закона имају Свети Црквени Канони, изло
жени или потврђени од Светих Седам (sic!) Сабора" - "еюлС~о~-tЕV, •oCvvv, •asLv v6~-twv
15
·:·УВОД·:·
додамо и сведочанство истих Отаца истог Седмог Сабора (канон 2),

када цитирају речи Светог Ареопагита: "Суштина наше јерархије јесу
Вогойреgане речи" / 2) где Ареопагит подразумева пре свега Свето Пи
смо, и то конкретно Јеванђеље Христово, онда је јасно да су Јеван
ђелско-Црквене истине, заповести, догмати, канони код Светих Ота
ца Православне Цркве тесно међусобно повезани, као Богодане речи,
правила, "канони нове твари" у Христу, у Христовој Цркви.
Због свега овога, Свештене Каноне не треба одвајати од Светих
Догмата, йреgатих нам - и једни и други - у Тајни Цркве (како говори Св.
Василије у свом догматском делу О Св. Духу, из кога је узет његов 91. канон). 13) Јер
и једни и други чувају Цркву, љену веру, и постојаност, и поредак,
и заједништво (xotvmvCa), тј. обезбеђују Св. Духом наше лично-саборна
оздрављеље, оцеломудреље, васпостављаље у богосиновство, душев
но и телесно спасеље, благодатно преображеље и обожеље.
·!· ·=· ·!·
Нема сумље да је тешко, и немогуће, до краја исцрпети Вогочове
чанску тајну и стварност Цркве речима, описима, одредбама, нека
зима, дефиницијама, одлукама, канонима. Али је, такође, немогуће
у Цркви избећи говорити и оgлучивати (ДАп.15,22.25.28) о конкретном
организму и организацији Цркве, историјски и пастирски, богословско
-gог.матски и богословско-канонски. Јер, постоји конкретно Црквено тело
- Црква као видљива 3ајеgница у свету и историји. Постоји Овапло-
ћени Бог у телу, и са Тело.м=Црквом, постоји оваплоћена вера у Њега
у верујућем и сабраном, Њиме са-црквљено.м и у-црквљено.м народу,
постоје Свете Тајне и границе канонског реда и благочинија=gоброао
ретка Црквеног (1Кор.14,23.33.4О), постоји примаље у заједницу Цркве
Светим Крштељем и Миропомазаљем, и остајаље у тој заједници
учешћем и причешћем у Евхаристији=Литургији, постоји свештено
служеље јерурга и литурп1, свештенодејствоваље Јеванђеља Божијег
(Рм.15,16)- Епископа, Свештенства, клира- за то рукополаганог, и
народа као "царског свештенија" саслужујућег и саславословљећег,
Духом Светим, у Великој Тајни Благочешћа - Бога јављеног у Телу,
оваплоћеног са Телом Цркве. 14 )
EЛE)(EtV 'tOU~aytO'U~ EXXAТJOt<XO'ttXOU~ Kavovщ 'tOU~ uло 'tWV ayCmv EJt'tCt L'UVOOWV EX'tEЭEV'ta~ fl ~Е~Ш(Ј)
Эtvтщ" (2:\JvtayJ.ta 1,36). Пре тога, још за време држања Халкидонског Васељенског
Сабора рекао је цар Маркијан да "хоће да се питања светих Епископа решавају
не по царским писмима или одлукама, него по Канонима узакоњеним од Светих
Отаца", што је и IV Халкидонски Сабор прихватио рекавши: "Против Канона
ништа едикт (царски) не може, него нека се држе Канони" (6. седница Сабора 20. 10.
451.г. - АСО 2,1,3,99-109).
) "Ova(a yaQ тfј~ хаЭ' i]џ.а~ LEQ<XQ')(tЩ еат( та 8ЕОЛаQ6.Оощ Мущ" (О Црквеној Jepapxuju 1,4; 5, 7).
12
13
Ј О повезаности Праве вере и Светих Тајни, тј. богословља, богослужеља и канон
ске праксе у Цркви, говори Св. Василије и у свом Писму 125,3: "Јер треба да се
крштавамо како смо примили, да верујемо како се крштавамо, да славословимо
(ооsа~оЈ.tЕV=богослови.мо) како смо поверовали: Оца и Сина и Светога Духа (Мт.28,20)".
16
<· О ТАЈНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ <·
Једном речју, постоји виљиво и опипљиво учешће и заједништво

верујућих, људИ и Анђела, и све творевине на Небу и на земљи, у оно
ме што се назива, и јесте, Апостолско наслеђу Цркве као Тајне (=Мисте
рије) и као Установе (~tа~-t6t;=состА&ь.=Сабрање, Сабор, како каже Служба Св. Педе
сетнице). Ту Tajнy-cmвapнocill оприсутљује благодат Божја, оделотво
рује дејство=енергија Духа Светога Утешитеља, као душе организма
Цркве. И када приступамо и учествујемо у самом срцу Цркве, у
љеној Божанској Евхаристији=Литургији, као 3ајеgници и зајеgнича
рењу Тела Христовог (xotvrovCa- Шop.lO.lB-17), онда Црква, ми у Цркви, и
лично и саборно, "сасвимаСвешимд" (Еф.З,18) процељујемо и оцељујемо
које су, и где су, границе Цркве.
Гранич~ Цркве ј~~ тешко прецизно одредити, "де-финисати", "o-
-гpaНuЧiimu''. Оне се несумљиво поклапf1.јуеа"границама" ~Божанске
Икон01v~иј~с!I~~~~~ свих и свег~уХрцстуи4ристом, и историјски
п~јмно,~ и есхатолошкli~Дефинитивно. и то је наше Црквено
Cвeillo Преgање о Јеванђељу спасеља свих људи и народа, и све творе
вине Божје. АЈ]:и, истовремено, постоје и конкретне "ограничене" и
одређене канонске границе Црl{ве, сабране као 'Ett-ttЛf}aCa, али и нераз
ла:З:Н() у Христу pacйpocillpille по свему свету, и та чиљеница такође
спада у Апостолско-светоотачко Црквено, канонско Предаље.
Постоји извесна богочовечанска gијалогика (да не кажемо "дијалекти
ка") у томе: да изван Цркве нема сйасења, јер нема препорођајне и прео
бражајне, исцелитељне и спаситељне, Светотајинске благодати Духа
Светога; и опет у томе: да Апостолско-светоотачко искуство и живо
Предаље, догматско и канонско, говори и поступа тако да и отцеп
љенима од Цркве, расколницима и парасинагошким, парацрквеним
групама, па чак и јересима и јеретицима, омогућује приступ Цркви,
повратак и улазак у љено пуно јединство вере и заједништво благо
дати - у ttOL vwvCa f-v пСатн tta"L x;aQL п, - свакако пошто се прво одрекну
својих лажи и заблуда у вери и животу, - а да се притом они не по
сматрају и оцељују Црквом као да "почиљу од нуле". То јест, канон
ским Предаљем и праксом Цркве признају им се јер се у љима
зорнйм (=просветљеним) оком Цркве препознају, извесни елементи Цр
квености, које су они понели, изнели и задржали са собом приликом
14
) В. даље нааом.ену 24, на стр. 26. - Недавно су се појавили неки секташи, и сек
ташки менталитети, у београдској и др. штампи, који необавештенима "соле памет"
да "не треба Црква", јер, наводно, Христос "није основао Цркву", него "проповедао
љубав и мир", итд. и тел., све саме протестантске и секташке безцрквене и антицр
квене псевдопијетистичке обесољености. Такве појаве, нажалост, нису новост у
историји Христове, благодаћу Св. Духа живе, правоверујуће и праводелајуће Цркве,
са којом и у којој јединр и постоји и дела Христос у свету и историји. Неки "разова
плоћени", "обезцрквењени" Христос је само љихова фикција, и такви проповедају
неко "друго јеванђеље", суфлирано им од неког другог "анђела с неба" (љиховог
или љихових налогодаваца), којега Апостол Павле знамо како карактерише, одгони
и анатемише (Гал.1,6-12). ·
17
·:·УВОД·:·
отцепљеља од живог организма Католичанске=Саборне Цркве. О

томе говоре Свети Канони (Првог и Другог и Петошестог Васељенског, Атана
сија Великог, Василија Великог, Картагенског, Фотијевог Сабора, итд.), 15 ) које
ће читалац наћи у овој збирци Црквом признатих и прихваћених и
до данас важећих Свештених и спасоносних Канона.
"Где је Црква тамо је и Дух Свети, и где је Дух Свети тамо је и
Црква", говорили су и сведочили Свети Оци (Игљатије, Иринеј, :Кипријан,
Атанасије, Василије, 3латоуст, Фотије, Сава Жички) и такође Свети Сабори
- Помесни и Васељенски. Тиме они нису тврдили ни признавали
да јересИ и расколИ, макар они себе и сматрали "харизматичним по
кретима" (као нпр. Моншанисши), имају Духа Светога, Духа заједништва
и Црквоградитељског "јеgинства Духа у свези мира" (Еф.4,з). Али, Оци
и Сабори нису изван "канонских граница" Цркве Православне гледа
ли и видели само "пропаст и пакао", апокалиптичку бездну "свепро:
ждирућег Сатане", него и Њиву Божију, на којој, до коначног "време
на жетве", расте и йшеница и кукољ (Мт.13,27-ЗО). Зато су Св. Апостоли,
Сабори и Оци, својим канонским, спасоносним и исцелитељним за
конополагањем (=к:анонск:им "законодавством") више гледали и настојали
да људе, отпале од Цркве, приведу, човекољубиво привуку приоп
штењу и заједништву: Влагоgати Господа Христа, Љубави Бога Оца,
8ајеgници Духа Светога у Цркви (2Кор.13,13: ха~,щ tov KugCov 'I.Xgютov ... ~ ауал 11
tov 8EoiJ Пatgoc; ... ~ xotvwvCa иv 'Ау. Пvн!1-штос;). То јест у Дом Очев, где ће Свето
тројична благодат, у Саборном организму Цркве, Духом благодати
исправити, оживети, оздравити, надопунити оно закржљало и слабо,
недовољно и оболело, омртвало и замируће у болесним и изранавље
ним удовима "човека запалог међу разбојнике", те ће са Анђелима
на Небу и људима на земљи, рећи са великом радошћу: "Овај син мој
(=деца моја), мртав беше, и оживе; изгубљен беше, и нађе се" (Лк.15,24.32). Јер и
у Св. Тајни Рукоположења исповедамо да "Божанска благодат свагда
15
) Канон 7. Другог Васељенског Сабора каже: "Оне који од јеретика приступају
Православљу и уgелу сйасаваних (tfl оg~обо!;iџ xa't 'tfl ~J,Eg(бt 'tWV (J(!)~O~J,EVWV =к nрОС'ГОСЛАRЬЮ н КЪ
чАстн сnАСАIЕмнхъ) ".Ово значи да је спасеље ygeo само Православних, и да се Православ
ље и спасеље поистовећују, тј. да нема спасеља без и изван Православља. Па ипак,
тај исти Сабор тим истим каноном одређује и прописује примаље у Цркву извесних
јеретичких и расколничких група, неке Крштељем, јер га немају и тако Цркви
нимало не припадају, а друге, уз одрицаље од својих заблуда, Миропомазаљем
Св. Духом, или и само исповедаљем Праве вере и покајаљем, уз, негде, задржаваље
и свештених чин ова и служби у Цркви. Ово је, свакако, примена Црквене Ик:ономи
је, али не треба заборавити да је Ик:ономија Црк:ве иста са Вожанск:ом Ик:ономијом
спасеља, Којом нас је Бог у Христу прихватио, спасао и спасава, силом и благодаћу
Духа Утешитеља. Ово би требали да препознају, схвате и прихвате разноразни
"зилоти не по разуму", и да напусте своје Цркворазорно сужаваље и скучаваље
спасоносне Божанско-црквене ик:ономије, него да је прихвате и примељују онако
како су је прихватали и примељивали Св. Оци и Св. Сабори Цркве кроз векове и
просторе. О томе јасно сведоче Св. Канони који су пред читаоцима. В. и нааомену
код 18. канона Тимотеја Александријског и Дogaiilнe каноне Св. Кирила.
18
немоћне исцељује и неgостатке наgойуњује", али, наравно, увек у Цркви

и Црквом, тј. када се ступа и приступа ойштењу Благодати Св. Духа
у 3ајеgници (xшvwvCa) Цркве, а не остајањем изван Цркве, или ствара
њем пара-цркве. Јер јереси и расколи не конституишу Цркву, него
својим самоизопштењем разарају и уништавају остатке Црквености
у њима, јер уништавају зајеgницу и зајеgништво са Црквом, као Телом
Христовим, Које Тело постоји само као Сабор=3ајеgница и 3ајеgништво
':_ xшvwv(a- са Светом Тројицом и са свима Светима.
Ево зашто сви Свети Канони Цркве - канони Айостолски, Васе

љенских и Помесних Сабора и Светих отаца- највише и најчешће гово
ре о xotvrov(a =зајеgпици (израз је новозаветни: ДАп.2,42; 1:Кор.1,9;10,16; 2:Кор.13,13;
lЈн.l,З-7), тј. оаштењу и зајеgништву у Цркви, или пак о изойштењу и ис
кључењу из Црквене заједнице оних који се од ње одвајају јересима,
расколима, парасинагогама, или преступима моралног и канонског
поретка, или нехришћанским живљењем и понашањем. Свети Кано

ни ?У:У~~~:ВН()М:Зато и настајали и писани да би очували б-;"7ti.ogafiiuo
-кa;;;;~ilfQ:J~g~~ciaв() ()йщШења и ~а,је!Јпишшва у животодавном Евха
ристиј~ком П:р:t1"1:н~щћу Христо:вом, у~ благодати Духа Светога, у љуба
вn :й благовољењ'у Бога Оца. ИлИ iiaк: да то нарушено јеgинство и
ойштење исправе и васпоставе из јеванђелско-пастирске бриге и ста
рања за спасење палих, залуталих, заблуделих, удаљених и отпалих
од Мајке Цркве људских бића. Зато су Свети Канони не "канонада"
или "рафали" мртвих шема и убиствених прописа, попут фарисеј
ских скрупулозних, талмудистичких цепидлачења, којима се оте
жава и спречава улазак људИ и народа Божијих у Дом Очев, у Цар
ство љубави Сина Љубљенога, у заједницу Духа Светога (иначе би се
и на доносиоце Светих Канона односиле речи Христове фарисејима: Мт.23,4.13.15).
Свети Канони Цркве су као и Реч Божија у Светом Писму: Хлеб живо
та, Дух и живот, Речи живота вечнога (Јн.6,63.68). Али, као што и реч
Божија бива "оштрија og сваког gвосеклог мача, која йроgире go зглобова
и сржи gуше и gyxa, и суgи намере и йомисли срца љуgских" (Јевр.5,12), тако
и Свети Канони могу бити на спасење, али и на суд и осуду онима
који се од 3ајеgнице Тела Христовог одвајају у своје расколе, и секте,
и парасинагоге, како вели Св. Василије Велики у своме 1. канону.
Из оваквог схватања полазимо када говоримо о значају Светих
Канона. Јер, у срцу Божанствене Евхаристије-Литургије Католи
чанске и Саборне Цркве сваки пут слушамо литургијски усклик, и
позив, и призив: "Измоливши јединство вере и заједницу Светога
Духа, сами себе и једни друге Христу Богу предајмо"! Тај позив и
призив је уграђен у садржај и ~М:!!~~ои ;назна,че:ње и Светих Кацона:
ЈЏ:l"t{увају јединст:во вер~ свију,'}~~!)~;но пра:ее, Православне вере, и
Да обезбеђују зајер:ницу~о~ПI~е~~§~:t1:Х чJraiioвa Цркве у Тајни Хри
стов()Ј' ЈSОјаијеg:г~суштина ПраВе и сiнiсоносне вере, то јест двоједи-
19
·:·УВОД·:·
на тајна и садржај Божанског Откривеља: Свете Тројице и Оваплоће

ње Једнога од Свете Тројице, дејством Духа Светога. Тако овде, у Пра
вославном Литургијском догађају, доживљају и сазнаљу, вера није
нека "конфесија", неко конфесионално исповедаље прописаног "ми
нимума", најчешће у тексту и на папиру, него је вера Цркве она реал
ност која је "јеgном йреgана Светима" и за коју се треба борити (Јуда з:
"борите се за веру јеgном йреgану Светима"). То је Богооткривена вера које је
кpaj=tiЛor;, тј. садржај и пуноћа, сйасење gyшii (1Петр.1,9). 16 ) 8ајеgница Духа
Светога има као претпоставку јеgинство вере Христове, али и јеgинство
вере у Христа бива, и очувава се, само у зајеgници Духа Светога. 17 )
Ово значи да Праву= Православну веру могу имати, држати и
исповедати само оiОrкојИ"ссу·у једИнству (=зајеgници) Цркве,ј~реу
оСtrmmи~·~лемевти ИстИните вере: вера уједЮiство Свете Тројице,
вера у јединство Богочовечанске ("сложепе"- ovv~e-ro\;im:oo-raot\;) Личности
Христове, вера у јединство Цркве. Ово троструко јединство има се,
и заједничари се, у заједништву Светих Тајни, тј. у свеобухватној
Тајни Цркве, Тајни вере= Тајни благоgати, тј. дарова и дејстава Светога
Духа. Зато у љубави Бога Оца, и благоgати Бога Сина, и зајеgници Бо
га Духа Светога могу канонски учествовати само правоверни=право
славни, који имају и држе основне Истине=догмате вере, али не као
конфесионалне принципе, него као темеље Новог живота, као каноне
Нове твари у Христу (Гал.6,15-16). 18 ) Зато је потребно да јеретици, и ра-
16
) О овоме в. 59. Ogzoвop Таласију Св. Максима Исповедника (наш превод и коментар
у Виgослов, бр. 36/2005, 3-16). У наставку истог часописа, на стр. 17-21, в. текст о. Г. Флоров
ског, Проблем йоновног ујеgињења хришћана. Ойасни йуШеви gиzматског минимализма.
17
) Ка,к~ !I!ппемо и даље у ~холији н~ 2. канон Антохијски: Сви Св. Канони имају
з~. цИЉ)iа ·чувају1 иливасП()С'fаЈ3ЈЈ>ају џор~међен~ QЈЈаго.цатни поредак у Цркви као
Te.i.ry Христовом, а то значи да чувају или васпос:rављајујggинство вере и оаштење/
зајеgнишйlво у Духу Светоме свих Ч~Ч\Н()Ва Цркве, у- једној Цр~веној Заједници= Епи
скопији, и самим тим свих Црк8.ва!Црквених заједница=Епископија Православних
у сйету. Зат? је канонска одлука једне Цркве обавезна и за све остале Цркве .. Вид
ЈЪИВИ3Н:.В,К tог јединстваи општења јесте заједничко исповедаље Символа вере и
заје~~ич~? hричешliе --o()~j~YS~· Литургији, како у једној, тако и у свакој другој
Цркви. Наруш~ање тог 1еДинс'Гва .ltl!a:I!i~љc~il>Y:Ie!!>~ :и:~ Дp}CBei:Ie Заједнице (како
сажето каЖ'еАр:ИстИН: тф·;;;~с;~.у;;;.у~~;р· x'~~~wvoov, Еатш axmvwvчтo~~"~j~·oa~in~ са изойшйlеним, биће
изойшйlен), и из локалне ИЈ!~..С~аке друге, a:в,acп.oc.T@Љ.~~Qli:Вfl. ca.:t\IO кроз покајаље
и пoi-Ioвl:Ioiii>И~.~~~~~~~j?p;J!Щ:Ц:r!!<iJ'eiiiie~.~a.ж!чvr~
11. qcтa.1riii iiРкЭ.Ва. ,~Јер ~анон
каж~,ЦасуједнаДрква С:IЗ:И: :х_ра]\i()ВИ и: ЏQ;rQмоље, билогд~ ДЕ\, су" (Вал~амон): Презир
и о:М:iuiо:ВажаваЊе овог богода.НоГ и спасоносног поретка је презир Самога Христа,
ђавоља гордост и надменост, која карактерише све секташе и јеретике кроз векове
(па и данашње самонадмене "зилоте"). Све п~ О:ВО:Зf!.Е\.~И . Спе:rо.ота:ч:ка истина: да ван
1!~~.!! нема спа~ења, ј~:{)Нема општеЊ'аса Живи;· теЛ~:мХристqвим (Е"лисиолош"им)
И Заједничарења у Телу и Крви Христовој (Евхарисйlијским). Тако се благодатно
спасоносне и канонско-литургијске границе Цркве поклапају и поистовећују. О
томе говори 2. канон Антиохијски и бројни други Св. Канони.
18
) Узгред да напоменемо: да те основне истине Православне вере видљиво се по
казују литургијски у епископовом благосиљаљу народа Трикиријама и Дикиријама:
Св. Јединственом Тројицом, и Христом, двоприродним Јединственим Богочовеком.
20
<· О ТАЈНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ ·:·
сколници, када приступају јединству Цркве и кад се примају у опште

ње=заједништво Истините Вере и Светих.Тајни, исповеде Праву
(=Православну) веру Цркве, заједнички Саборно-католичански и Васе
љенски Символ вере - који и ми верни чланови Цркве исповедамо
на свакој Св. Литургији на почетку канона Евхаристије - па тек
онда да приступају "Хлебу и Чаши заједнице- xшvwvCa~- Тела и
Крви Христове". Јер тако, и једино тако, постајемо сви ми "Јеgт-ю Ше
ло многи, пошто се сви од једнога Хлеба причешћујемо" (1Кор.10,16-17). 18а)
Тако, и само тако, истински хришћани приступамо Христу Овапло
ћеном и сједињујемо се с Њиме као Јединородним од Оца и Прворо
ђеним све твари, с Њиме као Првином и Главом Тела Цркве, ауним
Bлazogaiilи и Истине, на Коме и у Коме почива Очев Дух Истине, и у
Коме оби~ава сва Пуноћа Истине и Живота вечног. Иначе, као Право
славни хришћани и не можемо другачије, јер "не можемо против
Истине, него за Истину", а "ништа није важније og Исillине" (~-t 11 Ыv :rtQott~-t6-
teQov tf]~ 'АЛчЭеСщ Св. Василије, Св. Фотије), тј. од Истините Цркве, која је
"стуб и тврђава Истине", и у којој се једино "право управља Речју
Истине", зато што је само Цркви дат "Дух Истине Који је уводи у
сву Истину" (Јн.1,14; 16,13; Кол.1,15-19; 2Кор.13,8; 1Тим.3,15; 2Тим.2,15). То значи ис
товремено и пуна канонска припадност Цркви Православној.
·=·
У овом контексту, треба нагласити још један битан елеменат
Светих Канона, садржан у њиховој природи и назначењу, а то је
њихова пастирска педагогика, тј. њихова illepaйeвillичкa улога и служ
ба у организму и организацији Цркве, као Тела Живога Христа и
живих људи, верника и следбеника Христа Исцелитеља, Спаситеља
и Васкрситеља. Јер, Црква Христова је, уз остало, болница, а Канони
су лекарска средства Цркве, и зато имају illерайевillички, лековити,
целитељни, спасоносни карактер и сврху. У животу људи, осим
здравља, има и болести, зато има и болнице и лекова. Здрав човек
добије болест, и лечи се лековима у болници. Тако је и Црква за нас
људе- болница са лековима. И сама Св. Евхаристија је лек бecмpillнocillи
( cp6.Q~-tшюv аЭаvааСщ
-Св. Игљатије). Свети Канони су благодатна терапевти
чка, лечебна и спасоносна средства Цркве. Као што лекар, добар и
искусан и човекољубив, може и примењивати, али и мењати врсте
лекова и начине давања истих, али не може, и не треба, да повлађује
болести болесника, ако га заиста воли и жели да га излечи, тако се
и Св. Канони могу примењивати, али и прилагођавати и економисати,
али се не може, и не сме, њима грех и зло и неправда, и трулеж и
пропаст повлађивати или подржавати. Зато постоји у Цркви, у ка

нонском Пред~у и пракси Цркве, уз канонску акриви]i/(&хg~~еса~ више
18
а) В. цитирани канонски принцип, из 4. века (приписан Св. Атанасију, и поновљен у
Догмаmици Св. Јована Дамас:кина 4,13), на крају 3. канона Св. Атанасија (у наuомени).
21
·>УВОД·:·
и пре: тачн.ост,.йравилн.ост, неголи строiост,риiорозн.ост), и икопомија, али ка

нлнска икономија (otxovo~-tCa=goм.ocтpoj, расйоређивање g;м.ом., gом.оуйрав;,~ње) као
спасоносна склаgност и йриклаgност, ч о ве кољубива снисхоgљивост да
том стању болесника, његовој неуредности и нездрављу, нескладу
и нереду, повређености и болесности, да би се васпоставило здраво
и нормално, йравилно=канонско стање појединца или групе људи. 19)
Управо канонска икономија (=снисхођеље) пре и чешће пројављује и
примењу~е спасоносну Шерайевтику Светих Канона, а не као да води
подршци нездравог стања, или развраћењу здравља, тј. подршци
болести, распадаљу и хаосу. Јер, канонска икономија Цркве није, и
не може бити, супротна-великој и свеспасоносној Божанској ИКОНО
МИЈИ СПАСЕЉА у Христу у Цркви. 20 )
Потребно је у овом нашем уводу да још укратко кажемо нешто

и о збиркама и зборницима Светих Канона, како су они дошли до
нас. 21 ) Сигурно да је већ у 4. В~!S,У"ЛQQТQј~?:РИ~IЗеGназбирка Канона,
као што 50 85)АЏ()сТQ]н;~~цх.. Н~~алкид()нском Сабору 451.г.
]едне постојеће каН:онске Збирке (АСО 2,1,3, 48-118).
19
Ј Тако је на 3. Васељенском Сабору у Ефесу 431.г. Теодот, Еп. Анкирски, рекао
против Несторија (поновљена и на 5. Васељ. Сабору, на 8. сеgпици), по питаљу Благочеш
ћа=Праве вере, али се то може односити и на остало понашаље и делање у Цркви:
"Оно што је телима нашим лекар, то је душама свештеник (=јереј и еаискоа). Јер по
што је болест душе заблуда, која, кад временски потраје, доноси казну смрти, за
то је благодат Духа изекономисала (=подарила икопомију) да свето свештенство дела
као лечење душа, и да захваћен болешћу уд (=opzan) отсеца, чинећи то, не што љега
(=оболели yg) не штеди, него штедећи остале (здраве) удове ... Отсеца болесни уд, да
би отсекао зло, а тај начин није грубост, него терапија. Јер лекар плачући отсеца
уд, а штедљом осталих удова чини терапију/лечење. То је древни начин терапије
и од почетка; тако су се Свети (Оци) старали о овој Најчеснијој Цркви. Јер свеште
ник има и мач, не да нанесе зло, него да исцели. И то је показала с више благодат
Божја кад је прво Јеремији (Пророку) јавила говорећи: Поставих те gан.ас н.аg н.ароgи
м.а и н.аg царствима: ga искорењујеш и искойаваш и рушиш, и (опет) ga изiрађујеш и насађу
јеш (Јер.1,10). Јер Благочешће (=Православље) се не засађује, ако се (претходно) не ис
корени зло". (АСО 1,1,2, р.71-72; PG 77,1385). Додајмо овде и народну мудрост, да: Ниједно
лечеље није сурово, ако је исход- исцељеље, оздрављеље!
20
) Отуда су канонске eiiuilluмuje (елttС~tю=словенски: зайрешчепије) уствари не казне,
него ойом.ене, укори, йретње лишеља места, улоге и права учешћа у Заједници, при
времено искључеље из ойштења са осталим здравим члановима Црквеног организ
ма (нека врста "изолације" у одељења "интензивне н~ге" болесника).- Да додамо још о
акривији и икон.ом.ији оно што каже последља реченица 37. Трулскоi канона: "Јер йо
што је н.ужgа врем.ен.а оiран.ичила акривију ( =тачност ), н.еће се (тиме) стесн.ити йравило
икономије". (Види тамо нашу пайомепу). Завршним 102. кан.он.ом. Трулског Сабора при
мена и ейитим.ије и икон.ом.ије остављена је на човекољубиво располагаље епископу,
као живој слици Христовој у Цркви.
21
Ј За податке користимо најновији систематски рад Митрополита Шведског
Павла (МЕVЕ~ю6уЛ.оv), 'IatOQLX1] Eiaaywy1] Eit; тovt; Kav6vщ tђt; '0Q{1oб61;ov 'ЕххЛ.'I']аСщ, Ltoxx6Л.~-trJ
1990, 21-100. Истом студиозном делу дугујемо и низ других података, навођених у
овом нашем школском раду на Св. :Канонима.
22
·:- О ТАЈНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ <·
Извесну збирку Канона имао је и Патријарх Антиохијски Јефрем

(527-545.г.), и то Каноне поређане по редним бројевима од 1-168 (како
показује његово Писмо монофизиту 3иновију Емеском, код Фотија, Библиойlе1Са, 228).
Негде и некада су Канони били бројани континуирано (по редном бро
ју), сви заједно, што се види из извесних навођења током већ 5. века.
Пnве збДQ!i~ЈlЈ3. Ј~ан.Q!!ДQМР,~~~~.~У=.А!!2~~q~_9:ЕS~1\апоRе,датлм
ltЩ.Io!UL}3_aceљ~l!CEШJ~.~[qpa: H:и:~~J2.1SQ!'. (325) и д~IШТRад~!):QГ.{?8!).2 и
П?м:~с~и:~ С.~~~ра: А,:ЕЈ:~:и::рс~.QГ (314), ђ~QJS~S.~Q:И:j$~.!5:Q!' .(~l~)~,:Г~!i!'Ј?.СКОГ
(око34Ь), :A!!iu.o.:x.иj,cl):or (341), дакле, у почетку свега 6 Сабора. У првој
ПОЈ!ОВИНИ 6,. .века~ ЦQj@И:ll~ С~ збИРЈ<fј_ !JP()Ili:И:f>eH~ J<;HJ:I С~ (;а§I1:ма:
~~~им7·.Х~Ј{Ii~~liск.иiУI,··саl}ДИЧким ·и Л~одик!јЈ~~I!м, ·такQ.јџ1.је
то'Еанонёка ЗбИрка "д~сет Светих Сабора" (како каже први йролог НОМО1Са
нона 2:uvta~ 11 a 1,5). У другој половини истог 6. века ову је збирку повећао
састављач "Синiд'7ifм7ГуТ4:'н"ас:Лова ": Ово ПосвеДочуј е саставЈЬач Cuna-
iozey50nac.тtoвa ЈованСколастик (око 55О.г.), састављене по угледу на
Јустинијанову сличну збирку државних закона, па је Јован Скола
стик највероватније саставио и грађански Зборник у 87 глава, као збор
ник закона који садржи царске новеле. Пре овог зборника сам Јован
Сколастик сведочи да је постојао зборник Канона "у 60 наслова", али
је он највероватније изгубљен (као посебан зборник). Нешто пре тога,
око 500. године, Дионисије Мали (Dionysius Exigius) превео је на латински
извесну збирку Канона (Dionysiana - сачувана је његова 2. збирка, са пропрат
ним·писмом Епископу Салоне /=Сйлиша/ Стефану, која садржи: 50 Апостолских;
каноне Сабора: Никејског, Анкирског, Неокесаријског, Гангрског, Антиохијског,
Лаодикијског, Цариградског, сви поре ђани по бројевима од 1-165; затим Халкидон
ски /само 1-27 канон/, Сардички и :Картагенски- PL 67, 139-230).
Иначе, Јован Сколастик је био родом из Антиохије и тамо је био
адвокат - vo!lo6t66.ax.aЛo~, па је постао клирик у Антиохији и онда бо
рави стално у Цариграду као антиохијски апокрисарије, те као так
вога цар Јустинијан га је изабрао за Патријарха Цариградског (по
свргнућу Патријарха Евтихија /552-565.г./, јер није пристао на царев "едикт о афта
ртодокетизму", а тај едикт ни Патријарх Јован неће реализовати, јер је Јустинијан
убрзо умро. Јован Сколастик је био Патријарх од 565. до смрти 577, када је поново
враћен Евтихије: 577-582.г.). Око 550. године Јован Сколастик је, дакле,
саставио "l:uvaywyY] x.av6vwv tx.x.ЛrJaшaпx.wv Ei~ JtEV't~x.ov-ta 'tL'tAou~", или кра
ће: Cunazoza у 50 наслова (тј. грана, шема). Вероватно је узео претходну
Синшагму у 60 наслова и прераспоредио је, додавши по први пут: кано
не Светих Отаца, тј. 68 канона Св. Василија (данашљих 17-85: узео је ка
ноне само из Василијеве 2. и 3. Канонске Посланице, а не и из1. Посланице). Пре
ма томе, Синагога у 50 наслова садржи: 85 Апостолских, каноне 10 Са
бора (Халкидонских има само 1-27), и 68 Василијевих канона. 21 а) После
21
а) Нажалост, још нисмо успели да добијемо на руке Бенешевићево издање ове
Сколастикове Синагоге у 50 наслова (Минхен 1937).
23
·:·УВОД·:·
Сколастика настаје, ~~Q!!liJJЉJ~:"Л,~J,<-~Q~~~~~~Jll4'ftlJ:~Л,oвa, 22)

којој ће у~коро бит:и придодати :ИI<:~они Тру:r~ког Сабора (691.г.) lf
к~ЩШ1Qш.8:Q2!'!!!ЩQт~!i~".:И.~.~~.ђ:~т~~·vl2~1,!@"~.~~. .9.ЦЈIQД.Q~.!ПН~'"'l·.Ј~~ка
З!Ја!:и-!f.о~ок~пок (пре-Фотијев). Овај Номон:анон је вероватно био у рука-
ма ОтiЩа ТруЛског Сабора 691. године. Касни!и ~g!!!j.~.I!.!fQMQЩ!~Q!f-Y
!~~~~?!~.~E~Њ~.!~~~219l!Y!!~..g~Q!:llд..l!!P.~C!:'!:f!.l!'!'' . .?il. . Н:oви:JVr Фотиј.е:~ЈИМ
йрологом (из 883.г.), и, наравно, новим Канонима (VI и VII Васељенског и
Д:Ва.Фотијева Сабора). Он садржи: део:
14 грана (=тематских јеgиница, које
1.
затим имају главе, као подразделе), после којих долази 2. део: пуни meн:cill
свих Канона; на крају има 3. део: грађанско/царско зан:оноgавсйlво, које
се ОДНОСИЛО на Цркву.
д!!!rn!!!lli!!p9JiЛPJ,:<:~. :f\~<?.Н:.~. !IP!!P()9J!~.:IJ!!.~ дl>!Ч~е. угЈ!Ю~ЏОМ ј~. ова
Q?<:)TИj~!JQp-[io~?1CШtoнa. У !!?,~JVrY:И~~~7Q I,\а,нqна (85 Апостолских, 190 Ва
се~~нски~ Сабора, З2i Помесн~ 10 Сабора, и 174 канона Светих 13 Отаца). Мада
број и распоред Канона није увек исти ни у старим ни у новијим ка
нонским зборницима (слично неустаљеном у почетку броју књига Св. Пи
сма), данщ~ј~-~.QIИјев-На.моканон~ав~IЦ1"9:Н:ИК~он~ки збоыџик у :Ј]ра
вослав.ЈЈ>у.23)
·.·
Свети Канони се не могу одвојити од осталог Црквеног н:орйуса,
од живог Тела живе Цркве: од вере, теологије, Светих Тајни, органи
зације, делатности, мисије, живог живота и рада Цркве у свету. Ка
нони садрже оно што и Црква Православна садржи. Канони су одраз
живота Црквених људи и Црквених заједница кроз мукотрпну кр
стоносну историју, која својим светским таласањима потреса и брод
Цркве и све који су у њему. Зато Канони изражавају и посведочују
22
Ј Зборник је настао вероватно између 578-582, тј. за време друге патријаршије
Св. Евтихија Цариградског (552-565. и 577-582.г.), па се претпоставља да би он могао
бити и њен састављач, уз помоћ и монаха-ђакона Јована Посника, љеговог наслед
ника на Цариградском престолу (као Јован IV: 582-595.г.).
23
Ј Еп. Н. Милаш сматра да је овај Фотијев Номо-н:анон "свечано потврђен и прогла
шен општеобавезним за целу Хришћанску Цркву" 920. године на Великом Сабору
у Цариграду, у време Патријарха Николе Мистика и цара Константина VII Порфи
рогенита (Црквено араво, стр. 193). -Атинс-н:а Синтагма до данас представља најбоље
издаље Фотијевог Номо-н:анона, тј. садржи такорећи званично кодификоване све
важеће Свете Каноне, како их је набројао Петошести Трулски Васељенски Сабор
(у свом 2. аравилу), уз додатак и Канона Седмог Васељенског Сабора и два Сабора из
времена Св. Фотија (861.г. и 880.г.). У ову Синтагму унети су, али посебно издвојени,
и извесни Канони--н:анонизми-аравила, који нису кодификовани међу званичим Кано
нима Цркве, а то су: 3 правила Св. Василија, 3 Св. Златоуста, 1 АН:астасија Синаита,
Ј ована Посника итд ... (в. 2:uvtay~ta4, 386-392 и 417-446; Еп. Н. Милаш, Правила с mу.мачењима,
2, 499-554.- О њима види: МУЈч.юп:. LOUY]blщ; ПаuЛоu: OL Пa'tEQtxo't KavovEc; xa't i:'tEQa "Kavovtxa XEL!!Eva"
i\v tai:c;xavovtxai:c;ouf..Лoyai:c;, "KAY]QOVoџ(a", 6EG/VLXY], t. 14, t. А, touvшc; 1982, 125-161).- Из ове Атинске
Синтагме је превео све Каноне и ова Дааунgбена аравила еп. Далматински Никодим
Милаш. Исту збирку Канона садржи и новогрчки зборник Пиgалион (али са понегде
другачијим распоредом, нарочито код Картагенског Сабора). - Збирку Доgатних Канона
ми преводим о посебно у Доgат-н:у, без наших коментара.
24
и разноврсност и богатство живота, рада, поретка и организације

Цркава у времену и простору, али и проблеме, посртаља и падаља,
устајања и исправљаља Црквених људи и појединих Црквених за
једница у разним временима, просторима, околностима. Канони су
и дијахронични и дијапросторни, па ипак су дах и диханије једнога
и истог Духа Утешитеља, и зато највећи број љихов почиље Светоду
ховским, Апостолским изразом: E'oose tф 'АуС<р Пveu1-.юtL xa't ~~-tTv =Изволи
се Духу Светоме и нама" (ДАп.15,28).
Отуда Св. Канони личе умногоме на Св. Писмо, које својим богат
ством и разноврсноiпћу сведочи о живом односу људи са Живим
Богом, и међусобно. Свето Писмо је, како неко рече, "својеврсна аван
тура Бога и Његовог народа" кроз историју спасеља, па тако нешто
представљају и Св. Канони Цркве. Њихова временскост, хроника и
дијахроника, није нешто што им умањује значај, или смаљује трај
ност и вредност. Јер Канони н~~:У:ф!!РQ~§l;~:fi!! . ПР<:>!!?ЈЈQЈЈ;ЛР8ВR:ИХ регу
латива грађанско:r,'и ~екударног карактер!l;он!!_I!~Ј~:!lмаЈу-_у дi>!l:В,:fiY
ttli~~Y';:~rp:a1Jaac~o,.J\.aзнeнo и неко.друго слцч;I~Чправо, него CYJ'_Q,
'ПоfiУТ библијских "за1еопа и зайовесйlи, свеgочапсйlава и уреgаба Госйоgњих,
1еоје уразумљују срце" (в. цео 118. Псалам), цркве~<:)-I!Е,l~'l'~Р~I<:е.поу:ке и ле
кови, CIJ:aqQ.ЛQfJ:Iддegazozиja,. озбиљно и оДГоворно~· aiiИ.c љубављу и
чОВёк~оЉубљем, руковођеље и исправљаље грешника на уском путу
ка Царству Божијем (Мт.7,13.14.21), путу крсноваскрсног стицања и до
живљаваља вечног спасеља Христовог у заједници Његове и наше
Цркве Богочовечанске, још овде на земљи и у историји. ~QЈ.:Ш~<:ва
ift!QJfJ~.aнou~.I<:Po.З.l!~ЉQJi~JIQ.RQ:ВЉeнo ИGI<:азује ц.потврђује,.артиi<:ули
ше и преформулише, обнавља и реинтерпретира, примељује али и
зам~ЊуЈе:·-~~~~-раД~·тачније (акривија), некад радu снисхо,Ц.Љц·вије
џ:Piiм~i~ (~-к~номuја), aлir· увек терайевтич1Си =сойlириолош1СU сврсисходно.
А увек их примељује, и лично и саборна: et~ xataataal'}v 'ExxЛ.l'}aюattx'fiv,
xa't <Ьср€Л.наv tб>v люtrov ="па благойореgа1С Цр1евепи, и па сйасење верпих",
како вели умни монах 3онара (Lvv,;ay~-ta 2,555) •
. Исти овај учени и мудри, а смерни византијски монах, Јован
3онара, каже у своме уводу у тумачеље Светих Канона: "Објављивање
речи Твојих йросвейlљује пас, и уразумљује gецу (Пс.118,13О), вели Богу Про
рок и Богоотац Давид. А речима Божјим с правом се могу сматрати
и наредбе (ош,;6.у~-tащ=канони) Божанских Апостола и Отаца, јер су их,
надахнути Божанским Духом, они одредили. Ако ко чини објашље
ље Свештених Канона и износи на јавност разјашљавање љиховог
смисла, просвећује оне који су, простотом и необученошћу понаша
ља, као деца, те не могу достићи до дубине Свештених Канона. Зато
треба да се прихватим овога посла, који ће можда бити на корист
многима, те да, колико могу више, како Бог да, учиним посебно и
кратко објашљеље сваке наредбе (=канона) Светих Апостола и Часних
Отаца. Нека ми неко не припише дрскост, јер овај рад предузимам
25
·:·УВОД·:·
не сам од себе, него сам послушао молбу, и себе предао труду, да не

будем суђен за непослушност" (Luvтay 11 a 2,1).
Ово је и нас недостојне побудило да се прихватимо овога посла
- школског превођеља и најнужнијег објашњења историје рада Св.
Сабора и Отаца, и садржаја и смисла- хроничног и gијахроничног =вре
менског и крозвременског, али не маље надвременског, трајног и веч
ног - од њих доношених Светих Канона. Уз то нас побуђују, као до
скоро и таха пастира, и потресне речи Св. Василија Великог, богона
дахнутог Богослова и Архипастира, Литурга и Канонисте Православ
не Цркве: "Врло ме жалости што већ (скоро) нестаgоше Канони Отаца
Светих, те је сва тачност Цркава у ойасности. И бојим се ga, таква равно
gушност, йостеаено найреgујући, не goвege ствари Цркве go аотауне смут
ње (=нереда)" (Писмо113=капоп89). Зато је љегово пастирско-канонско дело
и задатак био: "Изграђиваље Цркве и исправљаље грешака, и састра
даваље са болеснима, и заштита здравих".
Не бисмо у уводу множили више речи о Светим Канонима и
њиховом садржају и значају. Препуштамо их читаоцима, пре свега
свештеницима, клирицима, монасима, младим богословима, лаици
ма=верницима, да их читају и прочитавају у новом преводу на са
времени српски језик (где ће наћи и наша појашњења-схолије). Свако ће,
на овај или онај начин, наћи себе у Св. Канонима, као и у Св. Писму,
као и у делима Св. Отаца. Канони говоре о нама, и говоре нама. Јер
говоре о многим и разноврсним члановима Тела Христовог, уgовима
Христовим, о различитим местима, положај има, улогама, службама
у Цркви као живом Вогочовечанском Организму, најсложенијем и нај
величанственијем у свима Божјим и људским световима (о. Јустин).
Напомиљемо само толико: да сва места, улоге, положаје, службе у
Цркви, сам је Господ Хистос, Богочовек и Спаситељ свију нас, најпре
прошао и извршио на Себи, и у Себи, а за нас и ради нас, као Првина
и Глава Цркве. Јер Он, као Богочовек и Спаситељ, био је, и остао, у
Својој Цркви: први Камен темељац, и први члан Цркве, први верник,
и први читач, и ђакон, и јереј, и Apxujepej, и Јагње, и Пастир; а сви ми
чланови Цркве - као живо камење, као сутелесници и сарадници
Његови, само рефлектујемо, кроз себе преламамо и иззрачујемо (ако
нисмо потамнели, умртвљени, самоизопштени) Његове службе и литургије,
Његова дела и благодати, Његове јерургије и теургије. Зато и јесмо:
деца Божја и браћа Христова, народ Божји свети, служитељи своје и
свекозмичке Тајне спасеља и освећења, литурзи и свештеници Бога
Вишљега, Царско свештеније Његово (~ааСЛноv iEga-rE'tJ!Aд), 24 ) род изабрани
24
Ј Да потсетимо: да грчки израз teg<iteu11a ayov и ~аоСЛноv teg<iteu11a не значи "свето
свешШењсШво" или "царско свешШењсШво" (1Петр.2,5), јер би тада писало: i.t:ga-reiov,
него "свето освешшање", "Царско освеhење" (од tвgatevro > tвgateuJta), јер смо ми, као Тело
Христа Првосвештеника и Цара, йлоg и gело Његовог Архијерејско-Царског све
штенодејства, јерургије, освешfllања и освећења природе људске, рода људског.
26
Прворођенога међу многом браћом -да објавимо врлине Онога Који

нас дозва из таме на чудесну Светлост Своју (1Петр.2,5.9; Рм.8,29).
У новије време говори се, и међу Православнима, о потреби "коgи

фикације" Канона. zs) Ми то нисмо овде покушавали, нити сматрамо
да можемо. А можда, бар за сада, и да није ни потребно. Свети Канони
стоје, и остају, овако у збиркама и зборницима Канона, и треба их
изучавати, примењивати, преиздавати, преводити, тумачити. 26 ) Чи
ни се да би исхитрена "кодификација" брзоплето, или претенциозно,
представљала нешто слично покушај у протестантских секти да" си
ноптички" прикажу cкpaneno Свето Писмо, изостављајући из њега
све што им се не допада, што не стаје у њихов "евклидовски ум", у
модерни хомоцентрични и космоцентрични рацио, тако да се, ни
криво ни дужно, Свето Писмо своди на учитавање онога чега у њему

нема, и на мртво, фарисејско "кодификовање" живе и делатне Речи
Божије, оштрије од сваког двосеклог мача, и продируће све до разде
обе душе и духа, зглобова и сржи, и судеће намере и помисли срдаца
људских (Јевр.4,12).
У Канонима је видна славна, али и мукотрпна, крстоносна исто
рија Цркве, Тела Христа Распетога и Васкрслога. Они видљиво и
опипљиво представљају какве све борбе и подвиге, какве падове и
посртања, покајања и устајања, умирања и васкрсавања пролазе
хришћани, клирици и лаици, или и неке хришћанске заједнице, у
овоме свету, у своме веку и простору. Али, тако је, мање-више, и у
текстовима Светога Писма, и Старога и Новога Завета, у којима има
доста свога времена и простора, па ипак су то аутентични документи
живог живота живих и Богоустремљених људи и људских, Христо

вих заједница, локалних Цркава, и целе Католичанске, Саборна-васе
љенске Цркве - на путу ка Богу Живоме и Истинитоме, у Христу
јављеноме и оваплоћеноме, ка Царству Небескоме, а све под руковод
ством и надахнућем и садејством Духа Светога Утешитеља, Који
Цркву води, и уводи, у сву Истину (Јн.16,14). Ко се "саблажњава" тиме,
нека се још саблажњава!, како каже Пророк. А ко верује Христу, и
25
) Проф. А. Аливизатос је предлагао "кодификацију" Канона још 1936.г. на 1.
Конгресу Православних Теолоших школа у Атини (в. Proces Verbaux du Premier congres
de Theologie orthodoxe, Athenes 1939, 308, 466). И у предговору свог 2. издаља Св. Канона
(где се хвали да он сам ради на тој кодификацији, која ће, вели, ако буде васељенски потврђе
на, "наметнути се читавој Православној Цркви") он понавља исти предлог, и жали се
да тај "предлог још није усвојен". Па додаје: "Насупрот томе, Римокатоличка
Црква, сасвим достојно хвале, после своје кодификације (мисли на Codexjuris canonici),
већ је спремила кодификацију и канона Источних унијатских Цркава које су
под њом". И ставља г. проф. Аливизатос на крају тога знак чуђења! Стављамо и
ми три на овај његов овако некритички срочен текст!!! Зато што нама Православни
ма не треба Codex juris canonici. Нити таква врста "кодификације".
26
) Пример нам дају Оци Трулског Сабора (в. наш осврт на стр. 133-4).
27
·:·УВОД·:·
животује по вери у Христа, тај говори: "Овде је вера и трпљеље Све

тих! Ако ко не љуби Господа Исуса Христа, нека је анатема. Маран
ата! А Дух и Невеста говоре: Да, дођи Господе Исусе! Да, доћи ћу скоро.
Амин". (Откр.13,10; 22,17.20; 1Кор.16,22).
·=·
Да кажемо само још пар речи о овом нашем, рекосмо, студиј
ском, школском, преводу и издању Светих Канона. Преводили смо
пре свега верно, скоро буквално са грчког (и латинског и словенског),
задржавајући где год је могуће првобитно значеље употребљених у
Св. Канонима речИ и израза (на грчком, латинском, словенском), да би
читаоци, а најпре наши богослови и студенти, могли видети "поети
ку" и семантику твораца Светих Канона. Уводне текстове, кад није
било других старијих и бољих, писали смо сами, уз навођеље ширег
Црквеноисторијског контекста. Схолије, краћа објашљеља, писали
смо само за Канонске текстове садржане у Фотијевом Но.моканону,
али смо превели и Доgатне Каноне, а у uрилогу превели и Окружну
Посланицу Св. Фотија Великог (из 867.г.) и пренели Becegy Светог Саве
Српског О Правој вери (одржану на Жичком Сабору 1221.г.), 27 ) као и завршни
део садашљег, у нашој Цркви усвојеног Ейискоuског исuовеgања вере,
просто ради сведочеља о живом и непрекинутом прејемству догмат
еко-канонског Предања Цркве Православне, засад на ова три приме
ра, а могло их је бити и више, све до нашег 21. века.
У тумачељу, тј. схолија.ма на Св. Каноне, понајвише смо користи
ли познате византијске канонисте из 12. века: Аристиноса, Зонараса
и Валсамона, 28 > и још више, Свете Оце Цркве; затим понекад неке
27
Ј Светосавско 3аконоаравило врло мало смо користили, из разлога што су у љему
Канони дати у преводу само синоасиса, а не са пуног текста Св. Канона. На тај зна
чајан српски номоканонски зборник, ако Бог да, више ћемо се осврнути у евентуал
ном другом издању, или неком посебном раду. 3а сада бисмо рекли само толико,
да је то био зборник, Црквеноправни докуменат свога времена, и као такав он је
трајао и трајаће. Ипак, он у СПЦркви не може да за сва времена замени потпуне
Свете Каноне Цркве, па ни Канонске зборнике, као што је Синшагм.а Јована Скола
стика, или поготову Ном.оканон Св. Фотија, просто зато што не може синоасис Канона
да замени саме Св. Каноне у љиховој целовитости. И такође, што постоје стари
словенски преводи потпуног текста Св. Канона (нпр. "Јефремов" рукопис из 11-12.
века, који је издао Бенешевић), који су, верујемо, коришћени и од Св. Саве и љегових
ученика. Такође, у избору осталог црквено-канонског материјала 3аконоаравило
је један значајан зборник, и својеврсни путоказ, али не и једини. Зато је и Еп. Н.
Милаш преводио Свете Каноне и успешно давао љихова тумачеља. Милашев пре
вод и тумачеља су, чинило нам се, понекад преопширни, и писани на језику свога
времена (19. век), зато смо и кренули у овај нови превод и краће схолије. 3а похвалу
је преиздавање Милашевих Правила са Шум.ачењим.а, као и осталих канонских му
радљи, које је предузела, иако страдална, али славна љегова Далматинска Епископ
ска Епархија.
28
Ј О љима опширно пише о. Иринеј Делидимос (в. Библиографију), а ми ћемо најкраће
рећи ово: Алексиос Apuciliunoc ('Аgштчvоs;) био је ђакон, јеромнимон, номофилакс и
Велики економ Велике Цркве Св. Софије. Око 1130.г., по заповести цара ЈоваНа П
28
новије богослове, историчаре, правнике и :канонисте, и посебно бла

женопочившег епископа Далматинс:ког Ни:кодима Милаша, :који је
прешао Господу своме и нашем пре равно 90 година. Овај наш труд
посвећујемо њему. Нека му је Вечнаја Памјат!
СветоТајищск)а Вечера
(фреска у пећинској Цркви,
Кападокија, 10. век)
:Комнена (1118-43), прихватио се да напише тумачеље свих канона на син.ойсис (=кра

так резиме) Стефана Ефеског (из 6. века). Живио је до 1166.г. када је учествовао на
једном Сабору у Цариграду. Његова тумачеља (нема их на све Оце) преведена су на
стари српски језик у Светосавском 3акон.ойравилу (с тим што су понегде љегова тумаче
ља замељена 3онариним). Тумачеље му се одликује добрим запажаљима и сажето
шћу, али која, као и син.ойсис, не доприноси увек јасности канона. (У Светосавском
3аконоаравилу, лист 46, испод текста, истом руком стоји запис: "Аристииа беше жена и овај
манастир у Цариграду назива се Аристинин, и из тога манастира беше овај Алексеј и ђакон
и законик, и зато се назива Аристин". Женски манастир Аристинин (1\Qю<Сvч~) постојао је у
Цариграду (в. додатак Тиаика Манастира Св. Маманта, из 1159.г.- Успенски, ТUЈщџi I, 710), у Псаматији,
западном делу Цариграда, недалеко од Студитског манастира. Тај су Аристинин манастир
кретати порушили, и обновљен је око 1289.г., те је у љему боравио Патријарх у оставци (јун
1289) Георгије Rипарски (Григорије П: 1283-89, када се назива ~tovvёQюv - манастирчић. - R. Janin, La
geographie ecclesiastique de l' Empire Byzantin, t. Ш, Paris 1969, 51-52). Али, тешко да је вероватно, да је
Алексије 1\gюtчvo~ био ђакон у том женском манастиру). - Јован 3onapac је, такође, из 12.
века византијски канониста, и уз то још историчар, лексикограф, хагиограф и
песник. Био је близак цару Алексију I :Комнену (1081-1118), коме је био "велики
друнгарије вигле и протоасикритис" (=високи официр страже /или судија/ и први секре
тар). Потом се замонашио и живео на острву Св. Гликерије у Пропонтиди. Своје
тумачеље канона завршио је негде пре 1159.г., дакле, пре Теодора Валсамона, који
га назива 6 u:тtEQqYUYJ~ ZwvaQa~=zeн.ujaлн.u 3он.ара! (тумач. зв. Аuостолског), што је велико
признаље великог канонисте другоме још већем. Написао је и две маље канонске
расправе (2:uvtay~-ta 4, 592-611). Његова тумачеља канона изузетно су проницљива и
јасна, са освртом повремено и на савремено му стаље (не)Држаља неких канона. -
ТеоgорВалсамоп (BaЛoa~-tmv), такође велики византијски канониста из12. века; рођен
око 1140.г. у самом Цариграду (како сам каже), био ђакон у Св. Софији, затим номофи
лакс, хартофилакс (код Патријарха Теодосија I: 1178-83), протосинђел у Патријаршији.
:Као таквога цар Алексије П Анђел (1185-95) предложио га је за Патријарха Антио
хијског, и био је изабран и хиротонисан, али никада није отишао на свој престо,
јер после смрти православног Патријарха Атанасија I (t1171), у Антиохији, коју
су од llOO.г. држали Латини, нико од Православних није могао да се устоличи и
тамо одржи. Валсамон је умро у Цариграду после 1195.г. Осим тумачеља свих Св.
:Канона, која се одликују опширношћу (и честим навијаљем за царску власт и власт
Цариградског Патријарха), написао је и низ канонских расправа (2:uvtay~-ta 4,447-579).
Валсамон често не само користи Зонарина тумачеља, него их и понавља, а негде
и дословно преписује (нпр. код 41. канона Rартагенског).
29
Свети Васељенски Сабори
(фреске у сводовима Манастира Дечана, 1330-40.г.)
АПОСТОЛСКИ КАНОНИ )
1
О Канонима (под именом) Светих Апостола 2 )

Збирка тако названих Айосйlолских 85капопа Цркве, најпре непи
саних а затим записаних йравила Црквеног живота и уређења Цркве,
настала је током првих векова историје Цркве. Ови Айосйlолски Кано
ни, свакако, нису написани од самих Светих Апостола, али се, као
правила живота и рада у Цркви, не без основа приписују Апостоли
ма, јер собом одражавају Айосйlолску йраксу Црквеног служења и уре
ђења, поредак и организацију живог организма Цркве као свештено
-литургијске и јерархијске Богочовечанске установе, са својим уну
трашљим редом и поретком (ср. нпр. 1Кор.14,23.40.33: "Када се окуuи сва Црква
на јеgном мecilly ... све нека бива блаzообразпо и ао uopeillкy /EtiOX'YJ~-t6vw~ xa'L хата тa!;tv/
... јер Бог није Бог нереgа, него мира").
Јер је Црква Тело Христово (Рм.12,4-1О; 1Кор.10,16-17; 12,4-28), Богочовечан
ски организам и небоземна организација, и као такав живи организам
и организација има своју структуру, ред и поредак, посебан посту
пак, начин и метод служења, делања, управљаља, и то првенствено
главних Црквених служби и службеника (то су црквени литурзи и литургиј

ске функције - Лtтrощ~уо( xa'L Лt:t'tO\JQYtlJt«ta): Епископа, презвитера и ђакона,
а са њима и око њих и осталих клирика, и свих лаика, као чланова и
удова Тела Христовог, све, дакле, аупоће (то лЛЧQw,.ш) Цркве, саздане,
сједињене и делујуће по слици Свете Тројице (в. Еф.1,22-2З; 2,18-22; 2Кор.13,1З;
Auocilloлc1Ct:t·нaяoн 34; упореди и Мисmагогију Св. Максима Исповедника).
Канонска правила, каква садрже Айосйlолски канони, сусрећемо
већ у Делима и Посланицама Светих Апостола. На пример, у Делима
l) У овде преведеној збирци Свештених Канона Православне Цркве оставили

смо Auocilloлcкe Каноне на почетку, пре свега зато што их тако хронолошки прве
набраја 2. канон Петошестог Васељенског Сабора (691.г.). Њихов ауторитет је несум
љиво велики, али, по основаном мишљењу православних канониста, ауторитет
Канона Св. Васељенских Сабора је испред њих, па их зато неки и стављају на прво
место у својим канонским збиркама и тумачењима. Мислимо, ипак, да је добро да
се сви Свети Канони подједнако посматрају, наводе и објашњавају, а најчешћи и
најустаљенији поредак је: Апостолски, Васељенских Сабора, Помесних Сабора и
Светих Отаца - по извесном хронолошком реду.
2
) О Айосillолским канонима в. краћи текст на почетку Властареве Синmагме (Ралис
-Потлис, 2:vv,;ay~a, 6,6-7).
31
·:· АПОСТОЛСКИ КАНОНИ ·:·
Аuосillолски.м (14,23) стоји да Ап. Павле и Варнава: "рукоuоложише и.м

Презвиillере (=црквене старешине) за сваку Цркву" (в. Айостолске каноне 1 и 2).
Апостолски Сабор у Јерусалиму каже: "угоgпо бй (roo;E) Духу Cвeilloмe
и па.ма" (15,28), што је касније најчешћи израз којим почињу саборске
одлуке на Саборима Апостолских наследника, Светих Отаца (в. Аао
столске каноне 34, 37). Апостол Павле из Милита шаље изасланике у Ефес
и отуда "дозва старешине (лQю~u't€Qoщ) Цркв~не", и рече им: "Пазиillе
па себе и па све cillago, у ко.ме вас Дух Cвeillи uocillaви за еuискоuе (tлюхолоu~)
ga пauacaille Цркву Божију" (ДАп.20,17 и 28; в. Айостолске каноне 14,38,41,58). Апо
стол Павле такође пише Тимотеју, епископу Цркве: "Ко euиcкoucillвo
жели добру ствар жели, али ейиской треба да је без мане ... не ново кр
штени (не неофит=новообраћепи)"' итд. (1Тим.3,2.6; в. AaocillOЛC1CU 1Санон 80). Или на
другом месту: "Да знаш како се треба владати у Дому Божијем,
који је Црква Бога Живога, стуб и тврђава Истине" (3,15). И такође:
"Не занемаруј благоgаillпи gap (:хаQю 11 а) у теби, који ти је дат кроз проро
чанство (Духом Светим) uолагање.м руку (= рукойоложењем) старешина на
тебе" (1Тим.4,14; в. и 5,17.19.22; 6,20). Такође у 2Тим.1,6; 2,15, где је употребљен
израз "да право управљаш речју Истине" - 6g-So,;o~-tav ,;ov Myov ,;ђ~ aЛ'Il-SECa~
- који се израз до данас говари за сваког православног епископа: на
Хиротонији и у Канону Св. Евхаристије (на Литургији). Слична упут
ства даје Ап. Павле и Титу, такође епископу: "А епископ, као Божији
домоуправитељ, треба да је без мане, не самовољан, не гњевљив, не
пијаница, не убојица, не лихвар; него гостољубив, доброљубив, му
дар, праведан, ПОбожан, уздрЖЉИВ" (Тит.1,7-8;в.Ааосйlолс1Се1Саноне27,42,52,58,81).
Такође: "Презвитери (=ейискоаи и свештеници) који су добре старешине,
достојни су двоструке части" (1Тим.5,17); и даље: "Против презвитера
не примај тужбу, осим на основу два или три сведока" (1Тим.5,17. в. Ааосшол
с1Се 1еаноне 4,55, 74, 75).
Може се навести и низ других, сличних овима упутстава и прави

ла, датих у осталим Апостолским Посланицама: Саборни.м Апостола
Петра и Јована, и такође у делима непосредних Апостолских Учени
ка: Светог Игњатија, Светог Климента, или нпр. у спису из апостол
ског доба Диgахи, затим у Auocilloлcкo.м upegaњy Св. Иполита (из 3. в., које
је он само записао, иначе дело представља наслеђе Апостолског доба), итд.
Auocilloлcки канони, и појединачно. и као збирка (у почетку веров.
краћа), свакако су примељивани већ у вр~ме сучељавања Цркве са
Јудејима и Јудаистима, па са Јелинима и уопште паганима (о чему
говоре сами канони); затим и са појавом првих јересИ и раскола у кругу
Цркве, када су сазивани и одржавани бројни Сабори (мимо редовних
Сабора при свакој хиротонији епископа) по локалним Црквама, као што
је био, нпр., случај са Монтанистима, око 160. године, или крајем 2.
века у спору око времена празновања Пасхе (о чему опет говоре ови
канони), а онда још више у 3. веку, у борби Цркве против јеретика
Гностика (који су се, уз остало, гадили брака, меса, црквених скупова итд., што
32
·:· АПОСТОЛСКИ КАНОНИ·:·
све спомиљу ови капопи); па са Монархијанистима (антитринитарцима) и

другим јересима и сектама, тј. групама или покретима, који су по
тресали Црквени живот и поредак, изврћући праву веру Цркве и
кварећи Црквени ред и склад, морал и понашање хришћанско, што
све собом одражавају ова Айосillолска йравила. (Уосталом из тих векова
су и йравила-капопи извесних Св. Отаца, од којих су сачувани канони Св. Диописија
Алексапgријскоi и Св. Гpuiopuje Неокесаријског, а затим и Св. Пeillpa Алексапgријског,
па онда Помесних Сабора Апкирског и Неокесаријског, који сви одражавају претход
ну, од Апостола наслеђену праксу Цркве).
Несумљиво је, дакле, да су током првих векова Црквеног живота
настали неписани (=обичајпойраво), а затим и писани каЈЮни о Црквеном
реду и поретку, животу и служељу, понашању и уређељу, који су
затим били сакупљани, и тако, усмено и писмено, преношени као
Преgање из једне Цркве у другу, од једне генерације другој. "Нека се
држе обичаји и йреgања Цркве", вели Св. Јован Дамаскин, цитирајући
Ап. Павла (1Kop.l1,2; 2Сол.2,16) и Василија Великог (капопи 2 и 92): "Све што
се старином одликује- за поштовање је" (о Трисвешој аес.ми, 6).
Древна Црквено канонско Предање, забележено већ на Првом Ва
сељенском Сабору 325.г. у Никеји (капопи 1 и 2), а и на неким, пре и по
сле тог времена, Помесним Саборима (Анкирски 314, Неокесаријски 315,
Гангрски 340, Антиохијски 340-1; Цариградски 394), помиље таква йравила,
називајући их "Айосillолски канон" (tov J\лoatoЛ.txov xavova); или: "као што
су то и Айосillолска йравила одредила" (при чему се мисли на 74. Айосшолски
капоп); или: "йо cillapиjeм йравилу важећем од Отаца наших" (Антиохијски
в. капоп, који има у виду 34. Aйocilloлcкu). Посебно су канони Антиохијског
Сабора 341.г. врло слични Апостолским канонима, јер су их имали
у виду, што значи да су исти постојали пре 341.г., итд. 3) Још јасније
говори о Апостолским канонима Петошести Васељ. Сабор (у Цариграду
691) у 2. канону: "Изволи се и ово Светом Сабору овом, као веома добро
и важно, да од сада унапред остану постојани и важећи, ради лечеља
душа и исцељеља страстИ, ocaмgeceill йeill канона, који су примљени
и потврђени од Светих и Блажених Отаца који су пре нас били, а
који су канони нама предани йоg именом Cвeillиx и Славних Aйocilloлa".
Епископ Далматински Никодим Милаш коментарише ове речи
Отаца Трулског Сабора о Айосillолским канонима овако: "Прогласив
ши и утврдивши значај ових Айосillолских йравила, Оци Трулског
Сабора уједно казују и постанак тих йравила, казују наиме, да нијесу
ова йравила непосредно од Светих Апостола писмено изложена била
(ExtEЭ€vta~), као што то говоре у истоме другоме правилу за остала пра
вила, него да су она потекла од Апостолског Предања, да су се чувала
по усменоме предаљу код прејемника апостолских, који су иста
з) Митрополит Павле Шведски даје таблицу преко 20 Антиохијских канона који

су паралелни са Айосillолски.м капопи.ма (в. љегову студију у Лuillepaillypu, стр. 34-35).
33
правила примили и предавали другима, те су најпосле она предана

била и њима (=Оцима) са именом Светих Апостола" (Правила Православне
Цркве с тумачењима, књ.1,4).
Ових 85 Айосillољских канона су, давно пре Трулског Сабора, негде
у другој половини 4.в., били придодани на крају 8. књиге тзв. "Айосillољ
ских установа", чија се редакција лажно приписује Св. Клименту Рим
ском, мада ни ови канони, ни тзв. "Установе", нису дело Св. Климента
(в. паао:мепу на крају Ааостолскогвs.капопа) него је те "Установе" компилатор
ски саставио из више претходних анонимних дела (која третирају ма
хом Црквено богослужеље и поредак), и језички, а у духу своје аријанске
теорије, прерадио један аријански плагијатор и фалсификатор, из
4. века, те их издао, у 8 књига, под именом" Светих Апостола", придо
давши на крају 8. књиге, како рекосмо, и већ постојећих у Цркви 85
канона, приписиваних усменим Црквеним предаљем Светим Апосто
лима, зато што ти канони заиста одражавају праксу Цркве из апостол
ског и ·послеапостолског доба, 4 > да би тако његово плагијаторско де
ло изгледало и деловало уверљивије.
Да сами ови Айосillољски Канони нису творевина, нити је њихова
прва коgификација дело тог компилатора аријанца, 5> види се, између
осталога, и по томе што компилатор понегде у овим канонима мења
православне изразе о Светој Тројици и даје своје аријанске формула

ције (нпр. у канону 34, уместо: "и uрославиће се Вог, кроз Гocuoga /=Христа/, у Светоме
Духу, отац и Син и Свети Дух", он даје своју формулу: "и прославиће се Бог кроа
Христа у Светоме Духу", изостављајући надаље Три Имена Свете Тројице, Која
стоје у тексту канона повезана везицом И: "Оца и Сина и Светога Духа", која
везица на тај начин изједначује сва Тројична Лица у Божанској слави и части и
достојанству, како је то показао Св. Василије Велики, пишући против Евномија и
Духобораца, у свом познатом делу О Духу Светоме).
4
Ј Св. Епифаније Кипарски своје дело Папариоп (крај, §21-25) завршава (око 375.г.)
једним сумарним изложељем Праве вере, и кратко изнетим "правилима Цркве",
тј. неким сипоасисо:м Црквених правила/канона о богослужељу и живљељу у Цркви,
што потсећа на резиме Ааостолс1СUх канона. Он ту укратко говори што и Ааостолс1СU
канони: то су установе ({1Ea~to0 које је Црква "природно сачувала и чува, неке по за
повести, а неке по прихватаљу добровољности"; то су: девственост и монаштво,
удовиштво, свештенство, чтеци, ђаконисе, вратари, погребници; затим: сабраља=Ли
тургије, пост Средом и Петком, Четрдесетницом и Страсне седмице (Недељом и Пе
десетницом нема поста, ни клечања); о ношељу косе, о јелима, о уздржању и подвизаваљу,
о гостопримству, о човекољубивој милостиљи, о "уздржаваљу од општеља сваке
јереси", одбациваље позоришта, лова, каматареља, заклиљаља, лагаља, итд. "То
је карактер ове Свете Мајке наше (Цркве) са напред изложеном вером, и то су устапове
({1ю~tо0 које у љој постоје". Све ово сведочи о постојаљу и ових Аuостолских аравила.
5
Ј Новија историјско-патролошка проучаваља идентификују овог компилатора
са евномијанским (=н:рајње аријансн:и.м) епископом Јулијаном (друга половина 4. века),
који је компилирао и ширу верзију Посланица Св. Игљатија, и пре тога написао
једно изразито аријанско дело: Коментари па књигу Јова. О томе види D. Hagedorn, Der
Hiobkommentar der Arianers Julian, Berlin (РТS 14), 1973, р. IX-LVII.
34
Исто тако овај плагијатор, уз Айостолски канон 50. - који говори

против монархијанског, антитринитарног 6) крштења само једним
погњурењем "у смрт Христову", а које крштење "у смрт Христову"
и сам аријански компилатор стално потенцира (ретко кад наводећи ре
чи Христове из Мт.28,19: "Крштавајте у име Оца и Сина и Светога Духа"),- при
нуђен је био да дода свој јеретички коментар (седмоструко дужи од тек
ста самог канона!), којим настоји да тај канон некако објасни у аријан
ском духу и смислу, али му је то "објашњење" само нови доказ јере
тичког фалсификоваља Црквене истине о Светој Тројици. 7) Такође
треба поменути и његов плагијат, на крају 85. канона, тј. интерпола
цију и додатак, који су већ запазили и Оци Трулског Сабора, а који
додатак и немају извесни рукописи ових Айостолских канона (в. нашу
н.аао.мен.у на крају 85. х:ан.он.а).
Иначе, ових 85 Айостолских канона унети су врло рано у све Цркве
не зборнике Свештених Канона на Истоку, као нпр. у Канонски Збор
ник цариградског Патријарха Јована Сколастика (око 55О.г.), и затим
у Синтагму или Но.моканон у 14. наслова (1. редакција полов. 6. в.; 2. редакција
полов. 7. в.; и 3. редакција 883.г. у време Св. Фотија), као и српско Светосав
ско 3аконойравило (али са син.оасисо.м, а не целим текстом канона). 8 )
в) И Аријанци су били уствари антитринитарци, јер, мада су признавали реална

"три лица", они су само Оца сматрали за Вечног, Нерођен.ог (ay€vvrp:oq;) Бога и Творца,
док су Сина сматрали створеним од Оца "6оiо.м", кроз кога је Отац створио свет.
Без обзира што су говорили да је Син "рођен.", и то "пре векова", и да је зато "Једи
народни", они су уз то истовремено додавали да је Он "Прворођени све твари",
при чему је израз рођен. код љих значио: настао, аостао (сходно грчком философском
изједначивању y€vvчatq;=poђeњe и y€veatq;=йocйlaњe, те је зато само Отац по природи ay€vvчtoq;=ne
poђen=neйocйlao, па је отуда, по Евномију, Отац по природи и av6t-totщ=necличan Сину), па су
зато говорили: "било је (времена) x:aga га (Сина) није 6ило"; док су Духа Светога аријан
ци директно називали створење.м Сина. (Види најновије изд. Ааосйlолских Установа: М.
Metzger, Les Constitutions Apostoliques, т. 1-III /Sources ChпШennes, N!! 320, 329, 336/, Cerf-Paris, 1985-7,
посебно т. III, 284 и 292-4).
Види коментар плагијатора уз текст 50. х:ан.он.а у новом изд. Ааостослх:их Установа:
7
)
М. Metzger, Les Constitutions Apostoliques,
т.III (Sources Chretiennes, N2 336), Cerf-Paris, 1987, р. 292-4.
В) У Светосавском Зах:он.оаравилу (које се приписује Св. Сави Српском, уз остало и зато
што су сачувани ркпси из 13. века, мада нешто млађи од Св. Саве, па је могућа претпоставка
и његове дораде, допуне и сл.), постоје и тзв. "Св. Аа. Павла аравила црх:вен.а 17"; "Обојице
Св. Аа. Петра и Павла аравила 17" и "Правила свих Св. Ааосшола, ух:уан.о 2" (л. 58а-61а
фототипског издаља: 3акопойравило или Номокапоп Свейlоiа Саве. Иловички йрейис 1262. iogиne,
Горњи Милановац, 1991). Наиме, састављач-преводилац Светосавског Но.мох:ан.он.а,
после ових Ааостолсх:их 85 х:ан.он.а, превођених углавном из син.оасиса (скраћеног
текста) Стефана Ефеског (5/6. в.), са тумачељем "Алексија ђакона и законохраните
ља Аристина" (мада понекад сам Аристин /или састављач?/, уместо сипоасиса, узима цео
текст канона, или пак састављач замељује Аристинов коментар Зонариним), пре но што
ће прећи на каноне Првог Васељенског Сабора, тај састављач Зах:он.оаравила, иза
85. х:ан.он.а Апостолског, - који је преведен као цео текст, а не син.оасис, и уз љега је
узео не Аристинов него 3онарин коментар, и то само први део тог коментара (PG
137, 213В-216А),- састављач, дакле, одмах у наставку даје, у српском преводу, поме
нуте три групе "Ааостолсх:их аравила": Павлових 17, Петра и Павла 17, и свих Апо-
35
У Западној Цркви, Дионисије Мали (Dionisius Exigius, 6. век) превео

је на латински само 50 Апостолских канона (колико их је, вероватно, та
да било у љеговом грчком предлошку ), и толико их је и до данас примљено
у Римској Цркви и на Западу.
Дакле, као што рекосмо, остављамо Айосillолске каноне на првом
месту, како се они налазе у већини канонских зборника Православне
Цркве, старих и новијих, првенствено у 2. канону Трулског Васељен
ског Сабора. Тиме не потискујемо, нити другостепенујемо ауторитет
Св. КанонаВасељенских Сабора, који у збирци следују одмах иза њих.
Света Педесетиица
(икона, у Ман. Хиландару, 17.в.)
стола 2, која се налазе у поменутом синой

сису (грчки текст в. у Luvтayџa, т. 4, 399-403).
Ова накнадна "правила" (17+17+2) одно
се се на теме и питаља која очигледно
нису из Апостолског доба. Она су заси
гурно творевина неког каснијег "кано
нисте" (уствари су узета из тзв. "Ааосшолсн:их
Yciilaнoвa", књ. VIII, 32-34 и 46, које је саставио
аријанац-евномијанац Јулијан, о коме смо
већ говорили. В. и најновију студију: J.G.Mu- '
eller, L'Ancien 'Thstament dans l'Ecclesiologie des
Peres. Une lecture des Constitutions Apostliques,
Brepols!Гurnhout, 2004). Отуда с разлогом мо
жемо посумљати да их је у Српски Но
моканон унео-превео Св. Сава Српски, за
то што је он боље познавао Предаље Цр
кве, и поготову зато што, у наставку наведеног текста Зонариног тумачеља 85.
канона Апостолског, тамо где је састављач-преводилац прекинуо навођеље тога
тумачеља, код 3онаре стоје и следеће речи: "А налазе се у неким кљигама, које
садрже каноне, и други канони писани на име сваког од Свечасних Апостола.
Али је Трулски Сабор 627 Светих Отаца (у 2. канону) ... прихватио само 85 канона
под именом Светих Апостола ... и нигде није поменуо каноне других Апостола, да
би, мимо ових 85, требало одобравати тзв. друге Апостолске каноне, него да такве
треба већма изgвајати, избацивати и оgбацивати (&.Л.Л' ал:охgСvюЭш џаЛ.Л.оv, 6~ЕЛС!;ЕаЭш тЕ xa't
ал:о~аЛ.Л.ЕаЭш), као "лажнонатйисане и кривотворене и изван набројаних" (PG 137,216ВС). Да
рукописни предложак 3онариног текста тумачеља, са којег је састављач-прево
дилац Светосавског Законойравила узимао први део љеговог коментара на 85. канон
Апостолски, није имао и свој други део, овај који критикује тзв. "Апостолске ка
ноне" Павла, Петра и осталих Апостола, маље је вероватно; лакше је претпостави
ти да је по среди превид, или нехотице прерано скраћиваље Зонаре. - Наравно,
Светосавско Законойравило изискује већу пажљу и дубље проучаваље уопште, па
и по овом питаљу. Ако Бог да, другом приликом ћемо се посебно вратити на овај
Српски Зборник и љегов превод синойсиса Канона. А ми овде преводимо йуни текст
Свештених Канона Цркве, и зато 8аконойравило изостављамо.
36
JL"«;U..IDI.'U'.IDI. 1.
Епископа нека постављају (XEtQOtOVEta.Эw = изабирају и рукойолажу) два
ИЛИ ТрИ еПИСКОПа. 2 ) (I Вас.4; Антиох.19,23; Лаодик.12; Царигр.1; Картаг.13,49,50)
JL'-«AI-.IDI.'U'J(JL2.
Презвитера и ђакона и остале клирике нека рукополаже

један еПИСКОП. з) (VII Вас.14; Лаод.26; Теоф.Алек.7)
l) Општа напомена: Све речи у заграgама ( ... ) gogaillaк су йревоgиоца, pagu йојашњења;
речи йак у[ ••• ] налазе се само у неким рукойисима оригинала.
zJ Као допуну овоме канону, канон 4. Првог Васељенског Сабора одређује да епи
скопа постављају сви епископи области, а најмаље три, уз писмену сагласност
осталих. О значељу речи xнgotov(a вели Зонара: "Сада се хироillонијом назива чино
дејствовање молитава, при посвећељу изабраног свештеног лица, и призив Светога
Духа, када архијереј йружа руку и благосиља хиротонисаног. А у старини је сам
избор назван хироillонија; јер када је мноштво верних у градовима бирало архијере
је, окупљали су се сви, и једни су предлагали овога, други онога, па да буде избор
већине, говорило се да бирачи аружају (=дижу) руке, и тако су бројали гласове за
свакога, те онај који је изабран од већине, постављан је за архијереја, па је отуда
дошло име хироillонија ( =дизање руку)" (PG 137,37; 2:uvtayt-ta 2,2). (В. и 5. капоп Лаодикијски).
- О месту и служби Епископа у Цркви вели Св. Игљатије Антиохијски (t112): Епи
скоп је у Цркви "на мecilly Божијем; он је слика Очева"; треба се "повиновати Еписко
пу као Исусу Христу"; Црква је "јединство Божије (=Св. Тројице) и сабор Еписко
пов"; "сви верни ... ђакони ... Епископ ... презвитери - јесу: сабор Божији и скуп
Апостола, без љих се Црква не назива"; "Христос је воља (yvillf.trJ) Очева, као што и
Епископи, постављени по крајевима земље, јесу у вољи (yvrof.tn) Исуса Христа";
"где је Епископ, тамо нека је и све мноштво народа, као што тамо где је Исус Хри
стос- тамо је Католичанска (=Саборна) Црква" (Магпеж.6,1; Трал.1,1; 3,1; 6,1; Филаgел. 8,1;
Еф.З,1; Смирп.В,1-2). Св. Кипријан Картагенски(t258) каже: "Епископат је један. Сваки
(поједини епископ) у љему има удео, јер има све (=сву йупоћу). Црква је једна ... Епи
скоп је у Цркви, и Црква је у Епископу" (De unitate, 5; Писмо 66,8). (О значају Епископа
у Цркви в. Н. Милаш, Правила, I,43, где наводи Јерусалимски Сабор из 1672. и Посланицу
Источних Патријараха; и нарочито докторски рад: Ј. 3изиулас, Jegиncillвo Цркве у Св. Евхари
сйlији и у Ейискойу у йрва illpи века, /на грчком/ 76-91, -в. Лиillepaillypy).
зЈ По свештеном Црквеном предаљу хироillонију= рукоаоложење свештеника и
ђакона врши Архијереј у Св. Литургији, у Олтару, док хироillесију=рукоuроизвеgење
осталих нижих клирика Архијереј обавља пре почетка Св. Литургије, испред
Олтара (йроизвођење пак за протођакона, протојереја, игумана, архимандрита бива од Архије
реја на Малом Входу Св. Литургије, такође испред Олтара).
37
·:· АПОСТОЛСIСИ КАНОНИ ·:·
Канон 3.
Ако неки епископ, или презвитер, против установе (тf!v bt<ita-
;tv =уреgбе) Господње о жртви (Мт.26,26-29), принесе на Олтару (=Жр
швенику) [Божијем] друго нешто, као мед или млеко, или уместо
вина приправљени сикер (=ойојно аиће), или птице, или какве
животиње, или воће, противно установи, осим у своје време
ново жито или грожђе, 4) нека се свргне (xa~шgECa~w). 5 ) Није дозвоље
но доносити на Жртвеник ишта друго, осим уља за свећњаке
и тамјана, у време Светога Приноса (=Eвxapucilluje, лишурzије).
(VIBac.28,32,57,99; Картаг.37)
Канон 4.
Првина сваког другог плода нека се шаље епископу и през
витерима, али не Жртвенику (=Ољшару). А јасно је да ће епископ
и презвитери поделити (их) и ђаконима и осталим клирицима. в>
(Ап.38,41; Гангр.7,8; Картаг.37; Теоф.Алек.8)
Канон 5.
Епископ, или презвитер, или ђакон, нека не изгони своју
жену 7 ) под изговором побожности (fvJ...a~fCщ;). Ако је изагна, нека
4) У канону 57. Трулског Сабора наведен је делом овај канон. - Овде је реч о приносу
првине плодова жиша и zрожђа, од којих се припрема Принос - хлеб и вино (с
воgом) - Свете Литругије (Пиgалион с правом упућује на Приче 9,5, где Мудрост= Христос
говори: "Ходите, једите хлеба мојега, и пијте вина којега растворих /с воgо.м/"). Доношеље
разних других плодова, производа, поклона итд. не само у Олтар, него и у Храм,
није светопредаљска пракса. Благосиљаље пак сира и јаја на Васкрс, грожђа на
Преображеље, кољива на Теодорову Суботу, на Празнике и Свете (у Св. Гори сваки
Свети са Славословље.м има славско жито), на Задушнице и о Парастосима, древни је и
устаљени обичај у Цркви.
s) Састављачи Пиgалиона тумаче израз нека се сврzне, или тачније: нек буgе сврzнуш:
као заповедни начин 3. лица, значи: да свzрнуће не бива од доносиоца канона ауто
матски, него треба и извршилац, те закључују: "Веома греше они неразумници
(веров. мисле на "зилоте") који говоре да сва свештена лица која су противно канони
ма рукоположена, одмах су на делу (F-vЕQуеСџ=gефан:то) рашчиљена ... не схватајући да
за извршеље наредбе канона треба и друго лице (=извршиоц нареgбе), тј. Сабор или
епископ, ... као што сами Апостоли - даље у канону 46 - кажу да «Епископа, или
презвитера, који признају крштеље или жртву (=Литургију) јеретика, наређујемо
да се свргну», тј. да му се суди, па кад се докаже, да се тада пресудом свргне/раш
чини" (ПТЈЬЮ. юv, 5, нота). Ово значи: да за канонски преступ треба сачекати суд Цркве.
в) Канон 4. наставља претходни 3. канон и говори о добровољном доношељу и да
ваљу првих плодова епископу и клиру, али не у Цркви, тј. Храму, јер се не доносе
сви плодови у Храм (в. претходну наао.мену).
) Овај н:анон поновљен је у 13. и делом у 30. канону Трулског Сабора. - У првим
7
вековима Цркве за епископа је могао бити биран и ожељен хришћанин (в.1Тим.3,1;

Тит.1,6), док није Трулски Васељ. Сабор то изменио (н:анони.ма 12. и 48. - в. наао.мене).
38
буде одлучен (од општења=Причешћа), а ако остане упоран (у томе),

НеКа Се СВрГНе (=рашчин.и). (1Вас.3; Трул.12,13,30,48; Гангр.1,4,9,10; Карт.4)
Канон 6.
Епископ, или презвитер, или ђакон, нека не узима на себе
световне послове; иначе нека буде свргнут. 8)
(Ап.20,81,83; IVBac.3,7; VIIBac.lO; Карт.16; Прводр.ll)
Канон 7.
Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, буде Свети
дан Пасхе пре пролећне равнодневице, заједно са Јудејима, свет
ковао (tщ,;~::Маn=свршавао), нека се свргне. 9 )
(Ап.64,70,71; Tpyл.ll; Ант.l; Лаод.37,38; Карт.51,73,106)
Канон 8. 10)
Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или други из
свештеничког каталога (,;ov xa,;aMyov =имепика), кад бива (Свети) При
нос (л;goaq:юga~ YEVЩtEVr]~=кag се врши Св. Eвxapuciiiuja) не причести се, нека
каже узрок, па ако је разложит (~::vЛоуо~), нека му буде опроштено;
а ако не каже (узрок), нека буде одлучен, јер је нанео штету на-
в) :Канон следи упутство Св. Апостола Павла Тимотеју (11,2,4): "8лойаtllи се као gо
бар војник Исуса Xpиctlla. Нијеgан се војник не уйлиће у йослове обичног живоtllа, ga би yzo-
gиo војвоgи. Ако се ко и бори, не gобија венац ако се не бори йо йравилу". - Апостолски 81.
канон је о истом јаснији и нешто блажи, па коментатор канона Валсамон (12. век)
вели да љега, као човекољубивијег, треба следити. Аристин и Зонара кажу да и
грађански закони бране свештеним лицима световне послове; "једино дозвољавају
управу над сирочадима, удовицама и болеснима".
9
) :Канон је сличан 1. канону Антиохијском. Први Васељенски Сабор је одредио
да све Цркве заједно празнују Хришћанску Пасху= Васкрс увек йосле Јеврејске Пасхе
(в. Антиохијски канон 1), која је празнована 14. gана првог месеца (Изл.12,2; 13,4: први
месец Авив, касније назван Нисан, захвата Март-Април), док хришћанско празноваље
бива увек после пролећне равнодневнице, и то после пуног месеца иза равноднев
нице, и у Недељу (увек Недељом) која затим прва дође, тако да се Васкрс никад не
поклапа са Јудејском Пасхом (ако ли 14. Нисан падне у горенаведену Недељу, хришћанска
Пасха се помера за следећу Недељу, да се не поклопи са Јудејском).
10
) Канони 8. и 9. су повезани садржајем, а објашљава их канон 2. Антиохијски (в.
тамо найомену). Валсамон сматра да се и 8. канон (за клирике) може разумети као ка
нон 9. (за лаике), тј. односи се на свештена лица која излазе пре свршетка Литургије,
те се тако не причесте. Он додаје (у тумач. 2. Aнillиoxujcкoi) да је "зато смишљено раз
даваље антидора ("нафоре"), те због тог (раздавања) нужно остају до краја молитава
и отпуста Литургије они који се, из неког разлога, нису могли причестити Св.
ТајнИ, да би добили из руке јереја благослов посвећеног комада (просфоре)" .(PG
137,1281). Дакле је и примаље антидора ("нафоре") знак општеља. - О честом пак
Причешћиваљу види: Св. Василије (Писмо93=Додатак, канон2) "Добро је и врло кори
сно сваки дан се причешћивати Тела и Крви Христове; и ми се причешћујемо 4
пута у седмици: недељом, средом, петком и суботом, а тако исто и у друге дане,
39
роду и навео сумњу (=зд.зор) на онога који је (=Лийlурzију)

свршио, као да није правилно принео. 11 ) (Петр.Ал.lО; Антиох.2; Трул.sо)
....................,...... 9. 12)
Све верне који долазе (у Цркву) и слушају (Свето) Писмо, а не
остају за време молитве и Светога (tfl ауСџ ~-tttaЛФrп),
као такве који узрокују неред у Цркви, треба (их) одлучити.
(Трул.66,80; Антиох.2; Capд.ll)
13
Jll."t:I!..IIUI.'U.IIUI. 10. )
Ако се неко са одлученим (од општења: tФ axotvwv*(!)), макар и у
кући, буде заједно молио, такав нека буде одлучен.
(An.11,12,32,45,48,65; IBac.5; Антиох.2; Картаг.9)
.1.11/U.D.UD.11.
Ако се неко, будући клирик, буде заједно молио са "....,.,....,...,.,. . . "т-
тим (клири:ком) као са клириком, нека се и он свргне.
(Антиох.2,4; Картаг.lО)
......«III.D.'U'D. 12.14)
Ако неки клирик, или лаик (=верник), који је одлучен (од
:кве), или је непријемљив (аЉ:-хtоr;=неgосйlојан за йримање у клир), пошав
ши у други град буде (тамо) примљен без препоручног писма,
нека буде одлучен и примаоц и примљени. (Ап.13,32,зз; IV вас.н,lз;
VI Вас.17; Антиох.6,7; Лаод.41,42; Картаг.23)
...........IIUI..UI'.IIUI.13.*)
Ако ли је (већ) био одлучен, нека му се продужи одлучење
(acpogю~-t6r;), као ономе који је слагао и обмануо (ал:аtliааvп=йреварио)
Цркву Божију. (Ап.12,33; vпвас.17)
ако је Спомен неког Светитеља". О истоме говори на много места и Св. Јован 3ла
тоуст, и скоро сви Свети Оци, до Св. Григорија Паламе, који каже: да хришћани
треба да се причешћују сваке Недеље и сваког Празника (Декалог, 4; Доброillољубље).
нЈ "Канон хоће да сви свагда буду спремни и достојни Причешћа Светиљама, а
особито свештена лица" (3онара).
12
) Овај 1\Шюн је повезан са претходним 8. каноно.м и 2. Анillиохијски.м (в. тамо найомене).
13
) Канон:и 10. и 11 (слични 2. канону Антиохијском) односе се на оне одлучене у 8. и 9.
канону, или одлучене за друге сличне преступе (не за јереси, јер о јеретицима говоре
даље канони 45,64 и др.). Црквено општење са изопштенима руши ред у Цркви.
14
>Канони 12. и 13. (слично 10. и 11) настоје на поштовању Црквеног поретка и дисци
плине од свих у свим Црквама, чиме се испољава истинско јединство и искрено
заједништво у општем нам Дому Божијем (1Тим.3,15). Слични су 6. канону Антиохиј
ском.- О йреuоручни.м писмима в. канон Халкидонски 11. и 33. и найо.мене тамо.
*>Овај 13. канон наставља претходни 12. канон.
40
-:· АПОСТОЛСКИ КАНОНИ ·:·
.1!.\/Q..D.U.D. 14,
..LA.A..л..o:.L•v.a.,,v ....._ Не СМе, ОСТавИВШИ СВОју (nagшx,(av=eйUC1COUU-
jy), П(:lеЈЈ[аЗИ'I'И (8щп 11 С>аv) у другу, макар био од многих на то наго-
варан (аvаух.а~l')tш=йринуђиван), осим ако нема неког оправданог
разлога га да то као да може већу корист
својом речју побожности (ЕiюЕ~ЕСщ) тамошњима; али
и ово он не може учинити сам од себе, него одлуком многих
епископа (=на Сабору) И МНОГИМ умољавањем. 15 )
(IBac.l5; VIBac.20; Антиох.13,16,21; Сард.l; Картаг.4)
Канон 15.
Ако који презвитер, или ђакон, или други који из каталога
клирика, остави своју епархију (na.gotx.Cav=йapoкujy) и отиде у дру
гу, те преместивши се, сасвим се настани (С>ютgС~ш=борави) у другој
епархији, без одобрења свога епископа, заповедамо да такав
више не сме литургисати (ЛнтоugуЕТv=свешшенослужиillи); нарочито
ако буде позиван од (свога) епископа да се врати, па не послуша,
остајући упоран у (том) нереду, нека тамо (=у шој ейархији) општи
(x.otVWVEttoo) СамО КаО ЛаиК.lб) (IBac.l5,16; IVBac.5,10,20,23; VIBac.l7,18;
Антиох.3; Сард.15,16; Картаг.54,90)
..11..'1/U.JU.VJU. 16.
ако епископ, код кога се такви (клирици- в. напред канон 15)
налазе, не узимајући у обзир одређену њих забрану све
штенодејствовања, прими их као клирике, нека (такав епископ)
буде ОДЛучеН КаО учитељ Нереда.17) (An.l5,32;IBac.5,15;VIBac.17;Aнтиox.3)
.1!.\/Q..D.V.D. 17,
Који је после Крштења склапао два брака, или је наложни-
цу имао, не може епископ или презвитер или ђакон, нити
уопште у свештеничком каталогу (=у клиру). 18 )
(An.l8; VIBac.3; Вас.Вел.12; Неокес.2,3-7)
15
Ј Kanonu 14, 15. и 16. међусобно су повезани. Иначе, Свети Канони (I Васељенски 14-
-15; Трулски 20; Антиохијски 16) строго забраљују одлазак еnископа у другу епархију:
да тамо проповеда или свештенослужи, осим по позиву домаћина ради пропове
даља Православља, или саслужења, или замене надлежног епископа. Прелазак
пак на упражњену епис:коnију може бити само по одлуци Сабора. - За nagotx.Ca = ейи
скойија в. пайомепу :код9. Anilluoxujcкoi.
16
Ј Kanon наставља претходни. По 3онари, овакво непослушна свештено лице
може се тамо "причешћивати :као лаик"; али Црквена пракса то не дозвољава
док се његово питање не реши.
17
Ј Како је капоп сасвим јасан, Валсамон вели да су Архиепис:коп Картагенс:ки, и
Патријарх Цариградс:ки, има.;1и право да узимају :клири:ке из других еnархија
41
Канон 18.
Који је узео удовицу, или распуштеницу, или блудницу
(etaCgav), или ропкињу, или глумицу, не може бити епископ или
презвитер или ђакон, или уопште у свештеничком каталогу. 19 )
(Ап.17; 82; VIBac.3,26,85; Вас.Вел.27)
Канон 19.
Који је узео две сестре (једну после друге), или (узео) братаницу
(или сестричину), не може бити клирик.
(Трул.26,54; Неокес.2, 3-7; Вас.Вел.23,78,87; Теоф.Алек.5)
Канон20.
Клирик који (из користи, за новац) даје јемство за некога, нека
буде СВргнут. 20 ) (Ап.6,81; IVBac.3,30; Сард.7; Картаг.75)
Канон 21. 21)

Евнух, ако је по насиљу (Es EТCfiQfCш;) људи такав постао, или су
му за време гоњења одсечени мушки удови, или је такав рођен
(Мт.19,12), а достојан је, нека буде епископ. (Ап.22-24; IBac.l; Прводр.8)
Канон22.
Који је сам себе обезудио (axgffitf1Qtaoщ;=yш1Coйuo), нека не буде
клирик; јер је самоубица и непријатељ Божије творевине. 22 )
(Ап.21,23,24; IBac.l; Прводр. 8)
љиховога подручја, без отпусног писма епископа. Међутим, канон 55. Картагенски
то право даје Картагенском Архиепископу само за узимаље клирика-кандидата
за епископа у упражљеној епархији и то опет уз сагласност епископа, док за Ца
риградског нема таквог права у канонима.
Овај канон је поновљен у 12. канону Св. Василија и 3. канону Трулског Сабора.
18
)
- Крштени другобрачни не може постати епископ, или свештеник, или ђакон,

или клирик; поготову не може остати у своме чину свештено лице које се ожени
по рукопложељу. "Који се двапут ожене, пре или после хиротоније, бивају свргну
ти" (Валсамон; Св. Василије, канон12). В. даље канон 3. Трулски и найо.мену. "По учељу
Православне Цркве, нити свештеник може ући у други брак, нити другобрачни у
свештенство" (Патријарх Српски Павле, в. Лuillepaillypa, књ. II,259).
) И овај канон је поновљен у 3. канону Трулског Сабора (в. и Трулски 85. канон). -
19
Канон свакако подразумева не женскиље које су такве биле пре свога крштеља,
него после крштеља. Што се тиче ропкиље, она, као таква, није недостојна, него би
љен господар могао да омета брак, и понашаље љено, и слободу, како иначе приличи
слободној супрузи свештеног лица (в. даље канон82).
20
Ј Канони забраљују јемство из користољубља, али не и заузимаље-јемство за
другог из човекољубља. 3онара примеђује да свzрнуће овде може значити и оgључење
(тј. само епитимију, док се не покаје).
21
3а каноне 21-24. види канон 1. Првог Васељенског Сабора (и найо.мене тамо).
22
Ј Овакву забрану је спомиљао још епископ Александријски Димитрије (189-232.г.)
против Оригена, кад га је судио зато што је сам себе ушкопио.
42
Канов23.
Ако је неко, будући већ клирик, себе обезудио (=ушкойио),
нека се свргне; јер је убица себе самог. (Ап.21,22,24; 1 вас.1; Прводр.8)
Канон24.
Лаик, који је сам себе обезудио (=ушкойио), нека се одлучи
за три године; јер је зло замислио на живот свој.
(Ап.21,22,23; 1 Вас.1; Прводр. 8)
Канон25.
Епископ, или презвитер, или ђакон, који је затечен у блудо
чинству, или у гажењу заклетве (€:п:юgхСџ), или у крађи, нека се
свргне, али нека се не одлучи (од Цркве), 23) јер (Свето) Писмо :ка
же: "Не свети се gва йута за исту ствар"(Наум 1,9). Тако исто и ос
тали КЛИрИЦИ. (Ап.29,30; 1Вас.9; V1Bac.4,21; Неок.1,8/9;
Карт.27; Вас. Вел.3,20,32,51, 70,82)
Канон26.
Од оних који су нежењени ступили у клир, заповедамо, да
се могу (потом) женити, ако хоће, само чтеци и појци. 24 )
(IVBac.14; VIBac.3,6,13,30; Анк.10; Неокес.1; Карт.16; Вас.Вел.69)
Канон27.
Епископ, или презвитер, или ђакон, који бије верне када
сагреше, или неверне када чине неправду, и кроз то хоће да
(их) застраши, заповедамо да се свргне. Јер нас није нигде Го
спод томе научио (Мт.5,39-49). Напротив, када су Њега били, није
узвраћао бијењем; када су Га ружили, није узвраћао ружењем;
Када је СТрадао, НИје ПреТИО (1Петр.2,23; Св. Иринеј, Пpoilluв јересй 3,16).
(Апост. 65; Прводруги 9)
Канон28.
Ако се епископ, или презвитер, или ђакон, који је правично
свргнут због јавних преступа, усуди преузети службу (Лн-rоugуСщ),
која му је некада била поверена, такав нека буде сасвим' искљу
чен ИЗ Цркве.*) (1Вас.5; 11Вас.6; IVBac.29; Сард.14; Ант.4,12,15;
Карт.29,65; Вас.Вел.88)
23
) То јест оgлучен ван службе (у Олтару) - да стоји са покајницима (каже стара схо
лија из 10. в.), али не оgлучен од Цркве. Међутим, за стицаље чина симонијом (=новцем)
или преко властИ, такав бива и свiрнуйl и оgлучен (в. каноне 29-30 и нааомене тамо).
24
) Овај н:анон наведен је у 6. н:анону Трулског Сабора (в. нааомену тамо).
*) Исн:ључење из Цркве долази овде као друга казна, после сврiнућа.
43
JI. ... U.JULVJUL 29 о

Ако који епископ, или презвитер, или ђакон, новцем задо-
ово достојанство (аsСщ), нека се свргне, и он и онај који га
је поставио (=хирошописао); и нека сасвим буде одлучен од зајед
нице (тf]s;xotvwv(щ=ogoйшilleњa), 25 ) као Симон врачар ОД [мене]*) Петра
(ДАп.8,22-23). (IVBac.2; VIBac.22,23; VIIBac.4,5,15,19;
Сардик.2; Вас. Вел.90; Генад. Посл.; Тарас. Посл.)
JI.\I,/ ...... JUI.'U'JUI.30.

Ако се који епископ послужи световним властима, да преко
њих задобије Цркву (=ейискойију), нека буде свргнути одлучен; 26 )
и сви они који с њиме опште. (IBac.4; VПВас.З; Лаодик.13)
JI.'IIU·JULVJUL 31,
Ако неки презвитер, презревши свога епископа, сабере по
себни збор (xwg'ts; auvayayn) и други жртвеник подигне, а ништа
не окривљује епископа у Правоверју (tv ЕvафЕСџ=у Благочешћу) и пра
ведности, нека се свргне као властољубив, јер је насилник (тvgav
vos;); исто тако и остали клирици, колико их уз њега пристане;
а лаици нека буду одлучени. А све ово нека буде после прве и
друге и треће опомене (nagaxл 11 atv) од стране епископа. 27 )
(IIBac.6; IIIBac.З; IVBac.l8; VIBac.31,34; Гангр.6; Сардик.14;
Антиох.5; Картаг.10,11; Прводр.13,14,15)
JI.'*U..!IШ'U'IOI. 32.
Ако је неки презвитер или ђакон одлучен од (свог) епископа,
таквога не сме примати други (епископ) него само онај који га је
одлучио, осим у случају кад умре епископ који га је одлучио. 28 )
(Ап.12,13,16; IBac.5; IIBac.6; Антиох.6; Сардик.13; Картаг.11,29,133; Соф.l)
25
) 3онара у тумачељу 1. канона Халкидонског с правом каже да "одлучеље og ou-
шilleњa" овде не значи само одлучеље од "Причешћа у Светиљама", него и од "окуп
љаља и стајања са вернима" (тј. значи искључење из Црквене заједнице).
*)У збирци канона код Хардуина нема ово [.м:ене], што је и умесније, а вероватно
и аутентичније.
26
) Овде и у претходном канону одређује се дупла казна (не као у капопу 25). Ово се
свакако односи и на друга свештена лица, која тако поступе.
27
) Ово је темељни канон Црквеног реда и јединства Цркве. 3онара, наводећи Св.
Григорија Богослова, вели: "Поредак држи небеса и земљу. 3ато свугде треба чува
ти добри поредак (1Кор.14,40), и већма код Црквених људи, те презвитери и други
клириЦи да се потчиљавају епископу". (Валсамон пак наводи да су неки епископи и
митрополити наводили овај канон као доказ против права патријарашких ставропигија).
(В. о овоме и капопе 13-15. Прводругог Сабора). Смисао канона је: да се клирик, ни лаик,
не сме одвајати од епископа, осим због јавне јереси или јавног скандала (против
"аравеgпосши"), али и тада се треба жалити Сабору епископа и сачекати одлуку.
44
·:· АПОСТОЛСКИ КАНОНИ -:·
Канон 33.
Нека се не прима нико од страних епископа, или презвите
ра, или ђакона, без препоручног писма; а кад такво писмо подне
су, нека се просуди (добро) о њима, те ако су проповедници Бла
гочешћа (ЕtюЕ~ЕСщ; =Православља), нека се приме; ако ли нису, пошто
им се даде колико им је нужно (за пут), не треба их примати у
општење; јер много шта бива по заносу (xata avvagзtayf]v=йooбмanu). 29 )
(Ап.12,13; IVBac.l1,13; Антиох.7,8; Лаод.42; Картаг.23,106)
Канон 34.
Епископи свакога народа (txaatov E'Svov~) треба да знају Првога
између њих и да га сматрају као главу, и ништа сувишно (зtEQLttov =
=вишеоgпаgлежпог) да не чине (=пейреgузимају) без његовог мишље
ња, него сваки нека чини само оно што се тиче његове епархије
( tfl txECvov зtagotxCџ) и њој подручних места. Али ни онај (Први епи
скоп) нека не чини ништа без знања свију (осталих епископа).
Јер тако ће бити једнодушност (6~-t6vош=слога) и прославиће се
Бог, кроз Господа, у Светоме Духу, Отац и Син и Свети Дух. 30 )
(1Вас.4,6,7; 11Вас.2,3; IIIBac.S; IVBac.28; VIBac.36,39; Ант.9)
Канон 35.
Епископ да се не усуди ван својих граница рукополагати у
градовима и селима која му нису потчињена; а ако се докаже
да је то учинио без знања (yvw~-t 11 v=вoљe) оних којима припадају ти
градови и села, нека се свргне, и он и они које је рукоположио. 31 )
(1Вас.15; 11Вас.2; IIIBac.S; IVBac.5; VIBac.17; Анкир.13;
Ант.13,22; Сард.3,15; Карт.48,54)
28
) Канон је сличан 6. Антиохијском. 3онара тумачи да ће га примити наследник
умрлог епископа (или, по Валсамону, митрополит-патријарх), али после размотрења
љеговог случаја. Ако ли га је епископ неправедно одлучио, онда ће се то, по жалби
и размотрењу, Сабором епископа решити још за живота дотичног епископа.
29
) Канон је сличан 7. Антиохијском. Стара схолија (10. век) примећује: да "апостол
еко човекољубље ни јеретицима не ускраћује милост гостопримства (tci ~EvoMxa
ол:Мухvа)". - В. претходни 12. канон и такође 11. Халкидонски (и найомену тамо о йре
йоручним писмима). В. и Диgахи, гл. 11-12.
зо) В. канон 9. Антиохијског Сабора (341.г.), који је, по истој ствари, нешто опширни
ји од овога, али који се највероватније позива на овај 34. Апостолски канон, речима:
"йо cillapиjeм. важећем. og Oillaцa наших йравилу" (xata tov agxшotEgov xgat~oavta ех t&v Пat€goov
~~t&v xav6va). - Иначе, ово је један од темељних канона Цркве, који Саборну организа
цију Цркве повезује са тајном Свете Тројице, јер је Црква йо слици Божанске Тројице
и створена, и живи, и дела (Еф.2,10-22; 2Кор.13,13; Мисmагогија Св. Максима). "Канон жели
да су архијереји једнодушни и повезани свезом љубави, и да буду пример љубави
и слоге своме клиру и народу, да се тако прослави Бог (Отац), кроз Господа ... Који
је узаконио љубав (Духом Светим)". (3онара). На основу овог канона настало је и йрвен
сillво части главних Епископских катедри: Рима, Александрије, Цариграда, Београ
да ... Али, то йрвенсillво никако не води йайском. или њему сличном йрим.аillу власти.
45
Канон 36. 32 )
Ако неки епископ, кад је већ хиротонисан (хнgотоvчЭ~::С~), неће
да прими службу (т1Јv Л~::tтovgyCav) и старање о народу, које му је
поверено, такав нека буде одлучен док се не прихвати; исто
тако и презвитер, и ђакон. Ако пак он пође (на службу), а не буде
примљен, не по својој вољи, него по злоби народа, (тада) он нека
остане епископ, а клир дотичнога града нека буде одлучен зато
што нису били (добри) васпитачи таквом непокорном народу.
(1Вас.16; IVBac.29; VIBac.37; Анкир.18; Ант.17,18; Прводр.17; Кирил Алек.1,2,3)
Канон 37.
Два пута у години нека бива Сабор епископа, и нека (еписко
пи) међусобно испитују догмате Благочешћа (tfJ~ ~::f.ю~::~~::Са~ =Праве вере)
и решавају настале Црквене спорове: први пут четврте недеље
Педесетнице, а други пут дванаестог дана месеца Хипервера
тија (=0кilloбpa). 33) (1Вас.5; 11Вас.2; IVBac.19; VIBac.8;
VIIBac.6; Ант.20; Лаод.40; Карт.18,73)
Канон 38.
Епископ нека се стара о свима Црквеним стварима (лgay~t6.toov =
=имању) и нека њима (побожно) управља, јер Бог (све) надзирава;
не сме нешто од тих ствари да себи присваја, или да поклања
својим рођацима оно што је Божије; а ако су (рођаци) сиромашни,
нека им даје као сиромасима, али под тим изговором да не ра
стура ШТО је Црквено. 34) (Aп.41;IVBac.26;VIBac.35;VIIBac.ll,l2;Aнк.l5;Гaн.7,8;
Ант.24,25; Карт.26,33; Прводр.7; Теоф.Алек.lО; Кирил Алек.2)
31 ) Канон је сличан 13. и 22. Антиохијском. Ово је зло врло често предмет бројних
Сабора и Св. Канона (в. каноне наведене испод), јер очигледно да је тзв. uapenopuja
(=наступ на туђу област/епархију/нурију) била чешћа, понављана кроз време, појава
гажеља Црквеног реда и Канонског поретка.
32
) Канон је сличан 18. Антиохијском. В. и тумачеље 2. канона Другог Васељен
ског Сабора, и такође канон 17. Антиохијски (и нааомену тамо). Неприхватаље од
изабраног епископа своје архипастирске службе Христу и Цркви, осим ако није
од других спречен, представља разлог за изопштеље. В. и реч Господљу у Лк.9,62.
33
) Канон је скоро дословно поновљен у 20. Антиохијском (в. тамо нааомену), који је
нешто опширнији, али датуме Сабора истоветно назначује. Бројни други канони
(наведени испод) одређују чешће држање Сабора, јер се тако остварује Саборносйl
Цркве (сходно напред наведеном 34. канону), од које Саборносйlи настају Сабори. Јер
Црква је неразлазни есхатолошки Сабор народа Божјег (Пс.81,1; Јевр.12,22-24).
) Канон (сличан 24. Антиохијском, и ниже 41. Ааосmолском) потсећа ейискойа (=надзорника)
34
да је Бог Наgзорник над свим и свима у свету, посебно у Цркви (1Петр.2,25). Зонара
вели да, кад је епископу поверена економија душа (в. даље канон 39. и нарочито 41; та
кође и канон 24. Антиохијски), не треба сумљати да ће он добро економисати и стварима,
али додаје: посвећено Богу не треба да продаје, него од прилога да дели сиротиљи.
Зато 26. канон IV Васељенског Сабора одређује да свака Црква уз епископа треба
да има и економа, изабранога из клира те Цркве.
46
Канон 39.
Презвитери и ђакони без знања (yvwt-trJ~=ogoбpeњa) епископа
нека ништа не предузимају (tnttt::A.t::t-roюav),*) јер је он тај коме је
поверен народ Господњи и који ће дати одговор (tov A.oyov) за
њихове душе. (Ап.38,40,41; VII Вас.12; Лаод.57; Анкир.15; :Карт.6,7,34)
Канон 40.
Нека су јавне (=йознаше) сопствене ствари епископове- ако
својих ствари има35 ) - и јавне ствари Господње, како би епископ
имао власт, умирући, оставити своје ствари коме хоће и како
хоће, и да се под изговором Црквених ствари не оштете еписко
пове, који можда има жену и деце, зв) или рођаке, или служитеље.
Јер је и пред Богом и пред људима право да ни Црква не претрпи
неку штету, незнањем ствари епископових, нити да епископу
или његовим рођацима, под изговором Цркве, буде одузет име

так, или да западну у невоље (нпр. дугове) његови заинтересова
ни (=сроgници), те (тако) смрт његова буде извргнута руглу (ovacprJ-
џСџ = клевеiilању). (Ап.38,41; IV Вас.22; VI Вас.35; Ант.24.25; :Карт.22,26,81)
Канон 41.
3аповедамо да епископ има власт над Црквеним стварима
(t&v щ.юуџаtwv =имовини). Ј ер ако му треба поверити драгоцене душе
људске, далеко више му треба заповедати о стварима (t&v XQrJџatwv=
=новци.ма), тако да се по његовој власти све управља, те да преко
презвитера и ђакона раздаје потребитима (=сиромасима), са стра
хом Божијим и сваком побожношћу. А нека, ако треба, и сам
узима за своје неопходне потребе, и за браћу странце (t&v tnt;t::vov-
џ€vwv аоt::А.срwv=забраћу госше), тако да ни у чему не трпе оскудицу. 37 )
Јер је Божији Закон заповедио, да ""oju Олтару служе, од Олтара
нека се хране"; а ни војник никад о своме трошку не носи оружје
противу непријатеља (Левит.18,1-3; 1Кор.9,7.13).
(Ап.38,39; IVBac.26; VIIBac.12; Ант.24,25; Теоф.Алек.10,11; Кирил Алек.2)
*Ј В. Св. Игљатије Антиохијски, Богоносац, Посланица Смирњан.има, 8.

35
) Овај кан.он. је сличан 24. Антиохијском. Аристин и 3онара кажу да треба попи
сати епископову својину пре хиротоније, и после, ако личн.о добије неко наслеђе,
те да само то лично или породично наслеђе може оставити другима у наслеђе, и
то само православним хришћанима.
36
) У првим вековима Цркве за епископе су могли бити бирани и жењени достојни
хришћани (в.1Тим.3,2; Тит.1,6), док није Трулски Сабор (канони 12. и 48) то изменио.
37
) Кан.он. је сличан 25. кан.он.у Антиохијском. 3онара овде потсећа на Павлов савет
епископу Тимотеју (1,6,8): о скромн.осillи, и епископу Титу (1,8): о гocilloйpuмcillвy.
47
Канон 42.
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се одаје хазард
вим играма (хuВоt~=коцкању) и пијанству (Еф.5,18), или да престане,
ИЛИ НеКа буде СВрГНуТ. (Aп.43,54;VIBac.9,50;VIIBac.22; Лаод.24,55; Карт.40,60)
.IL'IIQ,.IJI.VIOI. 43.
Ипођакон, или чтец (=читач), или појац, који то исто чини, или
да престане, или нека буде одлучен; тако исто и лаик (=верншс). 38 )
(Ап.42,54; Трул.9,50; VIIBac.22; Лаод.24,55; Карт.40,60)
Канон 44.
Епископ, или презвитер, или ђакон, који тражи камате од
дужника (в. Мојс.22,25; 5Мојс.23,19), или да престане, или нека буде
СВрГНуТ. 39 ) (IBac.l7; VIBac.lO; Лаод.4; Карт.5,16; Вас.Вел.14; Григ. Ниски 6)
Канон 45.
Епископ, или презвитер, или ђакон, који се са јеретиком
буде само и молио, нека буде одлучен; а ако им је допустио као
клирицима да нешто чине (=чиноgејсшвују), нека се свргне. 40 )
(Ап.10,11,46,64,70; IIIBac.2,4; Лаод.6,9,32,33,34,37; Тим. Алек.9)
Канон 46.
Епископа, или презвитера, који признају крштење или жр
тву (=йринос, лишурzuју) јеретика, наређујемо да се свргну. Јер, ка
ко се слаже Xpиcilioc са Велијаром? или какав ygeo и.ма верни са певер
пико.м (2Кор.6,15)? 41 ) (Ап.47,68; IBac.l9; ПВас.7; VIBac.95; Лаод.7,8; Вас.Вел.1,47)
Канон 47.
Епископ, или презвитер, ако изнова крсти онога који ис
тински има Крштење, или ако не крсти онога који је од нече-
зsЈ Канони 42-43 говоре о истом прекршају.- Лаш-с у Цркви знаЧи: члан Лаоса=
=Hapoga Божијег, дакле: верник, нароgњак (а не "неуйућени", "нейосвећени", јер је Народ
Божји у Цркви Христовој "царско и свето йосвешшење"). В. нааом. 24. на стр. 26.
39
) Канон је поновљен дословно у 10. канону Трулском. В. и канон 17. Никејски (и
найомену тамо). :Каишарење/каматарење је у Цркви Божјој недопустиво.
40
) Ово је данас актуелан канон - при екуменским сусретима, где у дијалогу, ра
ди сведочеља Истине=Праве вере, бивају, нажалост, и злоупотребе. Неки право
славни данас сматрају, ипак, да заједничка краћа молитва на почетку дијалога -
каквих је дијалога бивало у историји Цркве - није порицаље основног смисла овог
канона, који свакако забраљује Светотајинско, Литургијско саслуживање. Погото
ву је забраљена тзв. инйlеркомунија =заједничко Причешће. (в. Айосш. 70 и найом.).
41
) Овај, као и други Св. Канони (наведени даље), јасно показују да изван Цркве
нема Светих Тајни. (В. о томе више у Увоgу о Св. Канонима и канон Св. Кипријана).
48
СТИВИХ (т&v a<JE~&v =јереiП.ика) био ОСКрНавЉеН (лажним :крштељем),

нека се свргне; јер исмејава Крст и смрт Господњу и не разли
кује свештенике од псевдо-свештеника. 42 )
(Ап.46,49,50; 1Вас.8,19; IIBac.7; VIBac.84,95;
Лаод.32; Картаг.48,72; Вас.Вел.1,47,91)
Канон 48.
Ако неки лаик (=верник) прогна жену своју, па узме другу,
или (узме) од другога отпуштену, нека буде одлучен.
(VIBac.87,93; Ан:кир.20; Картаг.102; Вас.Вел.9,21,35,48,77)
Канон 49.
Ако неки епископ, или презвитер, сходно одредби (тђv oнiтastv)
Господњој, не крсти у име Оца и Сина и Светога Духа (Мт.28,19),
него у три безначална, или у три сина, или у три утешитеља,
нека буде СВрГнут. 43 ) (Ап.46,47,50,68; IIBac.7; VIBac.78,84,95,96;
Нео:к.12; Лаод.4 7,48; Карт.45,48, 72,110; Вас. Вел.1,91)
Канон 50.
Ако неки епископ, или презвитер, не изврши у једној тајни
(Крштеља) три погњурења (~азпСщшта), него једно погњурење које
се даје (=врши) у смрт Господњу, нека буде свргнут. Јер Господ
није рекао: У моју cмpillкpcillиille, него: Иgиille и научиillе све нароgе, кр
сillећи их у име Оца и Сина и Свеmога Духа (Мт.28,19). 44 )
(Ап.46,47,49; IIBac.7; VIBac.95; Нео:к.12; Лаод.47; Карт.47; Вас.Вел.1,91)
42
) Истинско и спасоносно Крштеље је једно, предато нам од Господа, Апостола
·и Отаца (Мт.28,19 и Апостолс:ки канон49, као и канон Св. Кипријана), а јеретичко "крштеље"
је уствари оскврњење. Непотпуна крштеља од неких раскола и повратника из мањих
јереси допуљује се у Цркви Светим Миропомазаљем. Садашљи псевдозилоти тзв.
"Старокалендарци", који прекрштавају православне хришћане (под изговором "новог
:календара" и "екуменизма"), они, сходно овом канону, исмејавају Крст и смрт Господ
љу. (В. и канонl. Св. Василија). Св. Фотије (Писмо 18,1) признаје и Крштеље, у невољи,
извршено у име Св. Тројице од лаика, с тим да се доврши Св. Миропомазањем (PG
102, 773-6).
43
) Овај канон је у вези са следећим 50. каноном.. Овакво другачије, јеретичко "кр
штеље" бивало је од јеретика, можда гностика, веров. Маркиониста, који су учили
о йlpu начела (Св. Епифаније, Панарион, 42). Иначе, потсећамо на догматско-канонски
став Св. Василија: "Треба да се крштавамо како смо примили, да верујемо како се
крштавамо, да славословимо (ьо!;а~о 11 Еv=богослови.мо) како смо поверовали: Оца и Сина
и Светога Духа (Мт.28,20)". (Писмо 125,3).
44
) Овај канон у вези је са претходним 49. каноном. и уперен је и он против јеретика,
овога пута конкретно против Монархијаниста-антитринитараца, али и против
Аријанаца-евномијеваца, о чему в. напред увоg у Айосйlол.ске каноне и канон 7. Другог
Васељенског Сабора (и найо.мену тамо).
49
Канон 51.
Ако се неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уоп
ште (неко) из свештеничког каталога (=кЈШра), уздржава од брака,
и меса, и вина, не ради подвижништва (о~ aaxr)atv=pagu вежбања у
gобру- ср.l:Кор.7,5), него из гнушања, заборављајући да је све (ство
рено) "врЈWgобро" и даје Бог "сшвориочовекамушкоижен.ско" (Пост.l,
27.31), него хулећи осуђују творевину (Божију)- такав или нека
се исправи, или нека буде свргнут и искључен из Цркве. Исто
ТакО И ЛаиК (=монах и свеi11овњак). 45 ) (Ап.53,66; IVBac.16; VIBac.13;
Анкир.14; Гангр.1,2,4,14,21)
Канон 52.
Ако неки епископ, или презвитер, не прими онога који се
обраћа (=каје) од греха, него га одбије, нека буде свргнут; јер
тиме жалости Христа, Који је рекао: Pagocm бива на небу за јеgнога
грешника који се каје (Лк.15,7; Мр.2,17). 46) (1Вас.8; VIBac.43,102; Вас.Вел.74)
Канон 53.
Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, не узима ме
са и вина у празничне дане, јер се гнуша, а не ради подвижни
штва (ot' аахr)аtv=због вежбања у gобру- ср.l:Кор.7,5), нека буде свргнут,
јер је жигосан (=сйаљен) у својој савести и постао је узрок саблаз
ни За МНОГе (1Тим.4,2). 47 ) (Ап.51,66; Анкир.14; Гангр.2,21)
Канон 54.
Ако се који клирик затече да у крчми (ev хшtТЈМ:Ссџ=у cвpailluшilly)
једе, нека буде одлучен; осим ако се на путу из (нужне) потребе
заустави у ГОСТИОНИЦИ (ev navooxe:Ccp). 48) (VIBac.9; Лаод.24; Картаг.40)
Канон 55.
Ако неки клирик увреди епископа, нека буде свргнут; јер
"старешини нароgа свога не говори ружно" (ДАп.23,5). 49 ) (Ап.31,39; IVBac.8;
VIBac.34; Лаод.57; Картаг.7)
45
Ј Ништа што је Бог створио није зло, него је све добро у своје време. Канон се
односи на разноразне, старије и новије, гностике, гуруе, псевдо-вегетаријанце и
друге "алтернативце", тј. људе "жигосаних савести" (в. и следећи 53. канон).
46
Ј Нечовештво према било коме, посебно према кајућем се грешнику, противно
је Човекољубивом Спаситељ у грешних Христу и Његовим истинским ученицима.
47
Ј Овај је н:анон сличан 51. и др. канонима, који дозвољавају лични аоgвиг уздржа
вања, асн:езе, али не и лажне аскезе, псевдо-вегетаријанске и др. сличне фарисејске,
болесне скрупулозности код људи, који своје умишљене "подвиге" претпостављају
заједничком искуству и Саборној радости Цркве народа Божијег.
50
Канон 56.
Ако неки (нижи) клирик увреди презвитера, или ђакона,
НеКа буде ОДЛучеН. (IBac.l8; VIBac.7; Лаод.20; Вас.Вел.89)
Канон 57.
Ако неки клирик исмева хромога, или глувога, или слепо
га, или сакатога, нека буде одлучен (в. змојс.19,14). Тако исто и
лаик (=верник). 50)
Канон 58.
Епископ, или презвитер, који занемарује клир или народ,
и не поучава их Благочешћу (tf}v Еiю€~наv=Правој вери и йобожности),
нека буде одлучен; ако и даље остане у немару и лењости, нека
буде СВрГНуТ. 51 ) (VIBac.19; Сардик.ll; Лаод.19; Картаг.71,121,123)
Канон 59.
Ако који епископ, или презвитер, кад је неко од клирика
у нужди, не пружи (му) што је потребно, нека буде одлучен; а
ако настави тако, нека буде свргнут, као убица брата свога. 52)
(Ап.4,38,41; Гангр.7,8; Картаг.37; Теоф.Алек.8)
Канон 60.
Ако неко износи јавно у Цркви као свете (<Ь~аую) лажно на
слављене књиге (та '/JEtЉEnCygacpa) безверника, на штету народа и
КЛИра, НеКа буде СВргнут. 53 ) (Ап.85; VIBac.63; VIIBac.9; Лаод.10,59,60; Карт.24;
Атан.Вел.,Григ.Богос.иАмфил.ОСв.Писму).
48
) "Зла дружења :кваре добре навике" (il.ЭrJ=ocoбune, врлине- 1Кор.15,33). Канон разли
кује крч:му (данас: сумљиво свратиште, ноћни клуб, диско клуб, и сл.) од госfllионице; та
кође разликује нужну потребу од ненужног, свака:квог уживања.
49
) Епископи-Архијереји су слика Христа, и :као глава тела (=Сабрања) Цркве до
стојни су веће части. Презвитери и ђакони су слика руку Божјих, :којима епископ
врши Црквено управљаље, те су и они достојни части (в. следећи 56. капоп и 3онара).
50
) Људи с неким телесним недостатком, инвалиди било :које врсте, достојни су
не само сажаљења, него и љубави и сваке помоћи (в. Пиgалиоп, ad loc.).
51
) Епископ, и свештеник по благослову епископа, дужан је да :клир и народ у
Цркви учи Православљу и йравоживљу, :као стражари домоуправитељ над Домом
Божијим (Језек.3,17-18; Тит.1,7-9). Зато је и трон (=йресшо) епис:копов у Цркви уздигнут
-ради надзиравања, јер то значи назив ейискойос=наgзираtllељ, нagглegaflleљ. А пре
звитери, :као сайресtllолници ( ovvЭgovш) његови, истовремено су му и catllpygнuцu
(o'IJJ.t:n:o-
vot). (3онара). Свакако да "узвишени трон (епископов) не значи надменост" (iJ:n:€gЭgovoc;,
ovx iJ:n:Ego<pgus;), вели Св. Григорије Богослов.
) И Зонара и Валсамон :кажу да се ствари и прилози Цркве зову cupoflluњcкo (:n:•w-
52
xtx.ci), те их зато треба и давати сиротиљи, а свакако и сиромашним :клирицима.

) Многе су хришћанс:ке, црквених писаца :књиге од нечестиваца ис:кварене,
53
многе и лажно подметнуте, лажно насловљене, :као да су од Отаца написане - све
51
<· АПОСТОЛСКИ КАНОНИ <·
Канон 61.
Ако буде каква тужба противу (неког) верника за блудочин
ство, или прељубу, или друго какво забрањено дело, и ако се
то докаже, нека се (такав) у клир не прима.
(Ап.25; IBac.2,9,10; ПВас.6;Трул.33; Анк.12; Неок.1,9,12;
Карт.128; 129,130; Вас.Вел.89; Григ.Нис.5,6; Теоф.Алек.3,6)
Канон 62.
Ако се неки клирик, из људског страха од Јудеја, или Је
лина (=uагана), или јеретика, одрече Христова имена, нека се
искључи (из Цркве); ако ли се одрече имена клирика, нека буде
свргнут; покаје ли се, нека се прими као лаик. 54 )
(I Вас.10,11; Анкир.1,2,3,12; Петр.Алек.10,14;
Атанас. Вел.З; Теоф.Алек.2)
Канон 63.
Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште
(неко) из свештеничког каталога (=н:лира), буде "јео .меса у крви gуше
његове" ,55) или "заgављењо og зверова", или ".мрцињу", нека буде сврг
нут, јер је ово Закон (Божији) забранио (Пост.9,4; Изл.22,31; П3ак.14,21);
а ако је лаик, нека буде одлучен. (VIBac.67; гангр.2)
Канон 64.
Ако који клирик, или лаик (=верник) пође у синагогу јудеј
ску, или јеретичку ("кућу молитве"), да се моли, нека буде и сврг
нут И ОДЛучен. 56 ) (Ап.7,45,70,71; VIBac.ll; Антиох.1; Лаод.6,29,33,37,38)
"на штету народа и клира". Такав је случај са апокрифним "Ј еванђељима" (Томино,
Јеврејско, и др.), са тзв. "Айосtllолским усtllановама" приписаним Св. Клименту Рим
ском, итд. (в. канон 85; Трулски 63). Православна Црква није гонила слободу личног
мишљеља и говореља, него апокрифе, фалсификате, подметачине, протуране као
"реч Божју" међу простим и безазленим члановима Цркве. В. у Апостолском 85.
канону (и под њим наведеним другим канонима) које су Канонске књиге у Цркви.
54
) В. каноне Анкирског сабора (1,2,3), који су нешто блажи према овако сагрешив
шима.
55
) Превод 1Мојс.9,4 код Ћ. Даничића (МТ текст): "Не једите меса с душом љеговом,
а то му је крв". У оба текста (јеврејски мт и Седамдесеторице LXX) реч gуша значи: живоtll.
56
) Синагога је место верског сабрања, те је отуда и за јеретичке скупове употреб
љен исти израз (а ми смо, у загради, то појаснили речју "кућа молитве"). По 3онари, не
ки оно прво свргнуtll односе на клирика, а оно друго оgлучен (нејасно: да ли сасвим од
Цркве, или само од При:чешћа?) односе на лаика. Тако тумачи и Валсамон (в. и Трулски
11). Намера канона је да очува чедност==девственост вере и верносtllи код хришћана
према Христу и Његовој Невести Цркви, док се другачије понашаље сматра као
неверност и прељуба (ср.1Кор.10,8.14-17). Обична посета синагоги није исто што и
"ga се моли у њој". (В и канон 70. и тамо нааомену Патријарха Павла).
52
·:· АПОСТОЛСКИ КАНОНИ ·:-
Канон 65.
Ако који клирик удари (Ааост.олсн:и27) некога у свађи, и једним
га ударцем убије, нека буде свргнут због своје напрасности
(пgол:€tнаv=наглосйlи); а ако је лаик (=верник), нека буде одлучен.
(Ап.27; Прводр.9; Анкир.22,23; Вас. Вел.8,11,43,54-57; Григ. Нис.5)
Канон 66.
Ако се неки клирик затече да пости у Дан Господњи (=Неgе
љу), или у Суботу, осим једне једине (=Велике Суботе), нека буде
свргнут; а ако је лаик (=верник), нека буде одлучен. 57 )
(IVBac.16; VIBac.13,55; Анкир.14; Гангр.18,21; Лаод.29,49,51)
Канон 67.
Ако ко насилује незаручену девојку, нека буде одлучен;
није му допуштено да узме другу (за супругу), него да држи ону
коју је (тако) изабрао, макар да је и сиромашна. (Ivвac.27; viвac.92,98;
Анкир.ll; Вас.Вел.22,25,26,30,69)
Канон 68.
Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, прими од
кога друго (=йоновно) рукоположење, нека буде свргнути он и
који га је рукоположио; осим ако докаже да је (први пут) имао
рукоположење од јеретика. Јер који су од таквих (=јеретика)
крштени или рукоположени, не могу (у таквом стању) бити ни
верНИ(ци) НИ КЛИрИЦИ. 58 ) (Ап.46,47; IBac.8,19; IIBac.4; IIIBac.5;
Лаод.8,32; Картаг.36,48,57,68; Вас.Вел.1,3)
Канон 69.
Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или ипођа
кон, или чтец, или појац, не пости Свету Четрдесетницу пред
> Пост (тј. без уља) забраљен је сваке Суботе и Недеље, макар то било и током Ча
57
сног Поста (једино се у Вели/Су Cyбoilly не једе уље). Св. Епифаније сведочи (Панарион, по
говор, 22) да током целе Педесетнице није било поста. Трулски Сабор (~Санон 13 и ~Санон
55, где је овај канон дословно поновљен) осуђују Римску праксу поста Суботом. "Добар
је пост, али добро нека бива на добар начин. Ако неко постећи преступа установе
Апостолске и Отачке, нека чује: да добро није добро када не бива на добар начин"
(3онара, понављајући Св. Симеона Новог Богослова). Ипак, и сами Св. Оци остављали
су могућност да неко, само из нелицемерног (не фарисјеског), личног завета, узме
да строго пости 10, 20 или 40 дана. (В. и ~Санонl. Теофила Александријског).
58
В. и канон 1. Св. :Кипријана :Картагенског. Овај Свети Канон данас посебно по
>
гађа псевдозилоте тзв. "старокалендарце", који се и "прекрштавају" и "прерукопо

лажу" по два или више пута, кад год мењају страну: прелазећи од православних
у неку од "зилотских" група, или кад прелазе из једне групе у другу. (В. о томе на
шу књигу 8аблуgе рас~Солниюi illзв. "Cillapo~Caлeнgapaцa", Требиње-Врњци 2004 2).
53
Пасхом, или среду, или петак, 59 ) нека буде свргнут, осим ако
није био спречен телесном немоћи; а ако је лаик, нека буде
ОДЛучеН. (Трул.29,56,89; Гангр.19; Лаод.49,50,51,52; Дион.Алек.l;
Петр.Алек.15; Тим.Алек.8,10)
Канон 70.
Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон, или уопште
(неко) из каталога клирика, пости заједно са Јудејима, или пра
знује са њима (њихове празнике), или прима од њих празничне
дарове (s€vш=йразничнајела), као: пресне хлебове или нешто слич
но, нека буде свргнут; а ако је лаик (=верншс), нека буде одлучен. во)
(Ап.7,64,71; VIBac.ll; Антиох.l; Лаод.29,37-39; :Картаг.63,73,106)
Канон 7Ј~.
Ако неки хришћанин принесе уља у светилиште незнабо
жачко, или у јудејску синагогу, или свеће пали, кад су праз
ници ЊИХОВИ, НеКа буде ОДЛучен. (Ап.7,64,70; VIBac.l1,94; Анкир.7,24;
Антиох.l; Лаод.29,37,38,39; :Картаг.21,63)
Канон 72.
Ако неки клирик, или лаик (=верник), однесе из Свете Цркве
восак или уље, нека буде одлучен, и да (враћајући) дода петину
уз ТО ШТО је узео. 61 ) (Ап.25,38,73; Антиох.25; Прводр.lО; Григ.Нис.8)
Канон 73.
Посвећени сасуд златни или сребрни, или тканину (из Цркве),
нека нико не узима за сопствену употребу, јер је то безаконо.
А који се у томе затече, нека се казни одлучењем. (Ап.25,з8,72;
Прводр.lО; Григ. Нис.8; :Кирил Алек.2)
59
) "Запази да канон ставља у исти ред Пасхалну Св. Четрдесетницу и Среду и
Петак!"(3онара). Валсамон пак запажа да у (Апостолска) време, кад је овај канон изре
чен, није било других постова осим Среде, Петка и Пасхалног Поста (Четрдесетнице).
60
) Јудеји не прихватају Христа као Бога и Спаситеља, те отуда учешће у љиховим
верским обредима представља презир према Господу Христу; а ако такав члан
Цркве и није сагласан са Јудејском вером, онда је он свакако саблазан простијим
хришћанима (1:Кор.8,7-13- Зонара) и презире Црквена предаља (Валсамон). "Извр
шаваље (канонског) захтева да избегавамо општеље у верским стварима, због опа
сности за своју (или наших ближњих) веру, никако не може значити нетрпељивост
и непријатељство према (Јеврејима) и другим људима других вера, са којима нас
везује општа људска природа, порекло од истих прародитеља (Адама и Еве) и од
Бога дарована нам свима морална и духовна слобода". (Патријарх Павле, књ. 1,66).
61
) Канони 72. и 73, говоре о сличноме. Валсамон каже да канон 72. не говори о крађи,
јер би тада кривац чинио светотатство (=крађу свешшеног), и следи му друга, већа
казна; него ако је неко од служећих у Цркви узео то да би можда с неким поделио
54
·:· АПОСТОЛСКИ КАНОНИ·:·
Канон 74.
Епископа, који је за нешто оптужен од веродостојних људи,
неопходно је да га позову (околни) епископи; ако се одазове, и
призна (6~-toЛoytian), или буде изобличен (=gокаже се), нека (му) се
одреди епитимија. Ако ли позиван, не послуша, нека се позове
и други пут, шаљући по њега два (друга) епископа. Ако ни тако
не послуша, нека се позове и трећи пут, пославши по њега опет
(друга) два епископа. А ако и то презре и не одазове се, нека Са
бор изрече противу њега оно што сматра (да заслужује), да не би
он помислио да ће, избегавајући (суд), нешто (тиме) добити. 62 )
(Ап.34,37,75; IIBac.6; IVBac.9,17,19,21; VIBac.8; Ант.14,15,20; Лаод.40; Сард.4;
Карт.8,10,11,12,15,18,19,59,104,107,128, 129,130,132; Прводр.13; Теоф.Алек.9)
Канон 75.
Нека се не прима јеретик да сведочи противу епископа,
али ни само један верник. Јер треба "на усmи.ма gва или illpи cвegmca
ga ocillaнe свака реч" (Мт.18,16; 1Тим.5,19). 63 ) (IBac.2; IIBac.6; Антиох.14-15;
Картаг.59,131,132; Теоф.Алек.9)
Канон 76.
Епископ не треба, ради угађања брату, или сину, или друго
ме рођаку, да поставља на епископско достојанство кога хоће;
јер није праведно да поставља наследнике епископства, и оно
што је Божије да уступа човечијој угодности; нити треба Цркву
Божију стављати под власт наследника. А ако неко то учини,
хиротонија нека буде ништавна, а он нека буде кажњен одлу
чењем. 64) (Ап.1,30; IBac.4; VIIBac.3; Антиох.19,23; Картаг.22,49)
или принео другде. (Милаш је погрешно превео: "да петоструко поврати"; Аристинов пре
вод је бољи: "ga вpaillu украgено и још йеШину illoza").
62
) Тумачи овог н:анона се слажу да епископ треба бити три пута позиван, сваки
пут преко друге двојице, а не да буде суђен одмах после првог неодазивања Сабору.
Временски рок између три позива није прецизиран. Епископа суди Сабор.
63
) Сходно савету Ап. Павла Тимотеју (I 5,19), ни на презвитера не треба примати
оптужбу и сведочеље једног верника, него бар два или три. (Јеретик се искључује и
из тужбе и из сведочења, због његове пристрасности и пакости према Цркви). Зонара вели
да сада, у љегово време (12. век), ни два сведока нису прихватљива (него бар 3), ако
се ради о оптужби због :које би дотични епископ био свргнут.
64
) Епис:копство је gap благодати Духа Светога, а не даје се као неко наслеђе. По
канонима (Аншиохијски23, Каршагенски32), епископ не може ни стечену имовину током
епис:копства (осим породичног наслеђа тестаментом) оставити у наслеђе коме хоће, а
камоли епис:копство. Валсамон (12. век) наводи пример митрополита Филипупољ
с:ког, :који је поднео оставку под условом да Сабор постави љеговог е:конома за
наследника, па га Сабор није послушао. Јер се епископи постављају од Сабора, а
не наследио. (В. Трулски 33. канон донет против праксе наслеgног клира у Јерменији).
55
Канон 77. 65 )
Ако је неко инвалид (avan 11 go~) у око, или с повређеном ногом,
а достојан је епископства, нека буде (постављен); јер га телесна
мана не погани, него (само) душевни порок (погани човека).
(Ап.22,77)
Канон 78. 66)

А глуви и слепи нека не постаје епископ, не као да је опога
њен, него да не буде сметње у Црквеним делатностима.
(Ап.22,78)
79. Канон
Ако ј е неко бесомучан (сюС~оvа E'xn =ђавоиман), нека не буде кли
рик, нити да се са вернима моли; а ако се очисти (=озgрави), нека
буде примљен; и ако је достојан, нека буде (клирик).
(VIBac.60; Тимотеја Алек.2,3,4,14)
Канон 80.
Онај који је из незнабожачког живота (тек) пришао (Цркви)
и крстио се, или се пак из неваљалог (сра(/Лr]~=йоквареног) начина
живота тек обратио, није праведно да одмах буде произведен
за епископа (1Тим.з,в). Јер је неправедно да онај који још није
искуство показао (=није аосшао искусан), постане учитељем других,
осим ако се негде то догоди по Божијој благодати. 67 )
(IBac.2; VIIBac.2; Неок.12; Лаод.3,12; Сард.lО; Прводр.17; Кирил Алек.4)
Канон 81.
Рекли смо (канон в) да епископ, или презвитер, не треба да се
упушта у јавне службе (&юtх~ан~=уйрављања), него само да се бави
(ngoaevxшgeтv) Црквеним службама. Нека се, дакле, убеди или да
то (више) не чини, или нека буде свргнут. Јер, по заповести Го
спод~ој: "Нико ne може gва госйоgара служийlи"(мт.в,24).
(Ап.6,20,83; IVBac.4,7; VIIBac.lO; Прводр.ll)
65
> Канони 77. и 78. говоре да у Новом Завету не важи старозаветна забрана свештен
ства човеку са било каквом телесном маном (чак ако, по Старом Закону, стекне ману
током свештенства, мора престати да служи), осим ако је то мана :која би га спречавала,
или му сметала, да правилно и одговорно свештенослужи (=канон 78).
66
> Овај 78. канон наставља претходни 77. канон.
67
> Пример брзог, после обраћења, удостојења благодаћу Божијом узвишене служ
бе у Цркви био је Апостол Павле (ДАп.9,15), и низ других Светих епископа :кроз ис
торију Цркве (Св.Кипријан, Св.Нектарије Цариградски, Св.Амвросије Милански).
56
Канон 82.
Не одобравамо да се робови постављају у клир без приволе
господара (својих), на огорчење оних који их имају, јер то ствара
преврате у домовима (ср. 1Кор.7,21; Еф.6,5-8; Тит. 2,9). Али, ако се нађе
неки роб да је достојан за рукоположење на степен (свештенства),
као што се и наш Онисим показао (Филим.lО-19), и господари дају
приволу и ослободе га и из куће отпусте, нека буде (рукоположен).
(Ап.6,81,83; IVBac.4; VIBac.85; Гангр.З; Карт.64,82)
Канон 83.
Епископ, или презвитер, или ђакон, који је у војној служби,
и хоће да задржи и једно и друго, то јест и римску власт (agx~v)
и свеmтеничку управу (бюСхТЈаtv), нека буде свргнут. Јер, "шillo је
царево- цару, а шillo је Божије- Богу" (Мт.22,21). 68 ) (Ап.6,81; IVBac.3,7;
VПBac.lO; Карт.16; Прводр.ll; Вас.Вел.55)
Канон 84.
Ако неко, преко правичности, увреди цара, или (народног)
старешину (2Мојс.22,28; 1Петр.2,17; 1Тим.2,2), нека подлегне казни; и
ако је клирик, нека буде свргнут; ако ли је лаик, нека буде од
лучен. 69 ) (Апост. 55,56)
Канон 85.
Нека вам свима, клирицима и лаицима (=вернима), буду по
што ван е и Свете књиге (ове), Старога Завета: Мојсијевих пет:
Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Поновљени Закони;
Исуса Навина једна; Судија једна; о Рути једна; Царства четири;
Паралипомена (тј.) књиге Дневника две; Јездре две; Јестире
једна; Макавеја три; о Јову једна; Псалтира једна; Соломонове
68
Ј Под војном службом (о•gа"tf(а.=коннь.стко) тумачи канона схватају не ношење или
употребу оружја, што је искључено, него неке службе у или око војске. Канон. 7.
Халкидонски још је строжији. Подразумева се да изрицању казне претходи опоме
на починиоцу (Валсамон).
69
) И поред свег поштовања према цару и народним старешинама и властима,
тумачи канона с правом примећују да је дозвољиво аравеgн.о критиковати цара,
или народног старешину, ако не поступа правилно. Наводе и пропис из Царских
књига (у Номоканону наслов 9, гл. 36), који каже: "Ако неко ружи цара не кажњава
се, нити подноси ишта тешко и грубо. Јер, ако је то рекао из површности -за пре
зир је; ако ли из лудости - за сажаљење је; ако ли због нанете му неправде - за
праштање је". Царски закон додаје да то треба ипак казати цару, и он ће, по как
воћи дотичне личности, просудити да ли ће се дотичном опростити или казнити.
Међутим, тумачи додају да и речи аравич.н.е критике, што овај канон иначе допушта,
ако су преоштре, често и оне бивају схваћене као увреда цару или властима.
57
три: Приче, Еклисијаст (=Пройовеgншс), Песма над песмама; Про

рока дванаест (малих); Исаије једна; Јеремије једна; Језекиља
једна; Данила једна. Ван овога пак, нека вам буде још казано
да ваши млађи изучавају Премудрост многоученога Сираха.
А наше (:књиге), то јест Новога Завета: Јеванђеља четири:
Матеја, Марка, Луке и Јована; Павлових Посланица четрнаест;
Петрове Посланице две; Јованове три; Јаковљева једна; Јудина
једна; Климентове Посланице две.
70
) Текст у [... ] на крају овог 85. uравила: [И Ycillaнoвe (Aaocilloлcкe) које су мноме Клименillом
за вас еаискойе у 8 књига изgане, које не illpeбa свима објављиваillи, јер у њима има Шајансillвенога] -
сигурно је касније интерполиран (=убачен) руком некога за кога Оци Петошестог
Васељенског Сабора (у 2. канону) с правом кажу да је "неправославан" и фалсифика
тор, јер тзв. Auocilloлcкe Установе нису дело Св. Климента Римског (из 1. века) него
каснија компилација из више старијих текстова, са додатним елементима унетим
из аријанске средине, у другој половини 4. века. (D. Hagedorn, Der Hiobkommentar der
Arianers Julian, Berlin /PTS 14/, 1973, р. IX-LVII, доказује да су Aaocilloлcкe Ycillaнoвe у задњој, да
нашњој верзији, дело једног аријанца - евномијевца, сиријског порекла, из 4. века, који се
звао Јулијан). На крају тих Auocilloлcкиx Ycillaнoвa придодани су и ови Канони Светих
Апостола (85 на броју), који су иначе православни и од Цркве признавани, и које
није ни саставио ни кодификовао овај јеретик, јер њих наводи неколико претход
них Сабора Православне Цркве (Анкирски 314.г., Неокесаријски 315.г., Први Васељенски
325.г., Гангрски 340.г., Антиохијски 341.г.).
) Као што је познато, канон књига Светога Писма, посебно Новога Завета, није
71
у првим вековима још био свуда подједнако одређен и држан. (Број књига Старог
Завета је овде дат како је Црква наследила од Јудејске заједнице, пре но што су их рабински
Масорети ограничили на свега 22 I<њиге; ипак нема Јудите, Товије, Варуха, Посланице Је
ремијине и Премудрости Соломонове). У овде набројаним новозаветним кљигама нема
ОШкривења, а имају 2 Посланице Климента Римског. У наведеним канонима, испод
текста овог 85. канона, види се које су књиге Светог Писма убрајали у Црквени ка
нон други Св. Оци и Св. Сабори. Ово показује да је Црква Божија постојала и жи
вела Светим Духом Утешитељем и пре писаља и уношења у канон књига Новог
Завета. Јер, уствари, Црква Христова је Духом Светим творац=писац Светога Писма,
а не да је Свето Писмо старије од Цркве, него је оно унутар Цркве написано и од
заједнице Цркве усвојено (ср. Јн.14,16.17.26;16,13;21,24) као Богооткривено записано
(уз оно усмено и оно у аракси) Предаље Истине. - В. и 2. канон Св. Атанасија.
- Сасвим на крају 85. Канона, после речй: "И Дела наша Ааосшолска", у неким ста
рим рукописима и код извесних издавача ових канона стоји и овај додатак: "И ово
вам је, о еаискоаи, og нас зааовеђено о канонима. А ви, ако бygeille ocillajaли у њима, бићеillе
саасени и имаћеillе мир. Ако ли не aocлyшaille, бићеillе кажњени и имаћеillе вечни paill међу
собом, аоgносећи казну (blx'l]v) каква оgговара неаослушносillи. А Бог, Јеgини Вечни (а·iош~,
или др. ркпс.: ay€VVТ)tO~=Cвazgacyшillи или: Нерођени) и [др. ркпс.: кроз Хрисша] Cillвopиilleљ свега,
ga вас све сјеgини свезом мира у Духу Cвeilloмe, и yillвpgи вас у сваком gобром gелу неаоколе
биве, бесарекорне, неuорочне, и ygocillojи за вечни живоill са нама, аосреgнишillвом Љубљенога
Дeilleilla Љеговог (л:шоо~ avtou) Исуса Xpиcilla, Бога и Cuacиilleљa нашега, са Којим [др. ркпс.:
кроз Којега] Љему Самоме наg свима Богу [и] Оцу слава, са [у] Свеillим Духом Yilleшиilleљeм,
caga и увек и у векове векова. Амин". Тај додатак, не потичући свакако од Светих Апо
стола, срочен је и придодат од поменутог аријанског компилатора овог зборника
тзв. "Ааосillолских Ycillaнoвa", насталог у
4. веку, а лажно приписаног Св. Клименту,
заједно за тзв. Псевgоклименillинама. За тај компилаторски зборник "Ааосillолских
58
[И У станове (Апостолске) које су мноме Климентом за вас еписко

п е у осам књига издане (щ?ооnЕсрwvrн.t€vш=йроглашене), које не треба
свима објављивати (ou ХQЧ orн..tootEvнv tnl nav-т;wv=мeђy свима расйрављайlи),
јер у њима има тајанственога.Г 0 )
И Дела наша Апостолска. 71 )
(Лаод.60; Карт.24; Атан.2; Гр.Богос. и Амфил. ОСв.Писму)
Црква Св. Апостола Петра и Павла (Пера Хорион-Нису, Кипар, 10. век)
са фреском Деизис: Богомати са Христом и Св. Ап. Петар и Павле
Ycillaнoвa" и Псевgоклименtllине каже Св. Фотије Цариградски (редактор Но.мокапопа):

"У свим тим кљигама (Псевgокли.мепmипа.ма), које нису малобројне, видимо да је то
дело препуно бесмислица (ато:тсч 1.нiтwv=пеу.меспосi11й), и пуно је хула на Сина Божијег,
сходно Аријевом схватаљу. А тзв. Ycillaнoвe изгледа да само за три ствари подлежу
критици: за зло квареље (хахо:тсf...аатСа=фалсификацију), које није тешко разобличити;
за то што у нечему руже (:књигу) Поновљених Закона, што је лако разоткрити; и још
(треће): због јереси Аријанизма, које (три грешке) би требало енергично побити"
(Виблиоmека, 112/113). - Ово исто мишљеље Св. Фотија, додајемо ми, важи и за тзв.
"Лuillypгujy Aйoctlloлcкux Ycillaнoвa" (у 8. :књизи "Ycillanoвa"), што треба да знају они
који је преводе и издају код нас, и тиме као да желе да се она и служи у Православ
ној Цркви! (В. најновије издање Aйocilloлc/i:Ux Ycillanoвa М. Metzger, Les Constitutions Apostoliques,
t. I-III, /Sources Chretiennes, N2 320,329,336/, Cerf-Paris, 1985-7, где је наведена сва важнија релевантна
литература. За аријанс:ки-евномијанс:ки :карактер тзв. Литургије Айосillолских Ycillanoвa в.
студију Архиеп. Париског Георгија (Wagner): Archeveque Georges Wagner, Une liturgie anomeene,
у: La Liturgie, Experience de l'Eglise. Etudes liturgiques /Analecta Sergiana, 1/, Paris 2003, 129-143).
59
Свети Васељенски Сабор
(фреска у Богородици Љевишкој /детаљ/, Михаил и Евтихије Астрапа, 1305.г.)
КАНОНИ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА )
1
Свети ПРВИ ВАСЕЉЕНСКИ Сабор (325.г.)
«ПОСЛАНИЦА Сабора у Никеји Египnавима 2 )

Светој и Великој благодаћу Божијом Цркви Александринаца и
љубљеној браћи у Египту и Либији и Пентапољу, Епископи, сабрани
у Никеји и Велики и Свети Сабор саставивши - (шаљу поздрав:) Радо
вати се у Господу!
Пошто нас је благодат Божија и богољубезњејши цар Констан
тин (Велики: 306-324-337.г.) сабрао из разних области и градова, и одржан
је у Никеји Велики и Свети Сабор, сва:ка:ко се показало неопходним
да се од Свештеног Сабора и вама упути писмо, да бисте знали шта
је све покренуто и испитано, а шта је одлучено и потврђено. Као прво
>О првих Шест Васељенских Сабора имамо кратак резиме њиховог рада и одлука
1
у 1. канону Трулског Сабора (691.г.). Иначе, о Васељенским и Помесним Саборима

постоје бројни стари кратки текстови, епонимни и анонимни описи времена
одржавања, састава, тематике рада и одлука тих Сабора. Један такав (анонимни)
текст, преведен на старосрпски, унет је и у Светосавски Но.моканон. У Атинској
Синйlаi.ми (том 1) објављена су 4 таква текста: Св. Патријарха Германа I (из 8. века),
једног анонимног, затим Св. Патријарха Фотија (из Писма Михаилу кнезу Бугарском),
и најзад Митрополита Родоског Нила (15. век, који набраја девет Васељенских Сабора,
убрајајући и Фотијев Велики Сабор 879-880.г. и Исихастичке Саборе 1341-51.г.). - Ми смо
овде превели описе Седам Васељенских Сабора (нема описа Трулског Сабора) од Св.
Патријарха Фотија Цариградског (из његове Посланице Михаилу кнезу Бугарском - текст
уPG 102, 632-656; Р6./. Л1']-ПотЛђ, Evvтayf.!.a т&v .ЭEiwv xa'L LEQWV xavovwv, т. I, 374-388; ново критичко изд.
B.Laourdas-L.G. Westerink, Photii ... Epistиlae et Amphilochia, vol. I, Leipzig, 1983, рр. 4-16).
2
Ј Свети Први Васељенски Сабор Никејски (325.г.), осим Си.мвола Вере, и 20 Канона,
саставио је и упутио ову Посланицу Цркви Алексанgријској (текст код Св. Атанасија, у
прилогу списа О Никејском Сабору, 36; такође у Les Conciles Oecumeniques, р.56-62), којом По
сланицом братски и очински жели да, иако су њихов Архиепископ Александар и
већи број египатских Епископа били учесници истог Сабора, обавести их, из пошто
ваља према пуноћи Цркве у којој је искрсао разлог одржавања Сабора (=јерес Арије
ва), о својим одлукама: свргнућу Арија и два аријанска епископа из Египта, затим
решењу Мелитијанског раскола у Египту, и одлуци о заједничком празновању
Пасхе. Овај Црквени, Ойlачки и Саборски смирени пример за свако је подражавање
и данас. Јер одлуке Сабора тичу се пре свега ПуноЛе Цркве, Hapoga Божијег и ње
говог спасења у заједништву Праве вере и благодати Св. Тајни у Цркви.
61
·:·КАНОНИ ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
од свега: испитано је све о безбоштву и безакољу Аријевом и оних

са њима, у присуству Богољубезњејшег цара Константина. И свегла
сно б:й: одлучено: да се анатемише његово безбожно вероваље, и бого
хулне речи и називи које је употребљавао, хулећи Сина Божијег и
говорећи: "да је из небића" и "пре рођења није био" и "беше некад
кад не беше", и говорећи да је Син Божији самовлашћу био пријем
чин за порок и врлину, 3) и називајући (Га) саздаљем и створењем.
Свети Сабор је све то анатемисао, не подносећи ни да чује (то) безбож
но вероваље, и безумље, и богохулне речи.
И све то о њему, какав је крај добило, свакако сте или чули или
ћете чути, да не изгледамо да смо оклеветали човека, који је за сопстве
ни грех примио достојну плату. А толико је његово безбоштво ојача
ло да је придобио и (епископе) Теону из Мармарике (крај Александрије) и
Секунда из Птолемаиде (у Пентапољу), који добише исто што и он.
Али, пошто (вас) благодат Божија ослободи од тог злославља (=ка
коgоксије) и хуљења тих лица, која се дрзнуше да учине раздор и деобу
одувек мирољубивог народа Египта, остало је било (да се реши) и дрс
кост (лgол€тна) Мелитија (расколника) и оних од њега рукоположених;
и зато и о том делу објављујемо вама, љубљена браћо, шта је Сабор
одлучио. Изволи се, дакле, да, пошто се Сабор човекољубивије понео,
-мада по акривији (хата тovaxgt~flЛ6yov=aoшaчнocillu) он није био достојан
никаквог опроштаја 4)- да Мелитије остане (као епископ) у своме граду
(Ликопољу) и да нема никакве власти, нити да поставља, нити да
хиротонише, нити да се појављује под тим изговором у другом насе
љу или граду, него само да има голо име части (епископа). Они пак
који је он поставио, пошто буду тајинском хnротонијом потврђени
(од Аеп. Александријског), 5 ) да се примају у општење, под тим условом:
да имају част (епископа) и да литургишу, али да буду други после свих
зЈ Ово је схватање од Арија примио и заступао Теодор Мопсуестијски, кога је, уз

остало, и зато осудио
V Васељенски Сабор (553.г.). Отац Јустин (Поповић), као профе
сор Догматике, оборио је на докторском испиту једног кандидата зато што је засту
пао ову заблуду јеретика Арија и Теодора Мопсуестијског.
4
Ј Реч је о Мелитију еп. Ликопољском у Тиваиди (Горњи Египат), који се био одмет
нуо у раскол још у време Св. Свештеномученика Петра Александријског (ЗOOtЗll)
и наставио тај раскол и за време епископа Александра (313t328), па и после за вре
ме Св. Атанасија Великог (32St373), који Атанасије је жалио што је Никејски Сабор
био снисходљив према Мелитију, јер су ту снисходљивост злоупотребили Мелити
јеви епископи, здруживши се са Аријанцима против Атанасија.
5
Ј Недовољно јасан израз: џ:uatrJXWtEQЏ :XEtQotov(џ ~E~шw~€vtщ (Дјејанија Вселенских Собо
ров: "утврђених тајанственим рукойоложење.м", док В. Болотов преводи са: "уШврђење goбuja og
боље руке"! штоупућујеверов. на други текст), али који свакако значидајеАеп. Алексан
дар Александријски потврђивао (поновном хиротонијом или хиротесијом) љихово
свештенослужење и епископовање, ако су, и када, наслеђивали Православног
епископа, како Посланица вели даље. Обичај примаља (расколниюi) додатним "аолага
њем руку" на њих практикован је и касније (в. даље 8. канон и найо.мену 22).
62
свештенослужитеља (=eauc"oaa) који су у свакој области и Цркви (rсаQш

хСџ xa't tххЛ'I']аСџ) постављени од најчаснијег брата нашег и саслужитеља
Александра, тако да они немају никакве власти да постављају оне
који им се допадају, или да подносе имена (на гласаље), или уопште
да нешто чине без сагласности епископа Католичанске (=Православне)
Цркве који су под Александром. А они (епископи) који, благодаћу Бо
жијом и вашим молитвама, нису ниукаквом расколу, него су беспре
корни у Католичанској и Апостолској Цркви, они да имају власт и
постављати и изабирати имена достојних за клир, и уопште да чине
све по закону и установи Црквеној (хш:а v6~-tov xa't ~ю!lov tov txxЛ'I']aLaatLxov).
Ако се деси да почине (=у .мре, епископ) од оних у Цркви, тада нека
узлазе у част почившега они који су недавно примљени, само ако
се покажу достојни, и ако народ хтедне да тога изгласа, и потврди (га)
Александријски (Архи)епископ. Ово пак свима је другима допуштено,
а Мелитијевом лицу још није то исто одлучено (=gозвољено), због његовог
давнашњег нереда и због површног и нерасудног његовог мишљења,
(зато) да му се не да никаква власт или ауторитет, човеку који може
опет створити исте нереде.
Ово је оно што је значајно и важно за Египат и Најсветију Цркву

Александринаца, а ако је нешто друго канонски или догматски одлу
чено у присуству господина и најчаснијег Саслужитеља и Брата на
шег Александра, он, дошавши, тачније ће вам пренети, пошто је био
и господар и учесник (xa't ю.JQLO<; xa't xoLvwvo<;) онога што се догодило.
А благовестимо вам (и) о сагласности (празноваља) Свете Пасхе:
да је вашим молитвама остварен и тај део, тако да ће сва браћа на
Истоку, који су раније служили (Пасху) саЈудејима, од сада је држати
сложно са Римљанима и вама, и свима нама, који од старине са ва
ма држимо Пасху. 6)
Радујући се, зато, због достигнутих успеха (to'i<; xatoQ~kбflam) и због
општег мира и сагласности, и због искорењења сваке јереси, прими
те са вишом чашћу и већом љубављу Саслужитеља нашег, а вашег
(Архи)епископа, који нас је обрадовао (својим) присуством, и у том
узрасту толики труд поднео да би било мира и код вас.
Молите се пак и за све нас, да ово што је добро одлучено, то и ос
тане поуздано, -кроз Сведржитеља Бога, и кроз Господа нашег Исуса
Христа, у Духу Светоме, Којему слава у векове векова. Амин.»
в) Никејски Свети Први Васељенски Сабор је убедио маљину Цркава да од Крсно

васкрсне Пасхе (14. Нисана, било :који дан падне) пређу на Васкрсну= Неgељну Пасху већине
Цркава (:која пада после Јеврејске, празноване 14. gана првог месеца /Изл.12,2; 13,4: званога
Авив, касније назван Нисан, који захвата Март-Април/, док хришћанс:ко празновање бива увек
после пролећне равнодневице, и то после пуног месеца иза равнодневнице, и у Недељу /увек
Недељом/ :која затим прва дође, тако да се Васкрс никад не поклапа са Јудејском Пасхом,
:која (тј. 14. Нисан) може пасти у горенаведену Недељу, у :ком случају се Хришћанс:ка Пасха
помера за следећу Недељу).
63
ПРВИ Васељевс:ки: САБОР
(текст Св. Фотија, из Посланице Михаилу кнезу Бугарском)*)
«Први и Васељенски Свети Сабор одржан је у Никеји Витиниј

ској (325.г.), скуп 318 Божанских Архијереја, који су имали у рукама
суд о Истини. Од њих су први били: Александар, који добивши Цари
градски архијерејски престо управљаше (љиме), муж поштован због
дубоке старости и сродне јој разборитости, блистајући животом и
преподобношћу мислИ и тачношћу вере, имајући својствену му мно
гу слободу пред Богом. И такође Силвестар и Јулије, Римске Цркве
знаменити и чувени председници, од којих ниједан није дошао (на
Сабор), него су послали Витона и Викентија, сваки уместо себе, у
време свога архијерејства, да они буду присутни заједничком Сабра
њу, људе који сууважавали врлину и били по достојанству презвите
ри. Њима је придружен и епископ Кордове, који је у време јелин
ских (=незнабожачких) гоњења обистинио своје назвање, јер се називао
Осија (=Преаоgобни), и сачувао је своје исповедање (вере) неупрљано од
идолопоклонства. И Александар Александријски био је присутан,
блистајући свештеним подвизима, а са собом је водио и саборца Ата
насија, који је тада предводио чин ђакона, а не много после (тога)
постао (му) је и наследник архијерејског престола. А беше присутан
такође и славни Евстатије, украс Цркве Антиохијаца, блистајући
чистотом вере, и достојан дивљења због мудрости речИ и мислИ. Са
њима беше и Ј ерусалимски Макарије, многим видовима врлина
похваљиван. И многи други (беху), који су апостолским харизмама
( =gаровима) и мученичким страдањима блистали, од којих је Пафнути
је (Тиваидски), и Спиридон (са Кипра), и Јаков (Низибијски), и Максим,
познати добри и дивни Прваци доброга и дивнога Сабрања. Поврх
свих њих блистао је велики и достославни Константин (цар), који
управљаше скиптром Римске власти, који сабираше Сабор и својим
присуством га чињаше сјајнијим.
Од толиких и таквих (људи) састављен б:й: онај свештени Збор,
судећи неког Арија новатора, због злочешћа (=неаравославља), и утврђу
јући Апостолску и Божанску проповед (Истине). А беше тај несрећник
(Арије) пореклом из Александрије, убројан у клир тамошње Цркве,
и узишавши на степен презвитера, најпре против свога пастира узди
же горду мисао, а одатле против Општег Пастира и Господа продужи
*)Овај, од нас додат, текст Св. Фотија в. у Lvvtay~ta 1,374-388 (PG 102,632-656).
64
безумље. Јер Сина и Логоса Божијег- о дрског ли онога и језика и

разума! - низводио је до твари и створења, не хотећи да схвати ни
оно од свих заједничко и самонаучено признање: да је сваки син
исте суштине и природе са родитељем; и ко сина ставља међу створе
ња, тиме је и оца (му) назвао створењем. Као што и ко (Бога) Оца испове
да да је творачке суштине и вечне природе, исповедиће уједно да је
и Син једне исте (суштине и природе). Јер (иначе), где је та аутентич
ност синовства, ако је Отац једне суштине, а Син друге? И како неће
(отуда) произаћи многобоштво јелинске заблуде, ако је Божанство
расецано на мању и већу суштину, и ова је одређивана као први и
творачки и старији Бог, а она разликована као други Бог, и слуга, и
скорашњи? То су, дакле, плодови Аријевог сејања зла (=јереси).
Но овога, као имајућег уста хулна против Створитеља, Свеште
ни Сабор је лишио свештенства, а његову најбезбожнију и богобо
рачку јерес подвргао је анатеми. Сина пак и Логоса Божијег (Оци
овог Сабора) свештенословећи (i.ц~oЛoyt1aav-cEt;)**) јасно објавише да је једно
суштан и једноприродан и савечан Родитељу Оцу, и да је једне исте
власти и Господства, како говоре Божанске изреке (Св. Писма) и зајед
нички догмати благочестивих (=аравославних); добро знајући да, као
што је сводити Тројично Једноначалство и Господство на једно лице
- јудејска и христомрзно (учење), тако је и расецати у неједнаке
природе Надсуштаствено и Надприродно и Јединствено Божанство
- јелинско многобоштво. У томе је, дакле, (и о томе држан) Свети и Ва
сељенски Први Сабор.»
(Први Васељенски Сабор у Никеји саставио је Си.м..вол вере /првих 8.

чланова/, и донео је и 20 канона, :које у наставку доносимо).
Св. Први Ва.сељ. Сабор

(фреска у Терапонтовом
Манаст., Русија, око 1500)
**) Овај израз, и многи други у овом тексту, показују Св. Фотија као великог бо
гослова, за кога је illeoлoiuja: свештеиословље о Свесветој Тројици.
65
Свети Први Васељенски Сабор
(икона, у Ман. Хиландару, 16.в.)
КАНОНИ ПРВОГ Васељенског Сабора
Ни к е ј с к о г (325.г.) 7 )
Канон 1.
/0 самоуш:копљеницима и онима :које други обезудише/ 8 )
Ако је неко у болести оперисан (=ушкойљен) од лекара, или
је од варвара обезуђен, такав нека остане у клиру. Али, ако је
неко (у :клиру), будући здрав, сам себе обезудио, такав, по испи
тивању, треба да престане да припада клиру, и убудуће не треба
ниједног од таквих узводити (у :клир). А као што је јасно да је
ово речено за оне који ово дело чине намерно и усуђују се сами
себе обезуђивати, 9 ) тако (је јасно) да, ако су неке варвари или
господари учинили евнусима (=ушкойљеницима), а иначе се нађу
достојни, такве канон 10 ) допушта у клир. (Ап.21-24; Прводр.s)
7
Ј На почетку свог тумачеља Св. Канона Никејског Сабора Јован 3онара (12. век)
каже: "Овај Свети и Васељенски Сабор био је за царевања Константина Великога,
када се сабраше 318 Светих Отаца, против Арија, бившег свештеника Александриј
ске Цркве, који је хулио против Сина Божијег, Господа нашег Исуса Христа, гово
рећи да Он није једносуштан Богу и Оцу, него да је створеље, и да 'беше када (Га)
не беше'; којега (Арија) је свргао овај Свети Сабор и анатемисао са једномишљени
цима љеговим; а одогматио је (=goгмaillcl(u изреl(ао) да је Син једносуштан Оцу Щюу~-t<itюЕ
б'Е 6~--toovotov tФ Пач;}l tov 'Yt6v) и Бог Истинити, и Господар и Господ, и Саздатељ свих и
свега створенога, а не саздање, нити пак створеље. Овај пак у Никеји Сабор назива
се Први, бројан према Васељенским (Саборима). Јер пре љега беху разни Помесни
Сабори, но овај, будући Први од Васељенских, стављен је и испред других који
беху пре љега, то јест онога сабранога у Антиохији против Павла Самосатског
(268.г.) у време цара Аврилијана (=Аврелије Клавдије: 268-270); и онога у Анкири (314),
на којем је расправљано о томе како треба примати оне који се у време гољеља
одрекоше вере и покајаше се; и онога у Неокесарији (315), на којем су донети ка
нони о Црквеном поретку". (2:vvtay~-ta 2,113; PG137, 217-220).
вЈ Сви кратки надиаслови Светих Канона /које смо ставили у заграде/ потичу из
старих рукописа.
9
Ј Изгледа да је овај канон настао поводом свештеника антиохијског Леонтија,
који је становао са неком млађом девојком Евстолијом, па да би избегао оптужбе,
а остао да живи са љом, сам је себе кастрирао, због чега је од Св. Евстатија Антио
хијског (324-330.г.), председавајућег на овом Никејском Сабору, био рашчиљен.
(Тај је Леонтије 344.г., као присталица Аријанске јереси, постао епископ Антиохијски и
био велики противник Св. Атанасија Великог, који ово и бележи у Ааологија I Консillанцију,
26; в. и Сократ, ци 2,26). Јустинијанова Новела 142 (у Номоl(анону 1,14) забраљује и строго
кажљава у Византијском царству тај варварски обичај самокастрирања.
10
Ј Овај израз "канон" очигледно има пред собом Апостолске каноне 21-24 (веров.
спојене у један), који говоре о евнусима.
67
Канон2.
/0 онима који одмах по Крштењу (=неофиmи) постају клирици/11)
Пошто се много шта, или по нужди или иначе настојањем

људи, догодило против Црквеног канона (Айосйlолски во), тако да
су људе, који су од незнабожачког живота тек пришли вери и,
за кратко време катихизирани (=обучавани у вери), одмах привође
ни духовној бањи (Св. Крштења), и брзо после Крштења узведени
на епископство или презвитерство, бй: одлучено 12) као добро: да
надаље ништа тако не бива. Ј е р и катихизираном треба време
на, и после Крштења више проверавања. Јер је јасно Апостол
еко писмо, које каже: "Не новокршillен, ga се не би uoiopgиo и yuao
у ocygy [и замку] ђавољу" (1Тим.3,6). А ако се током времена нађе код
тог лица неки душевни грех (ЧJvxtxov п <ч.tаg,; 111ш)/ 3 ) и то докажу
два или три сведока, нека такав престане бити у клиру. Који
пак чини противно овоме, тај доводи у опасност (своју) припад
ност клиру, јер се усуђује противити овом Великом [и Светом]
Сабору. (Ап.61,75,80; 1 Вас.9; Неок.9,10; Лаод.З; Сард.lО;
Прводр.17; Вас.Вел.89; Григ. Ниск.1,4)
Канон 3.
/0 уведеним женама код клириюl/
Велики Сабор сасвим забрањује да ни епископ, ни презви~

тер, ни ђакон, нити уопште ико из клира, може имати (у кући)
уведену женску (avveCaax,;ov, в.ъ.в.одницА)/4 ) осим ако не мајку, или
сестру, или тетку, или једино особе неподозриве у свему.
(Ап.5,26; Трул.5,12,13; VII Вас.18,22; Анкир.19; Карт.3,4,25,38,70; Вас.Вел.88)
н) Канон се позива на 80. н:анон Апостолски (в. тамо нааомену). Међутим, у Предаљу
Цркве познати су случајеви хиротонисаља за епископе лаика, недавно крштених,
као што су: Св. Нектарије Цариградски (на 2. Васељенском Сабору), Св. Амвросије
Милански, касније Св. Патријарси Тарасије и Фотије Цариградски и др.
12
) Израз бй оgлучено: еоо!;е: = изволи се, бй yzogнo, нађе се за gобро - потиче од Св. Апо
стола (ДАп.15,28), и сусрећемо га често код Отаца (в. даље каноне 5,8, 11, 14,15,20 итд.) на
Саборима, као израз скромности љихове улоге и власти у Цркви.
13
) И 3онара и Валсамон сведоче да су се неки питали зашто овде стоји израз
"душевни грех" (не и шелесни), и зашто то питаље постављати после Крштеља? Они
указују да су овде у питаљу греси наg:мености и zopgocmu, који се показују неисце
љени, како сведочи канон Айостолсн:и 36 ("Ако неки епископ, кад је већ постављен, не
ће- из надмености - да се прими поверене му службе и старања о народу, нека буде одлучен
док то не прихвати; исто тако и презвитер, и ђакон"). (Слично каже и стара схолија, из 10-11.
века- венешевић). Или, пак, такав грех какав су пројављивали Новацијани: "Они
нису грешили у догмама, него су себе из гордости називали катари =Чисти, па нису
примали покајнике који су били пали у време гољеља, нити су општили са друго
брачницима. Зато су избачени из друштва верних због своје надмености и брато
мржље" (Зонара).
68
.:. КАНОНИ ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
Канон 4.
/Колико епископа постављају епископа/
Епископ свакако треба да се поставља од свих епископа у

области; а ако то буде тешко, или због хитне потребе, или због
даљине пута, нека се на сваки начин тројица сакупе на једно
место, а отсутни нека свој глас пристанка дају кроз писма, и
тада нека се учини избор (1:1Jv хнgо'tоvСаv=рукойоложење). А потврда
тог догађаја припада у свакој области митрополиту. 15 )
(Ап.l; I Вас.6; VII Вас.3; Антиох.19,23; Лаод.12-13;
Сардик.6; Цариград.!; Картаг.13,49,50)
14
) "Увеgена женсх:а" - avveCoaxto~=I(R€д€ннц"- је особа доведена у дом/стан нежењеног
клирика ради помоћи у домаћим пословима (као аослужuйlељка). Како је то често
давало повода саблазни другима (али и стварало "женствени карактер" код таквога,
што описује Св. 3латоуст: о синисакйlима), Никејски Оци ту праксу забраљују, а забрану
детаљно образлаже Св. Василије (канон 88). И поред канонске забране ова се пракса
негде продужавала, па је низ каснијих Сабора и Отаца понављао забрану. Она,
нажалост, претрајава и до данас. (У Римској Цркви је, после уведеног обавезног целибата,
та пракса дозвољена, али је зато то код њих извор многих, иако вешто прикриваних, скан
дала). Међутим, ово не значи да је свештеним лицима забраљен брак, наравно пре
рукоположења, тј. даје наметнут обавезан целибат, јер такав предлог није усвојен
од Св. Првог Васељенског Сабора. (То описује Сократ, ЦИ I,ll: "Хтели су неки епископи
(на Никејском Сабору) да нови закон уведу у Цркву, тако да свештеници, велим епископи
и презвитери и ђакони, не живе са супругама, које су још као лаици имали. Кад је о томе
требало расправљати, устаде усред Сабора епископ Пафнутије [Тивејски, Исповедник], и
повика јако: Не стављајте тешко бреме свештеним мужевима! Јер је, вели, и йосйlеља чесна
и сам брак чист (Јевр.13,4). Немојте претераном строгошћу (tfi uлeg~oЛn tfJ~ axgt~eCщ) већма Цркву
штетити; јер не могу сви носити подвиг бестрасности, нити ће се можда сачувати целому
дреност сваке супруге. А целомудреношћу називаше састанак законите жене (са мужем).
Будите задовољни да онај, који је већ у клиру, не склапа више брак (после хиротоније), по
древном Предању Цркве, нити да се раздваја од оне коју је раније као лаик довео. И то
говораше будући сам безбрачан и не знајући за жену, јер је од детиљства одгајен у аскити
рију, и у целомудрености је био познат као нико други. Сав Сабор свештених лица убеђен је
тим Пафнутијевим речима. Зато су расправу о том питању прећутали, оставивши вољи
оних који хоће да се уздржавају од општења са супругама"). (PG 67,104; ср. Созомен, ци 1,26).
15
) Валсамон потсећа да су у старини и верници, уз околне епископе, бирали новог
епископа (Св. Иполит, Айосйl. ареgање,
2; Св. Кипријан, Писмо 68 и др.), али су Никејски
Оци, због злоупотреба у време јересИ, и нарочито због Мелитијевог раскола у
Египту, то зауставили. Али, у Посланици Сабора, коју смо напред навели, види се
да народ ипак има удела у бираљу епископа, но потврду избора има Александриј
ски Митрополит (=Архиейискоа). Овај канон очигледно (попут 34. канона Апостолског)
потврђује већ одавно уведени Mиillpoйoлuillcx:и систем у Цркви. Тумачи канона (12.
век) кажу да оgобравање од Митрополита овде значи да је он, уствари, уз учешће 2-
-3 епископа, обављао хиротонију новоизабраног епископа, што је данас Патријара
шка пракса (а зна се да са правима хиротоније стичу се и остала права). Пракса пак
учешћа народа у избору епископа постојала је и касније, а сачувана је и данас на
Кипру, преко представника народа из парохија (в. и канон 13. Лаодикијског, и 3. канон
VII Васељенског Сабора). (Н. Милаш нашироко пише о учешћу владара у избору епископа,
али поједини случајеви нису били правило за Цркву, у којој су ипак епископи на Саборима
одлучивали, а не цар).
69
-:·КАНОНИ ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА-:·
KaнoJLS.
/0 примаљу одлучених од општења,
и да Сабори бивају двапут годишње/
О онима који су одлучени од општења (twv <'oюtvwv~twv), било

да су из клира или реда лаика, нека важи одлука од дотичних
епископа сваке епархије, сходно канону који говори: "Који су
од других искључени, не могу од (неких) других бити примље
ни" (Айосшолски 32). Али, нека се испита да ли нису били удаљени
из Црквеног општења (a:тtoavvaywyot =изойшШени из зајеgпице) због ус
когрудости (~-ttхgоЧЈvхСа=малоgушпосши) или свађе или неке такве
пристрасности епископове. 16 ) Зато, да ово буде одговарајуће
испитано, нађе се за добро да сваке године у свакој области
бивају двапут годишње Сабери, да би, кад су сабрани сви епи
скопи области у једном месту, заједно била испитана оваква
питања, и тако ће се они, који су се о епископа заиста о грешили,
сматрати од свих с разлогом одлучени од општења (=изойшшепи),
докле епископи заједно не изволе да за њих донесу неку чове
кољубивију одлуку. А Сабери нека бивају: један пред Четрде
сетницу, да би, уклонивши сваку ускогрудост, Богу био принет
чисти Дар (Евхаристије); а други - у јесење доба. 17 )
(Ап.12,13,16,32,37; IIBac.2,6; IVBac.11,13,19; Трул.8; VIIBac.6; Ант.6,7,8,11,20;
Лаод.40,41,42; Сард.9,13,14; Карт.11,18,23,29,73,76,106; Св.Соф.l)
16
) Канон, који понавља 7,12,13. и 32. канон Апостолски, тражи Црквено, Саборно по
нашање и епископа, и сваког клирика, и лаика: ко је одлучен из Црквеног опште
ља од свога епископа - треба то да поштује, и он и други епископи (па и Римски, в.
Посланицу Картагенског Сабора из 424.г., иза Карйlаzенсн:их н:анона). Али, у случају непра
ведног одлучеља =uзouшilleњa, он има право жалбе и прибегаваља Сабору епископа,
који су дужни да ту епитимију (=н:азну) пажљиво саборно испитају. Данас ту ствар
испитују виши Црквени судови, али не би требало да се све заврши на Синодском
суду, него да окривљени има право приступа и Сабору, чији је суд дефинитиван.
Сабор може потврдити епитимију, али "Сабор може, ако види да је довољно време
епитимије, као и искрено покајаље кажљенога сходно греху, донети одлуку у
корист љега, и ослободити га епитимије, макар љегов епископ остајао непопуст
љив" (3онара). Пред Св. Канонима, који поштују и штите Црквени ред и поредак,
и знају добро виши положај и већу част епископа, сви чланови Цркве су једнаки,
те отуда и неправедни суд нанет суђеноме, ако то Сабор установи, треба последично
да погађа пресудитеља, како не би из пристрасности опет понављао грешке, или
стекао тврдокорну рђаву навику (због "имунитета"). Овај канон, и за љим многи
други, а и каноничари (3онара) потсећају да треба држати Саборе и човекољубиво=
=христољубиво мирити у Цркви све љене чланове, зато да би се уклониле .м.алоgуш
носillи и незадовољства, и у душе, срца и савести уселила непристрасност и бестра
сност - све pagu upuнoca Чисшога Дара Св. Литургије Јагљетове пред Престолом Бога
Живога и Човекољубивога (Мт.5,19.24).
17
) Канон 37. Апостолски, као и 20. Антиохијски (в. тамо наао.мену), назначују за
Сабор четврту недељу по Васкрсу, дакле, Сабор у току Пegeceillнuцe, па 3онара (у
70
·:·КАНОНИ ПРВОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·>
Канон 6.
градовима :којИ:Иivйiју првенство,
/0
и да епископ не бива без сагласности митрополита/
Нека се ~рже ~'.Г~P:II <:>§:II-q~j~ ('ta аgх<йа Е'~ч)/ 8 ) који постоје у

Египту, :ТIИБИјИИ Пентаnо:Љу, да епископ у Александрији има
власт над свима тим областима, 19) пошто је и епископу у Риму
то уобичајено, а тако исто и у Антиохији. И у другим областима
-нека се очувавају првенства Црквама [митрополија]. 20 ) А свака
ко је познато оно, да ако неко постане епископ без сагласности
митрополита, Велики Сабор одређује да такав не буде епископ.
Ако пак заједничкој одлуци свију, која је била разложна (еvМусџ=
=nрАвЕднА) и по Црквеном канону, двојица или тројица се због
своје свадљивости успротиве, нека важи глас већине.
(Ап.34; IBac.4; IIBac.2,3; IIIBac.8; IVBac.28; Трул.36; Ант.9,19; Карт.13)
тумач. 37. Апостолског) спомиље могућност да је у препису овог 5. канона дошло до

грешке: уместо Пеgесеillнице, написана је Чeillpgeceillницa, али исти Зонара одмах
додаје да наставак текста такву претпоставку не дозвољава.
18
) Ctllapи обиwј у Цркви је уствари Преgање Цркве (иначе, обичајно право је свугде и
од свих уважавано). Предаље Цркве је врло рано дало првенство Александријском
епископу над ширим областима Североисточне Африке (које су улазиле у Римско
царство), такође и Римском епископу над својим областима (у јужној Италији, но тај
примат се постепено ширио и изван уже области око1>има), и Антиохијском (над Сиријом,
Келесиријом, обе Киликије, обе Месопотамије), и другим метрополским=велеградским
епископима. Овај канон уствари признаје будућа Патријарашка преимућства,
која су започета (половином 2. века) са МиillройоЈШillским правима, што сведочи и
потврђује 34. канон Апостолски. То првенство, у Предаљу и пракси Цркве, састоји
се углавном у хиротонији епископа: "Највеће и најважније у Црквеној управи је
хиротонија епискошi" (3онара). Ко бира и хиротонише, тај стиче извесна права над
бираним и хиротонисаним, али тако да она не повређују йуноћу љегове Епископије
-Месне Eвxapucillиjcкe=KailloJШttaнcкe Цркве (Св. Игљатије; Митроп. Ј. 3изјулас, Jeguж:iilвo
Цркве у Евхаристији и у Ейискойу). Зато канон истиче Митрополитову-Патријархову
сагласност, унутар Саборног делаља и организоваља Цркве. Канон такође указује
на пресудни значај йравеgне, Црквенойреgањске одлуке већине (бројчано врло велике, јер
би тесна већина стварала раздоре). Зато су одлуке Светих Сабора, поготову у питаљима
вере, донош_flне једногласно. Јер о Истини вере нема надгласаваља.
19
) Овај Јfанон је Никејски Сабор донео уствари против претензија расколника
Мелитија еп. Ликопољског у Тиваиди (Горљи Египат- Сабор намерно не помиље Тиваи
ду), који је са преко 20 својих епископа настојао да ограничи и преузме власт
Александријског Архиепископа над Египтом. Саборска решеље раскола в. у Посла
ници Сабора Еiийћанима (напред, пре канона).
zo) Додатак [мишройолија] има најстарији латински превод, који цитира Картаген
ски Сабор 419.г., по ркпс. који је добио из Цариграда (в. в. ФнМ;, Пgоvло~€ащ ... 1,71).
Иначе, овај 6. канон Никејски покушавали су више пута у Риму да фалсификују
додајући у љегов текст да, наводно, "Римска Црква свагда има примат" (в. у тумаче
љу 28. канона Халкидонског), што само показује менталитет туђ Саборности Цркве.
Познати историчар Сабора Хефеле умесно коментарише 6. канон Никејски: "Овај
канон не гледа на Римског епископа као на папу, а ни као на простог епископа
града Рима, него као на једнога између великих митрополита, коме је подручна
71
Канон 7.
/0 епископу града Елије=Јерусалима/
Пошто се утврдио обичај и старо предање, да се епископ у

Елији (=Јерусалиму) поштује (особитом) чашћу, нека он има оно
ШТО ПрИПада ТОј ЧаСТИ ('tf1v axoЛov~(av 'tf]~ 'ttJ.tf]~=nocл--kдoBAH111E чьстн), уз
очување митрополији (у Кесарији) њеног достојанства. 21)
(Ап.34; 11 Вас.2; IV Bac.l2; Трул.36; Антиох.19)
i Канон 8.
/0 такозваним Kaillapuмa/
О онима који се некада називају Kaiйapu ('tov~Ka~agou~=Hoвaцu
jaнu), а приступају Католичанској (=Саборној) и Апостолској Цр
кви, овај Свети и Велики Сабор одлучи да, полагањем руку на
њих (xetgo~пovJ.t€vov~), тако остају у клиру . .1:\Ј!и. пре свега треба
писмено да исповеде да прихватају и следују догматима Като
личанске (=Православне) и Апостолске Цркве, то јест да ће општи
ти и са другобрачнима и са палима у време гоњења- којим (па
лима) је и време (кајаља) одређено и рок (опроштаја) установљен,
-тако да ће они (=Кашари) у свему следовати догматима Католи
чанске Цркве. 22) А где се сви они, било у селима, било у градови-
не само једна провинција, већ неколико провинција заједно" (код Милаша, 1,193).
Ово, наравно, не значи да је Римски епископ тада имао под собом цео Запад, чак ни
целу Италију. Напротив, под Римом није била ни Миланска митрополија, као ни,
још маље, Картагенска, а на Истоку су биле велике Митрополије: Кесарије Кападо
кијске, Ефеска у Азији, Ираклијска у Тракији и др., које нису спадале у домен ни
једног од поменутих у канону великих Црквених центара. Стара схолија (11. век)
вели: "Треба да су заједничка права (зtQоvоџю.) трију Архијерејских престола, а не да
се Римски надима ванредним првенством мимо Александријског и Јерусалимског".
> Кад је римски цар Адријан Елиос (117-138.г.) разорио Јерусалим, основао је на
21
љему нови град Елију, и то званично име Јерусалима трајало је до 4. в., кад је Св.
Јелена, уз помоћ сина јој, цара Св. Константина, пронашла Часни Крст, обновила
Гроб Господљи и подигла Храм Васкрсеља, те је отада нагло порастао углед и
значај Јерусалима, који је иначе и раније имао свога епископа, али је метропола
била Кесарија Палестинска (При.морска, звана и Cillpaillonoc). Епископ Јерусалимски
је овде добио само част, а пуно Патријарашко првенство, над областима Палестине,
Феникије и Арабије, дато му је на Халкидонском Сабору 451.године. У свести пак
Цркве Православне одвајкада је Јерусалим сматрам Мајком свих Цркава (в. даље
Cunogcкa аис.ма Отаца из Цариграда 381-2.г. /код П Васељенског Сабора/ и Св. Ј. Дамаскин, Oкilloux,
гл.8, Васкрсне стихире на Вечерњи).
> Секта самозваних Kaiilapa ("Чисших") потиче од свештеника: картагенског Но
22
вата и римског Новацијана (половина 3. века, в. Писма 43. и 49. Св. Кипријана; Св. Епифа
није, Папариоп, 59), који су се одметнули од канонских епископа, не по питаљима
вере, него зато што нису хтели да приме покајаље палих хришћана у време Декије
вог гољеља Цркве (249-251.г), и надаље из љихове секте, тобоже "чистих", нису
хтели да опште са другобрачнима у Цркви, па су себе лицемерно звали Ka~agoC =Чи-
72
ма, сами (без других) нађу рукоположени, нека они који су у

клиру остану у своме чину, а ако неки од њих прилазе (Цркви)
тамо где постоји епископ или презвитер Католичанске Цркве,
јасно је да ће епископ Цркве имати епископско достојанство,
а онај који се код такозваних Kafilapa назива епископ, имаће
(само) презвитерску част, осим ако епископ не изволи да он има
удела у части имена (епископског). Ако ли ово није угодно еписко
пу, нека (му) смисли место или хороепископа или презвитера,
да се види да заиста припада клиру, а да не буду два епископа
у јеДНОМе Граду. 23 ) (Ап.46-7,68; IIBac.7; Трул.95; VIIBac.14; Анк.13; Неок.14;
Ант.8,10; Сард.6; Карт.47,57,66,69,99; Вас.Вел.l; Теоф.Алек.12)
.11..'-c;U...I[IL•UJ..I[IL 9.
/0 непроверено постављенима за презвитере/
Ако су неки непроверено постављени за презвитере, или

(претходно) испитивани исповедише своје грехе, па и признавши
их, људи, идући противу канона, положише на њих руке, такве
(иако рукоположене) канон не допушта (да остану у клиру). Јер
беспрекорност тражи Католичанска Црква (1Тим.3,2). 24 )
(Ап.25,61; IBac.2,10; Неок.1,9,10; Прводр.17; Теоф.Алек.3,5,6; Вас.Вел.89)
сйlи (против њих су писали Св. Кипријан, Св. Григорије Богослов, Св. 3латоуст, осуђујући
их за немилосрдност према грешницима и за братомржњу). О њима говори и
7. канон П
Васељенског Сабора: да су као расколници примани само Миропомазањем, а то
говори и 1. канон Св. Василија. Израз пак "йољагањему руку на њих" (xнooЭвtouџ€vout;),
не значи рукойољагање (изнова), него само бљагосиљање (вiЈЛоуСа), као знак пријема у
Црквену заједницу (уз већ споменута Миропомазање), како је правилно протумачио
Св. Тарасије на VII Васељенском Сабору (Деяния Вас. Сабора 7,93).
23
) Еп. Н. Милаш претпоставља да је овај канон и донет у Никеји против расколни
чке Новацијанове хиротоније у Риму, о чему је Св. Кипријан писао папи :Корнилију
(251.г.): "Када је један епископ изабран, и пот:.Е!Рђен сведочењем и судом својих ко
лега и народа, нинакоји начин није могуће ту поставити другога" /episcopo semel facto
et collegarum ас pleЬis testimonio etjudicio conprobato, alium constitui mullo modo posse/ (Писмо 44,3).
Свакако је ово један од темељних канона Православне Цркве: ујеgШЈмеiраgу-само
јеgан eaucкou. Тиме се очувава јединствен географски (не национални, језички, културни
или неки други) карактер Црквене организације, и самим тим јеgинсйlво Цркве. Дело
Св. :Кипријана:De Catholicae Ecclesiae unitate =О јеgинсйlву Кайlољичанске Цркве има упра
во у виду јединство Локалне, Саборнокатоличанске Цркве, која има сву пуноћу Цркве
Божије у Христу, сходно и Св. Игњатију: (Смирњанима 8; Филаgелфијцима 4; Ефесцима 3).
Локална Црквена Евхарисйlијска, (јеgно)ейискойоценйlрична јединица, као пуна Кайlо
љичанска Црква, у јединству Литургијског ойшйlења- xatvwv(a- са свима тако исто
Кайlољичанским Црквама, остаје отпочеткадо данас мера Православне Еклисиологи
је. Новија појава у Дијаспори: више епископа у једном граду, привремена је икономи
ја, и треба да буде што пре превазиђена (што је и тема будућег Светог и Великог Сабора
Пр. Цркве), али она не прекида Евхаристијско општеље међу њима, тј. није преки
нута xotvrovia Православних Цркава међусобно и у Дијаспори (за разлику од расколни
ка: "старовераца", "старокалендараца" и сл., који су зато ван оаштења Православне Цркве).
73
Канон 10.
/0 онима који се одрекоше при гоњењу, па посташе клирици/ 25 Ј
:Који су између палих (у време гоњења) рукоположени (у клир),
по незнању или и са знањем рукополагатеља, то не одобрава
Црквени канон (Айосшолски62); јер кад се то о њимадозна, бивају
СВрГНУТИ. 26 ) (Ап.62; IBac.9; Анк.1,2,3,9,12; Петр.Алек.lО; Вас.Вел.73; Григ.Нис.2)
Канон 11.
/0 лаицима :који се одрекоше при гоњењу/
За оне који су у време Ликинијеве тираније (318-323.г.) одсту

пили (од вере) без принуде, или без одузимаља (им) имања, или
без опасности, или нечега сличнога, Сабор одлучи, да, иако су
били недостојни човекољубља, ипак да се милостиво поступи
према њима. :Који се, дакле, искрено покају нека три године
проведу међу слушајућима (Св. Писмо) као верни, и седам година
нека припадају (с покај ницима, молећи опроштај), и две године нека
учествују са народом у молитвама, без Приноса (=без Причешћа у
Лuillypzuju). 27 ) (Ап.62; IBac.12-14; Анк.4-9,21; Лаод.2,19; :Карт.43; Григ.Неок.2,11;
Вас. Вел. 73, 75,81,84; Петр. Алек.2,3; Григ. Ниск.2)
24
Ј Испитиваље беспрекорности кандидата за свештенство је стари обичај у Цркви,
како сведочи Св. Василије (тсанон 89): "Стари обичај, који је владао (=йратститсован) у
Црквама Божијим, служитеље је Цркве, пороверавајући са сваком тачношћу,
примао, и веома се разматрало сво њихово владање: да нису клеветници, да нису
пијанице, да нису склони кавгама, и да ли васпитавају своје млађе, како би могли

остваривати освећење, без којега нико неће видети Господа (Јевр.12,14). И то су
испитивали презвитери и ђакони, који живе са њима, и о томе су извештавали
хороепископе, који би, добивши гласове поузданих сведока, о томе обавестили
епископа (=митрополита), те би тако убрајали (дотичнога) црквенослужитеља у ред
свештенства" (Пис .мо 54; ср. тсанон 7. Теофила Алекс.; Св. 3латоуст, О свештенству 2,4). - Овај
канон. има у виду сметње за свештенство, због којих (саблажњивих) сметњи, тј.
грехова, пренебрегнутих пре, или откривених по рукоположењу, канон сада такве
удаљују од свештене службе. Ово претпоставља и писано сведочанство о кандидату
(данас Исйовеgно йис.мо, али не и "заклетву" рукополаганог, о којој говори Милаш, јер затслетве
нема у Св. :Канонима, али је било извесне йис.мене изјаве, или још пре Исйовеgање вере).
25
) Кан.он.и
10-14 говоре о йаљи:ма (тј. хришћанима који су се одрекли Христа) за време
недавно завршеног страшног гоњења Цркве од стране Ликинија (308-323), источног
савладара и зета цара Константина Великог (306-337), који је са Св. Константином
био потписао Милански едикт 313.г. о давању слободе Хришћанима (не о привилего
ваном положају Цркве, какву ће одлуку донети тек цар Теодосије Велики: 379-395), па је
Ликиније то погазио и гонио хришћане на Истоку (као нпр. Св. 40 М ученика Севастиј
ских). За време тог бруталног гоњења (до :Константинове победе над њим, 323.г.), бројни
хришћани су се одрекли Христа, па је то питање дошло на дневни ред Никејског
Сабора (325.г.). Неки од Св. Отаца Никејског Сабора још су носили на себи ране тог
суровог гоњења Цркве Христове.
26
Ј Хришћанин који се одрекао Христа, па и кад се покајао, не прима се у свештен
ство. Јер како ће бити свештеник такав који, по канонима, добија приступ Светим
Тајнама тек пред смрт? (3онара), о чему говори следећи 11. канон. и други.
74
Канон
/0 хришћанима који·оставише војну службу,
па се опет њој вратише/
А они који су позвани благодаћу (уверу=Цркву) и показаше

прву ревност избацише појасеве (римске војске), али се после
вратише на своју бљувотину као пси (2Петр.2,22), тако да неки и
сребро употребише и (разним) угађањима остварите поновно
ступање у војну службу, такви (кад се обрате), после трогодиш
њег слушања (Св. Писма), нека десет година припадају (с покај ни
цима, молећи опроштај). Али код свих њих треба испитивати ра
сположеље и начин кајања. Јер који (од таквих), са страхом
(Божијим) и сузама и трпљењем и доброчинствима, делом а не
спољашњошћу, показују обраћење, такви, испунивши одређе
но време слушања, с разлогом ће се примити у заједницу моли
тава, уз то да епископ може и нешто човекољубивије о њима
хтеднути. 28 ) А који (епитимију) равнодушно подносе, и сматрају
да им је форма долажења у Цркву (=Храм) довољна за обраћење,
такви нека испуне све време (одређеног кајања). 29)
(Ап.62,83; I Вас.11,13,14; Трул.102; Анк.4-9,21; Лаод.2,19; Карт.23;
Григ. Неокес.2,11; Петр.Алек.2,3; Вас.Вел.3,73-75,81,84; Григ.Нис.2,4,5)
Канон 13.
/0 онима који на самрти траже Причешће/
За оне пак (од наведених), који буду на самрти, чуваће се и

сада стари и канонски закон, тако да: ако је неко на исходу
(живота), нека не буде лишен последњег и најпотребнијег напу
ства (ЕqюЫоv=Причешћа). Али ако се, као већ оплакан и удостојен
Причешћа, поврати опет међу живе, такав нека буде само у
27
Ј Хришћани лаици, пали (=ogpel(лu се) без веће нужде у кратком али бруталном
гоњењу отпадника Ликинија, ако се кају током 12 година (3 године у припрати Хра
ма; 7 година у доњем делу Храма са оглашенима, са којима и излазе; 2 године у Храму са
вернима), бивају примљени у пуно општење (=учешће=Причешће) у Св. Евхаристији.
Овај број година кајања важиће даље и за друге теже грехе.
28
Ј О томе да сваки епископ у Цркви може, и треба, располагати влашћу везивања
и дрешења (Мт.18,18) в. 1еанон 5. Анкирски и 1еанон 102. Трулски (и найомену тамо), и
такође 3латоустово 1. Канонс1ео уйуйlсйlво (у Доgатним Канонима).
29
Ј Канон има у виду хришћане римске војнике који су, у време гоњења за веру,
благодаћу били покренути на Исповедништо и Мучеништво, па су се затим тргли
и свакојака тражили повратак у незнабожачку војску, уз својеврсно одрицање
(случај са четрдесетим војником међу Севастијским Мученицима у време Ликинија, 318.г.).
Интересантно да Саборски канон оставља епископу могућност ублажења епитимије
(Аристин додаје: "и /могућност/ увећања", што канон у свом тексту нема).
75
молитви са онима који су у (пуном) општењу. И уопште, о сва

коме који је на исходу (живота), а тражи учешће (=Причешће) у
Евхаристији, епископ, после провере, нека му подели од При
носа (=Причешћа Лuillypzuje). 30 ) (Ап.52; 1Bac.l1,12; Анкир.5,22; Картаг.7;
Вас.Вел.73; Григ.Ниск.2,5)
Канон
/0 катихуменима :КојИ падну при гоњењу/
3а оглашене који су пали (у време гоњења), Свети и Велики

Сабор одлучи: да (кад се обрате) само три године буду са онима
који слушају (Св. Писмо), после тога нека се моле са оглашенима. 31)
(1Вас.2,11-13; Трул.96; Неок.5; Лаод.19; Вас.Вел.20;
Тим. Алек.4,6; Кирил Алек.5)
Канон 15.
/0 клирицима који прелазе из града у град/
Због многих смутњй и раздора што бивају, одређује се: са

свим укинути обичај - који се, против [Апостолс:ког] канона
(Айосшолски 14-15), нашао у неким местима- тако да из града у
град не прелази ни епископ, ни презвитер, ни ђакон. Ако ли
неко, и после ове одредбе Светог и Великог Сабора, покуша та
ко нешто, или преда себе таквој ствари, поништиће се сасвим
такав поступак (тохаtаохн]ащ.ю.=па.м:ештаљка) и повратиће се Цркви
за коју је као епископ или презвитер био постављен. 32 )
(Ап.14,15; 11Вас.4; IVBac.5,6,10,20; Трул.18; Ант.3,13,16,21;
Сард.1-3,12,16; Карт .48,54,65, 71,90)
30
Ј Овај канон Васељенског Сабора потврђује "стари канонски закон" (в. капоп 6.
Анкирски): да се самртнику, који зажели, не ускраћује Св. Причешће, без обзира
под којом је епитимијом. Свакако је постојао такав неписани закон у Цркви, као
онај који је дао својој Цркви Св. Дионисије Александријски (3. век), о којем он пи
ше у Писму Фабију Антиохијском: да је дозволио једном сагрешившем (изгледа:
ааљо.м у време гоњења) старцу Серапиону, који се искрено покајао, да га болесног на
самрти причесте, а који је после Причешћа брзо преминуо (код Јевсевија ци 6,44).
Стара схолија (код Бенешевића) вели да се тај, ако прездрави, може и даље причешћи
вати, осим ако је остао непокајан за свој грех.
31
Ј Катихумене, који, иако још нису били крштени, а одрекоше се вере у Христа,
канон враћа назад међу оне са епитимијом, па тек онда међу оглашене, јер су се већ
назвали хришћани, и то име их је обавезивало на верност Христу и Цркви. (В. ка
поп 5. Неокесаријски).
32
) Канони 15-16 (међусобно повезани) слични су Ааосi11олским 14-15. Последље речи
15. канона указују на други темељни Црквени канон (Хаљкиgопски 6), који каже: да
се нико: епископ, презвитер, ђакон, клирик, не рукополаже aл:oЛ.eЛ:щ.t€vw~=absolute=
="оgрешено", "oi11uyшi11eнo", тј. безимено и неназначено за коју конкретно Епископи
ју/Епархију (епископ), или Цркву (свештеник и ђакон). Сардички Сабор (343.г.) ће,
76
Канон 16.
/0 онима који не остају у назначеним им Црквама/
Они презвитери, или ђакони, или уопште :који се :каноном

испитују (=клирици), :који дрско, немајући пред очима ни страх
Божији, нити знајући Црквени :канон (Ааостолски 14-16), оставља
ју своју Цркву, такви никако не требају бити примљени у другу
Цркву, него их треба свакако приморати да се поврате у своје
паро:кије (л;agotxCar;=eйapxuje, тј. йарохије); или, ако устрају (противећи
се), нека буду одлучени (axotvrov11-rovc;=вaнoйшйleњa). Ако се пак :који
(епископ) усуди да отм~ (клирика) припадајућег другоме (еписко
пу), и у својој га Цркви постави (xнgo-rovf]aш /у виши чин!), без сагла
сности његовог епископа од :кога је тај :клири:к отишао, такво
постављеље (xнgo-rovCa) нека је неважеће. 33)
(Ап.14-16; IBac.15; IVBac.5-6,10,20,23; Трул.17,18,20;
Антиох.3,21; Сард.1,2,13,15,16; Карт.54,80,90)
Канон 17.
/0 клирицима који узимају камату/
Пошто многи, :који се у :канон у:кључују (тј. клирици), полаком

љени грамзивошћу и срамним стицањем, заборавише Божан
ско Писмо, :које :каже: "Сребро своје не gage на н:a.м..ailly" (Пс.14,5), и
позајмљујући траже постот:ке (=камате), Свети и Велики Сабор
за праведно нађе (tfнxaCooaEv): да ако се, после ове одредбе, :ко нађе
да узима :камате на позајмљено, или се иначе бави тим послом,
тражећи половину (камате), или уопште друго што измишља
ради срамне добити, нека буде ИЗ:вт'НУТ из :клира и нека буде
туђ (свештеничког) :канона (тј. клира). 34 ) (Апост.44; Трул.lО; vп Вас.19; Лаод.4;
Карт.5,16; Вас.Вел.2,14; Григ. Неокес.З; Григ.Нис.6)
због честих прелазака епископа у време Аријанске јереси, такве строжије казнити:
искључењем из општења (н;апоп 1). (Валсамон, у свом 2. йlу.мачењу овог канона, мисли да се
он односи само на мељаље у истој Епархији: града-седишта за епископа, или Храма служеља
за презвитера и ђа:кона, те су зато благо кажљени; али то овај канон не каже).
33
) Овај канон наставља претходни; и није противан 15. Айосшо.лско.м, јер, по 3онари
и Валсамону, оg.лучење овде не значи да се не може причешћивати као лаик, него да
не може служити као свештено лице, него ће, сходно 15. АйосШо.лско.м, живети ту
црквено као лаик. Осим, ако је канон Васељенског Сабора заиста строжији! Даље
канон каже да се неће признати унапређеље преотетог клирика у виши степен,
без сагласности надлежног епископа, што значи да ће тај остати ван општења, тј.
одлучен (од свештенослужеља). Ако је то одлучење на цео живот, онда, по 3онари:
"који су за цео живот одлучени, ништа се не разликују од рашчињених" (тумач. 2.
н;апопа I Васељенског). По 16. Айосшо.лско.м, и епископ прималац неканонски прешав
шег или преотетог клирика, подлеже одлучењу.
77
Канон 18.
/Да ђакони не дају Евхаристију презвитерима, и не седе пре њих/
Дође (вест) до Светог и Великог Сабора да у неким местима

и градовима ђакони раздају презвитерима Евхаристију, што
није предано ни правилом нити обичај ем: да они који немају
власт да приносе (Евхаристију), раздају Тело Христово онима који
(га) приносе! Па и то се дознало да се неки ђакони већ дотичу
Евхаристије и пре епископа. Све ово, дакле~ нека престане, и
ђакони нека остају у својим границама, знајући да су они слу
житељи епископу и нижи су од презвитера (в. Јевр. 7, 7). Нека за
то примају Евхаристију по реду после презвитера, било да им
(је) даје епископ или презвитер. Али и нека не седе ђакони ме
ђу презвитерима, јер и то бива противу канона и реда. Ако ко
ји неће ни после ових одредби да се потчини, нека престане од
ђаконства. 3 5) (Ап.15,39; IBac.15; Трул.7,16; Ант.5; Лаод.20)
Канон 19.
/0 прелазницима из јереси Павла Самосатс:ког/
О бившим Павлијанистима, који су затим прибегли Като

личанској (=СаборЈЮј =Православној) Цркви, донета је одредба да они
свакако морају бити изнова крштени (ava~шtt~ю~t = ""~ъ• ~рь.urrЕ"омъ).
Ако су неки од њих у претходном времену припадали (љиховом)
клиру, ако се покажу (да су били) беспорочни и беспрекорни,
пошто се изнова крсте нека буду рукоположени од епископа
Католичанске Цркве. А ако их испитиваље нађе да су недостој
ни, треба их свргнути (из :клира). Исти ће се овај образац држати
и за ђаконисе, и уопште за све који припадају клиру. А споме
нусмо овде ђаконисе које су по оделу такве, али пошто немају
34
) Бављење каишарењем (=gавањем новца aog камашу) забрањује још Стари Завет,
како кажу и канони Айостољски 44. и Труљски 10, који су снисходљивији: клирика
каишара треба прво опоменути, па ако настави, онда рашчинити. Обично се посто
так узимао до 12%, или до половине тога, тј. 6% (=зајам аре-ко gpytota, аа gеле камашу!), или
половину од зарађенога (без учешћа у штети), итд. Канон забрањује свако каматаре
ње. (Валсамон спомиље и забрану држаља винарница и купатила у ту сврху).
> Ћаконска служба у Цркви је узвишена, и незаменљива, јер је и то Христоподо
35
бна служба, како говори Св. Игњатије Антиохијски. По Св. Јустину, ђакони су
делили Причешће народУ (AйoJWtuja 65,5; 67 ,5). Али, у Цркви све има свој ред и поредак,
па и ђакони, због којих је овај канон и донет. "Б.лагочиније (Eina~Cav=goбpu йореgак) је
неопходно свугде држати (1:Кор.14,40), а нарочито у Светињама и међу служитељима
Светиња", каже 3онара, следујући Св. Григорију Богослову. В. и 7. канон Трулски
(и найомену тамо), са сличном темом, с тим што, како примећују 3онара и Валсамон,
овај Никејски канон говори о месту и служби ђакона у олтару (и зато строжије ка
жљава), док Трулски канон говори о улози ђакона ван олтара и богослужеља.
78
ни неко полагаље руку (хнgо~юСаv), зато се уопште могу бројати

у лаике. 36) (Ап.46,47,49; Трул.95; Карт.6,126; Вас.Вел.l)
Канон20)
/0 неклечању Недељом и током Педесетнице/
Пошто има неких који преклањају колена (тј. клече) у дан

Господњи (=Неgељу) и у дане Педесетнице, то, да би се све у сва
кој области (лаgоtхСџ.=Цркви) једнако држало, Свети Сабор одреди
да се (у те дане) стојећи приносе молитве Богу. 37 ) (Ап.вв; Трул.66,9О;
Гангр.18; Лаод.29; Петр.Алек.15;
Вас.Вел.91; Теоф.Алек.l)
36
) Јерес Павла Самосатског (углавном у Антиохији, полов. 3. века; в. Св. Епифаније,
Панарион, 65) заступала је антитрииитарство (=йорицање Св. Тројице), па се зато љихово
крштеље није призиавало (в. "анон 1. Св. Василија и др. наведене испод текста), а о
Христу је учила да је Он био обичан човек, рођен од Марије, али се усавршавао
дејством мудрости Божје у Њему. Јерес врло слична Савелијевој (в. 7. "анон П Васе
љенског и 95. "анон Трулског, који те две јереси изједначују). -Изрази изнова крстити,
као и клирици, и свргнуће, за љих су овде употребљени само формално, јер они ии
су били: ии крштени, ии у клиру, јер је та јеретичка група била сасвим изван Цр
кве Христове. Тзв. ђаконисе су, уствари, биле девствеиице, које су с благословом
облачиле се у посебну одећу, па су од љих касније рукопроизвођеие ђакоиисе за
прислуживање у Цркви (в. Kapillaieнc"u "анон 6 и 126). - Валсамои сматра да је израз
"изнова крстити" овде употребљен зато што канон има у виду православне, дакле
крштеие, који су били прешли у Павли(ки)јанизам, па се сада пр:цљовратку Цркви
не примају само Св. Миром (како бива, вели, са исламизираним ~ришћанима, кад се
враћају Цркви), него се изнова крштавају. Али, то је иатегиуто тумачеље, јер и др.
паралелни канони, поменути испод текста, не иду томе у прилог. 3оиара пак при
мећује: да "свргнуће (из клира)" овде не значи рашчињење, јер они нису ии били хи
ротоиисани, него значи: "изгон из зваља клира", одрицаље и самог иазвања.
37
) И други Сабори и Оци сведоче ово исто изиачалио неписано Предање у Цркви,
нарочито Св. Василије ("анон 91), тј. неклечање у Недељу, као и нейошћење у Недељу
и Суботу (Aaocilloлc"u 66). Св. Епифаније (Панарион, поговор, 22) пише: "У Светој Католи
чанској Цркви током целе године држи се пост Средом и Петком (до 9. часа=mри ао
аоgне), осим само целе Педесетнице, педесет дана, у којима нити је клечаље, нити
је пост заповеђеи". - И код Срба неки (нарочито у манастирима) клече Недељом на
Јеванђељу, што је незнаље и иесхватање смисла Христовог Васкрсења (које буквално
значи: устати, усаравити се). Наше (иако грешних) усйравно стајање исповеда и прослав
ља Христово, и наше у Њему Васкрсење, и наше усправио и исправио у вери стаја
ље. "станимо добро!" мада "са страхом Божјим!" Недеља је "слика будућега века",
јерјеонаЈеgан и Осми дан (1Мојс.1,5), "незалазниДан Царства Твога", како се молимо
Христу на Пасху и на свакој Литургији после Причешћа. Исто важи и за целокупну
Педесетницу, "јер се сва Педесетиица сматра једним Господоимеиитим Даном"
(ffi<; џ(аv f)џ€Qav KVQL<fivuџov Лоу(~и~ш tljv of..'Y]V ПeVt'Y]xoatrjv). (Luvtayџa 1,163; PG 137,309А).
79
Св. Други Васељенски Сабор
(фреска у Терапонтовом Манастиру, Русија, око 1500.г.)
Свети ДРУГИ ВАСЕЉЕНСКИ Сабор (381.г.)
«СИНОДИК од Цариградског Сабора (382.г.) 1 )

«( ... ) Било гоњења, било жалости, било царске претње, било гру
бости начелника (власти), било неко друго искушење од јеретика
што смо претрпели, (све) то ми смо поднели за Јеванђелску веру, ко
ја је у Никеји Витинијској од 318 Отаца потврђена. Јер она треба да
је угодна и вама и нама, и свима који не изврћу реч Истините вере.
Та (Никејска) вера, будући најстарија и сагласна Крштењу (Мт.28,19),
учи нас да верујемо у име Оца и Сина и Светога Духа, то јест да
верујемо да је једно Божанство и сила и суштина Оца и Сина и Свето
га Духа, и да је (то Божанство) једночастног достојанства и савечног
царства, у Трима најсавршенијим Ипостасима, то јест Трима саврше
ним Лицима, тако да нема места ни Савелијевој болести, :која слива
Ипостасй или укида (Лична) својства, нити пак важи хула Евномија
наца и Аријанаца и Духобораца, која (хула) суштину или природу
Божанства расеца и у Нестворену и Једносуштну и Савечну Тројицу
уводи неку каснију или створену или другосуштинску природу. А
и науку Господњег Очовечења ('tOV r'ђ<; evaV~QWЛtlaEW<; 'tOU K'UQLO'U Myov) очувава
мо неискварено, не прихватајући нити без-душни, нити без-умни,
или несавршени Домострој тела (=Оваалоћење), знајући с13ецелог савр
шеног Предвечног Бога Логоса, Који је у последње да:Еiе ради нашег
спасења постао савршени човек. 2)
l) О Св. Другом Васељенском Сабору у Цариграду (381.г.) говоре сами Епископи

тог Сабора сабрани поново (углавном исти) следеће 382.г. у Цариграду, пишући у
своме Синоgику (=Синоgс"ој Посланици) Западним епископима: Дамасу Римском,
Амвросију Миланском и др. окупљеним у Риму на Сабору. После краћег увода,
где је реч о страдању Источних Цркава од прогона и јересИ, Оци даље говоре о
претходне године (381) одржаном Васељенском Сабору и љеговим одлукама (текст
код Теодрита, Цр"вена Иciilopиja, V,9; PG 82,1216-1217; и: Les Conciles Oecumeniques, р.74-84, где
стоји наслов: "Посланица о"уаљених у Цариzраgу еаис"оаа"). Међутим су Саборски Оци
писали претходно и цару Teogocujy: "Почетак нам је писма твојој Побожности -
благодарење Богу ... Уз то одредисмо и изричите каноне (=правила) за добар поредак
(<fJ~ ЕiЈ<а!;Сщ) Цркава". То су 7 канона Цариградског П Васељенског Сабора. (В. шири
извод из те Посланице цару Теодосију ниже, код 1. "анона, нааомена 6).
81
·:·КАНОНИ ДРУГОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
То је у главном оно што има (да кажемо) о вери, код нас нескривено
проповеданој, о чему се можете више душевно насладити ако се уда
стојите прочитати Томос који је сачиљен у Антиохији од тамо одржа
ног Сабора (379.г.) и прошле године (381) изложени (Символ) у Царигра
ду од Васељенског Сабора, з) у којима смо опширније изложили веру
и писмено учинили анатематисаље недавно новаторских јереси.
Односно пак посебних распоређеља ('t&v otxovo11 t&v) у Црквама (на
Истоку), старо је, као што знате, важеће правило, које је (правило) и
Никејских Светих Отаца (=канон 6): да у свакој области обласни епи
скопи и, ако они хтедну, са суседнима, врше постављеља •а~ хнgо•оvСщ) (
на корист (Цркве), доследно којима се остале Цркве код нас уређују,
као што знате, и узводе се (Архи)јереји најзначајнијих Цркава. Тако,
у Цариградској, такорећи, новоутврђеној Цркви, коју, милосрђем
Божјим, као из уста лавових из јеретичке хуле недавно извукосмо,
постависмо за епископа најуваженијег и најбогољубазнијег Некта
рија, на Васељенском Сабору (381.г.), уз општу сагласност, пред очима
и најбогољубивијег цара Теодосија (379-395.г.), уз сагласност свега клира
и свега града. А у нај старијој и заиста Апостолској Цркви у Антио
хији Сиријској, у којој се првој назва часно име Хришћана (ДАп.11,26),
канонски постависмо најуваженијег и најбогољубазнијег Флавија
на, уз учешће свих из области и из Источне дијецезе, а и сва Црква
сложно као једним гласом почаствова тога мужа, коју закониту хи
ротонију је прихватио и пленум (овог) Сабора (381). А у мајци свих Цр
кава (•'fJ~!l'll•Qo~<:uюa&v •wv 'ExxЛ'I')at&v) Јерусалимској 4 ) најуваженијег и нај
богољубазнијег Кирила познајемо као епископа, који је давно по
стављен канонски од епископа области, и многа је страдаља претр
пео од Аријанаца у разна времена.
Овоме што је код нас законито и канонски установљено молимо
да се и ваша Побожност радује, посредством духовне љубави и Го-
z> Ова кратка реченица православно изложене Христолошке вере Цркве уперена
је против Аполинарија и љеговог јеретичког учеља о Христу (в. даље тумачење 1.
т-санона), које је осуђено на П Васељенском Сабору, како показују даље 1. и 7. канон.
Та реченица (очигледно формулисана језиком Кападокијских Отаца, посебно Григорија
Богослова) већ тада је јасно показивала православну Христологију Истока, док су·
на Западу и ту храмали, те су доста дуго подржавали Аполинарија и ученика му
Виталија у Антиохији, што је стварало додатни раскол на Истоку.
зЈ Реч је о ширем Исйовеgању Никејске вере на Сабору у Антиохији, септембра
379.г., под Св. Мелетијем (одакле је и упућен Св. Григориј е Богослов у Цариград да избави
Цркву из аријанских руку и васкрсне Православље), и о Никејско-Цариградском Символу
вере П Васељенског Сабора, којим је коначно редигован и допуљен Никејски Символ.
> Ово напомиљање Римском и Западним Епископима да је Јерусалим Мајка свих
4
Цркава (слично је напоменуо Св. Василије у Писму Западним епископима: да је "са Истока
дошло Јеванђеље Царства свима" Писмо 243) није овде случајно, него да их потсети на
јеванђелско порекло и достојанство Цркава на Истоку, насупрот било чијем отима
љу о првенство! (о чему Оци даље дискретно говоре).
82
сподњег страха, оставивши сваку људску пристрасност, и држећи

изграђиваље Цркава важнијим од појединачних односа и наклоно
стИ. Јер тако, када се усагласи начело вере, и утврди у нама хришћан
ска љубав, престаћемо да говоримо оно што су Апостоли осудили:
"ја сам Павлов, а ја Аполосов, а ја Кифин" (1Kop.l,l2), и сви ћемо се по
казати Христови, Који се међу нама не раздели (1Кор.1,13). А Бог ће
удостојити да неподељено тело Цркве сачувамо, и суду Господњем
са смелошћу предстанемо.»
ДРУГИ Васељенски САБОР

«А Свети и Васељенски Други Сабор (381.г.) показа Царски град

(=Цариграg) као свештену учионицу свештене науке, сабравши 150
Свештених Мужева, имајући за егзарха (=началсшвују!iег) Тимотеја
Александријског, и Мелетија Антиохијског, и Кирила Јерусалим
ског, који управљаху свештеноначалним престолима; а такође и
Нектарија, који још беше у стаду оглашених (=кашихизираних) и, опран
ши прљавштину живота божанском бањом (Крштења), те већ као чист
бй: огрнут најчистијим достојанством Јерарха, и општим гласом Са
бора, а ру:коположењем првака, постаде уједно и епископ Цариграда
и егзарх Сабора. За њим беше и Григориј е, епископ Нисе у Кападоки
ји, и имењак, из самих дела, теологије (=Григориј е Богослов). Њима се,
после не много времена, и Дамас Римски, који је исто подржавао,
придружио, поставши сагласан овима напред поменутима.
Овај, дакле, свештенојављени Хор, од неког Македонија (=јерешика

gухоборца), раније приграбившег престо Константинопоља, тражаше
да поднесе одговорност зато што је Свесветога и Живоначалнога
Духа хулио. Јер, као што Арије против Сина, тако и овај против Пре
светога Духа ратоваше, сврставајући Његово Владичанско и прева
сходно Господство међу слуге и прислужнике. А шта је лакше било
несрећнику, да је хтео, да сагледа: да, као што они који Сина сврста
вају у створење, придају ништа мање увреду (Богу) Оцу, тако и ови,
који Његовог Пресветог Духа прибрајају створењима, исту и једнаку
хулу против Њега (=Оца) износе. Јер, ако је Дух створење, онда је и
Онај (=Ошац), чији је то Дух- са створењима. Ако ли је и ушима не
подношљива претераност таквог безбоштва, како несрећник није
схватио да избегне да с тим нужно не упадне у богоборне мисли?
Одричеш да је Дух Бог? Како (онда) Он испитује и дубине Божије, и
ништа није скривено од Њега (1Кор.2,1О)? Како је Он Други Уillешийlељ
(Јн.14,16)? Како се збраја са Оцем и Сином? Јер, вели сам Син: "Иgиille
и научиillе све нароgе, 1Сршillавајући их у Име Оца и Сина и Свешога Духа"
*) Овај, од нас додат, текст Св. Фотија в. у Lvvтay11a 1,374-388 (PG 102,632-656).
83
(Мт.28,19)! И ако је створеље једно од то Троје, Којима се просветљујемо

(у Крштељу), онда ни остала (Божанска Лица) неће бити чиста од вређања.
Али, ако је (Дух) створеље, како Он ствара? Како освећује? Како
оживотворава? Како раздаје харизме (=благоgашне gарове)? Како је Бог?
Но ништа од тога онај умоболни не имајући у уму, усудио се и дрзнуо
да Њега отцепљује од Једног Нераздељивог Божанства. Зато је и
добио казне достојне тог безбоштва, свргнут будући са свештенства,
као и сви колико их је следило за љеговим неизлечивим богобор
ством. И као што је он булазнио да отуђи Пресветога Духа од Једног
Тројичног Божанства и Господства, тако је љега Свети и Васељенски
Сабор отуђио и од свештенства и од удела и заједнице Светих, као
другог Арија.
А за Пресветога и Живоначалнога Духа, као једноприродног и
једносуштног и једносилног и свемоћнога, (Оци) прогласише: да се
са Оцем и Сином саобожава и саславослови, сходно Отачким и Бого
словским речима, сасвим покосивши ако је и неки још кукољ ари
јанског семена био подникао. 5 ) Тада је узде царства држао заиста
Велики, и велике похвале достојан, Теодосије (379-395.г.), познат и он
као поборник Благочешћа (=Православља). У томе је, дакле, (и по томе
познат) и овај Свети (Други Васељенски) Сабор.»
(Други Васељенски Сабор у Цариграду донео је 7 канона).
Света Три Јерарха

(мозаик у Ман. :Крки, Далмација, на улазу зграде Богословије,
израдио М. Видојевић у радионици Ман. Студенице, 2004.г.)
5
) Израз "са Оцем и Сином саобожава и саславослови" је унет у 8. члан Ни:кео-Цари
градс:ког Символа вере. Како :каже сам Други Васељенски Сабор у свом 1. канону,
Сабор је допунивши потврдио Никејски Символ вере и осудио јереси: 1) Аријанс:ку,
2) Духоборач:ку, 3) Савелијанс:ку (=монархијанску), и 4) Аполинаријеву (=хрисшолошку);
(в. ниже 1. канон и коментар).
84
КАНОНИ ДРУГОГ Васељенског Сабора
Цариградског (381.г.) 6 )
Канон 1.
/Да остане непоколебиво што је у Никеји озакоњено,
и о анатемисању јеретика/
Свети Оци сабрани у Цариграду одредише да се не сме одба

цивати вера (=Символ) три стотине и осамнаест Отаца, окупљених
у Никеји Витинској, него да она остане главна (хvgСа.v=важећа), и
да се анатемиmе 7 ) свака јерес, и посебно Евномијанаца или Ев
доксијанаца, и (јерес) Полуаријанаца или Духобораца, и (јерес)
Савелијанаца, и (јерес) Маркелијанаца и Фотинијанаца, и (јерес)
Аполинаријеваца. 8 ) (IIBac.7; Трул.1,75; Гангр.21; Лаод.7,8; Карт.2; Вас.Вел.l)
вЈ Сачувано је и Позgравпо Писмо (Пgoocpшvr11:tx6;) Цариградских Отаца, по завршетку

Сабора, цару Теодосију Великом (379-395.г.), уз приложене одлуке и каноне, за ко
је се у писму тражи од цара потврда: "Најблагочестивијем и најбогољубазнијем
цару Теодосију - Свети Сабор епископа, окупљених из разних области у Царигра
ду. Почетак нашег писма твоме Благочешћу је захвалност (=благоgарење) Богу, Који
је уздигао царство твоје Благочестивости, ради општег мира Цркава и подршке
здраве вере. Одајући Богу дужну захвалност, неопходно је да и урађено од Светог
Сабора поднесемо твој ем Благочешћу. Већ када се окуписмо у Цариграду, по писму
твога Благочешћа, најпре обновисмо међусобну сагласност (6ЈЈ,6vоюv=јеgпо.мислије), а
затим и кратке (=сагласне) одлуке изгласасмо, потврдивши веру Отаца у Никеји и
анатемисавши јереси које су против ње настале. Уз то још и изричите каноне
( =йравила) за благопредак (тf]; Eina.~Cщ=goбap peg) Цркава одредисмо, што све овом нашем
писму приложисмо. Молимо, зато, твоју Кротост да се писмом твоје Благочестиво
сти потврди Саборска одлука; те да, као што си писмом позива почаствовао Цркву,
тако и крај свега одлученога запечатиш. А Господ да утврди твоје Царство у миру
и правди и продужи кроз нараштаје, и да земаљској власти придода и наслеђе
Царства Небеског. Нека Бог здравога и у свима добрима блистајућег подари васе
љени, молитвама Светих, Тебе, заиста најблагочестивијег и најбогољубивијег ца
ра". (Mansi Ш, 557).
7
Ј Свети Оци кажу: "Казна анатеме није ништа друго него одвајање од Бога" (IV
Васељенски Сабор, седница 8).
вЈ Побројане јереси потичу од истоимених јеретика (в. Св. Епифаније, Папариоп, 69,
71-77). Пошто је првобитно Аријанство било ослабило, појавио се екстремни арија
пац Евпомије (постављен за епископа у Кизику од аријанца Евдоксија Цариградског), од
ричући Свету Тројицу и говорећи да је Син по суштини (свеједно: "створеној" или
"рођеној"' јерпасйlалој) потпуно aVO!!OLoc;,=necJШчan Оцу (отуда назив: Апо.мејци). Евномије
је све православне прекрштавао, и то само једним погњурењем (изврћући их наглава-
85
Кавои2.
/0 благопоретку у свакој области, и о првенству (Цркава)
великих градова, и да епископи не прелазе у туђе Цркве/
9
)Епископи да не наступају преко (своје) управне области
(оюСхrЈслv=gијецезе) на Цркве ван граница (својих), нити да смућују
Цркве, него, по канонима (=Ншсејски в), Александријски епископ
да управља (otxovщн::'Lv) само оним (Црквама) у Египту; епископи
Истока да управљају (oюtxE'Lv) само Истоком, уз очување првен
ства признатих Никејским канонима Антиохијској Цркви; и
епископи Азијске области да управљају (otxovщн::'Lv) само у Азији;
и епископи Понтијске области само у Понту; и Тракијски
(епископи) да управљају (otxovo~-tE'Lv) само у Тракијској области. А
непозивани, епископи да не прелазе преко (своје) управне обла
сти (=gијецезе) ради рукополагања или неких других Црквених
дела(оtхоvо~-tСш;=расйоређења). Кад се очува напред изложени канон
о управним областима (=gијецеза.ма), јасно је да ће свима послови
ма сваке области управљати Сабор те области, као што је одре ђе-
чке!), и такође је учио да "будуће муке и пакао неће бити, него су то само претње ра
ди застрашиваља"! (3онара, PG 137,316). Овој јереси је супротна антитринитарна јерес
Савелијева (3. век), коју су после 1. Васељенског Сабора поновили Маркел Анкирски
и ученик му Фотин Сирмиумски (=Сремска Митровица), заступајући "једно у Тројици
триименито лице", које се појављивала као три силе или форме једнога Бога (то је
Савелијево "ијоааторство" ="синоочинство", канон 7), чији је Логос био само унутрашња
моћ Оца, и силазио је на Исуса да обави људско спасење, па ће се вратити у Оца и
"престаће његово царство" (због чега је у 7. члану Символа Никеје-Цариграда додато:
"Његовом царству неће бити краја"). Групу Полуаријанаца-Духобораца чине бивши Ари
јанци који су прихватили Божанство Сина, али нису Божанство Св. Духа. Айолина
рије је био епископ у Лаодикији Сиријској, раније ватрени Никејац (в. Св. Епифаније,
Панарион 77), али у противљељу Аријанцима учио је да се Бог Логос овайлотио (не и
очовечио, зато Оци у цитираној Посланици говоре о очовечењу Госйоgњем), тј. узео Себи с8.мо
тело без gуше, или, у каснијој варијанти: узео је анималну душу, али без ума или
разума људског, јер је Логос служио као ум, док би људски разум, наводно, разбијао
јединство јеgне йpupoge (=личности) Христове, чиме је Аполинарије постао претеча
јереси Монофизитства, која говори о "једној природи" у Христу.
9
) Овај 1еанон наставља 6. 1еанон Никејски и 9. Антиохијски (и припрема свој з. ка
нон), и односи се првенствено на Митрополите-Архиепископе (мада то не искључује и
обичне епархијске Архијереје) ширих Црквених области (=егзархе), које се затим набра
јају, али само за Источне области царства, без Римске и Александријско-Египат
ске, јер је овај Сабор био састављен само од Источних епископа, а овај канон има
управо у виду претходна мешања Александријског и Римског Архиепископа у
Црквена питања Цариграда (Александрија је рукоположила Максима Киника у Цари
граду - в. канон 4) и Антиохије (из Рима и Александрије тамо су подржавали Павлинов
раскол, против Св. Мелетија- в. канон 5). Овај 2. 1еанон је и својеврсни осврт на 1еаноне
3. и 5. Сардичког Сабора из 343.г., и он на свој начин уводи еiзархе, које ће ускоро
заменити Патријарси (канони 9. и 17. Халкидонског Сабора још помиљу егзархе, али истичу
Патријарха Цариградског изнад њих).
86
·:·КАНОНИ ДРУГОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·=·
но у Никеји. ~,Цркве Божије у варварским народима треба да

се ~:Р~ЈЬају (otxovo~-tEtaЭш) по уста(нов)љеном од Отаца обичају. 10 >
'*,,,,,,,,' ,, (Ап.14;34,; 1 Вас.4-7; 11 Вас.3; 111 Вас.8; IV Вас. 17,19,28; Трул.8,25,36,38,39; Vll Вас.3,6;
Антиох.9,16, 18-20,23; Лаод.40; Картаг.ll, 13, 18,26,34, 73, 76,95,98, 120; Сардик.3; Прводр.14)
Канона.
/0 томе да је, после Рима, Цариград други/
Епископ пак Цариграда да има првенство части (ta зtQEa~Eta

tfJ~ tt~-tfJ~=cтApЋшt~teь.cтso чь.сти) после епископа Рима, јер је овај (град=
=Цapuzpag) НОВИ Рим. 11 > (IV Вас.28; Трул.36)
Канон 4.
/0 незаконитој хиротонији Максим овој 1
О Максиму Кинику и о нереду њиме проузрокованом у Ца

риграду (проглашујемо): да Максим нити је био, нити је епископ,
нити су од њега рукоположени - у било којем степену клира;
јер је све, са њиме и од њега учиљено, поништено. 12 >
10
) Канон истиче Саборно начело: "Сви.м аослови.ма сваке oблacfllu уарављаhе Сабор flle
oблacfllu". Који је то "og Ofllaцa усfllа(нов)љени обичај"? Очигледно стара, већ уобич.ајена
upaкca=upegaњe (аuv-~Эна, слично IH~o~-y, в. Никејски 6). А то је: окупљаље (=Саборовање)
суседних епископа у "варварски.м" областима, тј. онима које су изван Римско-Визан
тијског царства. Тамо су поједини мисионари из Царства оснивали Цркве, па су
се оне организовале по ранохришћанском обрасцу. Валсамон, пак, додаје: да те
"у варварским народима Цркве" можда нису имале довољно рукоположених епи
скопа да би одржавали Сабор, тако да су "неки виђенији од тих епископа прелази
ли и у друге епархије да би у љима подржавали новообраћане у веру, што је Св.
(Васељенски) Сабор допустио да и даље постоји тај обичај, мада је мимо канона,
због нужности ствари" (LUV'taY~J-a 2,171).
н) Овај канон је на линији 34. Апостолског, 6-7. Никејског, 9. Антиохијског и сво
га претходног 2. канона. Њега ће директно наставити 28. канон Халкидонски. Овај
Цариградски канон је признат од Римског епископа Лава Великог (440-461), како
сведочи Халкидонски Сабор (АСО 2,1,3,97.118), а има га и латинска збирка канона
Дионисија Малог из 6. века. (Зато је чудно да папа Лав није признао 28. канон Халкидон
ског Сабора). Треба запазити да овај канон, као и сви споменути, нигде првенство
епископа Римског, или било ког другог, чак ни Јерусалимског, не везује за неко
Божанско право, нити за неког од Апостола (у свим Саборским канонима о Риму
нигде се не помиње Апостол Петар, као што и у Христовом васпостављању палога Петра у
Апостолства, Јн.21,15-17, Господ га не зове Петром, већ "Си.моне Јонин"), него се првенство
спомиље у вези са положајем града дотичне Цркве у конкретној светско-државној
и реалној (динамичној) Црквеној ситуацији. - Аристин сматра да прилог flE'ta = аосле
у тексту канона означава другост Цариграда "не по части после Рима, него по
времену", како то схвата и 28. канон Халкидонски, али 3онара то одбија, и тумачи
сходно 36. канону Трулском, како је, вели он, и Јустинијан у 130. Новели схватио и
изразио: "Установљујемо, по одлукама Светих Сабора, да најсветији папа Старога
Рима буде први од свих свештеника, а нај блаженији епископ Цариграда и Новога
Рима да има друго место после Апостолског престола Старога Рима, а да испред
свих других има част" (PG 137,325В).
87
-:·КАНОНИ ДРУГОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
Канон 5. 13)
/0 томе да се прима Том.ос Западних/
У погледу Томаса Западних, примисмо и (ми) оне из Антио

хије који исповедају једно Божанство Оца и Сина и Светога
Духа. 14 ) (IIBac.l; Трул.l; Карт.1,2)
Канон 6.
/Који се примају за оптужбе против епископа или клирика/
Пошто многи, хотећи да смуте и сруше Црквени благопоре

дак (€uta~Cav), злобно и клеветнички измишљају некакве оптужбе
против Православних епископа који управљају Црквама (twv
otxovщюuvtoov tas; 'ЕххЛ'У)аСщ), покушавајући (тиме) ништа друго него
да окаљају углед свештенства и да изазову нереде код мирољу
бивог народа, ради тога одлучује Свети Сабор епископа сакуп
љених у Цариграду, да се тужиоци не примају без испитиваља,
нити да се свима допушта, нити пак свима забраљује, да подно
се тужбе против управитеља Цркава. Него, ако неко поднесе
на епископа какву своју, то јест личну притужбу, као због по
вреде му имовине, или друге неке неправде учињене му од њега,
при оваквим оптужбама не треба испитивати ни особу тужиоца

ни његово вероваље; јер треба на сваки начин да је и еписко-
12
Ј Реч је о Максиму Философу, родом из Египта, кога је Св. Григориј е Богослов
у Цариграду крстио и за свештеника рукоположио, а који се из властољубља
окренуо против њега и био неканонски хиротонисан за епископа Цариградског,
од стране Петра Александријског, уз подршку и Дамаса Римског и Амвросија
Миланског! Ово мешање са стране Сабор је већ осудио и у свом 2. канону.
13
Ј По неким западним мишљењима, канони 5-7 нису дело Сабора 381.г., него Са
бора 382.г. и касније (7. /Санон), па отуда и западни канонски зборници имају само
прва 4 канона. Кад би и било тако, то битно не мења ствар, јер је Сабор 382.г. на
ставак оног из 381.г. и свих 7 канона су примљени Црквом као васељенски.
14
Ј Томос Зайаgних је Посланица Западних Епископа на челу са папом Дамасом
Римским (366-384), упућена у Антиохију 378.г. или 380.г. (код Теодорита, ци V,l0/11;
PG 82,1220-25, ако ово код Теодорита није "Томас Дамасов" из 382, како мисли Denzinger-
-Sch0nmetzer,152-177), где је постојао раскол Павлинов (подржаван од Рима и Западних)
против Св. Мелетија, који је Мелетије, септембра 379.г., изложио са епископима
Саборски Томос о Никејској вери, па су га Источни Оци имали за председника П
Васељенског Сабора. "Примање оних у Антиохији" пре се, дакле, односи на прима
ље Павлиноваца из раскола у Саборну Цркву. Томос 3айаgних је овим 5. каноном
прихваћен свакако зато што су у њему папа Дамас и Западни епископи коначно
осудили Маркелову (без помињања имена) и Фотинову јерес криптосавелијанизма
(што је Св. Василије упорно разобличавао у Писмима 3ападнима), и такође јерес Аполина
ријеву (опет без помињања имена, као што га не спомињу поименце ни Цариградски Оци
у напред цитираном Синоgи/Су ), јер су и Аполинарија (као "верног никејца ")дуго п одржа
вали са Запада. (3онара и Валсамон Томас 3ай.аgних погрешно приписују Сардичком Сабору).
88
пова савест чиста; и који каже да му је нанета неправда, ма

какве да је вере, треба да нађе правду. Ако је, пак, преступ цркве
ни за који се епископ окривљује, тада треба испитати особе
тужилаца, да би пре свега јеретицима било забраљено да подно
се тужбе на Православне епископе у стварима Црквеним (Айо
сmолски 74-75). А јеретицима називамо и оне које су одавно из
Цркве искључени, и оне који су после од нас анатемисани; уз
ове пак и оне који се претварају да исповедају здраву веру, а
отцепили су се и посебно се окупљају против наших канонских
епископа. 15 ) Затим, ако су неки од оних који су из неких разлога
били од Цркве претходно осуђени и искључени, или одлучени
из општења (axotvmv 11tot), било да су из клира или из лаичког ре
да, ни таквима не до пуштати да оптужују епископ е, док најпре
не буду сами ослобођени од свога преступа. Исто тако ни оне,
који се налазе под неком претходном оптужбом, не треба при
мати да туже епископа или друге клирике, док не докажу да
су сами слободни од преступа за које су окривљени. Ако пак

неки, који нису ни јеретици, нити одлучени од општења (axotvwv11 -
tot), нити су осуђени, ни претходно оптужени за какве преступе,
а кажу да имају неку црквену тужбу против епископа, Свети
Сабор наређује да такви имају најпре пред све (сабране) еписко
пе те области приказати оптужбе и пред њима доказати престу
пе окривљенога у нечему епископа. Ако ли се догоди да епар
хијски епископи не могу решити преступе изнете против епи
скопа, тада ће они (=mужиоци) приступити већем Сабору епископа
дотичне провинције, сазваних ради те тужбе, и неће (своју) туж
бу подносити пре но што писмено изјаве да ће подлећи једнакој
казни, ако се у расправи предмета покаже да су оклеветали
15
) Претпоставља се да је овде реч о клеветама Акакија :Кесаријског, полуаријан
ца-омијца, против Св. Кирила Јерусалимског, и такође Павлина Антиохијског,
крајње уског "Никејца" (Маркелијанца?), против Св. Мелетија Антиохијског (како
мисли и Е. Schwartz, издавач Acta Conciliorum Oecumenicorum). Иначе је канон реалистичан
и правичан: дозвољава суђење епископу за неправду, али не и за клевету на њега.
16
) :Као што смо и раније спомињали, Св. :Канони траже једнакост и правду за све
људе, чланове Цркве и уопште људе, али исто тако и свих њих поштење, искреност,
правдољубивост. :Канони искључују подметачине, дискредитовање, јеретичке-стра
начке дисквалификације клеветањем (како је данас најчешћи случај у нападима неких
партија и неких мас-медија на Цркву, посебно код нас Срба). Међутим, треба нагласити
за унутарцрквене односе: да, по Св. :Канонима, ни епископ/епископи не могу одбити
право тужбе и Саборног претреса тужбе, поднесене од непристрасног а морално
или материјално оштећеног клирика или верника, као ни од майlеријално оштеће
ног јеретика, а и морално, ако није по среди јеретичка ујдурма против вере и Цркве
89
оптуженог епископа. 16) - Ако пак неко, презирући све напред

одлучено, усуди се досађивати или цару, или судовима светов
них власти, или узнемиравати Васељенски Сабор, таквога, по
што је понизио све епископе провинције, ни на какав начин
не треба примати да подноси тужбе, јер ниподаштава каноне
и руши Црквени благопоредак (txxЛrtota<Jttxf1v Evta;cav). 17)
(Ап.74,75; IV Вас.9,17,19,21; Трул.8; Ант.12,14,15,20; Лаод.40; Сард.4;
Карт.8,10-12,15,18,19,59,104,107,129,128-130,132; Прводр.13; Вас.Вел.1; Теоф.Алек.9)
Канон ~7i 8 )
/0 приступајућима Православљу, како се примају/
Који од јеретика приступају Православљу и уделу спасава

них, примамо (их) по следећем поретку и обичају: Аријанце и
Македонијанце, и Саватијанце и Новацијане, који се називају
кaillapuмa и левима, 19 ) и Тесарескедекатите (=Чefllpнaecfll/ogнeв/нuкe)
Православне, оличене у лицу епископа, каквих је случај ева код јеретика и шизма
тика/расколника најчешће бивало. Захтев за писменом изјавом да ће, у случају
недоказане оптужбе, тужилац поднети јеgнаки казну (щuтолаЭна), узет је од грађан
ског закона (3онара). Ко клевета, треба да сноси последице своје неправде.
17
Ј Обраћаље држави и световним властима ради решаваља било ког Црквеног
питања никада од Светих Канона није дозвољавано, ни одобравано. Кад би се
овога држали Срби и остали Православни, нарочито данас у Дијаспори!
) Канон наставља каноне 1. и 47. Св. Василија, а поновљен је у 95. канону Трулског
18
Сабора. - И за овај канон западни научници сматрају да није дело 2. Васељенског

Сабора, него је одломак Посланице из Цариграда (Патријарха Генадија I: 458-471) Мар
тирију Антиохијском (в. PG 119,900-1, са малом разликом текста), који зато није унет у
канонски зборник Јована Сколастика, а немају га ни стари латински и арапски
преводи, али га има Ефески канонски зборник (где је, са осталим канонима, направљен
његов синойсис- L:vvтayџa 4,398), и такође га има Трулски Сабор у своме 95. канону.
Али, Други Васељенски Сабор се свакако бавио питаљем пријема јеретика у Цркву,
каква је била жеља и Св. Василија Великог, писмено изражена 374.г. (његов канон
47. из Писма 199, тј. из П Канонске Посланице Амфилохију, писане 374.г.), а и сходно закону
цара Теодосија од 28. фебруара 380 (Codex Theodosianus 16,1,2), који је настојао да јеретике
приведе Цркви. Могуће је да је овај 7. канон касније од других преписиван, тј. ци
тиран од Патријарха Генадија (као што га цитира 95. канон Трулски). Канонско предаље
га има као дело 2. Васељенског Сабора. - (У 2 стара грчка рукописа, који садрже збор
ник Св. Канона /Патмоски 172 и 173, око 8ОО.г./, после 7. канона наведени су још 21 канон, као "ка
нони Сабора у Цариграду", узети из "Каноника" двојице епископа из Амасије у Пафлагонији,
али су то уствари: 19 канона Св. Василија, 1 је белешка о Духоборцима, и 1 је одлука локалног
сабора у Иконији, од којих последња 2 нису ни у једној канонској збирци ПЦркве в. о њи
ма Павле Шведски, стр.194-8).
19
) О Новацијанима-Каillарима в. 8 канон Никејски и найомену. Саватијанци су, по
3онари, били фракција међу Новацијанима, под вођством неког презвитера Савати
ја. Неки мисле да је уместо израза <'xQLO'tEQOV~=лeви, стајало <'хQtО'tощ=оgлични, изврсни,
(=Чисши), али ће бити да је то једна друга фракција Новацијана-Каillара, која је себе
називала левима, левацима! - О Савелијанцима в. канон 19. Никејски и найомену. О
осталим поменутим јеретицима в. напред 1. канон и найомену. Поменути пак јерети
ци Moнillaниcillи били су следбеници Монтана из Фригије (брдовити западни део М.
90
·:·КАНОНИ ДРУГОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА<·
или Teйlpaguille, и Аполинаријевце - примамо пошто поднесу

писмену изјаву (Лt~€ЛЛоu~ ""nнсАнн/1\) и анатемишу сваку јерес која
не учи како учи Света Божија Католичанска и Апостолска
Црква; и запечаћуј ем о их, то ј ест прво помазуј ем о Светим Ми
ром чело, очи, ноздрве, и уста и уши, и запечаћујући их говори
мо: Пeчaill gapa Духа Свешога! Евномијанце пак, који се кршта
вају једним погњурењем, и Монтанисте, који се овде зову Фри
гима, и Савелијанце, који научавају ujoйaillopcillвo (utonaтogCav="cu
нooчuнciilвo" =монархијанизам) и друге неке опачине чине, и све оста
ле јереси - пошто их овде има много, нарочито који долазе из
Галатијске земље - све њих, који хоће да приступе Православ
љу, примамо као Јелине (=многобошце): и први дан их чинимо
Хришћанима, други оглашенима, затим их трећи (дан) закли
њемо трикратним дувањем у лице и уши, и тако их поучавамо
(у вери) и чинимо да дуго времена пребивају у Цркви (=Храму) и

да слушају Свето Писмо, и тада их крштавамо. 20 ) (Ап.46,47,68;
IBac.8,19; Трул.95; Лаод.7,8; Карт.57; Вас.Вел.1,5,47)
Азије), са седиштем јереси у Пепузи (отуда се зову и: Пейузијани). Монтан је био ригоро
зни самопроглашени "харизматик", који је себе називао "Параклитом" (="Духом
Yilleшumeљeм"!), и уза се је имао
2 жене "пророчице": Прискилу и Максимилу. Секта
је била мешавина строгости и раскалашности, мешавина црквених и сопствених
"учења" и "предаља", и деловала је цркворазорно. (Сличне су им неке данашње проте
стантске и "зилотске" секте, којима је главно: секташко цейање Цркве).
zo) Овај канон., попут Св. Василија Великог (канон 1), дели јеретике у две групе: 1)
"Аријанце и Македонијанце, и Саватијанце и Новацијане /Kaillape/, и Четрнаест(о
днев)нике или Тетрадите, и Аполинаријевце", тј. оне који имају, иако непотпуну,
веру у Свету Тројицу, и та група се прима у Цркву пошто "поднесу писмену из
јаву (прихватаље вере Православне Цркве) и анатемишу сваку јерес која не учи како
учи Права Црква" - кроз Св. Миропомазаље; и 2) "Евномијанце, и Монтанисте, и
Савелијанце, и све остале јереси" - који немају праву веру у Св. Тројицу и та
група се прима у Цркву Св. Крштељем, као некрштени. Канон. 95. Трулски, који
скоро понавља овај, додаје и трећу групу (Несторијанци, и Монофизити разних фракци
ја), која се прима у Цркву тиме што "поднесу писмену изјаву (ЛС~ЕЛЛоv) и анатемишу
своју јерес". Овакву поделу јересИ на 3 категорије изнео је у 5. веку и Тимотеј,
презвитер Велике Цркве (PG 86,12-13). В. такође и 3. канон Св. Атанасија Великог.
Ово је данас важно спомињати због тзв. "зилота" ("Старокалендараца") и других сек
ташког менталитета "супер-православаца", који не познају нити поштују догмат
еко и канонско Предаље Православне Цркве. Ово свакако не значи да Права Црква
"признаје Св. Тајне" изван Цркве, него сведочи о томе да извесне јереси, настале
отцепљењем од Цркве, нису сасвим изгубиле сваку везу са њом, него су Црквом
на свој начин "маркиране", "ознамењене", и ти "знакови" могу бити Духом Светим,
у Цркви, кад јој приступе, оживотворени Св. Миром, јер се они прикалемљују жи
вом организму Тела Христовог (као рањени, засушени, или привремено отсечени удови).
То је смисао и примене на њих спасоносне Икон.омије Црквене, којом се такви
присаједињују и приопштавају Христовој Божанској Икон.омији сйасења =Цркви.
91
Св. Tpeliи Васељенски Сабор у Ефесу
(фреска у Манастиру Ватопеду, Света Гора, 18. век)
Свети ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ Сабор (431.г.)
ТРЕЋИ Васељенски САБОР (431.г.)

(текст Св. Фотија, из Посљапице Михаилу 1еnезу Бугарс1Сом)*Ј
«А Свети и Васељенски Трећи Сабор (431.г.) састао се у Ефесу у

Азији, умножен до броја 200 (Отаца). Међу њима познаваху се вођи:
Кирило, знаменити међу Оцима, који је због врлине и богатства
мудрости управљао престолом велеграда Александровог (=Аље1Ссапgри
је); и Целестин, који је попуњавао катедру и лице Рима; и са њима
Мемнон, коме беше поверена управа Цркве Ефешана; и такође (епи
скоп) Јерусалимљана Јувеналије. Они су, са свом пуноћом Сабора,
судили злочестивог (=пейравосљавпог=јереmиiСа) Несторија за оно што је
нечестиво (=јеретич1Си) учио.
Овај (Несторије), потичући из Антиоховог града на Оронту (=Антио
хије), добио је не чисто у руке престо Цариградски, па је тај несрећ
ник, напивши се мутних вода нечестивости (=пеаравосљавља= јереси) Дио
дора (Тарсијског) и Теодора (Мопсуестијског) и, упавши мозгом у опије
ност, напунио уши многих ружним и неумесним речима, на штету
стада (Христовог). Јер је Христа, Јединственога Сина Божијег, Истини

тог Бога нашег, Који је ради нас и ради нашега спасеља најтешње
узео удела у нашем телу и крви (Јевр.2,14), и у Себе је уипостазирао
наш састав (Ei~ Eauтov то fJ!.tEтEgov intoaт~aщ.tEvщ cpvgщю=љygciCy арироgу), поставши
Један, од двеју супротних природа (=BoжanciCeиљygciCe), будући Он исти
Бог и Човек, Један Христос, Један Син, Он исти (рођен) горе од Оца
без матере, и доле од Мајке без оца; Он исти а не други, једно Лице,
једна Ипостас. Њега, дакле, Господа нашег Исуса Христа, тај троне
срећник, не плашећи се, расе ца и раздељуј е у две ипостаси (=gве љичпо
сти): једнога, као простога човека и без Логоса који га је узео на Себе,
стављао је у посебну ипостас, а другога посебно (у ипостас) као Бога и
обнаженога одузетога (на Себе тела), као бојећи се безумник да Бог
нешто не пострада када, из неизрецивог човекољубља, ради исцеље-
*) Овај, од нас додат, текст Св. Фотија в. у Z:vvтay~.ta 1,374-388 (PG 102,632-656).
93
·:·КАНОНИ ТРЕЋЕГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
ња и препорођења, узима на Себе Своје створеље; ни то не схватајући

да тиме, што људску природу одваја од Ипостаси Логоса, њу прогла
шава за неисцељиву и неизлечиву, те (тако) постаде одрицатељ соп
ственога спасења. Но још и (то хуљаше), упропастивши тиме сасвим
своје мисли, што није прихватао да Његову по телу Мајку, Пресвету
Дјеву и заиста и истинску Родитељку Оваплоћенога Бога Логоса, ни
Њу да назива Богородицом (еЕотохоv), него, као што је Сина лишавао
Божанства, тако је и Родитељку (лишавао) назива Богородица.
Зато је њега, достојно толиког безумља и хулног језика, Сабор
Блажених Отаца (у Ефесу) лишио свештенства, и истога, са својстве
ним му најгнуснијем мишљењем, предао вечној анатеми.*> А (Оци)
одогматише (=gогмашст-си исйовеgише) да отачкопредањски и преподоб
нодолично обожавамо и проповедамо Господа нашег Исуса Христа,
и следствено томе предадоше да и Свепречисту и Вечнодјеву Мајку
Његову заиста и истински називамо и похваљујемо као Богородицу.
Јер Она, Која је Прихватившег то, Бога Логоса, телом родила, с пра
вом је посвећена (=ygocfllojeнa) да се славослови и назива Богородицом.
И у томе је, дакле, и овај (Трећи) Сабор завршен (431.г.), када је
Римска држава мирним очима гледала Теодосија Млађег (440-45О.г.)
да очинску и царску власт у трећем покољењу проходи.»
(Трећи Васељенски Сабор у Ефесу донео је и 9 канона).
Св. Tpeliи Вас~љенски Сабор

(фреска у Терапонтовом Манастиру, Русија, око 15ОО.г.)
*>Свети Оци кажу: "Казна aнaflleмe није ништа друго него одвајаље од Бога" (IV
94
КАНОНИ ТРЕЋЕГ Васељенског Сабора
Ефеског (431.г.)
Канон 1. 1)
/0 митрополитима сагласним са Несторијем и Целестијем/
Пошто треба да и они, који нису били на Светом Сабору (у

Ефесу), и остали су у селу или граду због неког узрока, било цр
квенога или телеснога, знају шта је на њему одређено, саопшта
вамо вашој светињи и љубави да, ако је митрополит области,
одступивши од Светога и Васељенскога Сабора, пришао одмет-
l) Канони 1-6 Ефеског Васељенског Сабора 431.г. налазе се у окружној Саборској

Посланици о Исfllочни.м ейискойи.ма (насталој као последица одлука донетих на 5. Саборској
седници, 17. јула 431), којом Посланицом Сабор обавештава епископе, клир и народ
Истока о осуди присталица Несторија, и у којој се наводи решење канонских пи
тања односно Несторијанаца. Посланица почиње овако: "Свети и Васељенски Сабор
одржан у Ефесу одлуком најблагочестивијих царева- свима у свакој области и
граду епископима, презвитерима, ђаконима и свему народу. Када се ми сабрасмо,
по благочестивом писму (царевом), у митрополији Ефешана, одступише неки од
нас, на број нешто преко 30 /набрајају се њихова имена/ ... , који се [удаљише] од Црквеног
општења ('tfJ~ ЕххЛ.rЈтсюпхfЈ~ xotvwv(щ), те немају (надаље) никакве власти, као из свеште
ничког ауторитета /тј. немају свештенодејства/, да могу њиме некоме штетити или
користити, зато што су неки међу њима рашчињени, пре свих они који се јасно
показаше да следују учење Несторијево и Целестијево, тиме што нису изабрали
да са нама осуде Несторија. Њих је Свети Сабор заједничком одлуком учинио
туђима сваког Црквеног општења, укинувши свако њихово свештеничко делова
ње, којим би могли некоме штетити или користити". /Даље следи текст 1-6 канона/.
Потом је на 6. Саборској седници (22. јула 431) читан Си.мвол вере Никејског Сабора,
и онда је речено: "Ову Свету Веру (Никејску) сви треба да прихватају, јер она има
благочестив и потребан (садржај) на корист свега света. Но пошто се неки претвара
ју да је исповедају и прихватају, а преиначују смисао појмова, према своме схвата
њу, и (тако) измудрују (=изврћу) Истину, будући синови обмане и деца погибли, по
требоваше као нужно да се наведу (овде) речи Светих и Православних Отаца, које
могу обавестити на који начин Оци њу схватише и проповедати се осмелише, та
ко да и сви који имају правилну и непорочну веру, тако је и схватају и тумаче и
проповедају". /Даље слеgи навођење свешоошачких мecilla/. Затим долази: 7. канон: о Никеј
ском Символу, па Саборска осуда јереси Масалијанаца или Евхита. На крају Сабора
(на 7. Саборској седници, 31. јула 431) донет је 8. канон: одлука Сабора о Кипарској Цр
кви. На истој, последњој седници придодата је и "Саборска Посланица Памфилиј
ском Сабору о Евстатију, бившем њиховом митрополиту", која се броји као 9. ка
нон Ефеског Сабора и као таквог га имају канонски зборници Православне Цркве.
(Бенешевић, 102-111; АСО 1,1,3,26-28; PG 137,369-381; LVV'tay~-ta 2,206-8).
95
-:·КАНОНИ ТРЕЋЕГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
ничком сабрању (avvEogCcv=зacegaњy), или ће после прићи, или је

схватање Целестијево примио, z) или ће примити, такав никако
не може ишта урадити против епископа (своје) области, јер је
он већ од сада од Сабора искључен из сваког Црквеног општења
(n6.cr11~ txxЛfJcrюcrttxfl~ xotvoovCa~) и (већ) је бездејствен (avEVEQY'YJtщ imagxoov =sЕ.з
дЋнст•њнъ);3) самим пак епископима те области, и оближњим ми
трополитима, који имају веру Православља, принадлежи да
га сасвим свргну и са епископског степена.
Канон2.
/0 епископима који приђоше Несторијанцима/
Ако пак неки обласни (tnagxtffitш) епископи напустите Свети

Сабор и приђоше отпадништву (tfl anocrtacrCџ), или покушају да
приђу, или, потписавши свргнуће Несторија, опет се вратише
отпадничком сабрању, такви, по извољењу Светог Сабора, нека
буду сасвим туђи свештенству и свргнути из (свога) степена.
Канон 3.
/0 клирицима рашчињеним од Несторија због Благочешћа/
Ако ли су неки од клирика у било ком граду или селу били,

од Несторија или оних што су са њиме, стављени под забрану
све штенства због тога што су право мислили (= йравославно веровали),
пресудисмо да они опет заузму свој степен. И уопште наређује
мо да клирици, који мисле исто са Православним и Васељен
ским Сабором, никако не требају ни на који начин бити пот
чињени епископима који су отпали или се одмећу (од Цркве). 4 )
) Канон има у виду најпре присталице Несторијеве, који нису пришли Православ
2
ном Кириловом и Мемноновом Сабору у Ефесу, који је затим признат као Васељен
ски, него су приступили "оg.мейlнич.т-сом сабрању" (crvvEogCq>) под Јованом Антиохијским
(који малобројни скуй/сабрање Оци неће да назову ни Сабором), а затим има у виду Целесйlија,
јеретика пелагијанца (Британца, из Рима), који је дошао у Ефес и ту ширио Пелагије
ву јерес, коју је III Васељенски Сабор осудио (како се види из Посланице Сабора папи
Келестину- АСО 1,1,3, 5-9), а којег Целестија помиље даље и 4. канон.
з) Саборски израз да су "искључени из Црквеног општеља" (хшvwvСш;=зајеgнице и
зајеgништва) самим тим већ неgејсйlвени, показује канонску=богословску=евхари
стијску=есхатолошку самосвест Цркве: да је благодат и спасеље само у зајеgници
и зајеgнишйlву са Телом Христовим. На основу овога, а парафразирајући 2Кор.13,13,
можемо рећи: да је "благоgайl Господа нашег Исуса Христа, и љубав Бога Оца, (само)
-у эајеgпици (xotvwvCa) Духа Светога", тј. само у Пуноћи Цркве.
4
) Несторије, као Архиепископ Цариградски, и неки епископи љегове пристали
це, били су одлучили од свештенства неке себи потчиљене клирике, јер га нису
слушали сматрајући га јеретиком, па љих сада Васељенски Сабор разрешава те
забране или свргнућа (слично говоре и канони 13-15. Прводругог Фотијевог Сабора). Свети
Сабор заповеда непотчиљавање оним отпалим и у расколу епископима.
96
Канон 4.
/0 клирицима који верују као Несторије/
А ако се неки од клирика одметну или се усуде, било насамо

или јавно, да испољавају (јеретичко) вероваље Несторијево или
Целестијево, Свети Сабор пресуђује да и они буду свргнути.
Канон 5.
/0 кажњеним клирицима, које је Несторије примио/
Они пак (клирици), који су за неподобна дела били осуђени

од Светога Сабора, или од својих епископа, па су Несторије,
или љегови једномишљеници, неканонски, по својој у свему
самовољи, покушали или ће покушати да их васпоставе у оп
штеље, или у (пређашњи свештени) степен, пресудисмо да су (од
тога) без користи, и ништа маље су свргнути. 5)
~~~~ .....
)
.Ј~~Ј!ОЦ6./
/0 онима који изврћу одлуке Сабора/
Тако исто, ако неки хтедну да на било који начин изврћу

оно што је о сваком питаљу на Светом Сабору Ефеском урађено,
Свети Сабор је одредио да, ако су то епископи или клирици,
буду сасвим свргнути са свога степена; а ако су лаици, да буду
одлучени од општеља. 6 )
Канон
/0 држању Символа вере Никејског Сабора/ 7 )
Кад је ово прочитано (тј. Никејски Символ вере), s) Свети је Сабор
одредио да нико не сме износити, то јест писати или састављати,
5
) Несторије, да би придобио више присталица, био је неке, праведно осуђене
клирике, неканонски васпоставио у чин, па то сада Сабор овим каноном поништа
ва. (У Аристиновом тумачењу овог канона сасвим је погрешно наведен Келестин Римски,
уместо јеретика Целестија!). Келестија пишемо Целестије ради лакше разлике.
в) Милаш је та JCEQL Ехаатоv лeлQayrt€va превео са: "оно што је у погледу свакога og њих
учиљено", али се текст односи не на лица, него на йlем.е, йийlања о којима је Сабор
решавао. - Овде је лаицима наложено оgлучење, а у следећем 7. канону је казна анайlе
м.исање, што је строжије, јер се тиче противљеља утврђеној од Отаца вери.
7
) Као што је и на почетку речено, натписи/наднаслови на Св. Канонима нису пр
вобитни, али су већ у 5. веку постојали (Халкидонски Сабор 451: кад је читан 5. канон
Антиохијски; Геласије, Синтагма ... око 475.г.). У Патмоском ркпс. (око 800.г.) овде стоји
натпис: "Проглас истог Светог Сабора, изречен после читаља Излагања (вере) 318
Св. Отаца у Никеји и безбожно г символа кривотвореног од Теодора Мопсуестијс:ког
и од Харисија презвитера Филаделфије предатог истоме у Ефесу Светом Сабору"
(В. Митроп. Павле Шведски, стр. 222).
в) В. напред найом.ену 1 код 1. канона.
97
другу веру осим одређене од Светих Отаца, сабраних у Никеји

са Светим Духом (ДАп.15,29). Који се, пак, усуде да другу веру са
стављају, то јест проносе је и пружају онима који желе да се
обрате познању Истине, било из Јелинства ( =йагансшва), или из
Јудејства, или из било које јереси, такви, ако су епископи или
клирици, епископи бивају туђи епископства, а клирици клира;
а ако су лаици, бивају анатемисани. 9) На исти начин, ако се не
ки открију (између њих), било епископи или клирици или лаици,
да верују или уче о оваплоћењу Јединороднога Сина Божијега
оно што стоји у изложењу (вере несторијанске) које је поднео (Са
бору) презвитер Харисије, то јест: погане и развраћене догмате
Несторијеве који су ту приложени, нека подлегну одлуци овог
Светог и Васељенског Сабора, то јест: да епископ буде лишен
епископства и свргнут, а клирик такође да буде искључен из
клира; а ако је неко лаик, нека и он буде анатемисан, као што
је Напред речеНО. 10 ) (IIBac.1; Трул.1; Карт.2; Прводр.13-15)
Канон 8.
/Саборска одлука о Кипарској Цркви/11)
Ствар новоуведену (хш vo'to!lov 11 tovov =изновачену) против Цркве

них установа и канона Светих Апостола [вар.: Отаца] и која повре
ђује слободу свих, пријавили су (Сабору) богољубазни саепископ
9
) Свети Оци кажу: "Казна aнailleмe није ништа друго него одвајање од Бога" (IV
10
) Повод за доношење овог н:анона био је следећи: Нешто пре Ефеског Сабора јед
на група Tecapecн:egeн:aillиilla из Филаделфије у Лидији (М. Азија) тражила је да се
врате у Православну Цркву. Цариградски Аеп. Несторије им је рекао да науче
Символ вере, и уместо Никејског послао им је Символ који је био саставио Теодор
Мопсуестијски, који се још зове и "Харисијев", јер га је на 3. Васељенском Сабору
православни свештеник Харисије из Филаделфије (стављен због противљеља томе
под забрану од стране Несторија) приказао као пример јереси Несторијанске, рекавши:
да је тај Символ изложење "већма неверја неголи вере". Тај Символ је осуђен на
овом III Васељенском Сабору, без помињања имена Теодора Мопсуестијског, "из
разлога икономије", како вели Св. Кирило Александријски (Писмо 72 Проклу, PG 77,
344-345- шта ће на ово рећи разноразни "зилоти" данас!?). Овај Св. Ефески Сабор је забра
нио сваки други Символ осим Никејског, па је овај 8. н:анон касније кроз векове
више пута цитиран, нарочито против латинског мењања Никејског Символа уно
шењем додатка Filioque- све до Св. Марка Ефеског на Флорентинском псевдоса
бору (1439). Трећи Васељенски Сабор је веров. подразумевао само Никејски, а касни
ји Оци су под тим подразумевали потпуни Нин:ео-Цариzраgсн:и Символ вере (које ће
од Халкидонског Сабора постати свеопшти Васељенски Символ целе Цркве), као што се то
види на 4. седници 5. Васељенског Сабора (који ће осудити и Теодора Мопсуестијског
и овај његов јеретички Символ).
н) В. напред найомену 1 код 1. н:анона.- У ркпс. Пaillмoc 172, л. 80 (око 8ОО.г.) стоји
наслов: "Оgлун:а (1Ј!Тiсрщ;) иcilloi Св. Сабора изречена због йоgносн:а њему og Кийарсн:их ейисн:о-
98
Ригин и са њиме најпобожнији епископи Кипарске области

3инон и Евагрије. 12 ) Отуда, пошто општа зла потребују већи
лек, јер и већу штету наносе, и особито кад ни старог обичаја
није било да епископ града Антиохијаца врши рукоположења
на Кипру, као што нас писмима и усмено обавестише најпобож
нији људи који приступите Светом Сабору, (зато одлучисмо): да
Предстојници (лQою,;w,;Еr;==ейискойи) Светих Цркава на Кипру имају
неометану и непринуђену власт, сходно канонима Светих Ота
ца и староме обичају, чинећи сами собом хиротоније (=йосmавља
ња) најпобожнијих епископа. А ово исто нека се очувава и за
друге провинције и за посвудашње области, тако да ниједан од
богољубазних епископа не заузима другу област, која није из
давнине и од почетка била под његовом или његових претходни
ка руком; него, ако је неко и заузео и насилно је себи потчинио,
нека је поврати, да се не преступају канони Отаца, нити да се
под изговором свеmтенослужења(tЕQОVQуСаr;==свешmеноgејсmва) не под
влачи гордост светске власти, 13) нити да неприметно и посте
пено изгубимо ону слободу коју нам је даровао Својом крвљу
Господ наш Исус Христос, Ослободилац свију људи.
Зато овај Свети и Васељенски Сабор йзволи (€fю'SЕ=оgлучи- ДАп.
15,28) да свакој области буду сачувана чиста и неповређена она
аа". - Одлука о Кипарској Цркви (донета на 7. Саборској седници у Ефесу, 31. јула 431)
важи отада као 8. 1шнон Васељенског Ефеског Сабора (без обзира на тадашњи "контекст
историје": кад је :Кириловом Сабору ишло у рачун скоро све што је било против тадашње у
Ефесу групе "Источних", на челу које је стајала Антиохија). Овај Св. Канон собом изражава
изворну и темељну еклисиолошку cвecili древне Цркве: о слобоgи у Xpucilly и о неарико
сновеносillи йупоће (Црквености=католичности) сваке Локалне Цркве, која са својим
епископима решава и благоуређује (1:Кор.14,40) своје Црквено уређеље и распоређе
ње, пре свега xupoilloнujy свога Дрвога Епископа (ср. 34. Апостолски, 6. Никејски, 9.
Антиохијски). Православни Источни Патријарси (у својој чувеној Послапици из 1844.г.
против папских претензија, § 13) подсетили су на: "очување neзaвucnociilu Цркава (avE~ag
tтJaCщ •Шv 'Exx)..1Jat&v) канонизоване од Трећег Васељенског Сабора, 8. каноном" (:Карми
рис, д2:М 2,916). Ефески Сабор, међутим, не говори о "независности" него о "слободи
свих" у Христу (•ii~,; л:av•wv tЛ.ЕvЭЕgСщ) и о "очувању чистим и неповређеним оних од
почетка и издавна припадајућих јој (=свакој Црквеној обласши) права". Сабор не говори
ни о "аутокефалији", јер тај израз потиче тек од 6. века (код Теодора Анагноста, у
ЦИ 2,2, употребљен баш за :Кипране: "10 auтoxiq>aЛov Elvш 11-)v ха1а av'tov~,; IJ.ТJ'tQOзtoЛ.tv xa'L
1111 tEAEtv
vл:6 'Аvпохнаv" PG 86,184). - Зонара и Вал сам он пак кажу да даљи израз у овом канону
о "подметању гордости светске власти" односи се вероватно на антиохијско подра
жавање државног обичаја: да царски дукс из Антиохије шаље војног заповедника
на Кипар, те Сабор и то спречава (изразом "ако неко изнесе некакву одлуку"). (Упореди
капопе 12. и 17. Халкидонски).
12
Ј Ригин је био епископ Константије, Зинон епископ Курије, а Евагрије епископ
Солонски, сви на Кипру.
13
) Израз казује да јерархија долази од jepypiuje, и то није власш као светска власт.
99
од почетка и издавна припадајућа јој права, сходно од старине

устаљеном обичају, тако да сваки митрополит има право узети
препис ове одлуке, ради своје сигурности. А ако неко изнесе
некакву формулу (=оgлуку) противну овоме сада одређеноме,
сав Свети и Васељенски Сабор одлучи: даје то ништавно(ахvgоv).
(Ап.34,35; IBac.6,7; IIBac.2; Трул.20,36,39; Ант.9,13,22; Сард.3,11)
[Канон 9.)14)
Посланица истога Светог Сабора у Ефесу (431.г.) славноме Сабору
у Памфилији, о Евстатију, љиховом бившем митрополиту. 15 )
Пошто богонадахнуто Писмо каже: "Све pagu размишљено" (~-te'ta
~оvЛ.fЈ~=савешн.о- Сирах 35,19), зато они који су добили (у део) свештену
службу треба нарочито да гледају да са сваком марљивошћу разми
шљају о свему шта (им) треба чинити. Јер који хоће тако да живе, у
доброј им нади стоје ствари љихове, и бива да им као уз ветар (=усаеш
н.о) све иде по жељи; и та је реч сасвим правилна. Али, бива да некад
тешка и неподношљива жалост (Мл 11 =шуга) оптерети ум, и страшно га
помути, и одвоји га од стремљеља ка дужности, и убеди га да оно што
је неправедно (=н.екорисн.о) види као нешто корисно. Тако нешто види
мо да се догодило најблагочестивијем и најбогољубивијем епископу
Евстатију. Јер, као што је посведочено, рукоположен је (и постављен)
канонски, но узнемираван (=смућиван.), како вели, од неких (људи) и
упавши у неочекиване околности, и затим од превелике безвољно
сти за рад (алgауЈlоаvvТЈ~=н.еаракшичн.осши), и уморан од подношеља брига,
наметаних му пословима, мада је могао да одбија ружне критике
(=клевеше) противника, он је, не знамо како, поднео писмену оставку.
14
) В. напред н.айомен.у код 1. кан.он.а. -Овај 9. кан.он. (тј. Посланица упућена са 7. седнице
Ефеског Сабора) налази се у син.ойсису канона Стефана Ефеског, и "ейийlому канона"
Симеона Логотета-Метафраста, и у свим канонским зборницима ПЦркве (осим
"Синагоге" Јована Сколастика), укључивши и славенску Крмчију. Према томе с разло
гом се броји као 9. кан.он. Трећег Васељенског Ефеског Сабора.
15
) Евстатије је био епископ места Аталије у Памфилији (у наслову стоји .миmройолиm,
али у тексту Посланице је назван ейиской, као и љегов наследник Теодор, који, заједно са Па
флагонијским митрополитима: Сиде Амфилохијем и Перге Веренијаном, сва тројица уче
ствују на Ефеском Сабору), који Евстатије је, по некој људској слабости (текст канона
то јасно каже), поднео осйlавку на епископију, што је у то време значило и губљеље
части и зваља и свештенослужеља епископа. Тумачи 3онара и Валсамон су недво
смислени у ставу да није био обичај да епископ поднесе оставку (заборавили су
пример оставке Св. Григорија Богослова на П Васељенском Сабору 381, и то без последица
за љегово епископство и архијерејско служеље), и спомиљу строги став Св. Кирила
Александријског (у Кириловом 3. канону /из 78. Пис.ма Домну/ да: "није угодно установама
Цркве да неки од свештенослужитеља подносе писмене оставке"- PG 77,364), али додају
даје Ефески Сабор "учинио Саборску икон.омију ( =снисходљивост) ... због малодушности
Евстатијеве" и да су "изекон.омисали што су изекон.омисали" (ffixov6~-trJoav ооа xa'L ffixov6-
~ttaav=cниcxogили су шmо су снисхоgили), али не као тиме дајући образац и(ли) заповедају-
100
Требало је, међутим, кад је већ једном узео у руке свештеничко

старање, да се истога држи са духовном бодрошћу, и да се подухвати
трудова и добровољно подноси зној за награду. Но пошто је једном
показао себе малодушним, доживевши то више од безвољности (<'ич2 ау-
1.юаuvчс:;=неартсшичносши) неголи од лењости и нехата, ваша је Богочест
ност нужно изабрала и поставила (хЕхнgотоvчхЕv) (уместо њега) најблаго
честивијег и најбогочеснијег брата нашег и саепископа Теодора да
се стара о Цркви. Јер није било нормално да иста (==Црква) обудови и
да стада Спаситељева буду без старатеља. Но nошто је (Евстатије) пла
чући дошао споменутом најбогочеснијем епископу Теодору, не спо
рећи о граду, нити о Цркви, него тражећи сада само част и звање
епископа (т~v тоu tзпcrxonou щt~v xa'l xЛfJmv), сви се сажалисмо на старца и
сматрасмо за заједничку (нам) сузу његову, те похитасмо да дознамо
да ли је споменути (Евстатије) подвргнут законитом свргнућу или је
изобличен за неке преступе од оних који су блатили његов углед. И
пошто смо дознали да ништа такво није учинио, него је споменутоме
(Евстатију), уместо (неког) преступа, то била већма - сама оставка.
Зато ни вашој Богочестности нисмо замерили што је правилно руко
положила (==аосшавила) на његово место споменутог најблагочестиви
јег епископа Теодора. Но, пошто није нормално, јако се спорити са
безвољношћу (=неаракшичношћу) човека, него је већма требало смилова
ти се на старца, који је тако дуго времена био ван роднога града и
очинског дома, одлучисмо и одредисмо, без сваког спорења, да исти
(Евстатије) има звање и част и општење епископа (то тfЈс:; tnюxonfJc:; ovo 11a xa'l
т~v тt~t~v xa'l xotvwvCav). Али тако, да он нити рукополаже, нити да заузевши
ћи да тако буде и убудуће, те предупређују да се тај случај икономије не користи

"да епископи дају оставке на своје Цркве, а задржавају архијерејство", тј. да "није
правилно схватати мисао ових Часних Отаца (Ефеских) те умишљати да ову Посла
ницу користе као канон (=йравило) за даваље (неких) епископа оставке на своје
Цркве (=ейархије), а задржаваље архијерејства". -Наравно, Посланица (=9. канон)
Ефеских Отаца потврђује оно што су Памфилијски епископи већ били урадили,
те сада Саборски Оци Ефески дозвољавају да Евстатије има и чacill и звање епископа
и архијерејско служење (а не само причешћивање у Олтару), али само по дозволи и бла
гослову надлежног епархијског епископа. На крају, Саборски Оци Васељенског
Сабора у Ефесу надилазе и то, тј. чине ову икономију (=снисхођење) још отворенијом:
да се може "одлучити и нешто снисходљивије за њега", за Евстатија, додајући да
ће и то "бити угодно Светом Сабору".- Пракса Цркве није овај 9. канон узела као
правило, али је дозвољавала "да (епископ) сам добровољно поднесе оставку на
епископство" (канон 16. Прводругог Фотијевог Сабора). У Српској Цркви имамо пример
оставке Св. Саве, а он је добро познавао канонско предаље Цркве. Цариградски
канониста Мануил Гедеон вели да се "на томе (9. канону Ефеском) ослаља отада прак
са Цркве да епископи, који подносе оставку на епископију, ... задрже архијерејство,
учествујући (по позиву) и у хиротонијама, као данашљи бивши" (:л:QФ'I'Jv). ('ЕххЛ1']оюопх'11
'АЛ1l~Ею, 41/1921, 68). (В. о нейисаном йреgању/йракси оставке епископа текст Никите Анкирског,
из ll.в., у: Ј. Darrouzes, Documents iш3dits d'Ecclesiologie byzantine, Paris 1966, рр.250-264; и К. РаЛЛ11,
ПEQL :л:agшt'lioEю~ t:л:юхо:л:юv xata tb Ыхшоv tij~ 'OQ~. 'Avat. 'ЕххЛ1']оСщ;, 'А~ђvш 1911).
101
Цркву свештенослужи сопственом влашћу, него тек када га узме

са собом, то јест дозволи му, ако треба, брат и саепископ (Теодор), по
расположењу и љубави у Христу. Ако се пак одлучи нешто снисход
љивије за њега, или сада или после овога, и то ће бити угодно Светом
Сабору. (Прводр.16; Петр.Але:к.lО; Кирил Але:к.2,3)
Света Три Васеље:нска Сабора

(фрес:ка у Манастиру Дионисијату, Св. Гора, 18. век)
Свети ЧЕТВРТИ ВАСЕЉЕНСКИ Сабор (451.г.)
ЧЕТВРТИ Васељенски САБОР (451.г.)

«А Свети и Васељенски Четврти Сабор (451.г.), имајући саприсут

ног и сагласног најблагочестивијег цара Маркијана (450-457.г.), одре
дио је као слушаоницу истинских догмата Халкидон, познати град
Витиније, и проширио се бројем до 630 (Отаца). Његови су учени говор
ници били: Анатолије (449-458.г.), коме су поверене свештене установе
Царскога града (=Цариграgа); и такође Пасхазин и Лукинсије, блиста
јући епископским достојанством, са Бонифацијем презвитером, који
су заузимали место Лава, најсветијег папе Римског (44О-461.г), којега
је велика слава и ревност за Благочешће (=Православље); са њима беше
и Максим Антиохијски и Јувеналије Јерусалимски.
Они су од Евтиха (=Срећко), тога несрећника, и од заштитника ње
говог и гордељивца Диоскора, некадашњег (епископа) Александриј
ског, тражили одговорност за злочешће (=јерес). Јер су и ови, усвојивши
заблуду супротну Несторију, пали у једнаку са њим јадовитост. Јер,
Једнога Господа нашег Исуса Христа, познаванога из Божанства и
човечанства, и обожаванога у те две природе, дрско и неразумно
мешаху и сливаху у једну природу, одакле бедници не схватаху да
тиме закључују да је Он и другоприродан (E•egocpvЛov) Очевој суштини,
и људима другоприродан (E•egocpva). Ј е р, ако је једна природа Христова,
онда ће она свакако бити или Божанска, или човечанска. Ако је
пак само Божанска, где је онда људска? А ако је човечанска, како
онда они нису одрицатељи Божанства (Његовог)? А ако ли је она не
што друго мимо тога- јер остаје (само) то, и ка томе већма нагиње
њихово мишљење - како онда неће бити измишљен Христос друго
природан (E•egocpv~~) и Оцу и нама? А од тога шта има безбожније и
безумније, неголи говорити: да је Логос Божји и Бог постао човек
на уништење сопственог Божанства и на укидање узетога на Себе
човечанства? Јер то свакако следи онима који су се дрзнули да кажу
да Христос није ниједна од (две) природе, него да је Он неке друге
(природе) мимо ових.
*Ј Овај, од нас додат, текст Св. Фотија в. у LUV'tayJ.ta 1,374-388 (PG 102,632-656).
103
·:·КАНОНИ ЧЕТВРТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
Зато су уводитељи оваквих христоборних учења доживели (од

ОтацаiV Сабора) суд достојан тако велике безбожности, и били лишени
свештенства, и од свецеле Цркве били анатема (=оgбачени), *)а са њима
је протерана и (њихова) христоборна јерес. А правилно и неповређено
вероваље Православља још више је Светописамским и Отачким све
дочанствима проглашено и просијало, пошто су Треблажени Архије
реји (=Саборсн:и оци) јавно богословствовали: Једнога Христа, то јест
једну Његову Ипостас (=Личносш), и две природе, Божанство и човечан
ства, несливено и нераздељива сагледаване у Њему; и то су предали
да се непоколебиво исповеда и проповеда у свима крајевима васељене.
Јасно је, пак, само по себи да (у Христу): оно чиме су хромима стопала
исправљана, и слепима болест очију излечена, и мртви враћани са
врата адових и у живот поново увођени, и остала божанска знамеља
( =чуgа), која није лако набројати, а која су (од Христа) свршавана и по
казивана - она су јасно показивала достојанство Божанске природе
(Христове); оно пак чиме је Он подносио трудове и болове, и гладовао
и жеђовао, и остало томе сродно и блиско - то је пројављивало свој
ство људске суштине (Његове). Од којих (знамења=догађаја) Један исти
Христос, Истинити Бог наш, једне (знаке/чудеса) је богодолично, а дру
ге човекодолично свршавао и чинио, јасно и неоспорним разлогом
представљајући и удостоверавајући: једну и јединствену Његову
Ипостас (=Личносш), а две и различите природе (=Божансн:у и човечансн:у) у
несливеном јединству.
У томе је, дакле, (и о томе држан) овај Четврти (Васељенски) Сабор.»
(Четврти Васељенски Сабор у Халкидону /451.г./, осим Христолошког

ороса вере l=ogpegбe, си.мвола вере/, донео је још и 30 канона). 1 )
*>Свети Оци кажу: ":Казна анаше.ме није ништа друго него одвајање од Бога" (IV
l) 3онара и Валсамон дају овај краћи опис Халкидонског Сабора: "Свети Четврти
и Васељенски Сабор био је у време царевања Маркијана, када се сакупише 630
Светих Отаца у Халкидону, против Диоскора, предстојатеља славноимените Алек
сандрије, и Евтиха, архимандрита Цариградског, који Господа нашег Исуса Христа
исповедаху једносуштног Оцу, док о очовечењу (Његовом) хуљаху, и бежећи од
Несторијевог раздељивања, који увођаше два Сина, они упадоше у друго супротно
зло. Јер безбожно учаху да су две природе (у Христу), Божанства и човечанства,
после сједињења слиле се, и сачиниле једну природу, тако да су Божанству nрипи
сивали страдања. Али су и за тело (Христово) говорили да (га) је Господ узео не
једносуштно нама, нити је састављено од девичанске крви (Богородичине), него су
измишљали да се Он некако неизрециво и божанскије оваплотио; и друге ствари
су булазнили. Њих је свргнуо и анатемисао овај Свети (Четврти) Сабор, одогматив
ши (боуЈ-tаt(аааа=gог.майlсн:и изразивши): да је Господ наш Исус Христос савршени Бог и
савршени човек, у две природе нераздељива и несливено (nостојећи). А изложио
је (Сабор) и каноне који су овде придодати". (PG 137, 381-4; 2:uvtay~-ta 2,216).
104
КАНОНИ ЧЕТВРТОГ Васељенског Сабора
Халкидоиског (451.г.) 2 )
Канон 1.
/Да се канони свакога Сабора непоколебиво држе/
Одлучисмо као праведно: да се држе (као важећи) канони

изложени од Светих Отаца на свакоме Сабору до сада. з)
(Трул.2; VIIBac.1; Карт.1)
Канон2.
/Да не треба за новац хиротонисати/
Ако неки епископ за новце учини рукоположење и непро

цењиву (неnродА!Емою) благодат сроза до продаје (=шрговине), те за
новце хиротонише епископа или хороепископа, или презвите
ра или ђакона, или некога другога који се броји у клир, или
2
) Св. Халкидонски Сабор је донео 28 канона, а 29-30. су додати из аката Сабора.
Међутим, како су папски легати у Халкидону одбијали да прихвате 28. канон (мада
су Саборске одлуке иnак прихватили, па тиме и овај канон), а затим га и папа Лав није
прихватио, у неким старијим канонским збиркама и преводима има само 27 кано
на. Већ је историчар Теодор Анагност (ЦИ 1,4; PG 86,168) поменуо само 27 канона, и
затим латинска збирка канона Дионисија Малог (6. век), сиријски превод и арапска
парафраза Јосифа Египатског такође имају само 27 канона, а такође и Синагога у
50 наслова Јована Сколастика (око 550.г.) имала је само 27 канона. Објашњење ове
појаве је у томе што су у актима IV Сабора првих 27 канона, насловљених као
"OQot lxxЛ:t')OIOttxoC (=Црквене оgлуке=канони), били посебно уписани (као акта 7, тј. 17. сеg
нице), а 28. канон је донет касније и уписан посебно у актима 19. сеgнице (1. новембра
451), и зато га неке збирке имају посебно, а неке спојена са првих 27 канона (спојена
има иMansi 7, 228). Ипак, 28. Халкидонски канон се налази у 2 рукописа најстарије
латинске збирке канона Colestio Prisca (из 6. века, из Италије), настале пре збирке
Дионисија Малог, која има 27 канона (лео 2,2,2,31-47). Канон 28. имају и "синоийсис"
Стефана Ефеског и "ейиillо.м канона" Симеона Логотета, као и "Синшаг.ма у 14 насло
ва", која има свих 30 Халкидонских канона, који су у том броју одобрени и Петоше
стим Трулским Васељенским Сабором 691.г. (канон 2).
з) У тумачењу овог канона 3онара наглашава уопште значај Св. Канона, говорећи:
"И Васељенски и Помесни Сабори, бивши пре овог Светог Сабора, изложили су
каноне, једне који gойриносе illaчнocillи goг.мailla, друге који се оgносе на Црквено cillaњe
и уређују Цркве. Све њих, дакле, окупљени на овом Сабору Свети Оци потврдите
овим каноном, и праведним сматрате да се они држе". Подвлачимо 3онарине ре
чи: да Св. Канони служе и illaчнocillи goг.мailla и Црквеном cillaњy и уређењу; дакле,
имају и gог.маillски и канонски значај.
105
због срамне добити произведе за новце економа или екдика

(соvдню=браниоца), или парамонара (=чувара, црн:вењака), или уопште
некога из (Црквеног) канона,- који то покуша и буде ухваћен,
нека буде свргнут са свога степена; а рукоположени (=йосшавље
ни) нека нема никакве користи од купљенога рукоположења
или произведења, него нека буде туђ тог достојанства или слу
жбе коју је за новце добио. А ако је неки и посредовао у тако
срамним и безаконим трговинама, и он, ако је клирик, нека
буде свргнут са свога степена; а ако је лаик или монах, нека
буде анатеМИСан. 4 ) (Ап.29; Трул.22,23; VIIBac.4,5,15,19; Лаод.12; Сард.2;
В:арт.16; Вас.Вел.90; Генад. Посл.; Тарас. Посл.)
Канон 3. 5)
/Да се клирик или монах не старају о туђим стварима и пословима/
Дознао је Свети Сабор да неки чланови клира, због срамне

добити, узнајмљују туђа имаља и подухватају се световних
послова, и занемарујући службу Божију (tf)~ тоu Btoou ЛптоvgуСщ),
обилазе куће световњака и из среброљубља прихватају се уп
рављаља (њиховим) имаљима. Зато одgеђује Свети и Велики
Сабор: да надаље нико, ни епископ, ни клирик, ни монах, не
узима под најам имања или ствари (=йослове), нити узима да во
ди световне управе, осим ако је законом позван на неопходно
стараље о малолетнима, или му епископ града наложи стараље
о Црквеним пословима, или о незбринутим сиротама, или удо

вицама, или о лицима која нарочито потребују Црквену помоћ,
страха ради Божијега. А ако неко убудуће покуша преступити
ову одредбу, нека подлегне Црквеним епитимијама.
(Ап.6,20,81,83; IVBac.7; VIIBac.10; В:арт.16; Прводр.ll)
4
) Канон говори о злу симоније, која потиче од Симона Гатара (дА.п.8,18-23; в. Айосйlол
ски канон 29. и каноне наведене испод). Аристин цитира Св. Василија како је рекао:
"који продаје непродајиву благодат Божију гори је од (јеретика) Македонија духо
борца". За израз анашемисан, Св. Оци кажу: "Казна анайlеме није ништа друго не
го одвајаље од Бога" (IV Васељенски Сабор, седница 8).
5
) Каноне 3, 4, 5. и 20. Сабор Халкидонски је донео, после потписиваља догматског
ороса, на предлог цара Маркијана (на 8. седници, 25. октобра 451.г.- АСО 2,1,2,156-7). По
себно 3. и 4. канон, који се тичу монашшва, донети су због нереда које су проузрокова
ли монаси Сирије и Египта, тј. због њиховог бруталног понашаља на разбојничком
сабору Диоскоровом 449.г. у Ефесу. Ти монаси су били повезани са Евтихијем и
Диоскором, и имали су изразито нецрквено, антиепископско понашаље. Зато је
следећи 4. канон, уз пресудне еклисиолошке разлоге, и због тога потчинио монахе
и манастире локалним епископима. (В. и каноне 1-7 и 13-15 Прводругог Сабора о .монаиiйlву).
106
·:·КАНОНИ ЧЕТВРТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА-:·
Канон 4.
/Да монаси не чине ништа без сагласности епископа, ни отварају
Манастир, нити да узимају на се световне бриге/
Који истински и искрено (=чисто) проводе монашки живот,

нека се удостоје и одговарајуће части. Но пошто неки, служећи
Се (само) ИЗГОВОрОМ МОНаШТВа (tф J.tOVax;txф л:goaxti~-tatt=изiлegoм, формом
монаштва), в) узнемирују Црквена и грађанска дела (л:g<iy~-tata = йосло
ве), безразложно обилазећи градове, пак чак настоје да сами
себи Манастире подижу, одредисмо: да нико и нигде не оснива
или подиже Манастир или Молитвени дом без сагласности епи
скопа дотичнога града. А монаси свакога града и места да буду
потчињени епископу, и да молитвено тиховање (тђv ~avx;Cav) љубе,
и да пазе само на пост и молитву (Мт.17,21), остајући увек у мести
ма у којима су одрекли се света (ал:rtа';аvто=замонашени); нити се
мешају или учествују у Црквеним и житејским (=световним)
пословима, напуштајући своје Манастире, осим ако им ради
неопходне потребе допусти епископ града. Да се не прима у
Манастир ниједан роб ради монаштва, без дозволе свога госпо
дара. А који преступи ову нашу одредбу наређујемо да буде
одлуче н из општења (axotvwv 11 тov), да се Име Божије не хули (1 тим.
6,1). А епископ града (као надлежни) треба да чини потребно стара
ље о Манастирима. (Ап.82; IVBac.8,24; Трул.40-49,85; VIIBac.17-21;
Гангр.З; Карт.82; Прводр.l-7)
в) Како рекосмо и у найо.м.ени код 3. канона, овај 4, а и даље 8. канон, донет је због
нереда које су стварали монаси Египта и Сирије, подржавајући Евтиха и Диоско
ра, крећући се ван својих Манастира и агитујући непримерено и често нерасудно
против епископа. Зонара с правом примећује да "Сабор цени право монаштво",
али "не сматра истинским монасима оне којима монашка схима служи за изговор,
за показ, за превару (наивних), да њоме обмањују људе да их поштују као обучене
у свету схиму, те упадају у Цркве, и можда покушавају да уче, или нешто друго
Црквено чине, или себе уплићу у градске ствари и послове, хотећи управљати; и
тако Цркве и градове узнемиравају". - Сабор даље потчињава монахе и Манастире
локалном епископу, што је битан екљисиољошки йринций Православног монаштва
кроз векове (по Св. Василију: манастир је као јеgна аарохија под епископом), за разлику
од римокатоличких "монашких редова", који су потчињени само своме генералу
у Риму, а овај папи, чиме је битно нарушена изначална ейискойаљна (=ейисн;ойоцен
tllрична=евхарисшијсн;а) организација Цркве. Јер не постоји надепископска или ван
епископска организација монаштва и Манастира. Ово треба да важи такође и за
"духовничке надлежности" свештеномонашких лица (да се не шире ван свога домена).
Наравно, канон обавезује епископа да брине о монасима и Манастирима, те намера
канона није била "да обузда тежњу монаха за духовном независношћу", како не
ки мисле, јер појам "независносillи" у Цркви не постоји, јер су сви чланови Цркве са
Христом, и у Христу међусобно, повезани и "зависни", као удови и глава. А епископ
у Цркви је икона Христова. Монаштво је хариз.м.а, један од дарова Духа Светога
Цркви, али није изнад Цркве, ни ван Епископије као Помесне Католичанске Цркве.
107·
Канон 5.
/Да епископи и клирици не прелазе из једног града (=Црн:ве) у други/
За епископе или клирике који прелазе из града у град, 7) од

лучено је: да за њих важе канони постављени од Светих Отаца.
(Ап.14,15; IBac.15,16; IVBac.10,20,23; Трул.17,18; Ант.3,13,16,21;
Сард.15,16; Карт.54,90)
Канон 6.
/Да клирика не треба рукополагати
без назначења (anoЛ.eЛ.uџivwr;,=ogpeшeнo)/
Без назначења (атсоЛЕЛuЈl€жЈУ:;=нерасйоређено) не треба рукополага

ти никога, ни презвитера, ни ђакона, нити уопште кога у Цркве
ном реду, него рукополагани да је посебно назначен за Цркву
градску или сеоску, или за Мученички храм, или за Манастир. s)
За оне пак који бивају рукоположени без назначења, одређује
Свети Сабор: да такво полагање руку буде ништавно, и да уоп
ште не могу дејствовати (F-vсgуЕ'Lv=вршишислужбу), на срамоту онога
ко (их) је рукоположио. (Ап.15; IBac.15,16; Неок.lз)
Канон 7.
/Да клирик или монах не могу бити у световној служби/
Они који су једном ступили у клир, или су монаси, одреди

смо: да не могу ступати ни у војску, ни у светску службу (Ы;Саv=
=чин, аоложај); иначе, који се на ово дрзну, и не покају се да се вра
те на оно што су ради Бога раније изабрали, нека буду анатеми
сани. g) (Ап.6,20,81,83; IVBac.3,16; Трул.21; VIIBac.lO; Карт.16; Прводр.ll)
Канон 8.
/Да сиротишта и Мученичка места и Манастири буду под епископом/
Клирици сиротилишта и Манастира и Мартирија (=Мученич

l(uх храмова) нека буду под влаmћу епископа у свакоме граду,
7
Ј Овај 5. н:анон, као и 10. и 20, говоре о скоро истом питању, као и наведени испод
Апостолски и Саборски канони. Повезаност епископа и клириюl са конкретном
Црквом/Храмом (в. канон в) прво је лuillypiujcн:a=eвxapucillujcн:a веза, што показује
еклисиолошки=евхаристијски карактер организације Цркве и служења у њој.
вЈ 3онара и Валсамон запажају: "Као што се за сваког архијереја каже да је иза
бран за тај и тај град= Цркву, тако је од старине сваки рукополагани називан свеште
ник, или ђакон, или просто клирик, те и те Цркве/храма/манастира". Ово је толико
важно да Васељенски Сабор одређује да "општа" хиротонија, без назначења кон
кретног храма/олтара, "буде ништавна и да такви уопште не могу дејствовати"!
9
Ј В. напред нааомену 4 (крај) код 2. н:анона. - В. и тумачење 83. канона Апостолског.
Подразумева се да изрицаљу казне претходи опомена починиоцу (Валсамон).
/Ј>о"-
iов :'\
сходно предаљу Светих Отаца; и нека дрско не напуmтају свога

епископа. А који се дрзну на било који начин да изврћу ову
одредбу и не потчиљавају се своме епископу, ако су клирици,
нека подлегну канонским епитимијама; а ако су монаси или
ЛаиЦИ, НеКа буду ОДЛуче НИ (axotVWV'r]'tOL =uзойшйlенu) .lO)
(IBac.15,16; IVBac.6,10)
Канон 9.
/Да клирици не иду на светски суд,
него да се суде код свог епископа/
Ако неки клирик има ствар (тсgб.уЈАа=расйру) са (другим) клири

ком, нека не оставља свога епископа и обраћа се светским су
довима, него најпре нека се испита ствар (vтс6~юtv=йийlање) код
свога епископа; или, уз сагласност тог епископа, нека се суд
води код оних које обе стране изаберу. А ако неко учини мимо
овога, нека подлегне канонским епитимијама. Ако пак клирик
има ствар (=расйру) са својим или другим епископом, нека се
суди пред обласним Сабором. А ако епископ или клирик има
спор са митрополитом те области, нека се обрати или егзарху
провинције (бюtхt)аtw~=веће обласйlи) или престолу царскога Цари
града, и нека се код њега суди. 11 )
(Ап.74,75; IBac.6; IIBac.6; IVBac.17,19,21,28; Трул.8; Ант.14,15,20;
Лаод.40; Сард.4; Карт.8,10-12,15,18-20,28,59,104,107,128-130,132)
10
) В. напред канон. 5. и тумачеље. Сиройlилишйlа су: домови сиротиље и сирочади,
старачки домови и друге Црквене добротворне установе, у оквиру којих су подиза
ни храмови и постављани свешетници. Марйlирија су храмови подизани на месту
страдаља Св. Мученика, или месту где почивају љихове Св. Мошти. Спомиљање
м.он.ахil и лаика указује на то да су се таквим одметницима придруживали и извесни
монаси и лаици, или су их и потстицали на непокорност епископу, често и под
изговором "одбране вере", иако то Сабор не спомиље. (Ово зло је данас врло присутно
код разних "зилота" у Грчкој и другде. Тиме се бавио и Фотијев Прводруги Сабор 861.г.).
Валсамон примећује да ни ктитори таквих установа (нити 11:йlий1орс11:и шиаици) немају
права да од љих основане и издржаване Црквене задужбине издвајају испод канон
ске власти надлежног епископа или патријарха.
н) О иза6ран.им. cygujaм.a в. Картагенски 96. и 122. канон. и н.ааом.ен.е тамо. - Канон. не
дозвољава идеље на световне судове, и говори да се спор клирика са својим или
другим епископом решава на локалном/обласном Сабору епископа (што је данас
скоро занемарено; мада по Св. Игњатију Богоносцу: све се решавало на сабрању епископа и
свег свештенства око њега). Егзарх је, по некима, патријарх, али ће то пре бити митро
полит шире провинције која има више областИ под собом (каже Валсамон, додајући
да у љегово време егзарси више не функционишу - в. интересантну схолију у једном старом
ркпсу код G. Beveregia, PG 137,448-9 nota). Даље канон истиче, по први пут, нова права
Цариградског Патријарха, што ће 17. канон. још увећати (мада ни 9. ни 17. 11:ан.он. нису
сасвим јасни - вл. ФнМ~, 'ЕххЛчошоttх~ LotogCa, t. в', 'АЭђvш 1994,201-2). Аристин сматра да
ниједном другом Патријарху, осим Цариградског, није дато, ни од канона ни од
Канон 10.
/Да клирика не треба постављати у Цркве два градаf1 2 Ј
Није допуштено клирику да истовремено припада Црквама
двају градова, и оној за коју је у почетку рукоположен, и оној
у коју је, као тобоже већу (=знашнију), из жеље за пустом славом,
прешао. А који то чине, нека буду враћени у своју Цркву за
коју су у почетку рукоположени, и само ту нека служе (Лн,;ovgyE"Lv =
=богослуже). Ако је, пак, неко (с дозволом епископа) премештен из
једне у другу Цркву, нека нема никаквог учешћа у стварима
пређаmње Цркве, то јест њених Мученичких храмова или си
ротилишта или странопримница (=госшионица). А за оне који се
после (ове) одредбе овог Великог и Васељенског Сабора усуде
чинити нешто од сада забрањенога, одређује Свети Сабор: да
буду збачени са свога степена (тј. рашчињени).
(Ап.15; IBac.15,16; IVBac.5,20,23; Трул.17,18; Ант.3; Сард.15-16; Карт.54,90)
Канон 11'>'>
давању мирних писама невољнима,
/0
а йрейоручних само важним (зазорним?) лицима/
Одређујемо да сви сиромашни и који потребују помоћи до

бијају, после проверавања, за пут само писма, то јест Црквена
мирна, а не препоручна; јер препоручна писма треба давати
само оним лицима која су под надзором (tv uлоЛ~ЧЈЕt=зазором?). 13 )
(Ап.12,13,32,33; IVBac.l3; Трул.17; Ант.6-8,11; Лаод.41,42;
Сард.7-9; Карт.23,89,106)
закона, такво преимућство: да се митрополит другог Патријарха суди пред Цари

градским Патријархом! Спор око права митрополита наспрам ових прерогатива
Цариграда (из 9. и 17. капопа) водио се у Византији још и у 10-12. веку и надаље до
недавно (в. текстове у Ј. Darrouzes, Documents inedits d'Ecclesiologie byzantine, Paris 1966, рр.116-
-237; и Ю.. ФнМ;, 'ExxA'Ij<JLMtL'X.тj Latog(a, t. в',197-210).
12
) Овај 10. канон, као и 5. и 20, говоре о сличном питању (в. паао.мепу код капопа 5).
13
) Мирна аисма су била пропратна писма сваког верника или клирика кад одлази
у другу епархију/Цркву (Anilluoxujcкu 11). Прейоручна йисма била су за клирике (о хи
ротонији, о некажњености), која, по Аристину, сведоче о важности доносиоца и не
спорности љеговог живота и вере (в. ниже капоп 13). Међутим, израз tv u:n:oЛt11/JEL (=у
уважењу; или: зазору?) има двојако значеље: имати yiљeg, или: бити йоg зазором/сумњом.
Валсамон узима ово друго значеље, јер таква лица потребују посебна писма. Али,
опет није јасно: да ли писма скрећу пажљу примаоцу на доносиоца: као препорука/
подршка (која отклаља могућу, или већ ширену, сумњу на то лице), или опрезност према
љему? У даљем тумачељу сличнога овоме 13. канона он исти сматра да су йрейоручна
йисма доказне zpaмaflle о хиротонији отпуштаног клирика за други град/Цркву.
3онара сматра: да се йрейоручно йисмо даје клирику или лаику, који је непознат
доносиоцу, а био је под одлучељем, које је сад престало, или је био оклеветан не
праведно, па је потребно сада посведочити љегову невиност (и упућује на капопе 12.
и 33. Апостолски, али ти канони нису баш тог значеља). В. и ниже канон 13.
110
Канон 12.
/Да епископ не постаје митрополит царским писмом,
и да се једна област не дели на две/
Дознали смо да неки, противно Црквеним правилима(~ю~оv~=

=усillанова.ма), обративши се властодржцима (=царевима), писме
ним наредбама (њиховим) разделише једну област на две, тако
да од тога бивају два митрополита у једној истој области. 14 ) Зато
одређује Свети Сабор: да се убудуће (ниједан) епископ не дрзне
на нешто тако, јер који то покуша биће збачен са свога степена.
Градови пак који су царским граматама одликовани именом
метрополе, нека уживају само част, као и епископ који управ
ља Црквом тога града, тако да се правој митрополији очувавају
њена права. (Ап.34; IBac.6-8; ПВас.2,3; IПBac.S; IVBac.28; Трул.36,38,39)
Канон 13.
/Да клирици у другом граду не служе без препоручних писама/
Туђи клирици и непознати, у другоме граду, без препоруч

них писама свога епископа, не могу никако и нигде да богослу
же (Л.нтovgyE'Lv). 15 ) (Ап.12,13,15, 32,33; IVBac.ll; Трул.17)
Канон 14.
/Да се нижи клирици не жене с јеретицима/
Пошто је у неким областима допуштено чтецима и пој цима

да се жене, Свети Сабор одреди: да нико од њих не може узети
жену неправославну.н>) Они пак који су из таквог брака већ
стекли децу, ако су од њих рођену децу већ били крстили код
јеретика, да их приведу у заједништво (тfl xoLvwvCџ =оашшење) Като-
14
) Повод за доношеље овог н:анона био је случај описан код 29. н:анона (в. паао.мепу
тамо). Случај дељеља области царском наредбом био је и раније у Кападокији, у
време Св. Василија, када је, да би љега ослабио, цар Валент, одвојивши град Тијану
од Кесаријске митрополије, прогласио га метрополом, те је епископ Антим постао
митрополит, што Св. Василије није признавао, него је хиротонисао епископе и за
мања места у тој новоствореној митрополији. 3онара примећује да се овај 12. н:анон
у љегово време није поштовао (у Грчкој су, ваљда, зато сви епископи постали митрополи
ти, мада им градови нису постали метрополе). Канон 17. признаће (и за њим 38. Трулсн:и)
права иовоосиоваиим од цара градовима (=.мейlройола.ма) и рећи: да у том случају
треба ускладити Црквени поредак са државним/грађанским поретком (в. 17. н:апоп).
) В. напред н:анон 11. и найом.ену тамо.
15
) Апостолски 26. н:анон дозвољава женидбу чтецима и пој цима после хиротесије,
16
али је тај обичај остао само још у неким областима, како вели овај канон. Слично
овоме одређују и други Сабори; посебно пак Лаодикијски, Картагенски и Трулски
не дозвољавају, не само клирику, него ни лаику, брак са јеретицима.
111
личанске (=Саборне) Цркве; 17 ) а ако нису крштена, не могу их

више код јеретика крштавати, нити сјединити браком са јере
тиком или Јудејом или Јелином (=незнабошцем), осим ако лице
које се сједиљује (браком) са Православним не обећа да ће прећи
у Православну веру. А ако неко преступи ову одредбу Светог
Сабора, нека подлегне канонској епитимији. (Ап.26,45,65; пвас.7;
Трул.6,72; Лаод.10,31-34,37,39; Карт.16,21,)
Канон 15.
/0 ђаконисама/
За ђаконису нека се не поставља жена пре четрдесет година,

и то таква после строгог провераваља. А ако је, примивши по
свећење (t~v xнgo.SюCav =рукойроизвеgење) и неко време остала у служ
би, па се после удала, презревши Божију благодат (1Тим.5,12), таква
да буде анатемисана заједно са оним који се с њом саставио. 18 )
(IBac.19; Трул.14-15,40; Вас.Вел. 24, 44)
Канон 16.
/Да посвећене девојке и монахиње не ступају у брак/
Девојка која је себе Господу Богу посветила, а такође и мо

нахиње, не могу ступати у брак. Ако ли се у томе нађу, нека буду
одлучене од општења (axotvwv 11 tot=бeз Причешћа). Одређујемо пак да
месни епископ има власт показати човекољубље према њима. 19 )
(IVBac.7; Трул.44,46,47; Анкир.19; Вас.Вел.6,18-20,60)
171
Зонара вели: "Приводећи их (децу, Католичанској Цркви), она се или само помазу
ју Св. Миром, ако су крштена од јеретика којих крштење Црква сматра прихват
љивим, или се испочетка крштавају, ако Црква одбацује крштење јеретика који
су их крстили ... А јеретицима назива (канон) оне који прихватају нашу Тајну ('ro
хаЭ' i}џа~ џuat'l'jgLOv, тј. веру и Св. Тајне), а у нечему (само) греше и разликују се од православ
них" (PG 137,440-1; 2:uv-rayџa 2,252). Валсамон додаје: да се "јеретици деле у две групе:
они који примају нашу Тајну и Божанско снисхођење, а (само) у нечему греше,
које када приступају (Цркви) само Св. Миром помазујемо, а други то уопште не
примају и неверни су". Затим, интересантно за његово време (12. век), додаје: "Запа
зи да, по овом канону, по обичају, део Цркве принуђује Латине да се одрекну (је
реси) кад хоће да узму жене из Романије (=Византије)". (PG 137,440; 2:uvtayџa 2,253-4).
18
) Апостол Павле одређује да се ђакониса - уgовица (а тсапоп овде има у виду gевсшве
пице- 3онара)- прима тек од 60 година (1Тим.5,9). Валсамон примећује да, без обзира
што се неке монахиње злоупотребом зову ђакописе, данас (у љегово време, 12. век)
ђаконисе се не рукопроизводе, јер, по другом канону: женско не улази у олтар; а
без тога чему ђаконисе? У наше време (20. век) понегде бивају покушаји обнове
службе ђакониса у Цркви, погодних да помажу при крштавању женскиња. Али,
свакако да ђакописе нису имале свештенство/ђаконство, јер читаво Светописамско
и Светоотачко Предање не познаје, и не признаје, жене као свештепике у било ком
степену. Данашњи "екуменски" (феминистички) разговори на тему "хиротоније
жена" за Православну Црву су беспредметн:и.
/;- -.,
1
112
Канон 17.
/0
парохијама и спору о њима код митрополита
или Цариградског престола, и о новосниваним градовима/
У свакој области сеоске (=йољске) или месне (=насеобне) парохи

је нека непроменљива остану под епископима који их поседују,
и особито ако су их тридесет година ненасилно имали и управ
љали (ooxov6t.t11aav). Ако је, пак, у току тридесет година настао, или
настане, неки спор о истима, могу они који кажу да им је нанета
неправда подигнути о томе поступак пред обласним Сабором.
Ако је, пак, неком учињена неправда од свога митрополита,
нека се суди код егзарха провинције (=велике обласши) или код
Цариградског престола, као што је напред речено (Канон9). 20 ) А
ако је царском влашћу новооснован неки град, или ће се ускоро
новоосновати, нека државним и грађанским облицима управе
(=расйореgа) следује и поредак Црквених парикија (=ейискойије и
йарохије). (Ап.74; IBac.6; Трул.25; и паралелни Канони уз IVBac.9;
Ант.14-15; Карт.8,12,15,19-20,28,79,87,96,104,107,117-120)
19
) Даваље обећаља/завета и људима пред Богом, а камоли заветоваље Самоме
Богу, Христу, Небеском Жениху, - не треба погазити, јер је то велики преступ и
грех, за који се овим каноном преступница, заветована девственица (а таквих је у
старој Цркви било по :кућама, и :код нас у време Турака и :комуниста) или монахиља, од
лучује од Причешћа. Канон ипак оставља епископу човекољубивије поступаље
према таквима, тј. да олакша, смаљи или разреши ту епитимију (3онара). В. наведе
не испод 1-еаноне осталих Сабора (посебно 44. Трулског, и найомену) и нароч. 6. Св. Василија.
20
) Канон је делом поновљен у 25. 1-еанону Трулског Сабора. - Сеос1ее/пољс:ке и .месне/
насеобне парохије нису ни градови ни села (јер се за њих одавно зна :којем епис:копу/епи
с:копији припадају), него удаљена (Аристин: "отсечена") селца у пољима или забитима,
и новонастала насеља (~-tоvоСiм.=засеоци, махале) у неком међупростору (јер очигледно
није било прецизних граница епархија/епископија), око којих је долазило до спора ме
ђу Црвама/епис:копијама. Ако такво једно насеље држи један епископ 30 година, без
спореља, онда остаје љему; иначе, ко се у том року осети оштећеним, тражи суд
обласног Сабора, којим председава митрополит (довде је :канон поновљен у 25. Трулском),
или даље ширег Сабора око Егзарха, или Цариградског Патријарха. - У случају
царског осниваља новог града, на новом простору, следоваће се државна организа
ција: тај град припашће или епископији у којој цар придода тај град, или се ства
ра нова епископија и бира нови епископ за тај град (ср. напред канон 12; такође канон
38. Трулс:ки, :који ово понавља дословно). - Овај 17, као и претходно 9. 1-еанон (в. тамо напо
мену), почиљу давати Цариграду права која до тада није имао. 3онара примећује:
"Цариградски (епископ) свакако није судија свих митрополита, него оних који
му припадају, јер он не може без љихове воље привести себи да суди митрополите
Сирије, или Палестине, или Феникије, или Египта; него Сиријски припадају Анти
охијском (Патријарху), Палестински Јерусалимском, Египатски се суде код Алексан
дријског - (сваки) од оних од којих су и хиротонисани и којима су подложни". По
свему судећи 1-еанони 9. и 17. припремали су доношеље 28. 1-еанона на Халкидонском
Сабору. - За егзарха види напред наао.мену код 11. 1-еанона.
113
·:·КАНОНИ ЧЕТВРТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА-=·
Канон 18.
/0 забрани клирицима и монасима склапаља завере и групашења/
Преступ завере и групашење (auvw~-toaCщ xa't cp(>a'tgCщ), сасвим је

забраљено спољним (=грађансЈСUм) законима, а тим више је потре
бно забранити да то бива у Цркви Божијој. Ако се, дакле, неки
клирици или монаси нађу у завери или групашењу, или да
плету замке епископима, или (својим) саклирицима, нека буду
сасвим свргнути из свога чина. 21)
(Ап.Зl; 11Вас.6; IIIBac.З; Трул.34; Гангр.6; Антиох.5;
Сардик.14; Антиох.5; Картаг.10,11,53; Прводр.13,14,15)
Канон 19.
/Да Сабори бивају двапут годишње у свакој области/
Дошло је до наших ушију да се у областима не држе кано

нима одређени Сабори епископа, и од тога бивају запуштене
многе Црквене ствари, које потребују исправку. Зато је одредио
(овај) Свети Сабор, сходно канонима Светих Отаца: да се у свакој
области епископи окупљају два пута годишње на једно место,
где изволи Епископ митрополије, 22 ) и Да исправљају искрсле
проблеме. Епископе, пак, који не долазе (на Саборе), него остају
у својим градовима, и то здрави будући, и слободни од сваког
неодложног и неопходнога посла, треба братски укорити.
(Ап.34,37; 1Вас.5; 11Вас.2; Трул.8; VIIBac.6;
Ант.20; Лаод.40; Карт.18,73,76-77,95)
21
) Овај -,санон је делом поновљен у -,санону 34. Трулског Сабора. - Завера (=тајно
друштво) је заклетва групе људи против некога (као завера оних Јевреја да убију Апо
стола Павла, ДАп.21,30), а iруйашење је удруживаље (=клан) ради сплеткареља и злих
намера против некога (3онара). Ако је и у свету ово не само забраљено, него и каж
њиво, колико ли већма у Цркви Божијој! Нажалост, тога има, у неким облицима,
и данас. - Валсамон с разлогом додаје: да је кажњива завера и групашење не са
мо против епископа и клирика, него и против лаика.
22
) Већ је говорено о Саборима као изразу Caбopнocillu Цркве (в. напред Айосйlолски 37.
и I Васељенски 5). Канони 8. Трулс-,си (где ја овај канон делом поновљен) и 8. Cegмoi Васељен
с-,соi Сабора, рекли су да се одржаваље Сабора, због напора путоваља, може смаљити
на један Сабор годишње. - Диван стари назив: Ейис-,сой мuillpoйoлuje! (В. и в. канон
Трулски). Тако се донедавно потписивао Митрополит Козански Дионисије (Псарија
нос) у Грчкој. Јер, митрополит је пре свега ейис-,сой, као уосталом и Патријарх. (Не
давно је Митрополит Пергамски Јован (3изиулас- Цариградска Патријаршија) рекао о дијалогу
са Римокатолицима: да Римски папа треба пре свега да се врати ga буgе ейиской, не само титулар
но "Римски епископ", него стварно ейискоа унутар Цркве, у Сабору епископа, у евхаристиј
ском значељу места и улоге епископа у заједници Цркве - в. SOP/Paris, N2298, mai 2005, р. 10-21).
114
Канои20.
/Клирици да не прелазе у Цркву другог града,
и да се такви не примајуј23 )
Клирици који су у служби у једној Цркви, као што већ одре

дисмо (канон 10), не могу бити постављани у Цркву другога града,
него да се држе оне (Цркве) у којој су од почетка удостојени слу
жбе, осим оних клирика који су, изгубивши своје отаџбине,
по неопходности (=као избеглице) прешли у другу Цркву. А ако
неки епископ, после ове одредбе, прими клирика који припада
другоме епископу, одлучисмо да буду ван општења (axotvoovч'tov=
=изойшйlен) и примљени и примаоц, док се прешавши клирик не
ПОВраТИ У СВОју ЦрКВу. (Ап.15; IВас.15,16; IVBac.5,10,23; Трул.17,18;
Ант.З; Сард.15-16; Карт.54,90)
:Каион21.
/Не примати без провере подносиоце тужбе, :клири:ке и лаи:ке/
Клирике или лаике, који оптужују епископе или клирике,

не треба примати просто и без провераваља да подносе тужбе,
док се претходно не испита њихов углед. 24 )
(Ап.74; 11Вас.6; IVBac.9; Карт.8,11-13,19,30,128-130)
Каиои22.
/Да :клирици, по смрти епископа, не разносе ствари његове/
Не смеју клирици, по смрти свога епископа, да разграбљују

ствари које њему припадају, као што је (то) забрањено и онима
који (те ствари) преузимају (на чување); иначе, који то чине, доводе
у опасност своје (свештене) чинове. 25 ) (Ап.4О; Трул.З5; Ант.24; Карт.22,26,81)
Каиои23.
/0 удаљењу из Цариграда страних немирних :клири:ка и монаха/
Дошло је до ушију Светог Сабора да неки клирици и мона

си, немајући никаквог овлашћења од свога епископа, а некад
бива и да су одлучени од њега, долазе у царски Цариград и у
њему остају дуго времена, стварајући смутње и реметећи Цркве
ни поредак, па и домове неких посуновраћују. Зато Свети Сабор
одреди да се такви најпре од екдика најсветије Цариградске
23
) Овај 20. канон, као и 5. и 10. говоре о сличном питаљу (в. наао.мену код 5. канона).
24
) О овоме говори 6. канон П Васељенског (в. наао.мену тамо).
25
) И канон 35. Трулс1СU говори о истом, појашњавајући да надлежни митрополит
(код нас Св. Синод) води бригу о стварима преминулог епископа, до постављаља
новог. (В. 40. Айосйlолски; Карйlаiенски 22. и 81. и остале наведене испод каноне).
115
Цркве опомену да се удаље из Царскога града; ако ли бести

дно наставе са истим стварима ( =переgима), нека преко истог ек
дика силом буду отерани и у своја места повраћени. 26)
(Ап.15; 1Вас.15-16; IVBac.5,10,20; Трул.17-18;
Ант.3,11; Сард.7-9,15-16; Карт.54,75,97)
Кавои24.
/Да Манастири не буду светска обиталишта/
Једном посвећени по вољи епископа Манастири, нека зау

век остану Манастири, и ствари ( =gобра) које им припадају нека
буду сачуване; и они више не могу постати светска обитали
шта. Који пак допусте да се то учини, нека подлегну канонским
еПИТИМИјама. 27 ) (IVBac.4; Трул.49; VIIBac.l3,17; Прводр.l; Кирил Алек.2)
Каиов25.
/Да Цркве удове за три месеца добију епископа/
Пошто неки митрополити, као што чусмо, пренебрегавају

поверена им стада и одлажу постављаља (ta~ xetgotovCщ) епископа,
Свети Сабор одређује: да хиротоније (ta~ xetgotovca~) епископа буду
у току три месеца, осим ако нека неопходна потреба не учини
да се продужи одлагано време. А ако то не учини (митрополит),
нека подлегне Црквеној епитимији. Иметак пак удове Цркве
нека буде неокрњено очуван од економа исте Цркве. 28)
(Ап.58; Трул.19,35; Сард.11,12; Карт.71,74,78,121-124; Прводр.17)
26
) Овај канон 3онара с правом примељује не само на Цариград, него и на све дру
ге градове (дакле и Београд, где разноразни назовимонаси Антонији долазе "да бране
Православље", стварајући нереде, а остају некажњени). Екgик је црквени бранилац (gефен
сор- Валсамон у тумач. 78. канона КарШаi., док другде вели да је екgик као cygcкu бранилац
(Цркве) најпре био лаик; Јустинијан их је назвао t:м:м./..1ЈаtЕхЬlхоur;=браниоци/засШуйници Цркве).
То је била једна од служби - oqJCpCxta - у Цариградској Цркви, од којих се први звао
1tQOYt€xotxo~, који је "као судија са 2 екдика просуђивао маља питаља која су стизала
Цркви, па их онда износио епископу" (PG 137,467-470 nota). По себи се разуме да је
екgик изгонио из града поменуте вагабунде помоћу градске/цивилне власти. (Слично
је Св. Немаља протерао боiумилске ваiабунgе из своје државе).
27
) Канон је дословно поновљен у 49. канону Трулског Сабора. - Арисйlин правилно
примећује: "Манастири подигнути без воље епископа су неустановљени и несве
штени" (Светосавски Номоканон уместо "без воље" има "без благослова", и нешто шири ко
мантар од Аристиновог). 3онара додаје: "Ако благослов (Euxt)) епископа не претходи
грађељу Манастира, постављен као неки неразрушиви темељ, онда се то и не сма
тра Манастиром". Даље упућује на 1. канон Прводругог Фотијевог Сабора, који оп
ширно говори о злоупотребама око "подизаља нових Манастира" (ово у наше време
нарочито злоупотребљавају псевдозилоти тзв. "Старокалендарци" у Грчкој и код нас). (В. и
остале наведене испод каноне).
116
Каион26.
/Да сваки епископ има при Цркви и економа/ 28 а)
Пошто у неким Црквама, као што чусмо, епископи рукују
црквеним добрима без е:конома, одлучисмо: да свака Црква, :која
има епископа, има из свога :клира и е:конома, :који ће управ
љати (otxovo~ouv-ra) Црквеним (добрима) по сагласности свога епи
скопа, тако да управа (-r~v оtхоvо~(аv=еконо.мисање) Цркве не буде
без сведока, и да се од тога не расипају добра њена, и свештен
ству не проузрокује у:коравање. А :који то не чини, нека подлег
не Божанским :канонима. (Ап.З8,41; Трул.З5; vпвас.11,12; Анкир.15;
Гангр.7,8; Ант.24-25; Карт.26,33; Теоф.Алек.lО; Кирил Алек.2)
/0 отимаiЬуЖенске за брак/
За отмичаре жена, под изговором супружанства, или судео
ни:ке (у томе), или оне сагласне са отмичарима, Свети Сабор од
реди: ако су :клирици, да буду збачени са свога степена; а ако
су лаици, да буду анатемисани. 29)
(Ап.67; Трул.92; Анкир.ll; Вас. Вел.22,25,26,30,36,42)
Каион28.
/Одлука /ЧЧ')<ро~/ о првенству Цариградског престола/ зо)
Следећи у свему одлукама Светих Отаца и знајући сада
прочитани :канон (=3. Другог Васељенског) сто педесет најбогољуб-
28
Ј Овај Св. Канон је врло значајан, и требало би у Српској Цркви да се тачно др
жи и испуљује (а не да се одлаже избор и постављеље новог епископа- заменом админи
стрираља, или нечим сличним, што свакако штети пастирском старању о повереном од
Бога стаду, како каже Св. Канон. Дуже администрираље двоструко штети, обема епископ
ским епархијама: и оној са које се, и оној којом се администрира. Додајмо овоме да, по Св.
Канонима, администратор не може бити биран на епархију којом је администрирао). Канон
такође истиче постојаље економа у свакој Цркви=Епископији, изабраног из клира
(а не лаика, како је "дотад већином бивало", вели Валсамон), и љегову значајну улогу, о
чему посебно говори следећи 26. -канон. (Додајмо да данашљи ceкpeiliap у епархији није ис
то што и канонски економ). 3онара уз овај канон цитира Ап. Павла: да епископ не
злоупотреби влacill на саблазан слабима (1Кор.8,9 и 12: власт-t;оuа(а=моћ расйолагања; Си
нодски превод: слобоgу), и додаје да то важи и за игумане Манастира, јер, вели, "данас
ни већина архијереја, ни неки игумани то не држе". (В. 11.канон VII Васељенског).
28
аЈ Види претходни 25. -канон и найомену 28.
29
Ј Канон је дословно поновљен у 92. Трулс-ком. Сви тумачи се слажу да отмицу
женске ради брака кажљавају и цивилни закони. (В. канон 67. Айосшолски, и 22. Св.
Василија). 3а aнailleмy в. найомену 7. код 1. -канона П Васељенског Сабора.
зоЈ Овај -канон је на линији 34. Апостолског, 6-7. Никејског, 9. Антиохијског (341) и
2. и 3. Цариградског (381.г.) -канона. На љих се директно наставља овај 28. -канон
Халкидонски (кога делом понавља и 36. Трулски). Трећи канон П Васељенског признат
је претходно од Римског епископа Лава Великог (440-461.г.), као сведочи сам Халки-
117
љенијих епископа, сабраних (зsl.г.) за време побожне успомене

Теодосија Великог, бившега цара у царскоме Цариграду, Ново
ме Риму, исто то и ми одређујемо и изгласавамо за првенство
(toov ngю~t::Сооv=стАрiшшиtњ.сткЋ) најсветије Цркве истога Цариграда,
Новога Рима. Јер су и престолу Старога Рима, зато rпто је тај
град био царствујући, Оци с правом (t::lxotoo~=no истинЋ) даровали
донски Сабор (АСО 2,1,3,97.118). -Треба запазити да овај 28. канон, као и сви напред
споменути, нигде првенство епископа Римског, Цариградског, или било ког другог,
чак ни Јерусалимског, не везује за неко Божанско право, нити за неког од Апостола
(у свим Саборским канонима о Риму нигде се не помиње Апостол Петар, као што и у Христо
вом васпостављању палога Петра у Апостолство, Ј н. 21,15-17, Господ њега чак не зове Петром,
већ "Симоне Јонин"), него се првенство помиље у вези са положајем града дотичне
Цркве, најпре Рима, а онда Цариграда, у конкретној светско-државној и реалној
(динамичној) црквеној ситуацији, док се за Јерусалим каже: "утврдио се обичај и
старо йреgање да се епископ Јерусалима поштује (особитом) чашћу" (канон 7. Никеј
ски). Може се слободно рећи да је само част и йоштовање Јерусалимске Цркве, као
"Мајке свих Цркава Божијих" (древни Отачки и богослужбени назив) дошло "изван"
историјског контекста развоја Црквене канонске организације, и зато и није било
променљива. -На 17. сеgници Халкидонског сабора 1. новембра 451.г. (акта сачувана
у целини: АСО 2,1,3,86-99/445-458/), кад је прочитан овај 28. канон, папски легати су ре
кли да они немају овлашћеља да то потпишу, него имају упутства папе Лава: да
се не меља одлука Никејског Сабора, и прочитали су измељен, тј. фалсификован
Никејски 6. канон (што је раније Рим покушао и у Картагени: 418.г.), који почиље речима
"Црква Римска увек има првенства"! Секретар IV Сабора је прочитао изворни
текст и затим каноне 1-3. Цариградског 381.г., па, на питаље легата и царских
представника: да ли неко од епископа није присилно потписао овај 28. канон, одго
ворили су да нису (Евсевије Дорилејски је тада рекао за з. канон Цариградски: "Тај канон
сам прочитао свјатјејшем папи у Риму (Лаву) у присуству клирика Цариградских, и прихва
тио га је"), но римски легати нису потписали, али је сав Сабор, и царски изасланици,
прихватио га, и канон 28. је остао као Саборски акт. А одлука 28. канона је била:
изједначеље Цариградског са Римским престолом по части и йрвенству, али ипак
да је он други после љега (како је схватио и поновио и Трулски Сабор у свом зб. канону);
затим: да Сабори локалних епископа само 3 провинције: Понта, Азије и Тракије
и "варварских крајеве тих области" (а не свију, како правилно запажа и Аристин) би
рају своје епископе и рукополажу, уз сагласност дотичног им митрополита, а да
митрополите тих 3 провинција бирају/изгласавају опет дотични епископи (по Вал
самону: митрополити), али их рукополаже Цариградски Архиепископ, у Цариграду,
или ако citм уреди другачије (АСО 2,1,3,98-99/457-8). -'У писму Халкидонског Сабора
папи Лаву (Асо 2,1,3118/477), писаном вероватно од Патријарха Цариградског Анато
лија, каже се да су на Сабору "уз сагласност браће ... и нека друга питања одредили
о стварима благопоретка и постојаности Црквених установа (~юt-t&v) ••• Јер се одавно
држао обичај, који је имала Света Божја Црква Цариграђана, да рукополаже ми
трополите провинција Азије и Понта и Тракије (који су иначе дотле били самостални),
и сада смо потврдили Саборску одлуку (1/'ђq:юv), не толико Цариградском престолу
нешто дајући, колико уређујући благо поредак митрополијама ... А потврдисмо и
канон 150 Отаца сабраних у Цариграду (381.г.)". Даље се у писму спомиље противље
ље папских легата, али се додаје да је "тако Васељенски Сабор потврдио част (Ца
риграду)", и тражи се папина "потврда и сагласност за учиљено". Писмо Сабора
иначе има доста cpLЛocpQoavvщ (=ласкања) папи Лаву, али је то већ био уобичајени реч
ник, но без стварне канонске тежине или обавезе.
118
ПрВеНСТВО (tblV JtQE<J~cLWV = СТАрiшшнtЊ.С'Т'RО). 31) И. СЛедећи ИСТОМе ЦИЉУ,

сто педесет најбогољубљенијих епископа (звl.г.) дали су једнако
ПрВеНСТВО (ta LOa JtQE<J~aa=pARbliAA\ CTAprk11ШI1HbCTRA) НајСВеТИјеМ ПреСТО
ЛУ Новога Рима, разложито (сuМуw~=nрАкьдно) просудивши да град,
који је почаствован царем и сенатом и који ужива првенство
једНакО (tblV LOWV anoЛauouaav JtQE<J~cLWV = pARbHA R'ЪСПр1111М'ЪШЮ CTAprk11ШI1HbCTRA)
Староме царскоме Риму, да се и у Црквеним стварима велича
као онај, будући други после њега. 32) И тако, само митрополити
Понтијске и Азијске и Тракијске провинције, а још и епископи
у варварским крајевима речених провинција, да бивају хирото
нисани од напред реченога најсветијег престола најсветије Ца
риградске Цркве, то јест да ће сваки митрополит речених про
винција са епископима те области рукополагати епископе те
области, као што је Божанственим канонима прописана, а ми
трополити речених провинција, као што је речено, рукополага
ће се од Цариградског Архиепископа, пошто се (тамо), сходно
обичају, спроведу сагласни избори, и њему поднесу (кандидати). 33 )
(Ап.34; 1Вас.4,6,7; 11Вас.2,3; 111Вас.8; IVBac.9,17; Трул.36,39; Ант.9)
31
Ј Из 28. канона Халкидонског је јасно да је првенство Римског, и самим тим сада
и Цариградског, престола дошло og Ойlаца, тј. плод је историјског живота и рада,
канонског уређеља и организоваља Црквене управе, а не из "Божанског права",
нити из "Петровог- или Јовановог- примата". В. недавни интервју Митрополита
Јована Паргамског, из Цариградске Патријаршије (SOP N2 298, mai 2005, р. 19-21), где
вели да йрвенсйlво Римског папе нема везе са Ап. Петром.
32
) 3онара критикује оне који мисле (=Аристип?) да је Цариград овим 28. каноно.м
сасвим изједначен са Римом, јер у самом тексту канона "прилог йосле (џЕtа) не до
пушта такво схватање (како показује затим и н:апоп 36. Трулски, који Аристин тумачи
баш у смислу изјеgпачења, схватајући прилог аосле само временски), ... јер је немогуће да
се он (Цариград) у свему изједначи са љим (Римом), осим ако би неко рекао: да су
ови божанствени Оци (Халкидонски), провиђајући Духом Светим, да ће се Римска
Црква отцепити од целовитости Православних, и изагнаће се из Сабора верних
због хетеродоксије догмата (својих), те су овај (Цариград) узасматрали (tЛoyiaavto)
првим, и тако затражили да он првенствује једнако љему (Риму) у свима правима,
као он некада (што је првенствовао)" (PG 137,488; 2:uvtayџa 2,282). А под тим йрвенсйlво.м
3онара подразумева: "да се чествује ова (Цариградска Црква) као она (Римска), у све
му предпоштована /JtQOttf..tOOf..tEV'IJV/ од осталих Цркава" /primum inter alias omnem ecclesias/"
(Љ.), што би се рекло, додајемо ми, да буде: primus inter pares. Али, Рим то тако није
схватао, а Православни Исток кроз векове није признао Римско схватање йри.майlа.
Првенство у Цркви несумљиво постоји, и треба да постоји, али оно никада није,
нити сме, да повреди кайlолич.анску йуноћу сваке Православне, Саборнокатоличан
ске, Епископалне Цркве. То је Православна Евхарисйlијска Еклисиологија.
33
Ј Валсамон сматра да се у поменутим провинцијама бирају тројица кандидата
и имена поднесу Патријарху у Цариград, те он једнога од љих, којега хоће, рукопо
лаже. Притом каже да је провинција Тракија обухватала и Македонију и све
митрополије до Драча (додајући да папа није рукополагао Солунског митрополита, ни
Атинског и др., него су они били повремено папини легати=представници /Ех :rtQoaoonov/ "због
119
Кавов 29. 34>

/0 несвођењу епископа у чин презвитера/
Епископа низводити на презвитерски степен светогрђе је.

Ако је пак неки оправдани узрок да се епископи уклоне са
епископске службе, онда не могу држати ни место презвитера.
Ако ли су без икакве кривице уклољени са тог достојанства,
нека буду повраћени на епископско достојанство. - Анашолије,
најйобожнији Архиейиской Цapuzpaga, рече: "Они за које се каже да
су са епископскога достојанства низведени у ред презвитера,
ако су осуђени из неких оправданих узрока, онда с правом не
могу бити достојни ни у части презвитера; али, ако су низведени
на нижи чин без неког оправданог узрока, праведно је, ако се
покажу невини, да опет добију епископско достојанство и све
штенство". (Трул.3,26; Анк.1,2; Неок.9; Вас.Вел.27,70)
Кавов 30. 35)

/0 Египатским епископима зашто нису потписали То.мос Лава Римског/
Пошто су најпобожнији епископи Египта одложили за сада

да потпишу Посланицу (=То.мос) најпреподобнијег Архиеписко
па (Римског) Лава, не као противећи се Католичанској (=Право-
даљине пута"), а "варварски крајеви" су Аланија (под :Кавказом) у Понтијској и Русија

(северно од Дунава) у Тракијској провинцији. Зонара, такође, вели да су папи припа
дале: Македонија, Тесалија, Јелада (Стереа), Пелопонез, Епир и Илирик (али су се
те границе током историје мењале).
34
) Овај 29. канон је узет из акаша-Дјејанија Халкидонског Сабора (6. седница, 20.
октобра 451.г., чији се записник налази на крају Саборских ан:аша-Дјејанија! - како приме
ћује и Валсамон), кад се расправљало о епископима Фотију Тирском и Евстатију
Бејрутском (АСО 2,1,3,99-109). Наиме, указом претходног цара Теодосија Млађег (пре
449.г.) Бејрутска епископија била је уздигнута у ранг митрополије, па је љен
епископ-митрополит Евстатије (који се, зато, на Разбојничком сабору 449.г. потписао са
митрополитима) себи отргао од Тирске Цркве епископије: Библоса, Бостре, Триполи
са, Ортосиаде, Арке и Антараде и љихове епископе, рукоположене од митрополита
Тирског Фотија, свргао на степен презвитера. Међутим, пре тога је Фотије Тирски
(као митрополит области "Прве Феникије") свргао двојицу, дотада љегових презвитера
а од Евстатија Бејрутског хиротонисаних за епископе, и спустио их на степен
презвитера, због чега је на Синоду у Цариграду (ЕvО'I)f.юuаа=састављен од присутних
епископа, под Анатолијем!), где је ствар доспела, Фотије подвргнут изопштељу (ахшvш
vюСа, коју је, у време цара Теодосија, и издржао
122 дана!). На жалбу Фотија цару Марки
јану, послату од цара пред Халкидонски Сабор (јер Маркијан "хоће да се питања пре
подобних епископа решавају не по царским писмима или одлукама, него по канонима узако
њеним од Светих Отаца", што је и IV Сабор прихватио рекавши: "Против канона ништа едикт
/царски/ не може, него нека се држе канони"), поништен је Теодосијев указ (и о томе од IV
Сабора начелно донет 12. н:анон), а враћена права Тирског митрополита и, на предлог
представника папе Лава, решено како је формулисао и Патријарх Анатолије, што
је потом придодато као овај данашљи 29. канон Халкидонски.
120
славној) вери, него говорећи да у Египатској провинцији обичај

је да ништа такво не чине без мишљења и исказа (свога) Архие
пископа, и моле да им се то допусти до постављеља тfl~ хпQотоvСа~) (
будућег епископа велеграда Александринаца (=Алексанgрије), учи
нило нам се благоразумним и човекољубивим да им се, пошто
остану у истоме образу (tл't тоu 61-1oCov ax1l!!ato~, тј. у своме епископском
чину) у Царскоме граду (=Цариграgу), даде рок док не буде постав
љен (axQL~ av xнQoтovf1~il) Архиепископ веле града Александринаца.
Зато, остајући у своме образу (=чину), или нека дају гаранције,
ако им је то могуће, или нека заклетвом (t;w1-1oaCщ) то потврде. 36 )
(Ап.6,20,25,34,81; Ант.9;
Сард. 7; Вас. Вел.10,64,82)
Св. Четврти Васељенски Сабор

35
) И овај 30. канон је узет из aкailla-Дjejaнuja Халкидонског Сабора (4. седница, 17.
октобра 451.г.- АСО 2,1,2,110-114; тако да у грч. ркпс. Патмоском бр. 172 из 800.г. и код Бенеше
вића /грчки и словенски текст/, 30. капоп је дословно одломак аката Сабора, док су у другим ка
нонским зборницима та акта сажета у садашњу форму канона). То заседаље Сабора се
тицало 13 Египатских епископа, који су писмено молили цара Маркијана, позива
јући се и на 6. канон Никејски, да се одложи љихово потписиваље Томоса папе Лава
док се не изабере љихов нови Архиепископ Александријски, пошто је Диоскор
на Сабору рашчиљен. Саборски Оци им нису веровали да није по среди само изго
вор, и да уствари не прихватају Саборски формулисану веру (орос) у Једнога Христа
у две природе. Попуштено им је, ипак, на предлог царских представника, те су
отишли не потписавши, што се убрзо показало са лошим последицама, јер су они
истакли свога монофизитског кандидата, и тако створили Монофизитски раскол
у Александријској Цркви и шире.
зв) Даваље гаранција од стране клирика забраљено је 20. Айосillолским каноном; овде
је предложен један вид закљеillве - Е;(щюа(а (не као пет заклетви устаљених у законима,
каже Валсамон, него нека посебна врста "заклетве"): заклиљаље главом (и спасељем)
царевим и сопственим спасељем!
121
Св. Пети Васељенски Сабор
(фреска у Ман. Хиландару, пред Трпезаријом, 18. век)
Свети ПЕТИ ВАСЕЉЕНСКИ Сабор (553.г.)
ПЕТИ Васељенски САБОР (553.г.)

(текст Св. Фотија, из Посланице Михаилу 1енезу Бугарс1Сом) 1 Ј
«А Свети и Васељенски Пети Сабор (553.г.), њему као свештено

место б:й: посвећен овај Константинов велеград (=Цариграg), а Сабор је
држало присуство и сабрање 165 Богоносних Отаца. Њих су предво
дили и пред њима блистали (епископи): Мина, на почетку, а потом
Евтихије, који су овог истог Царског града по наслеђу држали архи
јерејско руковођење; и Вигилије, који је добио свештени надзор
( =ейис1Сойство) Рима, беше присутан у граду, али Сабору није присуство
вао; који (Вигилије), иако није био вољан да буде на подршку Свеште
ном Сабрању, но ипак ништа мање је заједничку веру Отаца потвр
дио писмом (својим). Са њима беше и Аполинарије Александријски,
и Домнос Антиохијски, украшени архијерејским достојанством; и
такође Дидим и Евагрије, попуњујући место Евстохија, Јерусалим
ског архијереја. А тада је био и (цар) Јустинијан (I: 527-565.г.), најмоћни
ји међу царевима, који је руководио (државним) старањем о Ромејској
власти, и сагласан био са Црквеним веровањем.
Овај, дакле, Свети и Васељенски Сабор опет је гнусна (=јеретич1Са)
Несторијева произникла учења потпуно покосио (=осуgио), заједно са
овим самим сејачем кукоља; после њега (Сабор је осудио) и Теодора и
Диодора, од којих је један епископовао градом Тарсом, 2 ) а други
l) Синтагма-Номо1Санон само помиње Пети Васељенски Сабор; овај текст Св. Фотија
наш је овде додатак (в. Lvvтay 11 a 1,374-388, PG 102,632-656).
zJ Пети Васељенски Сабор није судио, ни осудио, Диодора Тарсијског, како то
каже овде Фотије (и у Библиошека, 18 и 102; док у Библиошека 223 сам Фотије хвали Диодора),
мада је Диодор био учитељ Теодору Мопсуестијском, али такође и Св. Јовану 3ла
тоусту, који је, за разлику од Теодора Мопсуестијског, био сасвим православан. У
своме христолошком учењу Диодор није био довољно прецизан (па је и њега са
Теодором, као "учитеље Несторијеве" нападао Св. Кирил Александријски), али на 2. Васе
љенском Сабору у Цариграду 381.г., чији је Диодор као епископ града Тарса био
учесник, није се постављало питање његове Христологије, док је Аполинаријево
јеретичко учеље о Христу тада (381.г.) у Цариграду осуђено. Оци, дакле, Петог
Васељенског Сабора нису судили Диодора, нити је његово име у актима Сабора
помиљано (веров. и зато да не потежу питање самог Другог Васељенског Сабора, на коме
је, рекосмо, Диодор учествовао као борац за Никејску веру у Св. Тројицу).
123
·:·ПЕТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР·:·
Мопсуестијом, који су раније Несторију такву јерес породили и пи

смено оставили, извраћеног ума извраћене плодове.
И још је (Сабор) осудио и анатемисао Оригена, Дидима, Евагрија,
старе болести (неких) верника, људе који су настојали да са стране
уведу јелинску митологију у Цркву Божију. Јер они бунцаху: да ду
ше предпостоје (=ареегзистирају) телима, и да једна иста (душа) преоблачи
(J.tE'tEvMю~ш) многа тела једно за другим- учење (о реинкарнацији) прља
во и за попљување, и заиста само таквих (прљавих) душа достојно. И
(такође) су заступали крај бескрајним мукама, што је други подстицај
на сваки грех и погибао; и злим демонима су поклањали древно
достојанство, измишљајући њихов поновни повратак (=ааокатасйlазу)
у стару славу, из које су испали. 3) И још нису хтели да тела саваскрса
вају са душама, него душе васкрсавају наге, без тела. Не знам онда
шта ли и називају васкрсењем, пошто је васкрсење (=аоgизање) онога
што је пало и умрло, а не онога што свагда стоји и пребива у непро
падљивости, каква је душа. Нити несрећници (макар) то схватише:
колико је велика неправда у томе што бунцају, да Праведног Судију
оптужују! Јер, како да Њему не приписују крајњу неправду, хулећи
да Он, тела (људска), која су са душама заједно подвизавала се у трудо
вима (=uоgвизи.ма) врлине, њих лишава заједничких (са душом) награда.
Или опет, да их, иако су заједно (са душама) грешила, оставља некаж
њена за заједничку кривицу и дело, него саме душе, без саучесника
(им) тела, или дуплу казну добијају, или дуплу награду заслужују.
Није само ове хуле овај Свештени хор Отаца (=ПеmиСабор) одбацио,
него и пре њих, не много времена пре, свргао је и анатемисао и
Антима Трапезунтског, који је подржавао Евтихово мишљење, и
Севира (Антиохијског), и Петра Апамијског, и 3охара (Zwogav), и сву ону
злу и многоглаву и раштркану дружину (=Монофизита), када је понајви
ше уважени Римски (епископ) Агапит предводио то дело, с којим су
се јавили сагласни знаменити Архијереји, од којих је један Јефреми
је, сјајни архијереј Антиохије, и Петар који је епископовао над Јеру
салимом.4) Све, дакле, ове (јеретике) Божански (Пети) Сабор архијереја
је осудио и одбацио, а непатворене и божанске догмате Свете Католи
чанске и Апостолске Цркве (=Православне) утврдио и потврдио.
У томе је, дакле, (и о томе одржан) Пети Васељенски Сабор.»
(Овај Сабор није доносио каноне).
з) Индикативно је ово излагаље Св. Фотија, врсног зналца историје и теологије

Православне Цркве (насупрот новијим покушај има рехабилитације Оригенистичке јереси).
4
) Св. Фотије има у виду Синод у Цариграду (мај-јуни 536), који је, уз учешће и
папе Агапита (535-6.г.) осудио и свргнуо Цариградског Патријарха Антима (535-6.г.),
бившег Трапезунтског, због прихватаља монофизитског учења Севира Антиохиј
ског, који је тада такође осуђен као јеретик. (И ово треба да знају они "екуменисти"
који хоће да "рехабилитују" јеретика Севира Антиохијског).
124
Свети ШЕСТИ ВАСЕЉЕНСКИ Сабор (680-l.г.)
ШЕСТИ Васељенски: САБОР (680-l.г.)

(текст Св. Фотија, из Посланице Михаилу кнезу Вугарском) 1 )
«А Свети и Васељенски Шести Сабор (680-l.г.) и он је у Царици

градова (=Цариграgу) поставио свештено позориште тајанствених ви
ђеља Истине, 2) а прихватио је борбу преко 170 Богоносних Мужева
(=ошаца), показујући Благочешће (=Православље) како сјајно побеђује.
Његове вође, и сматрани достојнима да првенствују над другима,
беху: Георгије (679-686.г.), коме беше уручен Архијерејски положај
Царскога града; и Теодор и Георгије, сврстани у достојанство презви
тера, са ђаконом Јованом, који су, уместо Агатона, најсветијег папе
Римског (678-682.г.), убројани у ред егзарха (=йрвака); и место престола
Александровог велеграда (=Алексанgрије) попуљаваше Петар монах;
са љима и Георгије, монах и презвитер, заступаше степен Архијереј
ске катедре Јерусалима.
Они, дакле, са осталим Свештеним и Светим Оцима, (осудише је
ретике) Сергија, Пира, Павла, началствујуће (=еаискоае) Цариграда, и
Хонорија (папу) Римског, и КираАлександријског, и Теодора Фаран
ског, тај сплетени ланац лажи (=јереси) раскинуше, и такође и Мака
рија Антиохијског, са Стефаном учеником (исте) јереси, (и још) са
неким несрећним старцем по имену Полихроније, који им се упет
љао и намеравао да брани љихову злочестивост, - (све њих Оци) подвр
гоше под праведну осуду, зато што се усудише да говоре да је једна
воља и једна енергија у Христа, Истинитог Бога нашег, Који је настао
(:л:щuх6-tо~) из две природе. Ови неразумници, не узеше ни то у (својим)
мислима, а што је лако и блиско за схватање: да (у Христу) није истог
дејства (=енергије) усправити са влашћу хромога- и показивати умор
од путоваља; нити слепима дати очљи вид - и земљу с пљувачком
прстима помешати и направити блато и ставити (га) на очи (слепоме);
l) Синшагма-Номоканон само помиње Шести Васељенски Сабор; овај текст Св.

Фотија наш је овде додатак (в. z:vvta.y 11a. 1,374-388, PG 102,632-656).
2) Израз "йlајансйlвена виђења Исйlине" (t&v !l'UOtLx&v tђ~ i\},'fJ{1E(щ {1ю~-tcitwv) показује Св.
Фотија као богослова визионара и тајновидца, а истовремено и врсног стилисту.
То казује и мало ниже израз: "свештенословећи (LEgoЛoyrjaщ)" -теологија је свешйlено
словљење и свештенослављење.
125
·:·ШЕСТИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР·:·
нити мртвога васкрснути - и плакати над умрлим; нити такође опет

није исте воље одлагати самртну чашу- и опет њу називати славом
и хтети нехтеднуто (Мт.26,39-42; Мр.14,35-З6). И како не осећају да тиме по
ричу и разлику природа (у Христу)? Јер свака природа извор је енерги
је (==gejcmвa), и са различитим енергијама (==gејствима) сараздељују се
природне воље. И ако је, по њиховој заблуди, енергије и воља (у Хри
сту) једна (==монотелитизам), онда је свакако и природа, из које су оне,
једна. А ако су (у Христу) две природе - јер још нису упали у ту мани
ју, имајући у виду разур и пропаст оних који су започели то учење
(тј. Монофизита) - како онда свака (природа) да не извире сопствену енер
гију и вољу? Но они, ништа не претпостављајући својем срамном
(јеретичком) схватању, са њим заједно бише осуђени на вечну анатему.
А Сабор Богоносних Отаца, свештенословећи (it:goЛoyr1aщ) две при
родне воље и две енергије (==gejcmвa) у Једноме Христу, Богу нашем,
предадоше посвудашњим Црквама да Православно исповедају и про
поведају двострукост (to ovтrЛovv) како природа, тако и енергија и воља
(у Ј едно ме Христу).
А тада је :Константин (IV Погонат: 668-685.г.), потомак Ираклијев,
био носилац наслеђеног од предака царства, и у свему је помагао
Сабору, и заступа правилно (=Православно) вероваље Цркве.
У томе је, дакле, (и о томе одржан) Шести (Васељенски Сабор).»
(И овај Сабор није доносио каноне).
Св. Шести Васељенски Сабор

(фреска у Ман. Хиландару, пред Трпезаријом, 18. век)
Свети ПЕТОШЕСТИ ВАСЕЉЕНСКИ Сабор
Т Р У Л С К И (691.г. у Цариграду) 1 )
·i· ·=· ·!·
«Поаgравпа реч (Пgoacpшv 11 ,tx6v - ПрнглАсыtоiЕ) Светих Отаца, сабраних

у царској палати Трулос у Цариграду, Јустинијану (Новом/Другом: 685-
-695.г.), најблагочестивијем цару [коме су поднели изложене од љих каноне].
«Најблагочестивијем и христољубивом цару tlустинијану- Свети
и Васељенски Сабор, који је, по Божанској вољи и заповешћу Ваше
благочестиве власти, сабран у овом Богочуваном и Царском граду.
«Пошто је неизрецива и Божанска благодат Искупитеља и Спаси
теља нашег Исуса Христа обухватила сву земљу и живоносна пропо
вед Истине посејана у уши свију, народ, који седи у тами незнаља,
виде светлост познања (Ис.9,2; Мт.4,16), и бИ ослобођен окова обмане,
заменивши старо ропство за Царство Небеско. А одступник од лепоте
Прве Светлости због (своје) гордости, прва змија (ђаво), велики ум,
Асирац (Ис.14, 4.11-12), бива заробљен од ранијих заробљеника (љегових),
и силом Оваплоћенога Логоса бива лишен сваке силе, као што је
написано да "нейријайlељу несйlа оружја на крају" (Пс.9,7). Јер свуда је
законоустановљено словесно богослужење (Л.а1:gЕСа Лoytxr]) и узноси се
(Богу) свеплодије (Малах.1,11), и сам Бог (Христос), приношен на жртву
и раздаван за спасење уједно и душа и тела, обожује (-ЭEOugyEi:- ноготн.о
рнть) причаснике, којим (Богопричешћем) се и демони разгоне, и у Цр
квама окупљени свештени и свечани Сабор људи (на Евхаристији) ми
стички се освећује, и Рај сладости свима је отворен, и на крају (•liЛo~)
- СВе ПОСТаде НОВИМ (xal, 'tEAo~ y!iyovE 'ta лаv1:а хшvа - Јевр.12,22-24; Откр.21,1.5).
«Но пошто човекоубица ђаво (Јн.8,44), једном отврдовративши пред
Господом Сведржитељем, и побољевши и родивши бол отступни
штва (Пс.7,15), не подносећи да гледа нас (људе) подигнуте из пада пре
ступа и Неба се дохвативше кроз Првину нашу (Кол.1,18; 1Кор.15,2о), то
lJ Као и код Првог и Другог Васељенског Сабора, и овде наводимо представљаље

рада Св. Шестог Васељенског Сабора, изложено цару Јустинијану П (685-695.г. и
други пут као Pшюill.мuill: 705-711), од самих Саборских Отаца (грчки и словенски текст
у Венешевић, 120-136; PG 137,501-8; Lvvtayt.ta 2,295-299). У овом Светоотачком, заиста надахну
том тексту видно је, уз остало, и присуство богословља Св. Дионисија Ареопагита
и Св. Максима Исповедника о Цркви и у љој спасељу у Христу.
127
<·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
јест Христа, Који је Себе дао у откуп за нас (1Тим.2,6), није престао ба
цати стреле злобе и верне раљавати страстима, да би их одвојио од
дате им енергије Духа (Светога), и части, и благодати. Но ни Добри
наш Подвигоположник и Началник спасеља (Јевр.12,2)- Бог, није нас
презрео беспомоћне, подижући у сваком нараштају оне који су на
попришту овога живота оружјем Благочешћа (=Православља) супрот
ставили се љему (=ђаволу), и рат против љега повели; који, узевши мач
Духа, који је реч Божија (Еф.6,17), и сукобивши се тако са лукавим,
срушили су љегову противу нас тиранију, поставши вођи стада и
исправљајући народу путеве Господље, да не би, из непознаваља
бољег, скренули и склизнули на стрмине безакоља. Јер је требало
да Онај, Који нам је даровао биће (т<н1vш), Који је толиком величином
снисхођеља и -смиреља род наш узвеличао и Себи поново позвао и
уздигао, да нам Он покаже и пут у добробиће (то Et Е1vш) кроз Светилни
ке и Учитеље Цркве (=Св.Оце), који светловоде наше кораке по Богу
и на Јеванђеље (нас) побуђују, чије је живљеље на небесима, поБожан
скоме Апостолу (Фил.З,2О).
«Зато је и сада, док ми проводимо свој живот немарно и лељошћу
мислИ спавамо, тако да неопрезнима (нам) може са стране ући крајпу
тни разбојник непријатељ, и постепено покрасти врлину, и уместо
ље увести нам порок, Христос Бог наш, Који овај највећи брод садаш
љега света крмани, подиже тебе, мудрог нашег владара, благочести
вог цара, заиста заштитника, који с расуђиваљем управља речима,
довека чува истину, чини суд и правду посред земље и ходи путем
непорочним (ср. пс.118,1) - (тебе) којега је Мудрост (Божија) зачела и по

родила, и добро врлинама и одгајила, и однеговала и Божанским Ду
хом испунила, и оком васељене показала, који чистотом и светлошћу
ума јасно просветљује поданике (своје), коме је Цркву Своју предло
жио и научио да закон љен дан и ноћ проучаваш, ради утврђиваља
и изграђиваља подручних (ти) народа; који топлом љубављу према
Богу превазилазиш ревносног Финеса (Број.25,7-11), и грех си згазио
снагом Благочешћа (=Православља) и разборитости, и чопор злобе и
пагубе си изволео да изагнаш. Јер је требало да онај који је од Вишље
моћи примио управу над родом људским, брине не само о својим
стварима и како да управља само својим животом, него и да све који
ма влада спасава од буре и многог смућиваља гресима, пошто са свих
страна нападају духови злобе и узнемирују тело нашег смиреља.
«Пошто су, пак, два Света и Васељенска Сабора (пеши 553.г. и Шесши
680-l.г.), сабрани у овом Царском и Богочуваном граду, један у време
Јустинијана (Првог, 527-565), богоугодно скончавшег, и други у време
побожне успомене бившег цара нашег Константина (Погоната, 668-685),
оца твоје Кротости, који (Сабори), светоотачки објаснивши тајну о
Вери (to Л:EQL tђ~ Л:L<JtEW~ jl'tiOttlQLOV- IЕЖЕ О si;.pi;. "ГАIШСТRО), НИСу УОПШТе ПИСалИ
Свештене Каноне, као што су то (учинили) остала Света Четри Васе-
128
·:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
љенс:ка Сабора, :којим се (Канонима) народи удаљују од лошег и пони

жујућег понашаља, а преводе се на бољи и узвишенији живот. Отуда
је "нароg свеf11и, царско свешf11еније, 1а) за које је Хрисf11ос умро" (1Петр.2,9; 1Кор.8,
н), растрзаван и развлачен од многих неуредношћу (насталих) страстИ,
и безмал од Божанс:ког дворишта (=Цркве) отргнут и отсечен, и незна
љем и заборавом подвига врлине посрнуо и, Апостолс:ки речено, "Си
на Вожјег аогазио, и крв завеf11а, којом је освешf11ан, за несвеf11у смаf11рао, и
Духа благоgаf11и вређао" (Јевр.10,29), овај (цар), желећи веома да изабрани
народ опет сабере, подражавајући Христа, Који је овцу заблуделу
на гори потражио (Лк.15,6), и настојећи да (га) у двор Његов поврати и
убеди га да држи заповести и Божанске наредбе, :којима, удаљујући
се од мртвих дела, оживотворавамо се; и смисливши свако стараље
за спасеље, и Бога потраживши, сходно речи :која каже: "Који Шраже

Госйоgа, наћи ће знање са йравgом; а који Га йраво Шраже, наћи ће мир"
(Приче 16,5), -одредио је да се окупи овај Свети и Богосабрани Васељен
ски Сабор (=Трулски), да би се, састан:ком и сагласношћу многих на
једном месту, постигло оно о чему си се ти, (царе), старао као о потреб
номе, и (такође), ако је нешто од јелинс:ког или јудејског зла остало
помешано са зрелим житом Истине, да се и то као :ку:кољ ишчупа
из :кор~на, и чиста се жетва Цркве покаже (Мт.13,24-3О). Јер, "гgе су gва
или Шри сабрана у Име Моје, онgе сам и Ја међу њима", рекао је глас Го
сподљи (Мт.18,2О). И опет, кроз Јеремију (Пророка) нам је узвикнуо:
"Поi11ражиf11е Ме свим срцем својим, и јавићу вам се" (Јер.29,13).
«РаДи тога, дакле, по заповести твога Благочешћа, сабравши се
у овом Богочуваном и Царском граду, написали смо Свештене Ка
ноне. Стога молимо твоје Благочешће, приносећи ти (и) гласове Ота
ца, окупљених раније у овом Богочуваном граду, за време побожног
спомена бившег цара нашег Теодосија (Великог), 2 ) да, као што си по
зивним писмом почаствовао Цркву, тако и благочестивим потписом
(твојим) потврдиш свршетак свега одлученога (•wv oo;av•wv ... •о 1:€Ло~).
«А Господ да учврсти царство твоје у миру и правди, и продужи
кроз нараштаје и нараштаје, и придода земљс:кој власти и наслеђе
Царства Небеског.»
1 аЈ В. тумачеље тог израза у нашем Увоgу, стр: 26, найомена 24.

2
) Интересантно је запажање V. Laurent-a (L'oeuure coninique du Concile in Тrullo, ll) да
Трулски Оци пореде цара Јустинијана П са Теодосијем I, и тиме Трулски Сабор са
П Васељенским (381), чиме их по значају изједначују. Али, Лоран није у праву
кад сматра да је то зато што су оба Сабора држана без учешћа Римског престола.
Лоран нешто слично хоће да каже и на стр. 32-33, кад наводи да су Трулски канони
13, 36, 55, 67, 82, као и канон 1 (који понавља анатему папи Хонорију као јеретику) усмерени
против Римске Цркве!- и зато су, сматра он, неко време били од ње одбацивани,
али даље наводи да су ти Трулски канони ипак били признати од Рима, час селектив
но, час у целини (стр. 34-36).
129
·:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА<·
Валсамов:ов коментар Трулског Сабора: "Од овог Позgравпог говора,

упућеног цару Јустинијану, :који се назива и Ринотмит, види се да, пошто
два (претходна) Васељенс:ка Сабора, то јест Пети, :који је био у време царевања
Јустинијан Великог, и Шести, :који је био за царевања Константина Пого
ната, нису донели :каноне ради уређивања Цркава, одржан је овај (Трулски)
Сабор у надопуну она два. Јер, зато се и не назива управо Шести, него
Пето-Шести, јер надопуљује недостатак Петог и Шестог. А јесте ово и
Васељенски (Сабор). Јер, иако се Западни епископи, то јест Италијани и
Латини, :крити:ковани управо од :канона овог Сабора, противе да овај (Сабор)
није Васељенски, нити да је у себи имао (присутне) местобљуститеље Рим
ског папе, јер је други одржан Шecillu Сабор, под царем Константином
Погонатом, :како је речено, а овај је био после доста времена по заповести
Јустинијана Ринотмита, ја сам ипак, не пристајући да их слушам, и већма
гледајући :контекст овог Позgравпог (говора), а и даље :како сами :канони
говоре: "Ogpegu овај Cвeillu и Baceљenc1Cu Сабор то и то", те мимоишавши но
вонаписане Номо:каноне, :који немају и потписе царева и Отаца :који су
одржали Саборе, прелистао (лично) старописане Номо:каноне и нашао сам
по потписима да су и на овом Сабору, одржаном у царској палати Трулос,
били присутни (као папски представници): Василије, епископ Гортинс:ке митро
полије на острву Криту, и неки епископ Равенс:ки, :који су заузимали ме
сто свега Синода Цркве Римске. И не само они, него (су били) и тадашњи
легати папини: Солунс:ки, Сардинијс:ки, Ира:клије Тра:кијс:ке, и Коринтс:ки.
А легаши су звани представници (ol tx ngoa<.бnov Лey6 11 evot), :који имају и извесно
право, :како се види из 2. наслова 6. :књиге Царских (закона). А Римски
папа није имао права ру:кополагања у нашој области (elc; 1:1lv ~ 11 e,;€gav tvogCav),
:како се неки варају, говорећи да су од њега ру:кополагани Солунс:ки и не
ки други (епископи), него је имао легате, то јест представнике, :када је то
требало да (га) представљају; а представљен је и од многих других, :као
што се види да папу некада :као легати представљају: Солунс:ки, Атински
и Коринтс:ки, а некада Коринтс:ки, Критс:ки, Патрас:ки, Равенс:ки и други,
а некада (опет) и други. Како се види, ови су били легати папини, :које је
појединачно између њих изабрао, али није под собом имао (све ове) толике
епис:копе ван (своје) границе и није их ру:кополагао. А то да папа има неке
легате и из наше области, замишљено је због даљине пута. Ако ли пак
желиш да сазнаш више о овоме, прочитај најпре историју :коју је написао
Кесар Константин (Порфирогенит?)". з)
з) И у Властаревој Cuнillaz.мu стоји нешто краћи, сличан овоме опис Трулског

Сабора: "Такође када цареваше Јустинијан Други, то јест Ринотмит, који беше
син Константина Погоната, љеговим позивом састаше се 227 епископа у такозва
ном Трулу (i\v Тgо'\ЈЛЛ(Ј)), а то беше познати дом налазећи се у двору Цариградских
царева. А посао им беше да потврде све што су урадили бивши Сабор и, и да саставе
Каноне који се тичу уређеља Цркве. А овај (Сабор) је придодат Шестоме, и добро је
љегово назвање, јер није на љему било расправљање о вери и догми, да би се и он
тиме посебно бројао као Сабор, него се већма зове углавном Петошести, јер је
недостатак Петог и Шестог надопунио, велим за састављаље Свештених Канона.
А јесте он и Васељенски, јер су на љему били познати вођи: Павле Цариградски,
130
<·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:-
Још о Трулском Сабору (==Пеmошесmом.). Са наше стране додајемо

(јер код Св. Фотија нема описа Трулског Сабора) да је овај Свети Пето-Шести
Васељенски Сабор одржан - у истој царској дворани са сводовима где
и претходни Шести (680-1.г.), те зато назван Трулски- зато што су потребе
живог живота Цркве изискивале да се стваралачко Капопсн:о йреgање
настави, допуни и донекле "кодификује", пошто је прошло 240 година
од последљег доношења канона на Халкидонском Сабору (451.г.). Са
бор Трулски сачињавали су скоро исти Оци који су били на Шестом
Васељенском Сабору (680-1), дакле представници Римског папе, затим
Цариградски и три Источна Патријарха (за љихове потписе под актима
Сабора постоји претпоставка да су сва тројица касније потписали, као што је цар
тражио касније и од папе Сергија да потпише), и такође "Јован епископ
Новог Јустинијанупоља", тј. избегли са Кипра Архиепископ (са кли
ром и народом), коме је цар Јустинијан Нови (како се сам звао, док су називи
Рuн.оmм.иm и Други каснији) подигао нови град Јустинијанупољ близу
:Кизика (то је градић Артаки, турски: Ердек, у Кизичком заливу, западног дела
Мраморног мора), са још око 200 епископа или представника епископа
(постоје 211 потписа; по 3онари и Валсамону било их је
227, а у Synodicon Vetus стоји
240). Сабор је одржан крајем 691.г. (између 1. септембра и 31. децембра). 4 )
Петар Александријски, Георгије Антиохијски, Јован Новог Јустинијанупоља (=Ки

йарсн:и), Василије Гортинске митрополије острва Крита, који је заузимао место
свег Синода Свете Цркве Римске. Јер се тако у старим кљигама налазе, после ца
ревог потписа: сваки од патријараха и митрополита потписали су своје име и до
стојанство; мада Латини, нарочито од овог (Сабора) критиковани, тврде да он није
Васељенски, зато што није имао местобљуститеље папе Римског, и да је други
Шесйlи Сабор, с којим се и он (=йайа) сагласно, а који је одржан у време Константина
Погоната, а овај је био после краћег времена заповешћу Јустинијана Ринотмита.
(Међутим, он је Васељенски), јер, као прво, не би пристали толики Свети Оци да их
заведе тако јавна лаж да говоре у својим Канонима: "Ogpegи овај Свейlи и Васељенски
Сабор". Иначе, оне које је папа имао као легате, то јест представнике (на овом Сабо
РУ), били су из наше области, тако да уместо љега они долазе на заједничка Сабрања,
јер је тешко било да он дође (на Сабор) због даљине пута. Но они нису од љега хи
ротонисани, како казује Кесар Константин. Сви су, дакле, они присуствовали (овом)
Светом Сабору, велим: Солунски, Дарданијски, Ираклије Тракијске, Коринтски,
Равенски, и Критски овај Василије, који се потписао као посебни носилац права
Римске Цркве. А ови (Трулски Оци) саставише 102 канона" (Атинска :2:uvтay~a, т.6,23-24).
4
) Обично се узимао уопштени датум: септембар 691. до краја августа 692. године,
али, како је показао у својој студији Митрополит Шведски Павле (Меневисоглу)
(стр. 281-2), датум одржавања Трулског Сабора је период између 1. септембра и 31.
децембра 691.г. (кад се тачно израчуна наведени у з. н:ан.он.у датум: претходни 4. ин.guн:ill је
трајао до 31. августа 691, а Сабор је држан у 5. ин.gин:illу /l. септембар 31. август 692.г./, али
сигурно пре 1. јануара 692.г., јер се у 3. канону 15. јануар 691.г. назива йрошли.м, што значи да
15. јануар 692.г. још није прошао). Сабор је, дакле, одржан негде од јесени 691.г. до
краја те године. Помиљани датум код Св. Тарасија Цариградског (784-806.г.) на 4.
седници Седмог Васељенског Сабора (Mansi 13,41: "йосле чешири или йeill гоgин.а og VICaбopa")
односи се на у међувремену одржани 685.г. Сабор у Цариграду, који је сазвао
131
·:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·>
Трулски Сабор је најпре потврдио веру претходних Шест Насељен

ских Сабора (канон 1), а затим и све пре њега донете Апостолске, Сабор
ске и Отачке каноне (канон2), и додатно је донео још 100 канона (дакле
свега 102 канона), који се тичу скоро свих области Црквеног живота.
Осим критике неких противпредањских новuна Римске Цркве,
Сабор је критиковао и неке новuне Јерменске Цркве, између осталога
и зато што је Јустинијан Нови био повратио од Арапа, под своју власт,
извесне делове Јерменије, па је настојао да Јермене црквено сједини
са Православном Црквом, о чемуће још бити речи (код дотичних канона). б)
Присутни на Трулском Сабору папски легати (Критски Василије и
још неки епископи Источног Илирика) потписали су све љегове каноне,
али је затим у Риму папа Сергије (687-701.г.) одбио да те каноне у цели
ни прихвати, највише због седам канона (2,11,13,36,55,67,82) којима је
критикована извесна новија римска пракса, и посебно 36. канон, ко
јим је (после 28. Халкиgонског) Цариград у привилегијама опет изједначен
са Римом. Међутим, касније су Римски епископи Јован VII (705-7),
Константин I (708-715) и Григорије П (715-731, у писму Герману I Цариград
ском /715-730/- Mansi 13,93), прећутно или јавно прихватили Трулски Сабор,
уз извесне резерве наспрам неколико канона који критикују римску
праксу. Посебно је значајно што је папа Адријан I (772-795), својим
писмом Тарасију Цариградском (784-806), које је прочитано на Седмом
Васељенском Сабору (787), рекао: "Примамо Светих Шест Сабора, са
свим кан.он.има, који су законски и божански og њих gонети, у којим.а стоји
ga: у неким. изображеним. чесним Иконама" ... итд. и у наставку цитира
текст 82. канона Трулског (Mansi 12,1079). Касније ће и папа Јован VIII
(872-882) прихватити каноне Трулског Сабора, осим оних који су про
тивни обичајима Римске Цркве. 6 ) После раскола Римске Цркве у
11. веку, Западни су теолози оспоравали Трулски Сабор као Васељен
ски, и селективно узимали само неке каноне (нпр. у Decretum Грацијанов
узето је свега 17 канона), а углавном их одбацивали, до најновијег вре
мена (п6сле п Ватиканума) када их узимају у већем броју, али само за
"Источне", тј. своје унијатске Цркве.
Васељенски карактер Св. Петошестог Трулског Сабора, који су
сами Саборски Оци сматрали за Васељенски (Позgравна реч цару, и канон 56),
потврдио је свечано Св. Седми Васељенски Сабор својим 1. каноном.:
"С љубављу примамо Божанствене каноне и целовиту и непоколеб-
исти цар Јустинијан П ради обезбеђеља аутентичности аката Св. Шестог Сабора
(680-1) због појаве фалсификоваља истих. Погрешан је и датум 707. година, наведен
у Теофановој Хроноiрафији, а који је прихватио и Аристин.
5
) Укратко о Јерменској Цркви в. код Патријарха Српског Павла, књ. I, 236-7.
в) Mansi 12,982. Ово прихватаље папе Јована VIII
било је изгледа на Сабору 878. у
Тroyes у Француској (Hefele-Leclercq, НС, 3,579-580), али то оспорава V. Laurent (L'oeuvre
canonique du Concile in Тrullo,Revue des Etudes Byzantines, 23/1965, 36 not.ll9).
132
љиву њихову установу потврђујемо, што су изложили ... Светих Шест

Сабора Васељенских", а такође то потврђује и сво даље живо Цркве
но-канонско Предање Православља.
Канони Трулског Сабора, њих 102 на броју, често дословно или
приближно понављају неке раније Св. Каноне (њих 16, и то: 3,6,10,13,55=
=17-18,26,44,5,66 Апостолски; 49 и 92 = 24 и 27 Халкидонски; 95 = 7. Другог Васељен
ског; 14 и 15 = 11 и 15 Неокесаријски; 77 и 78 = 30 и 46 Лаодикијски; 84 = 72 Картаген
ски; 26,87,93=27,72,77,31,36,46 Василија Великог), док низ других Трулских
канона (њих 16: 8,13,24,25,29,30,32,34,36,38,57,87,91,94,95,102) садрже делове не
ких ранијих канона. Иначе, као и претходни Св. Канони Апостола,
Сабора и Отаца, канони Трулског Сабора су разноврсне садржине:
догматско-еклисиолошке, канонског благопоретка и организације
Цркве/Цркава, хришћанског и посебно монашког живота и морала,
литургијске праксе, црквене имовине, односа према јеретицима.
Трулски Сабор је први пут потврдио ("кодификовао") све дотадаш
ње важеће каноне: Апостолске, Саборске и Светоотачке. Његови ка
нони нису сви нове одредбе и уредбе, али има и доста нових или об
новљених, као што има и тумачеља, делимичног мењања/замене/ре
визије, па и на нови начин примељиваља или и стављаља ван употре
бе старијих канона. (Канонски рад Трулског Сабора може бити образац за на
шу савремену тзв. "коgификацију" Светих Канона).
Овакав живи и стваралачки, тј. блaiogaiilн.o обковиШељски (а не
просто конзерваторски) став према ранијим Св. Канонима представља
став не било ког појединца, или групе, него Васељенског Сабора Сабор
нокатоличанске Цркве према Светопредаљском канонском наслеђу.
Зато је и Св. Сава, Први Архиепископ свих Српских и Приморских
земаља, на великом Жичком Сабору (о Спасовдану 1221. године), говорио
о обновљењу Праве вере, тј. о живом и динамичном догматска-канон
ском устројству, животу и деловаљу Цркве Христове у Српском на
роду. 7) Ј ер вера и Црква, ако благодатно у Духу Светом не gела и расте,
и тиме благодатно йреаорађа и обнавља, постаје мртва, по Св. Апосто
лима (1:Кор.3,6-7;10,15;12,11; Рм.12,2; Еф.4,12.23; Кол.2,
19; Гал.5,6; Јевр.4,12; Јак.2,17; 1Петр.1,
23;2,2 итд.). То потврђују и сами Трулски Оци кад у свом 1. канону кажу
да се "Православље (•ТЈ~ ЕvаЕ~ЕСщ = БлАrочь.стню) од нас већ славно проповеда,
и Црква, на којој је Христос утемељен, стално расте и наареgује" (•ТЈ~
'ЕххЛчаСщ, Еср' n
XQIO'tO~ 'tE~Ej.tEAt(J)'tШ, Otf)VEXW~ av;avouaч~ ха\ JtQOXOJt'tOU<JfJ~ = Цркsн, Hd НЕН:ЖЕ
ХСЪ /=Хрнстосъ/ осноsАС&~. nрнсно рАС'Т'О\(ЦШ н нАnрЋждь сnЋюЦЈн). 7 а)
Тај став Отаца Трулског Васељенског Сабора, тј. "њихов преглед
И ДеЛИМИЧНа ИЗМеНа" НеКИХ КанОНа (ava~E<OQY)<Jt~ ха\ 'tQOJtOJtOtY)<Jt~=peвизиja и
) В. нашу књигу Боzословље Светог Саве, стр. 37 и 50-51, Врњци-Требиње 2004 2 • (тект Be-
7
cege је на стр.76-92, а Беседу у целини доносимо на крају ове књиге о Св. Канонима).
7
аЈ Карактеристичан израз: "Црква на којој је Христос ycillanoвљen, представља
Светоотачко Саборно тумачење Мт.16,18 (в. Becegy Св. Саве, §12, на крају ове књиге).
133
·:·КАНОНИ ПЕТО ШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
шрансформација), није било, :како је умесно приметио Митрополит Швед

с:ке Павле, "противљење и противуречење ис:казу истог Сабора - на
:крају 2. канона - да нико не може горейоменуте каноне мењати или укиgа
ти или йокрај изложених канона йримати gруге лажпонасловљене и са
стављене og неких који су йокушали ga истину изврћу. Ако се ухвати ga је
неко йокушао ga новачи ( =изврће) или yкuga неки og горенавеgених канона,
такав ће йоgлећи ейитимији коју наређује тај канон йротив кога је (погре
шно), те ће се њиме лечити og онога у чему греши".
Свети Оци, не само Трулс:ког, него и осталих Светих Васељенс:ких
и Помесних Сабора, појединачно делујући архипастирс:ки, мада уства
ри и тада Црквено-саборски чинећи дела и доносећи :каноне, ишли су
уве:к царским путем Богочове:ка Христа, Спаситеља Тела Цр:кве, Који
је Пут и Истина и Живот (Јн.14,6), те су и примењивали све то троје:
аут Христов, истину Христову, живот Христов, три безграничне у
спасоносној љубави богочовечанс:ке димензије благодатних енергија=
=gејствовања Христа, јединственог Бога и Чове:ка у Цр:кви, у Светотро
јичном општењу, заједништву, јединству, пуноћи и сапрожимању.
То је садржај и Апостолс:ке делатне молитве у Еф.3,14-21, и у то
ме је пуноћа спасења у Цр:кви у Христу.
Св. Шести Васељенски Сабор

(фреска у Терапонтовом Манастиру, Русија, око 1500.г.)
КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ Васељенског
Трулског Сабора (691.г.) 8 )
Канон 1.
/Наредба о држању неизмељене (и неповређене) вере,
предане од Светих Васељенс:ких Сабора/ 9 )
Поредак најбољи сваке започињане и речи и дела, јесте: од
Бога започети и у Богу починути, по речи Богослова (Григорија). 10)
Отуда, када се већ јавногласно од нас проповеда Православље
( -rf]џvaEBECa~), и Црква, на којој је Христос утемељен (Мт.16,18; 1Кор.3,11;
10,4), н) непрестано расте и напредује, тако да се изнад Ливанских
кедрова уздиже, и ми сада, започињући свештене речи, благо
даћу Божијом одређујемо да се неизменљива (axшvo-r6f! 11 -rov = ненова
чена) и неповређена чува вера, предана нам од очевидаца и слу
житеља Речи (=Логоса), богоизабраних Апостола (Јуд.1,3).
И још (Символ вере) три стотине и осамнаест Светих и Блаже
них Отаца, који се састаше у Никеји (на 1 Сабору 325.г.), за време
:Константина (Великог), бившег цара нашег, против безбожног
Арија, и њиме научаваног незнабожачког инобоштва (E-rEgoЭt"{щ),
или боље рећи многобоштва, који (Оци) сагласношћу вер~ нама
открише и разјаснише једносушност (-ro 6f!ооvшоv=fЕАнносоуцљ.но1Е) у
Трима Ипостасима Богоначалне природе, не допустивши да
то остане сакривено под покривачем незнања, и јасно научише
верне да се једним поклоњењем клањају Оцу и Сину и Светоме
Духу, и срушише и разбише (лажно) учење о неједнаким степе
нима Божанства; и од јеретика направљене, против Православ
ља, детске од песка играрије порушише и растурише.
sJ Рукописна традиција бележи: "102 :Канона 165 Светих Отаца саставших се у

Цариграду, у царској палати Трулос, за време Јустинијана, најблагочестивијег и
христољубивог цара нашег" (The Council in Тrullo revisited, 45).
9
Ј Сви кратки наgнаслови Св. Канона /које смо ставили у овакве заграде/ потичу из
старих рукописа.
10
) Св. Григорије Богослов, Песма о себи, 14 (PG 37,1022).
нЈ В. найо.мену 7а; на стр. 133. Упореди овде Becegy Св. Саве Српског О Правој вери: § 3
и 9 и 12 (тект Becege на крају ове књиге).
135
Такође, потврђујемо и веру проповедану од сто педесет Све

тих Отаца, окупљених у овом Царском Граду (на п Сабору 381.г.)
за време Великог Теодосија, бившег цара нашег, прихватајући
богословске речи о Светоме Духу, и заједно са пређашњим не
пријатељима Истине одбацујемо сквернога Македонија, који
се дрско усудио да Господара (Духа) сматра слугом, и разбојнич
ки настојао да расеца нераздељиву (Божанску) Јединицу, да нам
(тако) не буде савршена тајна наде (наше- 1Петр.3,15). Заједно са
овим гнусним и беснећим на истину (Македонијем), осуђујемо и
Аполинарија, уводиоца злобе, који је безбожно изригао да је
Господ узео (наше) тело без ума и душе, те отуда мислио да је
наше спасење било несавршено.
Уједно запечаћујемо и учење изложено од две стотине Бого
носних Отаца, сакупљених први пут (на 111 Сабору 431.г.) у граду
Ефешана, за време Теодосија (Млађег), сина Аркадијева, бившег
цара нашег, као неразориву моћ Православља (,;ђ~ ftюf~ECщ), про
поведајући Јединога и по оваплоћењу Христа, Сина Божјега, и
славећи Пречисту Вечнодјеву, Која Га је безсемено родила, као
заиста и истинску Богородицу; и одбацујемо, као удаљено од
божанског удела, сујетно Несторијево раздељивање, који учи
да је Један Христос посебно човек и посебно Бог, те (тако) обнав
ља јудејско злочешће.
Тако исто, православно потврђујемо и ону јавно написану
( o,; 11 Лoygacpч~ki:oav) веру од шест стотина и тридесет Богоизабраних
Отаца (на IV Сабору 451.г.) у Халкидонској митрополији, за време
Маркијана, и њега бившег цара нашег, која је, (написана у оросу
вере), великогласно свима крајевима (земље) предала Једнога
Христа, Сина Божијег, сложенога (оuv.ЭЕ,;€v,;а=съложЕнА) из две при
роде, и у тим истим двема природама слављенога, те је сујетно
мислећег Евтиха Gеретика), који је говорио да је Велика тајна
домостроја спасења нашег привидно извршена, из светих Цр
квених вртова извргла, као нешто одвратно и кужно, а са њим
(=Евйlихо.м) и Несторија и Диоскора, једнога заштитника и по

борника делења (Христа), а другога сливања (природа у Христу),
који су обојица из супротне нечестивости упали у један (исти)
понор пропасти и безбоштва.
А исто познајемо, и оне после нас научавамо, Духом (Светим)
произнесене православне речи од (стране) сто шездесет пет Бого
носних Отаца, окупљених (на v Сабору 553.г.) у овом Царском Гра
ду, у време Јустинијана (Великог), блажен е кончине цара нашег
136
бившег, који саборно анатемисаше и одвргоше Теодора Мопсу

естијског, учитеља Несторијевог, те Оригена и Дидима и Евагри
ја, који су измислили јелинске басне (=.митологије), и својим саља
ријама и застрањењима ума измудријаше нам (цикличко) круже
ње и измењивање неких тела и душа, и нечастиво безумствова
ше против васкрсења мртвих; и такође (Оци осудиmе) написано
од Теодорита (Кирског) против Праве вере и дванаест поглавља
Блажен о га Кирила, и такозвану посланицу Иве (Едеског ).
И опет исповедамо да ћемо неизменљиво чувати веру (про
глаmену) од Светог Шестог Сабора, недавно (680-l.г.) сабранога у
овоме Царском Граду, у време бившег цара нашег, божанске
кончине Константина (Погоната), која је (вера) већу снагу добила
тиме што је благочастиви цар томосе његове (=Саборс1ее аосланице)
печатима утврдио, ради сигурности њихове до свега века; који
нам је (Сабор) богољубиво појаснио да славимо два природна
хтења, то јест воље (~ЕЛrјан~ fl-rot ~EЛtJt.ta-ra), и две природне енергије
( =gејсшва) у домостроју Оваплоћења Једнога Господа нашег Ису
са Христа, Истинитога Бога; а оне који су искварили прави до
гмат Истине, учећи народе да је једна воља и једна енергија у
Једноме Господу нашем Исусу Христу, православном одлуком
(-rfl -rђ~ Е'VафЕСа~ фucpq>) осудио Духом (Светим)- велимо за Теодора Фа
ранског, Кира Александријског, Хонорија Римског, Сергија, Пира,
Павла (и) Петра, који су председавали (као епископи) у овом Бого
чуваном Граду, (и) Макарија бившег епископа Антиохијског,
Стефана његовог ученика, и безумнога Полихронија - сачувавши
тако неповређено опште Тело (Цркве) Христа Бога нашег.
И кратко речено, одређујемо да се држи чврста и остаје
непоколебљива до краја векова вера свих Мужева (=Отаца) који
заблисташе у Цркви Божијој, који у свету беху светионици,
држећи чврсто реч живота (Фил.2,15-16), и такође њихови богопре
дани списи и догмати (=уч.ења). 12 ) А одбацујем о и анатемишемо
12
Ј Врло је значајно да Оци Трулског Сабора овим 1. каноном потврђују не само
веру Светих Отаца (и не само оних набројаних 6 Васељенских Сабора), него и њихове
богодане списе и њихова богонадахнута учеља (та a.inwv ~Eona.g<'i<'>oтa ouyyg<'i~t~ta.т<'i tf xa.'t
Му~tа.та = r>огопрЋдАиАА\ съписАииА\ жЕ " nокЕNkииА\). Ј ер вера и дела Св. Отаца су наставак вере и
Дела Апостолских, и њихово учење- goiмamu, као тачно одређени "Ogoaot=ogpeg-
бe=aoвeљeнuja (не само као тачне gефиниције, него и као тачна йравила живљења) - јесу
живо Свето Предаље Цркве. (В. Конgак Св. Три Јерарха, 30. јануара; у грчкој Служби то
је Сјеgален на 3. песми). Одмах за овим следи 2. канон Трулских Отаца, који потврђу
је, уз веру, и каноне Светих Сабора и Св. Отаца (и оне саборски, и оне лично пастирски
донете), што значи да је и важност Св. Канона Цркве одмах иза Св. Догмата Цркве.
137
све које они одбацише и анатемисаше, као непријатеље Истине,

који "йразпе cillвapu смислише па Бога, и пейравgу у висипу говори
ше" (Пс.2,1; 72,8). Ако ли неко не држи и не прихвата, (донете) од свих
(Отаца) напред поменуте догмате Православља, и не прославља
и проповеда овако, него настоји да иде против љих, нека буде
анатема,*) сходно већ изложеној одлуци од напредречених Све
тих и Блажених Отаца, и нека као туђин буде искључен и из
брисан из име ника хришћанског. Ј е р ми сасвим познасмо (=оg
луч:исмо) да, по напред одређеним (темама), никако не можемо ни-
ти шта додавати, нити пак одузимати. (Трул.2; VII Вас.1)
Канон2.
/Потврда Апостолских,
и претходних Саборских, и Отачких канона/ 13 )
Овај Свети Сабор Изволи (одлучити) и ово, као веома изврсно
и важно: да остају и од сада (надаље) сигурни и поуздани, за
лечеље душа и исцељеље страстИ, примљени и потврђени од
претходних нам Светих и Блажених Отаца, и такође нама пре
дани под именом Светих и Славних Апостола, осамдесет пет
канона. Но пошто нам је у тим канонима заповеђено да прима
мо истих Светих Апостола, кроз Климента издане, Ycillanoвe
(ёната~н~), у које су одавно од неправославних споља унете, на
штету Цркве, неке искварене и стране Православљу ствари,
које су нам прекрасну лепоту Божанствених догмата помрачи
ле, стога те Ycillanoвe разложно одбацујемо, заради изграђива
ља и обезбеђеља најхришћанскије пастве, нипошто не дозво
љавајући и не подмећући изроде јеретичког лажисловља чи
стом и савршеном Апостолском учељу.
*)За aнaflleмy в. найомену 7. код 1. 1еанона П Васељенског Сабора.

13
Овим 2. 1еаноном Оци Трулског Сабора "кодификују" дотадашње Св. Каноне
)
по реду: Aйocflloлc1CU, Саборс1еи, Oillaч1eи- који су већ постојали у збирци канона Син
шагме у 14 наслова (2. половина 6. века, коју ће збирку Бенешевић назвати recensio trullana,
тј. да ју је фактички санкционисао Трулски Сабор; ова канонска збирка сачувана је у ркпс.
Патмоског манастира, бр.172, из око SОО.г. -в. Павле Митроп. Шведске, стр.
73-74, и у KЛ1JQOVOJ.t(a,
т.14/2, 1982, 131). "Коgифи1еацију" Трулског Сабора потврдиће Седми Васељенски Сабор
(својим 1. каноно.м), с тим што је Саборс1ее Каноне споменуо у две групе: Канони Шecfll
Васељенс1еих Сабора (уз додатак, наравно, 102 канона Трулског Сабора), и: Канони Помесних
Сабора. - Трулски Оци кажу да Св. Канони у Цркви служе "за лечење gуша и исцељење
cfllpacfllй", чиме се наглашава њихова Шерайевf11ич1Са функција у Цркви, коју Св.
Оци називају спасоносним Лечилишшем грешних, као духовно болесних људи (Св.
Ј. Златоуст), тј. наглашен је йо1еајнич1СU, спасоносни карактер и сврха Св. Канона, јер
је и Господ рекао: "Нисамgошаоgайозовем йравеgни1ее, негогрешни1Сенайо1Сајање" (Мт.9,13).
138
А печатом потврђујемо и све остале Свете Каноне, изложе

не од Светих и Блажених Отаца наших, то јест: оних сабраних
у Никеји (325.г.) три стотине осамнаест Светих Отаца, и оних у
Анкири (314.г.), и још оних у Неокесарији (315.г.), такође и оних
у Гангри (340.г.), уз то и оних у Антиохији Сиријској (341.г.), па
и оних у Лаодикији Фригијској (2. полов. 4.в.), још и оних сто
педесет (Отаца) сабраних у овом богочуваном и Царском Граду
(=Цариграgу - 381.г.), и оних две стотине (Отаца) сабраних први
пут у Ефеској митрополији (431.г.), и шест стотина тридесет Све
тих и Блажених Отаца (окупљених) у Халкидону (451.г.), такође
и оних у Сардици (343.г.), а још и оних у Картагени (419.г.), и уз
то још оних сабраних опет у овом богочуваном и Царском Граду
(394.г.) за време Нектарија, председатеља овога Царско га Града,
и Теофила бившег Александријског Архиепископа.
Тако исто и (Каноне) Дионисија бившег архиепископа веле
града Александрије (t265), и Петра бившег [архиепископа] и Му
ченикаАлександрије (tзн); Григорија бившег епископа Неоке
саријског и Чудотворца (t270), Атанасија архиепископа Алек
сандријског (t373), Василија архиепископа Кесарије Кападо
кијске (t379 ), Григорија епископа Ниског (t395), Григорија Бого
слова (t389), Амфилохија Иконијског (t395), Тимотеја Првог бив
шег архиепископа Александријског (t385), Теофила архиепи
скопа истог велеграда Александрије (t412), Кирила архиепи
скопа истог велеграда Александрије (t444), и Генадија бившег
Патријарха овог богочуваног и Царског Града (t471); и још тако
ђе и Канон који је од Кипријана, бившег архиепископа Афри
канске земље и Мученика (t258), и од његовог Сабора (255.г.)
издан, и који се (Канон) једино у местима споменутих (на том Са
бору) предстојника, по преданом им обичају, држао.*)
И нико не може горепоменуте Каноне мењати, или укидати,
или мимо изложених Канона примати друге лажнонатписано
састављене од неких који покушаше да изврћу Истину. Ако
се неко ухвати да покушава да неки од горенаведених Канона
новачи (xшvoto~oov), или изврће, биће одговоран према томе кано
ну: да прими епитимију коју исти (канон) наређује, те тиме би
ти лечен у ономе у чему је сагрешио.
(Ап.85; Анк.35; IVBac.l; VIIBac.l; Карт.l; Прводр.lО)
*) Овај Канон Св. Кипријана в. на крају, после Канона Светих Отаца.
139
[О свештеницима и клирицима]
Канон 3.
/0 свештеницима и клирицима и њиховом супању у брак/
Пошто је благочастиви и христољубиви цар наш упутио

поздрав овом Светом и Васељенском Сабору, (тражећu) да они,
који су убројани у клир и другима Божанствене дарове пружају,
буду чисти и непорочни литурзи (Лн-соvgуоvс;,=служишељи) и достој
ни духовне жртве Онога који је Велики Бог и Жртва и Архије
реј,14) да се (зато) очисте од нечистота које су им прионуле од не
законитих бракова. Уз то још, пошто су они из Свете Цркве
Римљана 15 ) предлагали да се држи сва строгост канона, а ови,
који припадају престолу (=Ейискоаији) овог Богочуваног и Царског
града (=Цариграgа), (предлагали) канон човекољубља и снисхође
ња, (ми зато) очински и богољубиво спајамо заједно обоје у једно,
да не би оставили ни кротост слабом, ни строгост преоштром,
и особито кад је преступ (зиffi~-ta-coc;,=йag у грех) из незнаља захватио
не мало мноштво људи, те заједнички одређујемо: да они који
су два пута ступили у брак, па су били поробљени (том) греху
све до петнаестог (дана) прошлог месеца јануара, минулог четвр
тог индикта, шест хиљада сто деведесет девете (6.199. од стварања
света, тј. до 15. јануара 691. по Христу) године/ 6 ) и не желе да се од
истога отрезне, да (такви) подлегну канонском свргнућу.
14
) Овде Трулски Оци пројављују своју узвишену евхаристијско-христолошку
теологију о свештенослужењу у Цркви Велике Тајне Христа Спаситеља, Који је
истовремено и Бог и Жртва и Архијереј (што је Ап. Павле развио у својој Посланици
Јеврејима, а наставили Оци: Григориј е Богослов и Ареопагит, чији је обострани утицај видан
у тексту ових Трулс:в:их Св. :Канона, што је мало до сада запажено). То служење Црквених
литурга (=свешшепослужишеља) тако узвишеној Тајни треба да је чисто и неаорочно, зато
није допуштен ни (први) брак после рукоположења, ни други брак рукоположених
свештеника и других клирика. Јер брак је слика јединственог и вечног брака
Христа и Цркве: "Тајна је ово велика, а ја говорим за Христа и за Цркву" (Еф.5,32).
15
) Овде, као и другде, намерно остављамо генитив: Римљана, уместо придева:
Римска, да би подсетили савременог српског читаоца да назив једне Цркве долази
од њених чланова, житеља дотичног града, те зато стари црквени текстови називају:
Црква Јерусалимљана, Анйlиохијаца, Римљана, Алерксанgринаца, Црква Београђана,
па су се тако и епископи звали: Епископ Јерусалимљана, Ефешана, Цариграђана,
Призренаца. - Иначе, у канону се запажа схватање да су две велике Цркве, Римска
и Цариградска, посредно истакнуте као прве и водеће, док се остале подразумевају.
Под изразом: да Римска Црква тражи "да се држи сва строгост канона", подразуме
ва се пракса целиоата, која се тамо већ појавила и ускоро безмал усталила, тј. за
брана уопште брака (и брачних односа) свештенству, о чему ће Сабор даље изнети
свој критички ствав у 13. канону.
16
) Ово показује даје Трулски Сабор држан у 5. индикту (!.септембар 691-Зl.август
692.г.), и то пре 15. јануара 692.г., јер се и претходни 4. индикт и претходни 15. ја-
140
А они (клирици) :који су пали у страст другобрачности, али

пре нашег (Саборског) сабраља познате шта је :корисно, и од себе
зло от:клонише, и то страно и незаконито здружење ("брака")
рас:кинуше, или :којима су жене из другога брака већ умрле,
или и сами, гледајући (своје) обраћење, научите се накнадно
целомудрености и брзо оставише своја пређашња безакоња,
- било да су то презвитери или ђакони [или ипођакони], *Ј за такве
се одређује да престану од сваке свештенич:ке службе, то јест
деловаља, те да подлегну епитимији за неко одређено време,
али да учествују у части свештеничког седишта и стајаља, задо
вољавајући се седењем (са другима) и молећи с плачем Господа
да им опрости грех незнања. Јер, да благосиља другога онај
:који треба своје ране да лечи, неумесно је (атопоv=неgозвољиво је).
Који су, пак, били у браку с једном женом, ако је била удо
вица; такође и они :који су после ру:коположења ступили неза
конито у први брак, то јест презвитери, ђакони и ипођакони,
пошто им се за неко :краће време забрани свештено служење
( тf]~ iEga~ лн тоugуСщ) и издрже епитимију, такви нека се изнова васпо
ставе на своје (прве) степене, али никако нека не напредују на
виши степен, пошто јавно развргну незакониту свезу. 17 )
А ово свештено одлучисмо само за она (свештена) лица :која
су, :као што је речено, до петнаестог (дана) јануара месеца четвр
тога инди:кта, затечена у горепоменутим преступима, одређују
ћи од сада, и (тиме) обнављајући :канон (АйосшолсЈСи 17. и 18) :који
говори: "Ко је аосле Кршйlења склааао gва брака, или је наложпицу и.мао,
не .може бийlи еаискоа или арезвийlер или ђакон, или уоuшйlе у свешйlени
чко.м кайlалоzу"; и такође: "Који је узео уgовицу, или расаушйlеницу,
или блуgницу, или роакињу, или zлу.мицу, не .може бийlи еаискоа или аре
звийlер или ђакон, или уоuшйlе у кайlалоzу". (Ап.17-19; Трул.26; Вас.Вел.12,27)
нуар називају минули.м/йрошли.м. (Држање Сабора није, дакле, било 692.г., јер се под "йро
шли.м месецом јануаром" може подразумевати само јануар 691.г., те је Сабор одржан пре ја
нуара 692.г.).
*Ј Израз: [и ийођакони] постоји у неким ркпс. и у следећем пасусу (3. ред).
17
) По Аристину, овде је примељено у канону поменуто "човекољубље и снисхођење",
јер, иначе по другим Св. Канонима, после рукоположеља није допуштено никакво
ступаље у брак, ни остајаље таквих у чину. Зато 3онара с правом примећује да је
овај з. канон био "привремена одлука ради икономије, коју не треба надаље држа
ти". В. канон 10. Анкирског, којим се дозвољавало ђакону да, ако при хиротонији
изјави да ће се после оженити, и ожени се, такав остаје у клиру (што је 26. Айосшолски.м
било дозвољено само чтецима и појцима), а ако не изјави, па се ожени, бива свргнут.
Надаље 6. канон Трулски то забраљује, и тиме дерогира поменути 10. канон Анкир
ског Помесног Сабора. (Чудно: канон 10. Анкирски укинут, а остаје међу канонима).
141
Канон 4.
/0 епитимији због односа са посвећеном женском/
Ако се неки епископ или презвитер или ђакон или ипођа

кон или чтец или пој ац или вратар, смеша са женом Богу посве
ћеном, нека се свргне, јер је невесту Христову оскврнио; а ако
је лаик, нека буде одлучен. 18) (Ап.25; IBac.9; IVBac.16; Трул.21,4О,44,45;
Анк.19; Неок.9; Карт.6,44; Вас.Вел.3,6,18-20,32,60)
Канон 5.
/Да нико од свештенства
не борави са уведеном служавкомј1 9 )
Нико од убројаних у свештенички чин, нека не држи код
себе женско или служавку, изузев особа слободних од подо
зрења и које су означене у канону (1. Ни-кејски), чувајући тиме
себе беспрекорним. Ако неко преступи ово од нас одређено,
нека се свргне. Ово исто нека држе и евнуси, старајући се о сво
јој беспрекорности; преступе ли ово, ако су клирици, нека се
свргну; а ако су лаици, нека буду одлучени. (Ап.5,21-24,26; Iвас.з;
Трул.12; VIIBac.18,22;
Анк.19; :Карт.3,4,25,38,70; Вас.Вел.88)
Канон 6.
/Да презвитер или ђакон
не може ступити у брак после хиротоније/
Пошто се у Апостолским канонима (канон 26) налази (речено):

"Од оних који су нежењени ступили у клир, само се чтеци и
пој ци могу женити", и ми, чувајући то, одређујемо: да од сада
ипођакон или ђакон или презвитер, после обављеног над њим
рукоположења, никако не сме ступати у брачну свезу. Ако се
усуди то учинити, нека се свргне. Жели ли ко од оних који
ступају у клир, ступити по закону у брак са женом, нека то
учини пре рукоположења за ипођакона или ђакона или пре
звитера.20) (Ап.5,26,51; IVBac.l4-15; Трул.3,13,21,30; Анкир.lО;
Неок.l; :Карт.16,25; Вас.Вел.69)
18
Ј Канон18. Св. Василија сматра овај прекршај прељубом, јер је Богу посвећена
девојка нeвecilla Христова, и то је канонски прекршај и за лаика, а камоли за
клирика. Зонара додаје да свештено лице не сме, по рукоположењу, склапати
брачни или уопште телесни однос ни са непосвећеном женском (Ааосшолсн:и 25), а
камоли са посвећеном (=.монахињом).
19
) О увеgеним. жен.с1СUм.а (аuvЕСаахтш) у свештенички дом говори 3. канон. Никејски
(в. тамо наао.мену), као и канон. 88. Св. Василија. Ови се канони свакако односе и на
држање (ради служења) монахиња у епископијама.
142
·:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА-:·
Канон 7.
/Да ђакон не седи испред презвитерај2 1 >
Пошто дознасмо да у неким Црквама ђакони, имајући Цр
квене службене положај е (осрсрСхш=gосшојансшва), те због тога неки
од њих, користећи (своју) дрскост и својезаконост (a1Jtovo 11 cџ = скокзА
коtњстко), седе испред презвитера, (стога) одређујемо да ђакон,
макар био у достојанству, то јест у било каквој званичној Цр
квеној служби, не може такав седети пре презвитера, осим
када, замењујући лично свога Патријарха или Митрополита,
дође у други град због неког важног посла; јер тада ће, као ис
пуњујући место онога, бити почаствован. 22 ) А ако неки, кори
стећи самосилничку дрскост, усуди се то учинити, такав нека
се збаци са свога степена, и буде последњи између свих у томе
чину којем припада у својој Цркви. Јер Господ наш саветује
да не треба тражити прва места, по ономе што се код Светог
Јеванђелиста Луке налази као учење Самога Господа нашег и
Бога (Лк.20,46). Ј е р говораше позванима (на гозбу) причу, опазив
ши како избираху прва места: "Kag Ше ко йозове на сваgбу, не cegaj
у йрочеље, ga не буgе међу званицама неко углеgнији og Шебе, и ga не би
gошао онај који је йозвао Шебе и њега, и рекао Ши: Поgај место овоме; и
онgа ћеш йоћи са ciiiиgoм ga сеgнеш на йослеgње место. Него каgа буgеш
йозван, сеgи на йослеgње место, ga Ши рече каg gође онај који Ше је йозвао:
Пријатељу, йомакни се навише; Шаgа ће Ши бити част йреg онима који
20
) Већ смо претходно споменули да овим каноном Трулски Васељенски Сабор
укида 10. канон Анкирског Помесног Сабора (несагласан са 26. Айостолсн:им), не остав
љајући не само ђакону, него ни ипођакону, да се може женити после хиротоније,
враћајући тиме на старију праксу засведочену у 26. канону Апостолском.
21
) О сличној теми говори и 18. канон Никејски, с тим што, по 3онари и Валсамону,
Никејски говори о месту и служби ђакона у Олтару (и зато га строжије кажљава),
док овај Трулски канон говори о улози ђакона ван Олтара и богослужеља. (Валсамон
наводи /у тумачењу 18. Нин:ејсн:ог/ да је цар Алексије Комнен законом одредио да хартофилакс
/=секретар/ Велике Цркве на седници Синода седи до Патријарха, испред Архијереја). Из
гледа да су ђакони током времена стекли важно место крај епископа, које су и
злоупотребљавали. Зато се каже: да су у Византији, кад су неког таквог узгорђеног
ђакона хтели да смире, они га унапреде, тј. рукоположе за свештеника, чиме је
губио свој дотадашњи положај и утицај.
22
) Ово је важан моменат поштовања Црквеног реда и положаја Митрополита
или Патријарха, и он се данас држи при састанцима и заседањима представника
Православних Цркава: представник једне Цркве /Патријаршије, Архиепископије/,
макар био и ђакон, имаће место које по рангу у Диптисима припада његовој Цркви,
а на богослужењуће саслуживати по свештеном чину: Поглавари Цркава (по рангу),
затим епископи, свештеници, ђакони - сви међусобно распоређени по рангу Црка
ва које ту представљају.
143
cege с тобом (за трпезом). Јер сваки који себе узвишује, йонизиће се, а ко
ји се йонижује, узвисиће се" (Лк.14,8-11). А ово исто нека се држи и у
осталим свештеним чиновима. Јер знамо да су узвишенија
духовна од светских достојанстава. (IBac.18; Трул.16; лаод.2о)
Канон 8.
/0 обласним Саборима епископа: да буду сваке године,
где Митрополит изволи/
Желећи да и ми у свему држимо све што су Свети Оци наши

узаконили, обнављамо и онај канон, који говори да: "у свакој
области сваке године бивају Сабори епископа, где Епископ ми
трополије изволи" (IV Васељенског 19). *)Но пошто због варварских
најезда и због других настајућих узрока, не могу председници
Цркава држати Саборе два пута годишње, одредисмо да на сваки
начин, ради Црквених послова који обично искрсавају, буде у
свакој области Сабор дотичних епископа једном годишње, (и
то) од Светог Празника Пасхе па до краја месеца октобра сваке
године, у месту које, као што је речено, одреди епископ митро
полије. "А епископи који не дођу (на Сабор), него остану у својим
градовима, и то здрави и слободни од сваког неодложнога и
неопходнога посла, нека буду братски укорени" (исшо). 23 )
(Ап.37; IBac.5; IVBac.l9; VIIBac.6; Ант.20; Карт.18,76)
Канон 9.
/Да клирик не сме држати крчму1
Не сме никакав клирик држати гостионицу (хал:11Лtхоv Egyaati]QL-

ov=н:pч.мy, шрговач.н:о-угосшишељсн:у раgњу). Јер ако му није допуштено
да улази у крчму, колико већма не треба да у њој другима слу
жи, и предузима оно што му није дозвољено? А који то учини,
или нека престане, или нека буде свргнут. 24 ) (Ап.54; лаод.24; Карт.4о)
*Ј За "Епископ митрополије" в. 19. Халкидонски (и найомену).

) Овај канон добрим делом дословно понавља канон 19. Хаљкиgонски (в. тамо найоме
23
ну). Ово поновно наглашавање потребе редовног одржаваља Сабора показује њихов
значај за Цркву, али указује и на повремену небригу око њих. Сабори су, међутим,
потребни и ради сарадље, али и ради братског надгледаља рада свих и свакога у
Цркви. Како је рекао Св. Јован Златоуст (поводом Св. Евстатија Антиохијског): "Кад
имамо задатак да се молимо за све Божје Цркве, треба да и бринемо о свима њима".
24
) Айосшољски 54. канон забраљује клирику и улазак у крчму (осим велике потребе
на путу в. тамо нааомену), а овде се поготову забраљује да клирик држи крчму (са
свим пословима које она подразумева: куповина, трговина, точење пића... ). Међутим, Зона-
144
Канон 10.
/Да свештенство не узима камате/
Епископ или презвитер или ђакон, који узима камате, или

такозване постотке, нека престане, или нека буде свргнут. 25)
(Ап.44; IBac.17; VIIBac.19; Лаод.4; :Карт.5,16;
Вас. Вел.2,14; Григ. Неок.3; Григ. Нис.6)
к~;;;;.z1~
/О неош:iiте:Њу''са,Јудејима/ 26 )
Нико од убројаних у свештенички чин, или лаик, нека не
једе пресне хлебове (ta а~vl!а=.мацойl=бесквасне аогаче) Јудеја, нити
да с њима бива близак, ни у болестима (да их) призива и лечења
од њих да прима, нити да се уопште с њима заједно купа у (јав
ним) купатилима. Који то настоји да чини, ако је клирик нека
буде свргнут; ако ли је лаик, нека буде одлучен.
(Ап.7,64,70,71; Ант.l; Лаод.29,37,38)
Канон 12.
/Да епископ после хиротоније не живи више са својом женом/ 27 Ј
Дође нам до знања и то: да у Африци и Либији и у другим
местима, тамошњи најбогољубивији председници (=ейискойи) не
престају да живе заједно (ovvпxETv) са својим супругама и после
ра и Валсамон сматрају да клирик може имати другом изнајмљену крчму, а такође

и Манастири и Цркве, јер то канон изричито не забраљује. Сматрамо да у овом
случају 3онара и Валсамон подразумевају госfllойри.м:нице (данас: хошели), а не крчме
и кафане, да би некоме братско гостопримство указали (као данас :Кипарска Црква).
25
Ј Канон понавља дословно 44. Aaocflloл.c1Ш (в. нааомену). В. и 1еанон 17. Никејски (и
нааомену тамо), који даваље под камате забраљује сваком клирику.
>И други канони (наведени испод) говоре о неучествоваљу у Јеврејским празници
26
ма и богослужељима- у том смислу и неgружењу са љима ("никакве заједнице

xotvwvCa- немају Хришћани са Јудејима", вели Аристин), -јер они не признају Господа
Исуса као Месију и Бога Спаситеља. Валсамон примећује да "и ми једемо бесквасне
хлебове, зване ЛEtnava~ata ( =аогаче)", што није забраљено, него канон забраљује
сапразноваље са Јудејима. Даље каже да је хришћанима "највећи празник Бес
крвна Жртве (=Св. Eвxapucilluja), коју нам је Господ Христос предао ... А да Св. Оцима
ни на памет није падало да празнујемо бесквасним хлебовима, како бива код
Јудеја, видно је од тога што су Оци укинули сваки Јудејски празник због Латина,
који празнују са бесквасним хлебовима" (PG 137,552-3; Luv·юyџa 2, 329-330; у неким ркпс.
стоји да је "овај канон против Латина"!). В. разборито мишљеље о овоме Патријарха
Српског Павла у наао.мени код 70. 1еанона Св. Апостола.
> Овим 12. 1еаноно.м Трулски су Оци узели слободу, као gо.маћи у Дому Оца свога,
27
да измене Апостолски 5. 1еанон, тј. древну од Апостола примљену праксу Цркве:

да епископи и свештеници могу бити ожељени (1Тим.3,2; Тит.1,6), наравно, пре хиро
тоније, и да после хиротоније не треба да отпуштају своје супруге. Овај свој канон
Трулски Оци су затим допунили 48. 1еаноно.м, којим одређују да жена биранога за
145
обављеног над њима рукоположења, стављајући тиме народу

спотицаље и саблазан. Пошто, пак, ми улажемо много стараље
да све чинимо на корист преданих нам у руке (духовних) стада,
одредисмо: да од сада тако нешто никако не буде. А ово говори
мо не ради укидаља или извртања онога што је Апостолски
раније установљено (Айосшолскиs), него промишљајући о спасе
љу и напредоваљу на боље народа (Цркве), и да се не пружа не
ки повод зазора на свештеничку установу. Јер вели Божанстве
ни Апостол: "Све на славу Божију чиниillе; не бyguille на сйоillицање
ни Јуgејима, ни Јелинима, ниillи Цркви Божијој. Као шillo и ја у свему
свима угађам, не illражећи кopиcill своју, него (корист) многих, ga се
сйасу. Yглegajille се на мене, као и ја на Xpиcilla" (1Кор.1О,З1-З2; 11,1). А за
кога се дозна да тако нешто чини, нека буде свргнут.
(Ап.5,51; IВас.З; Трул.30,48; Карт.3,4,25,70)
Канон 13.
/Да свештеници и ђакони и ипођакони задрже своје супругеј2 8 )
Пошто смо дознали да је у Цркви Римљана као канон при
хваћено да они, који ће бити удостојени рукоположења за ђако
на или презвитера, имају се обавезати да се више неће спајати
епископа треба да се "раздвоји од свога мужа заједничком саглас:ношћу, и по ње

говој хиротонији за епископа да ступи у Манастир, далеко од епископова обита
вања, а од епископа (дотадашњег мужа) да добија издржавање". У овом 12. канону
Оци кажу да не противзаконују Апостолима, тј. не канонизују ово "ради одбацива
ња/укидања/извртања Апостол ског узакоњења", него зато што сматрају да ће тиме
више допринети спасењу и духовном напретку Црквеног народа. Чињеница је да
је отпочетка било и жењених и нежењених Апостола, епископа, презвитера, и да
је током даљег живота и рада Цркве бивало све мање жењених епископа, поготову
са појавом монаштва. Пракса је у Цркви показала да је устаљење, а ево и канонско
регулисање, тог такође од Апостола насталог предања о безбрачности епископа
(в. пажљиво 1 Кор.1,5.12.19.22.25), заиста много користи донело Цркви, и показало се
да су Св. Оци овог Васељенског Сабора, у синовској смелости и слободи Духа Свето
га (2Кор.3,15; Рм.8,14-16; Гал.5,1), донели ову далекосежну одлуку, коју су све Цркве по
васељени у пракси већ биле прихватиле. Зонара вели да су Оци то учинили пошто
се проповед вере Христове раширила и јеванђелско живљење утврдило, сматрају
ћи да Архијереј хришћански треба да се разликује од јудејског и јелинског (који
су се женили), те зато цитирају Ап. Павла (1Кор.11,1): да је Христос углед и образац
епископима. - Канон се односи само на епископа, који је икона Христа, и који је
венчан за своју Цркву, и у том девствено-целомудреном духовном браку, он је ес
хатолошки усмерен ка Христу, Архидевственику и Женику Цркве. Сабор није
истом канонском обавезом обухватио и свештенике и ђаконе. Напротив, већ у сле
дећем 13. канону критикује новију римски праксу обавезног целибата свештенству.
28
) У претходном 12. канону Трулски Оци су увели правило само за епископе,
који су дотле били ожењени: да се по хиротонији договорио раставе са супругом,
док у овом сада 13. канону критикују новоуведену праксу у Римској Цркви обавези-
146
са својим женама, ми, (стога), следујући староме канону апо

столске тачности и поретка (Айосшолски канони 5 и 51), хоћемо да
свештених особа законити брак остане и сада (надаље) на снази,
и да се никако не развргава свеза њихова са женама, или да се
они лишавају у одговарајуће време међусобног општења. Тако,

ако се неко нађе достојан рукоположења за ипођакона или
ђакона или презвитера, такав нека се нипошто не спречава да
узиђе на тај степен живећи са законитом женом, нити да се у
време рукоположења од њега захтева да исповеди (=обећа) да
ће одступити од законитог општења са својом женом, да тиме
не будемо принуђени да вређамо Богом установљени и Њего
вим присуством благословени брак (Јн.2,I-н). Јер глас Јеванђеља
говори: "Шfllo је Вог саставио, човек ga не pacfllaвљa" (Мт.19,6); и Апо
стол учи: "Брак је частан и йocflleљa чиста" (Јевр.13,4); и (опет): "Јеси
ли се йривезао за жену? не fllpaжu ga се разgрешиш" (1Кор.7,27).
А знамо да, као што и у Картагени окупљени (Оци), проми
шљајући о чистоти живота свештенослужитеља, рекоше: "да
ипођакони, који се дотичу Светих Тајни, и ђакони и презвите
ри, да у своја договорена времена уздржавају се од супружница"
(1Кор.7,5); "да бисмо, оно што је кроз Апостоле предано и од саме
старине држано, и ми такође држали, знајући време сваке ства
ри (Пропов. 8,17), а нарочито поста и молитве. Јер треба они, који
Светом Жртвенику предстоје, да у време служења ( 11 Eтa:xнgr]aEw~=
=уйойlребе) Светиња, у свему буду уздржљиви, да би могли добити
оно што од Бога у простоти траже" (Картагенс1Си 3,4,25,70).
Ако се пак неко усуди, идући противно Апостолским кано
нима (Айосшолски 5. и 51 ), некога од свештених лица: презвитера
или ђакона или ипођакона, да лиши свезе и општења са зако
нитом женом, нека буде свргнут. Тако исто, ако неки презвитер
или ђакон, под изговором побожности, одагна своју жену, нека
буде одлучен (од општења); а ако остане упоран, нека се свргне.
(Ап.5,17,26,51; IВас.З; IVBac.l4; Трул.5,6,30; VIIBac.18; Анк.19; Неок.1,8;
Гангр.4; Карт.3,4,25,70; Дион.Алек.З; Тим.Алек.5,13; Вас.Вел.27,88)
вања свештенства да, по рукоположењу (када дају исаовесш =изричиту обавезу), преки
дају надаље брак и брачне односе са својим супругама. (Ово је касније резултирало у
обавезан целибаШ на Западу, предлог којег су још Оци Првог Васељенског Сабора у Никеји
одбацили в. пааомепу 14. код 3. капопа Никејског). Канон даље наводи пример Картаген
ских Отаца (канони 25 /који је скоро цео наведен/ и 4 и 70) који с разлогом захтевају од
свештенства да, у време служења Св. Тајнама (док им трају богослужбене чреgе), кад
се са супругама договоре (по савету Ап. Павла: l:Кор. 7,5), да се за неко време уздржавају
од брачних односа. Исто тражи и 3. 1еанон Св. Дионисија Александријског, и 5. и
13. Тимотеја Александријског.
147
Канон 14.
/Презвитера не ру:кополагати пре 30, и ђа:кона пре 25,
и ђа:конису пре 40 година/
Канон Светих и Богоносних Отаца наших (Неокесаријски 11)29)

нека се чува и у овоме да: "презвитер се не рукополаже пре триде
сет година, макар био човек веома достојан, него нека сачека;
јер је и Господ Исус Христос у тридесетој години био крштен
и почео учити". Такође "ни ђакон нека се не поставља пре два
десет пет година, ни ђакониса пре четрдесет година". (Трул.15;
Heoк.ll; Карт.16)
Канон 15.
/Ипођа:кона не ру:кополагати пре 20 година/
Ипођакон млађи од двадесет година нека се не поставља.

Ако неко из било ког свештеног степена буде постављен мимо
одређених година, нека буде свргнут. (Ivвac.15; Трул.14; неок.н; Карт.16)
Канон 16.
/0 броју ђа:кона у Цр:квама/30 >
Пошто кљига Дела Апостолских предаје да су седам ђакона
од Апостола постављени, а Оци Неокесаријскога Сабора у од
љих изложеним канонима (канон 15) овако исказаше, да "ђако
на, по канону, треба бити седам, макар град био врло велики,
а уверићеш се (о томе) из кљиге Дела (Апостолских)", - ми, приме
нивши смисао Отаца на апостолску реч, нађосмо да у љих није
> Запази да и Оце Помесног Неокесаријског Сабора (315.г.) ови Оци Васељенског
29
Сабора називају Свешим и Вогон.осн.им Оцима нашим, и љихов 11. 1еан.он. наводе дослов
но. - Следећи 15. 1еан.он. укључује и ипођаконе (20 година), и одређује казну, која
важи за оба канона (који су можда некада били један). За ђаконисе в. 15. 1еан.он. Халки
донски (и пайомепу тамо). -У наша времена, као и у ранијим временима, због потребе
Цркве, године хиротоније су аналогно смаљиване, бар за по 5 година (а да то није
сматрано кршељем канона, како показује Hoмo1eanon Фотијев, n. l, гл. 28).
зо> Овде су Трулски Оци хтели да исправе 15. 1еан.он. Неокесаријски, највероватније
зато што је живот Цркве одавно надишао праксу да при Црквама буде само 7
ђакона (како је још држано у Риму, по сведочељу Св. Максима: Схолије о Цр1евепој Јерархији,
гл.З), о чему сведочи историја Цркве пре Трулског Сабора (Созомен, ци 7,49 и за1еопи
Јустинијана и Ираклија за Св. Софију, које наводи и 3онара). Оци су, у одговор Неокеса
ријском канону, тј. љеговом схватању казиваља Дела Апостолских о "седам ђако
на", навели тумачеље Св. Ј. Златоуста: да у том месту ДАп. није реч о свештено
ђаконима при Св. Тајнама, него о служишељима око трпезе, - тумачеље које је
иначе тешко одрживо, с обзиром да Предање Цркве сматра набројаних у ДАп.
шест ђакона: Стефана, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона и Пармена, за Свете
лиillypzиjc1Ce ђаконе, и тако их и слика по Црквама (за Филипа в. и ДАп.21,8; док се
Ни1еола у Цркви даље не спомиље, осим ако то није у Откр.2,6). - У Пиgалион.у је цитиран
148
било речи о људима који служе (Светим) Тајнама, него о служењу

при потребама трпеза. Јер у књизи Дела (Апостолских) стоји ова
ко: "У ове gane, каg се мпожаху ученици, йоgигоше Јелиписillи вику па
Јевреје шillo се њихове уgовице заборављаху каg се gељаше йомоћ сваки
gan. Onga Двапаесillорица, сазвавши мnoшillвo ученика, рекоше: Не gолику
је нама ga осillавивши реч Божију служимо око illpйeзa. Пoillpaжиille,
gакле, браћо, између вас сеgам освеgочепих љуgи, йупих Духа Cвeilloza и
мygpocillи, које ћемо йocillaвиillи па ову службу, а ми ћемо у молиillви и у
служби речи йриљежпо ocillaillи. И ова реч бй yzogna свему napogy. И
изабраше Cilleфana, човека исйуњепа вером и Духом Свеillим, и Филийа, и
Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу йрозелиillа из An-
illиoxиje. И ове йосillавише йреg Aйocilloлe" (ДАп.б,l-6).
Тумачећи ово учитељ Цркве Јован 3латоуст, овако говори:
"Дивљења је достојно како се мноштво (народа) није поцепало
при избору људи, и како они нису Апостоле осудили. Потребно
је, пак, дознати какво су они (=ђакони) достојанство имали, и
какво су рукоположење добили. Да ли ђаконско? Али тога (још)
није било у Црквама. Или је (то) служба (iJ olxovo~Ca) презвитера?
Ипак, још није било ниједног епископа, него сами Апостоли.
Отуда мислим да (тада још) није било познато и јавно име ни
ђакона ни презвитера". (Омилија 14,3 на ДАй.).
Сходно овоме, дакле, и ми исказујемо: да напред спомену
тих седам ђакона не треба узимати као служитеље (Светим)
Тајнама, сходно претходно изложеном учењу, него су то били
они којима је поверено старање (t1lv olxovo~Cav) о општој потреби
тада окупљаних, који су нама и у овоме образац (=йример) чове
кољубља и старања о потребитима (=сиромашнима). (IBac.lS; Трул.7;
Неок.15; Лаод.20)
Св. Игљатије како у Посл. Тралијанци.ма пише да је "Архиђакон Стефан служио

Ап. Јакову Брату Господљем литургију чисту и непорочну", али је цитат узет из
касније прерађеног текста те Посланице (7,2), док у изворном тексту тога места ту
нема, а претходно (у 2,3) има само: да су "ђакони служитељи Тајана (oщxovou~ t.tuaтr1-
gCwv) Исуса Христа ... а нису служитељи (ot6.xovш) јелима и пићима". Ово место Св.
Игљатија као да би ишло у прилог канону Трулских Отаца, тј. да они "служитељи
око трпезе" нису били "служитељи Св. Тајни", али имена љихова (из ДАп.) Црквено
Предаље је сачувало као имена једних и истих лица. Додајмо овоме да се Св. Ар
хиђакон Стефан помиље и у чину Хиротоније ђакона. - Ако су трпезе у Јерусали
му убрзо постале Агаае, тј. спојене са Св. Евхаристијом, онда је ту, по нама, садржа
но и решеље ове недоумице.
149
Канон 17.
/Да се клирик без воље свог епископа не поставља у другу Цркву/
Пошто клирици разних Цркава, напуштајући своје Цркве

у којима су хиротонисани, пређоше другим епископима, и без
сагласности свога епископа намештени су у другим l~рквама,
и од тога постадоше непослушни, зато одређујемо: да од месеца
јануара минулог четвртог индикта (Ьttvo 1.и]crfoo~) ниједан од свих
клирика, у било ком степену се налазио, нема дозволу, без пи
сменог отпуста свога епископа, да буде прибројан у другој Црк
ви; иначе, који од сада ово не буде држао, него буде, колико је
до њега, понижавао онога који му је дао рукоположење, нека
се свргне и он и онај који га је противразложно примио. 31)
(Ап.12,15,32-33; 1Вас.15-16; IVBac.5,6,10-11,13,20,23; Трул.18; VIIBac.15;
Ант.3,6,7; Лаод.41-42; Сард.15-16,19; Карт.23,54,90)
Канон 18.
/Да се избегли због варварске најезде клирици,
по одласку варвара, враћају у своје Цркве/
Клирике, који су под изговором варварске најезде, или ина

че због неке околности, постали пресељеници (=избеглице), по
што им престане то збивање, или варварске најезде, или због
чега су се преселили, заповедамо да се опет поврате својим
Црквама и не остављају их безразложно за дуго. Ако ко не по
ступи по овом канону, нека буде одлучен, док се не поврати
својој Цркви. Ово исто нека буде и са епископом који таквога
(клирика) задржава. 32 ) (Ап.15; 1 Вас.15-16; IV Вас.5,10,20,23; Трул.17; VII Вас.15;
Ант.З; Сард.15-16,19; Карт.54,90)
зiЈ Многи канони говоре о овом истом проблему (в. наведене испод, и посебно следећи
18. капон} Валсамон напомиње да се Цариградски и :Картагенски Архиепископ
изузимају, јер "једино они могу туђе клирике примати без сагласности онога ко
их је рукоположио". За :Картагенског, међутим, знамо (капоп 55) да он то може
учинити само уз сагласност Сабора. Иначе је ово Валсамоново мишљење ризично,
јер даје место самовољи (за примаоца и приманога) и канонским беспоретцима. Валса
мон уопште често приписује права Цариградском Патријарху која овај није имао
(или их је постепено приграбљивао, без канонске основе).
зz> У претходном 17. 1еанону казна је свргнуће (=рашчињење), а овде је оgлучење од
Причешћа, јер је почетни разлог преласка и пријема у другу Цркву био нужда. -
У Српској Патријаршији су 1945.г., на позив Св. Синода, већина свештеника вра
тила се из избеглиштва (у Србији) у своје Цркве у Хрватску и Босну. Сада, пак,
после избеглиштва 1992-95.г., нису се многи вратили, а последице нису поднели
ни примљени клирици ни примаоци истих епископи. Да ли је по среди незнање
ових Светих Канона, или обострано ослабљење канонске свести и одговорности?
150
Канон 19.
/Епископи да уче клир и народ речима Благочешћа
(=Православља), по Предаљу Светих Отаца/
Предстојници (=ейискойи) Цркава треба сваки дан, а особито

у Дане Господње (Ev ta'Ls; Kvgюxa'Ls;=y Неgеље), да уче сав клир и народ
речима Благочешћа (tovs; тђt; EVaE~E(as; Myovs; =науци Православља)' изаби
рајући из Божанственог Писма мислИ и судове Истине, и да
не преступају већ установљене одлуке (ogovs;) или предање Бого
носних Отаца. 33) Него, ако се и покрене (као нејасна) нека Свето
писамска реч, нека је не тумаче другачије, него како су је изло
жили у својим списима Светила и Учитељи Цркве (=Свеши Оци),
и нека у њима већма благоуспевају (Ei'Jooxч.tECtuюav=goбpo найреgују),
него ли да састављају своје науке (Л6yovs;=бecege), јер бива, кад су
у томе неискусни, да се удаље од доличнога (смисла). Јер кад
народи, науком напред речених Отаца, дођу до познања основ
них (истина) и врлина, и до онога што је некорисно и за одбаци
ваље, онда (свој) живот преуређују на боље, и не бивају заробље
ни слабошћу незнања, него, пазећи на науку (у Цркви), распола
жу собом тако да не падају у зло, и спасење своје изграђују,
страшећи се и претећих казни. 34 ) (Ап.58; IBac.2; лаод.19; Карт.71,121;
Петр. Алек.16; Вас.Вел.92)
33 ) Изрази ogoL и лаg6.6оаџ;=оgлуке и йреgање значе, по нама, gozмaillcкe ogpegбe и

богословска йреgања Отаца и Сабора: Символ вере Никеје и Цариграда, орос вере Халки
донског и др. Васељенских Сабора. Јер, како је говорио о. Г. Флоровски, Отачке и
Саборске gozмatllcкe оgлуке о вери нису "мртве формуле и безживотне дефиниције",
него безусловна правила спасоносне вере и живота, неподложна променама и
преиначењима, јер је на Саборима Богооткривена Истина, срцем и разумом слове
сно исповеђена и исказана као Богонадахнута жива Реч Божија, реч Богочовечанска,
како је говорио о. Јустин Поповић. Зато су Св. Оци и улагали толико свељудског
труда, истинског умног подвига, да и словесно, у богоgоличним речима, како каже
Св. Василије, артикулишу Божанско усмено и писмено Откривеље "apegaillo нам у
illajнu" (в. опширније капоп 92. Св. Василија), као што Црква пева Св. тројици Јерараха:
"Добивши мудрост од Бога, као други Апостоли Христови, словесношћу знања
састависте догмате, које су претходно простим речима, али са знањем и силом
Духа Светога, поставили Рибари (=Айосшоли). Јер је тако требало да наша йpocilla
вера добије cactllaв (1:l]v аvащщv=копсйlийlуисање, потпуно одређеље, gефиписање) кроз вас,
Свечасни Оци" (Kongaк Св. Три Јерарха, у грчком Минеју Cjegaлen по 3. песми).
34
) Канон наглашава важност Јеванђелске науке= проповеди у Цркви, и истовреме
но Cвeillooillaчкoг учења, као живог Предања у једној и непрекинутој 3ајеgници
Цркве, која је Екуменска не само геоzрафс1СU, него и ucillopujclCU, тј. не само једна иста
и истоветна у простору, него и у времену. То значи Црква Једна, Света, Саборно-Ка
толичанска и Апостолска. 3онара потсећа да је Ап. 'Павле Тимотеју (I,3,2) и Титу
(1,9) писао да епископ треба да је способан: да народ учи правој вери, да теши здра
вом науком, и покара противнике. Аристид (и Валсамон) потсећа да по 58. канону
Апостолском: епископ или презвитер за немарност у поучаваљу клира и народа,
најпре бива одлучен од општења, а за даљи немар и свргнут.- Од овог времена
151
Каион20.
/Да епископ не учи јавно у граду који (већ) има свог епископа/
Није дозвољено епископу да јавно учи у другоме, њему не

припадајућем граду. Који се затече да то чини, нека престане
од епископ ства, и нека дела посао презвитерски ('ta 'tou лgю~v't€gov
EVEQYEL'tffi=nonOSЬ.(ЖIЛA\ ДIЛ дir.1Ee•rь.). 35 )
(Ап.14,35; 1Вас.8,15; 11Вас.2; 111Вас.8; IVBac.29;
Анк.18; Ант.13,22; Сард.3,11,12)
Канон21.
/0 клирицима који су канонски сагрешили, и кају се, или не/
Који су били криви за канонске преступе и зато су конач

ном и свагдашњем свргнућу били подвргнути, и отерани у ред
лаика, ако су добровољно, гледајући на обраћање, одбацили
грех ради којег су лишени благодати, и од њега себе сасвим
удаљили, нека стрижу косу по начину клира; а ако то (=оgбацивање
греха) не изаберу добровољно, нека носе косу као лаици, пошто
су живљење у свету претпоставили небеском животу. 36 )
(Ап.5,62,81,83; 1Вас.9,12; 111Вас.8,9; IVBac.7; Трул.4;
Неок.9; Карт.36; Прводр.16; Кирил Алек.З)
имамо појаву uиillaњa и оgговора појединих учених Отаца (нпр. Св. Анастасије Синаит,
Св. Максим, и др.) на нека тежа места Св. Писма, а затим и појаву кailleнa =изабраних
Светоотачких коментара на целе кљиге Св. Писма Старог и Новог Завета. - У Ца
риграду су касније били одређени "учитељи Велике Цркве" који су замељивали
Патријарха, кад он није могао, у тумачељу Св. Јеванђеља и Псалтира (PG 137,577
nota), па је вероватно отуда настао обичај у Грчкој Цркви да у свакој епископији
има јерокирикс ( =свешшенойройовеgних:), који обилази епархију и проповеда тамо где
свештеници нису довољно образовани.
35
) Зонара вели: речено је "да јавно ne учи, да би се од тога схватило да, ако га
неко насамо пита (у туђем граду) и он одговарајући поучава тога насамо, не греши"
против овог канона (и упућује на 11. Сарgичх:и). Даље сматра, с обзиром да 29. канон
Халкидонски каже: "Ейискоuа низвоgиillи на ilрезвиillерски cilleileн свеillоёрђе је", да је
тамо по среди свргнуће епископа, те он, ако је скривио свргнуће, не може бити
достојан ни за презвитера, или, ако је неправедно свргнут, мора бити васпостављен.
Овде, пак, учиљени грех не спречава љегово свештенодејство, но због славољуби
вости добија казну одговарајућу греху: да се понизи свођељем на посао презвитера.
Аристин овај канон сматра изузећем од оног општег канона Халкидонског. Валса
мон потсећа на 14. канон Апостолски: да епископ може учити у другом граду ако
је позван или умољен. Затим, упућујући на 18. Анкирски, додаје: да израз да "дела
посао презвитерски", треба схватити у смислу да он даље нема епископску част
учеља (али има свештенодејствовање), јер у старини презвитери нису учили. -Мисли
мо да су Трулски Оци овим својим каноном оставили време таквом епископу за
покајаље, после којег би уследило љегово чврсто обећање да учиљени грех неће
поновити. Иначе, следи му свргнуће, сходно другим канонима.
36
) Израз "cillpижy косу uo начину (тј. у облику= изгледу) клира" значи: да су клирици
шишали/бријали косу на темену кружно "у виду венца Христовог" (в. фреску Св.
Саве у Милешеви, или фреску Св. Григорија Паламе; такође, Фотијево 1. Писмо папи Николи,
152
Кавои22.
/0 рукоположенима за новце/*Ј
Који су хиротонисани за новац, а не по провераваљу и по

избору (свештеног) живота, било епископи или ма који клирици,
наређујемо да се свргну, али и они који су (их) хиротонисали.
(Ап.29; IV Вас.2; Трул.23; VII Вас.4,5,19;
Сард.2; Вас. Вел.90; Генад.Посл.; Тарас.Посл.)
Кавои23.
/Давање Св. Причешћа ничим се не наплаћује/
Да нико, било од епископа или презвитера или ђакона, када

даје Пречисто Причешће, не наплаћује од причасника за приче
шћивање новац, или било шта друго. Јер благодат је непродаји
ва (ovoio nEngщttiv 11 =нE nрод"""), нити за новац раздајемо освећење Духа
(Светог), него (га) треба некористољубиво (<шavougyEvтw~ = нмоvк"sьно)
раздавати достојнима (тога) Дара. Ако се покаже да неко, убројан
у клир, од онога коме даје Пречисто Причешће тражи било
шта, (такав) нека буде свргнут, као ревнитељ обмане и злодела
Симона (Врачара- ДАп.8,18-21). 37 ) (Ап.4,29; IVBac.2; Трул.23; vпвас.4)
Каиои24.
/Да свештена лица и монаси
не одлазе на хиподроме или с:карадне игре/
Никоме, ко припада свештеноме чину, или монаху није до

звољено да одлази на коњске трке (на хиподром), или да прису
ствује скарадним (ЭuџЕЛLх&v=йозоришно-циркуским) играма. Па и ако
је неки клирик позван на свадбу, чим се појаве замамљиве
игре, нека устане и одмах се удаљи, јер нам тако заповеда наука
PG 102,608), по чему се свештенство разликовало од лаика. Овде у овом канону, по

Аристину и 3онари, у питаљу су свештеници и ђакони. Валсамон додаје да, осим
косе (лалаЛ{ЈЭQаv=Шопзура), свештенство се и облачило другачије од лаика. -Израз
пак "живљење у cвeilly" (t'l]v f.v х.ощнџ avaatQocpf)v = йопашање у свету) тачније би било превести
са: свеillовно живљење, јер израз avaa'tgocpij овде има негативно значеље (као у Еф.4,22;
2Петр.2,7). Поразне су речи канона, али, нажалост, често истините: да пали клирик
више воли свешовно живљење од небеског жuвoilla, тј. живота за Небо, живота за Христа
и по Христу! Они изабирају "широка вpailla и широк йyill" већине (Мт.7,13).
*Ј Канон говори против си:моније, као и низ других канона (в. наведене испод каноне).
37
Ј По Симону Врачару (ДАп.8,18-21) назива се си:монијо:м грех продаје или куповине
благодати Божије, било при хиротонији, било, као овде, при даваљу Св. Причешћа.
- Свештеници треба да пазе: код неких верника је обичај да нешто дају доносиоцу
Причешћа у кућу (кад су стари или болесни), да ни тада не узимају новац, ни друге
поклоне (које мало другачије помиље и Валсамон), него да евентуално даваље новца
или дарова усмеравају сиротиљи, болесницима, избеглицама.
153
Отаца (=канон 54. Лаоgикијски). А ако се неко у томе затече, или не
ка престане, или нека буде свргнут. 38) (Трул.51,62,66; лаод.54;
:Карт.15,45,61,63)
Канои25.
/Да сеоске и мањих места парохије остају епископима који их држе/
Уз све друге обнављамо и канон (Халкиgонски 17) који налаже

да у "свакој Цркви (=ейискойији) сеоске (=йољске) или месне (=насеоб
не) парохије непроменљива остану под епископима који их
поседују, а особито ако су их тридесет година ненасилно имали
и управљали (ffixov6~11aav). Ако је, пак, у току тридесет година
настао или настане неки спор о истима, могу они, који себе
сматрају оштећенима, подигнути о томе поступак пред обла
сним Сабором" .39) (IV Вас.17; :Карт.119-120)
Каиои26.
/Да презвитер који је из незнања ступио у брак,
има само почаст седишта/
Презвитер, који је по незнању ступио у незаконит (=gруги)

брак, нека има презвитерско седиште - сходно узакоњеном
нам од свештеног канона (Василија Великог 27) - а од других (све
штено)дејстава нека се уздржава, јер је таквоме доста опроштај.
Није нормално да благосиља другога онај који треба своје ране
да лечи, јер благосиљање је предавање освећења, а који то нема,
због преступа из незнања, како ће другоме давати? Нека, дакле,
(такав) не благосиља ни јавно ни насамо, нити (Свето) Тело Хри
стово да раздаје другима, нити друго нешто да служи (ЛптоvQуt)тw=
38
Ј Овај канон понавља и проширује 54. канон Лаодикијских Отаца. Надаље, канон
51. Трулски проширује ове забране и на "циркузанillе и њихова йозоришша, заillим
йриказивања ловачка, и йлесања на йозорници", а допуњуј е га даље и 64. канон. Валсамон
настоји да покаже како новије трке на хиподромима, у присуству и цара, нису
више тако ружне, као ни неке представе и идење у лов, те сматра да има дозвољи
вих и недозвољивих посета играма, како за клирике, тако и за лаике (и упућује на

н:анон 61. :Картагенски, као и на Беседе Св. Ј. 3латоуста, који говоре само против држања тих
забава у Недељу; наводи и царске законе, који неке игре не дозвољавају, а неке дозвољава
ју, као нпр. йенйlайlлон: рвање, песничање, трчање, скокове и бацање диска). -Данас је
много шта од овога прерасло у неконтролисано зло: раскалашност, неморал, пот
смевање светињама, итд. Посебно филмови, шоу-барови, диско-клубови, масовне

хистерије на тзв. концертима разних "бендова". Остаје савесном и разборитом
хришћанину, и нарочито клирику, да сам процењује шта му је на спасење, а шта
на пропаст душе и тела, и своје, и других. И овде важи реч Господња: Мт.7,13.
39
) Овај канон дословно понавља први део 17. канона IV Халкидонског Сабора (в.
објашњење тамо).
154
=лиiliургише), него, задовољавајући се седиштем (свештеничким),

нека са сузама моли Господа да му опрости преступ из незна
ља.40) Јасно је, пак, да ће се такав незаконити брак раскинути,
и тај муж никако неће имати општеље са оном (женом) због
које је лишен свештенодејства. (Ап.17,19; IVBac.14; Трул.3,6,21;
Неок.9; Вас. Вел.27)
Каноп27.
/Да клирик не облачи неодговарајућу одећу/
Нико, ко припада клиру да не облачи неприличну одећу,

ни кад борави у граду, ни када путује, него нека носи одећу
која је већ одређена за припаднике клира. Ако ко тако што
учини, нека буде одлучен за једну седмицу. 41 ) сvпвас.16; Гангр.12,21)
Капоп28.
/Да се приношено грожђе не додаје приношењу Бескрвне Жртве/
Пошто смо дознали да се у разним Црквама приноси на

Жртвеник, по неком насталом обичају, грожђе, а свештенослу
житељи, пошто исто придодају Бескрвној Жртви Приношеља
( =Причешћа), тако обоје заједно раздају народу, налазимо (и наре
ђујемо): да више нико од свештеника то не чини, него да народу,
на оживотвореље и опроштај грехова, раздаје само Принос (=Св.
Причешће). Сматрајући, пак, свештеници приношеље грожђа као
првину, и благосиљајући га посебно, нека раздају онима који
га траже ради благодареља Даваоцу плодова, којима се тела
наша, по Божанској одредби (1Мојс.1,29), хране и расту. Ако, пак,
неки клирик учини мимо ове наредбе, нека буде свргнут. 42)
(Ап.З-4; Трул.32; Карт.37)
40
) Овај канон довде понавља скоро дословно 27. канон Св. Василија Великог. (В. и
9. Heo1Cecapujc1CU и 21. Трулс1еu). Даље канон додаје: да дотични може седети са свеште
ницима само ако раскине незаконити брак, тј. склопљен после хиротоније.
> Канон има у виду не толико униформисаност, колико избегаваље луксузног,
41
шареног, неодговарајућег ("кича"), нескромног одеваља, као што каже и 16. канон
VII Васељенског, који потсећа: "Од најстаријих времена свако свештено лице је
живело са простим и скромним оделом". Ово се не односи на литургијске одежде,
које треба да су лепе и украшене, јер одсликавају лепоту Царства Небеског, којему
се у Светој и Божанственој Литургији приопштавамо.
> Није познато где је овај чудни обичај постојао, који, осим спомена овде, није,
42
колико знамо, другде забележен. Апостолски з. и 4. канон и говоре о доношењу пр

вина жита и грожђа у Цркву ради (не Причешhа него) благосиљаља и раздаваља (код
нас то бива тек на Преображеље, а у Св. Земљи од Илиндана), а остале йрвине плодова, не
уносе се у Цркву, него се дају епископу, клиру и народу изван Храма.
155
Канон29.
/Да се Св. Евхаристија на Жртвенику приноси на ште срце/
Канон Картагенских (Отаца- канон41) налаже "да се Светиље

Жртвеника не свршавају него (само) од људИ који нису ништа
јели (=на шше срце), изузевши једино дан у години кад се Вечера
Господља свршава" (=Велики Чейlвршак увече). Можда су се таквим
снисхођељем (toшutn oixovo~Cџ) ти Божански Оци тада послужили
због неких разлога корисних за Цркву у оним местима. Пошто
нас, пак, ништа не принуђује да напустимо тачност (t1lv axgC~нav),
то, следећи Апостолским и Отачким предаљима, одређујемо:
"да не треба ни у четвртак (Велики) последље недеље Четрдесет
нице разрешавати (пост), и тиме бешчастити целу Четрдесетни
цу" (Лаоgикијски 50). 43) (Ап.69; Трул.89; Лаод.49-52; :Карт.41,47;
Дион.Але:к.l; Тим.Алек.16)
,#~""<~"""""·~"
Канон 3at
/Супрузи који су се добровољно зарекли на безбрачност
-да не живе заједно/
Желећи да се све чини за изграђиваље Цркве (1:Кор.14, 26),

(
закључили смо да схисходимо olxovo~Etv) и оним свештеницима
који су у Црквама код варвара, тако да, ако сматрају да морају
поступати преко Апостолског (5) канона - који наређује да се
"под изговором побожности не прогаља (своја) жена" -и чини
ти више но што је одређено, те услед тога, договоривши се са
својим женама, уздржавају се од узајамнога општеља, одређу
јемо да они ни на који начин више не живе заједно са љима
(=женама), тако да нам тиме пруже потпуни доказ свога обећаља.
А притом им ово допуштамо не ради чега другога, него због
љиховог малодушног схватаља и отуђених и неутврђених оби
чаја.44) (Ап. 5; IBac.3; Трул.12,13,48; Гангр.1,4,9,10; :Карт.3,4)
43
) Кан.он. је састављен од 41. Карйlаiен.ског (почетак) и допуњен исправком унетом
из 50. кан.он.а Лаодикијског. Према схолији у једном старом ркпсу, :Картагенски
Оци су онако били одредили као успомену на догађај кад је Господ са Апостолима
прво јео Јудејску Пасху, па онда свршио Св. Евхаристију Новог Завета, те тако
Апостоли нису на ште срце примили Тајну Вечеру (PG 137,607 nota).
44
) Кан.он. је овај донет ао икон.омији ( =снисходљивости) у односу на јасан 5. кан.он.
Апостолски, који не допушта да свештеници отпуштају законите супруге (како
чине на Западу, о чему в. н:анон 13, који то осуђује). Ово показује да Св. Оци имају слободу
да и конкретне и јасне Св. :Каноне снисходећи суспендују за одређене прилике -
"све чин.ећи pagu изzрађивања Цркве (1:Кор.14,26)", како сами кажу. Валсамон запажа
да у његово време овај канон није примењиван у Русији и Аланији (око :Кавказа),
земљама сматраним тада од Византинаца за "варварске стране". Такође вели да
156
Канон 31.
/Без дозволе епископа не литургисати у приватним богомољама/
Клирици који служе Литургију [или крштавају] у богомоља

ма што се налазе по кућама, одређујем о да то чине са одобре
љем месног епископа; према томе, који клирик не буде ово
тако држао, нека буде свргнут. 45 ) (Ап.Зl; IVBac.18; Трул.59; vпвас.7,1О;
Гангр.6; Ант.5; Лаод.58; Прводр.12-15; Карт.lО)
Канон 32.
/Да у Бескрвну Жртву треба додавати воду у вино
(а не као у Јерменији)/46 )
Пошто смо дознали да у Јерменској земљи, они који сврша
вају Бескрвну Жртву, на Светој Трпези приносе само вино, не
додајући му воду, истичући (преда се) учитеља Цркве, Јована
3латоуста, који, у тумачељу Јеванђеља Матејевог (о милија 82,2),
каже ово: "Зашто Господ, васкрснувши, није пио воду, него
вино?" - чупајући (тиме) из корена другу злу јерес. Јер имају
неки који су употребљавали (само) воду у (Светим) Тајнама, зато
показује (Господ) да, и када је (Свете) Тајне предао, вино је предао
(Мт.26,29); и када је, после васкрсеља, без Тајни просту трпезу
(Апостолима) предложио (Мр.16,14; Лк.24,ЗО; Јн.21,12-15), употребио је
вино од рода виноградскога, а виноград рађа вино, а не воду".
Одавде (Јермени) сматрају да је овај Учитељ (Цркве) порицао
употребу воде у Светој Жртви.
није праведно принуђивати жене да се раздвајају од својих супруга (свештеника

или лаика), сходно 5. Айосшолском., и Јустинијановој Новели, који то не дозвољавају.
45
Ј Већина рукописа немају речи: [или кршiliавају], можда зато што даљи капоп59.
посебно говори о Kpшilieњy у богомољама.
46
Ј Овај капоп, који се односи на новоуведену литургијску праксу Цркве у Јерме
нији (противну и 37. капопу Картагенском, који је даље цитиран), донет је на Трулском
Сабору зато што је неку годину пре љега Византија (цар Константин IV Погонат: 668-
-685) успела да поврати део Јерменије од Арапа, то је цар Јустинијан П Ринотмит
(685-695) настојао да дође до уједиљеља Јермена са Православном Црквом. Године
690. био је сусрет Јерменског католикоса Сахака и љегових 5 епископа са Црквеним
представницима Цариграда, када је потписан један протокол сједиљеља. Да напо
менемо да је још Св. Василије .Кападокијски (одакле је Јерменија и примила Хришћан
ство) исправљао поједине неправилне обичаје у Црквама у Јерменији (Писмо 99,4,
из 372.г.: "Дао сам им и обрасце /rvnov~=кaнoнe/ за оно што су у Јерменији непажњом против
законито чинили, да се пажљиво старају о њима").- Ниже споменуту јерес Иgpoйapacilia
ilia је, по Св. Епифанију (Папариоп, 46), увео Татијан Асиријац (крај 2. века) као крајљи
enкpailiиili ( =аскетизам који је презирао брак, вино, итд.), и он је забранио употребу ви
на, а дозволио само воду, у Светој Литургији. Међутим, управо по Св. Ј. Златоусту
(Омилија 85,3 на Јована), како даље вели канон, вино и вода у Св. Путиру јесу символ
истечене спасоносне крви и воgе из ребра Христовог (Јн.19,34), а то су Св. Тајне нашег
спасеља: .Крштеље (вода) и Евхаристија (вино).
157
-:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА-:·
Зато, да не би они и од сада (надаље) остали у незнању, изла

жемо православну мисао тога (Светог) Оца. Постојала је стара
зла јерес Иgpouapacmama, који су (јеретици) у својој жртви упо
требљавали место вина саму воду. Оповргавајући безаконо уче
ље такве јереси, и показујући да они тиме иду насупрот Апостол
ском Предаљу, изложио је овај Богоносни Отац (3латоуст) на
пред споменутуреч. Јер он је и својој .Цркви (=АншиохијииЦаригра
gу), где му је било поверено пастирско руковођеље, предао (=у
св. лишургији) да се вода меша са вином када треба приносити
Бескрвну Жртву, указујући на сједиљеље крви и воде која је
истекла из пречистог ребра Искупитеља нашег и Спаса Христа
Бога (Јн.19,З4), која се излила за оживотвореље свега света и ис
купљеље грехова. И у свакој Цркви, где су просијали духовни
Светилници (=Св.Оци), овај се богопредани поредак држи. Јер и
Јаков, брат по телу Христа Бога нашег, коме је првоме поверен
престо Цркве Јерусалимске, и Василије, архиепископ Цркве
:Кесаријске, којега се слава пронела по свој васељени, који су
нам писмено предали Тајанствено Свештенодејство (=Свешу ли
Шургију), предали су (нам) да се у Божанственој Литургији Свети
Путир испуљује (tЕЛЕюvv=свршава) водом и вином. И у :Картагени
окупљени Свети Оци (канон 37) тако су изричито споменули:
"да се у Светим Тајнама ништа друго него Тело и :Крв Господља
приноси, као што је и сам Господ предао, то јест хлеб и вино
помешано са водом".
Ако, дакле, неки епископ или презвитер, не чини по преда
наме од Апостола поретку: да, помешавши воду са вином, тако
приноси Пречисту Жртву, нека буде свргнут, јер непотпуно
објављује Тајну и уводи новачеља у оно што је (Цркви) предано.
(Ап.З-4; Трул.81; Картаг.37)
Канон 33.
/Јудејски је обичај да се само свештенички род прима у клир,
као у Јерменији/ 47 )
Пошто смо дознали да се у Јерменској земљи примају у клир

само они који су из свештеничког рода, чиме, тако поступајући,
47
) И овај 33. канон (в. и Айосшолсн:и 76), као и претходни 32, донет је поводом обичаја
који се усталио у Јерменији: да, као код Јевреја (само из Левијевог племена), бивају
постављани клирици само из свештеничких фамилија или сродника (што 76. канон
Апостолски забраљује); као и обичај да без епископског благослова, и пострига, би
вају (тј. певају и читају) појци и чтеци. Ово друго са чтецима/појцима је бивало и у
158
следе јудејским обичајима, а неке од љих и без пострижеља

постављају за свештенопојце и читаче Божанског Закона, ре
шисмо: да од сада, они који хоће неког да узведу у клир, не
смеју гледати на род (=йорекло) постављанога, него да испитују
да ли су, сходно изнетим у Светим Канонима условима, достој
ни да се постављају у клир, и љих нека производе у Црквену
службу, било да јесу или нису од предака свештеника. Али и
не треба допуштати никоме да, по поретку постављаних у клир,
народу са амвона чита Божанствене речи (Св. Писма), ако дотич
ни није примио свештено пострижеље и канонски добио благо
слов од свога (архи)пастира. Ако се ко затече да поступа против
прописанога, нека буде одлучен. (Ап.76; vпвас.14; лаодик.15)
Канон 34.
/0 забрани клирицима и монасима завере и групашења/ 48 )
Пошто Свештени Канон (Халкиgонски 18) јасно заповеда и то
да: "преступ завере или групашеља, и спољним законима са
свим је забраљено, тим већма је потребно забранити да то буде

у Божјој Цркви"; и ми се старамо да се то држи: да, "ако се ко
ји клирици или монаси нађу у завери или групашељу, или да
плету замке против епископа или (својих) саклирика (=саслужише
ља), нека (такви) буду сасвим свргнути из свога чина".
// (Ап.31; IVBac.18; Ант.5; Карт.10,53; Прводр.13-15)
Канон 35.
/Да митрополит не присваја ништа епископово по смрти његовој/ 49 )
Не сме нико од свих митрополита да, после смрти епископа,
који је подручан љеговом престолу, узима или себи присваја
ствари љегове или љегове Цркве, него нека (те ствари) буду под
надзором клира Цркве којој је покојник био председник, док
се не постави други епископ. Осим ако у тој Цркви не остане
Православним Црквама, о чему сведочи 14. канон VII Васељенског, а и Валсамон

потом у љегово време (12. век), што је и данас обичај у многим Православним Црк
вама, мада данас певачи и чuillaчu на богослужељима нису клирици, него то може
бити скоро сваки верник који зна певаље и читаље, наравно уз благослов макар
месног свештеника, или игумана у Манастиру, и да епископ то није забранио.
48
) Канон дословно понавља 18. Халкиgонски (в. нааомену тамо), што значи да се на
ведено зло завере и йарillијашења понављало (ово друго и данас постоји).
49
) Овај канон понавља и допуљује 22. Халкиgонски (в. тамо нааомену). Валсамон на
води опширну царску наредбу Манојла Комнена (1143-SО.г.) о томе, и како је и гра
ђанским властима локалних деспота то исто забраљено.
159
клири:ка, тада ће их (=ствари) митрополит чувати неповређене,

и све ће их предати епископу који ће бити постављен.
(Ап.40; IVBac.22,25; Ант.24; Карт.22,26,81)
Канон 36.
/0 првенству Цариградског престола и части осталих Патријараха/ 50 )
Обнављајући што је узакоњено од сто педесет Светих Отаца,
сабраних у овом богочуваном и Царском Граду (381.г.), и од ше
сто тридесет (Отаца) сакупљених у Халкидону (451.г.), одређујемо
да Цариградски престо "ужива једнаке повластице (t&v raoov лgю13fC
oov = рАв.нъ.•& чь.стн =јеgнака йрвенства) престолу Старога Рима, и да се у
Црквеним стварима велича као онај, будући други после њега";
за њим нека се броји престо велеграда Александринаца, затим
престо велеграда Антиохијаца, и после њега престо града Ј еру-
салимљана. (IBac.6,7; IIBac.2,3; IVBac.28)
Канон 37.
/0 епископима :који због варварске најезде
бораве ван својих епис:копија/ 51 )
Пошто су у разна времена бивале варварске најезде, и отуда
су многи градови били поробљени безаконицима, те отуда није
било могуће да предстојник (лg6€6gо~=nрестолннк=ейиской) таквога
града, пошто је за њега био хиротонисан, заузме свој престо и
на њему утврди (свој) свештенички положај, и тако, по устаље-
> Овај 35. Трулски канон понавља каноне: 6-7 Никејски, 2-3. Цариiраgски и 28. Халки
50
gонски, овај последљи (којег делом цитира дословно) вероватно зато што на Западу,
после папе Лава I (440-461.г.), још није био прихваћен (в. напред све 3 пайомепе код 28.
Халкиgопског). Али, постоји и вероватноћа да је овим каноном требао да буде успоко
јен Цариградски Патријарх зато што ће затим, каноном 39, љему бити узета Кизичка
митрополија и припојена Кипарској у Новом Јустинијанупољу (в. капоп 39).
51
Ј У овом канону није у питаље нехтеље епископа да иде у свој град за који је
изабран (што 17. капоп Антиохијски строго кажњава; капоп 18. Антиохијски је нешто између
17. Anilluoxujcкoi и овог 37. Трулског), него је по среди нужда због варварске најезде и
избеглиштва, какав ће бити случај наведен даље у 39. канону (за кога је овај 37. капоп
донет као припрема). - Парадоксом историје такво је стаље данас на Кипру, почев
од турске инвазије 1974.г. на северни део острва до данас: двојица избеглих Север
нокипарских епископа, са својим избеглим клиром и народом, смештени су на
слободну територију јужног Кипра (Еп. Киринијски у град Никозију, са седиштем у
једном крилу Кипарске Архие~ископије, а Еп. Морфски смештен је у малобројним преосталим
слободним селима своје епархије); они одатле управљају својим народом, који се води
(у књигама крштења, венчања итд.) по посебним парохијама; епископи и свештеници
љима обављају све Свете Тајне, самостално бивају хиротоније, и сви други Цркве
но-управни послови, као и вођеље посебних матичних кљига љихове пастве.
160
ном обичају, обавља рукоположења и чини и управља све оста

ло што припада епископу; ми, чувајући част и поштоваље све
штенства и желећи да ни на који начин незнабожачка обест
не бива на штету Црквеним правима, одредисмо: да тако хиро
тонисани и, због споменутог узрока неуведени у своје престоле,
епископи сачувају свој положај, тако да канонски обављају
рукоположења разних клирика, и да се користе влашћу поло
жаја епископа(,;f1,;fЈ~лgоtс:бQСщаu.Эtс:v,;Сџ=ttАМЋстн& мАстню) по своме праву,
и да буде сигурна и законита свака од њих происходећа управа
(oюLiщotv). Јер, пошто је нужда времена ограничила тачност (др
жања правила), неће се (тиме) стеснити правило икономије. 52)
(Ап.36; 1Bac.l6; 111Вас.9; IVBac.6,29; Анк.18; Ант.17-18; Кирил Алек.1,2,3)
Канон 38.
/Да у новооснованим градовима Црквени поредак следује грађанском/
Канон који поставише Оци наши (=Халкиgонски 17) и ми држи

мо, који овако заповеда: "Ако је царском влашћу основан нови
град, или ће се ускоро основати, нека државним и грађанским
обрасцима (,;vлot~ =облицима уйраве) следи и поредак Црквених ства
ри (и послова)" .53) (1Вас.4,6,7; ПВас.З; IVBac.17,28)
52
) Последља реченица овог канона: "Јер aoшtllo је нужgа времена оzраничила tllaчнoctll
(=акривију), неnе се (тиме) ctllecнutllu йравило шсономије" (Ov yaQ, imo tfJc; av6.yxyc; xшQou -rђ~
anQtP~;(a~ зtEQtYQa<peCoТJc;, 6 -rђ~ oi.xovo~-tia~ oQoc; зtEQLOQtaЭ!loetш) могла би се превести и са: "Јер
нужда времена, која ограничава/спречава тачно држање/очување права, не сме сужа
вати границе управе", како је превео Милаш. Међутим, сматрамо да је овде исказан
и један шири принцип односа акривије и uJIOnoмuje: Ако нужда спречава пуну
примену акривије - тиме се неће ограничити или стеснити примена икономије. Јер
је битно да се остварује оно што су Оци претходно нагласили у канону: "чувајући
част и углед свештенства, желимо да ни на који начин незнабожачка обест не бива
на штету Црквеним правима". То јест: наметнута невоља не треба да омета Црквену
спасоносну делатност и Канонски поредак, који се остварује применом икономије.
(Умесно је овде навести мишљење састављача Пиgа.лиона: "Престо (епископски) се назива не
просто насеље, него онај град који је насељен хришћанима и клирицима. Отуда, они који
се рукополажу на име неких градова који су празни од хришћана и клирика, они, пошто
нису йреgсШојаШељи никакве пуноће верцика и клирика, сматрају се да су рукоположени
одрешено /=без назначења/, сходно папистltq:ком идолотворству (тзв) Источних Патријараха
(=унијаmа), што је супротно 6. канону IV Васељенског Сабора. Зато такви не треба да буду по
штовани председатељством (=чипо.м) епископа. Јер циљ тога није стараље о народу, него ча
стољубље и користољубље ... Друга је ствар ако се рукополажу архијереји за Источне Цркве
(Православне), оне које имају хришћане и клирике, па су заузете од варвара, како вели и овај
канон. Јер је неприлично да пастир буде без стада и епископ без епископије". Ово, наравно,
додајемо ми, отвара питање титуларних епископа, али то Православне Источне Патријарши
је чине /тј. имају титуљарпе епископе/ зато што не пристају да су те епископије /чија имена они
носе/ заувек изгубљене, и сматрају стање привременим, макар оно трајало и више векова).
53
) Бива да цар оснује нови град, како је речено и у 17. канону Халкидонском, ко
га овај канон делом понавља (в. тамо наао.мену ), па територија тог новог града заузима
161
Канон 39.
/0 Кипарском епископу (тј. о епископу Новог Јустинијануполиса)/54 )
Пошто се брат и саслужитељ наш Јован, председник (=nре
столиик =Архиеаиской) острва Кипра, заједно са својим народом, пре
селио са речено га острва у област Хелеспонта (=Мра:морног :мора),
промислом Човекољубивога Бога и трудом христољубивог и
благочестивог цара нашега (Јустинијана Новог: 685-695), због вар
варских најезда и да се ослободи паганског (туђинског) ропства
део неке постојеће епископије или митрополије, тада треба или поштовати права
дотадашљег епископа/митрополита (в. канон 12. Халкидонски и найо:мену тамо), или,
ако је цар тај нови град означио самосталним, онда треба стварати нову епископију/
митрополију и бирати новог епископа/митрополита за љу. Овај канон, прилагођујући
Црквену организацију новој државно-грађанској (не увек, јер в. 12. канон Халкидон
ски), уствари припрема терен за следећи 39. канон, који говори о осниваљу града
Новог Јусiliинијануйоља, коме ће бити подређена дотадашља митрополија Кизичка
(=припадала Цариградском Патријарху), која је у близини новооснованог града.
> Канон
54
је срочен мудро, дипломатски, и представља преседан у историји. Под
лога му је догађај пресељеља Архиепископа Констандијског (=Сала:минскоi)-Кипар
ског, са извесним бројем епископа и народа (сигурно то није била већина епископа и
народа Кипра, нити канон то каже, мада је у та времена било и других делимичних пресеља
вања Кипрана и др. народа, а и Арапски калифат је пресељавао Кипране на Исток), у област
Кизика на малоазијској обали Мраморног мора, у новоосновани град Јустинијану
полис (ту је већ било насеље Apillaкu, данас турски Ерgек, у заливу источније од Дарданела
према Цариграду). Као разлог пресељеља канон истиче: "Због варварских најезда
и да се ослободи паганског ропства и чисто се потчини скиптру хришћанске држа
ве", те да је пресељеље било "и трудом христољубивог и благочестивог цара" (Ју
стинијана Новог, како је он себе звао: 685-695.г.). Познато је да је овај цар имао уговор са
Арапима (689.г., са калифом Авимелехом=Абдел Малик: 685-705.г.) и да је, по Теофану
Хронографу (то је година 690/91), уговор ускоро раскинуо, те да је тада, вели Теофан,
"покушао да пресели острво Кипар". Новија студија Кипранина о. Павла (Енглеза
кис, KuзtQO~ N€a 'IovottvtavouлoЛt~, ЛЕvхuюСа 1990; и на енглеском) на основу тога и др. података
настоји да покаже да је цар хтео да пресељељем Кипрана (и иначе је цар пресељавао
становништво), осим веров. обезбеђеља Кипрана од нове арапске опасности, такође
да ојача и одбрану Цариграда са мора, јер су за владе љеговог оца Константина IV
Арапи нападали и опседали Цариград, и то бродовима преко Дарданела и Хеле
спонта, па је зато Јустинијан П основао нови обезбеђенији град, под својим именом,
да му буде предстража од нових напада Арапа. - Неку годину по паду цара Јусти
нијана П (Порфирогенит, о уйрави 47, тј. 699.г.), Кипрани су се вратили на своје острво,
а при новом царевању Јустинијана П (705-711, сада Ринош:миш) он није више спомиљао
Нови Јусiliинијануйољ, него је чак (706.г.) дозволио да Кизик, као опет самостална
митрополија (под Цариградом, а не више Кипром), добије за епископа/митрополита
клирика Св. Софије Германа, потољег Патријарха Цариградског, то јест Светог
Герман I Исповедника (715-730). - Рекло би се да је овај канон само једна историјско
-канонска епизода. Међутим, браћа Кипрани га наводе као непоколебив доказ
аутокефалности своје Цркве, а Српској Цркви је он послужио као канонски пресе
дан: да дозволи избеглој после Бољшевичке револуције јерархији Руске Цркве
да се, на простору наше Патријаршије, настани и самостално канонски организује,
и ниједна од Православних Цркава није то СПЦркви замерила.
162
и чисто се потчини скиптру хришћанске државе, одлучујемо:

да се очувају непроменљиве (axшvoi:o~ 11 ,;a) повластице дароване
од Богоносних Отаца, сабраних раније у Ефесу (431.г. - канон в),
престолу горепоменутога човека (=Архиейискойа Кийарског), те да
нови Јустинијанупољ има права града Константије, 55 ) и да у
њему постављани Богољубљени епископ председава свима у
Хелеспонтској области, и да га хиротонишу (=изабирају и иосшавља
ју) његови епископи, по староме обичају. Јер су Богоносни Оци
наши утврдили да се чувају обичај и у свакој Цркви. А епископ
( =мишроuолиш) Кизичкога града да буде потчињен предстојнику
споменутог Јустинијанупоља, по примеру свих осталих епи
скопа који су под реченим Богољубљеним предстојником Јова
ном, од кога ће, кад настане потреба, бити постављен (=хирошони
сан) и епископ самога Кизичкога града. (Ап.З4; IBac.6,7; пвас.2,з;
111Вас.8; IVBac.28; Трул.36,37; Ант.9)
[О мов:асима и мов:ахиљама - канони 40-49]

Канон 40.
/Да се не приступа монашком животу без провере/
Пошто је врло спасоносно приањати (хоЛЛсюЭш=nрt~лтfшМ\тнсь.)

Богу (Пс.62,9) удаљаваљем од вреве живљења (у свету), потребно
је да не примамо без испитиваља и пре времена оне који изаби
рају монашки живот, него да и у овоме чувамо предано нам
правило Отаца, тако да завет живота по Богу (т1lv Оџ,оЛоуСа тоu ха та
8Eov ~Cou) тада треба примати: после пуног развића разума, као
већ сигуран и произашао од познаља и расуђиваља.
Нека, дакле, онај, који жели да понесе монашки јарам (Mт.ll,
29-ЗО), није млађи од десет година, а да предстојатељ (=ейиской
Цркве) има у томе проверу: ако сматра кориснијим да му се
време (припреме) продужи пре увођења и устаљења у монашки
живот. Јер, мада Велики Василије у својим Светим Канонима
(канон 18) узакоњује да она, која добровољно себе посвећује Го
споду и љуби девичанство, убраја се у ред девственица у седам-
55
) Старији рукописи имају tf]~ KwvataVtLiiwv л:оЛЕw~ = KottCTAttтнttcкAAro rрА.ДА (а не Krov-
ata.vtLvovn6"J...eroc;=Цapuipaga, како погрешно имају ркпси 12.в. и Зонара, Валсамон и Аристин,
и отуда Светосавско 3акопойравиљо), а то је :Кипарски град Константија (=Са.ла.мипа), се
диште Архиепископа :Кипра, који сада и у новом месту очувава своја стара аутоке
фална права, која му је потврдио још Трећи Васељенски Сабор (В. капопом). При по
вратку на Кипар (699.г.), нешто :касније, појавио се и тај ранији, привремени, назив
у титули Кипарског Првојерарха: "Архиейиской Кийра - Новог Јустинијануйоља".
~
наестој години, ми пак, следујући обрасцу за удовице и ђакони

се, поменуто доба смо аналогно поставили за оне који изабирају
монашки живот. Јер код Божанственог Апостола је написано
(1Тим.5,9) да се удовица у Цркви поставља од шездесет година, а
Свети Канони (15. Хашсиgонски) предадоше "да се ђакониса постав
ља од четрдесет година", јер "видеше да је Црква благодаћу
Божанском постала снажнија и напреднија", и да су верни
утврђени и сигурни у држању Божанских заповести. То и ми
добро схвативши, одредили смо сада: да ономе, који ће подвиге
по Богу започети, одмах дајемо благослов благодати као неки
печат, побуђујући га тиме да се дуго не предомишља и одлаже,
и још већма га бодрећи на избор добра и утврђеље (у њему). 56 )
(1Bac.l9; IVBac.l5; Трул.14; Карт.6,44,126; Прводр.5; Вас.Вел.18)
Канон 41.
/0 онима који желе бити шiтворници/
Који у градовима или селима желе да се удаље у самозатво

ре (€yxЛ€tatgш~), и усамљени пазе на себе (ради усавршавања), треба
најприје да ступе у Манастир и обучавају се анахоретском (=уса
мљеничко.м) живљељу, и за време три године потчиљавају се у
страху Божјем старешини Манастира, и у свему како приличи
испуљавају послушност; и тако, испољавајући (своје) располо
жеље за такав (=уса.мљенички) живот, да ли га од свег срца добро
вољно прихватају, испитиваће се од месно г предстојника (=еаи
скоаа). Затим ће тако још једну годину истрајно провести изван
(тог) самозатвора, да се још јасније покаже циљ љихов. Јер ће
(тек) тада пружити пуно увереље да не лове ташту славу, него
да, ради истинског добра, траже такво (молитвено) тиховање (t1lv
f)auxCav). 57) По испуљељу толиког времена, ако устрају у истом
расположељу, нека се самозатворе, и да више не могу излазити
кад хоће из такве самоће, осим ради опште користи и помоћи,
56
) Десет следећих канона Сабор Трулски је посветио моиаmтву (канони 40-49 ). Овај
40. 1еанон чини велику u1еономију (=снисхо!јење) дозвољавајући дечацима од 10 година
ступаље у Манастир, мада цитира Св. Василија (канон 18), који каже да се девојци
може допустити ступаље у Манастир у 16-17. година (што је мудрије). Ипак је канон
оставио расуђиваљу епископа да он процени да ли је за кандидата боље то, или
зрелије доба. Манастири су, иначе, кроз векове до данас, имали растегљиву праксу
примаља манастирских ђака= аослушнu1Са, док са самим монашењем нису журили
(обично око 18-20 година). Можда је ова одлука Трулског Сабора учинила да се од та
да (7. век) монаштво почело нагло множити, што су, кроз неку деценију, цареви
иконоборци настојали да спрече и скоро укину.
164
или их друга претећа смрћу нужда на то присили; (али) и тада

са благословом месног епископа. Који пак, без наведених раз
лога, покуmају изаћи из својих обиталишта, нека најпре буду
невољно затворени у речени затвор, а онда постовима и другим
строгим мерама(ахЛrкюуооуСш~) лечити их, знајући, сходно написа

ном, да: "Нико, ко ciilaви руку своју па йљуг, йа се окреће пазаg, пије
йрийравап за Цapciilвo Небеско" (Лк.9,62). 58 ) (IVBac.4; Прводр.4)
Канон 42.
/Да такозвани пустињаци са великом косом не бораве у граду/
За такозване пустињаке, који, у црним хаљинама и с вели

ком косом на глави, обилазе градове и мешају се са лаичким
(=.мирским) људима и женама, и свој завет срамоте, одређујемо:
да такви, ако хоће, пошто остригу косу и прихвате изглед (то
axft~ш =об;шчје) осталих монаха, сместе се у Манастир и међу братију
уврсте; ако ли то неће, треба их сасвим изагнати из градова, и
да живе у пустиљама, од којих су себи и назвање смислили. 59)
(IVBac.4; Прводр.4)
57 ) Израз ucuxuja (мълчАШ11Е) преводимо, по о. Јустину Ћелијском, као молийlвено

йlиховање. Овај канон је, уз остало, доказ да је исихазам у Православљу практико
ван давно пре Светогорских и Балканских исихаста.
58
) Зайlворнишйlво је велики подвиг самоодрицања, и зато се лако не дозвољава
неискусном монаху. "Свети Оци су сматрали за погрешно да неки из светског
живота (одмах) ступе у анахоретски начин живота и да себе затварају у малене
кућице и сами себи буду учитељи" (3онара).- У Св. Гори је био случај, када се је
дан затворник вратио у Манастир, да му је, вели, нај теже падало што су га братија
презирала зато што се на своју вољу одвојио од љих, па није издржао. Нису га, ве
ли, присиљавали на неке строге мере, само су га сматрали за неозбиљног.
59
) Валсамон описује такве "пустиљаке" у љегово време: "Многе варалице народа
(Лаол:Мvоt) обилазе градове у црном, и с дугом косом, глумећи пост и неумивање, и
варају простији свет, и тако руже монашко звање. Неки од љих друже се с лаицима
и женама, и на раскршћима стварају галаму својим ђавоиманим учељима; тобоже
се моле за народ и проповедају покајаље; други пак такви говоре да им је Бог
рекао да изађу из пустиље у градове да би прорицали будуће догађаје, и бестидно
простијим људима обећавају нека добра, ради своје користи и добити". - Колико
све ово личи на неке данашље "псевдозилоте" и "псевдосветогорце", који базају
по Православним земљама Балкана и Русије "спасавајући Православље", а ства
рају раздоре и секте у простом народу Православних Цркава! Они не обраћају
невернике, ни секташе, него насрћу на простодушне чланове Цркве. -Приближно
описанима у канону били су и тзв. Боzумили, и тако их касније (у 10. веку) описује
Козма Презвитер у Бугарској (као вагабунде, џабалебиће и антицрквене секташе-раскол
нике). Наш Православни народ, уопште, не воли кад калуђеру "заигра торбица"
па почне да лута ван Манастира.
165
Канон 43.
/Да се у монаш:ки ред прима сва:ко :ко је у било :ка:кав грех пао/ 601
Може сваки хришћанин да изабере подвижнички живот
и, одложивши многобурну буку животних ствари, ступи у Ма
настир и по монашком обличју постриже се, било у који грех
да је запао. Јер Спаситељ, Бог наш, рече: "Који gолази Мени, не
ћу га иcillepaillи наuоље" (Јн.6,37). Но пошто нам монашко живљење
(тfЈ~ ~-tova;ctxfJ~ л:оЛtt€Са~) изображава живот у покајању, ми одобрава
мо ономе који му се искрено предаје, и никакав му начин (дота
даmњег живота) не може спречити да испуни своју намеру.
(IVBac.4; Прводр.2,4)
Канон 44.
/0 монаху :који падне у блуд, или се ожени/
Монах који се ухвати у блуду, или узме жену ради брачнога

општења и суживота, подвргнуће се, по канонима, епитимија
ма За блуДОЧИНЦе. 61 ) (IVBac.16; Анк.19; Вас.Вел.6,18-20,60)
Канон 45.
/Да се будуће монахиње не уводе у Манастир у у:красној одећи/
Пошто смо дознали да у неким женским Манастирима, када

приводе оне које ће се удостојити тог свештеног образа (тоv i€gov
ах11~-tато~=свеше схим/н!е), најпре од приводилаца (=pogumeљa) бивају
обучене у свилене и друге сваковрсне хаљине, па још и украше
не златом и драгим камењем, и онда, са тако приступајућих
Олтару, свлаче сву ту богату одећу, те одмах бива над њима
601
Монаmтво је заиста као Рај, отворен и за разбојнике, и за све животне бродо
ломнике. Сећамо се Аве Јустина, кад му је један човек из Београда рекао да би
волео да буде монах, "али сам, вели, много грешан", а он ће му на то одговорити:
"Па ми сви овде смо све сами разбојник и пропалица! Али је наша нада то: што је
покајани разбојник први ушао у Рај". - "Величина и мноштво грехова не треба
да ствара безнађе покајаља код оних који гледају на Божанско човекољубље",
вели 3онара.
611
По себи се разуме да је бљуg монаха, и кад не буgе ухваћен, такође грех, али
канон указује на обелодањење тајног греха. Разни канони дају разне епитимије
за ове грехове (в. каноне наведене испод). Св Василије (н:аион во) одређује 7 година, а
16. канон IV Васељенског одређује оgључење од Причешћа, али оставља епископу
да показује човекољубље, што је и најподесније и најбоље, јер епископ може да са
гледа духовно стање покајника, док сам број година епитимије није пресудан. За
нас грешнике наводимо овде човекољубиво мишљење Св. Исидора Пелусиота:
"Снисходљив ће с правом имати човекољубивије мишљење од врло праведног и
тачног (axgt~ov~). Јер њему приличи већма од праведног да се користи човекољуб
љем" (Писмо 1222 Паладију ипођакону).
166
благосиљаље (монашке) схиме и облаче их у црно одело, - одре

ђујемо: да од сада тога више не бива. Јер није прилично да
она, која је својом вољом одбацила свако животно угађање, и
заволела живот по Богу ("t1lv ха,;а 8€0V JtOAL'tE(av =IЕЖЕ no БозЋ Ж11Т111Е), и
утврдила се у том (животу) непоколебљивим мислима, и тако
Манастиру приступила, да се опет тиме потсећа на пропадљиви
и пролазни свет, који је већ заборавила, и тиме доведе у сумњу
(свој позив), и душу узбуни, попут таласа који запљускују и сву
куд таласају, тако да некад ни сузу већ не пролије, нити ће те
лом показати скрушеност у срцу; него ако, по обичају, и падне
нека суза, гледаоци помисле да она није потекла због располо
жеља према подвижничком труду, него већма зато што остав
ља свет и оно што је у свету. 62) (Картаг.126)
Канон 46.
/Да примљене у Манастир (монахиље)
не излазе ван, без велике нужде/
Оне које су изабрале подвижнички живот и у Манастир

уписане, никако да не излазе (из Манастира). Ако их пак нека
неотклоњива нужда на то натера, нека то чине са благословом
и дозволом предстојнице (=иzуманије), но и тада не саме за себе,
него, по заповести игуманије, са неком старијом или од првих
(сестара) у Манастиру. Никако није дозвољено да ноћевају ван
Манастира. Такође и мушкарци који проводе монашки живот,
да и они излазе (из Манастира, само) по хитној потреби, са благо
словом онога коме је поверено игуманство. Тако да: који престу
пају сада од нас одређено правило, било мушкарци било жене,
нека подлегну одговарајућим епитимијама. 63 ) (Трул.47)
62
) Овде је описан чудан и сујетан обичај, монаштву непримерен. Валсамон наводи
да је и у љегово време
(12. век) још увек негде бивао тај обичај пун таштине, и да су
девојке довођене чак у свадбеном руху! Сматра да је то чиљено зато што није би
ло никакве казне за такво понашање у Манастиру, и додаје: да епископ треба по
нахођељу то да кажљава, иако х:анон. није одредио неку епитимију.
63
) Више канона одређује да монаси/монахиње, без велике потребе, не излазе из
својих Манастира. Валсамон примећује да х:анон не каже да монаси (=мушкарци) не
могу ноћевати ван Манастира, или не могу по потреби изаћи сами (без пратње),
него то каже само за монахиље. 3онара додаје: да оgговарајуће еаишимије одређује
игуман/игуманија. -Нажалост, данас се овај канон слабо, или никако, држи по
Манастирима, што треба да се запитају они "ревнитељи" Св. Канона, монаси и
епископи, који овакве и сличне каноне (в. нпр. следећи 47. канон) лично или групно
игноришу и газе. А изговора за такво антимонашко понашање увек се може наћи
на претек.
167
Канон 47.
/Да ни мушкарац у женском, ни женско у мушком Манастиру не спава/
Ни жена у мушком Манастиру, ни човек у женском да не

спава. Јер верни (=чланови Цркве) требају бити слободни од сваког
спотицаља и саблазни, и да свој живот управљају "бљагообразњо
и yzogњo Госйоgу" (1Кор.7,35). А који ово учини, било клирик или
лаик, нека буде одлучен. 64) (vп вас.18,2О,22)
Канон 48.
/Да жена рукополаганог епископа,
разведена по заједничком договору, ступи у Манастир/
Жена (изабранога и) узвођенога на епископско достојанство,

пошто се претходно заједничком сагласношћу раздвојила од
свога мужа, нека, после епископске хиротоније над њим, ступи
у Манастир подигнут (или постојећи) далеко од епископовог оби
таваља, и нека од епископа добија стараље (tf}~ л:gоvоСщ =изgржава
ње). Ако ли се покаже достојна, нека се узведе и у достојанство
ђа:конисе. 65) (Ап.5,51; IBac.3; IVBac.15; Трул.12,30; Карт.3,4,25,70)
64
> И овај Св. Канон мало се или нимало држи у СПЦ и неким другим Црквама
(мада, Богу хвала, нема скандала). Као местобљуститељ Жичке епархије упутио сам
(на Велики Уторак 2003) званично писмо свима Манастирима те епархије са захтевом:
"да преиспитате своју верност канонском и монаmком Предаљу наше Свете Пра
вославне Цркве. Јер Св. Предаље изричито забрањује мешовийlе Манастире". Нада
ље је цитиран овај канон и указан 18. -канон VII Васељенског Сабора, а писмо завр
шено речима: "Молим Вас, дакле, да се саобразите канонском и монашком поретку
вековног Православног Црквеног и монашког Св. Предаља". Овај акт је достављен
и Св. Архијерејском Сабору (маја 2003) и Св. Сабор је одлучио да га упути свима
Манастирима по нашој Патријаршији. Изгледа, нажалост, да резултата није било.
Нека барем не причају поједини да знају, или да "држе Свете Каноне".
> Апостолски 5. -канон вели да епископ не изгони своју жену "под изговором по
65
божности". Трулски пак 12. -канон установљује да убудуће епископи живе безбрачно
(в. найо.мену тамо). А овим -каноном се указује како изабрани за епископа треба да се
gоговорно растави са својом супругом, тј. као што 3онара разложно примећује: ка
нон не жели да се жена преко своје воље раздвоји од мужа изабраног за епископа,
те зато наглашава "ао зајеgнич-кој сагљасносйlи". Валсамон пак каже да, у случају
несагласности супруге изабранога за епископа да се од љега радвоји, поништава
се љегов избор. На питаље: како се дозвољава примаље монаштва једног супруга
без сагласноти другог, одговара: да други слободни супружник замонашенога
може ступити у нови брак, док жена изабранога за епискипа то не може, зато је
потребна љена пре хиротоније сагласност на одвојен живот у Манастиру, мада,
додаје он, по некима, она није обавезна да прими и монашки постриг, док сам
сматра да она треба и да се замонаши, јер је могла пре хиротоније да се одлучи
против развода, знајући да је чека Манастир, те, према томе, и добровољно монашеље.
(Даље истиче неумесност захтева неких за дозволу другог брака жене рукоположеног свеште
ника).- За ђа-конису, пак, в. напред нааомену код 15. -канона Халкидонског.
168
Канон 49.
/Да једном посвећени Манастири не бивају световна обиталишта/
Обнављајући и овај Свети Канон (Халкиgонски 24), одређујемо

да: "једном посвећени Манастири по воље епископа, нека заувек
остају Манастири, и ствари (=gобра) које њима припадају нека
буду сачуване, и више не могу постати светска обиталишта",
нити било ко сме издавати исте световним људима, него, ако
се то до сада и догађало, наређујемо да то никако не важи. "А
који се од сада усуде да то чине, нека подлегну епитимијама
по канонима" .66) (IVBac.4,24; vпвас.lЗ)
[О л а :и ц :и м а] *Ј - (канони 50-51 и 53-54)
Канон 50.·
/Да се клирици или лаици на баве коцком/
Да НИКО ОД СВИХ (чланова Цркве), било лаика, било КЛИрика,

не игра од сада коцке; ако се неко затече да то чини, ако је
клирик нека буде свргнут, а ако је лаик нека буде одлучен. 67 )
(Ап.42-43)
Канон 51.'
/Забрана гледаља циркуза, и лова, и игара на сцени/
Сасвим забраљује овај Свети и Васељенски Сабор такозване

циркузанте (fА.СfА.оu~=йаншомимичаре) и њихова позоришта, затим да
бивају ловачке представе, и плесаља на позорници. Ако ли не
ко овај канон презире, и ода се нечему од овога забраљеног, ако
је клирик, нека буде свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен. 68)
(Трул.24,65-66; Лаод.54; Карт.15,61)
66
) Овај канон дословно (са кратком уметком при крају) понавља (=обнавља) 24. канон
Халкидонски (в. нааомену тамо). Опис таквог претвараља Манастира у светска бора
вишта, у време Иконоборства, в. у 13. канону VII Васељенског Сабора. У време тур
ског ропства и комунистичке тираније било је страшних примера претвараља
Светиља, Манастира и Цркава, у штале, џамије, позоришта, магацине, "културно
-историјске споменике", "туристичке објекте", "музеје атеизма", "фабрике"! Да'"
нас, у 21. веку!, Шиптари исламисти руше их широм Косова и Метохије.
*) Овај наднаслов стоји само у неким рукописима.
67
) Како запажа Валсамон, канони Айосillољски 42-43. за сличне преступе најпре
опомиљу, па онда кажљавају, што је свакако човекољубивије (тако су Трулски Оци
поступили у своме 9. ~еанону).
вв) Претходно канон24. овог Сабора забраљује одлазак на кољске трке и присуство
замамљивим и скарадним играма (в. тамо нааомену). Овај пак канон забраљује хриш
ћанима, клирицима и лаицима, да се лично баве недоличним за хришћане играма
и маскарадама (ондашњим "шоу представама"). Циркузанillи су мимичари који подра
жавају и изругују разне људе или народе (Арапе, Јермене, слуге, вели 3онара); љовачке
йpegcillaвe нису лов, него борбе у арени са животиљама (лавовима, медведима, биковима),
-:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
Канон 52.
/Да у Светој Четрдесетници бива Пређеосвећена Литургија/ 69 >
У све дане поста Свете Четрдесетнице, осим Суботе и Недеље

и Светога дана Благовести, нека бива (само) Света Литургија
Пређеосвећених Дарова. · (Ап. 66,69; лаод. 49-52)
Канон 53.
/Да кумови деце удових мајки не ступају с њима у брак/
Пошто је духовно сродство веће од свезе по телу, а дознасмо

да у појединим местима неки који примају децу (тј. кумови) на
Светом и спасоносном Крштењу, после тога ступају у брачно
саживљење са њиховим удовим матерама, (зато) одређујемо:
да од сада ништа такво не бива. Ако ли неки, после овог канона,
затеку се да то чине, такви нека најпре одступе од тог незакони
тог саживљења, а затим нека подлегну епитимијама за блудо
чинце.70)
Канон
/0 забрани бракова између сродника/
Пошто нас Божанствено Писмо јасно учи овако: "Не йристу

йај никоме твоме сроgнику йо телу, ga откријеш срамоту његову"
(3Мојс.18,6), Богоносни Василије је у својим канонима (канони 75-79
и 87) набројао неке забраљене бракове, а многе је прећутао, и
на оба начина корист нам је донео. 71) Јер избегавајући мноштво
с којима се боре робови или осуђеници; игре на сцени су комедијашке представе

мушких или женских играча/играчица - што све скупа представља срозаваље хриш
ћанског морала и људског достојанства. Наше време је прекардашило у свему томе.
Савесном православном хришћанину остаје да "спасавајући спасава душу своју"
и гледа да избегава и лично погубно, и за друге саблажњиво понашање, макар по
угледу на богоугоднике нашег времена.
69
Ј Овај канон понавља и обнавља 49. канон Лаодикијског Помесног Сабора.
Света Четрдесетница је једна (зато канон не спомиље да ово правило важи и за остале
постове), и у време тог поста "Четрдесетнице Велике Пасхе" нема Бескрвне Жртве
("Литургију Пређеосвећених не зовемо Бескрвном Жртвом, него доношењем већ принесене
и свршене Жртве и свршеног Свештенодејства"- Валсамон), осим Суботе и Недеље ("а
у њима је пост забраљен" - 3онара) и Празника Благовести, а нема ни свечаног сврша
вања Спомена, тј. Празника Светих (3онара). То каже и данашљи Типик.
>У важећем брачном праву наше Цркве никако не може бити брака између:
70
кума и кумчета, кума и кумчетових родитеља, и међусобно кумчад:й истога кума,

и кумчета и кумове деце. То је све до 2. cilleйeнa духовног сродства (иначе се брак из
бегава и до 5. степена, као у крвном сродству - Валсамон).
71
То је Св. Василије писао у својој 3. Канонској Посланици (Пис.мо 217, из 375.г.) Ам
)
филохију Иконијском, из које су узети канони 51-85, и у Посланици Диоgору (Пис.мо
160, из 373.г.) из које је узет канон 87.
170
срамних назива, да речима не оскврни говор, општим именима
је обухватио нечистоте којима нам је обухватно показао неза

коните бракове. Но пошто се таквим ћутањем, и неразабирањем
забране недозвољених бракова, сама природа смућивала, одлу
чисмо да ово јасније изложимо, одређујући да од сада: који
ступи у општење брака са својом (прво)братаницом (или сестричи
иом), или отац и син са мајком и ћерком, или отац и син са две
ма девојкама сестрама, или мати и кћер са два брата, или два
брата са двема сестрама, - (сви ови) подлежу канону о седмого
дишњем (кајању), очигледно пошто одступе од незаконитог са-
живљења. (An.19; Трул.26,53; Неок.2; Вас.Вел.23,27,68,75-79,87;
Тим.Алек.ll; Теоф.Алек.5)
Канон 55.
/Да се (у Римској Цркви) не пости Суботом и Недељом/
Пошто смо дознали да они у граду Римљана у светим посто

вима Четрдесетнице посте у Суботе њене, - против преданога
Црквеног поретка, - Свети Сабор одлучи: да се и у Цркви Рим
љана држи неповређен канон (Айосшолски 66), који каже: "Ако
се неки клирик затече да пости у Свети Дан Господњи, или у
Суботу, осим једне једине (=Велшсе Суботе), нека буде свргнут; а
ако је лаик, нека буде одлучен" .72 ) (Ап.66; гангр.18)
Канон 56.
/Да у Јерменији не једу сир и јаја Суботом и Недељом
Свете Четрдесетницу/
Такође смо дознали да у Јерменској земљи и у другим ме

стима, у Суботе и Недеље поста Свете Четрдесетнице неки једу
јаја и сир. Одлучисмо, зато, и ово: да Црква Божија по свој
васељени, следујући једноме поретку свршава пост, и уздржава
се, како од свега закланога, тако исто и од јаја и сира, што је
плод и пород оних (живих бића) од којих се уздржавамо. Ако ли
72
Ј Укључујући у свој текст цео канон66. Апостолски, који забраљује пост Суботом
(в. пайомепу тамо), овај канон осуђује новоуведену у Риму праксу поста у Суботу,
што је противно смислу свецрквеног поштоваља Суботе и Недеље. Ова одлука Ва
сељенског Сабора наљутила је, и до данас љути, Римског папу, и паписте, који
због тога није хтео да призна каноне Трулског Сабора. Овај Св. Канон треба да
знају и они православни "ревнитељи не по разуму", кад уче друге да се пости и у
Суботу и у Недељу, чиме су ближе папизму него Православљу. В. канон18. Гангрског
Сабора: "Ако ко, ради сматране аскезе (=йоgвижпишшва) пости у Недељу- нека је
анатема!".- Нажалост, Римска Црква је касније сасвим укинула сваки пост (осим,
ваљда, "пепелнице" у Сирну среду!).
171
се овога не буду држали, ако су клирици, нека се свргну; а ако

су лаици, нека буду одлучени. 73) (Ап.66,69; гангр.18)
Канон 57.
/Да се на Жртвеник не приноси мед и млеко/
Не треба приносити на Жртвенике мед и млеко. 74 )

(Ап.3; Трул.28,32,99; Карт.37)
/Канон
/Да лаици не дају сВ.МИсеби Божанске Тајне/ 75 Ј
Ниједан који спада у ред лаика да не причешћује (сам) себе
Свештеним Тајнама, кад је присутан епископ или презвитер
или ђакон. А који се на то усуди, поступајући против установ
љенога, нека буде одлучен за једну седмицу, да се од тога научи
"ga не :мисли више него шillo ваља мислийlи" (Рм.12,3). (IBac.13,18)
каиоИ59:,
/Да се не врши Крштење у богомољи у кући/
Никако да се не обавља Крштење у богомољи која се у (не

кој) кући налази, него који желе да се удостоје пречистога Про
светљења (=Кршшења) нека приступају Католичанским (=Сабор
ни.м) Црквама, и ту нека примају тај дар. Који се пак ухвати да
не држи ово од нас одређено, ако је клирик, нека се свргне; а
ако је лаик, нека буде одлучен. 76 ) (Ап.Зl; IVBac.l8; Трул.31,34; vпвас.lо;
Гангр.6; Ант.5; Лаод.58; Карт.lО; Прводр.12)
73
Ј Зонара и Валсамон сматрају да су Јермени схватили погрешно оно што претхо
дни канон каже - да не треба постити у Суботу и Недељу - па су, као противно
посту у те дане, увели да једу сир и јаја, јер та јела немају крви у себи, те се сма
трају као алоgови. :Канон, међутим, то забраљује, јер су то uлоgови живих бића, која уз
пост не једемо. За јерменску нецрквену, несаборну праксу в. и 'Каноне 32-33 и 99.
) Канон укратко понавља 3. 'Канон Апостолски (в. тамо нааомену).
74
) Канон не искључује могућност да лаик (=верник) сам себи, или другоме, да Св.
75
Причешће, ако је нужна потреба а нема близу свештеника, како сведоче и Житија
Светих, него спречава узимаље Светих Тајни кад је ту свештено лице, које је од
Бога зато и постављено у Цркви. Јер богодани свештени uopega'К (=јера-архи) треба
"сваки у своме реду" да поштујемо и да сваки "своју меру" знамо.
76
Ј :Код нас у СПЦркви, а вероватно и другим Православним Црквама, овакво
:Крштаваље је под безбожним комунизмом било прећутно, али Саборски дозвољено,
и то и у обичним домовима, на пољу, у шуми и др. скривеним местима. - Цркве
-богомоље по приватним кућама заиста није добро имати, осим, наравно, молитве
ву одају у дому или посебан кутак са иконама, али без вршења ту Св. Тај ана, које
су Саборни чин Цркве. Литургије и Св. Тајне по богомољама у домовима био је до
зволио цар Лав Мудри (Новела 4), како наводи Валсамон, који каже да, ипак, ако
епископ није дозвољавао, ништа царски закон није помогао таквом свештенику
да не буде свргнут. Валсамон додаје: да су, ваљда, зато уведени анти:минси, који
замељују освећене Св. Трпезе, а истовремено представљају дозволу епископову
172
Канон 60.
/0 онима који се праве да су обузети демоном/
Кад Апостол гласно говори да "ко се cjeguнu са Госйоgом, јеgан

је gyx са Госйоgом" (1Кор.6,17), јасно је да који себе зближава са
противником (=ђаволом), постаје општењем један са њим. Зато
за оне, који се праве да су демоном обузети, па поквареношћу
понашаља притворно их опонашају, одлучисмо да свакако бу
ду стављени под епитимију, и да се подвргну онаквим строго
стима и трудовима којима се, ради ослобођеља од демонског
дејства, достојно подвргавају они који су одиста демоном обу
зети. 77) (Ап. 79; Анк.24; Вас. Вел.83)
Канон 61.
/0 гатарима и врачарима, и онима што воде мечке/ 78 >
Који се предају гатарима, или такозваним cilloillнuцuмa (=вол
шебницима), или другим сличнима, да од њих дознаду што желе
за служеље Литургије у богомољама. (Аптимипси су, међутим, старија пракса у Цркви).

Валсамон такође истиче да су анillиминси освећивани групно, приликом освећеља
нове Цркве (=Жрmвепин:а), како се у Грчкој Цркви и данас врши.
> По 3онари и Валсамону, неки су глумили демонизиране да би тако добијали
77
помоћ и прилоге од људи. Валсамон наводи да је, у љегово време, било појединаца
благочестивих подвижника "Христа ради јуродивих" (што сведоче и Жиmија Светих),
али да су му неки добри и мудри људи сведочили да је такво понашање опасно и
често погубно. "Многи су начини спасеља душе, и љима се може спасити без сваког
скандала или саблазни", додаје он (PG 137, 717).
>Канони 60. и 61. Трулског Сабора, следујући за 36. ~еаноном Лаодикијским, набра
78
јају разне паганске обичаје, лажне обреде и сујеверне гатарије. Гaillapu-мaнillu

(J.t<ivte;) су они који помоћу демона "погађају" или "проричу" гледањем у длан,
или лавор, или у заклане животиље ("у плећку"). Врачари, тзв. cilloillнuцu, су истак
нутији манillи-гатари-волшебници, астролози и други способнији преваранти не
верних, лаковерних или маловерних људи. Све ове и сличне паганске и сујеверне
сурогате, којим пала људска природа, ђавољим "надахнућем" и насиљем злонави
ке тиранисана, покушава да безвољног или слабовољног, колебљивог и слабовер
ног човека, макар он био и формално хришћанин, заведе и "краћим путем" доведе
до тобожље среће и успеха, - све то су Свети Оци, као облагодаћени искусници
новог живота у Христу обновљеног и препорођеног човека у Цркви, одбацивали
и осуђивали, призивајући спасоносном йо~еајању од мртвих дела и обраћању Богу
Живоме и Истинитоме (Јевр.6,1; ДАп.14,15). То што се ти пагански наноси и памети
враћају или понављају, није доказ љихове "жилавости" или "слабости" Цркве,
како мисле неверници, него доказ слободе човекове, коју ни благодат Божја у Св.
Тајнама не принуђује, нити поробљује. Јер Бог не делује на силу, нити спасава не
хотеће (Св. Григорије Богослов: "Сйасење је оних н:оји хоће, а не ариси.љавапих"). Напротив,
грех и ђаво, и свако зло, агресивно је, лакозаводљиво, наметљиво, поробљивачко,
и то посведочују сви Свети Аnостоли (в. Јевр.12,1-4) и сви Светитељи. Само савесна
воља, прекаљена у подвизима добра, и осољена благодаћу новог живота у Духу
Светом - а на то призивају Св. Канони као "закон Духа живота у Христу Исусу,
који ослобађа од закона греха и смрти" (Рм.82) - може препознати праву вредност
173
да им се открије, нека, сходно ономе што је већ претходно од

Отаца о њима одређено, подлегну канону о шестогодишњем
кајању. Истој тој епитимији треба подвргнути и оне који воде
мечке или сличне животиље за играње, а на штету простијих
(људи); и они који варајући казују о срећи и судбини и родослов
љу (=ао acmpoлozuju) и масу других таквих глупости говоре, а и
такозвани гоничи облака и бајачи, и који праве амајлије (против
чаролија) и гатари. Који пак остану упорни у томе, и неће да
престану, те да избегавају такве пагубне и незнабожачке ска
радности, одређујемо да се потпуно од Цркве одбаце, као што
и Свети Канони заповедају. "Јер какву зајеgницу има cвeillљocйl са
Шамом? као што Апостол каже. Или какво је сљагање храма Божијег
са иgољима? Или какав ygeo има верни са неверни-ком? Како љи се слаже
Xpиcilloc са Вељијаром? (2Кор.6,14-16). (Трул.65; Анкир.24; Лаод.36;
Вас. Вел. 7,65, 72,81,83; Григ. Нис.3)
Канон 62.
/0 (паганским) календима, и ботама, и брумалијама/
Такозване календе, и такозвана бота, и називане брумалије,

и панађур што бива првога (дана) месеца Марта, хоћемо да се
све то потпуно уклони из живота (t'iJ~ noЛ.t t~::Сщ =ж11тн&) верних. Исто
тако одбацујемо и јавна женска плесања, која могу наносити
много штете и кварежи, а још и, у име лажно названих код
Јелина (=аагапа) богова, мушка и женска плесања и обреде, који
бивају по неком старом обичају, туђем хришћанском живље
њу (tov ~Соv=ж11'Гнљ.), одређујући да ниједан човек не одева женску
одећу, нити жена одећу доличну људима. 79 ) Такође не играти с
хришћанског подвига, аскетског каљеља, претапаља у огљу провере и "разликова

ља духова", те заиста човекољубиво, а не сентиментално, и истински сilасоносно
препоручивати тесни пут Христов и хришћана у овом свету "који у злу лежи"
(Јевр.5,14; 1Јн.4,1; 5,19). - 3онара наводи речи Св. 3латоуста да, ако такви пагубни
шарлатани, "макар и Име Свете Тројице изговарају, или призивају Светитеље,
или чине знак Божанског Крста, треба далеко бежати од таквих" (PG 137,724-5).
3онара такође наводи да су и водитељи мечки и др. животиља уз те игре придодава
ли и разна врачаља, гатаља и прорицаља, што је све било на штету и завођеље
простијег света. Овде спадају и тзв. астролози, "визионари" и слични им ђавоимани
људи и жене. (Требало би данас, у духу Св. Канона, преиспитати разне источњачке "борила
чке вештине", й: поготову "јоги вежбе" и "медитације", колико су повезани са псевдорелиги
озним и демонским искуствима. В. недавно изашлу књигу о Светогорском искуству о томе:
Llюvuoюc; ФaQaotmtt]c;, Oi yxouQou, 6 vtoc; ха\ 6 y€Qovtac; па·tоюс;, eюoaf..ov(xt] 20055 , где се износи преобраће
ње Христу једног младог гуруа, преко о. Пајсија Светогорца /у току је превод књиге на српски/).
79
) Бог је још у Старом Завету то изричито забранио: "Жена ga не носи муш1ео оgело,
нити чове1е ga се облачи у женс1ее хаљине, јер је гаg ilpeg Гocilogoм Богом. твојим 1СО та1ео
174
маскама комичке или сатиричке или трагичке маскараде, ни
ти призивати име мрскога Диониса (=Бахуса) кад се гази грожђе

у бадњима, нити изазивати смех кад се вино лије у бачве, чине
ћи по незнању или по сујети оно што је демонска прелест (та
tf}s; oaчюvtoooous; л;Лаvr]s;=sЋсооsрАЗЫiЪ1&). 80 ) Оне пак који, будући (добро)
упознати са овим, дрзну се од сада (надаље) да чине нешто од
гореспоменутог, заповедамо да такви: ако су клирици, буду
свргнути; а ако су лаици, буду одлучени. (Трул.24,51,65; лаод.54;
Гангр.13; Карт.15,45,63)
Канон 63.
/Да не треба читати лажнонаписане Mapillupoлoгuje/
Оне повести М ученика (МаgтvgоМую=Мученикослови) које су лаж

но од непријатеља Истине сачињене, да би безчастили М учени
ке Христове и у неверу приводили слушаоце, наређујемо да
се у Црквама не објављују (~-tf1 ОrЈ~-tоаtЕvюЭш=не износе йреg нароg), него
чини" (5Мојс.22,5). Ганргски Помесни Сабор (канон 13) не дозвољава ни ради подвига
(тј. аскетског прикриваља) да жена носи мушко одело. (Данас скоро свуда у Црквама
видимо потпуно игнорисаље овог канона, или се из човекоугађаља стидимо да верном жен
скиљу, које долази у Храм пред лице Божије, макар скренемо пажљу на ово противљеље
Божјој и Светоотачкој речи и заповести, јер верно женскиље би слушала глас Пастира).
во) Канон. допуљује 24. канон. Трулски (в. и 51. канон, као и Лаодикијски 54).- Син.ойсис
Стефана Ефеског овог канона гласи: "Да се уклоне из хришћанског живота боте,
и календе, и брумалије, и плесања боговима, и комичне и сатиричне и трагичне
маскараде, и призивања Диониса при берби грожђа, и смехотворства над посудама
(кад се точи вино). Који после овог канона остану упорни, одговорни су". - Каљен.gе
су паганске прославе првих дана месеца (првих 10 дана зову се каленgе, других 10 зову
се ноне, а трећих 10 uge). Bome су празник у част бога Пана, заштитника стада; бру
м.аљије у част Диониса, бога вина (Врумос је био назив Диониса, бога опијања). (Овоме
свему слични су каснији, и данашљи, карневали). - Валсамон наводи да су негде сељаци
у Византији, при гажењу грожђа и точењу вина, уместо паганског смеха, говорили
молитву: Госйоgе, йом.илуј! - Као што рекосмо, борба са йаiан.сfllвом. траје у самом
човеку током живота, јер йаiан.ство је уствари повлађивање ниским уживањима
и страстима, а томе је склон стари човек у нама, док се у крсноваскрсном сараспећу
и саваскрсењу са Христом не роди нови, боголики, врлинољубиви човек (Гал.4,8-10.
18-19; Еф.4,17-24), коме су подвизи за христолике врлине радост, а страсти и ниска
задовољства горчина и одвратност. Зато хришћански живот није ружичаста и
сентиментална романика "тела и крви", него свеживотна крсновакрсна борба и
подвиг (Рм.6.3-8), живљење и хођење по Духу и у плодовима Духа Божијег ("вера,
љубав, gугошраљење, узgржање, мир и pagocill") и духа човечијег богочежњивог, а не стра
стољубивог и самољубивог (Гал.5,16-25). Православно подвижништво, као благодат
на аскетика, није борба против богодане природе људске, ни душе ни тела, него
против йротивйрироgн.оi греха и душегубних и телоубиствених страсти ("пщ~а <puatv=
=йара-физичког", како кажу Свети Оци, а не "хш:а <puatv=йo йрироgи"; и такође светоотачка
реч: "Нисмо телоубице, него страстоубице"). Овоме доприносе Свети Канони као Црквени
терапевтички начин и метод лечеља свих који хоће Христу веровати, и по Њему
живети, за живот вечни (а не за пролазно животареље).
175
их бацати у ватру. Оне пак који их прихватају, или придају

важност као истинитима, предајемо анатеми. 81) (Ап.во; vп вас.9;
Лаод.59)
Канон 64.
/Да лаик не узима достојанство учитеља вере у Цркви/
Не треба лаик јавно (пред народом) да држи догматски говор

(сюуЈlапхоv Лоуоv) или учи, стичући тиме себи учитељско достојан
ство,82) него да следује преданом од Господа поретку, и да отвара
ухо (своје) онима који су благодат учитељске речи добили и од
љих се Божанственим стварима поучавати. Јер у Ј едној Цркви
Бог је различите удове створио, по речи Апостола (1Кор.12,12.27-28),
коју реч тумачећи Григориј е Богослов (Becega 32,12), јасно пока
зује поредак међу љима, говорећи: "Овај, браћо, поредак по
штујмо, љега чувајмо: Један нека буде уво, а други језик, а
трећи рука, а четврти нешто друго. Један нека учи, други нека
се учи". И мало затим: "И који се учи, нека (то бива) у послушно
сти; и који раздаје, нека (раздаје) радосно; који служи, нека (то
чини) усрдно. Да не будемо сви језик, што је најбрже; ни сви
81
) Очигледно је из овог канона да су постојали лажни Mapiliupoл.oiuju, тј. измиш
љени описи страдаља Св. Мученика, написани (по Аристину, 3онари и Валсамону и
Арменопулу), од Јелина-многобожаца, са циљем изругивања Хришћанске вере и
Мученичког подвига за Христа. Међутим, канон не помиље Јелине, него "неприја
теље Истине", а то значи и писце оних Mapiliuљoiuja који су састављени као фалси
фикат, измишљени плагијат, намерно смишљен тако да изгледа што више неверо
ватан. (Таквих, нажалост, има још, нарочито касније писаних, у којима као да је Св. Мучени
ку био циљ "провоцирање" незнабожаца и "егзибиција" несувислих чудеса, итд.). Ове Map-
iliupoл.oiuje је "очистио" од лажй и фалсификата Св. Симеон Метафраст (10. век), та
ко да Валсамон с правом каже: "Хвала блаженом Метафрасту који је Мученичке
подвиге за Истину многим трудом и знојем украсио, на хвалу Богу и на вечну
славу Светих Мученика" (PG 137,733; исто понавља и Пиgалион, стр. 277, додајући да је
Метафраст лично обилазио Манастире и друга места и лично, за свој рад, сакупљао податке
о Св. Мученицима и Светитељима). О anaiileмu в. найомену 7 код 1. н:анона П Вас. Сабора.
82
) Могуће да је овај ~Сан.он донет у контексту ранијих забрана појединих царева
и патријараха: да се јавно (бТЈr.юоСџ) не дискутује "goi.мailic~Ca реч" (неки ркпс. немају
ЬоуЈ1.а·щс6v /Myov/, али га старији имају, као и словенски Бенешевић: Ol('lttTEAI!.HAro CAORA, и
старосрпски у Ван:оноаравило: CI\ORECI!. w зАповiч\Е)(h) о једној или две природе или воље и
енергије у Христу. Овај закључак намеће се, иако не директно, и Валсамоновим
цитирањем једне царске одлуке, која говори да клирик или монах или неко други
"не расправља о вери јавно, сабравши мноштво. Јер (тиме) као да вређа Халкидон
ски Сабор, који је све формулисао како треба" (PG 137,737). Уз ово треба знати да је
685.г. поново држан један Сабор, који је имао задатак да потврди акта и одлуке VI
Васељенског Сабора из 680-l.г., јер су их неки оспоравали, а Шести Васељенски
Сабор је био праволинијски наставак догматског исповедаља Халкидонског Сабо
ра. - Наравно, да са дозволом епископа може и лаик да учи/предаје/говори јавно,
поготову приватно, догматска питања о вери (ср. Валсамон).
176
·:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·>
Апостоли, ни сви Пророци, ни сви да тумачимо" (1Кор.12,29-ЗО). И

мало после (опет): "Зашто себе чиниш пастирем, будући овца?
Зашто биваш глава, будући нога? Зашто покушаваш да војво
дујеш, кад си увршћен у војнике?" И другде Премудрост запо
веда: "Не буgи брз на речима; не йружај се са бozaillим, буgући сиро
мах; не illpaжu ga буgеш муgрији og муgрих" (Пропов.5,1; Сирах 4,29; Приче
23,4). Ако ли се ко ухвати да овај канон одбацује, нека буде од-
лучен за четрдесет дана. (Трул.33; VIIBac.14; Лаод.15)
Канон 65.
/0 ватрама :које некИ пале пред кућом о новом месецу/
Заповедамо да од сада престане ложење ватри, које неки о

новомесечјима пале пред својим радионицама и кућама, које
ватре (затим) неки и прескачу, чинећи то по неком старом обича
ју.83) Који, дакле, тако што учини, ако је клирик, нека се свргне;
а ако је лаик, нека буде одлучен. Јер је написано у 4. књизи
Царства: "И cazpagи Манасија oлillap свој војсци небеској у gва
gвopuшilla До.ма Гocuogњez, и gецу своју йровођаше кроз вaillpy, и врачаше
(EXAYJOOV~Eto) и zaillaшe (otoov(~Eto=йo ййlица.ма), и учини CillOJVtUKOвpaчaњa
( =уйlробогашања), и умножи zaillape, и йроgужи ga чини зло upeg Госйоgом,
ga Га разzњеви" (4Цар.21,5.6). (Трул.24,51,62; Лаод.54; Гангр.13;
Карт.15,45,63)
Канон 60.
/0 присуствовању у Црквама целе Васкрсне седмице/
Од Светога дана Васкрсеља Христа Бога нашега па до Нове

Недеље (=То.мине), сву седмицу верни треба да у Светим Црквама
неизоставно проводе у псалмима и химнама и песмама духов-
взЈ Остаци старих паганских обичаја бивали су и бивају и код појединих хришћа
на, и у појединим областима, где је Цр:квеност ослабила или запуштена. Таквих
појава има и у Српском народу, тј. обичаја око новог/младог месеца, и са ватром и
око ватре, или с водом и око воде. Такве многобожач:ке обичаје забраљивао је још
Стари Завет, али је Бог дозвољавао прославу првог дана новог месеца, као и празно
ваље седмог дана- Суботе, када је то било с побожношћу према Живом и Истини
том Богу. Иначе, без тога, када хипокризија/лицемерје замени суштину вере, Бог
је и то одбацивао и говорио: "Новомесечја ваша и Суботе мрзи душа моја" (Ис.1,14).
Црква је из древних времена увела, :као благосиљаље времена и материје: освећење
на почетку месеца водице, коју верни затим пију и носе кућама ради благослова.
У Манастирима Свете Горе, и другде, то се и данас држи, а и по многим Црквама
Православног Истока (што је код Срба заnуштено). Јер Црква освећује и материју и
време, јер је Христос оваплоћењем од Богородице, "Њоме осветио сву йрироgу и
време" (Шройар Појаса Богородице). "Све се освећује речју Божјом и молитвом", вели
Апостол Павле (1Тим.4,5).
177
ним (Еф.5,19), радујући се у Христу и празнујући, и слушајући

читања Божанствених Писама, и наслађујући се Светим Тајна
ма. Јер ћемо тако бити саваскрсавани и саузношени са Христом.
Нека, зато, у споменуте дане никако не бивају коњске трке,
или друге какве јавне представе (O'YJJ.tWOtt~ ~f.щ=.масовни сйектакли). 84 )
(Ап.9; Трул.24, 51; Ант.2; Карт.15,60-61)
Канон 67.
/Да се не једе крв и удављено/
Божанствено Писмо нам је заповедило да се удаљујемо од

крви, и удављенога, и блуда (ДАп.15,29; Пост.9,4; лев.17,1О-15). Зато, оне
који због лакомог стомака свог неким вештим начином спрема
ју крв било које животиње као јестиво, па је тако једу, подврга
вамо одговарајуће епитимији. Ако се ко усуди од сада да на
било какав начин једе крв животиње, ако је клирик, нека се
свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен. 85 ) (Ап.вз; гангр.2)
Канон 68.
/0 некварењу књиге Св. Писма Старог и Новог Завета/
О томе да нико не сме књигу Старога и Новога Завета, и

Светих и признатих (ЕухgL-twv=нзsь.рАнъ.•нхъ) Проповедника наших
и Учитеља (=Светих отаца), кварити или сећи, или књигоквари
тељима, или такозваним продавцима мириса, или било коме
другоме, предавати ради уништења, осим ако не постане, било
од мољаца или воде или на други начин, сасвим неупотребљи
ва. А који се ухвати да тако нешто од сада чини, нека буде од
лучен за годину дана. Тако исто и који такве књиге купује, па
84
) По Црквеном богослужељу сви дана Светле, Васкрсне Седмице потпуно су
исти по свечаном слављу Христовог Васкрсеља (а не само прва три дана), и у све те
дане бивају Ускршље песме, Света Литургија и Причешће свих верних (како каже
сам канон: "наслађујући се Св. Тајнама", а и Валсамон, PG 137,745), наравно без йосйlа и клеча
ња, јер би пост и клечаље било вређаље жалошћу Пасхалне радости и порицаље
нашег "саваскрсаваља и саузношеља са Христом", како каже Св. :Канон (позајмљу
јући те изразе од Св. Григорија Богослова). Провођење пак времена у Храму веров. значи
за време богослужеља, ујутро и увече. Валсамон наводи да су неки радници после
3. дана по Васкрсу радили ручне радове, а да је 59. Новела цара Лава Мудрог то и
љима и земљорадницима забраљивала. Он још помиље да су неки држали кољске
трке, и неке друге игре, у те дане у знак слављеља Празника и као весеље (како
бива негде и код Срба), али канон то надаље забраљује.
85
) Забрана јеђеља крви (у било којој форми, нпр. тзв. "крвавице") и јеђеља од удавље
не животиље библијска је заповест (1Мојс.9,4; ДАп.15,29). Валсамон навод да је цар
Лав Мудри (886-912) издао о томе посебну 58. Новелу, којом је кажљавао свакога ко
једе или продаје било коју врсту јела од крви.
178
нити их :код себе држи ради сопствене :користи, нити их друго

ме даје ради доброчинства или очувања, него се усуди :кварити
ИХ, Не:Ка буде ОДЛучен. ВВ) (Ап.85; Трул.2; Лаод.60; Карт.24;
Атан.Вел.2; Гр.Богос.l; Амф.Икон.l)
Канон бУ.
/Да лаик не улази у Свети Олтар/
Није дозвољено свакоме из реда лаика (=верника) да улази у

Свети Жртвеник (=олшар), чиме се никако не спречава царева
власт и ауторитет (аvЭеvт,Сщ=zосйоgарсшво), :кад он, по неком древ
ном предању, хоће да принесе дарове Створитељу. 87 ) (лаод.19,44)
~l!!!Q_I!
/Да жене не причају у време Св. Литургије/
Није дозвољено женама да у време Божанствене Литургије

говоре, него, по речи Апостола Павла, "нека ћyflle, јер се њи.ма не
goйyшflla ga говоре, него ga се йовињавају, као шfllo и Закон каже. Ако
ли хоће нeшfllo ga науче, нека коg куће .мужеве своје йиfllajy" (1Кор.14,
34.35). *) (Трул.64; Лаод.44)
86
Ј Канон има у виду писане р-уRописе (кодексе) целог Св. Писма, или једног Завета,
или једне :Књиге библијске, и такође рукописе Дела Светих Отаца, које књиге се
од целе Цркве и сваког верног сматрају светињом. Али, кад употребом постану
веома похабане, нечитљиве и неупотребљиве, опет их не треба давати или продава
ти коме било, да не буду употребљене на неприличан и недостојан начин (да их
спаљују за уље, или да их састругују, што је бивало, те отуда имамо тзв. йалимйсест., тј. са
стругане, па поново исписане новим текстом, коже или пергаменте, што је бивало и због
оскудице писаћег материјала). (Сећам се као дете: током 2. Светског рата, кад су Немци и
комунисти, гонили нашег стрица свештеника, па је стрина попадија раздала све његове
књиге по фамилији, како су их отац и други стричеви тајно спаљивали да не падну у руке
окупатора, само је отац сакрио Јеванђеље, рекавши да је то Велика Светиња).
87
Ј У неким ркпс. овај канон, после речи Жрillвеник, има овај опширнији текст:
"када хоће (цар) да принесе дарове Створитељу; нити да дрско самовољничи, имају
ћи од царске власти ауторитет; јер у старини цар Озија, дрзнувши се на свештен
ство и хотећи да кади, које њему не припадате, беше спречаван од свештеника
Азарије и од осамдесет свештеника; и пошто не послуша, изби му губа на челу, и
тако пожури да изађе (из Храма), јер га изобличи Господ. Ако је овде Већи од хра
ма и старих праобраза, као што рече (за Себе) Господ (Мт.12,6), и веће је свештенство
од царства, пазимо на себе и сваки, по Апостолу, нека остане у реду/чину у којем
је позван (1Кор.7,20)". (The Council in Тrullo, р.151). Познато је даје Св. Василије примио,
на дверима Олтара, принос цара Валента (иако полуаријанца).- Овај канон слабо
се данас поштује, јер у Олтар улазе лаици и кад је потребе и кад није.
*)Стара схол.ија (10. век) сматра да женама није овде дозвољено учење (=йроаовеg) у
Цркви, јер обично говорити (=йричати) није дозвољено у Цркви ни мушкарцима.
179
Канон 71.
/Да ученици грађанских закона не следују јелинске
(многобожачке) обичаје/
Који се грађанским законима уче, не требају да следе јелин

ске (=многобожачке) обичаје, нити походе позориште, нити врше
такозване килистре (=срамне йлесове), нити да се одевају одећом
мимо опште употребе (=ойшillег обичаја), (и то) ни у време кад започи
њу учења, или кад их завршавају, или уопште речено током
тог учења. Ако се неко од сада усуди то чинити, нека буде од
лучен. 88) (Трул.24,51,62,65; Анк.24)
Канон 72.
/Да се православни човек не жени јеретичком женом/
Није дозвољено православном човеку да се жени са женом

јеретиком, нити православној жени да ступи у брак са човеком
јеретиком. Ако ли се и покаже да је неко уопште тако нешто
учинио, нека се брак сматра ништавним, и незаконита женид
ба нека се развргне. Јер не треба мешати несмешиво, нити са
овцом састављати вука, нити са Христовим уделом (tfl tov Xgюtov
~ЕgСсн=кь. ХристокЋ чАсти) - удео (хЛђgоv=жрЕЕш11) грешника. Ко преступи
ово, од нас одређено, нека буде одлучен.
Ако су пак неки (брачни пар), још будући у неверству (=шј. не
хришћани) и још не прибројани стаду Православних, 89 ) а међусо
бно се саставили законитим браком, па затим један (супружник)
изабравши добро, приступи светлости Истине (и крсти се), а дру
ги остане окован свезом заблуде, не хотећи усмерити очи своје
ка Божанским зрацима, а притом неверујућа (жена) хоће да жи
ви са верним (мужем), или обратно: неверник са верном, - нека
се не раздвајају (=не развоgе), по Божанственоме Апостолу: "јер се
88
) Обичаје јелинских, многобожачких студената при ступаљу на науке/студије
у граду Атини, и при завршетку студија (ондашње "бруцошијаде" и "матурске/диплом
ске вечере") описује делом Св. Григорије Богослов у својој Hagipoбnoj Бесеgи Св.
Василију, показујући несмисленост тих играрија, и додајући да је Василије, као
врло озбиљан хришћански младић, одбио да узме учешћа у таквим понашаљима
и ритуалним скарадностима. Валсамон вели да су, изгледа, слични обичаји били
ушли и међу студенте права у Цариграду, па зато овај канон то забраљује.
) Овај други случај показује, како веле и тумачи канона, да овде може бити ре
89
чи о јеретицима (а на само о још некрштеним незнабошцима), па ако један супружник

приступи Православљу, онај други, ако га други супружник хоће, може-остати у
браку са православним, те такав брак не треба раскидати. Ово је у наше време,
нарочито у Дијаспори, врло чест случај. (Интересантно Валсамон наводи: да су Грузинци
олако давали своје хришћанске кћери за муслимане!).
180
uocвeillu певерујући са женом (верујућом), и жепа певерујућа uocвeillu

се мужем (верујућим)" (1Кор.7,14). (IVBac.14; Лаод.10,31; Карт.21)
Канон 73.
/Да не треба стављати знак Крста по поду/
Пошто нам је Животворни Крст показао спасеље, треба да

све стараље наше уложимо те одајемо достојну част ономе
којим смо спасени од старога (адамовског) пада. Зато, одајући
Часноме Крсту поклољеље (tf}v зtgooxvv 11 otv=noклAн~ннiE) и умом и реч
ју и осећајем, наређујемо да се сасвим избришу облици (tou~t'U
зtou~=oбpacцu) Крста што неки на поду цртају и праве, да не би,
гажељем ногама ходећих, вређали Знамеље наше победе. Зато
за све, који од сада буду на поду правили (или цртали) облик
Крста, наређујемо да буду одлучени. 90)
Канон
/Да не треба јести унутар Храма Господљег/
Да не треба у Господљим Храмовима (tv toi~ Kugшxoi~), или у

Црквама, држати такозване агаuе (=вечне љубави), и унутар Дома
(Божијег) јести, И постеље (ахоv~ttа=наслоњаче, gиване) постављати.
Који се усуде то чинити, или нека престану, или нека буду од
лучени.91) (Трул.76,97; Гангр.ll; Лаод.27,28; Карт.42)
90
Ј Зонара примећује да су неки, као тобож одајући већу част Крсту, цртали га
или правили што чешће, па и на самом тлу (=йоgу) по којем се хода. Валсамон додаје
да је најчешће бивало да на поду Цркава стављају крстове од камена или мозаика,
па је Сабор одлучио да се ти Крстови скину, избришу или на други начин уклоне
са под ова. Такође наглашава да су и царски закони исто наређивали, а да су бројни
Крстови, ношени на литијама, затим одлагани само у чистим, не профаним мести
ма. У Светој Гори је у своје време био спор: да ли и квадратне камене плоче, ако се
редом слажу, па својим линијама формирају Крст, треба постављати тако да лини
јама не праве Крст? У сваком случају, у свим Светогорским Манастирима на поду
нема Крстава, ни у прелепим мозаиком украшеним солејама Katlloлu~eoнa - Сабор
них цркава. (Додајмо овоме да, сходно овом канону, данас треба пазити да на теписима,
ћилимима и др. тканим или везеним платнима на поду, не буду извезени Крстови, тј. да
такве са Крстовима хаљетке не треба простирати по поду и газити, нити на њима седети,
као и на државној/националној застави, а канон вели да је Крст "наша хришћанска Застава
/т:gопшоv=3памење/ победе"!). Са своје стране додајмо још ово непоштовање Крста: у
новије време се, у Грчкој и код нас, појављују Крстови на врховима Цркава (или
мали метални висећи крстићи испод кандила), који имају 3 gи:мензије, тј. на пресеку
усправног и водоравног правца додаје се један побочни правац (кракови право с
"лица" и с "леђа"), којим се Крст претвара у неку геометријску или украсну фигуру,
али то више није Крст на коме је Христос био разапет (разапињани би био "набоден"
на тај трећи правац!). Крст је укрштање два правца, па, дакле, има 4 крака (а не 6).
91
Ј Храмови, и свако друго место посвећено Господу, зове се Кириа~еон (и дан Неgељпи
посвећен Господу, зове се: Кириаки); тако данас зову заједничку Цркву у скитовима
181
Канон 75 ,' ,, Ј fi()'A

/Да се у Цркви не пева непримерен:Й:м гласовима/
Који долазе у Цркве ради певања, желимо да не употребља
вају гласове непримерене, и не принуђују природу на крике,
нити да избирају нешто што је неодговарајуће и несвојствено
Цркви, него са највећом пажњом и скрушеношћу да приносе
песме Видио цу скривеностй Богу (tФ t&v xgvлt&v tcpogqэ Е>еФ =тАttrњ•хь.
кидцоvБоrоу), јер је и Света Реч (Божија) учила "ga синови Израиљеви
буgу йобоЖilи" (еvЛ.а~еi:~=sлАrоsоь.АЗtш&и). (3Мојс.15,31). 92 ) (Лаодик.15)
Свете Горе, где се монаси из келија окупљају на Недељну Литургију.- Агаае=вечере

љубави (=симйосиони, convivia) биле су првохришћански обичај и пракса (ДАп.6,1-3;
20,7-11; 1Kop.l1,20-22.33-34; Јуда 12). Оне су држане у притвору=припрати Цркве, или
у суседним просторијама, и на љима су сви хришћани заједнички јели заједнички
доношену храну, или приложену од неког богатијег хришћанина. Биле су то трпезе
првенствено за сиротиљу, или заједничке славе=zоабе из љубави (отуда засигурно
потиче и Српска Слава, које, то не треба заборавити, нису само домаће, него и црквене, и
манастирске, и сеоске, градске; и имали су их не искључиво Срби, него и хришћани у Ка
падокији, те према томе није Слава никакав заостали "многобожачки обичај" код Срба).
Данас су агаае углавном у манастирима заједничке вечере, пред Свеноћна бденија,
са којима су опет повезане Литије Петохљебнице (Српско "резање /правилно: ломљење/
колача" произашло је из ломљења и раздавања Петохљебнице, тј. пет хлебова са вином и
уљем).- Акувита су биле мало подигнуте и прострте клупе-наслољаче (=каучи) за
полулежеће засеgање, тачније: залегање за трпезу, како је било на источљачким,
јеврејским, грчким, римским вечерама-гозбама (отуда назив: баюсеши). Очигледно
да је било злоупотреба на, и са, Агааама, па су постепено укидане. Остао је ипак
Евхаристијски=Светолитугијски обичај: да се после Св. Литургије седне за зајеgничку
братску mраезу, и то се у Манастирима до данас редовно држи, а и у неким парохија
ма. -Кад је реч у канону о "клупама за лежаље/залегање", шта рећи данас о клупама
за седење у многим Црквама у Дијаспори? То нису "стасидија" у Манастирима
("столови"=сеgишта укруг око певница и са стране покрај зидова), нити су то покретне
столице за седеље (које се могу и померати и уклаљати), него то су гломазне школске
скамије, какве имају Римокатолици и Англиканци, па су их прихватили (из сноби
зма) и Православни по Дијаспори, без имало осећаја: да Црква није учионица, ни
сала за седеље, ни скуштина за заседаље, итд., него Дом Божји и наш, у којем се
одвија, догађа ЛиШурiија= "Hapogno gело", Богочовечанска Христова Икопомија (=До
мострој) спасеља, Мистагогија Царства Небеског. Кад уђеш у неки такав са клуаама
Храм у Дијаспори (поготову са неком још хаотичном архитектуром), не знаш да ниси
залутао у неку школу, салу за приредбе, неки парламент, и тел.? Сви седе у клупама,
устају само на паљеље неког "семафора" на иконостасу, и потом излазе у "колони
по један" вијугаво за Причешће, или за anmugop (рећи "нафора" је погрешно, јер "нафора"
је скраћено од Анафора, а благословени остатак од просфора није узнеш (аvа-срщ~а), него се
дроби и дели уместо Дара (anillu-gap), тј. Причешћа).
92
Певаље у Цркви Богу анђелска је служба; то је и хвала и славослов Богу, и
)
такође молитва и молба. Певаље је и Саборна, сабратско дело свију чланова Цркве,
по речима Апостола Павла: "Испуљавајте се Духом, говорећи међу собом у псалми
ма и химнама и песмама духовним, певајући и псалмопојећи Господу у срцу своме
захваљујући свагда за све (eux;agшtouvte~ navtote vn"Eg navtrov) Богу и Оцу у име Господа
нашег Исуса Христа" (Еф.5,18-2О). У наведеним Апостоловим речима се јасно види
182
-:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
Канон 76.
/Да не треба у дворишту Цркве постављати :крчме и продају хране/
Чувајући поштовање наспрам Цркве, не треба у Светим

дворовима (=gворишillима Цркве) постављати крчму, или разне вр
сте за једење, или неке друге продаје (=шрговине) чинити. Јер
Спаситељ и Бог наш, васпитавајући нас Својим живљењем у
телу, заповедио је да "gом Оца Љеговога не чинимо gомом Шрговач
ким" (Јн.2,16). Он је и мељачима просуо новце, и изагнао напоље
скврнитеље Светиње. Ако се, дакле, неко затече у овоме пре
ступу, нека буде одлучен. 93 ) (Ап.7З; Трул.74,88,97; лаод.28)
да је Црквено певање Свеш.ош.ројично и већ самим тим истовремено Црквеносаборно,

СвеШ.оевхарисШ.ијско дело. Зато је овај Св. Васељенски Сабор и томе посветио пажњу,
желећи (израз неуобичајен за доношење законске одредбе, ретко и за каноне) да сви који
долазе у Цркву да йевају, и да треба да то чине "са великом йажњом и умилношћу",
јер тај дар срца и гласа, душе и тела, приносе Свевиgцу Богу, Који зна све тајне срца
нашег, као Срцезналац и Тајнозналац свих и свега (KaQбtoyvoootТJ~ xa'l KQvntoyvoootТJ~ twv
navtwv). И како правилно примећују тумачи канона, као што се не треба молити
"празнословећи као незнабошци, који мисле да ће за многе речи своје бити услише
ни" (Мт.6,7), тако не треба ни "нейри.мерено и неоgговарајуће и несвојсШ.вено Цркви"
певати, нити "сувишном разноврсношћу мелодија" (3онара), него певати боiобојаж
љиво и благобојазно, како Бог тражи од синова Израиља, Старога, и поготову Новога
Израиља, тј. од Цркве народа Свога, деце Своје, браће Христове, Духоношене и
Духовођене и Духопевајуће. - У Српској Цркви су данас не мали проблем хорови,
~који, по нама, двоструко греше против овог Св. Канона: 1. собом истискују нароg
Божји (остављајући га пасивним, јер се "дијалог" води између Олтара и високо подигнуте
негде изнад народа хорске галерије);
2. јер певају тако (као у некој "скали" миланској
или оперској) да они постају центар Цркве и Литургијског сабрања, којима је све
подређено, па и Литургијска раgња (а Лш-оvQуСа је пре свега Hapogno-geлo). Тзв. "духовна
музика", коју наши хорови певају, не разликује Храм као Небоземни йросШ.ор и
Лиillypiиjy као свешш.еновреме и свешш.енораgњу, од позоришних, оперских или којих
све не бина и трибина. Једном речју, крајње је време да се у нашим Црквама/Хра
мовима пева и псалмопоје лиш.урiијски, а не хорски, евхарисш.ијски, а не оперски,
саборна, а не концертно, итд. итсл.
эзЈ Ево доказа против оних који кажу да Св. Канони нису савремени, него су за
старели. Колико само овај Св. Канон погађа и данашње нереде око Св. Цркава, па
и Манастира, о Празницима и Славама: кад су Црквене авлије или манастирске
препуне шатри са кухињама, кафанским столовима, ресторанима, музиком! И
све то да би се трговало и зарађивала! Свеједно да ли то ради сама Црквена/Мана
стирска управа, или издаје под закуп другим трговцима! Канон не каже да побожни
народ не треба код Цркве или Манастира угостити, него да не треба крчме и Шрiовине
правити у "Светим дворовима" Господљим. И цитира пример гњева Христовог
према "мењачима новца и трговцима у Дому Оца мога" (Јн.2,16). Валсамон наводи
како су Цариградски Патријарси забрањивали мењачнице новца (тј. столове за
уситњење крупнијег новца, са узимањем процената) и продају хлебова и воћа далеко
шире од дворишта Свете Софије, па су се неки бунили, говорећи да се канон односи
само на йрийраШ.е тог великог Храма (а има их три), на што он одговора: да то ни
обичном хришћанину не би пало на памет, јер је нечестиво (cюEP€otatov).- Данас се
треба запитатИ: да ли је сагласно овом Св. Канону, а очигледно да није, да у самом
183
Канон 77.
/Да се клирици и монаси не купају са женама у јавним купатилима/
Да не треба свештенослужитељи, или клирици, или подви

жници (=.монаси) да се купају у купатилу заједно са женама;
нити ико од лаика хришћана, јер је то прва осуда од стране не
знабожаца. Ако се ко у томе затече, ако је клирик, нека буде
свргнут; а ако је лаик, нека буде одлучен. 94 ) (лаодик.зо)
Канон 78.
/Да се припремани за Крштеље поучавају вери/
Да требају просвећивани (=новокршillавани) да веру (Цркве) изу

чавају, и петога дана (сваке) седмице о томе да дају одговоре
епископу или презвитерима. 95 ) (IBac.2,14; Трул.96; лаод.19,45-47)
Храму, при улазу или и дубље, постављају продавнице ("тезге") свећа, иконица,
крстића, кљига? Знамо да ће нас за ово "трговци" критиковати, али је заиста
много неукусно, и неумесно, што то бива скоро редовно и нормално, а нити је у
реду, нити нормално, нити канонски. А тек ако се потегне питаље несувисле продаје
велике количине парафинских свећа, само ради бедне зараде, уместо да се народ
научи, а свештенство постара, да се пале маље воmтане свеhе, макар биле и дебљи
не једне оловке, па да и Храмови буду благомирисни од благоухаља воска, и да
верни схвате да паљеље свећа није у количини, него у побожности; и у Литургији,
а не без везе са Светом Тајном и љеним свештенодогађаљем, и освећељем усрдним
учешhем у љој. Свеће и љихово паљеље је потребно, и Богу и Светима угодно, али
није важније од молитвеног учешћа у свештенорадљи Тајне Христове.
94
) Овај канон понавља дословно 30. канон Лаодикијског Помесног Сабора, који
међутим, како примећује Зонара, не одређује никакву епитимију, па га је веров.
зато Трулски Сабор поновио и за толико проширио. Валсамон запажа разликоваље
у канону: свештених лица, клирика, лаика и монаха (сматрајући то правилним и го
ворећи да је разлика између свештених лица и клирика: хиротонија у Олтару првих, и хи
ротесија других ван Олтара, али греши кад у прва свештена-рукополагана лица убраја:
епископе, свештенике, ђаконе, ипођаконе!)- Шта рећи о примени овог канона данас,
кад на хиљаде и хиљаде хришћана, међу љима и свештеника и клирика (за монахе
још није чувено), и још више лаика, одлазе на море и купају се сви заједно, полунаги
или и наги!? И није у питаљу купаље ради чистоће! Него снобовска поводљивост.
95
) И овај канон дословно понаља 46. канон Лаодикијски. Ово значи да су и у време
Трулског Сабора недовољно поучавали новокрштаване, а то је и данас једна од
слабости и немарности свештенства (за што су криви и епископи, који не контролишу
катихизацију, како канон налаже). Поготову што у наше време има доста одраслих
за Крштеље, за које свештеници нити довољно припреме новокрштаванога: да
научи основне истине и тајне вере (не само Симовл вере напамет!) и живота, савесног
православноцрквеног понашаља и делаља; нити Крштеље обављају како треба, у
склопу Св. Литургије: да би крштени учествовао у Заједници Цркве и причестио
се Евхаристијског Тела и Крви Христа Богочовека, Прворођенога међу многом
браћом (Рм.8,29). Тај дупли пропуст се касније обично не надокнађује, иако, по Св.
Кирилу Јерусалимском и Св. Оцима, катихизација- мистагошка=светотајинска
- треба да се настави и после Св. Крштеља. Ипак, радосно је било видети у наше
дане у нашим Црквама и Манастирима саборна Крштеља: у мору, рекама, извори
ма, фонтанама, крстионицама (макар и од буради)! И потом: Причеmhе свих.
184
Канон 79.
/0 онима што после Недеље Рођеља Христовог
чине тзв. бабине Богородици/
Исповедајући Божанствени Пород (Христа) из Дјеве без по
рођајних болова, као што је и без семена (мужевљевог) настао, и
то проповедајући свему стаду (Христовом), подвргавамо исправ
љању оне који, из незнаља, чине нешто што не треба да чине.
Отуда, пошто неки, после дана Светога Рођеља Христа Бога
нашега, приређују пецива од пшеничног брашна и њих међу
собом деле, под изговором тобоже у част порођајних болова
Пречисте Дјево-Мајке (ПagЭevo~-t1l·юgo~=д-tEiњ• МАтЕрЕ), одређујемо да
верни ништа такво не чине. Јер то није част Дјеви, Која је над
умно и неизрециво родила телом Несместивог Логоса, да се
Њезин неизрециви Пород одређује и представља по обичним
нашим (порођајима). Ако ли се ко од сада затече да тако нешто
чини, ако је клирик, нека буде свргнут; а ако је лаик, нека бу
де одлучен. 96)
Канон 80.
/0 неизостајању из Цркве током три Недеље/
Ако неки епископ или презвитер или ђакон, или који при
пада клиру, или лаик, немајући никакву тежу потребу или
нужну ствар да за дуже време отсуствује из своје Цркве, него
боравећи у (своме) граду не дође у три Недељна дана током три
седмице заједно на Сабрање (=Литургију у Цркви), ако је клирик,
нека буде свргнут а ако је лаик, нека буде удаљен од општења
(xotvwvCar;=Пpuчeшћa). 97 ) (Ап.8,9; Трул.66; Ант.2; Capд.ll)
96
) И бесемено зачеће и безболно рођење Христа Господа од Пресвете Богородице
велика је и надумна тајна Богочовечанска. Простији свет, веров. побожне жене,
хтеле су да, сутрадан по Божићу, "прославе" бабин.е Св. Дјеве Богородице, на неки
обични људски-женски начин, па то овај канон забраљује, јер је Црква одредила
Други дан Божиће као Сабор Пресвете Богородице, када се у Цркви сви окупљамо
и песмама и богослужењем прослављамо Богородичин Божанствени Пород, који
је био без порођајних мука, без течења крви и осталих пратећих породиљских
болова и слабостИ и пропадљивост:й. Мада је Христос рођен из природне материце,
али, како је зачет силом Духа Божијега, а не семеном људским, тако је и рођен
безболно од Св. Свагдадјеве Марије, без повреде Њеног Богу од малена посвећеног
девства. (Неку јерес "Колириgиан.аца, који приносе Марији /Богородици/", помиње Св. Епифа
није /Пан.арион., 89/: како су у Арабији, Тракији и Скитији "неке жене украшавале један кре
ветац, или четвороуrаони сто, и неког значајног дана у години стављале хлеб, и узносиле га
у име Марије, и онда све јеле од њега", али не знамо да ли је овај обичај био тада престао).
97
) Овај н:ан.он. је цитиран (антиципиран) у 12. н:ан.он.у Сардичком, али, како правилно
запажа Валсамон (код тог канона), то је "изгледа био неписани закон, који се отпо
четка практиковао". Колику су важност и значај придавали хришћани, од самог
185
Канон 81.
/Да се Трисветој песми /"Cвefllu Боже"... / не додаје "Pacйeillu за нас"/
Пошто смо дознали да у неким местима у Трисветој песми,
у делу додатка, после речи: "Свети Бесмрillни", изговарају ово:
"Који си pacйeill за нас, йо.милуј нас", а то је, као туђе Православ
љу (ЕvаЕ~ЕСаr;,=Благочешћу), од пређашњих Светих Отаца одбачено
од ове песме, заједно са безаконим јеретиком који је новоувео
(xшvougy1]aavtL) те речи; 98 ) и ми, потврђујући оно што су пре Свети
Оци наши православно (ЕvаЕ~w~=благочесшиво) узаконили, предаје
мо анатеми оне који, после ове одредбе, буду примали да такву
почетка историје Цркве, присуству и учешћу свих верних у Сабрању Евхаристије=

=Литургије: епископа, свештеника, клирика и лаика, као чланова Заједнице Цр
кве=Тела Христовог, види се по опису који даје Св. Јустин Мученик (половином 2.
века, у својој I Айологији,65-67): где каже да "у Недељу бива свих који бораве у градови
ма и селима заједничко окупљаље (n:av-.:юv xata л6Л.щ; fi aygou~ 11 Ev6vнov en't -.:о au-.:o ouvй.Euot;
yCvEtш) ... и свих заједничке молитве ... и причеmhе ( 11 Еtалч,Јщ) од Евхаристијских
дарова". Ако се зна да је тада било гоњење хришћана, и да су заједничка окупљања
на Литургију била погодна прилика римским властима да ухвате што више хриш
ћана, онда ј е јасно по коју цену су хришћани, доласком/присуством/учешћем у
Сабрањима Цркве, плаћали свој хришћаnс1Сu Цр1евепи идентитет. Истина, они су се
често склањали у катакомбе, подземна гробља и пећине, али нису одустајали од
видљиве припадности Заједници Цркве. (А то је много више него "славити Славу"
или отићи на Причешће "једном, или четири, пута" годишње!). Као појашњење овом ка
нону данас треба додати (јер онда се то подразумевало): да присуство на Сабрању Цр
кве, у Литургији, није било замисливо без Причешћа као учешћа у ойшfllењу, како
јасно говоре Св. Канони: Aйocflloлc1Cu 8-9; Anflluoxujc1Cu 2; Capguч1Cu 11; Трулс1еи 66. Јер
је права и главна казна била: бити удаљен од ойшfllења=од Причешћа!
98 ) Тај повоувеgени (букв. "изповачепи ")додатак Tpucвeflloj = Светотројичној йесми (иначе
библијског порекла, Ис.6,1-3) додао је јеретик монофизит Петар Гнафевс (=шШављач=кожар,

узурпатор Антиохијске катедре, у време цара Лава и 3инона, око 471-485). (Аристин то
погрешно приписује Павлу Самосатском, коју грешку Светосавско 3акопойравило изоставља).
Трисвета песма је иначе, по Црквеној историји (Св. Ј. Дамаскин, о вери, 54; о Трисвешом,
и Теофан, Хроника, год. 5930), уведена у богослужеље од Патријарха Цариградског
Св. Прокла (434-446) после чудесног откривеља исте од Анђела једном детету, и тако,
наравно без gogafll1Ca "Распети за нас", певана, и као такву је цитирају Источни
епископи на Халкидонском Сабору 451.г. (АСО 11,1,1,195). Интересантно је, међутим,
да Св. Јефрем, Патријарх Антиохијски (527-547.г.- код Фотија, Библиошека 228), каже
да су ту песму, са додатком "Pacйefllu за пас", на Истоку говорили као односећу се на
Христа, док су је, вели, у Византији и на Западу, без додатка, односили само на Св.
Тројицу. Нешто слично помињу и неки монаси код Св. Ј. Дамаскина, заАнастасија
Синаита, али Св. Дамаскин то енергично одбија, говорећи да треба "држати само
право Црквено Предање" о тој песми, и побија теолошку неумесност таквог додат
ка овој изразито Тријадолошкој песми. :Он чак иронично каже да је Петар Гнафевс
(=шшављач каже) ваљда хтео да ову песму "као неко платно или кожу ушfllави=йрейа
рира; као да је била "нечиста" па да је "oчucfllu"! У сваком случају, Трисвету песму
са афтартодокетским додатком: "Распети за нас", широко су користили јеретици
Монофизити (уз међусобна неслагања и претолмачења): после Петра Кожара, његов
следбеник Каландион (који је чак додавао, пре овог додатка, још и: "Хрисше, Царе!"),
Филоксен Мабушки, Севир Антиохијски и остали, које је анатемисао и Св. Шести
186
реч у Црквама, или на други начин, придодају Трисветој песми.

Ако је, пак, преступник овога (овде) одређенога свештено лице,
заповедамо да буде лишен свештеничког достојанства; а ако
је лаик или монах, да буде одлучен. 99 )
:Канон82.
/Да иконописци не сликају Јагње, него Лик Христов/
На неким сликама часних икона цртама је насликано Јаг

ље, на Које прстом показује Претеча, и Које је узето као знак
( t1жос;,=йраобраз) благодати, преднаговештавајући нам кроз (старо
заветни) Закон истинско Јагље- Христа Бога нашег. Али, иако
поштујемо старе праобразе и сенке, које су Цркви предане као
символи и предзнаци (саме) Истине, првенство (ипак) дајемо
Благодати и Истини (Јн.1,17), прихватајући исту за испуљеље
Закона. Да се, дакле, и уметношћу у бојама слика пред погледи
ма свију оно Савршено (to t€Лноv), одређујемо: да се од сада и на
иконама изображава, уместо старо(заветно)га јагљета, насликан
по човечијој природи лик Јагљета (Божијег) Које узима на Себе
грехе света- Христа Бога нашега (Јн.1,29), и кроз то, схватајући
висину смиреља Бога Слова, бивамо руковођени ка памћељу
(~-tv~~-t11v =сйомепу) живота Његовог у телу, и страдаља, и спасоносне
смрти, и отуда насталог искупљеља свету. 100 )
Васељенски (680-1) и сада овај Трулски Сабор (дакле: пре Св. Дамаскина) у овом канону,
који је на линији "пређашљих Св. Отаца, који су одбацили додатак овој песми".
99
) Валсамон се пита: како овај канон, ако је преступник љегов већ aнailleмucaн
(што обухвата све казне), говори о сврzнућу клирика или оgлучењу лаика? Сматра да
је то остављено расуђељу епископа: да прво примени свргнуће/одлучеље, па, ако
је преступник упоран, онда и анатему.
100
) Старозаветно Пасхално Јагље било је праобраз Господа Христа, на Кога је
Претече прстом указао на Јордану и рекао: "Гле, Јагље Божије Које узима на
Себе грехе света!" (Јн.1,29), и тако су Христа као Јагље сликали иконописци (постоје
такве слике-фреске у катакомбама /2-4. век/, и мозаици из времена Јустинијана /6. век/). Трул
ски Оци сада одређују да се слика, уместо праобраза, сам Лик Христов. Валсамон
на основу тога сматра да: не треба у Црквама пуштати голуба као символ Св. Ду
ха (то и сада на Освећењу воде на Јордану неки чине), нити палити свећу уместо Витле
јемске звезде, нити представљати Рођеље Христово као мало дете на постељи.
Ово са представом пећине и детета (као лутке) Римокатолици су направили у Јасли
цама у Вителејму (део Св. Пећине који припада њима), а и по својим храмовима; а
примећује се да негде и Православни то представљају, тј. имитирају.
187
Канон 83.
/Да се Света Евхаристија не даје мртвим телима/
Нико нека не даје Евхаристију (=Причешће) телима оних који

умиру. Јер је написано: "УЗ:мийlе, jeguйle" (Мт.26,26), а тела мртвих
• 101)
Не МОгу НИ уЗИМаТИ, НИ јеСТИ. (IВас.13; Карт.7,18; Григ.Нис.2,5; Тим.Алек.3,16)
Канон 84.
/Да треба крштавати децу кад није познато да ли су крштена/
Следујући канонским одлукама Отаца (Картагенских, канон

12), одређујемо и у погледу мале деце: "Кад год се не нађу поуз
дани сведоци, који говоре да су она (=gеца) несумњиво крштена,
а она сама због узраста нису кадра одговорити да ли им је Тај
нодејство (=Кршшење) дато, треба их без икакве сметње крстити,
да не би таква неизвестност њих лишила очишћења таквом
Светињом" .102) (Ап.49,50; пвас.7; Карт.45,48,72,110; Вас.Вел.1,91)
Канон 85.
/Да пред три сведока робови добијају слободу/
Светописамски смо примили да "йреg gва или йlри cвegmca

свака се реч йоillврђује" (Мт.18,16). Одређујемо, зато: да робови, који
бивају ослобађани од стране својих господара, имају добити
такву част (слободе) пред три сведока, који ће својим прису-
101
) Кан..он.. понавља део 18. кан..он..а :Картагенског. Валсамон наводи, и оправдава (!):
"ставити архијерејима по смрти Свети Артос у руке и тако сахраљивати ... ради
одгоњења демона, и да се њиме снабде за небо онај који је удостојен великог и
апостолског зваља" (PG 137,793). Мислимо да су и у канону, и код Валсамона, на
ведени мало чудни обичаји били само локалног и временског карактера. Сасвим
је друга ствар одлука 13. кан..он..а I Васељенског Сабора: да се на смрт болесни при
чешћују (али док су још живи).
102
) Кан..он.. понавља дословно 72. кан..он.. :Картагенског Сабора. Да децу, кад се не зна
сигурно да ли су крштена, треба обавезно крштавати, многи Оци и Сабори говоре
(и Св. Фотије, Писмо 18,3), мада Валсамон с разлогом наводи и спорење око тога. Ово
питаље је нарочито искрсавало приликом најезда варвара и са доласком Ислама,
када је било честих случај ева заробљаваља деце, или пак ослобађаља заробљене
деце. Канон јасно каже да у спорном случају, кад се не зна, децу треба крштавати
"да неизвесност не лиши децу очишћења Св. :Крштењем". Валсамон још наводи
да је у његово време, за Патријарха Луке (Хрисоверга: 1156-69), долазило доста Агар
јана (=муслимана) тражећи да им свештеници крсте децу, јер су им деца била болесна
("бивало је код Агарјана да им деца демонијају, и смрде на псе, ако се не крсте од хришћана"
- PG 137,796), али Патријарх и Синод нису пристали, јер ти муслимани нису испоља
вали добру вољу да се крсте као хришћани, него су то хтели само као лек ради те
лесног лечења деце. За неку децу су ти муслимани говорили да су им мајке право
славне, али им нису поверовали без сведока (тамо). Међутим, Св. Фотије (Писмо
18,3) сматра да и такву .м.усЈШ:ман..ску децу треба крштавати, јер "макар неко и не
завршио добром, треба већма започети добро" (PG 102,780).
188
ством дати потврду (to хvgог;=зан:онишосш) ослобођељу, и собом за

сведочити веродостојност учињеног. 103 ) (Ап.75/82; IBac.2; IVBac.4;
Гангр.З; Карт.64,82,129,131,132; Вас.Вел.40,42; Теоф.Алек.9)
Канон 86.
/0 забрани држања душегубних јавних кућа/
За оне, који, на пропаст душа, окупљају и држе блуднице,

одређујемо: ако су клирици, да буду одлучени [и свргнути] (<'хсроgС
~ю.эш (xat ха~аLQЕtа~щ=рашчuњениЈ); а акО СУ ЛаиЦИ, Да буду ОДЛучеНИ
(од општења=Причешћа). 104 ) (Ап.25; Неок.l; Вас.Вел.3,9,32,51,59,70)
Канон 87:
/0 ненапуштању свога супруга или супруге/
"Која остави свога мужа, ако пође другоме, прељубница је",

по Светом и Божанственом Василију (канон 9), који је ово добро
навео из пророштва Јеремијиног (3,1): "Ако йосйlане жена gpyzoгa
JVLyжa, нека се JVLyжy cвoJVLe не враћа, него уйрљана нека се йрља"; и опет:
"Који иJVLa йрељубницу, безуЈVLан је и нечасйlив" (Приче 18,23). Дакле, "ако
се покаже да је (жена) без разлога отишла од мужа, он је досто-
103
) Према 3онари, грађански закони су тражили да стварно ослобађаље једног
роба буде посведочено сведоцима, па је тражено некада по 5 или више сведока,
што је канон, сходно Св. Писму, свео на 3 сведока. А све то је чиљено да не буде
непожељних последица ако неко то ослобађаље оспорава, јер "слобода се од закона
и канона уважава више од свега другога", додаје Валсамон, који даље наводи
царске законе, по којима је ово посведочеље било потребно нарочито због брака
бивших робова, да би се могли венчати, мада су господари хришћани били обавез
ни да св.оје крштене робове и венчавају (иначе су "могли изгубити своју oюл:ottCav /;zo-
caogapeњe/ над љима" PG 137,804АВ), да они не би били лишени својих хришћанских
права у вери и Светим Тајнама. Изгледа да су робови били махом странци, па је
посведочеље било потребно да би постали пуноправни грађани царства. (В. Айосшол
ске капопе 18. и 82. и пайомепе тамо).
104
) Бројни стари ркпс. немају [и cвpzнyillи], тј. рашчињени, али га други имају, као
и 3онара, Пиgалион, Luvтay~-ta (=Милаш), Фttба.~. 3онара каже дословно: "Наређује се
свргнути их и истовремено оgлучиши, што је заиста ретко наћи. Јер се клирицима,
уместо сваке друге казне, најчешће као довољно одређује свргнуће=рашчиљеље"
(PG 137,805). Таква је, само једна, казна у канонима 25. Апостолском и 3. Св. Василија
(где се вели: за један преступ не кажљава се два пута, в. тамо пайомепу). Вероватно је ова
разлика у рукописима (изворни текст канона не знамо) дошла од колебаља између
једне казне за лични блуg (канони
25. Ай. и з. Вас. Вел.) и овог вишеструког преступа:
окупљаља и држаља (чак: пеговања: t?щ~€q:юvtщ) блудница и блудилишта, који је, као
организоваље и подвођеље, бар двоструко већи грех, јер упропашћује многе душе
и блудница и блудника, па и казна треба да је двострука. Иначе, држаље блудница
и блудилишта (=јавних кућа, чији се власници зову л:ogvo~oaxo( ;блуgочобапи) било је забра
љено и државним, грађанским законима. - Данас је ово зло прешло сваку меру,
нажалост и у "православним" земљама, и постало трговина телима и душама. Ту
спадају и они што шире порнографију на филму, касети, штампи, Интернету.
189
јан снисхођења, а жена епитимија; а снисхођење је њему - у

давању ОПШТеЊа У ЦрКВИ" (Л:QО~ tO XOLVWVELV tft 'ЕхХА'У}<Јtџ=къ. OSЬ.ЦJENNIO
ЦЕрккн) (Василијев канон35). "Онај пак који остави законито му сје
дињену жену, и доведе другу, по изреци Господњој (Лк.16,18),
подлеже осуди за прељубу. Канонски је установљено од Отаца
наших да такви годину дана плачу, две године слушају (Св.
Писмо), три године припадају (тражећи опроштај), и (тек) седме
године стоје са вернима, и тако се удостојавају Приношења
( =Причешћа), ако се са сузама покају" (Св. Василије, канон 77). 105)
(Ап.48; Трул.93,98; Анк.20; Карт.102;
Вас. Вел.9,21,31,35-37 ,46,48, 77,80; Тим. Алек.15)
Канон 88.
/Да се живинче не уводи у Храм, осим велике нужде на путу/
Нико да не уводи никакву животињу унутар Светога Хра

ма, осим ако неки путник, принуђен великом нуждом, немајући
куће и гостионице, заноћи у таквом Храму. Јер, кад се не би
животиња увела унутра, бива да она и пропадне, а он, изгубив
ши животињу и не могући зато продужити пут, изложи се
опасности смрти. Ј е р смо научени да "субота је йосйlала pagu
човека" (Мт.2,27), тако да у свему треба (већма) претпоставити спа
сење и нестрадање човека. 106 ) Ако се, пак, који затече да, према
реченоме, без потребе уводи животињу у Храм, ако је клирик
нека се свргне; а ако је лаик, нека буде одлучен. (лаод.28;
Трул. 74, 76,97)
105
) Као што се види н:апоп је уствари састављен од 9. и 35. и 77. н:апопа Св. Василија
Великог, који је опет узео то правило покајничке епитимије од претходних Отаца.
- Код Јевреја у Старом Завету било је дозвољену мужу да лако отпусти жену, али
је Христос изједначио жену са мужем и само је разлог арељубе признао као разлог
отпуштаља жене (Мт.19,9-10). Канон оставља могућност да жена напусти мужа и с
неким основаним разлогом, зато каже "ако је без разлога (аЛОуw~=вЕз кtшы) отишла".
Зонара помиље неке разлоге: претерано огорчавана, злостављана и др., у ком слу
чају и муж подлеже епитимији, јер је узрочник љеног одласка, тј. развода. (В. ка
ноне Св. Василија и др. наведене испод овог канона. Иначе се бројни Св. Канони баве питањем
брака).- За крај н:апопа Валсамон лепо примећује: "Запази како Оци свуда траже
чисто покајаље за душевне грехе, и зато су оставили локалним епископима (канон
102) да повећавају или смаљују епитимије према усрђу кажљенога".
106
) Треба добро запамтити ове речи Христове и Светих Отаца: да је "субота постала
ради човека, а не човек ради суботе", и "у свему треба већма претпоставити спасеље
и безбедност (ал6..Эна.v=несi11раgање) човека". Валсамон додаје да се н:апоп свакако од
носи и на птице: голубове, препелице, кокоши, које такође не треба уводити/пушта
ти у Храм. Дирљив је човекољубиви став Светих Отаца према невољама и човека
и животиље. "Праведник милује и животиље" (Прем.Сол.12,10).
190
Канон 89.
!У који час престаје пост Велике Суботе/
Верни, који дане спасоноснога Страдања (Господљег) сврша

вају (=upoвoge) у посту и молитви и сакрушењу срца, треба да
завршују пост око поноћи [Велике] Суботе, јер од Божанствених
Јеванђелиста Матеј и Лука, први речима: "По вечеру субоtllном((
(Мт.28,1), а други речима: "Врло рано" (Лк.24,1)- означујунамдубоку
НОћ. 107 ) (An.51,53,66; IVBac.16; Трул.13,55; Анк.14; Гангр.18,21; Лаод.29,49,51; Дион.Алек.l)
Канон 90.
/Да не треба у Недељу клечати/ 108 )
Канонски смо примили од Богоносних Отаца наших (Никеј
ских, канон 20) да не треба клечати у Недеље, одајући тиме част
Васкрсељу Христовом. Да, дакле, не останемо у незнању јасног
о томе закључка, објављујемо вернима: да од Суботе, после ве
черњега уласка свештеника у Олтар, по важећем обичају, нико
(више) не клечи до следеће вечери у Недељу, у којој, после ула
ска (=Малог вхоgа) на Вечерњи, опет почињемо клечати, и тако
узносимо молитве Господу. Јер, сматрајући ноћ после Суботе
претечом Васкрсења Спаситеља нашега, од тада духовно започи
њемо химне, из мрака у светлост завршујући празник, тако да
отада свецелу ноћ и дан славимо Васкрсење. (Ап.вв; 1вас.2о; Трул.66;
Гангр.18; Лаод.29; Петр.Алек.15;
Вас.Вел.91; Теоф.Алек.l)
107
> В. канон 1. Дионисија Александријског. 3онара примећује да канон говори о
провођељу дана Пасхалног Страдаља Господљег "у посту, молитви и скрушеносши
срца", наглашавајући да то значи да пост и скрушеност не буду лицемерни, на
спољашљи показ, него искрено и дубоко go срца. (Уnућује на Св. ДионисијаАлександриј
ског и љегов 1. ~еапоп). Што се тиче престанка поста у поноћ Велике Суботе, треба
знати да се има у виду свршавање Крштеља и Пасхалне Литургије (Св. Василија),
са васкрсним песмама и васкрсним Јеванђељем, касно навече у Велику Суботу,
те се онда причешћени могу распостити од поноћи, осим ако ће учествовати и
причестити се тек на раној Васкршљој Литургији. Подсећамо поједине "зилоте"
поста: да је само Велика Субота у току целе године поена, све остале Суботе су са
уљем, итд. (в. ~eanon 66. Апостолски и др.). Тиме светопредањски поштујемо Суботу (а
не као Латини, који посте у Суботу, што Трулски 55. ~eanon осуђује).
108
> Овај канон тумачи 20. канон Никејски и 15. канон Св. Петра Александријског.
3онара потсећа и на 91. канон Св. Василија, који сви говоре о неклечаљу Недељом
и током читаве Св. Педесетнице. Св. Епифаније (Панариоп, поговор, 22) сведочи да се
током целе Педесетнице (од Ускрса до Духовдана) није клечало, а ни постило.
191
Канон 91.
/0 епитимијама за намерне побачаје/
Оне (особе) које дају лекове за побачај, и оне које узимају

плодоубиствене (Et-tf3Qюxt6va=eмбpuoцugne) отрове, подвргавамо епи
тимији За убице. 109 ) (Ап.65; Анк.21-23; Вас.Вел.2,8; Гр.Нис.5; Атан.Вел.l)
Канонf!2~?
/0 отима.Њужепских ради брака/
"За отмичаре жена, под изговором супружанства, или суде
онике (у томе), или сагласне са отмичарима, одреди Свети Сабор
(Халкиgопски27): ако су клирици, да буду збачени са свога степена;
а ако су ЛаиЦИ, да буду анатеМИСанИ" .но) (Ап.67; IVBac.27; Анкир.ll;
Вас. Вел.22,30,42-43)
Канон 93.
/Жена која се уда пре увереља о смрти мужа, прељубница је/
Жена којој је муж отишао на пут и задуго је непознат (=ne

јавља се), те она, пре но што се увери о смрти љеговој, уда се за
другога- чини прељубу. Под исти разлог (=cyg) потпадају и
жене војника, које се удају пошто се мужеви не јављају, као и
оне које, кад им је муж на (дужем) путу, не дочекају повратак
(његов). Али, неко снисхођеље овде може бити, кад је већа прет
поставка да је муж умро. Она пак (жена), која се по незнаљу
удала за (мужа) привремено напуштенога од жене, па затим
буде отпуштена од истога, јер му се прва жена вратила, пала
је у блудочинство, али по незнаљу; брак јој се, дакле, неће за
бранити, мада је боље ако тако (неудата) остане. Међутим, ако
се после неког времена војник врати, чија се жена, због љеговог
дугог одсуства, удала за друго_г човека, тај (војник), ако хоће,
нека узме опет своју жену, дајући јој опроштај због незнаља,
(као) и ономе (човеку праштајући) који се другим браком са љом
ОЖеНИО. 111) (Вас. Вел.11,31,36,46)
109
) Из овог н;анона је јасно да Св. Оци сматрају е.мбрион=зачейlо geйle као људско
биће, и убијаље зачетог плода осуђују исто као убиство човека, људског боголиког
бића. Епитимије за то су: 10 година одлучења од Причешћа (Анкирски 21 н:апоп, Св.
Василија 2 н:апоп).
но) Канон дословно понавља 27. н;анон Халкидонског Сабора (в. пааомепу тамо). Сви
тумачи канона се слажу: да отмицу женске ради брака кажљавају и цивилни за
кони. (В. н:апоп 67. Апостолски и 22. н:апоп Св. Василија). За анайlе.му в. найо.мену 7. код 1. н;а
нона 11 Васељенског Сабора.
ш) Канон садржи и понавља н;аноне 31, 36 и 46. Св. Василија.
192
·:·КАНОНИ ПЕТОШЕСТОI' ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
Канон 94:)
/0 онима који се заклиљу :незнабожачким заклетвама/
Оне који се заклиљу незнабошким заклетвама, канон под
вргава епитимијама; зато ми таквима одређујемо одлучење
(од Причешћа). 112 ) (Ап.25; Вас.Вел.10,17,28,29,64,81,82)
Канон 95.
/Како треба примати повратнике из јерес:й:/ 113 )
Оне који се од јеретика обраћају Православљу и уделу спа
саваних (tfl ~EgC6t t&v aq:>~o~Ev(l)v), примамо по следећем поретку и
обичају: Аријанце и Македонијанце и Новацијане, који себе
називају Kaillapu.мa и Леви.ма, и Четрнаест(однев)нике, то јест
Teillpaguille, и Аполинаријевце, -пошто (лично) даду писмену
изјаву (Л.t~€Л.Л.оv~=нАnис"ннн;) и анатемишу сваку јерес која не учи
како учи Света Божија Католичанска (=Православна) и Апостол
ска Црква, - примамо запечаћујући их, то јест најпре помазују
ћи Светим Миром чело и очи и ноздрве и уста и уши, и запеча
ћујући их, говоримо: "Пeчaill gapa Духа Свешога!"
А односно Павлијанисillа, који затим прибегоше Католичан
ској Цркви, одредба је донета: да се они свакако изнова кршта-
ш) Канон понавља делом 81. канон Св. Василија. 3онара примећује: сваки јелински,
пагански обичај је хришћанима забраљен, па отуда и заклињања паганска. Позна
то је, међутим, да су хришћани неке јелинске и др. обичаје примали, али пошто
их претходно очисте од паганских, незнабожачких елемената, којима су они били
укључени у религиозни контекст незнабоштва и многобоштва. Има, наравно, оп
штих, свечовечанских обичаја, који се могу разноразно примељивати, употреб
љавати, или злоупотребљавати. Није све у обичајима "паганско", него за све људ
ско треба благослов Бога Живога и Истинитога (1Тим.4,4-5).
нзЈ Овај 95. канон понавља и допуњује 7. канон П Васељенског Сабора (в. тамо
найомену) и 19. канон I Васељенског Сабора (в.найомену), а делом и 1. канон Св. Василија,
са другим случајевима новијих јеретика, тј. оних који су осуђени III и IV Васељен
ским Саборима. (У неким ркпс. додати су код Новацијана и Саватијавци, узети из 7. канона
П Васељенског Сабора, в. нааомену тамо). Павлинисйlи и Савелијанци су слични, јер
потичу од Павла Самосатског и Савелија, јеретика Монархијаниста, који су пори
цали Свету Тројицу, говорећи да се један исти Бог јављао само под три форме (мо
gалисши- Савелијанци) или као три силе (gинамисши -Павле Самосатски).- Несторијан
ци (осуђени на 3. Васељенском) и Евтихијанци (осуђени на 4. Васељенском), тј. Монофи
зити, које је, уз Евтиха, предводио Диоскор Александријски, и у 6. веку Севир
Антиохијски (отуда Севиријанци), ове две христолошке јереси, пошто не греше у вери
у Св. Тројицу (мада су неки Монофизити и ту грешили, тзв. illpuilleuillu), примају се не
Крштењем, него одрицањем од јереси и Светим Миром. Овај канон спомиње и
"Манихејце и Валентинијанце и Маркионисте", тј. старије јеретике Гносйlике (друга
двојица) и нешто млађе од њих gyaлucille Манихејце (од Манес-а), од којих Валенйlини
јанце Валсамон погрешно везује за време цара Валента (364-378) и идентификује
их да су то: "Богумили, то јест Масалијанци и Евхити и Ентузијасти", која јеретич
ка група је постојала у Валсамоново време (12. век), али и пре и после тог доба.
193
вају (аvа~аn't~юЭш=хрырАти отъ нАчмА). Евномијанце пак, који се јед

ним погљурељем крштавају; и Moнfllaнuctlle, који се овде нази
вају Фригима; и Савелијанце, који исповедају ujouatllopctllвo (uiona-
'toQCav=cunooчuncйlвo) и друге неке злочести чине, и све остале јере
си, јер овде их много има, особито долазећих из Галатске стра
не, све који од љих хоће да прибегну Православљу, примамо
као јелине (=незнабошце). И први дан их чинимо хришћанима,
други дан оглашенима, затим трећи дан вршимо им заклиља
(
ља =еzзорциз.ме=изгоњење gе.мона) уз трикратно дување у лице и уши;
и тако их поучавамо (у вери), и чинимо да дуже остају у Цркви
и слушају (Света) Писма, и тада их крштавамо. И (такође Гносшике)
Манихејце и Валенtllинијанце и Mapн:uoнuctlle, и оне долазеће из
сличних јереси, примамо као јелине (=незнабошце) и изнова
крштавам о.
А Hectllopujaнцu и Eвtlluxujaнцu и Севиријанци, и они из слич

них јересИ, треба да поднесу писмену изјаву (Лt~€ЛЛоu~=нАnисАни1Е)
и да анатемишу своју јерес, и (такође) Несторија и Евтиха и
Диоскора и Севира (Антиохијског), 113 а) и остале вође таквих јере
сИ, и оне који исто с љима верују, и све напред споменуте јере
си, и тако да примају Свето Причешће. 114)(IВас.8,19; пвас.1,7; лаод.7,8;
Карт.6,57,126; Вас.Вел.1,5,47)
Канон 96.
/Да муж не носи плетенице косе/
Који се кроз Крштеље обукоше у Христа (Гал.3,27), исповеди
ше да ће подражавати Његов живот у телу ('t1lv EV <IOQXL aU'tOU noЛt'tEtav
~-ttЈ.tааЭш=ижЕ къ ш\ъти IEro житию 0\{nодонитисА\). Зато, оне који умишље
ним плетеницама намештају кинђуреље косе на глави, на ште
ту оних што их гледају, те тако замамљују неутврђене душе,
лечимо (их) Отачки кроз одговарајућу епитимију, васпитавају
ћи их и учећи да живе целомудрено, те да, остављајући обману
и таштину материјалног, свагда преносе ум (свој навише) ка не
пропадљивом и блаженом животу, и да честито у страху (Бож-
нзаЈ О Севиру в. напред наао.мену 4. код

V Васељенског Сабора (стр. 124).
ш> Као што рекосмо и у Увоgу (стр. 17-18), мудрост и христољубиво човекољубље
Мајке Цркве, настојећи да јеретике и расколнике врати у Православље као једину
Богодану 3ајеgницу сйасења у Христу, као "ygeo сйасаваних" (како вели канон), прима
их на разне начине (а не одбија, као неразумни "зилоти"), и препознајући код неких
остатке Црквености, које су при отцепљењу изнели из Цркве, сагледава и признаје
на њима хришћанска обележја, која пријемом у Пуноћу jeguнcillвa Цркве, у пуну
xщvwvCa Св. Духа, исправља криво, лечи болесно, надопуљује недостајуће.
194
јем) имају понашање, и, колико је могуће, Богу се приближују

очишћељем кроз (Христоподобно) живљеље, и да већма унутраш
љег него ли спољашљег човека украшавају врлинама и добрим
и непорочним владаљем (lПетр.з,з-4), тако да у себи не носе ника
кав остатак ђавоље обмане. А ако неко поступа против овога
канона, нека буде одлучен (од Причешћа). 115 )
Кавон97.
/0 нерасудном борављењу са женом у Цркви/
За оне који, или станују са женом, или иначе нерасудно

Света Места претварају у обична (хоtvол:оюuvtt::~=сккь.рныtо '1Ћор&ц.вАm),
и са презрељем се односе према љима, и тако (с неуважењем) у
љима бораве, за љих заповедамо да се (такви) изагнају (чак) и
из места одређених у Чесним Храмовима за оглашене. Ако
неко ово не успоmтује, ако је клирик, нека буде свргнут; а ако
је лаик, нека буде одлучен. 116) (Ап.7з; Трул.74,76,97)
"Канон 98.
/0 неузимању женске заручене за другога/
Који ради брачне заједнице узме женску заручену другоме,
још док је заручник жив, нека подлегне осуди за прељубу. 117 )
(Анк.ll; Вас.Вел.22,69)
нsЈ Овај канон је изузетно правословавног подвижничког тоналитета, али писан

у духу не само монаха, него најпре првоврховних Апостола Петра и Павла (в.
Еф.3,16; 1Петр.3,3-4). Састављачи овог канона, и наравно његови законодавци, пројав
љују изразити хришћански, православни византијски дух, менталитет којим је
живела и дисала Православна Византија у својим најискренијим узлетима и опре
дељељима. Иначе 3онара, цитирајући старозаветну и новозаветну библијску забра
ну (Лев.19,27;1Кор.11,14), говори да су и у његово време (12. век) правили сличне
фризуре, бојили косу, подешавали или сасвим бријали браду, и разне друге изве
штачености (па и перике), па се чуди да их нико, ни Патријарх, ни архијереји, ни
монаси не опомињу, него су им чак и духовници! Нешто слично бива и данас.
116
) Канон не говори о сталном боравку (=живљењу) некога са супругом у Храму,
"јер је то најнечестивије, и не би Оцима ни на памет пало да се неко усуди на
такву безбожност" (Валсамон), него о становању у помоћним зградама око Храма
(које су у Византији често биле под једним или спојеним кровом, као нпр. у Поречу у Истри,
из времена Јустинијана), где су неки додавали и келије, кухиње или сличне призида
не одаје. Валсамон додаје да становање није дозвољиво чак ни онима који су има
ли извесна права у Храму или помоћним зградама (можда као ктитори или добротво
ри). Епитимија је била: удаљење за неко време из простора оглашених у Храму, а
упорнима - свргнуће/одлучење.
шЈ 3онара каже да је, по државним законима, и конкретно по НовеЈШ Алексија
Комнена (1081-1118), заручење сматрано као брак (мада се могло раскинути под изв.
условима, које детаљно наводи схолија у једном старом ркпс. цитирана у PG 137,853 nota), и
зато је узимање зарученице, док јој је жив њен заручник, сматрано прељубом.
195
Канон 99.
/0 Јерменима, који у Олтар доносе кувано месо/
Дознали смо да у Ј ерменс:кој земљи и ово бива: да неки

унутра, у Светим Олтарима, :комаде меса, с:кувавши (их), доносе,
и деле их, по јудејски (tоvьа·tх&~=жндокь.ск'Ъ•), :као приносе (=gарове)
свештеницима. Зато, чувајући чистоћу Цркве, одређујемо да
нико од свештеника не сме примати даване од доносиоца :кома
де меса, него нека се задовоље оним што доносилац благоизво
ли (дати), али да такав принос (=gap) буде изван Цр:кве. 118 ) Ако
ли неко не чини то тако, нека буде одлучен.
(Ап.З; Трул.32,33,56; Карт.37)
~~.,-~~-"_-
Канон 100)
/О неслика~у развратн~х слика/ 119 )
"Очи illвoje нека глеgају йраво", и "са сваком йажњом чувај срце
своје", заповеда Премудрост (Приче 4,23.25), јер телесна чула лако
уливају своје утиске у душу. Зато наређујемо: да се од сада ни
на :који начин не сликају слике, било на даскама или другачи
је представљене, :које заблуђују очи, и ум развраћају, и по:крећу
на распаљивање нечистих похота. Ако, пак, неко покуша то
чинити, нека буде одлучен (од Причешћа).
118
) :Код Јевреја су свештеницима давани делови од заклане жртве, па су Јермени
слично (наравно, не приносећи жртве) доносили месо и у Олтару кували(!) (ваљда у
неком "ђаконикону"), па делили свештеницима. :Како је у то време (7. век) део Јерме
није Византија повратила од Арапа, настојала је Црква да у том делу Јерменије
искорени неприхватљиви обичај као што је овај (в. и каноне 32-33 и 56), па зато канон,
тај заиста ружан обичај забраљује. За данас би требало нагласити онај део Св. :Ка
нона који говори да се свештеницима може, и треба, дати поклон (ср. 1Кор.9,13),
али не уносити то у Цркву/Храм, него давати изван Храма, док, нажалост, данас
бива да доносе свештеницима и клиру разне поклоне, пакете, храну и др. и све то
уносе у Храм, па и у Олтар, и тамо им уручују (а могли би, макар, да то остављају у
припрати, или још боље у Парохијском дому). Такође је ружно и неподобно Светињи
уносити кесе с новцем у Олтар, и разне друге торбе и ташне.
) Православна Византија је била друштво које је у јавном животу настојало
119
да се библијска, хришћанска наука и начин живота и понашаља, колико је могуће,

остварује. Томе су доприносили и Црквени канони и царски закони. Иако је било
одступаља, итекаквих, од тог идеала, ипак није неморал и разур јавно ширен и
пропагиран, како бива у наша разблудна и разљудна времена, доба бесавесног
рашчовечења и мушког и женског, и злочиначког раздетињења наивне и невине
деце и младежи. Овим каноно.м није "прогаљана уметност", јер бар велика византиј
ска уметност о томе сведочи, него је лепота и красота схватана не у духу "уметност
раДи уметности", већ у узвишеном преображају од нижег ка Вишем, од пролазног
ка Непролазном, од смртног ка Бесмртном, од баналног ка Светом, од епидермичке
лицидерске шминке ка продуховљеним Лепотама Царства Небеског. А да је по
штовано људско тело сведочи већ следећи Юl.канон.
196
-:·КАНОНИ ПЕТО ШЕСТОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:-
Ј~анои__10:1.
/Да лаици примају Св. llрИЧешће у руке, а не у посуде/ 120 Ј
Божанствени Апостол (Павле) велегласно назива Шело.м и
хра.мо.м Христовим човека створеног по слици Божијој (Еф.4,24;
1Кор.6,19). Налазећи се, дакле, изнад сваке чулне творевине, чо
век је спаситељним страдаљем (Христовим) удостојен небеског
достојанства те, једући и пијући Христа (у Св. Евхаристији=ЛиШур
гији); заувек се преображава(~-tЕ.Эаg~-t6~пш=nодоБнтьсА\) ка вечном живо
ту, освећујући душу и тело заједничарењем у Божанственој
благодати. Тако, који жели у време (Литургијс:ког) Сабрања да
се причести Пречистим Телом, и Причешћем једно са Њиме
постане, треба да руке састави у облику крста и тако приступа
и прима Причешће (,;t]v хоtvwvСаv=nрноБы.џЕннк:=зајеgништво) благода
ти.121) Јер оне који праве неке судове од злата или друге матери-
120
) Канон има у виду употребе неких, од скупоцених метала прављених сасуда
(малих посуда) да, уместо на руке, у љих примају Св. Причешће, што је, по Валсамо
ну, у почетку чиљено из побожности, а после из сујете богатих и имућних, који
су се тако самоистицали и били преферирани од човекоугодљивих клириюl. Свети
Оци у канону истичу неупоредиву узвишеност човека, "створеног по лику Божи
јем, и названога телом и храмом Христовим", и то достојанство људског тела,
конкретно овде руку, не може бити замељено никаквом материјом. А што се тиче
достојности за Св. Причешће, 3онара сасвим умесно вели: "Нико није истински
достојан Господљег Причешћа, него смо сви Његовом благодаћу удостојени, јер
смо благодаћу и спасени".
121
) Интересантно да у неким ркпс. уместо E'v :п:gо; auт6(v) !ainф/="jegno са Љиме буgе"
(=једно са Телом, или са Христом, што је исто), стоји: ха) ЁJ~,:rtgou.Эev аuтоi:Ј="и ilpeg Љиме
буgе!"- што је пре случај на, него намерна грешка, али која ослабљује дубину тек
ста, тј. уместо наглашаваља значаја Причешћа, описује начин приступа љему,
притом и језички и логички слаби смисао текста, зато што се начин приступа
верника Причешћу описује даље, а то је: да верник Причешће прима на руке "са
стављене (охТЈџ.атС~wv=намештене) у облику крста", тј. не прекрштене на грудима да
би Причешће примио директно у уста (јер онда цела тема канона пада у воду), него
руке стављене једну преко друге у виду крста (десна преко леве) и на руке прима
део Св. Агнеца, а затим пије из Св. Путира који држи свештеник. Синойсис канона,
и поготову Аристин у тумачељу тог синопсиса, нису јасни (мада синоасис подразумева
да верник сам својим устима узима Причешће стављено му на укрштене gланове). Валсамон
пак вернима свог времена (12. век), кад је већ уведено Причешће са кашичицом,
каже: "Немој се чудити ни питати за узрок због којег се у неким Цркавама даје
лаицима Свето Тело Христово (у уста), а не уручује им се (oiJx ЕухнgС~стш), сходно синойси
су канона, јер је то предала права вера и страх Божји и неподозрива побожност, а
не недостојност лаика". Тј. он сматра да је даваље Причешћа кашичицом дошло
не из сматрања лаика недостојнима, него из побожног страха Божијег (да се не деси
нешто непредвиђено). - У тексту канона, тако богатом богословски и еклисиолошки,
видан је утицај Теологије и Евхаристиологије Св. Ареопагита и Св. Максима, а и
развој светоотачког византијског богословља, посебно литургијског. Понављамо
израз: "јеgући и йијући Xpиcilla, заувек се йреображава ка вечном жuвoilly, освећујући gушу
и illeлo зајеgничарењем у Божансillвеној благоgаillи".
197
је, да, уместо у руку, у љих приме Божанствени Дар и (кроз то)
се удостоје Пречистог Причешћа, ми никако не одобравамо,
јер Божијој слици претпостављају бездушну и (човеку) потчи
љену материју. Ако се који (свештеник) затече да Пречиста При
чешће даје онима који такве судове подносе (=корисше), нека
(такав) буде одлучен, (као) и онај који их подноси (=корисши).
Канон 102.
/0 давању лека према врсти греха и расположењу грешника/ 122 )
Они који су од Бога добили власт дрешеља и везиваља (еписко
пи- мт.1s, 1s), треба да гледају на каквоћу греха и готовост онога
који је сагрешио, и тако да одговарајући лек примељују на
болест, да не би, употребљавајући у оба случаја несразмер
ност, болесник био лишен спасеља. Јер болест греха није проста,
122
Ј Овај завршни 102. канон представља резиме свих на Трулском Сабору донетих
и кодификованих Св. Канона, синтезу православне пастирске, терапевтичке Кано
нологије.- Аристин и остали канонисти умесно запажају да већ почетак канона
сав суд о епитимијама препушта епископу, који, имајући од Бога власт везиваља
и дрешеља (Мт.18,18), као духовни лекар, а не судија, располаже леком гледајући
на болест и на стаље болесника, те га лечи "било строжијим и горким, било мекшим
и блажим лековима" (нлн лю'Ј""kншнмнн трьnкымн, нлн tлАвЋншнмнн мекькымн выл1111 - превод
у Свешосавском 8аконойравилу ). Још је карактеристичнији и јаснији Валсамонов комен
тар, сав у духу овог Св. Канона: "И други Сабори су одредили локалнога епископа
(Никејски 12, Анкирски 5), који је од благодати Духа Светога добио благодат да везује
и дреши, да не пази увек на оно што су узаконили канони о епитимијама, неко
да их економише (=уређује) према лицима под епитимијама, тј. према љиховом
узрасту, према расположељима, према занимаљима, али и према каквоћи греха,
и тако да свакој болести даје одговарајућу терапију ... То је циљ овог канона (тј.
циљ је излечење), сасвим јасан и разумљив". Валсамон даље умесно објашљава завр
шетак канона, који је уствари узет из 3. канона Св. Василија: "На крају канон
одређује да треба да знамо и акривију и обичајносt11", па израз обичајносt11 (cruv~.Энa)
овде схвата као симйаf11ију (сruџ-л:а.Эна=саосећајност, састрадавање, самилост, и цитира
пример симйаillије Ап. Павла у 2Сол.3,11.15). "То је милост и симпатија, тј. обичајносf11, што
ће рећи обичај но аонашање ( тоu Е'.Эоu~) временом проверено и потврђено (праксом).
Канон, дакле, све сабира, и каже: да треба да знамо и акривију (=шачносш) канонских
епитимија и најсажаљивију обичајносш, и некад канонски лечити болести када
болесници прихватају епитимије, а некад лековима обичајности и симпатије (=са
жаљења), када су лечени болесници грубљи за примаље епитимија. Јер самој обичај
ности неће се нико противити. Томе слично заповеда и Велики Василије у 3. кано
ну" (PG 137,869-872). (В. у Дogaillкy канон 1. Св. Ј.Златоуста).- Из целог текста овог 93. Св.
Канона види се онај православни, да слободно кажемо, хоЈШсt11ички, икономијско
човекољубиви и спасоносни, а не јуридички и казуистички, приступ човеку палом
у грех, као болеснику допалом болести, који као такав потребује лечеље=спасеље
(попут онога што је недавно познати византолог :Кирил Манго закључио, проучавајући сред
љевековне монаmке болнице на Истоку: о холисшичком приступу болеснику у Византијским
Манастирима, а такав приступ је у медицини и данас веома цељен).
198
него различна и многоврсна и израста многе штетне огранке,
од којих се зло нашироко разлива и напредује, док се снагом

лекара не заустави. Зато онај који лекарску науку у Духу (Све
том) пројављује, најпре треба да (добро) размотри расположеље
грешника, и да ли он стреми ка здрављу, или, напротив, својим
поступцима призива против себе болест, и да гледа како се (бо
лесник) у међувремену стара о своме понашаљу, па, ако се лека
ру не противи и душевну рану прилаганим лековима не повећа
ва, тако онда да одмерава милосрђе по вредности. Јер Богу, и
ономе који је добио пастирску управу (iЈуr-Ј!оvСаv=руковођење, тј. епи
скопу), сваки је смисао (Л6уос;,=слов.о=разлог, циљ) 123) у томе: да се повра
ти залутала овца (Лк.15, 4) и змијом раљена (=oillpoвнo ујеgена) изле
чи, те нити падне низ урвине (=cillpмuнe) очајања, нити да попу
сти узду до животне распуштености и презривости, 124) него треба
свакако на један начин: било строгим и љућим лековима, било
блажим и кроткијим- зауставити обољеље (tov па~оuс;,=стрАсть=
=cillpagaњe, аашолоzију), и постарати се да рана зарасте, опробавајући
( =йроверавајући) плодове покајаља и мудро руководећи (olxovo11 ovvtL=
=съмотр&ЦЈюоvмоv=економишући) човека позванога ка Вишљој светло
сти.125) "Треба, дакле, да знамо обоје: и оно што је по строгом
123
) Пребогата грчка реч Ј..6ущ;=слоsо=разлог, арин.циа, с.м.исао, циљ, те.м.а, ареg.м.ет,
ствар ... тешко је преводива једном српском речју, поготову што је та реч- Лоiос
- једно од битних Имена Христових (Јн.1,1.14;17,14.17; 1Јн.1,1;2,14; Кол.1,5.25; Откр.19,13;
Јак.1,18.21; 1Петр.1,23). Основни смисао ове реченице овде је: да је сва брига духовних
лекара да се дође до плодова истинског покајаља, јер се само аокајање.м. обнавља
слобода боголиког људског бића (Св. Максим), јер је покајаљем почело, и увек из
нова почиље, Јеванђеље спасеља и живот вечни у Цркви и Царству Божијем, ко
је Царство истинског и човека достојног живота почиље Црквом још у овом свету
и животу. Покајаље, уз помоћ Божје блаzоgати=љубави једини је ненасилни начин
исправљаља (=самоисйрављања) човека а да он остане слобоgан.=боzолик, тј. да буде ис
тински човек.
124
) Израз :n:go~ "tfJV 1:o'U ~(ov E"xЛvo(v 1:10 xa't xa"taq>QOV'Y]Otv=къ осл.:шЋн11ю ж11т11.њ 11 npЋosttДЋttl1.њ,
може се превести: go расйуштен.ости и йрезривости у животу (=у начину живљења и йонаша
ња). Смисао је јасан: попуштаље у лечељу болесника, тј. овде грешника као духов
ног болесника, може довести до раскалашности и развратн.ости, до подршке преступ
ности и презреља сваке вредности здравља/морала, тј. до очајаља и пропасти. Зато
и велика, неумерена снисходљивост и попустљивост може одмоћи излечељу, те
навести грешника да не схвати пагубност греха и олако га понови. (В. у Доgашку
канон-питаље 11. Николе Патријарха). Основно је, као и код телесног лечеља: да се
грешнику подржи воља за исйрављање.м. живота, као код болесника: воља за животом..
У томе је више од пола лека и лечеља.
125
) И ова реченица овог Св. Канона показује велику мудрост и Црквено духовно
искуство Светих Отаца, који на богоподобан начин приступају човеку грешнику,
као боголиком бићу достојном љубави и милосрђа, коме је саасење (aw-и1QCa од афо~=
=зgрав, чишав, у gобром cillaњy; скоро истоветно са библијским: шалОм =зgравље, мир, цeлoвиillocill)
199
правилу (ta -т;f}r; axgt~Efщ=йo акривији), и оно што је по обичају (-т;а -т;f}r;
аvvч~ЕСщ=онъ.•чАю); а у погледу оних који не прихватају крајност,
треба следити предано м обрасцу", као што нас учи Свети Васи
лије (канон 3). (IBac.12; Анк.2,5,7; Атан.Вел.,Посл.Руфин.;
Вас. Вел.2,3, 74, 75,84,85; Григ. Нис.4,5, 7,8)
Св. Седми Васељенски Сабор

(фреска у Ман. Хиландару, испред Трпезарије, 18. век)
највеће достојанство, и за то достојанство они се човекољубиво, христоподобно

труде и боре (тј. аоgвизавају) и старају. Интересантно је 3онарино тумачење израза
"Вишња свеШлон.осн.осШ (t~v avw Л.a~л:gocpog(av ="а Небес"ој cвeillлocillu)": "Вишњом свеШлон.осн.о
шћу Божански Оци назваше Царство Небеско, тј. пре свега другог због обасјања
(Е'Л.Л.а~Чn<;) које зрачи из Божанске Природе, и због савршенијег схватања и поимања
(<о vorjaш п:Л.щh<Еgоv)" (PG 137,873). Из 3онариних речи види се да је и у Св. Канонима са
држано Православно исихастичко, Благодатно-светлосно искуство и схватање,
које није агностичко, али није ни обично рационалистичко, него је Логосно и Ду
хоносно познање и доживљавање зgравосши, целовиШосши (=интегритета) човека, а
то и јесте сйасење у Христу Богочовеку. - Цитирани на крају з. кан.он. Св. Василија
(како га већ спомиље и Валсамон) показује однос акривије и икон.омије (која је овде на
звана обичајношћу, тј. Светим Преgањем у Цркви).
Свети СЕДМИ ВАСЕЉЕНСКИ Сабор
·=· ·:· ·=·

СЕДМИ Васељенски САБОР (787.г.)
«А Свети и Васељенски Седми Сабор (787.г.) у Никеји, :која је ми

трополија Витиније, и :која је и у старини била судска дворана право
славних догмата, њу је (овај) Сабор показао :као судиште (хgtтl)gtоv=крите
ријум) Благочешћа (=Православља). Сабор је проширен до мноштва 367
(чланова) Свештених Мужева (=Отаца). А :као чиноначални:ке и прво
стојатеље њихове свештене и велике војске, истакао је: Тарасија
(784-806), чувенога међу Архијерејима Божијим- он беше божанствен
и свеодличан муж и, :као ико други, достојан ру:ководитељ Јерархиј
с:ке управе Царс:кога града (=Цариграgа); и такође Петра, најпобожнијег
презвитера Свете Римске Цркве, и другога Петра, и њега презвитера
и игумана тамошњег манастира Светога Саве (у Риму), :који су (заједно)
делили место Апостолс:ке :катедре (Рима), чије је тада Архијерејс:ко
достојанство у:крашавао Адријан (I, 771-795). Са њима (Сабор је имао) и
Јована и Тому, људе познате по монаш:ком живљењу и блистајуће
свештеничком чашћу, и местобљуститеље (= ареgставнике) све Источне
области Апостолских и Великих Престола, и имајуће првенства Архи
јереја, велим (Патријараха) Аполинарија и Теодорита и Илије, од :ко
јих први је Але:ксандријс:ки, а други Антиохијс:ки, а трећи Јерусалим
с:ки, :које су ови свештенољепно и свемудро (на Сабору) представљали.
Тада беху (цареви) Константин (VI, 780-790) и Ирина, украшени вен
цем Православља и огрнути порфиром самодршца Ромејс:ке власти.
Овај, дакле, Свештени и Велики Сабор, новојављену и варварску
јерес (Иконоборства), унету са стране од злочестивих и бесрамних
људи, осуди богопресуђеном и заједничком одлуком, и уводитеље
и поборнике њене подвргну истој осуди. Ови бедници (=Иконоборци),
Христа, Истинитог Бога нашег, хуљаху не говорећи (то) речима, него
делима измишљаху сваку увреду и хулу и прљавштину. И Њега
Самога не усудише се да вређају непосредно и без неког изговора,
него кроз (Његову) часну Икону испуњаваху сву своју намеру христо
борног мишљења. Ј е р, назвали су идол ом - о каквог ли дрско г и безбо-
*) Синтагма на овом месту само помиње Седми Васељенски Сабор; овај текст Св.
Фотија наш је овде додатак (в. ~uvtayџa 1,374-388; PG 102,632-656).
201
·:·КАНОНИ СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
жног језика и ума одјек!- сасвим вређајући поштовану (,;f]v лgooxrJvrJтtJv=

=goctllojнy йоклоњења из љубави) 1) Икону Христову, којом се ОДГОНИ заблуда
идола, и сваким је бешчашћем окружујући, по трговима и улицама
ногама је гажаху, разбациваху, огњу предаваху - жалосни призор
хришћанима, достојан само јелинског (=uаганског) христоборства! А
тако исто и против осталих свештених Икона, ногама брзим на про
ливаље крви (Ис.59,7), раширеним рукама и прљавим устима изруги
ваху се. И никако се разбојници не насићаваху толиком манијом и
избезумљеношћу, него су ништа мање, ако не и више, од јелинских
идола хришћанске свештене Символе и Изображења (ttoga оu 11 ~ол.а 1:10 ха\
E:x,;uлw 11 a,;a) мрзели и пљували, кроза шта је њихов непомирљиви рат
противу Христа и Његових Светитеља вођен и подржаван. 2)
Јер свима је јасно да част (одавана) Иконама бива част оних (лично
сти) изображених на Иконама, као што и бешчашће прелази на оне
насликане (на љима). Али ови, нови породи христоборних Јудаја,З)
оним чиме чесну Икону Христову и Његових Светитеља вређаху,
испуњаваху своју прародитељску хистерију, подражавајући дрскост
Јудеја, и настојећи да претераношћу свога расположеља превазиђу
своје родитеље. Тиме пак што нису, пред хришћанима, могли се др
знути да се и устима одрекну Христа, показиваху да су отпали и од
саме те Јудејске и отачке ревности, те су и ово своје подражавање
показали искривљеним, нигде не стајући, него, као залуђени злом
те јереси, бацали су се и батргали тамо и овамо. Јер, називајући се
бе хришћанима, против Христа су беснели, и не усвајајући назив
Једаја, њихово су христоборство подражавали, и превазилазили (га
својим) иконоборством. И не само то, него су и, избегавајући (за себе)
l) Грчки израз лgooxuvw (отуда: лgocrxuvYJ<Щ, лgocrxvvчti!) значи букв.: љубиtllи, целиваtllи,
с љубављу floшtlloвatllи. Дакле, не значи букв. клањаtllи се, нарочито не у смислу: обо
жаваtllи (јер за то постоји други израз, наведен ниже од Св. Фотија: ЛatQEUffi, ЛatgE(a =cлyжuillu,
боiослужиmи, обожаваmи). Догматски израз VII Васељенског Сабора за uo-чacno uошШо
вање Светих Икона је: Щtfl'ttxЧ тtQooxuvf1ot~. Свети Сава Српски је тај израз превео
сасвим правилно са: љубовпоје uо-чиШапије (Беседа о Правој вери)= љубавпо uошШовање
(мада је букв. превод: йочаспо целивање, аочаспо йошillовање). Православно иконойошtllовање
је, дакле, ilриклањање и целивање у знак љубави, ч.actllи и floшtlloвaњa, а не: иконоgулија
( =иiСопоробовање), како су иконокласти називали православне (па онда за њима и неки
новији квазинаучници употребљавају тај погрдан израз).
z) Овај и даљи опис све оне бесомучне маније јеретика Иконобораца против
Светих Икона, Св. Фотије даје из личног искуства, јер је и сам, у другом периоду
Иконоборства, био прогањан за Св. Иконе, заједно са својом породицом.
з) И ова тврдља Св. Фотија није неоснована, јер је познато љему, и историји Цр
кве, да је удео Јудаизма, директно и преко Ислама, итекако постојао у појави и
ширељу Иконоборства. Мало ниже Фотије ће рећи даје појава Иконоборачке јереси
( cpg6vYJIЩ yvro 11 ч, М1;а = веровање, .мишљење, cxвaillaњe) била конгломерат разнородних елемен
та: "йрељубнички, .многосемени, йо.мешани, незакониtllи ilopog и оgроg=одступ" од изворне
Вере и Предаља Цркве Христове. У Фотијевом тексту се види и антихристолошки
карактер те јереси, тако да је догматска дело VII Васељенског Сабора било наставак
рада претходних Хрисtllолошких Васељенских Сабора (о. Г. Флоровски).
202
име идолопоклонства, ништа попустљивији од идолопоклоника по

казивали се према хришћанима и према хришћанским Божанским
и Пречистим Тајнама.
Зато је оне, који нису хтели да се удаље од злог сродства овог
прељубничког и многосеменог и смешаног схватања (Мsч~), Свети и
Васељенски Сабор (Седми), као незаконити пород и одрод од хришћан
ског племенитог рода, подвргнуо неразрешивим свезама анатеме.
А Икону Христа, Истинитог Бога нашег, сходно вајкадашљим Апо

столским и Отачким Предањима, и сведочанствима Свештених Речи
(Св. Писма), ради части и поштовања изображенога (=н.асликан.ога)- да
јој се одаје љубавно поштовање и част (лgoaxvvEta~шxa\-пrtcю~ш)- потвр
дио је и запечатио свим (својим) одлукама. А љубавно поштовање,
пак, и част (Иконама) одаје се на начин на :који приступамо и осталим
свештеним Обрасцима и Символима (tEgot~ тvло~ ха\ avrt~6Лot~) нашег нај
светијег Богослужеља (тfЈ~ ха~' Чrtёi~ауtwтатч~ Л.атgЕСщ). Јер не заустављамо
и затварамо у љих част и поклољеље, нити у другородне и различите
циљеве раздељујемо, него кроз видљиво, различито и делимично,

љихово прислуживање и поклољеље, узводимо се свештенолепно
и нераздељиво :ка Оном Једновидном и Сједиљујућем Божанству. 4 )

Тако се поклањамо Часноме Крсту, на којем је Господље тело
било распето и излило крв очишћујућу за свет, и природа дрвета,
отуда напојена токовима, произрасла је неостариви (=вечни) живот
уместо смрти. Тако се поклањамо образу Крста, којим се прогоне
демонске масе и разноразне страсти се исцељују, пошто је благодат
и сила (Божја) једном дејствовала у Првообразцу, и она са истим деј
ством проходи до самих Образаца. Свако од овога, дакле - велим за
Христову Икону и образ Крста- подједнако посвећујући поштова
љем и по:клољељем, не ограђујемо и не ограничујемо у љима част и
поштовање, него част узносимо и посвећујемо Ономе Који се ради
нас, неизрецивим богатством чове:кољубља, очовечио и за нас добро
вољно поднео срамну смрт (на Крсту). Тако се исто и Светим Храмови
ма, и Гробовима, и Моштима, :које вернима извиру исцељеља, са
вером по:клањамо, величајући и похваљујући Христа Бога нашег,
Који их је прославио. И та:ко исто, ако је нешто овоме слично у
нашим Тајанственим и Светим Службама (хата та~ rtvaтtxa~ ха\ ауСщ Чrt&v
тЕЛЕта~), због дејствујућег у љима дара и доброчинства (Божјег), препо
знајемо и славословимо Начални и Прводејствујући Узрок (тoagxtxov
ТЕ XctL зtQWTO'UQYOV cttTLOV Eзtt yt VIOOXO[tfV ТЕ XctL OosoЛ.oyo'U[tEV).
) tlta тf}~ cpatVO[tEVfl~ OtctcpOQO'U XctL [tEQIOTf}~ ctVTWV ~EQctзtEtЩ XctL зtQOOX'UVilOEW~ LEQO:ItQEзtffi~ ТЕ
4
XctL a6tatQfTW~ EL~ тђv <'xrtfQIOTOV EXEtVfiV EVOEtOf} ТЕ XctL EVO:rtOtOV 9ЕОТТЈТсt avayO[tEЭct. - Као што
је и претходно навео Св. Фотије (не цитирајући) Светоотачко схватање начина ода
ваља части Светим Иконама, тако и овде, и мало ниже, наводи објашњење Светог
Ареопагита о .мисmагошко.м и ан.агошко.м карактеру Светих Тајни и Богослужења
Православне Цркве. Доказ више да је Св. Фотије био велики теолог и мистагог.
203
-:·КАНОНИ СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
Зато је и Богоносни и Свети Сабор ових Блажених и Свештених

Мужева (у Никеји), не само Икону Христову, како рекосмо, него тако
ђе и свештене Иконе Свепречисте и Приснодјеве Марије и Госпође
наше Богородице, и свих Светих, по аналогији превасходства и пош
тованости Прволикова, запечатио и потврдио одредбама заједнич
ких одлука: да се чествују и љубавно поштују (tt 11 ёюЭш xal л:gоахuv~::таэш).
Јер се кроз њих узводимо у неко једнотворно и сабирно созерцање, и
њиме се удостојавамо божанског и натприродног сједињења са
Нај:крајњим од свега жеље:ноrа (=Христом). 5 )
И то мудро и богоугодно (Сабор) завршивши, и одагнавши сваку
јеретичку болест и сваку ружноћу од словеснога стада, показа Цркву
(Божју) да се опет оденула својом красотом и лепотом, и као Невесту,
улепшану не златним ресама (ср. Пс.44,13), него умним Изображењима
(Ev vo~::ggo'L~ ~::txovca 11 aatv), поставио ју је с десне стране Христа, те учинио да
светлоблагим и радосним очима (Пост.49,12) гледа је и диви јој се сва
пуноћа верних.»
(Седми Васељенски Сабор донео је 22 .канона). 6 )
Б) Et~ Evoл:otov 'ttva xal auvaywyov avay6~-twЭa Э~::wgCav, xal •'ii~ л:gо~ to 'Ax(16tatov trov OQEXtrov
ot' auтf]~ а~юu~-tЕЭа ЭЕСщ xalvл:Egcpuou~ auvacpECщ. И ово је библијски, светоотачки и цркве
ни богослужбени израз (Пост.49,10; Иc.ll,lO; 42,4; Мт.12,21; Рм.15,12; Св. Василије; Служба
Св. Арханђела 8. новембра: ,;GJv tcpE,;&v i] 'АхgопЈс;=да је Христос: Жеља=Очеl(ивање свих народа,
"Крајње Жељено од свега жељенога").
в> Сабор је држао (од 28. IX до 23. Х 787.г.) 7 седница у Никеји, у базилици Св. Софи
је (из 4.в.), у којој ће 1219.г. бити хиротонисан Св. Сава за Архиепископа Српског
(в. Becegy Св. Саве о Правој вери, на крају ове књиге). Последња 8. седница 23. Х држана
је у царском двору Магнавра у Цариграду. О Св. Седмом Васељенском Сабору и
његовим догматским одлукама в. и нашу студију: Свети Сеgми Васељенски Сабор -
историја и теологија (1: историја Сабора; 11: теологија иконе, 111: последице за црквени
живот), Вогословље 2 (1987) 11-39; и у књизи: Духовност Православља, Београд 1990 и 1994,
стр. 23-63. - Да додамо овде и напомену: да је Римска Црква у лицу папе Адријана I
(771-795) одмах прихватила одлуке и каноне Св. Седмог Васељ. Сабора, али је, нажа
лост, франачки краљ Карло Велики (742-814) на сабору у Франкфурту 794.г. одбацио
и одлуке иконоборачког (754.г.) и одлуке православног VII Васељенског Сабора, и
чак их осудио! Са франачким ставом (изнетим у LiЬri Carolini, који став је негде између
јереси Иконоборацii и Православља иконопоштоватељii, ако је уопште могућ такав став? -
али су такав став заузели претенциозни варвари у теологији, Франци), папа Адријан се
није сложио, али није ни успео да преубеди Карла Великог, него је прихватио од
луке Франкфуртског Сабора, а следећи папа ће, на Божић 800.г., крунисати Карла
Великог у Риму за императора. Од тада је појачано наметање јереси Filioque и ис
тицаље папског примата части као претензије власти над целом Црквом, уз вези
ваље тог примата за наводни примат Ап. Петра над Апостолима. Ово истицање
тзв. "Петровог примата" већ је на свој начин VII Васељенски Сабор исправљао, уз
остало и тиме што је у Писму папе Адријана цару (прочитаном на 2. седници Сабора,
26.9.787.г.), где год је стајало само име Ап. Петра додавао и име Ап. Павла и оба њих
називао "прваци Апостола", јер је то изначална хришћанска традиција: да су Петар
и Павле увек спомињани заједно, а у Риму су поодавно почели да изостављају
Павла и преистичу само Петра. (в. Г. Острогорски, Рим и Визанillија у борби за l(yлill иl(она.
Папа Хадријан 1и Седми Васељенски Сабор у Никеји, Сабрана gела, књ. V, Бгд. 1970,164-181).
204
КАНОНИ СЕДМОГ Васељенског Сабора
Никејског (787.г.)
Канон 1.
/Да треба Божанске :Каноне у свему чуватиГ)
Онима који су примили свеmтеничко достојанство, одредбе
Канонских прописа јесу сведочанства и исправљенија, 8 ) које
радосно примајући, са богоречитим Давидом певамо Господу
Богу, говорећи: "На йyilly cвegoчancillaвa Твојих уживах, као у сваком
бoгaillcillвy" (Пс.118,14); и: "Зайовеgио си йравgу cвegoчancillвa Твоја gове
ка; уразуми ме, и живећу" (Пс.118,138.144). И (тако) Пророчки глас запо
ведио нам је да довека чувамо свеgочансillва Божија и да живимо
у њима, јер она остају чврста и непоколебива. Јер и боговидац
Мојсије овако говори: "Томе нема gоgавања, и og шога нема оgузима-
7
Ј Колико је важно Свето Предаље у целини, па дакле и канонско, за Оце Св.
Седмог Сабора, види се и у љиховој догматској одлуци, из које овде цитирамо
само задљи пасус: "А оне који се дрзну да другачије схватају, или уче, или сходно
поганим јеретицима, да одбацују Црквена Предаља и измишљају неке новотарије,
или одбацују нешто од онога што је Цркви предато: Јеванђеље, или знак Часнога
Крста, или живописаље Икона, или Свете Мошти Мученика, или подло и злобно
измишљају да би порекли нешто од узакољених Предаља Католичанске (=Саборне)
Цркве, или још да се као профаним служе свештеним Сасудима, или часним Мана
стирима, наређујемо да се свргну, а ако су монаси или лаици - да буду одлучени
од општеља ... Ако неко сво црквено Предаље, писано или неписано, одбацује
нека је анатема" (Mansi 13,380).
В) Изрази џ,agтugLa xa'l xa-rogЭwџ,ata (нсnрАмiЕнињ=исйрiiвила, x:opex:йlopu, йрави йримери, йрава
gела) библијски су изрази. 3онара објашљава: "Сведочанства су Господље наредбе,
које сведоче и показују како треба да живимо, и како ће се преступници Божјих
наредбИ казнити ... Оци посведочују како треба свештеници да живе и понашају
се ... љима су Канони и исправљенија (xatogЭffi~ta.ta.=йogвuзu), који одржавају и уређују
љихово живљеље, јер ће тако (по Канонима) остваривати врлину и угађати Богу,
од чега нема већег подвига" (:Lvvtay~ta 2,557; PG 137,880). Интересантно је узгред запазити
како се у Св. Канонима преламају и сусрећу еклисиолошко-литургијско и врлин
ско-подвижничко Предаље Цркве, тј. догматско и етичко Библијско-Црквено Пре
даље. Да је то тако види се по томе што Оци цитирају речи Давидове и Пророчке
и Петрове и Павлове, које се односе на највеће Богооткривене Тајне= Истине Хриш
ћанске- у које и Анђели желе завирити (1Петр.1,12), а то је Јеванђеље и све што
оно собом носи и открива, и најављује и дарује. Једном речју: то је сва Тајна Ста
рог и Новог Завета, Богочовечанска Тајна Христова, Тајна Цркве.
205
ња" (5Mojc.l2,32). А Божанствени Апостол Петар, хвалећи се тиме,

кличе: "Уйlо и Анђели желе завириillи" (1Петр.1,12). И Павле говори:
"Ако .ми, или Анђео с неба благовесillи ва.м gругачије, него шillo ва.м благо
весillис.мо, нека буgе aнaille.мa" (Гал.l,В). Пошто је, дакле, све то тако,
и (тако) нама посведочено, радујући се томе као кад ко нађе бо
гати плене~@Ј'ЬУРЕ~~1VI~() :f3ојК~ствене Каноне и потврђу
јемо свецеЛУ :и н~Џок§ЛебЉИву~'.ЊИховј{(Досма:IiiЊуЈ 'у~т~ову
(бш-rayi)v=constitution~m), оно II!!~()~~Х~.!!~ДQЩ:ИЛИ Свеже~жруt)е д~~а,
Св~х.в~~:И А:постQ.Л:И~"и~.!;:В.~:ти~ . Щ~~'!' Васе~ецских. Сабора и
онйх·ПоiV~есН:о сабрани~ ради издаваља таквих наредаба, и Qве-
ти оци . ~апiи:. ~~:р g.~.!! ..Q~!!,JJnQQИgћ~uй ]~Ј!!!!l~ ..~q~!!!~.:д~ом,
~l!!!!lW'J[ђ9.mioJe кор:исu~~·n: оне које они анатеми предају,
и ми анатемишемо; а које свргнућу, и ми свргавамо; које пак
одлучењу, и ми одлучујемо; које подвргавају епитимији, и ми
такође подвргавамо. Јер, "бyguille некорисшољубиви, бyguille заgовољ
ни они.м шillo и.маше" (Јевр.13,5), гласно говори уздигнути до трећега
неба и чувши неисказане речи Божанствени Апостол Павле
(2Кор.12,2-4). 9) (IVBac.l; Трул.2; Карт.l; Прводр.lО)
·: ~,?''"~' .;;;·1'·ig"·<Raиoн 2.
/Да треба (ново)рукополагани епископ да чврсто прихвата
да чува Каноне, а ако не, да се не рукополажејl 0 )
Пошто певајући сједињујемо се с Богом: "Унареgба.ма (бtхшw-
1.шоt=закони.ма) Твоји.м йоучава.м се; нећу заборавиillи речи Твоје" (Пс.118,6),
- спасоносно је за све хриmћане да то чувају, а нарочито за оне
који имају свештенички чин. Зато одређујемо: да сваки који
ће бити постављен на епископски степен, треба свакако да зна
{' 6
9
Ј Овај 1. капоп с~о изр~ава усвајаЉе свИ){ претходних Св. Канона Цркве. Из
раз ""i1:<УГБР1;[УЈе:Мо с!Ј~целу и. нЕшоколебиву ycillaнoвi/' (oюtayriv = н:опсшишуцију = ycillanoв
.љe;;up~g) СветИх Канона, означ:ава потврду (=сапн:циописање) онога ШТ() је већ "кодифи
ковао" Св:··mест:И: Т:рулски Сабор, као што то каже и наст8.Вак овог канона, а то су
eй:"'ie'a1f01f:И: А.IIостолски, Саборски и Отачки. Као да се тиме задовољио овај Св.
Васељенски Сабор, и цитира Ап. Павла: "да будемо песреброљубиви", тј. задовољни
имањем које поседујемо и ништа нам више не треба. Ипак је овај Сабор донео сво
јих 22 канона, од којих неки понављају претходне, али и канонизују нове теме.
10
) У Новелама 6,1,8 (из 535.г.) и 123,2 (из 546.г.) цар Јустинијан је писао: да епископ
пре хиротоније чита Свете Каноне (в. и Н. Милаш, Црн:вепо араво). - Валсамон сматра
да је овај капоп донет као последица великог незнаља, и народа и епископа, у вре
ме Иконоборства, када су за епископе олако постављани и неуки људи. Kanon 2.
уствари примељује одлуку из 1. капопа прво на епископа, и из њега се види зашто
је у епископско Исuовеgање вере унето и обећање-заветоваље да ће држати и чувати
све одредбе Св. Отаца и Сабора, догматске и канонске, јер Канонски поредак Цркве
није маље важан од догматског, за њено истинско битисаље и спасоносно делаље
% -4., > "'о ~ ,.,
Псалтир,*) да би се из њега упутио да и сав свој клир поучава.

Нека, зато, од митрополита буде марљиво испитиван: да ли је
готов да са удубљивањем, а не тек површно, чита Свете Каноне,
и Свето Јеванђеље, и књигу Божанствени Апостол, и сво Бо
жанствено Писмо, и по Божанским заповестима понаша се и
учи свој народ. Јер "cyшillиna паше Јерархије јесу бozoйpegane речи",
то јест право познање (аЛТЈЭtvЧ tЈtюttiџТЈ=нстнннАљ.хнтрость) Божанстве
них Писама, као што је Велики Дионисије рекао (Ареопагит, о
Црквеној Јерахији, 1,4). 11) Ако се, пак, (дотични) колеба и није с љубављу
готов да тако чини и учи, нека се не рукополаже. Јер је пророч
ки рекао Бог: "Ти си оgбацио йозпање, и Ја ћу Шебе оgбациши ga Ми ne
свешШепослужиш" (Ос.4,6). (An.58,80; IBac.2;
Трул.19; Лаод.12; Сард.lО; Карт.18)
Канон 3.
/Да не требају властодршци да бирају епископа/
Сваки избор епископа или презвитера или ђакона, који

бива од властодржаца, да буде неважећи, сходно канону, који
каже: "Ако се који епископ послужи световним властима, да
преко њих задобије Цркву, нека буде свргнути одлучен; и сви
који с њиме опште"(Айосшолскизо). Јер треба произвођени у епи
скопство да од епископа буде биран, као што је одређено од
Светих Отаца у Никеји, каноном (4) које каже: "Епископ свакако
треба да се поставља од свих епископа у области; а ако то буде
тешко, или због хитне потребе, или због даљине пута, нека се
на сваки начин тројица окупе на једно место, а отсутни нека
(в. о томе у нашем Исйовеgању вере, у књ. Загрљај светова, Србиње 1996,11-19, и овде у Прилогу на
крају књиге).
*) Схол.ија (10. век) вели: "Не треба се чудити што се тражи знање Псал.Шира и др.
свештених наука, јер се у време Исавријског злочешћа и Иконоборне јереси једва

налазио понеки међу архијерејима да је знао Давидове Псалме" (код Бенешевића).
нЈ Ова реченица је најбољи одговор разним протестантима, сектама, и др. незна
лицама, који говоре да Православна Црква, тобож, не држи како и колико треба
Свето Писмо. Али, треба знати да све Божије реч.и, нареgбе, зайовести, свеgочанства
итд. мање-више су у Св. Писму и код Отаца, па дакле и у Црквеним богословско
-литургијским и канонско-моралним текстовима Цркве, поистовећене. А те речи
су, не само књижни текстови, него су исте оне творачн:е речи - Л6ущ-л.оzоси - Божи
ји, којим је Бог створио, и твори, и обнавља свет и нас људе, и који су усађени у
природу створенога као божанска начела (=йрипцийи) и назначења. Они су изр~ени
кроз речи, Литургију, Догмате, Каноне Цркве. - Св. Ареопагит (Ц.Ј.1,4) под Боzойре
gанима речима подразумева пре свега Јеванђеље (исто 5, 7 и 8EwQCa 5, 7), а шире и све
Свето Писмо, али су код љега Мущ, л.оzоси, као и код Св. Максима и др. Отаца, по
везани са тајном Ипостасног Логоса Божијег Христа, и зато су христолошки и
христоцентрични- то су речи Живота Вечнога (Јн.6,68).
207
КАНОНИ СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
свој глас пристанка Дају кроз писма, и тада нека се учини избор
(тУ]v хнgотоvСаv=рукойоложење). А потврда тог догађаја припада у сва
кој области митрополиту". 12 ) (Ап.зо; IBac.4; Ант.19,23;
Лаод.12,13; Сард.6; Цариград.!; Карт.13,49,50)
Канон 4.
/Да се епископи уздржавају од сваког изнуђиваља дарQва/
Проповедник Истине Павле, Божанствени Апостол, поста

вивши као неки канон Ефеским презвитерима, боље рећи и
свецелој свештеничкој пуноћи, овако им смело рече: "Сребра
или злaiiia или руха, ни og кога не зажелех; све вам йоказах ga се iiiaкo
ваља ilipygийlи и йомагаши немоћнима, и за блаженије смайlрайlи gава

йlи него ли узимайlи" (ДАп.20,33.35). Зато и ми, од њега научени, одре
ђујемо: да епископ уопште не умишља похлепно и срамно,
измишљајући изговоре за грехе (Пс.14О,4), да тражи злата или
сребра или друго нешто од потчињених му епископа, или кли
рика, или монаха. Јер Апостол говори: "Нейравеgници неће насле
gийlи Царсйlво Божије" (1Кор.6,9); и: "Деца нису gужна роgийlељима има
ња сйlицайlи, него роgийlељи gеци" (2Кор.12,14). Ако се неко нађе да,
због тражења злата или неке друге ствари, или због своје стра
сти, забрањује од свештенослужбе и одлучује некога од својих
клирика, или затвара часни Храм, да у њему не буде Божје
Литургије, и тиме своје безумље доводи у неосетљивост, заиста
је безосећајан, и биће подвргнут сопственој страсти (тfl таuтопа
~fСџ), и мука његова повратиће се на главу његову (Пс.7,17), као
на преступника Божије заповести и Апостолских наредаба.
Јер и Петар, врховни Апостол, заповеда: "Пасийlе cйlago Божије,
које имайlе, наgглеgајйlе га не йринуgом, него gобровољно, и йо Богу; нийlи
због нечасног gобийlка, него og срца; нийlи као ga госйоgарийlе наслеg
сйlвом (Божијим), него буgийlе углеg cйlagy; и каg се јави Архийасйlир,
йримићейlе венац славе, који не вене" (1Петр.5,2-4). 13 ) (Ап.29; IVBac.2; Трул.22,23;
VIIBac.5,15,19; Лаод.12; Сард.2; Вас.Вел.90; Генад.Посл.; Тарас.Посл.)
12
Ј Као што се види, овај је н:анон састављен из 30. Айосtllолсн:ог и 4. Нин:ејсн:ог канона.
Потреба понављаља та два канона била је због тога што се у време Иконоборства
власт итекако мешала у избор епископа, доводећи послушне царској јереси и
политици људе, а прогонећи православне отпорне томе епископе. 3онара додаје
да је то, нажалост, "старо зло"! Валсамон примећује с разлогом: да нису властодрш
ци изабирали, тј. гласали дотичне епископе, него, под љиховим притиском, то су
чинили неки епископи, не сазивајући редовне обласне Саборе, надлежне за то. -
По Јустинијановој Новели 123,1 (из 546.г., која је ушла у Синmагму у 50 наслова): састаје
се клир и прваци града и, после заклетве о непристрасности, бирају 3 кандидата,
од којих Митрополит и Сабор постављају једног (в. 50. Айосmолс1Сu).
208
Канон б.
/Који вређају клирике постављене у Цркву без даваља (мита),
подлежу епитимији/
Грех је на смрт (1Јн.5,16) кад неки, грешећи, остају непоправ

љиви. А од овога је још горе кад неки, погордивши се, устају
против Благочестија и Истине, рађе изабирајући мамона неголи
послушност Богу (Мт.6,24), и не држећи се Његових канонских
уредби. У таквима није Господ Бог (3Цар.22,17), док се не понизе
и не отрезне од свога греха. Јер они требају већма да приступају
Богу, и скрушеним срцем просе отпуштење тога греха и опро
штај, а не да се величају безаконим давањем (=митом). Јер "Го
сйоg је близу скрушених срцем" (Пс.33,19). Оне, дакле, који се хвале
да су давањем злата постављени у Цркви, и надају се на тај,
отуђујући од Бога и од сваког свештенства, зли обичај, и отуда
бестидним лицем и разјапљених уста са увредљивим речима
понижавају оне који су, због врлинског живота Духом Светим
изабрани, и без давања злата, постављени (у Цркви), - оне који
тако чине треба најпре низвести на последњи степен њиховог
чина; а ако су упорни, епитимијом их исправљати.
Ако се неко некад покаже да је то учинио при самом руко
положењу, нека се поступи (са њим) по Апостолскоме канону
(канон 29), који каже: "Ако који епископ или презвитер или ђа
кон, новцем задобије ово достојанство, нека се свргне и он и
онај који га је поставио (=хирощонисао), и сасвим нека буде одлу
чен од заједнице ('rfJ~ xotvoov(a~=og ойшiilења), као Симон Врачар од
[мене] Петра (ДАп.8,22-23)". Исто тако и по 2. канону Светих Отаца
наших у Халкидону, који каже: "Ако неки епископ за новце
учини рукоположење, и непроцењиву благодат сроза до прода
је, те за новце хиротонише епископа или хороепископа, или
презвитера или ђакона, или некога који спада у клир; или
због срамне добити произведе за новце економа, или екдика,
13
Ј Валсамон вели: ":Канон заповеда архијерејима да не господаре (xataxuQLEvнv)
својим клирицима, тј. да их не користе као робове и слуге своје, него да без пристра
сности и принуде буду пастири и исправљају их. Запази, додаје он, од овог канона
да не бива, по смислу ayillouailluje (=исте те страсти, тј. исте казне), одлучен само архије
реј, који свога клирика под изговором грамзивости одлучи, него и онај који, због
пристрасности и другог безразложног узрока, тако нешто неправедно учини" (Lvvta-
Y~ta 2,569; PG 137,893). :Канон не помиље конкретне епитимије/казне за овакав преступ
епископа, али под ayillouaillujoм се подразумева да потпада оној казни којој је друге
подвргао, тј. изречена казна примељује се на љега. Казна овде није за симонију
(како мисли Милаш), јер канон не помиље тај преступ, него "нека друга потражива
ља" око хиротоније (чиме се бави и 123,3.16 Новела цара Јустинијана из 546.г.).
209
<·КАНОНИ СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
или парамонара, или уопште некога из (Црквеног) канона, који

то покуша и буде ухваћен (да је то учинио), нека буде свгрнут са
свога степена; а хиротонисани (=йосшављени) нека нема никакве
користи од купљенога рукоположеља или произведеља (=уна
йређења), него нека буде туђ тог достојанства, или службе, коју
је за новце добио. А ако је неки и посредовао у оваквој срамној
и безаконитој трговини, и он, ако је клирик, нека буде свргнут
са свога степена; а ако је лаик или монах, нека буде одлучен" .14)
(Ап.29; IV Вас.2; Трул.22,23; VII Вас.4,15,19;
Лаод.12; Сард.2; Вас.Вел.90; Генад. Посл.; Тарас. Посл.)
Канон 6.
/0 томе да бива помесни Сабор сваке године/*)
Пошто постоји канон (Ншсејсl<и 5; Трулс1<и в) које каже: "Сваке

године по два пута треба да буду у свакој области канон~ка
разматраља (xavovtxa~ ~YJ-r~mщ) кроз окупљаље епископа" (на Сабо
ре), но због потешкоћа и због немаштине (=ос7<уgице) за путоваље
окупљаних епископа, Свети Оци Шестог Сабора одредише да,
на сваки начин и без (икаквог) изговора, једанпут у години буде
Сабор, и да исправља по грешке (-ra tасраЛџ,€vа = uоре.мећаје). Тај исти
канон и ми обнављамо. И ако се нађе који (световни) начелник
да ово спречава, нека буде одлучен (од општења Цркве). А ако не
ки од митрополита занемари да ово бива, изузев нужде и какве
силе и неког оправданог разлога, нека подлегне канонским епи
тимијама. И кад Сабор буде ради Канонских и Јеванђелских

ствари, окупљени епископи треба да са проучаваљем и стара
љем настоје да очувају Божанствене и животворне заповести
Божије. Јер је у чуваљу љиховом велика награда (Пс.18,12); јер
14
) Канон, састављен од 29. Айосi11олског и 2. Халкиgонског (с тим што тамо на :крају
стоји: анатема, а овде: оgлучење), уперен је против "даваља дарова" тобож Богу и Цркви,
али више као миша, него као искреног дара, с циљем стицања неког положаја у
Цркви; у наставку, пак, говори против симоније. Канон сведочи да је, нажалост,
свагда било лакташа и каријериста, који су се и у Цркви гурали напред дајући
неке новце/поклоне/дарове "посвећујући их Богу" (3онара), те потискивали и изруги
вали оне врлинске и богобојажљиве служитеље Божије. (Таквих рачунџијс:ких попо
ва/клирика, :каријериста под видом "добротвора", има и данас). Канонисти појашњавају
да је у првом делу канона реч о стицаљу неких положаја у клиру, зато су казне
ейиi11имије, а у другом делу је реч о хиротонији симонијом, и ту следи казна свргну nа/
рашчињења и оgлучења од Цркве.Карактеристично је да Св. Оци овде такво понаша
ње сматрају "устајаљем против Благочешћа и Истине" (дакле: равно безбошйlву!), и
служењем "рађе мамону, неголи Богу", а Црквене" канонске уреgбе" (xavovtxal, ошта~нs;)
исти Оци називају Вожјим уредбама, што Св. Канони заиста и јесу.
*> О потреби држања Сабора у Цркви в. каноне наведене испод.
210
заповест је и светиљка, и закон је светлост, и научавање и ва

спитавање (f'Л~::yxot; xal пшЬ~::(а) - пут животни (Приче 6,23); и: "зайовесШ
Госйоgња је светла, йросвеШљује очи" (Пс.18,9). А митрополит нема
право да тражи ништа од онога што епископ собом донесе, ни
животињу (=сшоку), ни друго шта. Јер, ако се докаже да је то
учинио, четвороструко има да врати. (Ап.37; IBac.5; IVBac.19; Трул.8;
Ант.20; Карт.95)
Канон 7.
/Да треба поставити Свете Мошти у Храмове који су без њих освећени/
Божанствени је Апостол Павле рекао: "Неких су љуgи греси

йознати унайреg, а неких иgу за њима" (1Тим.5,24). Јер, гресима који су
пре почињени, следе други греси после њих. Тако су и за безбо
жно м јереси Хришћаноклеветника (=Иконобораца) следовала
друга безбоштва. Јер, као што су ликове часних Икона уклони
ли из Цркве, (тако) су и друге неке (добре) обичаје напустили,
које треба обновити, и тако их по писаном и неписаном законо
давству држати. Који су, дакле, часни Храмови освећени без
Светих моштију Мученика, одређујемо да се Мошти у исте
положе са уобичајеном молитвом. А ко освећује Храм без Све
тих Моштију, нека буде свргнут, јер је преступио Црквена Пре
дања.15) (Ап.Зl; IVBac.4; Трул.Зl; Ант.5; :Карт.83)
Канон 8.
/Да Јевреје не треба примати у Цркву
ако се не обраћају искреним срцем/
Пошто неки, лутајући (пЛ.аvоо!!~::vоt=об.мануши) из јеврејске веро

исповести, смислише да се ругају Христу Богу нашем, правећи
15
) Иконоборци, названи и Хрисillијанох:левеillници, јер су клеветали Православне
хришћане за тобожље "идолопоклонство" (као што то данас чине јеретици Cyбoillapu,
Jexoвucillu, и љима слични), нису поштовали, него су одбацивали Свете Мошти, и из
бацивали их из Цркава, те их нису стављали ни у Св. Жртвеник при освећељу
Храма, како је то бивало по вековном Предаљу Цркве. Иконоборци су одбацивали
и многа Света Предаља и освештане обичаје Цркве. Валсамон каже да су, у љегово
време (12. век), неке богомоље освећиване без Св. Моштију, и то само од свештеника,
али објашљава да је то зато што такве богомоље немају Архијерејски illpoн и зато
није обављано "illpoнocaњe" (Ev~govю 11 oc;), јер "архијереји не чине свештенорадље у
богомољним безпрестолним (avEv~govCatouc;) Храмовима, јер нема (архијерејског) illро
носа/стола, у који се апостолски устоличује епископ"; пуно пак освећеље Храма
бива "по завршетку Храма, кад се свршава oillвapaњe и illpoнocaњe (ta avoCsш xa't 6
Ev~govю~J.oc;), и сва опрема љегова се свршава помазиваљем Св. Миром, и стављаљем
Св. Моштију" (2:uvщy 11 a 2,582; PG 137,912). Да додамо овоме да је Св. Марко Ефески, на
Флорентинском сабору (1439.г.), критиковао Латине да не поштују епископе, јер
немају у Црквама епископски трон.
211
се да су хришћани, но одричући Га се, потајно и кришом свет

кују Суботу и друго штошта јудејска чине, одређујемо: да се
такви не примају ни у општење, ни на молитву, ни у Цркву, не
го нека јавно буду по својој вероисповести Јевреји; нити децу
њихову крштавати, нити да роба (хришћанина) купују или стичу.
Ако се неко од њих обрати (Цркви) из искрене вере, и исповеди
(Христа) од свега срца, пошто порече њихове обичаје и ствари,
како би тиме и друге изобличио и исправио, таквога примати,
и крстити и децу његову, и утврдити их да одступе од јеврејских
подухвата (tщ -r1')o~::u~6:roov =обичаја). Ако ли тако не поступе, нипошто
их не треба примати. 16 ) (Ап.7,64,70,71; Трул.11,84; Ант.l; лаод.29,37,38)
Канон 9.
/Да не треба неко да крије књигу Иконоборачке јереси/
Све (иконоборачке) детињарске играрије и манијачке опије

ности и лажне списе, издане против часних Икона, треба преда
ти Цариградском епископу, да се оставе (у архиве) са другим
јеретичким књигама. Ако ли се ко нађе да их крије, ако је епи
скоп или презвитер или ђакон, нека буде свргнут; а ако је лаик
или монах, нека буде одлучен. 17) (Ап.во; Трул.вз; лаод.59)
Канон 10.
/Да клирици не напуштају своју парохију
и не долазе у другу без знања епископа/
Пошто неки клирици, презирући канонску уредбу, напуш

тају своју парохију и одбегавају у другу парохију, а највише у
16
) Јеврејима је у Византији било дозвољено: да држе своју веру и окупљају се у
синагогама, да се суде у јеврејским судовима, да начелници заједница не плаћају
порез, наси ( =рабини) Синедриона признавани су као вође Јудеја. Забраљено им је
било: да обраћају хришћане, да имају слуге хришћане (по закону цара Константина
из 337.г.) и да се жене хришћанкама, да праве нове синагоге, а да их обнављају са
мо с дозволом (Encyclopedie de l'Нistoirejuive, прев. с енгл., Massada, Israel, 1989, р.63).- Канон
овде има у виду Јевреје који су примали Хришћанство неискрено, да избегну
неку кривицу или слично, а под обичајима се, осим Суботе, подразумева: обрезаље,
сматрање нечистим додир до мртваца, губавца, итд. Свети Седми Сабор је овим
каноном укинуо наредбу цара Лава III Исавријанца (од 722.г.), којом су Јевреји
морали да примају Хришћанство, па су неки од љих по Крштељу спирали Св.
Тајну, и причешћивали се после свог јела, чиме су изругивали Христа и Цркву.
17
) Канон назива јеретичке кљиге, написане током Иконоброства против Св. Ико
на, неозбиљним и површним, као да су их писали незрели и опијени људи. Валса
мон запажа да су, по државним законима (цара Јустинијана), јеретичке кљиге спа
љиване, а по овом канону су оне остављане у хартофилакион (=архиву) Цариградске
Патријаршије, под надзор, као документ свог времена, за библиотеку.
212
овом Богочуваном и Царском Граду (=Цapuzpagy), и настањују се

код (световних) начелника и у њиховим богомољама чине Литур
гије (=службе), такве, без (дозволе) њиховог и Цариградског епи
скопа, не треба примати ни у какву кућу, нити Цркву. А ако
неко то учини, и остане упоран, нека буде свргнут. Који пак
клирици то учине са знањем споменутих свештеника (=ейискойа),
такви не смеју узимати на себе световне и грађанске послове,
пошто им је Божанственим канонима забрањено да то чине.
Ако се ко затече да обавља посао такозваних надстојника (~-tEt~o-r€
gwv=soльwннxъ=majores=goмapu, уйравишељи), или нека престане, или
нека буде свргнут. Већма му је боље да (уместо тога) буде учитељ

деце и послуге, читајући (им) Свето Писмо, јер је зато свештен
ство И добио. 18 ) (An.6,15,81; IBac.15,16; IVBac.3,5,8,10,23; Трул.17,18,31;
Ант.3,21; Сард.1,16; Карт.54,121; Прводр.ll)
Канон 11.
/Да требају бити е:кономи у епис:копијама и манастирима/
Будући да смо обавезни чувати све Божанствене каноне,

дужни смо свакако чувати неповређеним и онај (=Халкиgонски
26), који говори да у свакој Цркви буду економи. И ако сваки
митрополит постави економа у својој Цркви, добро је; ако ли
не, имаће дозволу Цариградски епископ својом влашћу да по
стави економа у његовој Цркви. Тако ће исто (учинити) и митро
полити, ако подчињени им епископи не буду хтели постављати
економе у својим Црквама. А ово исто нека се држи и у мана
стирима.19) (An.38,41; IVBac.26; Трул.35; Анкир.15; Гангр.7,8;
Ант.24,25; Карт.26,33; Прводр.7; Теоф.Алек.lО; Кирил Алек.2)
18
) 3онара примећује да је то зло- прелажење у градове, градске Цркве- сузбија
но од многих Св. Канона (и царских закона), па како није престало, и овај Сабор је
донео овај канон да спречи двоструко зло: прелазак из града у град, поготову у
Цариград (као код нас у веће градове и нарочито у Београд), и прихватаље световних
послова: рачуноводства, планираља, или да је начелник, .мајор двора (maior domus,
"кypaillop") у вилама на имаљима великаша (о чему говори и 11. канон Прводругог Сабора).
Канон дозвољава, ако је тај прелазак по дозволи епископа, само учитељско занима
ље у кућама великаша. Валсамон опет понавља своју причу: да је Цариградски
епископ (или његов хартофилакс) имао право да прима клирика без отпуста свог
епископа, ако тај има доказ да је рукоположен; али канон то не каже.
19
) Постављаље еконо.ма клирика одредио је Халкидонски Сабор својим 26. кано
но.м (в. тамо наао:мену), који канон поправља Апостолске каноне 38. и 41., допуном у
смислу да економ управља по сагласности епископа. Давање права постављаља
економа Цариградском Патријарху, или Митрополитима, свакако да бива само у
случајевима избегаваља испуњаваља ове канонске обавезе, јер "не треба све (епи
скопе) оптужити (да то не чине), нити је то праведно", вели 3онара. Ово значи да се
уводи изнутра неки надзор и контрола над економијом Цркава.
213
Канон 12.
/Да епископ или игуман не продај~ (=изgаје) другима имање Цркве/
:Који се епископ или игуман затече да својинска имања

Епископије, или Манастира, продаје световној власти, или изда
је другој особи, таква продаја је неважећа, сходно канону Све
тих Апостола (канонзв), који каже: "Епископ нека се стара о сви
ма Црквеним стварима и нека њима управља, (тако) јер Бог (све)
надзирава; не сме ништа од тих ствари себи да присваја, или да
поклања својим рођацима оно што је Божије: а ако су (рођаци)
сиромашни, нека им даје као сиромасима; али под тим изгово
ром да не растура оно што је Црквено". Ако ли се изговарају
да њива узрокује губитак и никаква се корист не добија, не
треба ни тако продавати (то) место локалним властима, него
клирицима или земљорадницима. А ако се (притом) послуже
злим лукавством, те (локални) начелник прекупи земљу од зем
љорадника или клирика, таква продаја нека је неважећа, и нека
се (њива) поврати Епископији или Манастиру, а епископ или
игуман, који то учини, нека се прогна: епископ из Епископије,
а игуман из Манастира, јер зло расипају оно што нису сакупили
(Мт.12,30). 20 ) (Ап.38,39,40,41,73; IVBac.24,25; Трул.49; VIIBac.11,13; Анкир.15;
Ант.24,25; Карт.26,33; Кирил Алек.2; Теоф.Алек.lО)
..Канон 13)
/Да су достојни велике осуД«:ПЈ:НИ.iюји скрнаве Манастире/
Пошто су због несреће (Иконоборства), која се по гресима на
шим догодила у Црквама, извесни Молитвени домови и Епи
скопије и Манастири били разграбљени од неких људи, те по
стали општа свратишта, - ако су они који их држе вољни по
вратити их, да се васпоставе у пређаmње стање, добро је и лепо;
а ако неће, заповедамо: да се такви свргну, ако су из свештенич
ког каталога; а ако су монаси или лаици, да буду одлучени.
Јер су осуђени од Оца и Сина и Светога Духа, и нек буду вргнути
zoJ Канон, цитирајући 38. Айосйlолски, забраљује отуђеље Црквене имовине, било
да доноси или не nриходе. Још строжији је Карйlаiенски 26, и Св. Кирило Алексан
дријски у Посланици Домну (канон 2), који каже да су и nоклољени nредмети Цркви
неnродајиви. (О томе говоре и Јустинијанове Новеле 120. и 131). Овај канон говори о "изго
ну" еnискоnа или игумана са nоложаја, док Картагенски наређује свргнуће. (3онара
примећује да у његово време, 12. век, неки игумани нису држали овај канон). Валсамон
цитира заnовест Божију Мојсију о заветоваљу имовине Госnоду (3Мојс.27,16-23.28.ЗЗ)
и додаје да еnискоn, или игуман, бива свргнут/рашчињен кад је nродају или издава
ље Црквене имовине учинио са лукавошћу и обманом.
214
<·КАНОНИ СЕДМОГ .ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
тамо где црв не умире и огањ се не гаси (Мк.9,14), јер се противе

гласу Господњем, који говори: "Не чuнuille og Дома Оца мојега, gома
Шрговачкога" (Јн.2,16). 21 ) (IVBac.4,24; Трул.49; Прводр.l; Кирил Алек.2)
..... ..,«J&.JUL'U'.IUI. 14.

/Да нико без хиротесије (=рун:ойроизвоgсйlва) не чита са амвона (у Цркви)
на Сабрању (богослужбеном)/
Да поредак влада у свештенству јасно је свакоме; а да се са

тачношћу држе свештеничка про:Извођења, угодно је Богу. Али
пошто видимо да неки без рукопроизвођења (f:хто~ хнgо~юСщ) од
детињства добијају постриг клирика, а не добивши од еписко
па хиротесију (=йолагањеруку), и читају на (Црквеном) Сабрању са
&,мвона, то неканонски, заповедамо: да од сада то не
бива. А исто држати и за монахе. Рукопроизвести, пак, чтеца

дозвољено је свакоме игуману само у своме Манастиру, ако је
сам игуман био рукопроизведен од епископа на игуманско пред
стојништво, а (притом) је он очигледно презвитер. Исто тако,
по староме обичају, и хороепископи треба, по дозволи еписко
па, да производе чтеце. 22) (Трул.14,15,21,ЗЗ; Ант. 1о; лаод.15)
21
Ј Још су Јус·гинијанове Новеле 7,11 и 120,7 забрањивале продају Манастира или
промену њиховог назначења. Овај н:анон (који обнавља 29. Хашсиgонски и 49. Трулски)
сведочи о последицама страшног гоњења Цркве, и свега Црквеног: Епископија,
Храмова, Манастира, од стране иконокласта, јеретика Иконобораца. Пошто су у
време те јереси многи из Цркава и Манастира протерани, или и побегли испред
прогона, ове Светиње су обесвећене и допале у руке разноразних присталица цр
квоборног иконоклазма, подржаваног и протежираног од званичне власти (тада
је заиста владао цезаропапизам над Црквом Истока, али ни он, са свом својом бруталношћу,
није успео да Цркву победи, као ни врата самога пакла- Мт.16,18), па су Светиње обесвећене
и претворене у "пећине разбојничке", у свратишта свих и свакојаких, и у тргови
шта свим и свачим. Тако су у наше време радили усташе, балисти и комунисти.
Валсамон наводи да је и у његово време било обесвећених Светиња од најезде вар
вара, па су их неки тако запушћене окупирали и у њима боравили, као што је
случај у "митрополијама на Истоку". Он, међутим, помиње и случај еве да су поје
дини Цариградски Патријарси (као нпр. Сергије, одлуком из 1016.г.) давали Манастире
као дар неким светским људима, с циљем одржавања и очувања, а не претварања
у световна боравишта.
22
Ј Обичај је био да родитељи неко дете од детињства посвећују Богу и шишају
му косу на темену (у круг) као "клирику", те су таква деца читала у Храму са
амвона; али канонско предање не сматра то довољним да замени хиротесију= рун:о
йроизвеgење за читача са амвона у Цркви, па је зато донет овај канон. Јер, и Црквена
служба чтеца=чийlача Свештених Књига на Сабрању (=богослужењу) Цркве, такође
је продужетак Христове службе као чийlача Божанске Књиге (Лк.4,16-20), као што
су и остале службе: ђаконска, свештеничка, првосвештеничка - Христове службе.
Валсамон запажа да је игуманима-јеромонасима дато право да производе чтеца
-чийlача само по благослову епископа (јер други јереји немају то право) и то само за
свој Манастир.
215
Канон 15.
/Да не треба клирика постављати у две Цркве/
Клирик нека се од сада не поставља за две Цркве, јер је то

својствено трговању и срамној грамзивости, и противно Цркве
ном обичају. Јер смо чули из саме речи Господње да; "Нико не
може gва гocuogapa служиillи; јер или ће нд јеgнога мрзиillи, а gpyzoгa
љубиillи, или ће се јеgнога gpжaillи, а gpyzoгa арезираillи" (Мт.6,24). Сваки,
дакле, по Апостолској речи: "у чему је аозван, у illoмe illpeбa ga oc-
illaнe" (1Кор.7,2О), и нека пребива у једној Цркви. Јер (све) оно што
у Црквеним стварима бива из срамне грамзивости, постаје туђе
Богу. А за потребе овога живота постоје разне радње (Ёл:tt 11б~::u 1.юtа=
=зани.мања, аосЈЮви), и из тих (послова), који хоће, нека стиче оно
најнужније за тело. Јер Апостол рече: "Поillребама мојим и оних
са мном, аослужише ове руке (моје)" (ДАп.20,34). И ово нека буде у овом
Богочуваном граду (=Цариграgу); у другим пак местима изван,
због недостатка људи, нека се то допусти. 23 )
(Ап.14,15; I Вас.15,16; IV Вас.5,10,20,23; Трул.17,18,31; VII Bac.lO;
Ант.З; Сард.15,16; Карт.54,90)
Канон 16.
/Да свештено лице не одева луксузну одећу/
Свака раскош и телесни накит противни су свештеничком е

чину и поретку. Зато оне епископе или клирике, који себе укра
шују сјајним и раскошним хаљинама, треба поправљати; ако
ли остану упорни, треба (их) подвргнути епитимији; тако исто
и оне који употребљавају мирисе. А пошто је корен горчине,
узраставши (Јевр.12,15), јерес Хришћаноклеветника (=Иконобораца)
постала оскврњење Католичанској (=Православној) Цркви, и они
који су ту јерес примили не само што се гадише живописаних
Икона, него и сваку побожност одбацише, мрзећи оне који че
стито и благочестиво живе; на њима се испунило оно написа-
23
> Интересантно да је овај Васељенски Сабор први који је допустио да један
свештеник опслужује више Цркава (што низ ранијих канона, наведених испод текста,
не допушта), ваљда зато што је, после иконоборачке пошасти, у провинцијама била
оскудица у писменим свештеницима. Упућивање свештеника да неким часним
послом, занатом и сл., попут Апостола Павла, зарађује хлеб себи и породици, у
наше је време у Дијаспори чест случај, а био је негде и за време комунизма (нпр.
пољопривредним радом, пчеларством и сл.). Напротив, јагма за бољим, или више од
једне, парохијама, осим грамзивости, свакако је и на штету пастирског рада (као
што је епископима штетно дуже администрираље и другом епархијом, како се то до данас
показивало). Канонисти 12. века примељују канон и за игумане: само 1 манастира.
216
но: "Вогойошшовање је .мpзocill грешнику" (Сирах 1,25). Зато, ако се нађу

(неки) да исмевају оне који носе просто и скромно одело, нека
се (такви) исправљају епитимијом. Јер од најстаријих времена
сваки свештени човек је живео са простим и скромним оделом.
Јер "све што се не употребљава ради потребе, него ради укра
шавања, потпада осуди за сујетност", као што рече Василије
Велики (Малааравила, 49). Нити је пак ико носио одећу од разна
бојног свиленог ткања, нити су на крајевима хаљина пришива
ли разнобојне додатке, јер су чули Богоречити глас да "који .ме
ке хаљине носе, йо царски.м су gворови.ма" (Мт.11,8). 24) (Трул.27; Гангр.12,21)
Канон 17.
/Ко нема све потребно,
да не покушава подизати Молитвени дом или Манастир/
Неки од монаха, остављајући своје Манастире, (и) желећи

да владају, и одбацујући послушност, настоје да подижу Моли
твене домове, немајући што треба за довршење. Ако, дакле,
неки покуша да то чини, нека то месни епископ забрани; ако
ли пак за довршење (градње) има, нека до краја доврши намере
но. А ово исто нека важи и за лаике и клирике. 25 )
(IVBac.4,8; Трул.46; Прводр.l)
~\
Канон 18:
/Да жене не бораве у Епископијама или у мушким Манастирима/
"Не бygиille на саблазан ни они.ма сйоља" (1Кор.10,32), каже Божан

ствени Апостол. А да жене бораве у Епископијама или Мана
стирима, бива узрок сваког спотицаља. Зато, ако се који затече
да има ропкињу или слободну у Епископији или Манастиру,
ради вршења неке службе, нека подлегне епитимији; а ако је
упоран, нека буде свргнут. Ако ли се деси да у предграђима
24
) Већ је Трулски Сабор у 27. канону говорио о скромном одеваљу свештених ли
ца, али је Иконоборачка јерес донела распуштеност и раскалашност и у Црквеним
Предаљима и у обичајима. Свака јерес и раскол руши Свето Предање Цркве. Јере
тици и расколници немају Св. Духа као Чувара Светиња у Цркви.
25
) Градња Богомоље или Манастира треба увек да има благослов и сагласност
локалног епископа, коме ће Манастир и бити потчињен (в. н:аноне 4. и в. Халкидонски;
о градњи новог Манастира опширно говори 123. Новела Јустинијанова, и 1. н:анон Прводругог
Сабора). Валсамон наводи 14. Новелу цара Лава Мудрог (9. век), по којој, за подизаље
новог Манастира, потребно је најмаље 3 монаха (сходно Мт.18,20), као и средства за
довршење Храма и једне манастирске зграде (=н:онан:а) за њих. Уколико их спречи
смрт, или нешто изненадно, тада плац и започета градња припада Цркви.
217
·=·КАНОНИ СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА·:·
жене бораве, и хтедне епископ или игуман да се на путу ту

(:код њих) заустави, нека у присуству епископа или игумана
жена никакве службе не обавља у то време, него нека се склони
у друго место, док епископ не отиде, да не буде приговора. 26 )
(Ап.5,26; IВас.З; Трул.5,12,13,47,48; VIIBac.20,22;
Анк.19; Карт.3,4,25,38,70; Вас.Вел.88)
Канон 19.
/Да примање у :клир свештених лица,
монаха и монахиња, бива без давања новца/
Толико је порок среброљубља завладао код управитеља

Цркава, да неки и од оних који се називају побожни људи и
жене, заборавивши заповести Господње, заблудеше, и за злато
примају оне који приступају свештеничкоме чину и монашком
животу.*) И бива, као што Велики Василије (канон 90) каже, да
"чега је почетак неваљао, и све остало је за одбациваље". Јер
"није .могуће Богу и .ма.мону служиillи" (Мт.6,24). Који се, дакле, нађе
да то чини, ако је епископ или игуман или неко из свештенич
кога реда, или нека престане, или нека се свргне, сходно 2. ка
нону Светог Сабора у Халкидону. А ако је игуманија, нека се
изагна из Манастира, и у други Манастир нека се преда на потчи
Iьење. Исто и игуман, који нема презвитерско рукоположење. 27 )
А односно онога што родитељи дају деци, као мираз, или одно
сно сопствених ствари што (дотични) доносе, а признају да их
приносе да буду посвећене Богу, одредисмо да то остане у Мана
стиру по њиховом обећању, било да дотични остане или изиђе
(из Манастира), осим ако (одлазак) буде кривицом настојатеља. 28)
(Ап.29; IVBac.2; Трул.22,23; VIIBac.4,5,15; Лаод.12;
Сард.2; Вас. Вел.90; Генад. Посл.; Тарас. Посл.)
26
) Низ канона Св. Сабора и Св. Отаца (в. каноне испод текста, посебно з. Никејски и 5.
Трулски- в. тамо наао.м.ене) забраљују боравак и служење женскиња у Епископији
или мушком Манастиру (што се данас, под разним изговорима, слабо држи), све због мо
гућег саблажњаваља слабих верника или неверника, на што су Апостоли и Оци
итекако обраћали пажњу, не из личне скрупулозности, него из разборите пажње
да не повреде слабе савести лакосаблажњивих људи. Валсамон додаје да за боравак
епископа или игумана у предграђима канон подразумева боравак у некој згради
Епископије или Манастира (неки .м.етох, или манастирски посед), а не у гостионици
(данас: хотелу), где они и не могу захтевати удаљаваље женскиња.
*) Схол.ија (из 12. века) цитира Жиmије Св. 3латоуста: "Био је обичај јудејски да се
свештенство продаје и купује". Среброљубље је нарочито завладало у време Иконо
борства. (В. каноне наведене испод, против среброљубља и си.м.оније).
27
) Ово показује да игуман може бити не само свештеномонах, него и искусан
монах, а исто се да видети и из 14. канона.
218
Кавон20.
/Да не треба од сада бити двоструких Манастира/
Одређујемо да од сада не буде никакав дупли (=мушки и жеnсЈСи)

Манастир, јер то за многе бива предметом саблазни и спотица
ља. 29) Ако пак неки одлуче да се заједно са сродницима одрекну
света и следе монашком животу, онда људи треба да одлазе у
мушки Манастир, а женске да ступају у женски Манастир, јер
се тиме угађа Богу (Јевр.13,16). А они Манастири, који су до сада
били двоструки, нека се (за њих) држи канон Светог оца нашег
Василија, и по његовој установи нека се поступа. 30 )
У једном Манастиру не смеју боравити монаси и монахиње,
јер заједничко живљење даје повода прељуби. 31 ) Монах нека
не узима смелост са монахињом, или монахиња са монахом,
насамо разговарати (ngooo~-ttЛEtv); ни да монах спава у женском
Манастиру, нити монахиња да једе с њиме насамо. И кад се од

стране мушких (из муш:ког Манастира) доносе монахињама ства
ри потребне за живот, нека те ствари прима игуманиј а женског
Манастира испред врата (=кайије), заједно са неком старицом
монахињом. Ако ли се деси, да монах зажели да види неку
своју рођаку, нека кратко и мало говори с њоме у присуству
игуманије, па нека убрзо од ње одлази. (Трул.47; vпвас.1s,22)
28
) Канон не говори о симонији, тј. даваљу/у;зимању новца за рукоположење (в. о
томе напред 5. канон), него о даваљу/примаљу новца као "дара" од неког, или за неког,
да буде примљен у клир или у Манастир.
29
Ј Забрану "дуплих манастира" наређују и Јустинијанове Новеле 123,36 и 133 (из
539.г.). 3онара умесно примећује да у тзв. "дуплим Манастирима" нису монаси и
монихиње живели заједно, него су две заједнице боравиле у близини, па су се чули
и виђали често. - Вековно монашко искуство је показало, и доказало, да из тзв.
дуплих Манастира не одрастају зрели и трезвени монаси или монахиње (нити је
ромонаси који "одрасту" у женском Манастиру). Не само због могућих скандала, него
у монашком етосу таквих остају немонашки трагови. Канон с правом не допушта
ни, ако браћа и сестре оду заједно у монаштво, да живе у истом Манастиру (што
бива у нашој Цркви у новије време: брат и сестра или браћа и сестра, или сетре и брат, или
по двоје), зато што, пре свега, то омета стварање стварне монашке, и за све једнаке
заједнице, или пак тешко примаље и уклапаље нових са стране дошлих монаха
или монахиња (такав пример смо видели недавно, па се Манастир полако гаси, јер нови
монаси или монахиње не о(п)стају у таквом братству/сестринству). -Све ово је Св. Канон,
и претходно и Св. Василије изложио с циљем: недавања повода спотицаља и са
блажњавања слабих људи и средина. Иначе, ниже 22. канон показује да Хришћани
нов живот није само у подозрењима и саблазнима (в. и нааомену тамо).
30
) Василијев канон 88 (=Писмо Григорију презвитеру), и Аскешика, 33 (PG 31,997).
31
) Блуд монаха или монахиње је прељуба=издаја брака са Христом (в. канон 18.
Св. Василија и найомену).
219
Кавон21.
/Да монаси не напуштају своје Манастире и у друге прелазе/
Монах или монахиња не треба да остављају свој Манастир,

одлазећи у други. Ако се то догоди, потребно је указати му го
стопримство, али не треба га примати без дозволе његовог игу
мана. 32) (IVBac.4; VIIBac.19; Карт.80; Прводр.2,3,4)
Канон22.
/Монаси и свешена лица, ако се деси да обедују са женскима, да то чине
благодарећи Богу и с пажњом и побожношћу/
Богу све посветити и не бити роб својих жеља, велико је

дело. "Јер ако jegeille, ако ли йиjeille, каже Божанствени Апостол,
све у славу Божију чиниillе" (li\:op.lO,Зl). И Христос Бог наш је у Је
ванђељима Својим заповедио да се уништавају почетци гре
хова. Јер не само да Он кажњава прељубу, него је и сами покрет
помисли ка чињењу прељубе осуђен, кад Он каже: "Који је йо
глеgао жену са йoxoilloм, већ је учинио с њом йрељубу у срцу своме"
(Мт.5,28). Отуда и ми научивши се, треба да очишћујемо помисли
(наше). Јер, "ако је и све слобоgно, али није све на кopucill" (1Кор.10,23),
како се учимо од Апостолског гласа. Свакоме пак човеку је
нужно јести, да живи. И који у браку живе, и са децом су, и
лаичког су стања, без прекора им је ако заједно једу људи и
жене, само да узносе благодарност Дародавцу хране. Не у не
ким лакрдијашким околностима, то јест са сатанским песма
ма, са гитарашким и блудничким страстима, на шта долази
Пророчка клетва, овако говорећи: "Тешко онима, који уз tиillape
и цимбале вино йију, а не глеgају на gела Госйоgња, и не разумеју gела
руку Његових"(ис.5,12). Ако ли буде некад таквих међу хришћа
нима, нека се исправе; иначе, нека за њих важи оно што је пре
нас канонски установљено (тј. еаитимије). Код оних пак чији је
живот у тиховањ у и монашки (~аvхСщ x.a.'t Ј.юv6t{юло~ = молитвени и усам
љенички), онај који је обећао Господу Богу да узме (на се) јарам
монашки, он ће боравити насамо, и ћутаће (Јер.3,28). Но и онима
32
) Канон не одобрава одлазак монаха или монахиње из свог Манастира (в. Халки
gонски 4), али дозвољава примити дошавше и угостити, да не буду принуђени отићи
код световњака; али их не треба примати у братство без воље љиховог старешине.
- В. Правила аскейlска Св. Василија, где он дозвољава да монах напусти Манастир,
ако се духовно у њему штети; али пошто прво једном-двапут каже то што је спорно
игуману и монасима, па ако се то зло не исправи, онда да отиде. Карйlагенски 80.
канон такође не дозвољава примаље из других Манастира.
220
који су изабрали свештенички живот, није уопште упутно да

насамо са женама једу, осим некад са неким богобојажљивим
и кротким људима и женама, како би и тај заједнички обед
водио духовном подвигу. Исто нека чине и са рођацима. Догоди
ли се ипак да монах или свештено лице на путовању није понео
са собом најнужније потребе (хране), и по нужди хоће да заноћи,
било у гостионици, било у нечијој кући, дозвољено му је то
чинити, јер је потребом принуђен. 33 ) (Ап.42; Трул. 62; Карт.бо)
Св. Седми Васељенски Сабор у Никеји

зз) Овај последљи канон VII Васељенског Сабора резимира одлуке о монасима и
:клирицима, и указује: да све што чине, треба да чине у славу Божију и на спасеље
душе своје и људи о:ко себе. Треба живети и понашати се та:ко да се удаљујемо од
греха и порока, :као душегубних дела и стања, и да све радимо са страхопоштова
љем према ли:ку Божијем у нама и људима о:ко нас, и са благодарношћу Богу, Да
родавцу живота и свега што је безгрешно и спасоносно. Јер све што је од Бога, и
што бива ради Бога и спасеља свога и других, добро је.
221
lJ За Помесне Саборе Валсамон вели да је први Помесни Сабор у Цркви
био Картагенски (у време Св. Rипријана, 251. и 255.г.), а 3онара да је први био
Антиохијски против Павла Самосатског (258.г.). Уствари, Помесних Сабора
је било давно пре ових, и пре свега Апостолски Сабор у Јерусалиму (50/Ы.г.),
и Сабори при хиротонији епископа; али канонисти ваљда мисле на оне
Саборе који су донели Св. Каноне који су ушли у канонске зборнике Право
славне Цркве. О појави Сабора у Цркви в. наш рад Васељенски Сабори и Сабор
но Преgање Цркве (На йуillеви.ма ошаца, књ. I, 9-30).
1
а) За Ав:кирски Сабор у Синоgику из 887.г. (L:vvootx6v f.v Е;щоџn- Synodicon Vetus, § 31)
стоји: "Сабор божански и свештени Помесни, дванаест епископа, сабран у Анкири
Галатијској (данас: Анкара у Турској), који је предводио Маркел, њен епископ, и
Агриколај Кесарије Кападокијске; канонски је одредио исправљаље оних који
су у (време) гоњења отпали". (И неким каснијим текстовима се каже да је Анкирским
Сабором председавао Виталије Антиохијски, веров. зато што је Маркел Анкирски касније
пао у јерес, и био осуђен на 2. Васељенском Сабору 381.г.). -И у Властаревој Синшаг.ми
(Nvтауџа 6,40): "Тим поводом, и у оно време (314.г.), у Анкири, митрополији Галатије,
Сабор се побожно састао, тачније истражујући како треба икономисати оне који
се после одрицања (од вере) кају. А предвођаху тај Свештени збор (аvЛЛ6уоv) Вителије
из Антиохије Сиријске, Агриколај Кесарије Кападокијске, и мученик Василевс
(=Василије), епископ Амасијски. Они су написали 25 канона о тој и другим темама.
А овај Василевс је примио венац мучеништва у време Ликинија" (314-323.г.).- Ав:
кирски Сабор је имао 13 епископа, јер је међу њима био и Виталије Антиохијски
/t320/ (Теодорит ЦИ 1,2), и одржан је по Пасхи (канон в), после смрти цара Максимина
(t313), кад је Ликиније, оставши сам владар на Истоку, потписао са Константином
Великим Милански едикт (13. јуна 313.г.) о слободи Хришћанске вере, па је Црква
одмах градила своје Храмове и држала Саборе (Јевсевије, ци 10,3). Анкирски Сабор
је донео 25 канона, који највише говоре о аали.ма, тј. онима који су се одрекли ве
ре у Христа за време претходног гоњења Цркве. - Постоји мишљење (на основу
старог јерменског превода) да су само канони 1-19. дело Анкирског Сабора, док су 6
последљих (канони 20-25) дело Сабора држаног у Кесарији Кападокијској следеће
315.године, у коме су узели учешће неки епископи са Сабора из Анкире (Митроп.
Павле Шведски, в. Лиillepaillypa, стр. 329-333). Међутим, Трулски Сабор је (у 2. канону) по
тврдио 25 канона Анкирског Посмесног Сабора, и они се као такви налазе у канон
ским збиркама Православне Цркве.
1. Помесни 1 ) Сабор АНКИРСКИ (314.г.) 1а)
КАНОНИ Ан:кирског Сабора 2 )
Канон 1.
За презвитере, који су принели жртву (идолима), а затим се
повратили (вери), не на лукав начин, него од истине; нити су
имали претходна договарања (са световним властима) те намешта
ли и удешавали да изгледа као да су били подвргнути мукама,
а уствари су само привидно и формом приведени, - (Сабор) одре
ди: да такви могу уживати част (презвитерс:ког) седишта, али не
могу приносити (Евхаристију), ни проповедати, нити уопште не
ку свештеничку службу служити. з) (Ап.62; IBac.lO; Анк.2,з,12;
Петр. Алек.10,14)
Канон 2. 4)
Тако исто и ђакони који су принели жртву идолима, па су
се потом обратили (вери), нека имају осталу част, али да преста
ну од сваке свештене службе, од узношења Хлеба или Путира
zJ У неким старим ркпс. и издаљима стоји: ":Канони Блаже:них Отаца саставших

се у Ав:Rири, који су старији од изложев:их у Никеји ка:ноюi, али су други (по рангу),
због положаја Васељенског Сабора" (Бенешевић /грчки и словенски/).
з) 3онара запажа да је било хришћана, и чак свештеника, који су у време гоњења
Цркве лако се одрекли вере у Христа, али су умолили властодршце, који су мучили
хришћане, да над њима "одглуме" мучење, да би после имали изговор пред онима
који су издржали мучење и нису се Христа одрекли. За оне пак свештенике, и та
ко исто ђаконе (капоп 2), који су заиста мучени, па нису издржали страхоте мука
него су се одрекли вере, па се потом искрено покајали, Сабор одређује да имају
само част свештеничког звања, али без икаквог свештенодејства. Крај 2. канона
оставља ипак епископу власт да поступи и снисходљивије, како је то већ уобичаје
но у човекољубивој Канонско-пастирској пракси Цркве Христове (в. 11. капоп Првог
Никејског ). "Јер нема греха који побеђује Божије човекољубље", понавља Валсамон
стару Светоотачку реч.
4
) Овај 2. канон наставља претходни 1. канон (в. претходну пайомепу).
223
·:·КАНОНИ АНКИРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·=·
(=у лишургији), или проповедања. 4а) Ако, пак, неки од епископа

увиди (:код љих) неку заслугу или кротко смирење, те захтедне
дати им нешто више или одузети, њима припада та власт.
(Ап.62; 1Bac.l0,12; Трул.102; Анк.1,3,5,12;
Петр.Алек.10,14; Вас.Вел.З; Григ.Нис.4-5)
Канон 3.
Који су (хришћани) бежали (од гољеља), па ухваћени, или од
својих домаћих издани, или су им иначе имања одузета, или
су мучења поднели, или у тамницу затварани, и г ласно говоре
ћи да су хришћани, те (зато) били потрзавани (=малшрейlира:ни),

па су им (та:ко мученима) мучитељи насилно у руке нешто гурали
(од идола), или су принудно неко јело (од жртвй, у уста) узели, а
они су стално исповедали да су хришћани, и своју су жалост
због тог догађаја стално показивали са сваком понизношћу и
држањем и смерношћу живота, - такве, пошто су изван греха
(=јер се :нису оgрекли), не треба спречавати од Причешћа. А ако су
од некога били спречени због веће строгости (nEgюao'tega~ axgL~ECщ =
=више шач:носши), или због незнања неких, нека се одмах приме
(у општеље). Ово исто важи и за клирике, и за остале - лаике. А
разматрано је још и то да ли могу и лаици (=верници), који су под
вргнути истом насиљу, бити унапређени у чин (свештени), те (Са
бор) одреди: да такви могу бити рукопроизведени, јер нису ништа
сагрешили, ако се нађе да им је претходеће (унапређељу) живље
ње бИЛО праВИЛНО. б) (Ап.62; 1Вас.10,11,12; Анк.4,12; Петр.Алек.2,10,13,14)
Канон 4.
За оне који су принудно принели жртву идолима, и који
су уз то пред идолима вечерали (=учесшвовали у иgоло-гозби), и који
су били доведени, али су пошли с веселим лицем и обукли се
у свечанију одећу, и безбрижно учествовали у спремљеној гозби,
-(Сабор) одреди: да такви годину дана слушају (Св. Писмо), три
године припадају (с по:кајницима), па две године да опште у моли
тви (верних), и тада могу приступити Савршеном (=Причешћу). 6)
(Ап.62; IBac.ll; Анк.5,8,9; Лаод.2; :Карт.43; Григ.Неок.2,11;
Вас.Вел.73,75,81,84; Петр.Алек.2,3; Григ.Нис.2)
4
аЈ Ћакони су у почетку имали право проповедаља, као Стефан, Филип и др.
б) Канон је у нечему сличан 1. и 2. канону (в. найомену код 1. канона). Разлика је у по
четној реченици: да који су пре хватаља побегли од гоњења, нису сагрешили
(сходно Мт.10,21 и "правилу мучеништва" Св. Григорија Богослова: "не ићи добровољно на
страдање, штедећи гонитеље и оне слабије; али кад ко буде ухваћен, онда се не сме одрица
њем од Христа избегавати страдање").
224
·=·КАНОНИ АНКИРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон б.
А :који су пошли са одећом жалости, и седнувши за трпезу
једоше, и међутим за све време седеља плакате, такви, пошто
испуне три године припадаља (с покајницима), нека се приме (у
општеље молитава), али без Причешћа. Ако пак нису јели, пошто
две године буду припадали, треће године да опште (у моливама),
али без Причешћа, да би четврте године добили Савршено (=При
чешће). А епископи да имају власт, испитавши начин обраћеља,
да поступе чове:кољубивије, или пак продуже време (кајања). 7 )
А пре свега треба испитати пређашљи живот (дотичнога), и жи
вот после тога (=йlоком кајања), и тако одмеравати чове:кољубље.
(Ап.62; IBac.11,13; Анк.4; Лаод.2; Григ.Неок.2,11;
Канон 6.
За оне :који су под (простом) претљом мучеља и одузимаља
имаља, или прогонства, попустили и принели жртву (идолима),
и до сада се нису покајали, нити обратили, а сада су у време Са
бора приступили и на мисао обраћеља дошли, - (Сабор) одреди:
да буду до Великога Дана (Пасхе) примљени да слушају (Св. Пи
смо), а после Великога Дана, да три године припадају (са покај ни
цима), и затим друге две године да буду у општељу (молитава
верних), али без Причешћа, и тако да дођу до Савршеног (=Причеш
ћа), те (тим начином) испуне сву шестогодишљицу (кајања). А ако
су неки примљени у покајаље пре овог Сабора, нека им се од
тога времена рачуна шестогодишљица (кајања). Ако ли им се
деси опасност и близина смрти, услед болести, или неког другог
разлога, нека се приме под условом. 8) (Ап.62; IBac.ll-13; Анк.4,5,7,8,9;
Неок.2; Карт. 7; Григ. Нис.2,5)
6
> Овај 4. капоп је настављен у следећем 5. капопу, који говори како је и у овом
случају остављено епископу да испита и човекољубивије поступи (в. следећу наао.ме
ну код 5. канона). О овим степенима вишегодишље епитимије види даље капопе 20. и
21. и паао.мепе тамо. (В. такође и у канону 11. и наао.мени I Васељенског Сабора).
> Kanon 5. се наставља у следећем 6. капопу. О томе да сваки епископ у Цркви мо
7
же, и треба, располагати влашћу везиваља и дрешеља (Мт.18,18) в. капоп 12. Никеј
ски и капоп 102. Трулски (и наао.мену тамо), и такође 3латоустово Капопско yuyillcillвo 1
(у Прилогу Св. Канонима, на крају).
в> Сабор у Анкири одржан је 314.г., тј. само неку годину по престанку гољеља
Цркве, које је на Истоку престало тек 313.г., кад је источни владар Ликиније при
стао на од'цара Константина предложени му Милански едикт о слободи Хриmћан
ске вере (који ће он убрзо погазити и наставити гоњење, до 323.г., кад га је Св. Константин
победио). Зато Сабор говори да су се неки тек у време овог Сабора обратили са по-
225
·:·КАНОНИ АНКИРС:КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 7.
За оне који су учествовали у гозби на незнабожачки праз
ник, на месту одређеном за незнабошце, али су своја јела донели
и јели,- (Сабор) одреди: да буду примљени, пошто две године
буду припадали (с покајницима); а да ли (примити) и са Причеш
ћем свакога, то је на епископима да провере, и да испитају и
остали живот свакога (од њих). 9 ) (Ап.62; IBac.ll)
Канон 8.
Који су са принудом два и три пута принели жртву (идоли
ма), ш) такви нека четири године припадају (с покај ницима), а две
године нека су у општењу (молитава с вернима), али без Причеш
ћа, и седме године нека се савршено приме (за Причешће).
(Ап.62; IBac.ll; Анк.4,5,9; Лаод.2; :Карт.43; Григ.Неок.2,11;
Канон 9.
А који су не само одступили (од вере), него су се још и побу
нили (против вере), и браћу (Хришћане) принуђивали, и узрочници
били да (их) принуђују (на одрицање), такви за три године нека
имају место слушалаца (Св. Писма), за следећих шест година
место припадајућих (с покајницима), па за једну годину да буду
у општењу (молитава с вернима), али без Причешћа, да би испу
нивши десет година били примљени у савршено општеље (=При
чешће). За то пак време гледати и остали њихов живот. 11 )
(Ап.62; IBac.l1,12,13,14; Анк.4,5,6,7,8; Лаод.2,19; Карт.43;
Григ.Неок.2,11; Вас.Вел.73,75,81,84; Петр.Алек.2,3; Григ.Нис.2)
кајаљем. Задњи израз канона "tлl OQW = uog условом", значи: да им се да Св. Причешће,
али ако не умру, него оздраве, или се спасу опасности смрти, онда нека наставе и
заврше време епитимије, сходно канонима о шестогодишњем кајаљу због одрица

ља од вере (в. и 13. канон Никејски и наао.мену).
9
) Из канона се види како су се поједини хришћани "довијали" да не буду гоњени,
а да се и своје вере не одрекну и не учествују у идолским гозбама, него само да из
гледају да се "не издвајају" (јер многобошци нису били толерантни, иако се радило о
синкретистичкој државној вери, где је свако могао имати разне богове, из "пантеона" дозво
љеног и одобреног "међународном јавношћу" Римске власти, док за православног Христа
није ту било места! Скоро као и данас!). Црквена свест Отаца није превиђала ову слабост
"довијаља" хришћана, али је ипак била снисходљива. (Валсамон вели да овај канон
може бити користан односно заједничког обеда са муслиманима, и с чуђењем помиље како
су Иберци /Грузинци?/ говорили да је свеједно јести са православнима и са јеретицима!). -
И овај канон оставља епископу расуђиваље: да ли после 2 године епитимије (или
и пре) да таквим "палим" хришћанима дозволи Причешће.
226
·:·КАНОНИ АНКИРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 10.
'Вакони који се постављају, ако у време самог постављаља
посведоче да хоће да се жене, јер не могу тако (=неожењени) да
остану, - такви, ако се после ожене, нека остану у служби, јер
им је дозвољено од епископа. Али, ако су неки у време рукопо
ложења прећутали и прихватили да тако (нежењени) остану, а
потом ступе у брак, такви да престану од ђаконске службе. 12 )
(Ап.5,26,51; IVBac.14; Трул.3,6,13,21,30; Неок.l; Карт.16; Вас.Вел.69)
Канон 11.
Девојке које су биле верене, па су их потом други отели, -
(Сабор) нађе за сходно да буду враћене заручницима, макар да
су и насиље од других претрпеле. 13 ) (Ап.67; IVBac.27; Трул.92,98;
Вас. Вел.22,25,26,30,49,69;)
Канон 12.
Они који су пре Крштења принели жртву (идолима), па се
потом крстили, могу се у чин (свештени) примати, јер су (Крште
њем) ОЧИШћеНИ. 14 ) (IBac.l4; Неок.5; Кирил Алек.5)
10
) Ево доказа нетолерантности идолопоклоника, кад су присиљавали хришћане
да и по више пута приносе жртве. Ово рекосмо и због данашњих хвалопојаца хи
мни паганској "слободи", а то су они познати нам по својој нетолеранцији" толеран
тни" белосветски пропагатори и богоборци против Христа и Цркве.
н) Ми који мо прошли кроз тиранију Исламске окупације знамо како су поједине
потурице поступали слично овим отступницима од Христове вере, па су, због своје
немирне савести, и друге терали да погазе своју веру и образ. Исто су радили и не
малобројни отпадници од свога народа и Бога комунисти, који су насилно терали
и друге у партију као "јединоспасавајућу идеологију", као што сада слично њима
поступају и "демократски" идолопоклоници западног безбожног тоталитаризма,
од којих сви они који "нису за (само њихову) Европу" бивају изругивани и на свој
начин гоњени.
12
) Овај канон је смењен 26. каноно.м Апостолским (који тада вероватно није био познат
у Галатији) и 6. каноно.м Трулског Сабора, који не дозвољавају никоме од клирика
(осим чтеца и појца) да се после рукоположења жени. Рукоположење је неуклоњива
сметња браку, јер је дотични венчан за Олтар и Цркву Христа Жениха. (Зато, при
Литургији, ожењени скидају брачни прстен са руке).
) Исто ово одређује и 22. канон Св. Василија (в. и 67. Апостолски, 27. Халкидонски и
13
92. Трулски). 3онара с правом додаје да се девојка враћа само ако је први заручник
хоће, а не на силу и по сваку цену.
) Канон има у виду оне који су као оглашени били прихватили Хришћанску
14
веру, али нису још били крштени (како је био чест случај да одлажу Крштење до пуног
узраста, што Св. Оци нису одобравали, па су позивали на неодлагање :Крштења, као нпр. Св.
Василије, Св. Григорије Богослов, Св. Златоуст). Ако су такви оглашени хришћани били
принуђени да принесу жртву идолима, па се после покајали и крстили, могу,
вели канон, бити рукоположени у свештенички чин. Јер, Свето :Крштење спира
сваки грех и прљавштину душе (Св. Оци и Аристин).
227
Канон 13.
Хороепископи не могу у другој области рукополагати пре
звитере или ђаконе, а такође ни презвитере за град, ако им
(то) писмено не допусти (надлежни) епископ. 15 )
(1Вас.8; VIIBac.14; Неок.14; Ант.8,10; Лаод.57; Вас.Вел.89)
Канон 14.
За презвитере или ђаконе који су у клиру, а уздржавају се
од меса, (Сабор) одлучи: да га окусе, па тада, ако хоће, нека се
уздржавају (од истога); ако ли не хтедну, те не једу ни зелен ко
ја се с месом спрема, и не послушају овај канон, нека буду
свргнути из (свештеног) чина. 16) (Ап.51,53,66; Гангр.2,21; вас. Вел.28,86)
Канон 15.
О стварима што припадају Цркви (tФ К1.1gюхф=Хра.му Божјем),
које су, док није било епископа, презвитери продали, нека Цр
ква то тражи назад. А на епископу је да просуди да ли треба
(купцима) повратити цену, или не треба, јер је често приход од
проданих ствари донео њима више од (плаћене) цене. 17 )
(Ап.38-41,73; IVBac.22,24-26; Трул.35,49; VIIBac.ll-13; Ант.24,25;
Лаод.57; Карт.22,26,33,81; Кирил Алек.2; Теоф.Алек.10)
15
) Хороеаисн:оаи су били у приградским мањим местима- се.лима (отуда и назив
"сеоски еаискоаи") и, сходно 10. канону Антиохијском (из 341.г.), имали су право руко
производства само ипођакона, чтечевil./читача и заклиљача. О правима хороепископа
говори опширно Св. Василије у свом 89. н:анону, и тражи да они своме епископу/ми
трополиту обавезно подносе, и то писмено, пре рукопроизводства, избор кандидата,
на сагласност и благослов. Хороепископи су могли рукополагати и ђаконе и свеште
нике, али тек по благослову надлежног епископа. Данас још само Кипарска Црква
има хороепископе.
16
) О овој нехришћанској, болесној, макар званој и "вегетаријанској", скрупулоз
ности говоре н:анони 51. и 53. Апостолски, као и низ Гангрских канона (в. мало ниже
Посланицу Гангрског Сабора), и ту лицемерну и лажну аскезу овај Св. Канон одбацује,
јер представља клевету на творевину Божију. (Ово може бити опомена и неким данаш
њим хришћанима код Срба, који "цеде комарца" кад испитују: да ли у "маргарину има
путера", и сл. За блажене успомене Студеничког о. Теоктиста, великог подвижника и испо
сника, причају очевидци: да је једном дошао за сто, где је било сира и осталих јела, па је на
почетку пред свима узео мало парче сира, а онда даље јео посно јело. Преподобни Старац је
тако, ради примера другима, испунио овај Св. Канон, а вероватно би тако урадио и са месом).
- Валсамон наводи да се овај канон односи и на све хришћане, и да су у љегово
време (12. век) тако проверавали да ли је неко следбеник Богумилске јереси и "оо
zуми.лсн:ог aocilla" (јер тако су и Богумили избегавали месо и сир), па су неки монаси
испосници, не једући месо и рибу уз Велики Пост, јели јело само скувано са месом
или рибом, да не буду сумљиви за Богумилство. И додаје: "Свугде треба гледати
на расположеље онога који једе или не једе". Додаје такође: да латински монаси
љеговог времена нису јели месо, али су јели сало од меса, и то су, вели, чинили не
228
Канон 16.
:Који са скотом блуд учинише, или чине, који су сагрешили
пре (својих) двадесет година, да им се, пошто петнаест година
буду припадали (метанишући с покајницима), допусти општење у
молитвама (с вернима), и затим, кад проведу пет година у том
општењу, тада нека приступе Причешћу. А нека се испита и
живот њихов за време припадаља, и тако нек се удостоје чове
кољубља (=снисхођења). Ако су неки упорно остајали у тим греси
ма, нека дуго време припадају (с покај ницима). :Који су пак преш
ли споменути узраст и, имајући жену, пали у тај грех, нека
двадесет пет година припадају, и онда добију општење у молит
вама, и затим, провевши пет година у општењу молитава, нека
добију Причешће. А ако су неки, имајући жену и прешавши

п едест година, сагрешили (у томе), такви нека се удостоје Приче
шћа ТеК на Крају ЖИВОТа. 18 ) (Анк.17; Вас.Вел.7,63; Григ.Нис.4)
Канон 17.
:Који са скотом блуд учинише, па сами, будући губави, и
друге огубаше, за такве Свети Сабор заповеда да се моле са зи
мовницима.19) (Анк.16; Вас. Вел. 7,63; Григ. Нис.4)
да не буду оптужени за избегаваље меса, него угађајући своме стомаку и грлу.

Латини данас не држе никакав пост (осим Сирне среде- кад се "посипају пепелом"!).
17
Ј Многи канони (в. 1еанон 25. Халкидонски и др. наведене испод) говоре о томе да су
ствари Црквене - ствари Господље, јер су посвећене Господу и Господљем народу,
првенствено Храму и сиротиљи; и да се по престављељу епископа, до избора новога
(најдуже за три месеца), не смеју отуђивати, и о љима треба да воде рачуна клирици,
или економ те Цркве, или митрополит. Нови епископ ће распоредити како од
тога да се помаже Храм Господљи и Народ Господљи - сиротиља Цркве. Зато их
трговци светиљама не могу користити. Зато епископ може дату цену задржати
(поготову ако је купцу приход донео зараду), јер су требали знати да се Господу посвеће
но не продаје, нити купује. Народно је вековно искуство: да грабитељи Божје
Црквене имовине никад се нису усрећили.
18
) Људска греховност и демонско навођеље људи на грехе запада и у неприродне
и противприродне грехе, као што је овде скотолоштво (хтчvо~ааСа), словенски: бесло
вествовање (=блуд са животиљама). (В. и следећи 18. 1еанон). Тертулијан такав грех не
назива delicta- деликтом, него monstra- монструозношћу (Милаш, 2,19-20). Канон
63. Св. Василија одређује блажу епитимију за овај тешки, противприродни грех.
19
Ј Канон наставља претходни 16, а разлика је у томе што су ови тешки грешници
и друге наводили на исти грех скотолоштва, па их канон назива iубавцима (=крајље
нечистима), јер и друге огубаше том нечистотом и нечистоћом. Епитимија мољеља
са зимовницима, није од канониста једнако тумачена: највероватније је да су се
такви тешки грешници молили напољу, у отвореној припрати испред Храма, са
ђавоиманима, те нису у том стадијуму кајаља удостојавани топлоте уласка у Храм
Божији (в. Пиgалион, стр. 379-380).
·:·КАНОНИ АН:КИРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 18.
Ако неки, постављени за епископе, нису били примљени
ОД оне парикије (tђ~ ЈШQОLХ(а~=Црквене зајеgнице, ейискойије) за коју су
наименовани, па захтедну да наступе на другу парикију (=ейиско
йију) и насиље чине (већ) постављеним (епископима) и подижу
буне противу њих, такви нека буду одлучени. Ако ли желе (та
кви) да остану у презвитерију, где су претходно били презви
тери, нека им се та част не одузима; но ако почну побуњивати
против тамоmњих епископа, нека буду лишени части и презви
терија, и нека буду искључени (txxчguxto~=ogcmpaњeнu). 20)
(Ап.36; 1Вас.8; 111Вас.9; IVBac.29; Трул.37;
Ант.18; Прводр.17; Кирил Алек.1,2,3)
Канон 19.
Који су дали завет девичанства (лаgЭЕvСаv=gевствености), па су
завет погазили, нека подлегну одредби (=ейитимији) о другобрач
нима. 3абрањујемо, такође, да девојке заједно живе са неким
људима, као сестре. 21 ) (Ап.5,26; IВас.з; IVBac.l6; Трул.5,12,13,4О,44,46,47;
VII Вас.18,22; Карт.3,4,25,38,44, 70; Прводр.3,4; Вас. Вел.6,18-20,60,88)
20
) Парикија се у старохришћанском предаљу назива Црква (=Вајеgница верних; од
те речи је наша йарокија, али је дуго времена то био назив Ейис1fойије, Епископске епархије,
ане само једне парохије), која Заједница тсаg-оtхе1=uривременоборави у дотичном месту
као Црква Божија на uytlly ка Царству Небеском. Овим називом аарикија наглашава
се есхашол.ошки карактер Цркве у свету. - Канон говори о епископу који неће да
сачека да се испита љегова ствар код клира и народа дотичне Епископије: зашто
га не примају, као што то предвиђају Св. Канони Aaoctlloл.cкu 36. и Aнtlluoxujcкu 18,
који говоре да ће то питаље расправљати обласни Сабор епископа, и да ће непо
слушни клир и народ, ако је безразложно одбио новоименованог епископа (а не
зато што је јеретик, или због неког канонског преступа), бити црквено кажљен. Чудно
је да канон не говори ништа о тој Парикији=Епископији која не прима наименова
ног епископа. (В. и 1fанон 29. Халкидонски и Трулски 37. 1fанон). Пракса Цркве кроз ве
кове показала је да се за таквог епископа најчешће налазило друго решеље, да се
не би у Црквеном народу стварао раздор и раскол. У сваком случају, тврдоглавост,
бунтовништво и насилништво таквог епископа могу само љему шкодити, јер може
бити рашчиљен, мада, по Валсамону, канон још не помиље такву казну.
21
) Завет geвctllвeнoctllu давали су многи хришћани и хришћанке од почетка исто
рије Цркве (у време овог Сабора још није било Манастира, него су такви/такве живели по
својим домовима, као код нас у турско време монахиље, као напр. Стака Скендерова у
Сарајеву). Изневерени завет gевсtllвеног заручеља Христу Жениху сматра се гаже
љем верности првог брака, и зато следи епитимија за другобрачне, која је, по 4.
канону Св. Василија, била 1 година одлучеља од Причешћа, а по другим Оцима 2
године, а у синоасису Стефана Ефеског: 4 године (в. Аристиново објашљеље и наведене
ниже каноне Св. Василија). Канон даље забраљује тзв. cuнucaкtlle, тј. да девственице
бораве са мушкарцима као cectllpe (тј. без брачног односа) у истом дому (или као "слу
жавке"), да не би изазивале подозреље (3онара). В. 3. канон Никејски (и найо.мену).
230
Капон20.
Ако нечија жена учини прељубу, или сам (човек) учини пре
љубу, треба да седам година издржи док добије Савршено (=При
чешће), прелазећи (све) степене (кајања) који томе воде. 22 )
(Ап.48; Трул.87,93,98; Карт.102;
Вас. Вел. 9,21,31,35,36,46,48,58, 77,80; Григ. Нис.4)
Канон 21.
3а жене које су се одале блуду, и убијају заметак (=йлоg=gеше)
у утроби, или спремају побачај лековима, пређашња наредба
одлучује (од Причешћа) до краја живота, и томе се (уопште) следи.
Нашавши пак нешто човекољубивије, одредисмо да издрже
десетогодишње време (кајања), проходећи установљене степене
(кајања). 23) (Трул.91; Вас.Вел.2,8)
Канон 22. 24)

3а намерна убиства, треба (убице) да припадају (све време с
покајницима), а тек на крају живота да се удостоје Савршеног
(=Причешћа). 25 ) (Вас.Вел.8,56; Григ.Нис.5)
22
Ј Седам година епитимије, сходно и 87. канону Трулском и 77. Св. Василија, јесте:
1 година плачног мољеља опроштаја, 2 године слушаља Св. Писма, 3 године да
припада (са покајницима), и 1 година општеља у молитвама (са вернима), па тек
онда допуштаље Причешћу. Епитимија се односи било на мужа или на жену (мада
се текст канона буквално односи само на мужа).
23
Ј Канон сматра убиством људског бића било који начин убијаља људског ембри
она у утроби, тј. намерни аобачај људског заметка у било којем стадију зачећа
(сходно 2. канону Св. Василија). Зато је епитимија: доживотно, или, по овим Оцима
човекољубивије: десетогодишље одлучеље од Св. Причешћа. (Степени кајања за 10
година, по Аристину, су: 2 године изван припрате Цркве са плакањем, 3 године на царским
/=главним, улазним/ вратима Храма да слушају Св. Писмо, 4 године да у Храму припадају са
оглашенима, 1 година општења у молитвама са вернима, и тек онда Причешће). Св. Васили
је вели: "Лек треба одређивати не временом, него начином покајаља" (канон 2). -
Данас је ово зло детоубиства, у свету и код нас, нажалост, превршило сваку меру.
Сарадници у детоубиству су данас и тзв. покрети "за еманципацију жена", по ко
јима "жена слободно располаже својим телом" (мада зачето дете није "њено тело",
него посебни живи организам), а такође и бројни лекари који бесавесно и потстичу и
врше побачаје, врло често за новац. Знамо лекара који је то чинио дуго година, па
се покајао, и сада вапије и преклиље да се са тшражом престане, и говори и пише
на све стране против тог тихог злочина геноцида. Знамо и не мали број жена, које
су намерним побачајима себе нервно растројиле, јер погажена савест, као глас
Божји у човеку, неизбежно се свети на свој начин. Није онда чудо што Божје
опомене и казне, и елементарне непогоде, сустижу човечанства, и појединачно и
групно, широм чађаве Планете Земље (која је само из далека плава).
24
) Неки ркпси и издаља замељују редослед 22. и 23. канона, који говоре о истом.
25
) Канон 56. Св. Василија за намерно убиство одрерђује 20-годишљу епитимију.
·:·КАНОНИ АН:КИРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 23.
За ненамерна убиства, пређашња наредба заповеда: да за
седам година могу добити Савршено општење (=Причешће), прохо
дећи установљене степене (кајања); друга пак наредба заповеда
да требају испунити време од пет година. 26 ) (Вас.вел.s,н,57; Гр.Нис.Б)
Канон24.
:Који гатај у и следују незнабожачким обичајима, или дово
де у своје куће неке (гатаре) ради изналажења (разних) враџби
на, 27) или ради очишћења, нека се подвргну канону о петогоди
шњем (кајању), проходећи одређене степене: три године припа
дања (са оглашенима) и две године молитве (са вернима), али без
Причешћа. (Трул.61; Лаод.36; Вас.Вел.7,65,72,81,83; Григ.Нис.з)
Канон25.
Неки, пошто је верио девојку, завео је сестру њезину, тако
да је и затруднела, па је после оженио вереницу, а заведена се
обесила. Наређено је да сви сукривци (аuvноо·п::~=који су зпали шај
грех), 28) пошто прођу десет година у установљеним степенима
(кајања), (тек тада) буду примљени у стојеће (на молитви у Цркви).
(Трул.54; Неок.2; Вас.Вел.78)
26
) О разлици намерног и ненамерног убиства в. канон. 8. Св. Василија (у свом 57.
1ешюну Св. Василије одређује епитимију од 10 година за ненамерно убиство, што је строжије
од овог Анкирског канона).
27
) Израз "pagu изн.алажења враџбин.а" Милаш преводи: "ga им. бајају". Трулски 61.
канон. за све врсте враџбина одређује 6-годишљу епитимију (в. тамо наао.мену).- Не
ма сврхе да побројавамо разноразне врсте врачаља, гатања и др. израза сујеверја,
слабоверја, маловерја и неверја јадних и несигурних људи, синова старога Адама,
којима се, нажалост, често враћају и неки хришћани. Ово пак бива не зато што је
"паганство јаче и отпорније", него зато што је људској слабости лакше прибегавати
ономе: "дај што даш", него ли се хришћански стрпити и с надом и поверељем оче
кивати помоћ Божију. Незнабоштво, и многобоштво, и паганство, нису никаква
"сила", него слабост, и немоћ, болесна безвољност и лаковољност, а хришћански,
човека достојни, животни став је: напор, и труд, и подвиг воље, право йоgвижн.ишшво
и жpillвa и често труд дуготрпљеља, истински йоgвиг (аЭЛо~) вере, вере не у "слепи
случај" или неку "невидљиву силу", него у Промисао Живога и Свевидећега Бога,
Који зна зашто, и како, и када, и докле човек треба и може да издржи. "Овде је
Шрйљење и вера Светих", речено је у Апокалипсису (Откр.13,10).
28
) Канон. говори о једном конкретном догађају тешког сагрешеља; сличан му је
донекле канон. 71. Св. Василија, који одређује 7-годишљу епитимију. Али је у овом
канону описан грех већи и тежи, јер је изазвано, и није спречено, самоубиство за
ведене девојке/сестре, и у љему су саучествовали и други сукривци (прва сестра, ро
дитељи обоје њих, и заводника и заведене). Нажалост, око удадби и женидби често
бивају нечисте работе, сплетке и замке, у које многи упадају.
232
2. Помесни Сабор НЕОКЕСАРИЈСКИ (315.г.) 1 )
КАНОНИ Нео:кесаријског Сабора 2 )
Канон 1.
Презвитер, који се ожени, бива лишен чина; ако ли падне
у блуд или прељубу, има се сасвим искључити (из мољења с
вернима) и ставити на кајање. 3 ) (Ап.5,26,51; IVBac.14; Трул.З,6,13,21,ЗО;
Анк.10; Карт.27; Вас.Вел.32,69)
l) За Неокесаријски Сабор у Синоgику из 887.г. (LvvofJLxov tv t:n:ttot.tfi- Synodicon Vetus, §

32) стоји: "Сабор божански и свештени Помесни, двадесет и три епископа, које је
предводио Виталије (Антиохијски), сабран у Неокесарији у Понту, који је о онима
који су у (време) гоњења принели жртве или се одрекли, или јели од идолских
жртава, или аналогно- према разлици преступа, канонски одредио исправљаље".
(У неким ркпс. стоји да је овај Сабор држан у Кесарији /Кападокијској/, те неки канонисти,
као Митроп. Павле Шведски, сматрају да је био посебан Сабор у Кесарији 315.г., јер Сабор у
Неокесарији није се бавио питаљима аалих). - У Властаревој Синтагми стоји: "После
овога (Анкирског) у Неокесарији у Понту б:й: одржан Сабор, а и с њима беше Свети
Мученик Василевс (др. ркпс.: Василије), епископ Амасијски; који канона четрнаест (!)
саставише, који доприносе благопоретку Цркве". - Сабор у Неокесарији (данас
Никсар у Турској), на којем је учествовало сигурно 20 епископа, са месним епископом
Лонгином, донео је 15 канона о Црквеном поретку и хришћанском моралу. Сабор
је одржан 315. или 319.г., пре но што је Ликиније започео (око 320.г.) ново гоњење
Цркве, када је законом забранио "да епископи никако не опште међу собом, нити
да могу посећивати неку Цркву у граду, нити њихови Сабори, договарања и разго
вори о корисном бивати" (Јевсевије, Живош Копсшапшипов 1,51). Пет епископа овога
Сабора били су и на претходном Анкирском Сабору, а неки су доживели да учеству
ју и на Св. Никејском Првом Васељенском Сабору.
2
Ј У неким старим ркпс. и издањима стоји наслов: "Канони Светих Отаца саставши:х
се у Неокесарији, који су после оних у Анкири, а претходни оних у Никеји канона,
али је због поштоваља стављен испред љих Сабор у Никеји". (Бенешевић /грчки и сло
венски/, Бевериџ).
зЈ Канон 25. Айостолски, и 32. Св. Василија, и 27. Картагенски одређују да се такав
свештеник не кажњава два пута, него бива лишен чина, али не и општења са лаи
цима, тј. не и Причешћа. По овом Неокесаријском канону он бива кажњен двостру
ко: лишењем чина и још да прође 4 степена кајања, па тек онда да добије Причеш
ће. Канонисти с правом указују на оно снисходљивије решење Св. Василија и
Картагенског Сабора. ·
233
·:·КАНОНИ НЕОКЕСАРИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
JL.,Q,JLU.VJLU.2,
Жена, ако се уда за два брата, да се искљ учи (из заједничке

молитве) до смрти; али ако, при смрти (тј. тешко болесна) каже да
ће, кад оздрави, раскинути брак, нека због човекољубља добије
(поступак) кајаља. А ако умре жена у таквом браку, или муж,
ономе (брачнику) који преостане, тешко ће бити покајање. 4 )
(Ап.19; Трул.54; Вас.Вел.23, 39,68,76,78,87)
Канон 3.
За оне који више пута ступају у брак, одређено време (каја
ња) познато је; али понашање(аvшп{юср'll=жнтнк=начинживоm:а) и вера
ЊИХОВа СКраћује (то) време. 5 ) (Анк.19; Неок.7; Вас.Вел.4,50,80)
JL.,Q,.П.V.ILI. 4.
Ако неко зажели (неку) жену и намери с њоме да спава, али
му се замисао не оствари, очито је да га је благодат (Божја)
ИЗбаВИЛа. в) (Вас. Бел. 70)
..................U' ...... 5.
Оглаш ени, ако улази у Цркву (Kugюxov =Госйоgњи /Храм/) и стоји
у реду оглашених, па сагреши, ако је међу онима што клече,
нека, више не грешећи, пређе у слушаоце (Св. Писма); а ако и
као слушалац још греши, нека буде изагнан (ван Цркве). 7 )
(IBac.2,11-14; Трул.96; Лаод.19;
Вас. Вел.20; Тим. Алек.4,6; Кирил Алек.5)
4
) Kanon подразумева сукцесиван (не истовремен) брак жене са два брата, или чо
века са две сестре (в. код Св. Василија l(;аноне 23. и
78). Канон је строг због њиховог ис
трајаваља у греху. Валсамон ипак оставља могућност таквој, или таквоме, да пред
смрт могу добити Св. Причешће. "Теш1ео покајање" није и- немогуће.
) Капоп 4. Св. Василија говори о томе конкретније, а о времену кајања за двобрачне
5
или тробрачне даје разне праксе (од1-2 године за прве, и 2-4 или 5 за друге), али и он
препоручује човекољубивији однос. Израз "живљење и вера - с1ераћује време" можемо
узети и начелно: врлинско живљење и искрено веровање - чуда чине! Св. Максим
Исповедник каже да искрено йо1Сајање може да промени све из основа, и за овај
временски и за онај вечни живот.
6
Ј 3онара овде спомиње Светоотачку реч (Св. Ј. Лествичника) о 4 степена греха: 1.
JtQOO~oЛ t'j = nauag (тј. греховне помислИ/жеље), 2. лаЛ11 =борба са искушењем, 3. ovyxш;a.Эtatt;; =
= upиcmana1C на грех, и 4. JtQб.~tt;; = gело греховно. Прва два степена су без епитимије,
а друга два су, као већ грех, са епитимијом. (В. у Дogaillxy каноне 4-7 Јован~;\ Посника).
Тако сматра да се и у овом канону подразумева нека епитимија за сагласност на
грех, мада канон то не каже. А да нас све благодат Божја много пута избавља од
греха, то сви знамо.
7
Ј Оглашених/IСаШихумепа било је два степена: йочетпици, који су, по слушању
Св. Писма и Јеванђеља, излазили из Храма; и они савршенији, који су дуже остајали
у Храму, до јектеније и молитве за оглашене: "оглашепи, главе своје Госйоgу йри1Слопи-
234
.IL'IIIII:.IIIo.IUI.'U'.U..O. 6.
3а трудну жену- треба је просветлити (Крштељем) кад год
она хоће. Јер породиља у томе (=Крштавању) не заједничари са
рађаним (дететом), пошто свако показује своју слободну вољу
за исповедаље вере. 8 )
Канон 7.
Презвитер на свадби другобрачнога да не седи на гозби.
Јер ако се од другобрачнога тражи покајаље, какав ће бити
(положај) презвитера који је, гошћењем (са њима), одобрио те
бракове? 9 ) (Ап.17; Трул.З; Анк.19; Неок.З; Лаод.l; Вас.Вел.4,12)
Канон 8.
Ако жена некога, који је (још) лаик, учини прељубу и јавно
буде изобличена, такав не може бити примљен у (свештену) слу
жбу. Ако (жена) после његовог рукоположења учини прељубу,
дужан је да је отпусти (=развеgе се); а ако са њоме живи (и даље), не
може вршити поверену му службу. 10 ) (Ап.18; Трул.З,6,13,26; вас.Вел.27)
Канон 9.
Презвитер произведен (у чин), који је телом сагрешио пре
тога, и исповеди да је пре рукоположења сагрешио, нека не
приноси (Литургију), остајући у чину због остале ревности. Јер
ше!" и тада су, пре изласка, клечали на тој молитви за њих. Они су били ближи Св.
:Крштењу, па ако греше, изгоне се из Цркве (=Храма), јер показују да нису спремни
да прихвате веру и живот по вери Христовој. 3онара сматра да такви стоје напољу
са кајућима се, док Валсамон вели да, кад престану са грехом, опет долазе међу
слушаоце Св. Писма. Мислимо да је 3онара више у праву, јер и они треба да покажу
неко покајање, пошто су носили име хришћанина, па покајањем почињу испочет
ка (као што и ми грешници покајаљем почињемо изнова Хришћански живот).
вЈ Канон је настао вероватно зато што су се неки питали за трудне жене: да ли,
крштавајући трудницу, не крштава се и дете у њој, па је канон одговорио на то:
свако треба својим посебним личним б:Ићем и йроизвољењем (лQоа(Qюtv=н.зколiЕншЕ) да
исповеди своју веру у Христа.
9
Ј 3онара запажа да, ако другобрачни подлеже епитимији за 1 годину без Причеш
ћа, како се онда свештеник неће стидети на свадбеном весељу, ако он исти одређује
поменуту епитимију дотичноме? (Затим додаје са монашком иронијом: "Али то је на
папиру. Код нас су и Патријарх, и разни митрополити, виђени на свадби другобрачнога цара").
Међутим, Валсамон разложно запажа да други брак није незаконит, него се и бла
госиља, те свештеник може са другобрачним касније јести заједно, и додаје да је
и епитимија зато умерена (мада није јасно: када се она налаже).
10
Ј Саблазан коју производи неморална жена свештеног лица пада и на дотичнога,
који, ако не предузме што је потребно чинити против неморала у својој кући, ка
ко ће бити служитељ у Дому Божијем (в. 1Тим.3,4-5; Тит.1,6-9).
235
:кажу многи да ру:коположење изглађује остале грехе (осим теле

сних - Арисшин). А а:ко он сам не исповеди, а немогуће је то јав
но доказати, на њему је самом власт :ка:ко да поступи. 11 )
(Ап.25,61; IBac.2,9,10; ПВас.6; Трул.4,21,23; Анк.12;
Неок.1,8,10,12; Вас. Вел.3,32,51, 70,82,89; Теоф.Алек.3,6)
Канон 10.
Исто и ђа:кон, :који је упао у та:кав исти грех, не:ка буде (са
мо) у чину цр:квенослужитеља. 12)
(Ап.25,61; IBac.2,9,10; ПВас.6; Трул.4,21,23; Анк.12;
Неок.1,8,9,12; Вас. Вел.3,32,51, 70,82,89; Теоф. Алек.3,6)
Канон 11.
Презвитер да се не ру:кополаже пре тридесет година, ма:кар
био и чове:к веома достојан, него не:ка саче:ка. Јер и Господ Исус
Христос је у тридесетој години био :крштен и почео учити. 13)
(Трулски 14)
..I.\IQ.JI:JI.'U'JI:JI.12.
А:ко је не:ко у болести просветљен (Крштељем), не може бити

произведен за презвитера; јер вера његова није из добровољно
сти, него из нужде; осим (=изузетно може) због његове ревности и
вере после тога, и због недостатка људ:й (=кЈШрика). 14 )
(Ап.46,47,49,50,61,75,80; IBac.2,9; ПВас.7; Трул.95; Лаод.3,13,47; Сард.lО;
Карт.45; Прводр.17; Вас.Вел.1,5,89; Кирил .Алек.4,5; Григ.Нис.1,4)
Канон 13.
Сеоски презвитери не могу приносити (Литургију) у градској
Цр:кви (ev tФ KuQtшtф=y Госйоgњем /Храму/), :кад је присутан епископ
или градски презвитери, нити давати Хлеб и Путир (=Причешће)
нЈ Канон се наставља у 10. канону. На последљу реченицу, Валсамон примећује:

"Закон каже: боље је да грех остане неосуђен, неголи да невин буде кажљен".
) Овај 10. канон је наставак претходног 9. канона.
12
13
Ј Канон је унет дословно у 14. канон Трулског Сабора. - Бивало је у историји Цр
кве да су и епископи рукополагани узраста око 30 године, а у наше време комуни
стичке тираније свештеници су рукополагани и са двадесет и пар година, јер су
потребе Цркве биле такве. Ипак, боље је сачекати канонски узраст.
14
Ј Овај Св. Канон јасно показује да је пуноваљано и тзв. "клиничко :Крштеље",
тј. обављено у болести обливањем у постељи, те такав може бити рукоположен за
свештеника. Ово напомиљемо због неразумних "зилота" нашег времена, који гово
ре да Крштеље које није обављено погружељем није ваљано, и зато прекрштавају
и православне који им прилазе (в. нашу кљигу 3аблуgе расколника illзв. "Сillарокаленgара
ца", Требиње-Врњци, 2004, 2. издање, посебно стр.117-129).
236
у време молитве. А ако су они отсутни, па је дотични позван (у

град) ради молитве, нека даје (Причеmће). 15 ) (Ап.15; IBac.15,16; IVBac.6)
Канон 14 .16)
А хороепис:копи су (постављени) по обрасцу Седамдесеторице
(Апостола), па :као саслужитељи (епископа), због љиховог стараља
о сиромасима, почаствовани су да приносе (Литургију и у граду).
(IBac.8; VIIBac.14; Анкир.13; Ант.8,10; Лаод.57; Вас.Вел.89)
Канон 15.
По :канону треба бити седам ђакона, макар био и велики
град. Уверићеш се (о томе) из :кљиге Дела Апостолских (6,16). 17)
(IBac.18; Трул.7,16; Лаод.20)
Св. Ап. Петар и Павле

(икона у Ман. Хиландару,
почетак 18. века)
15
) Канон се наставља у 14. канону, а донет је зато што, сходно Св. Канонима (нпр. в.
Халкиgопски), сваки презвитер се поставља за одређену Цркву (и то се на хиротонији
изричито наглашава у Молитви рукоположења), па да не би сеоски попови наваљивали
у град, и кад су позвани и кад нису, те тако стварали неред. (Иначе, љихово рукополо
жење је исто као и градских, па их зато могу замењивати, али кад су позвани). Јер, "Св.
Оци се свуда стараху за мирно Црквено стање", каже Валсамон. А као што се ви
ди, и у давна времена и данас, многи наваљују у градове!
16
) Канон је наставак претходног 13. канона. Улога хороейискойа (=сеоских /приград
ских/ епископа; в. капопе Антиохијски 10; Св. Василија 89;
VII Васељенски 14) била је, уз
остало, и да се старају о раздавању Црквеног новца сиротиљи. Интересантно вели
Валсамон: "Новац Госйоgњих (=Храмова=Цркава) звао се та лtwxtx6. =сироШињски но
вац". Ово не би требало да заборављају и старешине данашљих Цркава: да прилози
од таса, икона и др. не иду само свештеним лицима, него и сироШињи Божјој.
17
) О овоме в. канон 16. Трулски и найо.мену тамо.
237
t) 3а Гаигрски Сабор у Cunogux:y из 887.г. (l:uvobи~ov ev ЬtL'tO~J.fl - Synodicon Vetus, § 73)
стоји: ":Када су ученици Евстатија Јерменског (=Севасшијског) ширили многима своју
заразу- јер су имали вероваље Дадоја Масалијанског, превртљиви и непостојани
у мишљељима, као и љихов учитељ, који су, због одбациваља брака, клеветали
Бога што је створио мушко и женско - сабран је Свети Сабор у Гангри, који имађа
ше за председника славнога Диона, који (Сабор) је донео богонадахнуту одлуку
(=Посланицу) и послао је браћи у Јерменију". - Властарева Cunillazмa каже за Гаигр
ски Сабор (препричавајући углавном историчара Созомена- ци 3,14,31-37): "И у Гангри,
митрополији Пафлагони~е (=у М. Азији), одржан б:й: Сабор, после Никејског Првог,
против неког Евстатија и љегових истомишљеника. А говори се да тај Евстатије,
како казује Хермије Созомен, беше настојник (ЕЈtL'tQО:ТtЕ'Uаш=презвитер/епископ?) Цркве
у Севастији Јерменској, и да је започео монашку философију и у љој показао
значајно понашаље, поставши ревностан учитељ врлих навика и строгог (aXQL~ou.;)
начина живљеља, те распоређиваше која јела треба узимати, којих се уздржавати,
и каквом се одећом треба користити; тако да неки тврде да је Acx:eillcx:y х:њигу, чије
се очинство и ауторство приписује Василију Великом, он написао. То је потпуна
лаж, јер никако и ништа од те кљиге љему не припада. Јер, иако се тај човек био
прочуо у речима, и владаљем беше за дивљеље, и врло способан да убеђује, тако
да је многе од блудних људи и жена преубедио да изаберу целомудрен и подвижни
чки живот, но, истину рећи, није му било својствено да моћно пише, јер није ни
знаље о томе изучио. 3а љега, дакле, кажу да је, због велике строгости, упао у
свакојаке неразумне прописе (eл:L'tТJQ'I]aщ), несагласне уопште са Црквеним законима
и обичајима, па су ови (Оци у Гангри) љега изузели од кривице, а окривљавали
неке од љегових ученика, зато што су они клеветали законити брак: да, који у
љега ступе, лишени су сваке наде спасеља. Овим (ученицима) су се покоравали не
ки људи и жене: људи су своје жене изгонили, а жене напуштале своје мужеве,
тобоже жељом за целомудреношћу, а потом, не издржавши безбрачни живот, па
ле су у прељубу. Такође ни у кућама брачника нису прихватали да се моле, нити
да с љима једу; а још су и ожељене свештенике презирали; и такође присвајали
су плодове (доношене) у Цркву, док су скупове (богослужбене) у Црквама избегавали
и друге на то подстицали, него су се већином у кућама окупљали на службе (exxЛТJaLa
~ELv) и тамо се причешћивали; чак су и Свете домове (=Храмове), у којима су лежале
мошти Мученика, као нечисте презирали; неке су, опет, прописане постове одбаци
вали, а већином су убеђивали да се пости у Недељу; гадили су се меса и оних што
га једу; нису прихватали да се облаче у обична одела и хаљине, него у сасвим
страна и неуобичајена, јер су жене љихове одсецале косу, и носиле одела која
приличе мушкарцима; саветовали су робове, под изговором богопоштоваља, да
напуштају своје господаре; за богате новцима, који их нису потпуно одбацивали,
3. Помесни Сабор Г А Н Г Р С К И (34О.г.) 1 )
"[ПОСЛАНИЦА Гаигрс:ког Сабора /око 34О.г./] 2

)
"Најпоштованијој господи саслужитељима у Јерменији: Јевсе

вије, Алијан, Евгеније, Олимпије, Витиник, Григориј е, Филитос, Па
пос, Евлалије, Ипатије, Проересије, Василије, Васос, који се састаше
на Свети Сабор у Гангри (у Пафлагонији), - радовати се у Господу.
"Пошто се састао Најсветији Сабор епископа у Гангрској Цркви
због неких црквених потреба, кад су испитивана и питања око Евста
тија,3) те је (Сабор) нашао да много шта незаконито бива од самих тих
тврдили су да неће имати удела у Царству Божијем. И новачећи у много чему дру
гом сличном овоме, то су учили и догматили. Против љих, дакле, кажу да су се
окупили околни епископи, како већ рекосмо, и за које знамо да су против тако
мислећих изложили 19 (!) канона, а љих су одлучили као туђе од :Католичанске
( =Саборпе=Православпе) Цркве, (изузев) ако се сваки (од њих) не одрекне онога што су
себи узаконили. Отуда је настала реч (=аословица): "Показује Евстатија!" (=Глу.ми Евсша
шија!). Јер он, као да је не из самовоље, него из подвижништва по Богу све то
заводио, и претварао се, и мељао одело, и (опет) понашао се слично неким свеште
ницима. Јер је мислио да ово последље значи одбациваље онога ранијег, мада му
ништа своје, што је замислио, није донело користи, нити је успео да избегне пости
заље казне за то што се дрзнуо да уради, (то јест) - губљеље свештенства. Не знам
шта је било (потребе) овим Божанским Оцима, да сваком канону придодају не од
лучеље, него анатему; ваљда хотећи, мислим, да велику бујицу (QV~J-1'Jv=illoк) зла (ти
ме) сасвим зауставе" (2:'\Jvtay~J.a, 6,14-16).
2
Ј И овде, као код оних Сабора где су сачувана саборска Aкilla или Пис.ма, доносимо
Саборску Посланицу (сачувану у канонским зборницима), упућену из Гангре еписко
пима у Јерменији (у коју спада и град Севастија, данас Сивас у Турској), која уствари
укратко резимира оно што ће, придодатих јој 20 канона, појединачно изложити. -
Светосавско 8аконойравило од ове Посланице наводи само уводни поздрав. Затим
даје не синойсис, него пун текст канона, али само 19 канона (!), и на крају даје за
једничко Аристиново тумачеље на све ове каноне (како је то тумачњење дато и у 2:'\Jv-
tayџa 5, 119-121 и код Бевериџа, PG 137,1269-73).
зЈ О овом чудаку, час православном час јеретику, Евстатију Севастијском, осим
Сократа (ци 2,43) и Созомена (ци 3,14,31-37 и 4,24,9), значајне податке даје Св. Василије
Велики у низу својих Писа.ма, посебно пак у 223. Пис.му упућеном управо Евстатију
(о овоме опширније в. наш чланак "Однос Св. Василија према Евстатију Севастијском и
Аполинарију" -у вогословљу, за 2005). - Укратко, Евстатије је рођен око ЗОО.г., син Евла
лија, епископа Севастијског, образово се у Египту, где је упознао Арија пре љеговог
отцепљеља од Цркве, и постао клирик пре 325.г.; предводио је групу аскета у Ма-
239
·:·КАНОНИ ГАНГРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
(људи) око Евстатија, па је нужно одредио и постарао се да то свима

обелодани учинивши (све то) јавним, ради укидаља од њега рђаво
чињенога (тј. љегових заблуда и преступа). Јер, од њиховог куђења брака
и подметаља да нико ко је у браку нема наду код Бога, многе преваре
неудате жене напустите своје мужеве, и мужеви своје жене; и за
тим, не могући се у међувремену уздржавати, учинише прељубу, те
због тога бише обрукани. А налажаху се неки (од љих) да се удаљише
лој Азији, који су се носили екстравагантно и заступали крајљи ригоризам у об

лачељу, аскези, односу према браку и др. понашаљу, противно обичајима/Предаљи
ма Цркве, па су љега и љих судили више пута, чак и сам љегов отац. Око 340.г. Ев
статије је имао утицај на Македонија (Духоборца), који је био кандидат за еп. Цари
градског, а познавао је и утицајног Јевсевија Никомидијског. Његов екстремни
аскетизам оптужен је и осуђен од епископа Јерменије (јер је Севастија у Јерменији)
на Помесном Сабору у Гангри (у Пафлагонији, данас Цанхири у Турској), а затим и на
Сабору у Антиохији 340. и 341.г., када је и свргнут. (Види даље каноне Гангрског Са
бора; трагови тог аскетизма могу се наћи и код Псевдо-Макарија). Пошто се покајао и с
Црквом измирио, изабран је за епископа у Севастији око 357.г. Евстатије је тада
изазвао неке црквене људе против себе, али га је подржавао Св. Василије, који је
код Евстатија ценио аскетизам и монаштво, мада је Василије самостално обновио
монаштво и поставио на Јеванђелским, потпуно Црквеним основама. Василије је
придобио Евстатија да буде против аномејца Евномија. И на Сабору у Лампсаку
364.г. Василије теолошки учини много (в. Писмо 223) те и Евстатије и бројни други
епископи Истока прихвате Никејску веру и тако ојачају православни блок на
Истоку. Евстатије је, међутим, остао хладан према Св. Мелетију Антиохијском,
вођи Православних на Истоку, па је, после једнога свргнућа Евстатијевог, Мелетије
изабран за епископа Севастијског. Мелетије се сасвим јасно изјаснио као правосла
ван, 362.г., кад је изабран за еп. Антиохије, и нарочито кад је у Антиохији, после
пада Јулијана Апостате, у време цара Јовијана, одржао већи Сабор 363.г. који је
прихватио Никејски веру. У то време треба да је Евстатије враћен на катедру у
Севастију. Василије је, написавши веће дело О Духу Cвefllo.мe, настојао да и Евстатије
прихвати исповедаље вере у Св. Духа, као што је био прихватио правилну веру у
Сина. Василије је успео, после дан и по разговора и убеђиваља са Евстатијем, да
га приволи да потпише једно Исповедаље вере у којем је јасно признаван Дух
Свети за Бога. Но Евстатије је убрзо порекао да је то потписао, и почео је да напада
Св. Василија и клевета иза леђа: како је Василије раније писао Аполинарију Лаоди
кијском, раније Никејцу, а сада већ јеретику. Василије је у неколико својих Писама
писао против ових клевета Евстатијевих, а онда је и осудио и одбацио/свргао Евста
тија, око 375.г., па је за епископа у Севастији изабран млађи брат Василијев Петар.
-На Ганrрском Сабору, око 340.г. (по Созомену, који га ставља пре Антиохијског, док
га Сократ ставља после 360.г. што је мало вероватно), где је био присутан и епископ
Ипатије Гангрски (Сократ ци 2,43), а председавао је Јевсевије Никомидијски, са 14
епископа, који осуде ставове Евстатија и љегових ученика (који пису били само мопаси,
пего је међу њима било и клирика и лаика); о крајљем аскетизму и ригорозном монаштву,
донето је 20 канона, који су убрзо ушли у све канонске зборнике Православне
Цркве. Како се види из х:анонд.. Гангрских: Евстатије(вци) су одбацивали брак и
породицу (канони 1,9-10, 14-16), службу Литургије од ожељеног свештеника (к. 4-8,
11,20), одбацивали месо и имовину (к. 2), постили су своје дане поста, па и Недељом,
а постове Цркве нису држали (к. 18-19), екстравагантно се облачили (жене секле
косу и носиле мушко одело- к. 12-13,17), потстицали су робове да не слушају своје го
сподаре (к. 3), итд. Уопште, то је била секта самовољника (=апархисша).
240
·:·КАНОНИ ГАНГРС:КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
из Домова (=Храмова) Божијих и из Цркве, односећи се презриво пре

ма Цркви и према онима у Цркви (=вернима и Св. Тајнама), и чиљаху
своје посебне скупове и црквена сабраља, и друга учеља (=науке) уво
дише, и друге (ствари) против Цркава и оних [окупљаних] у Цркви,
носећи настрану одећу ради ружеља општих (=уобичајених) одела; и
Црквене приносе плодова, који су одувек давани Цркви (за сиротиљу),
раздаваху себи и онима са љима, као светима; и робове (подстицаху)
да напуштају господаре и ношељем (на)стране одеће да презиру го
сподаре; и жене мимо обичаја да уместо женске одеће облаче мушка
одела и сматрају да ће тиме бити оправдане, а многе, под изговором
богопоштоваља, шишају природну женску косу; и постове чине у
Недељу и светост тог слободног дана презиру (•'li~ aytot'Yjto~ •'li~ еЛ.еv~€gщ
iJJ..t€gщ), 4 ) а постове установљене у Црквама презиру, и једу (током истих);
и неки од љих се гаде јеђеља меса; и у кућама ожељених неће да вр
ше молитве, а када молитве бивају они их презиру; и често кад бивају
Приноси (=Литургије) у домовима ожељених, не причешћују се; и през
витере који су ожељени презиру, и не дотичу се Литургије коју они
свршавају; и Сабраља (у Цркве у част Светих) Мученика5 ) и оне који се
тамо сабирају и служе (Литургију) осуђују; и богате који се не одвајају
од свега имаља (сматрају) као оне који немају наде код Бога. И много
шта друго (чине), што нико не би могао побројати. Јер сваки од љих,
пошто је иступио из Црквеног канона, има (за себи) као неке посебне
законе! Јер нису (ти закони) настали општим мишљељем свих љих,
него сваки што је замислио, то је и (себи) придодао - ради клеветаља
Цркве, а на своју штету.
"Због тога (свега) принуђен бй: окупљени у Гангри Свети Сабор
да их осуди и изложи каноне (оgоv~=зАnокЋдн): да су они (као секта) изван
Цркве; па ако се покају, и сваки од љих анатемише оно што је зло
речено (и чиљено), нека буду примљени (у Цркву). И зато је Свети Сабор
изложио за свако (питаље понаособ) шта они треба, анатемишући (заблу
ду), да прихвате. А ако се неко не потчини свему реченоме, треба га
као јеретика анатемисати, и да буде изопштен и издвојен из Цркве
(а 'X.Ot VWV'Y]'tOV xa't 'X.E?(WQIOf..tEVOV t'I'J~ 'ЕХХА r]OLЩ = НЕnрНОБЫЏЬ.НОI( Н О'Г'ЪЛОI(ЧЕНОI( О'Г'Ъ Цркве). И Треба
епископи (да умоле): да се сви који се код љих (=у локалној Цркви) налазе,
чувају од таквога". (. .. )6)
4
) Недеља као дан Христовог Васкрсеља, и нашег љиме ослобођења од ропства
смрти и ђаволу, од почетка Цркве поштована је и сматрана gаном слобоgе. Шта ће
на ово рећи суботари и остали јеретици и секташи?
5
) Бенешевић (грчки и словенски) уместо: "Сабрања Мученин:а" има: "места гgе Муче
ници (тј. мошти Мучениюl) леже", што је логичније, јер овако се изрази: сабрање/саби
рају понављају.
в) Даље следи 20 канона овог Сабора (од којих сваки личи на ЛС~~::ЛЛщ= аисани illeн:cill који
је, при повратку у Цркву, сваки повратник требао да потпише у виду оgрицања од заблуде и
анашемисања исте). На крају тих 20 канона следи завршетак Послапице, који заврше-
241
<·КАНОНИ Г АНГРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
"А ово пишемо не отсецајући оне који у Цркви Божијој хоће да

се по (Светим) Писмима подвизавају (тј. праве монахе), него (одбацујући)
оне који ствар подвижништва (=монашшва) узимају за гордост против
простије живећих (хришћана), и надимају се и мимо (Светих) Писама
и Црквених канона уводе новачења (хшvщлоv~). Ми, пак, дивимо се и
девичанству са смиреноумљем, и прихватамо уздржљивост (Eyxga-raav=
=въ.здь.ржАнн~) која бива са скромношћу и Богопоштовањем, и похваљу

јемо удаљавање са смиреноумљем од светских ствари, и поштујемо
чисто брачно саживљење, и не ниподаштавамо богатство са правично
шћу и доброчинством, и похваљујемо простоту и једноставност оде
вања само ради ненамештеног старања о телу, а не прихватамо стрем
љење за раскалашним и луксузним одевањем; и Домове (=Храмове)

Божије поштујемо, и прихватамо Литургијска Сабрања (-са~ avv66oщ)
у њима као света и корисна, не затварајући Благочешће (-r~v Е1ю€~ааv =йо
божносm=Православље) у Домове (=Храмове), него свако место подигнуто у
Име Божије чествујемо, и уважавамо [заједничкоЈ окупљање (верних)
у самој Цркви на корист заједнице, и блаженим називамо изобилна
доброчинства браће која по предањима бивају, кроз Цркву, сиромаш
нима. И да сажето кажемо: све што је предано од Божанских Писама
и Апостолских Предања - молитвено желимо да бива у [Светој] Цр
кви". (Бенешевић, 242-5; 2:vv-rayf..ta 3,98-118; PG 137,1237-41).
Причешће Апостола
(фреска о. Стаматиса у цркви Св. Илије, 2002.г. - Пиреј, Грчка)
так неки канонски зборници, издавачи и преводи, броје као 21. канон (Luvtay 11 a,
ФнМ~, Пиgалион, Милаш), док га други (Бенешевић /грчки и словенски/) придодају уз 20.
канон, што је нормалније. Тај завршетак Посланице ми доносимо и овде и на крају
(као [21. канон], где види найо.мену).
КАНОНИ Гангрс:ког Сабора (340.г.) 7 )
Канон 1.
А:ко не:ко :куди брак, и гнуша се или у:корева жену :која с
мужем својим спава, а верна је и побожна, :као да (у браку) не
може ући у Царство Божије, нека је анатема. 8 ) (Ап.5,5I; Трул.Iз;
Гангр.4,9,10,14)
Канон2.
А:ко :ко осуђује онога :који побожно и с вером једе месо, без
:крви и идолс:кога приноса и удављенога (ДАп.15,29), :као да због
тог јеђења нема наде (на спасење), нека је анатема. 9 ) (Ап.51,53,6З;
Трул.67; Анк.14; Вас.Вел.86)
7
Ј Као што већ поменусмо, Аристин даје заједничко тумачење за све Гангрске
каноне (и тако исто и преводи Светосавско 3аконойравило). Аристин каже: "Овај Сабор,
саставши се и ради других Црквених потреба, расправљао је и питања о Евстатију,
и нашао је много шта незаконито бивало од оних око Евстатија, те је изложио ове
каноне, да не упадамо у ову јерес, то јест у јерес Масалијанаца и Евхита." Затим
набраја који су њихови преступи, па додаје: "И, просто речено, преступају сваки
Црквени канон (в.се nрАв.нло црков.ноtЕ nрЋстоl(nАЮЦЈЕ), имају своје посебне законе, или
тачније: сваки од њих, што смисли ради клеветања Цркве и своје штете, то и до
даје". Дакле, беше то анархистичка секта самовољних аскета-пркосника!
вЈ Већ Ап. Павле, који је рекао да" частан је брак и постеља брачна неупрљана",
прорекао је за људе "спаљене савести", који ће, oillcillyйивши og вере, уводити gе:монске
заблуgе, међу којима је и забрана брака и неких јела (1Тим.4,1-3), тј. управо какви су
били јеретици Гностици (Св. Иринеј, Против јересй 1,24,2; Епифаније, Панарион 23) и са
да Евстатије Севастијски и његови псевдозилоти у аскези. Евстатију Севастијском,
иако је сам успео да се "прилагоди" и вешто избегне више пута понављане осуде,
унутрашње лицемерје и презир истинског Благочешћа Цркве донело је, као казну,
пад у јерес Духоборства. Јер аскеза/подвиг, ако није по Истини (=Православљу=Правовер
ју=Правоживљу) и ако није човекољубива, тј. по Црквеном Христоподражавајућем
Предању, неизбежно носи таквом псевдоаскети aнaille:мy, као одлучење и искљ уче
ње из Цркве као заједнице Ученика Христових (иначе, аскезе има и код разноразних
"вера" и зловера, код јересИ, код мага, гуруа, свакојаких плићих или дубљих шарлатана;
сетимо се Великог инквизитора код Достојевског). У Цркви aнaille:мa није йроклињање
(за то има друга грчка реч: aQa, aQat6~, ср. народно: "apailloc га било!"), него "aнaille:мa сасвим
одваја и отсеца човека од Христа" (Св. 3латоуст). Казна aнaille:мe, као најстрожије
црквене казне, релативно је ретка у канонима, док је овај Гангрски Сабор употреб
љава 20 пута, тј. у сваком канону. Анатема је тзв. "велико оgлучење/џ:€уас; acpoQta!16~",
дакле: потпуно искључење из Цркве, и Посланица Гангрског Сабора зато говори
за Евстатијанце "ga су они изван Цр1еве"; за разлику од ":малог оgлучења/!1LХQ6~ асроgю
!16~", тј. привременог одлучења од општења=Причешћа.
243
·:·КАНОНИ Г АНГРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 3.
Ако ко под изговором побожности, учи роба да презире сво
га господара, и да напушта службу, и не служи своме господару
са пажњом и сваким поштовањем (lТим.З,l-2; Тит.2,9-1О), нека је
анатема. 10 ) (An.82; IVBac.4; Трул.85; :Карт.64,82; Вас.Вел.40,42)
Канон 4.
Ако ко прави разлику односно ожењеног презвитера: да
не треба, кад он врши Литургију, примати Причешће од њега,
НеКа је анатема. 10 а) (An.5; IВас.З; Трул.13,48; Гангр.1,9,10; :Картаг.4)
Канон 5.
Ако ко учи да треба презирати Дом (=Храм) Божији и Сабра
ња (,;ас; аuvа~Еtс:;=Боiослужбене скуйове) у ЊеМу, НеКа је анаТеМа. Н)
(Трул.80; Гангр.20; Capд.ll)
Канон 6.
Ако неко мимо Цркве насамо окупља друге (за "црквену" слу
жбу), те презирући Цркву, хоће да ради оно што припада Цркви,
без присуства презвитера који има сагласност епископа, 12) нека
је анатема. (An.31,47; IIBac.6; IIIBac.З; IVBac.18; Трул.31,34; Ант.2,5;
Сард.14; :Карт.10,11; Прводр.13,14,15; Вас.Вел.l)
эЈ Овај з. 1шноп осуђује понашање слично гностичком и манихејском, а супротно

Апостолском учељу израженом на Апостолском Сабору (ДАп.15,29), као да је јеђеље
меса препрека за Царство Божије. (:Кад су једном дошле две монахиње код Еnискоnа
Павла, садашњег Патријарха Срnског, а био је Васкрс, и он им nонуди мало меса, а оне од
говоре: "Ми се меса гадимо", он је на то одговорио: "Онда ћете ићи на црквени суд за јерес
/манихејску/!" Монахиње су, наравно, тада узеле мало меса).
10
) И овај капоп осуђује понашање Евстатијеваца, сасвим супротно изричитом
Апостолском ставу (lТим.З,l-2; Тит.2,9-10).
10
а) И овде је видан пуританизам Евстатијеваца (као касније обавезни целибаш код Латина).
н> Евстатијевци су оваквим понашање порицали Цркву- ('Ех-хЛТ)аСа=сазвани од Бо
га Сабор оних који се оgазивају на йозив Божији) - дакле, поричу Цркву као Заједницу
народа Божијег у Христу, зарад својих секташких и јеретичких йарасипагога. Ово
исто раде сви они секташи, јеретици, расколници и љима слични "особељаци",
псевдо-зилоти, који тиме, попут Арија, цепају нешивени Xuйlon Христа Бога, у који
се Он обукао Оваплоћељем и Уцрквењењем (како је говорио блажене усnомене О. Јустин),
те Он као такав, усред Сабора Цркве, говори Богу Оцу: "Ево Ја и деца коју ми даде
Бог" (Јевр.2,1О-13). А расколници, јеретици, парасинагогалци, секташи, "зилоти" оти
мају, разбијају, разгоне децу Божију од Христа! као што је то радио и несрећни
Евстатије Севастијски, на кога се толико жалио дуготрпељиви Св. Василије Велики.
12
) Буквалан превод овога "без йрисусйlва йрезвийlера имајуhег сагласпосйl ейискойа"
гласи: "не будући присутан презвитер по вољи епископа" (Милаш: "а нема ту nрезви
тера са оnуномоћењем еnискоnа"). Смисао је: да секташко, назови "црквепо" окуйљање
без канононског свештеника, који има благослов свога епископа за то, није Цркве
ни скуп=Сабор Божји, него парасинагога, својатаље права и својства које мимо
Канонске Цркве нико нема. ("Триста, без nопа ништа", каже Српски Православни народ,
244
·:·КАНОНИ ГАНГРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 7.
Ако ко хоће да узима Црквене плодове (xagnoqюgCщ; ЕххЛ.rЈаюа·пжi~ =
= ПЛОДОtiОСНЬ. ЦјЖIЊtiАЬ. = йрвuне йлоgова gоношене Цркви), ИЛИ Да ИХ раздаје
ван Цркве, без сагласности епископа или онога коме је топове
рено (=Црквеног економа), и неће да поступа по сагласности његовој,
НеКа је анатема. 13 ) (Ап.4,38,41; IVBac.26; Трул.35; VIIBac.l1,12; Анк.15; Гангр.8;
Ант.24,25; Карт.26,33; Прводр.7; Теоф.Алек.10; Кирил Алек.2)
Канон 8. 14)
Ако неко плодове (доношене Цркви), раздаје или узима, без
епископа, или онога који је постављен за управљање доброчин
ством (еuпоtСщ=мнлостъ•нь.), нека је, и који (тако) раздаје и који прима,
анатема. (Ап.4,38,39,41; IVBac.26; Трул.25; VIIBac.l1,12; Анк.15; Гангр.7;
Ант.24,25; Карт.26,33; Прводр.7; Теоф.Алек.10; Кирил Алек.2)
Канон 9. 15)
Ако ко живи у девичанству или уздржаности, као удаљују
ћи се од брака зато што се гнуша истог, а не ради самог девичан
ства као (по себи) доброг и светог, нека је анатема.
(Ап.5,51; !Вас.З; IVBac.16; Трул.13,40,48; Гангр.1,4,9,14; Карт.4)
Канон 10. 16>

Ако се ко од девствујућих ради Господа, преузноси над оже
њенима, НеКа је анатема. (Ап.5,51;IВас.З;IVВас.16;Трул.13,40,48;Ган.1,4,9,14;Карт.4)
Канон 11.
Ако неко презире оне који из вере приређују агапе (=вечере
љубави) 17 > и на исте у част Господа сазивају браћу, те (сам) неће да
додајући да "има и над попом поп", то јест Владика, без којег нема Цркве). - Иначе, Св.
Ап. Јуда (1,11.19) говори о, у Старом Завету, побуни Корејевој против Мојсија и ка
ко побуљеници бише кажњени, а у Новом: о "онима који себе одељују у раздоре
(aлooшQC~ovtE~ еаut011~=wдЋмюЦЈЕ сЕне), који су чулни, Духа (Светога) немају". Такође Св.
Игњатије Антиохијски (tl12.г.) каже да "није дозвољено у Цркви ништа чинити
без одобрења епископа" (Смирњанима 8,2); а и Апостолски 31. канон и Антиохијски
2. канон изричито забрањују йарасинаксис (као: ааравојска), тј. паралелна сабрања, а
уствари йротивсабрања = антисаборне, антицрквене скупове и скупине.
13
) Овај канон се наставља у следећем 8. канону.- Евстатијевци су поступали као
комунисти: самовољно су узимали доношене од народа Цркви плодове и разда
вали их ван Цркве како су они хтели, ваљда правећи се "хуманији" од Цркве, од
епископа, од црквеног економа. 'Уопште, они су се понашали својевољно и дрско,
као да нису веровали у Кроткога Исуса и Његову Заједницу-Цркву.
14
) В. претходни канон 7 (и нааомену) који се у овом 8. канону наставља.
15
) Канони 9. и 10. су повезани, јер оба говоре о лажној, гордој, демонски скверној
девствености, која је, уствари, блуд ума и срца са гордим ђаволом.
16
) В. претходни канон 9 и найомену.
245
·:·КАНОНИ ГАНГРСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА<·
заједничари у (тим) позивима, јер све то омаловажава, нека је

анатема. (Трул.74; Лаод.27,28; Карт.42)
Канон 12.
Ако неко од људи, ради тобожње аскезе, носи груби огртач,
па, као да од тога има праведност, осуђује оне који са благобо
јазношћу носе свилене хаљине и служе се другим општим и
уобичајеним оделом, нека је анатема. 18 ) (Трул.27; vп вас.I6)
Канон 13.
Ако која жена, ради тобожње аскезе, промени одело, и уместо
обичне женске одеће носи мушку, нека је анатема. 19 ) (Трул.62)
Канон 14.
Ако нека жена остави свога мужа и хоће да се удаљи (од
њега), гнушајући се брака, нека је анатема. 20 ) (Ап.5,48,51; Трул.I3,87;
Гангр.1,4,9,10)
17
) Ранохришћанске illpйeзe љубави ауал:ш (OUJl1tOOta=зajegнuчн:e гозбе) -биле су бpaill
ClCe вечере, држане после Св. Литургије, Христа ради, за сиротиљу, госте и намернике,
али и за чланове месне Црквене заједнице - аарокије. Можемо засигурно тврдити
да су то биле славе, држане о трошку једног или више имућнијих чланова парохије,
по домовима имућнијих гостопримљивих хришћана, или по одајама око Цркве
(кад су потом подизани Храмови). Манастирске и Црквене славе, а и Српске домаће
Славе (које су постојале и у Кападокији, како нам сведоче Грци избегли из Мале Азије,
1922-23.г.), засигурно отуда имају свој почетак. О агааама говори већ Св. Ап. Павле
(IKop.l0-14. гл.), али спомиље и злоупотребе на љима (преједање, човекоугађање, итд.).
Касније су Оци, због тих злоупотреба, забранили држаље aiaaa- вечера љубави у
самом Храму (Трулсн:и 79; ср. Лаоgин:ијсн:и28; Карйlаiенсн:и42), али нису забраљене Црквене
и домаће Славе, нити братољубиве illpйeзe браћи и сиротиљи, у име Господље. Горде
љиво одбијаље тога чинили су Евстатијевци и затим Павликијанци и Богумили
(данас: неки "зилоти"). Али, ипак, треба пазити да не буде злоупотреба.
18
Ј Ово је био први повод суђеља Евстатију из Севастије: што се носио "екстрава
гантно" за оно време, као клирик правио се "монах из пустиље" и "праведник";
па кад се лако, али само привремено, одрицао тога, опет се враћао на "ексцесно"
понашаље. Евстатије је, нажалост, тако својеглав и непостојан био и у вери (в. ви
ше напред у увоgу у овај Сабор).
19
Ј Канон 62. Трулски забраљује да "ниједан човек не одева женску одећу, нити
жена одећу приличну људима". Бог је још у Старом Завету то изричито забранио:
"Жена да не носи мушко одело, нити човек да се облачи у женске хаљине, јер је
гад пред Господом Богом твојим ко тако чини" (5Мојс.22,5). Ганргски Помесни Сабор
(канон 13) не дозвољава ни ради подвига (тј. аскетског прикривања) да жена носи
мушко одело. (Данас скоро свуда у Црквама видимо потпуно игнорисање овог канона,
или се из човекоугађања стидимо да верном женскињу, које долази у Храм пред лице Божије,
макар скренемо пажњу на ово противљење Божјој и Светоотачкој речи и заповести).
20
Ј 3онара овде цитира Светоотачку изреку: "Добро није добро, ако не бива на до
бар начин". И наставља: "Добра је целомудреност и (повремено) уздржаваље у брач
ном састајаљу, али када то, по Ап. Павлу, бива заједничком сагласношћу (брачника)"
(1Кор.7,5).- Евстатијевци су растурали хришћанске бракове (одвајали жене од мужева,
246
·:·КАНОНИ ГАНГРСЕОГ ПОМЕСНОГ САБОРА<·
Канон 15. 21)

Ако ко остави децу своју, и не храни их, и не упућује их, ко
лико од њега зависи, у одговарајуће Богопоштовање, него их,
под изговором аскезе, занемарује, нека је анатема. (Карт.35)
Канон 16. 22 )
Ако нека деца, под изговором богопоштовања, удаљују се
од (својих) родитеља, особито верујућих, и не одају одговарајућу
част родитељима, јер сматрају за важнију своје богопоштова-
ње, нека су анатема. (Гангр.1,14,15)
Канон 17.
Ако која од жена, ради тобожњег богопоштовања, 23 ) одсече
косу коју (јој) је Бог дао на подсећање потчињености, те тиме
укида заповест потчињености (1Кор.11,3.8-9; 14,34; Еф.5,24), нека је
анатема. (Гангр.1,13,14)
и обратно) под изговором аскезе, као дуалисти Манихејци, и касније Богумили.

Црква не може да рукоположи хришћанина, ако то љегова супруга не дозволи,
иако они и после рукоположеља настављају брачне односе (в. Канон 5 Апостолски и
остале доле потписане), зато да не би једном Св. Тајном разарала другу Св. Тајну. А
ови неразумници и екстремисти око Евстатија, и сви љима слични, презирали су
Св. Тајну Брака (који је слика односа Христа и Цркве Еф.5,32), и зато им се дешавало
да су после падали у блуд и прељубу (како се види из напред наведене Саборне Посланице
и описа историчара Созомена).
21
) Овај канон наставља се у следећем 16. канону. У оба канона је осуђен нељудски
и нехришћански однос родитеља према својој деци, и деце према родитељима,
спровођен ради лажне аскезе у име лажне побожности, тј. лажне вере у Бога и
Цркву Божију, која је Пороgица Јединородног Сина Божијег и Његове браће, "Деце
коју Му даде Бог" (Јевр.2,13; Св. 3латоуст; в. иАп. Павле, 1Тим.5,4.8: "Коосвојимадомаћима
не промишља, одрекао се вере, и гори је од неверника"; ср. Еф.6,4). Слично су лажновери
Турци и безбоговери комунисти одвраћали и одузимали децу од родитеља, први
ради лажи-вере, а други ради лажи-идеологије, која је презирала" устаљени (буржо
аски) морал". Шта рећи о данашљем тзв. "модерном", мондијалистичком схватаљу
односа родитеља према деци, и деце према родитељима, кад су се упрегле све ђа
воимане силе и организације света да родитеље рашчовече и децу раздетиље сулу
дим "васпитаљем" без Христа, и безбожним и античовечним "образоваљем", које
најпре убија људску боголику лuчнocill, и богодану глад и жеђ за истинским оgносом,
ouшilleњeм, зајеgнишillвом: са Богом, са другима, и са собом - што и јесте Црква Бо
гочовечанска: Сабор и Сабраље свих и свега, а не расип и расап свих и свега, оту
ђеље и обезбожеље и обезчовечеље свију, разприрођеље и саме природе.
22
) Канон наставља претходни 15. канон (в. претходну найомену).
23
) Стари р кпс. и издања (као и Саборска Посланица), имају у овом канону: Эс:оо€~наv =
= Богоаошillовање (Бенешевић /грчки и словенски/, Бевериџ, стари канонисти Аристин, 3онара,
Валсамон), док други канони (12,14,18) и др. издаља имају аах1')аLv=аскеза (Пиgалион,
2:'\Jv·rayJla, Милаш), што битно не меља смисао, јер и у тексту канона оба израза су
употребљавана наизменично. - Ово Евстатијево набеђиваље жена да се шишају
директно је противно Апостолу Павлу, који говори да "Цркве Божије немају такав
247
Канон 18.
Ако неко, ради тобожње аскезе, пости у Недељу, нека је ана-
тема. 24 ) (Ап.66; Трул.55; Анк.14; Лаод.29,49,51)
Канон 19.
Ако се ко ОД испосника (t&v аахощн€vwv=отъ nОСТА\ЦЈН)(ЪСЉ) горди,
и без телесне потребе крши предане Заједници (Ei~ to xotvov=sъ.
оsь.ЦЈеи:=Цркви) и од Цркве чуване постове, а држи у себи мисао да
је савршен, нека је анатема. 25 ) (Ап.69; Трул.29,56,89; лаод.49,5О,51,52;
Дион.Алек.l; Петр. Алек.15; Тим.Алек.8,10)
Канон20.
Ако ко, гордим ставом и с гнушањем, осуђује Скупове у
част (Светих) Мученика, или Литургије које на тим Скуповима
бивају, и (самим тим одбацује) спомене М ученика, нека је анатема. 26)
(Ап.31; IV Вас.4; Трул.31,80; Гангр.5; Ант.5; Capд.ll; В:арт.83)
обичај", и то образлаже богословски, еклисиолошки, тј. односом који отсликава од

нос Цркве и Христа (Шор.ll,З-16; Еф.5, 22-24). Евстатијевци, као и њихов вођ и учитељ,
били су људи нецрквени, што је више неголи секташи (мада су и сви секташи нецркве
ни и антицрквени).- Шта рећи за данашњу праву манију женскиња да стрижу
косу и носе се као мушкарци, осим да су изгубиле сваки осећај за богодани поредак
природе људске, и посебно женске, јер поједине, из своје искомплексираности,
"за правило лудост изабраше". Заиста је и ружно и смешно кад жена хоће да буде
оно што није по природи, ако јој ју је Бог дао. (Валсамон с правом примећује за монашко
"шишање" мало косе при замонашењу: да се тиме монахиње постригом венчавају за Христа
и Њему врх своје главе посвећују, као и монаси, и свештеници).
24
) Канон се наставља у 19. канону. О недопустивости поста у Суботу и Недељу в.
Св. Каноне 66. Айосйlолски и 55. Трулски, и найо.мене код њих. Овај Св. Канон чак ана
Ше.мише оне који посте у Недељу! Нека то добро знају они који код нас посте (без
уља) у Суботу и Недељу - "да би се причестили", а уствари да би своју умишљену
побожност и такозвано подвижништво истакли испред и изнад Саборног Преда
ља Цркве, а придружили се Евстатијевцима и Богумилима, које Валсамон даље
спомиње да су и они тако постили.
25
) Канон је наставак 18. канона. Овај канон износи другу крајност Евстатијеваца:
да нису хтели да држе Црквом одређене постове, него су уводили неке своје само
вољне, самонаметане постове, мимо општег Предања Цркве. Валсамон каже: "То
је јерес Богумила: да неко време треба постити сваки дан и никако не прекидати
пост, те после неког времена испосници постају савршени, и могу мрсити и греши
ти свакојако, а свако ће зло (=йорок)- мисле они- њиховим савршенством бити
спаљено као огњем! То су, изгледа, учили и присталице Евстатијеве, зато су и
анатемисани. Јер ми врници дужни смо постити по преданим нам постовима, тј.
Среду и Петак, Велику Четрдесетницу, и остале постове, и опет светковати у пра
зничне дане" (2:'\JvtayJ.ta 3,116; PG 137,1265). А јасно је сваком Православном да је Света
Недеља йразнични, васкрсни дан кад се не пости.
26
) Црква је од најранијих времена (в. ДАп.8,2) окупљала се на гробовима Св. Му
ченика и славила њихов Свети Сйо.мен, вршећи Св. Литургије у Mapillupujyмu.мa=
=Храмовима подизаним на месту њиховог страдања, или тамо где су пренете њихо
ве Свете Мошти. Демонска надменост Евстатијеваца показала се и у антицрквеном
248
[:Канон 21] 27
Ј
"А ово пишемо не отсецајући оне који у Цркви Божијој хоће да се по
(Светим) Писмима подвизавају (тј. праве монахе), него (одбацујући) оне који ствар
подвижништва (=.мопашmва) узимају за гордост против простије живећих
(хришћана), и надимају се, и мимо (Светих) Писама и Црквених канона уводе
новачеља (xшvш~-to'ti~). Ми, пак, дивимо се и девичанству са смиреноумљем,
и прихватамо уздржљивост (iоухQа'tЕшv=въ.здьржАниiЕ) која бива са скромношћу
и Богопоштоваљем, и похваљујемо удаљаваље са смиреноумљем од свет
ских ствари, и поштујемо чисто брачно саживљеље, и не ниподаштавамо
богатство са правичношћу и доброчинством, и похваљујемо простоту и
једноставност одеваља само ради ненамештеног старања о телу, а не при
хватамо стремљеље за раскалашним и луксузним одеваљем; и Домове
(=Храмове) Божије поштујемо, и прихватамо Литургијска Сабраља (,;а~ ovvooov~)
у љима као света и корисна, не затварајући Благочешће (,;Тјv Evaф,шv=aoбoЖftocm)
у домове, него свако место подигнуто у Име Божије чествујемо, и уважава
мо [заједничко] окупљање (верних на агаае) у самој Цркви, на корист Заједнице,
и блаженим називамо изобилна доброчинства браће, која по предаљима
бивају, кроз Цркву, сиромашнима. И да сажето кажемо: све што је предано
од Божанских Писама и Апостолских Предаља - молитвено желимо да
то бива у [Светој] Цркви". (Ап.31,51,53; IVBac.4; Трул.27,80; VIIBac.l6;
Гангр.5,20; Ант.5; Capд.ll; Rарт.83)
Хиландарс:ка
кубета и звоник
и безбожном презираљу и Св. Мучени:ка и Црквених Сабрања у њихову част, у

чему су они били претече јерети:ка И:конобораца. Врло је индикативно да се:кташи,
:који се одвајаји од Цркве Христове, већ самим тим бивају и против Светитеља
Христових, :који и чине језгро Цркве Божије (в. Јевр.12,1-2.22-24; Откр.7,14-17;
8,3-4;
14,1-5). Ево зашто нападају Српску Цркву разни нецр:квени и антицр:квени људи
што поштује своје Св. Новомучени:ке за веру Христову и што сакупља њихове Св.
Мошти и обележава места њиховог страдаља и подиже им Храмове.
27
Ј Као што смо рекли напред, ово је завршетак Посланице Гангрс:ког Сабора (у
коју је Сабор, испред овог завршетка, унео својих 20 канона, сваки завршен anaille.мo.м). Овим
завршет:ком је, уствари, резимиран правилан, Црквени став Саборских Отаца по
питањима у којима су Евстијевци застрањивали: о девичанству, подвигу уздржа
ња, монаштву, браку, богатству, одеваљу, Храмовима, Литургијс:ким Сабрањима,
агапама, доброчинству сиромашнима. Неки издвачи Канона броје овај завршетак
Посланице :као 21. канон, зато смо га и ми овде поновили. Наглашавамо завршетак
овог текста, :који изједначује Свеillойисамска и Айосillолска Предаља у Цркви, тј. пи
сана и неписана Предаља и установе Цркве (о чему в. и капопе 91-92 Св. Василија): "све
што је предано од Божанских Писама и Апостолских Предаља - молитвено жели
мо да то бива у [Светој] Цркви".
249
4. Помесни Сабор АНТИОХИЈСКИ (341.г.) 1 )
[ПОСЛАНИЦА (Антиохијског Сабора)]2)
«Свети и најмирнији Сабор, Богом састављен у Антиохији, из

области Келе-Сирије, Феникије, Палестине, Арабије, Месопотамије,
Киликије, Исаврије, свима по областима једнодушним и Светим
Саслужитељима - да се радују у Господу!
l) Aнillиoxuja (Сиријска) је у 4. веку била велики град (око 200.000 становника; Диокле
цијан /284-305/ ју је назначио за престоницу "дијецезе Истока") и велики хришћански

центар на Истоку. Ту у Антиохији чланови Цркве су најпре добили своје име:
XQtottavoi =Х ришћаии. Са канонске стране значајно је да је то именоваље по Господу
Христу било, кад су Апостоли Варнава и Павле дошли у Антиохију, и кад се "целу
zоgину сасШајаше у Цркви (tv тfЈ 'ЕххЛчо(џ), и учише napog м.поiи, и најйре у Анillиохији
ученици бише названи Хришћапи" (ДАп.11,26). Сви ови библијски изрази: Айосillоли,
нароg, учење, сабирање Цркве (=на Лийlургију), Хришћани све су то кључни појмови
који, догматски и канонски, означавају стварност Цркве. "У Антиохији је, иначе,
кроз векове било више Сабора. Овај наш Аитиохијски Помесни Сабор био је тзв. f-v
f-ухш v(oL~ =о освећењу Храма, а његови Канони највероватније подразумевају низ Сабо
ра држаних у Великој Антиохији (Сиријској) крајем 30-тих и почетком 40-тих година
4. века (нарочито током 339-341.г.), тако да је могуће да су неки од наших сада 25-канона
Аншиохијских донети и на једном од претходних Сабора (ср. нnр. 4. и 12, 13. и 22), што
битно не мења ствар. Око овог Сабора постоје неслагаља још из 4-5. века (зато ни
извештај и о њему Сократа /ЦИ 2,8.10.18/ и Созомена !ЦИ 3,5-6; 4,22/ нису сасвим тачни, у сваком
случају нису непристрасни. Ово се одражава и касније у Синоgику из 9.в. /Synodicon Vetus, 42/,
где, следујући Сократу и Созомену, пише: "Сабор јеретички (sic!) у Антиохији Сиријској,
окупљених 97 епископа, с разлогом и изговором освећења Констанцијеве Цркве, што је би
ла једна тема, а циљ је уствари био против Символа /Ни:кејс:ког/ и Атанасија Великог; на
Сабору су били вођи: Јевсевије Никомидијски /=тада већ Цариградс:ки/, Акакије Палестин
ски/= Кесаријс:ки/, Дијаније Кесарије Кападокијске ... Они су преиначили Св. Символ /тј. издали
ново Исnоведаље вере, тзв. "ЛукијшювСимвол"/, и у Александрију послали Григорија/уместоАтанасија,
што је било већ 339.г./ ... Ови, дакле, Аријанци око Јевсевија владали су Сабором, мада су на
њему били и Православни Оци, и одредилу су Божанску Пасху сходно Св. Сабору Никејском
/канаон 1/, и изложили су већ познате каноне /=25 канона!)". Овај опис из 9. века није тачан.
Најпре да кажемо: да Аитиохијски Сабор 341.г. није осудио ни Никејски Сабор
(доказ: 1. канон), ни његов Символ (а да Сабор није био јеретички-аријански, види се по
изјави његових чланова: "Ми нисмо постали следбеници Арија, јер како ћемо епископи
следовати презвитеру? Нити смо примили неку другу веру, него ону која је од почетка пре
дана" Св. Атанасије, о Саборима, 22,3). Као друго: поводом новог свргаваља Св. Атанасија
сазван је већ 343.г. Сабор у Сардици (Софији), и Сардички канони, који су такође
250
·:·КАНОНИ АНТИОХИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА-:·
«Благодат и истина Исуса Христа (Јн.1,17), Господа и Спаситеља

нашег, посетивши Свету Цркву Антиохијаца, и уједно једномислено
шћу и сагласношћу и Духом мирним (све) сједињујући, многе је и
друге ствари остварила, а у свему и ово (сада) остварује по богатству
Светога и Мирнога Духа. Јер оно што је нађено да је добро, са много
разматраља и расуђиваља, заједно сви ми епископи из разних обла
сти, сабрани на једно место у Антиохији, износимо вашем знању,
верујући благодати Христовој и Светоме Духу мира, да ћете се и ви
(са овим) сложити, боље рећи да сте са нама (већ) сједињени и Духом
Светим саприсутни, исто са нама мислећи и одређујући, и оно што
је правилно одлучено запечаћујући и потврђујући сагласношћу Све
тога Духа. А Црквени Канони који су (овде) одређени, јесу ови при
ложени» (cлegu 25 канона).
унети у :канонску збирку Православне Цркве, заједно са овим Антиохијским кано

нима, представљају својеврсни канонс:ко-еклисиолош:ки дијалог унутар Право
славља, а не између Православних и јерети:ка (о томе ће бити више речи код Сардичких
канона). Ради се, наиме, о томе да, после Ни:кејс:ког Сабора, Антиохија је постала
центар окупљања велике групе Источних епископа (међу којима су неки водећи на
зивани "они око Јевсевија", а од новијих историчара названи "Јевсевијевци", по дотадашњем
епископу Никомидијском, који је пред смрт крстио цара Константина, а по његовој смрти
/t22. маја 337/ прешао у Цариград 338/9.г. и као такав био на Гангрском и Антиохијском Сабо
ру, дакле као кшюнски ейиской, као и Флакилије Антиохијски, Дијаније Кападокијски и др.
чланови Антиохијског Сабора, којима мало пре Сабора исте 341.г. пише папа Јулије и Римски
Сабор као "љубљеној и жељеној браћи у Господу" -Св. Атанасије, Айологија Пйройl. Аријанаца, 21
и 35). Међу тим епископима Истока било је доста епископа потпуно православних
(како сведочи Посланица Сардичког Сабора /код Св. Атанасија, Айологија п, 46,3/, која разликује
"Источне" од "Јевсевијеваца" међу њима) :који су били прихватили Никејски Символ
вере, али када је више него конзервативни "Ни:кејац" Маркел Анкирс:ки почео
да тумачи никејски израз "омоусиос" у јеретич:ком смислу Савелија и нарочито
Павла Самосатс:ког (јеретика Монархијанца, који је половином 3. века био епископ у
Антиохији, па је суђен на неколико Сабора у Антиохији, и коначно осуђен 268.г., а са њим
је и израз "омоусиос" у његовој интерпретацији анатемисан, јер је Павле Самосатски говорио:
да су Отац и Син "једносушни" као киша и снег из истог облака, тј. Лица Св. Тројице су само
разне "силе" и "пројаве" Једног јединог Божанства и немају стварну ийосаzас, те је тако из
разом "омоусиос" порицао Св. Тројицу), онда су већина тих Источних епископа, не
спомињући Никејски Символ, били против тако схватаног израза "омоусиос" (што
су свакако злоупотребљавали прикривени око њих Аријанци), али су били и изричито
против Арија и његовог јеретич:ког учења, те су састављали и излагали нове Симво
ле вере (од којих је нај значајнији тзв. "Символ 97 Отаца", приписиван Св. М ученику Лукија
ну Антиохијском, који је Символ потпуно православан - в. Св. Атанасије, о Саборима, 23; Сократ
ци2,lО). Св. Атанасијејебио наИстокудкдеветан и свргнут, из ":канонских" разлога
(углавно;:rподметач.ина),до:к је ;м_арк~,л:Ап:кир!:кибио свргнутизgоiмаш:ских разлога..
Обојица су "у пакету" прИмљени на Сардич:ком Сабору 343.г., али те одлуке тог
Сабора нису тада прихваћене на Истоку (Атанасије ће бити васпостављен нешто касније,
а Маркел никада, него је на П Васељенском Сабору осуђен дефинитивно као јеретик, што је
и Запад прихватио), али ће Сардич:ки канони ући у канонс:ку збирку Цркве и бити
потврђени на Трулс:ком Сабору 691.г. (о томе више код Сардичких канона).
-Велики Сабор у Антиохији одржан је 341.г. приликом освећења (tv tyxшvCotc;=inau
guratio) "велике Цркве", :коју је био започео цар Константин (t337) а довршио те го
дине син му Констанције (337-361), а то је било јуна-августа 341.г., у присуству и
251
КАНОНИ Антиохијског Сабора (341.г.)
Канон 1.
Сви који се дрзну повредити одредбу (тоv ogov =з"nоs.-&дь) Светог
и Великог Сабора одржаног у Никеји (325.г.), у присуству Благо
честивости најбогољубивијег цара Константина, о Светоме
Празнику спасоносне Пасхе, да буду изопштени и одстрањени
(axotVWVrJTO'U<; XaL а:л:о~АrЈТО'U<;=НЕПј)НОSЬ.ЦЈЕНЬ.НОМ'Ъ Н О"Г'ЪRЬ.ј)ЖЕНОМ'Ъ) ИЗ ЦрКВе, акО
остају свадљивије противни ономе што је добро одређено. И
ово буди речено за лаике. Ако ли се ко од предстојника Цркве,
епископ или презвитер или ђакон, после ове одредбе усуди да,
на развраћање народа и на узнемиравање Цркава, издваја на
само, и са Јудејима светкује Пасху, таквога Свети Сабор већ од
сада сматра отуђеним од Цркве. Јер не само што је себи узроч
ник греха, него је и многима узрок кварежи и пропасти. И не
само да (Сабор) њих свргава из Литургије (=свешшенеСлужбе), него
цара Констанција, а под председништвом Флакилија Антиохијског, уз учешће

97 епископа са Истока (Св. Атанасије, о сабори.ма,25; Сократ ЦИ 2,8.10; Созомен ЦИ 3,5).
Међу овим епископима је био и Дијаније Кападокијски, за кога Св. Василије вели
да се никад није одрекао Никејске вере (Писмо 51,2). Зато Св. Иларије Пиктавијски
(350-367.г., који је 356-361.г. био у прогонству на Истоку), овај Антиохијски Сабор назива
"synodus sanctorurn" =Сабор Свейlих (De Synodis, 32. PL 10,504). Из ове групе епископа
произашли су скоро сви епископи Истока, који су надаље изнели главну борбу са
Аријанством и љеговим екстремним крилом Аномејством, као што су: Св. Мелетије
Антиохијски, Св. Василије и остали Кападокијци, и сви чланови П Васељенског
Сабора у Цариграду 381.г. Према томе, Сабор Антиохијски није био аријански, и
љегови канони су с разлогом ушли у канонски зборник Цркве. (Тих канона има
25 и они су индиректно поменути и на IV Васељенском Сабору (седнице 20. октобра
/канони4-5/и 29. октобра/канониlб-17/ АСО 2,1,3, стр.100-1 и 48), а директно их је кодифи
ковао Свети Трулски Сабор. (Пре тога је Римски епископ Јован П /533-5/ цитирао Антио
хијске каноне
4. и 15. и послао их Кесарију Арелатском на коришћење- Mansi 8,810). Иначе,
бројни Ант:fiохијски канони имају доста сличности са неким Апостолским канони
ма (посебно: 1,5,9 и 20. Антиохијски, са 7,31,34 и 37. Апостолским, но о томе ће бити речи код
сваког канона понаособ) и, као што рекосмо, са извесним Сардичким канонима (о
чему говоре Р. Batiffol и H.Нess, цит. код Митроп. Павле Шведски, стр. 363, н. 6).
2
) Ову кратку Посланицу имају: Бенешевић /грчки и словенски/, 251-2; LVVtay11a 5,123;
Фнбаs;, Бевериџ /PG 137,1276/; Милаш је нема.
252
·:·КАНОНИ АНТИОХИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
и оне који се, после (њиховог) свргнућа, усуде општити са њима.

А ови свргнути да се лише и спољне части, коју (Црквени) свети
канон (6 аую~ хаvtбv=ётъш кАнонъ) и Божије свештенство ужива. з)
(Ап.7,70; IIBac.7; Tpyл.ll; Лаод.7,37,38; Карт.34,51,73,106)
Канон2.
Сви који долазе у Цркву и слушају Свето Писмо, али не
учествују заједно са народом у молитви, или се одвраћају од
Светога Причешћа Евхаристије, по неком нереду (<'на~Саv= бесйо
реiilку), такви да буду одстрањени из Цркве, док се не исповеде и
не покажу плодове покајаља, и тада молећи могу добити опро
штај. Не треба општити са изопштенима (~t~ xotvwvETv toT~ axotvwv~tot~ =
=НЕ Пј)НОБЬ.ЦЈАТtfСЉ КЪ НЕПј)tfОБЬ.ЦЈЕН'ЪitfМ'Ъ), НИТИ Се МОЛИТИ Са ОКУПЉаНИМа
по кућама, који се не моле са Црквом, нити примати у једној
Цркви оне који се не окупљају (=на лишургију) у другој Цркви.
Ако ли се нађе неки епископ, или презвитер, или ђакон, или
други из канона (клирака), да општи са изопштенима, нека и
он буде изопштен, као онај који квари канон Цркве (tov xav6va
tђ~ 'ЕххЛчаСа~=КАНОН'ЪI Цј)КIЊН'Ъ1Љ). 4 ) (Ап.S-12,28,32-33; 1Вас.5; IVBac.11,13; Трул.17,80;
Ант.4,6,7; Лаод.33,42; Capд.ll; Карт.9,10)
зЈ Већ смо у уводној найо.мени рекли да Антиохијски Сабор поштује Св. Никејски
Васељенски Сабор, а овде спомиље љегову одлуку о зајеgничко.м Црквеном празно
ваљу Васкрса (о чему в. н:анон 7. Апостолски, и нааомену). Вероватно да је још понегде
било неких "секташа", који су се изgвајали (израз у канону: tбнi~нv=осонь.сткокАтн="изgва
јати се насамо", управо то значи) и, вероватно у име "свога обичаја" негирали одлуку
Св. Васељенског Сабора, па је зато овај Св. :Канон тако строг и недвосмислен. Шта
ће на ово рећи садашљи "зилоти" у своме самовољном и од Цркве одвајајућем
"тумачељу" Св. Предаља и Cвeilloг Канона Цркве (који израз баш наглашава овај 1. н:анон
и следећи 2. н:анон)?
4
Ј Овај канон је у вези са 8. и 9. каноно.м Апостолским, и представља један од битних
канона Црквеног живота, уређеља и поретка. Сви Св. Канони имају за циљ да чу
вају, или васпостављају поремећен, благодатни поредак у Цркви као Телу Христо
вом, а то значи да чувају или васпостављају jeguнcillвo вере и ойшillење/зајеgнишillво
у Духу Светоме (tljv ev6tТ]ta tftc; n(aп::wc; xa't tl]v xotvwv(av toiJ 'Ay(ov ПvЕvџаtос;=соrедннЕннrе кi>рн н
nрнчАстнrе/оБЦЈЕннrе Gк~Ћ\го AovxA) свих чланова Цркве у једној Црквеној Вајеgници, и
самим тим свих Цркава (Црквених 3ајеgница) Православних у свету. Зато је канон
ска одлука једне Цркве обавезна и за све остале Цркве. Видљиви знак тог јединства
и општеља је заједничко исповедаље Символа вере и заједничко Причешће -
обоје у Св. Литургији, како у једној, тако и у свакој другој Цркви. Нарушаваље
тог јединства значи искључеље из Црквене Заједнице (како сажето каже Аристин: 6
axot VWV~tq.> XOLVWVWV fGtШ axat VWVТ]tЩ = СЬ./\НШЕН!.IМН WБЬ.ЦЈЕНН~ Пf)НWБЬ.ЦЈАКСЕ, 11 САМЬ. НЕПf)НWБЬ.ЦЈЕНЬ. ЕСТЬ. =
=н:оји оашти са изоаштеним, биће изойшiiiен), и из локалне и из сваке друге Цркве, а
васпостављаље бива само кроз покајаље и поновно примаље у заједништво једне,
а тиме и; осталих Цркава. "Јер канон каже да су једна Црква сви Храмови и Богомо
ље, било где да су" (Валсамон). Презир и омаловажаваље овог богоданог и спасоно
сног поретка и заједништва је презир Самога Христа, ђавоља гордост и надменост,
253
·:·КАНОНИ АНТИОХИЈСRОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 3.
Ако неки презвитер или ђакон, или уопште неко из све
штенства, остави своју парокију (паgщхСаv=зајеgницу, йарохију) и пође
у другу, затим преселивши се сасвим, настоји за дуго времена
остати у другој парокији, такав не може више служити (Л.нtoug
yri:v), особито ако га његов епископ позива и саветује да се у
своју парокију поврати, и он не послуша. А ако и упоран остане
у непослушности (<'па~Сџ=БЕс чнноv=бесйорешку), треба га сасвим ли
шити службе, тако да више нема места васпостављању. Ако
ли свргнутога због оваквог узрока прими други епископ, и он
ће бити подвргнут епитимији од општега Сабора, јер руши
Црквене установе (tov~ .Эrщюv~ tov~ ЕххЛ11снаапхоv~=оvс'ћ\&Ъ1 щжвьнъ•љ). 5 )
(Ап.15,16; IBac.15,16; IVBac.5,10,20,23; Трул.17,18; Сард.15,16; Карт.54,90)
Канон 4.
Ако неки епископ, свргнут од Сабора, или презвитер или
ђакон од свог епископа, дрзне се да врши нешто од свештене
службе (Л.нtоugуСщ), по претходној навици, било да је епископ,
или презвитер или ђакон, такав не може имати ни на другоме
Сабору наде за васпостављење, нити може имати места одбра
ни; него и све :који с њиме буду општили треба ис:кључити из
Цркве, а особито ако, дознавши за осуду изречену противу по
менутих, дрзну се да с њима опште. 6 ) (Ап.28; rвас.5; пвас.6; rvвac.29;
Ант.12,15; Сард.3,4,5,14; :Карт.29,65; Вас.Вел.88)
која карактерише све секташе и јеретике кроз векове (па и данашње самонадмене
"зилоте"), мада канон овде, сходно тумачима, има у виду не јеретике (јер за њих је
казна ис1еључење из Цркве), него најпре оне који "по неком нереду" избегавају за
једничко општеље и Причешће, тобоже "из побожности или смерности" (обоје ли
цемерних и лажних), те је зато за љих у канону поменуто йтсајање и йlражење ойрошйlа
ја. Све пак ово значи Светоотачка истина: да ван Цркве нема спасеља, јер нема
општеља=заједнице са живим Телом Христовим (Е1Слuсиолош1Сuм.) и заједничареља
у Телу и Крви Христовој (Евхаристијс1Сuм.). Тако се благодатно-спасоносне и канон
ско-литургијске границе Цркве поклапају и поистовећују. О томе говори овај 2.
канон Антиохијски и остали канони (неки од њих су наведени испод текста).
5
Ј Овај канон скоро понавља 15. канон Апостолски, и, заједно са др. канонима (на
веденим испод), показатељ је важности држања и поштоваља Црквеног поретка и
одлука, које штити општеље и заједништво међу Црквама. Израз тшgоLхСа-йартси
ја овде значи Црквену зајеgницу једнога места, дакле и ейискойију и aapoxujy (за :л:agatxCa
-aapo1euja в. найом.ену ниже код 9. 1еанона). В. и найо.мену код 19. Анкирског.
в) Први смисао канона је: да осуђени и свргнути (са службе) епископ, свештеник,
ђакон, не сме више вршити дотадашљу службу (в. Aaocmoлc1Cu 28 ), него чекати шири
Сабор те области да поново расмотри љегову ствар (в. виже 1еанон 15); иначе, ако пре
крши забрану свештенослужеља, нема право на ново преиспитиваље казне, нити
на рехабилитацију. - Постоји основана претпоставка да је овај 4. канон (а и 1еанон
254
Канон 5.
Ако који презвитер или ђакон, презревши свога епископа,
одели се од Цркве, и посебни скуп сабере и жртвеник подигне,
и кад га епископ позива противи се, и неће да му се покори, ни
да га послуша кад га први и други пут позива, такавога треба
сасвим свргнути (ха~аtQЕiа~ш=рашчиниши), и никакве службе да
не добије, нити да може имати своје (раније) части. Ако настави
и даље да узбуњује и потреса Цркву, треба га световном влашћу
КаО буНТОВНИКа обраТИТИ. 7 ) (Ап.31; IIBac.6; IIIBac.3; IVBac.18; Трул.31,34;
Гангр.6; Сард.14; Карт.10,11; Прводр.9,13-15; Вас.Вел.1)
12) донет против Св. Атанасија Великог (он у 1еанону није споменут), који је- после
низа клевета и подметачина - био осуђен од Источних епископа на Сабору у Тиру
335.г. и прогнан од цара Константина исте 335.г., али је, по предсмртној жељи Св.
Константина (t22.мај 337; Теодорит ци 1,30) враћен 337.г. на свој престо у Алексан
дрију, што многи Источни епископи нису прихватали, него су, уз помоћ новог ца
ра :Констанција (ненаклоњеног Св. Атанасију), изабрали за епископа у Александри
ји Григорија, који је насилно с војском уведен у Цркву 339.г., а Св. Атанасије је
тајно побегао бродом и стигао у Рим . На Сабору у Сардици 343.г. Атанасије је вра
ћен на свој положај, али Источни епИскопи, напустивши тај Сабор, нису ту одлуку
признали, јер није донета од надлежног обласног Сабора Исшочних епископа (Сарди
ка је припадала Западу), него је тек 346.г., утицајем :Констанцијевог брата, западног
владара :Констанса, Атанасије враћен у Александрију (где је већ био умро Григорије,
иначе учесник овог Антиохијског Сабора 341.г.!). Интересантно је да се на овај 4 (и 12)
канон касније позивао Атанасијев наследник Теофило Александријски, када је
404.г. судио "под Храстом" Св. Јована 3латоуста (који није признавао овај Антиохијски
канон! Паладије, Дијалог, 9; PG 47,31). :Канонској одлуци Антиохијског Сабора (1еанони
4, 12. и 15) настојао је да парира поменути Сабор у Сардици (=Софији) 343.г., састављен
већином од Западних и неколико Источних епископа (јер су већина епископа Истока
напустили Сабор чим су видели да су Атанасије и Маркел већ на почетку, пре расправе,
примљени као чланови Сабора), и Сардички (=3айаgни) Q11бор ј~ Вi:\.С!Iостави,о Св. Атана
сија (који није суђен, ни осуђен, за јерес) и нажалост, Маркела Анкирског, ноторног
јеретика Савелијанца. () праву да, уз помоћ епископа Римског Јулија (коме је том
приликом дато својеврсно право ааелације) васпоставе ове епископе са Истока говоре
Сардички канони 3-5, о којима ћемо још говорити (в. наао.мене тамо). Еклисиолошки,
дакле канонски, Анитохијски Сабор својим канонима, нарочито канонима 12-15,
који дозвољава ново разматраље претходног суђења једном епископу, али на ши
рем Сабору те исте oблacillu, а не неком са стране (и то је онда, сходно 1еанону 15, дефини
тиван суд, без права апелације Римском или било ком другом епископу, осим ако би се у то
време сазвао Васељенски Сабор неким важним поводом), више је у праву неголи Сардич
ки са његовим 3-5 канонима, али је мудрост и икономија Цркве каноне оба ова
Сабора уврстила у своје канонске збирке, као израз саборне светопредањске свести
и искуства, а Живој Цркви је остављено да их, у Духу Светоме, користи и приме
њује сходно пастирским потребама и проценама. (В. о овоме опширније у нашим
радовима: Васељенс1еи Сабори и живо Преgање Цр1еве; Св. Aillaнacиje Вели1еи и Але1есанgријс1Си Сабор
362.г.; Други Васељенс1еи Сабор- у зборнику: На йуillеви.ма Oillaцa, I, 9-184).
7
) Сличан овом канону је 31. канон Апостолски, који карактеристично додаје речи:
"ако (такав клирик) ништа не окривљује (свога) епископа у Блаiочешћу (=Правоверју)
и йравеgносши", тј. ако га не оптужује за неку јерес или неправду/неморал. (О овоме
в. и 1еаноне 13-15. Прводругог Сабора). Последњи израз канона: да таквог бунтовника
треба "световном влашћу обрашиши" садржи и канон9. Прводругог Сабора (9. век),
255
Канон 6.
Ако је неко био изопштен (axotvwvrp;o~) од свога епископа, не
може претходно бити примљен од других, ако га (прво) не при
ми његов епископ, или ако, кад буде Сабор, не дође и одбрани
се, и, уверивши Сабор (о невиности), добије другу одлуку. И ова
одредба нека важи и за лаике, и презвитере, и ђаконе, и све
КОјИ Су у КЛИру. 8 ) (Ап.12,13,16,32; 1Вас.5; 11Вас.6; Сард.13; Карт.11,29,133; Соф.l)
Канон 7.
Не треба примати никога од странаца без мирног писма
(avEv ELQYJVtxoov=мttfШAro nослАннњ). 9 ) (Ап.12,13,32,33; IVBac.ll,lЗ; Трул.17;
Ант.8,11; Лаод.41,42; Сард.7,8,9; Карт.23,106)
Канон 8. 10)
Сеоски презвитери не могу издавати канонска писма, него
само да пишу посланице оближњим епископима, док беспре
корни хороепископи могу издавати мирне посланице.
(Ап.12,13,33; IVBac.l1,13; Трул.17; Анк.13; Ант.lО; Лаод.42,57; Карт.32,106)
где је дат и смисао: "да се они уразу.ме (owcpgova;eo.Эш) призивом месних началника".
Канон, дакле, оставља епископима право канонске епитимије, али не и кажљава
ља, мучеља (хоЛсфtv, ~aoav(~etv) и прогаљаља (3онара, Валсамон), него и могућност да
затражи да државна власт спречи некога да ствара нереде и потресе у Цркви. (Но
вији европски закони забраљују "узурпацију имена/звања, службе и униформе". Само у не
срећној новокомунистичкој Црној Гори држава толерише, и чак полицијски подржава,
рашчињеног попа-одметника Дедејића, који је узурпирао име/звање, положај и одећу "Црно
горског митрополита"!).
sJ Канон је сличан 12. и 32. Апостолском. Основно значеље му је, како каже Ари
стин, да "онај ко је свезао, тај може и да разреши". То јест: без епископа се не
може решавати, ни решити, питаље изопштеља или васпостављаља у општеље
клирика или лаика у Црквеној заједници. Јер кроз руке епископа пролази наше
спасеље, пошто епископом, "који је на месту и у обличју Христа" (Св. Игљатије),
бива Принос и привођеље Цркве Богу (в. Айосш. Преgање Св. Иполита, 3). Канон допу
шта да се и клирик, и лаик, обрате Сабору, на којем је присутан и епископ, те да
се љихова ствар Сабор но преиспита. (Данашњи Црквени судови не би требали да спрече
овај директни приступ Сабору, а ни Сабор епископа да то не одбија).
9
Ј Канон се наставља у следећем В. канону, где се .мирна и йрейоручна писма називају
канонским йис.ми.ма. О .мирним йис.ми.ма говори 11. канон Халкидонски (в. тамо найо.мену),
који подразумева даваље таквих писама и за лаике и за клирике кад одлазе у
друге Црквене заједнице, док Апостолски 33. каже да "йрейоручна йис.ма" треба да
имају само епископи, презвитери и ђакони, па тако мисле и Аристин и 3онара,
дакле: само рукоположени. У почетку је за сваког хришћанина било потребно йис.мо/
сведочанство да припада Католичанској Црква, а надаље је, изгледа, практиковано
сходно времену и области. Данас је за лаика довољна кршйlеница, а за клирика
гра.майlа о хиротонији.
10
Ј Овај канон наставља претходни 7. канон (в. тамо наао.мену), говорећи да презви
тери могу писати канонска писма само суседним епископима, не даље (јер су непо
знати), а хороепископи могу писати свим епископима, ако нису под неком сумљом
256
Канон 9.11)
Епископи у свакој области треба да познају (сtЫvш=sЋдiiтн=
;ариЈзпају) Првога у митрополији епископа (тоv tv тn 11 чтgол6Л.сt лgоютоота
tлСахолоv=Првойреgсйlојећег ейискойа мейlройоле), који има стараље О
читавој области, зато што се у митрополију одасвуд стичу сви
који имају послове. Зато се нађе за добро (!fоо'i;с=йзволи, дgлучи) да
он (=мийlройолийl) и у части претходи (JtQ01'}yclcr.Эш=uмa йрву часйl), и да
остали епископи ништа сувишно (лсgtтт6v=важније) без њега не
чине, сходно старијем од Отаца наших важећем канону (Ааосmол
ски 34), 12) осим само оно што припада епископији (лаgоtхСџ) свакога
од њих и подручних јој насеља. Јер сваки епископ има власт
над својом епископијом (tfl~ rauтov лagotxCa~), и да управља њоме
са надлежном свакоме марљивошћу, и да се промишљено стара
о сваком насељу под његовим градом, тако да и рукополаже
презвитере и ђаконе, и сваку ствар да решава са расуђивањем;

а надаље (ван овога) да не предузима ништа без епископа митропо
лије (=миmройолиmа), нити овај без сагласности осталих (епископа).
(Ап.34; IBac.4,6,7; IIBac.2,3; IIIBac.8; IVBac.28; Трул.36,39)
или подозрељем (у ком случају морају се тражити писма од надлежног им епископа).

Била су то времена када су неки хороепископи отказивали послушност својим
епископима/митрополитима (како сведоче Писма Св. Василија), или су припадали некој
од фракција којих је тада бивало (в. канонl. Св. Василија).
нЈ Најпре, треба објаснити да .миillройолија овде значи: већи ipag - .меillройола (са
околином) у једној области, у који се град, као географски, најмногољуднији и уп
равни центар, скоро неизбежно стичу житељи дотичне области по разним својим
пословима. Ту је најпре ширена Христова вера и осниване Цркве, тако да су ти
градови-.меillройоле самим тим постајали центри за подручне хришћане и Црквене
заједнице. Овај Св. Канон уствари санкционише већ постојећи у Цркви .миmройо
лиmски cиcille.м (започет још у 2 веку), као што то чине и канони 34. Айосillолски и 6.
Никејски. - Друго, треба објаснити да назив JtaQotxCa за епископију (у канону 3. је то и
йарохија и ейискойија) представља важан библијски-ранохришћански назив за Цркву,
који указује на њен есхаШолошки карактер: Црква Божија само З'ШQ·Otxd = uриврем.епо
борави, тј. само обиillава, ycйyill борави, а не cillaлнo cillaнyje (словенски превод :rшgotxCa
код Бенешевића: онн'l"kль., Аристин има: tvogCa, српски: нурија, па у Светосавском 3аконойравилу
стоји: nртkдЋль.,што није исто); тј. Црква се налази на своме йуillу/путовању ка Царству
Небеском (Јевр.11,9-10; Шетр.1,17; 2,11).
12
Ј В. канон 34. Апостолски, који, по истом питању, краћи од овога, и на који се
овај канон позива, има исти израз: "схоgно cillapиje.м og Oillaцa наших важеће.м канону"
(xa'ta 'tOV CxQ)(aLO'tfQOV XQa-t:т}aov'ta ЕХ 'tblV Пa'tEQWV ~JAOOV xavova). - Иначе, ова два канона (34. Ай.
и 9. Анш.) су темељни канони Цркве, који Саборну организацију Цркве повезују са
тајном Свете Тројице, јер је Црква ао слици Божанске Тројице и створена, и живи,
и дёла (Еф.2,10-22; 2:Кор.13,13; Мисшагогија Св. Максима). Првенсillво чacillи и престола у
Православном Црквено-канонском Предању схватљиво је, и прихватљиво, само
унутар Саборне, Евхаристијске Еклисиологије, дакле унутар Саборског, Литургиј
ско-канонског Предања Православља, које признаје, и поштује, каillоличанску йуноћу
и евхарисillијску jegнaкocill сваке месне Епископалне Цркве.
257
·:·КАНОНИ АНТИОХИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА<·
Канон 10-.-
Свети Сабор одлучи (lfбо~Е=uзволи, нађе за gобро- ДАп.15,28) да они
(предстојници) у селима или мањим местима, или такозвани хо
роепископи, ако су и добили хиротонију епископа, треба да
знају своје мере и управљају (само) подручним им Црквама, и
задовољавају се старањем и управом истих, да постављају чте
це и ипођаконе и заклињаче, и задовољавају се њиховим про
извођењем; а да се не усуђују рукополагати ни презвитера ни
ђакона без епископа града коме је потчињен и он (=хороейиской)
и његово место. Ако ли се неки усуди преступити ову одредбу,
да се лиши и оне части коју ужива. Хороепископа пак постав
љаће епископ града, којему је потчињен. 13 ) (IBac.s; vпвас.14;
Анк.13; Неок.14; Ант.S; Лаод.57; Вас.Вел.89)
Канон 11.
Ако неки епископ или презвитер, или уопште неко из (све
штеничког) канона (тј. клира), усуди се да оде цару без сагласности
и писама од епископа дотичне области, а нарочито од епископа
митрополије (тј. мишройолиша), такав да буде избачен и лишен
не само општења, него и достојанства које ужива, јер се усудио,
мимо Црквеног правила, досађивати нашем богољубивом цару.
А ако нека неопходна потреба позове (некога) да пође цару,
нека то чини са мишљењем и сагласношћу епископа митропо
лијске области (тј. миillройолиша), и осталих у њој (епископа), и да
се снабде за пут њиховим писмима. 14 ) (П вас.в; сард.7,8,9,21;
Ант.12; Карт.104,106)
13
Ј Неки хороейискойи (о којима в. каноне: Анкирски 13. Неокесаријски 14, VII Васељенски 14)
покушавали су у оно време да присвајају право градског/епархијског епископа: да
хиротонишу ђакона и свештеника, али, мада су имали епископску хиротонију,
вели Сабор, имају право само xupofJlecuje, тј. постављаља чmеца/читача, ийођакона и
заклињача (=кailluxeille, вели Валсамон), па их овај Сабор упућује на своју меру. Како
вели Аристин: "Сваки је дужан да зна своју меру, и у својим границама да остаје".
Сардички Сабор је, можда зато, забранио олако постављаље хороепископа: "Не
треба уопште постављати епископа у неко село или мали град, у коме је довољан
и један презвитер" (канон в). Св. Василије је такође имао проблема са хороепископи
ма, и зато им пише о томе опширно (в. љегов канон 89).
14
Ј Најпре да појаснимо да је .мий1ройолий1, као први у метрополи (главном граду) и
подручној области, такође епископ (јер ейиской/архијереј је љегово лиШурzијско звање и
служба, а митрополит/патријарх је организационо-управни положај и назвање). Он је, дакле,
ейиской .мий1ройолијске обласfЈlи, а епископи су епископи епархијске области, тј. града
са околином. - Забрана одласка цару, и уопште политичким властима, Црквена је
оgреgба/аравило ( tov .Эю~оv tf]t:; 'ЕххЛчаСщ =О\(СТАВА щжвьнААго) изражена у 6. канону П Васељен
ског Сабора, а и канонима 7,8. и21. Сардичког Сабора (али има изузетак, ако је ради до
бијаља помоћи сиротиљи, и то преко ђакона; в. и Сардички канон 9 и Каршагенски 106). Ари-
258
·>КАНОНИ АНТИОХИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 12. 15)

Ако неки презвитер или ђакон, свргнут од свога епископа,
или епископ (свргнут) од Сабора, усуди се да узнемири цара, а
треба да се обрати већем Сабору епископа, и права, која сматра
да има, изнесе пред многе епископе, и да очекује љихов претрес
И СУД (t;Etao(v tE xa'l fJtLXQIOLV=ucйuill U йресуgу); ако ТаКав ПренебреГНе
ове и узнемири цара, не може се удостојити никаквог опрошта
ја, нити ће имати места одбрани, нити очекивати наду на буду
ће васпостављаље (на свој положај). (Ап.28,74; пвас. 6; IVBac.9,17,29;
Сард.7,8,9,14,21; Ант.4,11,15; :К:арт.29,65,104,105,106)
Канон 13.
Ниједан епископ не сме се усуђивати да прелази из једне
области у другу да хиротонише неке (клирике) у Цркви за врше
ље свештене службе (Лato'UgyCщ), ни када има уза се друге (епископе),
осим ако је позван граматом митрополита и са љиме епископа,
у којих област он долази. Ако га нико није позвао, и он мимо
поретка дође ради рукополагаља неких (лица), и ради уређива
ља неприпадајућих му Црквених ствари (=аишања), нека је ни
штавно све што он учини, а он нека поднесе заслужену казни
за свој незаконит поступак и нерасудни подухват, будући већ

од сада (tvтEu-ЭEv) свргнут од Светог Сабора. 16)
(Ап.14,35; IBac.15; IIBac.2; IIIBac.8; IVBac.5; Трул.17;
Ан:к.13; Ант.21,22; Сард.3,15; :К:арт.48,54)
стин каже да су то Оци забранили "укидајући у свему непослушност, и подржава

јући благочиније (to Evtaxtov)". Из овога се види да и у Византији није Црква тако
"користила" државу, како неки вајни "византолози" и историчари пишу.
15
Ј В. 1еанон 4. и найо.мену тамо. Да потсетимо: према формулацији текста канона,
многи се детаљи поклапају са случајем суђења Св. Атанасију Великом у Тиру
335.г., кад је он, видећи несувисле клевете на њега, и не сачекавши извештај при
страсно изабране "комисије" (у којој су били све сами љегови непријатељи), која је у
Александрији требала да испита умишљене оптужбе, Атанасије је отишао да срет
не лично цара :Константина негде код Никомидије, а овај га је, и не саслушавши,
послао ("да га склони" са сцене, јер се око љега "стварају проблеми"; практично га је
прогнао, 335.г.) у Тревир у Немачку, али није дозволио избор другог епископа на
његово место, него је на самрти (337.г.) рекао синовима да га врате на катедру, што
је и остварено, без новог претреса љеговог питања на новом и ширем Сабору епи
скошl. Али, како овај 1еанон не спомиње никога лично (као што је случај личног
спомиљања папе Јулија у каиоии.ма 3-5. Сардичког Сабора, који на свој начин "парирају"
овом 12. и 4. Антиохијском канону), остаје да овај
12. 1еанон начелно важи у Цркви, јер
епископи заиста треба да буду суђени од епископа и Сабора. (У наше време :К:ипарска
Црква је два пута сазивала Већи 1=проширени/ Сабор /f! MEй;,wv L.uvobor;/, када су позивани по г лавари
и епископи других суседних Цркава Православних, да реше питаља која сама аутокефална
:К:ипарска Архиепископија није могла да реши због малог броја епископа (в. даље канон 14).
Ти примери, уз остало, показују да се у Православном Предаљу Антиохијски канони префе
рирају наспрам поменутих Сардичких).
259
Канон 14.
А:ко неки епископ буде суђен због извесних прекршаја, и
затим се деси да епископи у (тој) области нису сагласни о њему,
једни говорећи да је суђени невин, а други да је крив, Свети
Сабор нађе за добро (€ЂоsЕ), да би се отклонила свака сумња, да
епископ митрополије (тј. мишройолиш) позове из најближе обла
сти и друге епископе, који ће (га) поново судити, те спор разре
шити, и са епископима те области утврдити односну одлуку. 17 )
(Ап.28,74; IIBac.6; IIIBac.l; IVBac.9,17; Ант.4,12,15; Сард.3,4,5)
Канон 15.
Ако неки епископ, оптужен због извесних прекршаја, буде
суђен од свих епископа у области, и сви су они донели једну
сагласну одлуку против њега, такав више не може бити суђен
код других, него остаје сигурна једногласна одлука (=йресуgа)
ОбЛаСНИХ еПИСКОПа. 18) (Ап.28,74; IBac.5; IIBac.6; IVBac.9,17,29;
Ант.4,12,14; Сард.3,4,5; Карт.29,65; Вас.Вел.88)
16
) Канон (скоро поновљен ниже у 22. канону) сличан је 35. Айосйlолско.м., а о овоме го
воре и многи др. канони (в. доле наведене, и поновљени о истом 22. канон), јер изгледа да
је то било најчешће зло код епископа- uаренорија=наступаље на туђу област/епар
хију/нурију, чиме се руши Црквени поредак и пориче другој Црквеној епископал
ној јединици пуноћа благодати, а испољава самовоља и претенциозност.
17
) Реч је и овде о Веће.м./Проmиреном Сабору, о коме смо већ говорили напред код
12. канона. Овај 15. канон претходи канонима 3-5. Сардичког Сабора (где се даје право
ааелације Римском епископу Јулију, о чему в. тамо наао.мене) и решава то питаље без
прибегаваља праву аuелације једној личности или једноме трону или центру. Овим
је из Саборног система Православља искључена и могућност и потреба папства
(мада Сардичким канонима, историјски условљеним наизглед безизлазном ситуацијом,
није признато никакво папство, него само тада лични ауторитет епископа Јулија Римског,
као утицајног епископа са Запада, пошто је Исток био подељен; али ни то лично "право
апелације" није на Истоку имало успеха, него је Црквени ред у Цркви Истока и Запада
васпостављен, и васпостављан, ипак, и само, даљим Сабори.ма у Светом Духу).
18
) Валсамон за овај канон каже да је "укинут 4. каноном Сардичким", иначе,
вели он, пориче се право аuелације папи или Цариградском патријарху! (које право
признаје и Аристин, у тумачењу 4. канона Антиохијског!). Али, обојица ових канониста
то кажу из свога историјског контекста, који не важи за дијахронично Канонско
Предаље Цркве. Иначе, Сардички канони нису могли "укинути" Антиохијске.
Неки налазе да овај 15. канон противречи ранијем 4. канону, али то није тачно, јер
код 4. канона је реч о прекршају служеља свргнутога на првом Сабору епископа,
коме није укинуто право тражења правде на другом, ширем Сабору. Ако ли тај
проширени, тј. комплетни Сабор свих епископа области, једногласно га опет осуди,
као што је то овде случај, онда он нема право апела новом Сабору (осим, рекосмо,
ако би се десио у то време Васељенски Сабор; или се сазове, како га ЈЈ;ариграђани зову,
,.н::C~wv ха\ iJ:n:EgтEЛiiJc; 2::6vоЬос;=Већи и Наgобласни /=превазилазећи границе/ Сабор, какав је недавно
одржан у Софији поводом раскола у Бугарској Патријарmији, који су, уз сагаласност са
Бугарском Патријаршијом, држале Цариградска и друге Православне Патријаршије, да
помогну сестринској Бугарској Цркви).
260
Канон 16.
Ако неки епископ, без епископије (ахоЛа~wv=незайослен) пође
у удову (ахоЛа~оvааv=уйражњену) епископију и присвоји (епископски)
престо без (одлуке) потпуног Сабора, такав ће бити одбачен, ма
кар да га је, приграбљени од њега, сав народ изабрао. А потпуни
је онај Сабор на коме је био присутан и митрополит. 19 )
(Ап.14; 1Вас.15; IVBac.5; Трул.20; Ант.21; Сард.1,2,17; Карт.48)
Канон 17.
Ако неки епископ, примивши епископско рукоположење
и одређен да предстоји народу (ngoюtavш Лаоu=зАстоvnАтнлюдн), не
прихвати ту службу (ЛнtovgyCav), нити пристаје да пође у повере
ну му Цркву, такав нека је изопштен (axotvwvrJtov=нeosцљ.нov=бeз ой
шшења), докле не буде принуђен да прихвати, или док потпуни
Сабор обласних епископа не одлучи нешто о њему. 20 )
(Ап.36; 1Вас.16; IVBac.29; Трул.37; Анк.18;
Ант.18; Прводр.17; Кирил Алек.1,2,3)
19
) Значајно је да овај кан.он. не дозвољава избор епископа без Сабора, не зато што
се не узима у обзир воља народа, него што је такав начин самовољног заузимаља
епис:копије, или "под принудом" народа, не:канонс:ки, и још подложан многим
злоупотребама. Епископ схолазон. (="вакантан", слободан), вели Зонара, може бити
због губљеља Цр:кве заузете од варвара, "од безбожних Агарјана", или јерети:ка
Латина и Јермена (Валсамон), или због непримаља (без своје кривице) од народа
тога града за :који је изабран (в. даље 18. кшюн и 36. Айосшолски). Али, то стање "без
посла" не даје право љему да намеће себе, без Сабора епископа, јер тиме негира
благодат Св. Духа :код своје сабраће епископа и одбацује Саборност епископата. -
Оgбачен., по Валсамону, значи сврiн.уШ/рашчињен, а не само оgлучен. (од општења). Ово
не значи, вели Аристин, да слободан (без епархије) епископ не би могао бити постав
љен на ва:кантну епис:копију, али уз сагласност Сабора под митрополитом. По
Валсамону, он такође може, Саборс:ком одлуком, добити дозволу да служи у удовој
епископији (притом не седа на Горњи йресшо, него на син-Шронон=са-престоље), али не и да
је присвоји, ма:кар и на тражеље народа. (Даљи 21. канон не дозвољава премештај еписко
па који има епископију на другу, макар га народ такође присиљавао).
zoJ Валасамон с разлогом упућује на сличан овоме 36. кан.он. Апостолс:ки (в. тамо на
йомену).- Значајан је израз у овом :канону: да је епис:копска служба да ilpegcilloju
н.ароgу у Светој Лumypiuju, или, :ка:ко :каже Св. Иполит (у Молитви за посвећење еписко
па): "Оче, дај овоме слузи Твоме, :кога си изабрао за епис:копство: да пастирствује
стаду Твоме светоме, и првосвештенствује (<':tQXLE(юtEuн v) Теби беспрекорно, служећи
(AELtovQyovvтa) даноноћно, и да непрестано умилостивљује Лице Твоје, и приноси Ти
дарове Твоје Свете Цркве, и да духом архијерејс:ким има власт отпуштати грехе
по заповести Твојој, и да даје :клир (xЛ.r]Qovc;=ygeo /служења и наслеђа/ у Цркви=Царству) по
наредби Твојој" (Айосшолско Преgање, 3; в. наш превод Дела АйосшолсlСUХ ученика, Врњачка
Бања-Требиње 1999, 428). Епископ :који ту велику Службу и част одбија да врши, заиста
је слуга неблагодаран Господу своме, и народу Господљем. Зонара вели да такав
можда има не:ки благоразуман разлог, :који ће Сабор размотрити и скинути му
епитимију (која иначе траје све док се не покаје и прихвати).
261
Канон 18. 21 )
Ако неки епископ, хиротонисан, не пође у епис:копију (л:agot
xCav) за :коју је хиротонисан, не по својој кривици, него или због
одбијаља народа (да га прими), или због другог узрока :који не
потиче од љега, 21 а) такав нека има част и службу (Лп--rougyCav), само
да не узнемирава послове Цркве у :коју долази на сабрање (=па
лишургију). Такав ће чекати (и примити) оно што потпуни обласни
Сабор просудивши- изволи да одлучи. (Ап.зв; rвас.16; rvвac.29; Трул.з7;
Анк.18; Ант.17; Прводр.17; Кирил Алек.1,2,3)
Канон 19.
Епископ нека се не поставља (XEtgotovETaffш=pyкoйoлaжe) без Са
бора и присуства обласног митрополита, а кад је он присутан,
најбоље је да с љиме буду сви саслужитељи (=ейискойи) у области,
:које митрополит треба да позове посланицом. Ако ли се сви
саберу, најбоље је; а ако то буде тешко, свакако (треба) да већина
буде присутна, или да писмима дају сагласност, и тако да већи
ном присутних, или (већином) гласова, бива постављеље (еписко
па). Ако ли се поступи другачије, мимо установљеног, нека ни
хиротонија (=йосшављење) ништа не вреди. Ако је пак по одређе
ном :канону било постављеље, а неки противрече због своје
свадљивости, нека важи глас већине. 22 ) (Ап.l; IBac.4,6; vпвас.з;
Лаод.12; Сард.6; Царигр.l; Карт.13,49,50)
Канон20.
Ради Црквених потреба и ради решавања спорних питања,
нашло се за добро да у свакој области буду Сабори епископа,
21
) И овај, као и претходни 17. кан.он., врло је сличан 36. кан.он.у Апостолском (в. на
йом.ену тамо), где је речено да "клир дотичнога града буде одлучен зато што нису
били (добри) васпитачи таквом непокорном народу". Ово не значи истискивање
народа, или одбациваље његовог гласа (у Кипарској Цркви до данас и народ учествује
у избору својих Архипастира), него значи да и народ треба да зна и поштује Кан.он.ски
ред и поредак Цркве, и место и улогу Епископа у Телу Христовом=Цркви.
21
аЈ Један такав узрок в. у 37. кан.он.у Трулском: најезда варвара=избеглиштво или
насртај јеретика (в. претходну 19. найом.ену код 16. канона Антиохијског).
22
) 3онара овде види избор, а не саму хиротон.ију/рукополагање епископа. Апостол
ски х;ан.он. за избор/хиротонију епископа тражи 2-3 епископа, а 4. кан.он. Никејског
1.
Сабора такође, као и овај наш, тражи присуство свих епископа области, али дозво
љава и присуство само тројице, а остали да дају писмену сагласност и митрополит
да потврди избор. (Никејски 6. канон помиње такође да неслагаље неких не спречава гла
сање већине). Очигледно је да у време Антиохијског Сабора, због сложеног стања у
Цркви на Истоку (велике поделе на разне групе и лако прелажење из једне у другу), ни
је било дозвољено да буду само 3 епископа при избору новог, него се такав избор
чак сматрао ништавним. Валсамон сматра да лично присуство митрополита није
262
два пута у години: једном после треће недеље по Празнику

Пасхе, како би се четврте недеље Педесетнице свршавао Са
бор, 23) подсећајући (на то) митрополит обласне епископе; други
пут Сабор ће се састати о идама Октобра, то јест десетог дана
месеца Хиперверетеја. Тако да на ове Саборе долазе презвитери
и ђакони, и сви који сматрају да им је нанета неправда, те да
од Сабора добију поновни суд. 24 ) Није пак допуштено да неки
за себе чине (=сазивају и gрже) Сабо ре, без оних којима су поверене
МИТрОПОЛИје (тј. без .мийlройолийlа). (Ап.37; IBac.5; IIBac.2; IVBac.19;
Трул.8; VIIBac.6; Лаод.40; Карт.18,73)
Канон 21.
Епископ да се не премешта из једне епископије (тtagotxCщ) у
другу, нити да се самовољно намеће, нити да га народ присиља
ва, нити да га епископи принуђују, него да остаје у Цркви за
коју је од почетка од Бога изабран, и не прелази (=йремешта се)
из ње, сходно раније донетој о томе одлуци (Айосшолски 14). 25 )
(Ап.14; IBac.15; IVBac.5; Трул.20; Ант.16;
Сард.1,2,17; Карт.48)
неопходно (него само на почетку његова иницијатива, и потом потврда избора), али то у
доба Антиохијског Сабора не би било прихваћено (због поменутих тешкоћа).
23
) Значајан је овде употребљени израз за Сабор: Елt-rЕЛЕi:о.Эш -r~v ouvooov=тsop11'п1
съ.норъ., и мало даље: ouvooou~ лоtЕI:оЭш =съ.норъ. тн.орнтн =cвpшaвafllu/чuнufllu Саборе, као
што се каже и за Св. Литургију: "време је саf11вориf11и/свршавати/стварати Господу".
Јер и Сабор Цркве је Педесетнички, Светодуховски gогађај, сличан Св. Литургији,
и није без разлога одређено време за држање Сабора у време Педесетнице, мада,
наравно, Сабор може бити и у друго време (као уосталом и Литургија), а то је овде -
као и у канонима 37. Апостолском и 5. Никејском- у јесен, половином Октобра.
(Месец Oкilloбap код Македонских Грка, који су то пренели и на Исток, звао се Xuйepвepeilleoc;
сваки пак месец делио се на 3 трећине: 1. део звао се каленgе, 2: uge, 3: ноне. - 3онара, L:uvтay~ta
3,163; PG 137,1329).
) Сходно овоме Св. Канону, "презвитери и ђакони, и сви који сматрају да им је
24
напета неправда" могу се и директно обратити Сабору епископа и од њега "добити

поновни суд", тј. преиспитиваље њихове парбе, спорног питања. (Ово не треба да
заборављамо ни данас, када Црквени судови често функционишу попут световних судова,
којима је "слово закона" често важније од живих људи. Једном речју, бирократија не сме
да потисне Саборни дух и дах човекољубивог Пастира и Епископа душа наших 1Петр.2,25).
-Наставак канона одбацује нерегуларне, "приватне" Саборе, без првог јерарха
Митрополита/Патријарха.
25
) Канон је сличан 14. Айосfllолско.м. Премештај епископа није од Св. Канона дозво
љен (в. ниженаведене испод текста каноне), а овај канон, како с правом запажа 3онара,
то још пооштрава: да ни притисак народа, ни других епископа, не треба прихвата
ти ради премештаја. Свакако, историја Цркве, од раних времена, посебно у 4.
веку (нпр. Св. Мелетије Антиохијски, Св. Григориј е Богослов), пуна је примера премештаја
епископа, али наравно са одлуком Сабора и пристанком епископа (о чему в. већ и
сам канон 14. Айосшолски, кога цитира овај Антиохијски). Премештаји из амбиција, по
хлепе и других нејеванђелских и непастирских разлога, нису спречавали Цркву
да врши премештаје епископа из пастирске, Црквене потребе.
263
Каиои22.
Епископ да не наступа у туђи град који му није потчиљен,
нити у село (хwgџ=крај) које му не припада, ради рукоположеља
некога, нити да поставља презвитере или ђаконе у местима
потчиљеним другом епископу, осим ако не са сагласношћу
епископа тога краја. Ако се неки дрзне тако нешто, рукополо
жеље ће бити ништавно, и он ће подлећи епитимији од Сабора. 26)
(Ап.35; IBac.15; ПВас.2; IIIBac.8; IVBac.5; Трул.17;
Анк.13; Ант.13; Сард.3,15; Карт.48,54)
Канон 23.
Епископ не може, уместо себе, да другога себи за наследни
ка поставља, макар био и на кончини живота. Ако ли буде не
што тако, ништавно је то постављеље. Него треба чувати Цркве
но правило (tov .Эtaf.!ov tov €х:хЛ:r1ащапх6v = оvстАsъ. щжъ.sьнъ.ш) кој е садржи:
да се епископ другачије не поставља, него са Сабором и расуђе
љем епископа, који, после уснућа почившега, имају власт да
ПОСТаве ДОСТОјНОГа. 27 ) (Ап.1,30,76; IBac.4; VIIBac.3; Карт.22,49)
Каиои24.
Оно што је Црквено, добро је да се чува Цркви са сваком
марљивошћу и добром савешћу и вером у Бога, Надзиратеља
И Судије свих (tov :лavtoov f'cpogov xal xgttr}v=sмЋxъ. sндьц" н соvдню=Који све
виgи и свима суgи). то (=Црквена имовина) треба да се управља по ра
суђиваљу и власти епископа, коме је поверен сав народ и душе
оних који се сабирају (=уЦркву/налишургију). Нека зато буду јавне
ствари припадајуће Цркви, са знаљем презвитера и ђакона
који су око љега (=ейискойа), тако да они знају и познају шта је
све својина Цркве, и да ништа није од љих сакривено, тако да,
ако се догоди да епископ промени животом (=йремине), а ствари
Црквене буду тачно познате, нити ће се те ствари изгубити
или пропасти, нити ће (личне) ствари епископове бити повређе
не, под изговором (очувања) Црквених ствари. Јер је право и
угодно и Богу и људима да (личне) ствари епископове остану
26
) Овај канон, сличан 35. Айосillолском, већ је садржан у претходном 13. канону (што
може бити доказ да је Антиохијски Сабор 341.г. сабрао неке, од претходних Сабора у Антиохији,
донете каноне). Иначе, понавља оно што и многи други канони (в. наведене испод), а
што је, како рекосмо, било скоро најчешће зло- тзв. йаренорија=наступ на туђи
удео, који му није дат од Бога, ни од Сабора сабраће (в. напред найом. код канона 16).
27
) И овај канон је денекле сличан 76. Апостолском (в. найомену тамо). В. и 33. Трулски
против таквог обичаја наслеђа у Јерменији.
264
онима којима он жели, а Цркви да буду сачуване њене ствари,

да ни Црква не претрпи неку штету, нити да епископу, под из
говором Цркве, буде одузета својина, или да његови (сродници)
упадну у спорове, те да се по смрти и он подвргне брукању. 28 )
(Ап.38,39,40,41; IV Вас.22; Трул.35; Карт.22,26,81)
.ПV'.П
.11.\IOI• 25,
Епископ да има власт над стварима Цркве, тако да распола
же њима за све потребите (=сиромашне) са сваком побожношћу
и страхом Божијим (EUA.a~ELЩ xa't cp6~o'U 8ЕоiЈ=Бi\АГОБОА\.ЗНЬ.С'Т'R'ЪМЬ. 11 СТРАХОМ
Божнк:мь), И, ако треба, нека И сам ПО потреби узима (од тога) за
своје нужне потребе, и за гостопримство стране браће код себе,
тако да ниучему не трпи оскудицу, сходно Божанственом Апо
столу, који говори: "Kag имамо храну и оgећу, буgимо тиме заgо
вољни" (1Тим.6,8). Ако ли се овим (епископ) не задовољи, него пре
твори те ствари у сопствене потребе, и приходима Цркве или
плодовима (Црквених) њива не буде руковао са знањем презви
тера или ђакона, него власт (над истима) преда својим домаћима
и рођацима или браћи или синовима, тако да таквим поступци
ма Црквени рачуни (тоuс; Л6уоvс;=йрихоgи) потајно буду оштећени,
такав (епископ) мора да одговара пред обласним Сабором. А ако
и иначе буде оклеветан епископ или презвитери са њиме, да
за себе узимају оно што Цркви припада, то јест од њива или од
неког другог Црквеног прихода, тако да сиромаси буду оштеће
ни, и клевета и зао глас пада на рачун (тф Му<Р - Црквени) и на оне
који тако управљају, такви нека буду исправљени како долично
Свети Сабор (о томе) просуди. 29 ) (Ап.38,39,40,41; IVBac.26; vпвас.12;
Теоф.Алек.10,11; Кирил Алек.2)
28
Ј И овај канон је спој Айосiilољског 38. и 40. канона (в. найом.ене код тих канона).
29
Ј И овај Антиохијски канон је врло сличан 41. канону Айосiilољском (в. тамо найом.ену ).
3онара наглашава да епископ има власт над Црквеним стварима/поседом/имовином,
али не да их користи како му се свиђа, него да их употребљава за потребите/сиро
машне/невољнике; поготову не сме да их даје на управу или коришћеље својим
сродницима. Притом, епископ треба да "управу по расуђиваљу" Црквеним има
љем/стварима врши са знаљем, увидом, присуством свога свештенства (не само једног
њему послушног, него са свешйlенсйlвом. и клиром, дакле пред лицем Бога и повереног му
стада Христовог). У тексту се спомиље двапут израз рачун - Мущ; (Лоуолgау(а = рачуновоg
сйlво, 3онара), што показује да је Црква водила бригу и о "транспарентном послова
љу", јер су Црквене паре - Божје/народне/сиротиљске паре! Зато Сабор има право и
контроле "материјалног пословаља" епископа и клира око љега, а има и право
санкција. (Преношење тога, у новије време, на Епархијске и Патријаршијске Управне Од
боре не би требало да собом заклони право Сабора да директно надгледа то пословаље и
предузима оно што Саборна савест Цркве налаже).
265
Храм Свете Софије
(у центру града Софије у Бугарској, 5-6. век.
По овом Храму је некадашња Capguкa преименована у Софију)
5. Помесни Сабор САРДИЧКИ (343.г.) 1 )
О Сардичком Сабору из 343.г. -који је у 2. канону Трулског Сабора

поменут после Лаодикијског (око 36О.г.), а који ми стављамо овде (од
мах иза Антиохијског, као и Аливизатос, Фидае, Павле Шведски), зато што је
он и хронолошки одмах изаАнтиохијског (341.г.), и зато што су њего
ви извесни канони у својеврсном дијалошком односу са неким Анти
охијским канонима- о том, дакле, Помесном Сабору има историј
ских података код Св. Атанасија (Ааол.огија Против Аријанаца, 37-48; Томос
Антиохијцима, 5.10; Монасима историја Аријанаца,15-17 и 44), КОД Св. Иларија
Пиктавијског (Fragmenta, PL, t.1o) и код старих црквених историчара
(Сократ, ци 2,20; Созомен, ци 3,11-12; Теодорит, ци 2,6-8). Акта Сардичког
Сабора нису сачувана (мада форма канона више личи на делове аката, неголи
на канонске одредбе), али је сачувана неколико Посланица овог Сабо
ра,2) као и једно Исuовеgање вере, но сви ти текстови нам ништа не
говоре о канонима које је Сардички Сабор донео, па их зато нећемо
овде ни наводити.
Исйовеgање пак вере, које је у Сардици састављено, з) а које прису

тни Св. Атанасије није одобравао, али којим су двојица водећих
lJ Кратак опис Сардичког Сабора у старом Синоgику (Synodicon vetus) из 9. века, као
и код Зонаре-Валсамона и Матије Властара није сасвим тачан, и зато дајемо наш
опис Сардичког Сабора (који је, у ширем контексту, али изнијансирано, описао и Св. Фо
тије у својој 16. Омилији /изд. в. Лаурдас, Солун 1959,153,158-160/, где хвали Василија Анкирског
и Акакија Кесаријског, као православне, а као невино прогањане чланове Сардичког Сабора
сматра Св. Атанасија и Св. Павла Цариградског, док издваја као незаслужено оправдане од
тог Сабора Лукија Адријанупољског, Асклипија Газског и нарочито Маркела Анкирског,
кога сматра јеретиком Савелијанцем. Ово показује Св. Фотија зналцем историје Цркве).
2
Ј Три Посланице, сачуване на грчком, наведене су код Св. Атанасија: Енциклика
"Посвуgашњим еаискоаима ... Катол.ичанске Цркве" (сачувана и код Теодорита), затим
скоро истоветна Посланица "еаискоаима Либије и Егиата", и Посланица Цркви Алек
сандријској; на латинском је сачувано 6: Посланица Јулију Римском, Цркви у
Мареотиди (код Александрије), цару :Констанцију, Писмо Осије :Кордубског и Прото
гена Сардичког папи Јулију, и 2 Писма Св. Атанасија у Александрију (све у латин
ском преводу у збирци ђакона Теодосија (PL t. 56) и у историјским фрагменillима Св. Иларија,
PL, t.lO).
зЈ Ово Исаовеgање вере (грчки код Теодорита ци 2,8,52) саставили су, по Созомену
(ЦИ 3,12,6), Осија :Кордубски и Протоген Сардички, "тада водећи међу епископима
са Запада", окупљенима у Сардици, јер су се њих двојица, вели Созомен, "побојали
да можда неки не помисле да су у Никеји (Оци у Символу вере) одлучили нешто што
267
·:·КАНОНИ САРДИЧКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
епископа, Осија Кордубски и Протоген Сардички (оба учесника и на Ни

кејском Сабору), хтели да Источним епископима шире објасне Никеј
ску веру, а уствари су је само деградирали и навели још веће сумље
да међу "Никејцима" има Савелијанаца; 4) то, дакле, "објашљеље"
Никејског Символа само је дало више повода Источним епископима
да напусте Сардички Сабор и пређу у Филипупољ (данашљи Пловgив).
Међу тим епископима Истока било је доста епископа потпуно право
славних (како сведочи и Посланица Сардичког Сабора /код Св. Атанасија, Айоло
гија п,
46,3; а и касније Св. Фотије, О.милија 16,2/, правећи разлику између "Источ
них" и "Јевсевијеваца" као вођа међу љима), који су били прихватили Ни
кејску веру, али када је више него конзервативни "Никејац" Маркел
Анкирски почео да тумачи никејски израз "омоусиос" у јеретичком,
савелијанском смислу (а у том смислу је израз 6~-toouata~ био осуђен 268.г. на
Сабору у Антиохији, кад је осуђен и монархијаниста Павле Самосатски), онда
су се тргли и прихватили другачије формуле Символа вере, које су
избегавале израз омоусиос, али нису биле нужно аријанске. (То су по
знате 1, 2 и 3. Антиохијска "фор.мула"). Зато су, после Сабора у Сардици,
Источни епископи, у одговор на "Сардичко" несрећно (==савелијанс~Со)
"шире тумачеље" Никејске вере, издали опширнију 4. Антохијску
формулу вере, и затим још ойширнији тзв. ~Ј.ахg6апхо~ Е'х-ЭtюL~ (==gугач~Со
Изложење), који су послали царевима Констанцију и Констансу, који
су и били сазвали Сабор Западних и Источних епископа у Сардици
343.г. да реше питаље неслагаља око вере и питаље неколико свргну
тих епископа на Истоку.
представља новачеље (xшvoto~-tE1v), па су зато написали Јулију (Римском) да то (=Нтсеј

ски Символ) треба сматрати главним, али су, ради веће јасности, проширили исти
смисао (тј. написали шире Исаовеgање вере), да не би Аријаномислећи искористили
краткоћу текста (Никејског) те увели у погрешно схватање оне који су неискусни
у дијалектици". По Св. Атанасију Великом (Томас Анйlиохијцима, 5), то Исuовеgање
вере, настало на Сардичком Сабору, није за љега (да ли и за све чланове Сабора?) било
прихватљиво, и он га зато изричито одбацује, мада, из уважеља према старцу
Осији, не спомиље љега и Протогена као ауторе (као што неће споменути ни Маркела
Анкирског, иако је већ тада увидео да је, и поред лично датог пред Сабором Исаовеgања вере,
на Маркелу остала сумња за Савелијанизам, као што је Савелијански звучало и ово поменуто
"Сардичко" Исйовеgање вере, састављено под видом "проширења ради појашњења" Никејске
вере, којој је то било само "медвеђа услуга"). Ово одбациваље "Сардичког" Исйовеgања
вере, Св. Отац Православља исказује писмено 362.г. (али бесумње треба веровати да га
и 343.г. није прихватио), до које године се доста тога издешавало и на Истоку и на
Западу, па је Сардички Сабор већ ове 362.г. отишао сасвим у други план. (Опширини
је в. у нашем раду: Св. Атанасије Велики и Алексанgријски Сабор 362.г., Београд 1974).
4
Ј То је оцена и Св. Фотија, који то Исаовеgање вере приписује Сардичком Сабору
и каже да је он тиме "Никејски символ вере непотребно протегао у претерану
ширину, и славу љегову сасвим затворио у ускост сопственог схватања" (Омилија
16,6; изд. Лаурдас, Солун 1959,158). А основна слабост тог Исйовеgања је што се у љему
тврди да је "јеgна uuocШac (~-tCa.v Elvш u:тroa-ra.atv) Оца и Сина и Св. Духа", што је за Источне,
не само због разлике језика грчког и латинског, било равно Савелијевој јереси.
268
·:·КАНОНИ САРДИЧ.КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Ово, још пре тога избило, неслагаље Источних и Западних еписко

па био је разлог што је за место Сабора изабрана Сардика,5) на средо
краћи пута (мада ипак на делу Западног цараства), и Сабор у њој је сазван
као "васељенски Сабор", јер је западни цар Констанс (337-35О.г., приста
лица Никејског Символа) тражио од брата Констанција (337-361.г., присталице
компромисног исповедаља) да се "утврди вера" и уклони "свако неслага
ње у Цркви", тј. питање свргнутих епископа Истока: Св. Атанасија
(335), Маркела Анкирског (335) и Асклипија Газског, који су били
свргнути од обласних Сабора на Истоку. Сабор у Сардици је, рекосмо,
сазван као "васељенски Сабор" (Сократ, ци 2,20), у јесен 343. године, и на
њега је дошло "мање или више 170 епископа" (Св. Атанасије, Монасима ...
15,3; други ововремени подаци се не слажу, због каснијих спискова, на које су се
накнадно потписивали или дописивали епископи), а водећа личност је био
Осија Кордубски, и уз њега месни епископ Сардике Протоген (обојица
учесници Никејског Сабора), а била су и 2 презвитера и 1 ђакон папе Ју
лија (као и Нишки епископ Гауденције), који су тражили да Св. Атанасије,
Маркел и Асклипије одмах буду примљени за чланове Сабора, док
су Источни епископи захтевали да се они никако не примају на Са
бор док се њихова ствар не расправи, јер су били осуђени на обла
сним Саборима на Истоку (в. напред каноне 4,9,12,14,15. Антиохијског Сабора из
341.г., које имају у виду Источни епископи). Нарочито је Источне епископе
иритирало Маркелово присуство, и још кад су Осија и Протоген са
ставили "Исйовеgање вере" сасвим у Маркеловом/савелијанском духу
(где, како рекосмо, стоји даје "јеgнаийостас Оца и Сина и Св. Духа" и даје "ипостас
Сина једна и једина /ипостас/ Оца" -Теодорит ЦИ,2,8,39-40), 6) онда је ТО било ДО
ВОЉНО да до заједничке седнице Сабора уопште не дође, него је расцеп
и разлаз био скоро неизбежан, што се убрзо и догодило.
5
) Сарgика, данашља Софија у Бугарској (име веров. по неком староседелачком племе
ну; у византијско време звала се Тријаgица; у Светосавском 8а1Сонойравилу: ~р'kдщь.; од 14. ве
ка се назива Софија, по старој, 5-6. век, до данас сачуваној цркви Св. Софије), налазаила се
у "средоземној Дакији", провинције Источног Илирика (не тако далеко од превоја
између Балканских и Родопских планина), и била је на граници између Источног и
Западног царства, подељеног између синова Константина Великог, али на делу
који припада Западном царству, тако да је Сабор био под заштитом западног цара
Констанса, присталице Никејског Символа вере, који је био решен да се Атанасије
и остали прогнани са Истика епископи поврате на своје катедре, на које су Источни
већ били поставили нове, своје епископе, уз подршку источног цара Констанција.
в) Историчар Сократ (ци 2,20) сведочи да је постојао проблем и неразумеваље
код Западних епископа, због разлике грчког и латинског језика: поједине грчке
изразе, ко што је израз iJ:л:oataaL~ (која је код Источних епископа значила: личносm), ла
тински језик није могао да преведе (превод са substantia не разликује тај израз од
израза оvаСа=субсmращ сушmина), те кад се грчки каже: "три ийостаси" на латинском
Западу је то: "три суастанције" /три суштине!/, дакле: три Божанства! а кад се на
латинском каже јеgна ийостас, онда за Источне епископе то звучи савелијански:
да је јеgна личност Оца и Сина. Ово је разјашљено на Александријском Сабору
Светог Атанасија и још 20 епископа, 362.г. и од тада прихваћено и препоручено и
269
Иако је Осија Кордубски ишао да лично разговара са Источнима

(окупљенима засебно "у палати"), они ипак нису пристали да заседају
заједно (у присуству свргнутих), него, упутивши претходно једну ен
циклику из Сардике, отишли су у град Филипупољ (=ПЈWвgив - на делу
Источног царства), њих око 76, док је у Сардици остало око 94 Еписко
па (којима су пришли и двојица Источних). Тада су Сардички епископи
свргли 11 водећих Источних епископа: СтефанаАнтиохијског, Ака
кија Кесаријског, Урсакија из Сингидунума (=Београgа), Валента из
Мурсе (=Осијека) и др., 7) а Григорија, постављеног у Александрији уме
сто Св. Атанасија, и Василија у Анкири уместо Маркела, уопште ни
су признавали за епископе. Источни су, за узврат, свргнули 9 глав
них вођа Западних у Сардици: најпре Св. Атанасија и Маркела, за
тим папу Јулија Римског, Осију Кордубског, Протогена Сардичког
и друге. Сардички Сабор је потврдио Св. Атанасија и Маркела. 8> Сар
дички Сабор се није бавио питањем Св. Павла Цариградског (свгрнутог
и протераног 342.г., када је на његово место изабран Македоније, потоњи духобо
рац). Тако је, уместо "васељенског Сабора", у Сардици одржан један
(и једностран) Помесни Сабор, који је у наставку донео 21 канон (који су
сачувани на грчком и латинском, али с нешто различитим распоредом - упоредну
таблицу даје Митроп. Павле Шведски, стр. 384), од којих је највећи број :к.ано
на предложен од Осије Кордубског (и та форма, попут оне на :Картагенском
Сабору, остала је и у тексту канона, тако да они више личе на извадке из Саборских
aкailla, него на посебне одредбе/дефиниције). 9 )
Канони Сардичког Сабора нису лако ушли у употребу у Право
славној Цркви на Истоку, а ни у Цркви у Северној Африци (како се
Западним епископима, мада од неких на Западу још задуго неће бити прихваћено
(в. Јеронимово Писмо 15. папи Дамасу из 376.г.).
По Св. Атанасију (Монасима ... l7,3) с њима је био и Геогрије Лаодикијски, а по
7
)
Созомену (ЦИ 3,12,3) није, што је и вероватније.
вЈ Маркел је, као што рекосмо, био поднео једно Исйовеgање вере још у Риму папи
Јулију, које је тамо прихваћено (а за које Св. Епифаније има озбиљне резерве), а на
Сардичком Сабору је, уз то, још читано дело које је он раније писао против Астерија
Софисте, и, како вели Посланица Сардичког Сабора, "спис је прочитан, и разоткри
вена је зла замисао Јевсевија (Кесаријског, који је тај спис побијао), јер оно што је
Маркел истражујући тамо рекао, овај га је оклеветао да је то његово исповедаље
вере" (а yag Шс; ~11•wv 6 МаgХЕЛЛ.ос; ftQ'I']Xf, 1:аuщ Шс; olloЛoyo'li!lfva oш~f~ЛijxaOLv) ••• "И тако је нађена
права вера тог мужа" (xa't og~ij Ч nCa•Lc; 1:ou avogoc; EiJQ€~11)! -код Св. Атанасија (Ааолоiија
П, 45,1; и Теодорит, ци 2,8). Маркел је осуђен као јеретик на П Васељ. Сабору 381.г.
9
) Пиgалион има само 20 канона Сардичког Сабора, притом са измељеном, тј. скра
ћеном формом текста неких од њих, као и код канона :Картагенског Сабора, па су
састављачи Атинске Синшаг:ме за такав поступак написали: "Издавачи Пиgалиона,
свакако ради краткоће, одузели су од тих канона (Сардике и Картагене) све што не
сачињава главну њихову одредбу; али је често та скраћеност не мало оштетила
јасноћу текста, лишавајући читаоца образложења тих наредби" (2:'\Jv•aylla з, а. Е').
Ово је разлог што ми не користимо много Пиgалион (као ни Светосавско 8ан:оноаравило,
где су Канони преведени са синойсиса, тј. скраћено).
270
<·КАНОНИ САРДИЧКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·>
види по Саборима држаним у :Картагени 419. и 424.г., који су одбацили захтев

Римског папе, засниван на Сардичким 1еаноним.а 5. и 14, о праву примања айелације
на одлуке Афричке Цркве в. две Посланице тих Сабора, на крају :Картагенских
канона; и Митроп. Павле Шведски, стр. 389). На Истоку је чак Св. Фотије, у
Писму 2. папи Николи (861.г. - PG 102, воо), који се позивао на 10. канон
Сардички (и на неке папске декрете): како лаик не може биmи брзо узвеgен
на сi11ейен ейискойа (10. Сарgич1еи), изјавио да: "Цариградска Црква није
примила каноне који то забраљују" (јер постоје обратни примери: Св.
Нектарија Цариградског, Св. Амвросија Миланског, Св. Тарасија Цариградског),
чиме је Св. Фотије вероватно мислио да каже да се тај канон Сардич
ки не држи на Истоку (као и 3-5, што посведочују и 1еанони 9. и 17. Хал1еиgонс1Си,
и 1. 1еанон Великог Сабора у Св. Софији из 880.г.). Наравно, канони Сардичког
Сабора унети су на Истоку доста рано, вероватно у прве збирке кано
на у 6. веку, а изричито их је поменуо 2. канон Трулског Васељенског
Сабора (691.г.), што значи да су већ постојали у канонским зборници
ма на Истоку. Понављамо, да уношељем и канона Антиохијског и
канона Сардичког Сабора (о њиховом односу говорићемо код ДОТИЧНИХ Сар
дичких канона) у канонске зборнике Цркве, показала се и пројавила
мудрост и Саборност Православља.
На Западу, тачније у Риму, Сардички канони су неко време сма
трани као да су канони Никејског Сабора, као што је био случај
таквог навођеља љих од стране папе Зосима (417-418.г.) у љеговом од
носу са Картагенском Црквом (о чему в. Посланицу :Картагенског Сабора из
419.г., на крају :Картагенских канона), али је то био покушај злоупотребе
3-5. Сардичког канона ради тзв. "йрава айелације". Око 520.г. Дионисије
Мали, кад је превео на латински и издао каноне у својој (вероватно
трећој) збирци, изоставио је Апостолске, Афричке и Сардичке каноне,
с образложељем: "пошто их није примила свеопшта Црква" (Canones
autem, qui dicuntur Apostolorum, et Sardicensis ConcШi atque Africanae provinciae, quos
non admisit universitas, ego quoque in hoc opere praetermisi - цит. Митроп. Павле
Шведски, стр. 389 и 103, н. 2). Касније су Сардички канони примљени на
Западу, али су 3-5. канон злоупотребљавани, јер није схваћен љихов
условни, временски, контекстуализован и садржај и смисао.
КАНОНИ Сардичког Сабора (343.г.)
Канон 1.
Осија ейисн:ой граgа Корgуве, рече: Треба не толико зли обичај,
колико више из самих темеља искоренити најштетније растрој
ство ствари (Црквених): да ниједан од епископа не може прелази
ти (=йре.мешшаши се) из малога града у други град. Јер је очит
изговор узрока због кога се то чини. Јер се никада није могао
наћи ниједан епископ, који би настојао да пређе из већег града
у мањи град. Отуда се показује да су такви распаљени ватреном
страшћу грамзивости, и већма робују гордости да добију наиз
глед већу власт. Ако ли је свима то угодно (онда): да се овакво
зло строжије казни, јер мислим да, зато, такви не треба да
ИМају НИ ОПШТеЊе ЛаиЧКО (J.t'I)OE Л.сйх&v XOLVOOV(av=ниillи ga ойшйlе као
лаици са лаицима).
Сви ейисн:ойи рекоше: УГОДНО је СВИМа. 10 ) (Ап.14; IBac.15; IVBac.5; Трул.20;
Ант.13,16,18,21-22; Сард.2,17; Карт.48)
Канон 2. 11)
Осија ейисн:ой рече: Ако се нађе који толико безуман и дрзак,
да мисли у таквој ( =йрешхоgној) ствари дати извињење, тврдећи
10
Ј Овај се канон наставља у следећем. Сардичи Оци свакако имају у виду тада
чест на Истоку "зао обичај" (који забраљују канони: 12. Айосшолски, 15. Никејски, и 21-22.
Аншиохијски): прелазак/премештај епископа из мањих места у веће градове (макар
то било изведено као "народно тражење" да дотични епископ пређе код њих, како вели сле
gећи канон), који "обичај" постаје "разараље ствари (тј. поретка) Цркве", поготову
што бива из грамзиве похлепе и надмене гордости/властољубивости, као што је
био: прелазак Јевсевија (пријатељаАријевог) из Бејрута у Никомидију, и из Никоми
дије у Цариград. (Нема случаја, додаје Св. Осија, преласка са веће на мању и незнатнију
катедру!). Посебно што су то чинили људи каријеристи, те стицали већи, лошији
утицај из тог већег града.- Казна неойшйlења ни са лаицима, по Аристину, значи
сврiавање и оgлучење, док је, по 15. Никејско.м, епитимија блажа: повратак на претходни
положај/град. Казна пак у следећем 2. канону је, вели Аристин, "страна и страшна:
да ни на самрти не добије Причешће, што нећеш наћи ни у једном уопште ка
нону да је неки грех тако кажњен" (2:vvray 11a 3,233; PG 137,1432). И заиста, 13.канон Ни
кејског Сабора понавља "стари канонски закон: ако је неко на самрти, да не буде
лишен последљег и најпотребнијег напуства- Причешhа", што је човекољубивије.
272
-:·КАНОНИ САРДИЧRОГ ПОМЕСНОГ САБОРА-:·
да су му од народа донета писма (=йозиви), јасно је да је могло

бити да су неки малобројни, митом и новцем поткупљени, по
бунили се у Цркви, па тобоже тражили да њега имају за еписко
па. Зато сматрам да се овакве преваре (вешши aogyxвaillu=gџoюugyCщ)
и махинације не могу примити, него већма бити кажњени, те
да никога од таквих ни на самрти не удостојити ни лаичког
општења (=Причешћа). Ако је угодно ово мишљење, одговорите.
Оgговорише: Речено је- угодно. (Ап.14; IBac.l5; IVBac.5; Трул.2О;
Ант.13,16,18,21; Сард.1,17; Карт.48)
Канон 3.
Осија ейис-кой рече: Нужно је додати и ово: да ниједан епи
скоп не прелази из своје области у другу област, у којој постоје
(тамошњи) епископи, осим ако је позван од своје браће (епископа),
да не изгледамо да затварамо врата љубави. 12 )
И за ово треба се такође побринути: да, ако неки од еписко
па у некој области има какву распру са братом својим саеписко
пом, не могу се због тога из друге области позивати епископи
да просуђују (tлtуvооџоvщ=с'Ък-kдоvцыА\=суgије). 13 )
Ако ли пак неки епископ изгледа осуђен због неке ствари
( =йосillуйн:а), па сматра да његова ствар не стоји слабо (аа~g6v=рђаво),
него добро, да треба још и суд поновити, тада, ако је вашој љу
бави угодно, да почаствујемо успомену (t~v џv~џ11v ttџ~awџtov=nAМA\ть
nочьrkм'Ъ) Апостола Петра, те да они који су (о томе) судили напи-
> В. нааомену за претрходни 1. канон, којега је овај канон наставак.

11
12
) Овај се 3. канон састоји уствари из 3 дела, јер третира три теме (тако га деле
западни канонисти, и Валсамон, и Милаш), зато смо га и ми поделили на 3 пасуса.
Први део/тема је као у канонима 14. и 35. Апостолском и 13. Антиохијском (Сардички
Оци се овде слажу са Антиохијским!). Диван је израз "Да не изгљеgамо ga заillварамо
вpailla љубави". Прво је сам Св. Осија показао љубав позвавши код себе у :Кордову
у Шпанију Св. Атанасија (а позвао га је и примио и Протоген Нишки, код кога је Св.
Атанасије боравио о Васкрсу следеће 344.г., пошто није остварен његов повратак на катедру
Александријску све до 346.г.). Пре тога је и Јулије Римски (337-352) показао ту љубав
када је примио Св. Атанасија, који је пред животном опасношћу једва избегао из
Александрије 339.г., пошто је војска :Констанцијева брутално упала у Храм и увела
Григорија (постављеног од "Јевсевијаца" у Антиохији исте године уместо "осуђеног" Атана
сија). Братске посете и саслужења епископа показују њихову међусобну љубав у
Христу, и народу Божијем служе као подстицај за љубав и братољубиво гостоприм
ство и посећивање.
> Ова друга тема решена је 5. каноном Никејског и 15. каноном Антиохијског Са
13
бора, јер то је била општа канонаска пракса Цркве, те се зато и овде Сардички
Оци слажу са Антиохијским Оцима (али се, зато, не слажу у следећој 3. теми).
273
шу 14 ) Јулију, епископу Римском, да се, ако је потребно, обнови

суђење кроз епископе суседне тој области (тј. из друге области), и
нека он назначи просудитеље {'tov~ Ел:ауvw,.юvа~=съкiцоvЦЈАљ.=суgије).
Ако пак такав (=ойшужени) не може доказати да је његова ствар
таква да потребује нови суд (л:аЛtvЬtхСа~=нови суgсн:и йроцес), тада јед
ном пресуђено нека се више не испитује, а што је учињено не
ка ОСТане СИгурНО. 15 ) (Ап.35; IBac.15; IVBac.5; Ант.13,16,21; Сард.2,4,5)
) Постоји разлика у тексту: ркпс. имају лщнi ="да они који су суgили напишу
14
Јулију", док словенски текст (код Бенешевића), Бевериџ и још неки издавачи имају:
JtEQt ="да се о онима који су суgили напише Јулију" (веров. су са варијантом пeui мислили
да ове суgије неће сами хтети да пишу, па треба о њима да напише дотични суђени).
) Ова трећа тема је и најспорнија у 3. канону Сардичком, а њу настављају и по
15
тенцирају и канони 4. и 5. Основно што треба рећи о канони.ма 3-5 Сардичког Сабора
јесте: да је ова одлука, донета од Западних епископа (што се види и по саставу Сабора,
и по формулацији, веров. изворно на латинском), била историјски условљена, због заи
ста неправедног прогона Св. Атанасија Александријског, за кога више није било
могућности преиспитивања донете пресуде на неколико Сабора на Истоку: Тир
ском 335, Антиохијском 339. и 341, о чему је овај последњи Сабор донео безапелаци
оне каноне 4,14. и 15 (в. тамо нааомене), који се ослањају на 5. канон Никејског Васељен
ског Сабора. Мада ти Антиохијски канони не спомињу случај Атанасија лично,
али зато Сардички 3. и 5. канон помињу лично (што 4. канон прећутно подразумева) Ју
лија Римског (мада не и Атанасија), јер је папа Јулије примио Св. Атанасија (нажалост
и Маркела) у Риму 340.г. на Сабору тамо одржаном. Чудно је да Сардички канони
не помињу тај Сабор у Риму, веров. због 34. канона Апостолског, по којем нема су
премације Сабора једне шире Црквене области (тада Митрополијске, касније Патрија
рашке) над другом, што ће Антиохијски Сабор поновити својим 9. кшюно.м, а оба
канона, и 34. Апостолски и 9. Антиохијски, сагласни су 6. канону Никејског Васељен
ског Сабора (на који ће се касније ослонити 1. канон Великог Сабора у Св. Софији 880.г.).
Сардички Сабор је сазван као Васељенски (а само Васељенски Сабор би могао евентуално
да мења 5. и 6. канон Првог Васељенског Сабора, па можда Осија зато предлаже да овај Сабор
то право додели Јулију, Римском епископу, чијој Митрополитској области гравитира Сарди
ка), али Сабор у Сардици није био васељенски по саставу, нити је као такав признат,
ни тада, ни касније. - Изгледа да су у Риму и на Западу покушали да, новим
менталитетом који се у Риму већ почео стварати (везивање Римског епископа за
"част успомене" Св. Петра, чак без Павла!?) да Римској Цркви припишу нека већа
права/прерогативе, како се то испољило (мада неуспешно) у додирима Рима са Карта
генском Црквом, па чак покушано и на Халкидонском Сабору! (в. прву нааомену
код 28. Халкидонског канона). У сваком случају, у 4. веку тако нешто је било непри
хватљиво на Истоку, а и касније. Јер, кад је потом дато извесно право апелације
Цариградском престолу, било је то само за области/митрополије око Цариграда
(тако Аристин схвата овај 3. канон: само за "потчињену Риму област", док га Валсамон схвата
генерално, али једнако право апелације придаје и Цариграду!), а не и за друге велике
Црквене области (као што ни данас нема међу Православним Патријаршијама и аутоке
фалним Црквама, иако је кроз историју Византије и током турског ропства то право апела
на Цариград коришћено обострано. - О овим Сардичким канонима 3-5. в. наше радове у На
йуillевима Oillaцa, књ. 1, 86-88, и у Вог Oillaцa наших, изд. Хиландар 2000, 283-4); такође в. и студију
В. Фидае-а: Пgouno{t€aнs; Ьшџоq:ю)а~:ws; tov {tюџоv tf]s; П~:vtagx;Cщ; t&v Пatgщgx;wv, 'A{tijva 1969, т.l, ad loc.).
274
·:·КАНОНИ САРДИЧКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА<·
Канон 4. 16)
Гауgенције ейис~ой (Naisa=Hишa) рече: Ако је неки епископ свргнут
судом суседних му епископа, па каже да му опет припада право
одбране, не треба претходно на његову катедру другога постав

љати, док Римски епископ (Јулије), разабравши (ствар), не донесе
ОДЛУКУ О ТОМе. (Ап.14,74; Сард.3,5; Прводр.16)
Ка:но:н 5 .17)
Осија ейис~ой рече: Б:й: угодно: да, ако неки епископ буде опту
жен, и сабравши се епископи из те исте области (ti'J~tvogCщ=npiц.-&м)
свргну га са (епископског) степена, и он призивом прибегне (txxaЛ€
cнi!lcvo~ xatacpuyn =oбpaillu се айелацијом) нај блажениј ем епископу Цркве
Римљана (Јулију), и овај хтедне да га саслуша, и сматра правед
ним да се обнови испитивање његове ствари, тада он (=Римски
16
) Овај 4. капоп (кога предлаже западни епископ Гауденције из Ниша) наставља нову
"логику" задљег (3) дела претходног 3. капопа, и прејудуцира следећи 5. капоп. Ми
лаш наводи два разна схватања израза "суgом cycegnux му ейискойа": 1: епископа из
друге, суседне Црквене области, тј. изван те митрополије (онда би Јулијев суд био 3.
инстанца), и 2: епископа из исте Црквене области/митрополије (тада би Јулијев суд
био 2. инстанца), и са Хефелеом прихвата ово друго мишљеље, наводећи да је то
мишљеље и Аристина; међутим, Аристин и овде (као и код 3. канона) понавља: "по
што је Римском епископу подручан/потчињен Сабор који је осудио", што у разма
траном питању није случај, јер Антиохијски Сабор није подручан/потчињен Риму
(сходно в. канону Никејском), али - и то треба рећи - ни Антиохији није подручна
Александрија и Египат, одакла је Св. Атанасије, а за Маркела из Анкире треба да
је надлежна тамошља митрополија и љен Сабор, итд. Мука је што је б:И:ће и битова
ље (=живош и исшорија) Цркве у бурним временима сложеније и од условних канон
ских "регулатива", а Цркву заиста руководи Дух Свети, па је тако Светим Духом
- "ol~ t:п:Сататш XQtџ.aat" =нмнжЕ кЋс'Т'ь. соудь.вмња - васпостављен и Св. Атанасије у своју
Александријску Цркву, и јединство Католичанске Цркве у Правој вери и Благодат
пом општељу обновљено свуда по васељени, где је било послушности Христу и
следовања Апостолском правилу: ЕЂо~Е нзколнсљ=угодно б:й: (прво) Духу Светоме
(па онда) и нама" (ДАп.15,28). Сардички су Оци хтели да помогну Цркви, а Црква је
затим љихове одлуке поставила на своје место, тј. свела их на љихово право ме
сто и љихову праву меру. 'У сваком случају, Сардика не истискује Антиохију.
17
) Овај 5. капоп је, како примећује и Милаш, завршетак предмета капопа 3-5, а то
је уствари питања повратка свргнутих епископа на Истоку, Св. Атанасија, Маркела
и осталих. Канон објашљава како ће се извести тај накнадни, gpyiu айел суђеног
епископа, упућен Римском епископу (=Јулију, који се по имену не помиње у овом 5.
канону, али се подразумева из 3. канона). 3онара, и за љим Валсамон (Аристин нема 5.
канон, него дели 6. на два, па је тако и у Светосавском 8аконойравилу!), каже да је овде у
питању gpyzu йризив/апелација папи (јер је први био проширеном Сабору епископа исте
области), али упућиван само од оних епископа који су Риму потчиљени, а то су та
да били: у Македонији, Тесалији, Илирику, Јелади, Пелопонезу, Епиру, областима
"које су касније потчиљене Цариграду, па је надаље љихов призив/апел припао
Цариградском" (~uvтayJ.ta 3,241; PG 137,1444). Валсамон понавља своју претходну причу:
да се под айелацијом Римском престолу подразумева да то право има и Цариградски
Патријарх! (А видимо да то право ни првоме није признато, него само Сабору). Оно што,
275
ейиской) нека изволи да напише суседним епископима оне обла

сти, да они марљиво и тачно (џЕtа axgL~ECщ) испитају све редом, и
по истинској вери (=уверењу) донесу пресуду о тој ствари. Ако ли
неки (епископ), тражећи да се његова ствар опет преслуша (=йре
исаиша), и молбом својом приволи епископа Римљана (Јулија) да
расуди: да са своје стране пошаље презвитере, те да (то) буде у
власти тога епископа (Римског): уколико нађе за добро да одреди
и пошаље такве (презвитере), који ће, имајући власт онога ко
их је послао, да суде заједно са епископима, нека се и то одреди;
ако ли пак он (=Римски ейиской) сматра да је довољно пређашње
спознаље (f.rcCyvwaLv=кoнcшaшaцuja) и пресуда том епископу, учини
ће како се његовој најмудријој вољи чини да је добро.

Оgговорише ейискойи: Речено је - угодно. (Ап.14,74; IBac.5,6; пвас.2,6;
IVBac.9,17,28; Ант.14,15; Сард.3,4; Карт.23,28,105,125)
Канон 6.
Осија еаискоа рече: Ако се догоди да у једној области у којој
има много епископа, изостане један епископ и неће због неке
небриге да дође на Сабор и да се сагласи са постављаљем епи
скопа, а међутим сакупљено мноштво народа моли да се за
епископа постави онај кога они траже, (тада) треба најпре изо
сталог епископа о поменути писмом егзарха те области - велим
за епископа митрополије- да народ захтева да му се даде па
стир, и сматрам да је добро њега сачекати докле не дође. Ако
међутим, ови канонисти не кажу, то је: како папски (истина овлашћени) презвитери
могу да суде са епископима, и шта ако нови, шири/већи Сабор буде пресудио као и
претходни, да ли ће, пошто изасланици-презвитери реферишу папи, он поново
одлучивати? Вероватно је Сардичким Оцима дало повода за овај канон то што су
папски легати на Саборима на Истоку, па и на Васељенским, одлучивали са оста
лим епископима у име Римског епископа. Али, историја Цркве показује, и то
управо у 4: веку, да присуство, или не, изасланика Римског епископа није било
пресудно за ваљаност једног Сабора и љегових одлука (ево, као што је био Сабор у
Риму 340.г., или нешто касније, кад су папе подржавале погрешне, некаконске епископа,
као нпр. Павлина у Антиохији, или Максима Киника у Цариграду, насупрот Другом Васе
љеиском Сабору, састављеном од само Источних епископа). - Сардички 5. канон оставио
је лично Римском епископу (Јулију) исувише на вољу ("уколико нађе за добро да од
реди и пошаље" ... "учиниће како се његовој најмудријој вољи чини"), а то није Саборни
дух Цркве. Зато ове Сардичке каноне (3-5) треба посматрати контекстуализовано,
као историјски условљене и временске одлуке, или, како каже Валсамон: iotxov
elvш tov rcag6vta /5/ xav6va = praesentem canonem esse specialem =овај је канон посебан"
Gus specialis), и не може имати општи, Саборни значај, како су касније паписти поку
шали да представе. (О овоме в. неуспео случај апелације Афричког презвитера Апиарија
папи 3осиму (417-418), о чему в. на крају канона Картагенског Сабора: Посланица Сабора 424.z.
йайи Целсйlину). (В. такође 1. ЈСанон Великог Сабора у време Св. Фотија 880.г., којим се тадаш
љи Рим коначно упућује на стару ЈСанонсЈСу праксу).
276
ли и позван писмом не дође, нити пак отпише (писмом), тада

треба удовољити вољу народа. 18 ) А ради постављаља епископа
митрополије, треба позвати и епископе из суседне области.
Не треба уопште постављати епископа у неко село или мали
град, у коме је довољан и један презвитер; јер није потребно
тамо постављати епископа, да се не омаловажава име и власт
( aMkvтCa) епископа. Него, као што већ рекох, обласни епископи

треба да постављају епископ е у оне градове где су и пре бивали
епископи. А ако се нађе неки град, који се толико увећао бројем
народа, да се сматра достојним и епископије, нека (га) добије.
Ј е ли ово свима угодно? (Ап.l; IBac.4,6;
Оgговорише сви: Угодно је. Ант.16,19; лаод.12,57; Карт.53,56)
Канон 7.
Осија еаискоа рече: 19 ) Неумесност (ахшgСа) наша и много досађи
вање и неправедне молбе учинише нас да немамо толике благо
дати и смелости колико треба да имамо. Јер многи од епископа
не престају долазити у царев логор, а нарочито Африканци
( =ейисн:ойи из Африке), који, као што дознадосмо од љубљеног нам
брата и саепископа Грата (Картагенског ), 19 аЈ не прихватају спасоно-
18
Ј Као што већ рекосмо, Аристин одавде дели 6. канон на два, пошто нема 5. ка
нон; онда опет 6. канон дели на три, али зато нема 8. канон (тако је и у Светосавском 8а
конойравилу, где је ред синойсиса канона још више испреметан!). Иначе, Аристин потсећа
да народ више не учествује у избору епископа, него, по 12. Лаоgикијском, 19. Aнilluo
xujcкoм, и др. канонима, епископе бирају и постављају само епикопи и митрополит.
За постављаље пак митрополита вели да се, по овом канону, не позивају сви митро
полити провинције (=шире области), него само суседни. Никејски пак канон 4. каже
такође да епископи постављају новог епископа, али не тражи да буду присутни
сви из области, него најмаље три, а да избор одобри митрополит. - Односно непо
стављаља епископа у маља места, Валсамон примећује да је у љегово време цар
(Манојло Комнен: 1143-SО.г.) дозволио да се попуљавају епископима Цркве на Истоку
које су под окупацијом Агарјана (=муслимана), а да се ти епископи издржавају од
царске касе, док не дође време да оду на своје епархије (подразумева се ослобођене).
Да ли је ово почетак постављаља тзв. "титуларних епископа"?
19
Ј Овим се питаљем баве и следећи канони: 8, 9. и 20-21, а сличну одлуку има и Ан
тиохијски Сабор у своме 11. канону. Израз а хшg(а = importunitas = неумесносill ( =неопор
туност ), нaмeillљuвocill, бaxaillocill, односи се на полтронски однос неких епископа -
овде се, изгледа, мисли на оне из Картагене (али нису искључени ни Источни, међу
којима је било и Африканаца)- према цару, највероватније западном Констансу (јер
тешко да мисле на источног Констанција), кога су често посећивали будзашто, уместо
да то користе за заузимаље за сиротиљу и потребите, како су их други епископи
саветовали. Свети Осија препоручује да се код царске власти треба заузимати за
тешке осуђенике. Следећи 8. канон каже да то треба чинити преко ђакона, да не
би епископи напуштали своје Цркве.
19
аЈ О Грату Картагенском в. на почетку (и у Хронологији) Картагенских канона.
277
·:·КАНОНИ САРДИЧ:КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
сне савете, него их презиру тако што један човек доноси у цар
ски логор многе и различне молбе, које не могу користити Цр
кви, и не настоји, као што треба и као што је умесно, да помогне
и заштити сиромахе и лаике (=вернике), или удовице, него смит
ља световна достојанства и ствари за неке (појединце). Таква,
дакле, преварљивост, не без неке саблазни и срамоте, узрокује
нама штету. Сматрам да је много приличније да епископ своју
помоћ пружа ономе коме неко чини насиље, или ако је некој
удовици учиљена неправда, или, опет, ако је неко сироче лише
но онога што му припада, па и тада ако та имена (=случајеви) имају
оправдани захтев (=аошребу). Ако, дакле, љубљена браћо, сви
ово сматрате (умесним), одлучите: да ниједан епископ не треба
да одлази у царски логор (или gвор), осим оних које најблагоче
стивији цар наш својим писмом позове. Али, пошто често бива
да неки (људи), тражећи самилости, прибегавају Цркви због
својих грехова, осуђени на прогонство или на (усамљено) острво,
или су опет подвргнути било којој осуди, таквима не треба од
рећи помоћ, него, без оклеваља и без колебаља, треба за такве
тражити (од цара) опроштај. Ако је, дакле, и ово угодно, сви
сложно изгласајте.
Оgговорише сви: Нека се одреди и ово. (Ант.ll; Сард.8,9,20,21;
Карт.104,106)
Канон 8.
Осија ейиской рече: И о овоме мудрост ваша нека просуди, да,
пошто је одлучено да не би потпадао неки од епископа под
осуду због одлажења свога у царски логор, зато да, ако неки од
њих има онакве молбе, какве смо напред споменули, нека их
шаље по своме ђакону. Јер лице служитеља неће завидети и
лакше ће моћи донети оно што ће бити дато. *Ј
Оgговорише сви: Нека се и ово одреди. (Ант.н; сард.7,9,2О,21;
Карт.104,106)
Канон 9. 20)
Осија ейиской рече: И ово мислим да је сходно (=йоШребно): ако у
било којој области епископи пошаљу молбе своме брату и са-
*Ј В. наuомену 19. уз претходни 7. канон.

20
) Већ смо рекли (код 7. канона- в. наuо.мену) да и 8. и 9. и 20-21. канон говоре мање
-више о истом (и поклапају се са 11. Антиохијским): о слању молбе и одласку цару
преко митрополита, а у Риму преко папе Јулија (в. и Каршагенски 106). Из овог се ка
нона види да Сардички Оци говоре о западном цару Констансу, код кога очигледно
278
епископу, који је у већем граду, то јест у метрополи, тада нека

овај (=.миillройолиш) пошаље свога ђакона са молбама (цару), дајући
му и препоручно писмо, пишући, наиме, у наставку и сабраћи
и саепископима нашим, који у то време бораве у местима или
градовима у којима најблагочестивији цар (тада) сређује држав
не послове. Ако ли неки од епископа има пријатеља у двору
(царевом), и хоће да тражи нешто што је најприличније, нека
му не буде забрањено да кроз свога ђакона тражи и препору
чи (ту ствар) онима за које сматра да ће му хтети пружити добру
помоћ у (том) тражењу. А који у Рим долазе, као што напред
рекох, треба да дају нашем љубљеном брату и саепископу Јули
ју молбе, које имају да поднесу, да их он најпре расмотри, да
нису неки од њих дрски (у тражењу), и тако, пружајући своју
препоруку и старање, пошаље их у царев логор (или gвор). 20 а)
Сви ейискойи оgговорише: Да им се свиђа и да је најприличнији
ОВај Савет. (Ант.ll; Сард.7,8,20,21; Карт.104,106)
Канон 10.
Осија ейиской рече: И ово сматрам да је нужно: да се са сваком
тачношћу и марљивошћу испита да, ако се неки богат или
учен из грађанског а звања (охоЛшп:tхо~ ano тf]~ ayoga~) нађе достојним
за епископа, не треба га претходно постављати ако не изврши
(тј. йрође) службу и чтеца, и ђакона, и презвитера, како би кроз
сваки степен, ако се сматра достојним, могао напредујући узи
ћи на висину епископства (EL~ тђv а 'ф(Ьа тf]~ EJtLCJ%0Jtf]~ =НА IЊј))('Ъ шнскоvnы:т&А).
А за сваки степен чина (свештеног) треба, очигледно, оставити
не малу дужину времена, чиме ће се моћи упознати његова ве
ра и врлинскост понашања (fJ тwv тgonoov хаЛохауа~Са =н оБрАЗъ БлАrостъlнА\)
и постојанство и кротост, те он, сматран за достојнога Божан
ственог свештенства, добије највишу част. Јер није пристојно,
нити знање (8пютђЈ.t 11 =наука), ни добро владање прихвата, да се на
то (свештено звање) иде дрско и олако, те да се на брзу руку по
ставља епископ, или презвитер, или ђакон, јер ће такав с пра
вом бити сматран за новообраћеног (v~::ocpuтo~). Особито када се и
нај блаженији Апостол (Павле), који је био Учитељ народа, пока
зује да спречава да бивају брза постављења (1Тим.З,6; 5,12). Јер,
папа Јулије добро стоји. (Валсамон, по свом обичају, додаје: "Оно што је овде речено о
папи, пренеси и на Цариградс:ког Патријарха, из разлога :које смо више пута рекли").
20
аЈ В. сличан обичај код Картагенских епископа (н:апопи 104, 106).
279
испитиваље за дуже времена, може поуздано да покаже и пона
шање и нарав свакога.
Сви рекоше: Да им се (ово) свиђа, и да се нипошто не треба ово

КВарИТИ (=.мењайlи). 21 ) (Ап.80; IBac.2,9; Трул.14,15; VIIBac.2; Неок.9-12;
Лаод.2,3,12; Карт.16; Прводр.17; Кирил Алек.4)
Канон 11.
Осија ейиской рече: Дужни смо да и ово одредимо: да епископ,
ако из једнога града дође у други град, или из једне области у
другу област - служећи своме славољубљу због похвала (као
учен), или (служећи) посвећености религије (~g 11 crxcCщxa~ocrtwcrн=religi
onis sanctificationi) 22) - па хоће да остане (тамо) дуже времена, а епи
скоп тога града није искусан у научавању (других), нека не пре
зире њега и често проповеда, настојећи да посрами и понизи
лице тамошњег епископа. Јер овакав поступак обично изазива
смутње, и од овакве лукавости (navougyCa~=npoкAЗъ•= злоу.мисли) насто
ји да себи предзаручи и придобије туђу катедру, не устручава
јући се да напусти предану му Цркву и премести се у другу.
Зато, дакле, треба одредити и време томе (тј. шој йосеши), јер и не
примати епископа може изгледати нечовечно и неуљудно. А
сетите се да су Оци наши у претходно време одредили: да ако
неки лаик, боравећи у граду, не дође на Сабрање (у Цркву) у
току три Недеље, да се (такав) удаљи од општења (tfJ~ хоtvооvСщ=оБь.-
21
) Већ су 80. тшнон Айосйlолски и 5. Никејски говорили о непостављању неофийlа за
клирика. Али пракса Цркве је постављала и неофите и лаике чак и за епископе,
и то тако да убрзано прођу све претходне чинове (пример Св. Нектарија у Цариграду,
на Другом Васељенском Сабору, а пре тога Св. Амвросија у Милану). У уводном тексту о
Сардичком Сабору навели смо одговор Св. Фотија (из 2. Писма, из 861.г.- PG 102,600)
папи Николи, који га је напао што је од лаика постао Патријарх, мислећи папа на
овај 10. канон Сардички који то забрањује. Св. Фотије му је одговорио да је такав
канон непознат на Истоку и навео низ примера избора лаика за епископа, и на
Истоку и на Западу. Међутим је, ускоро, на Фотијевом Прводругом Сабору 861.г.,
у канону 17, донета иста таква одлука (тј. да лаик, биран за епископа, прође йосйlейено све
ниже чинове), ваљда да умири папу Николу.
22
) Израз "(служећи) йосвећеносйlи религији", како смо превели (Милаш: "раgи веће све
чаности у служби"), није довољно јасан. По Зонари: "ради питања вере и богослужења",
а по Валсамону: "ради догматских учења" (тј. разјашњења неких догматских питања),
или, како објашњава Пиgалион: "да буде похваљен као посвећени ("озваничен") теолог
за праве догмате вере". Мислимо да је, у питању ироничан израз, који би се у овом
случају односио на неког самохвалисавог и самопрокламованог "епископа-теоло
га", који је ишао да "убира поене" своје славе, чиме дискредитује своју праву
вредност, а притом понижава сабрата епископа скромнијих способности. Али, у
канону 17. сличан израз "посвећен" има позитивно значење (в. тамо найомену).
280
<·КАНОНИ САРДИЧКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
ЦЈЕннЛ\). 23 ) Ако је, дакле, ово одређено за лаике, онда не треба, ни
ти приличи, нити користи да епископ, ако нема никакве веће
нужде, или важнијег посла, оставља за дуже време (од три Неде
ље) своју Цркву и жалости поверени му народ.
Сви ейискойи рекоше: Одлучујемо да је и ово мишљење веома
ОДГОВарајуће. (Ап.14,33; IBac.8,15; IVBac.5; Трул.20,66,80; Ант.2,13,16,18,21;
Сард.1,2,3,12,17; Карт.48,71; Прводр.16)
Канон 12.
Осија ейиской рече: Пошто не треба ништа изоставити, нека
се и ово одреди: Неки од браће саепископа по градовима, у ко
јима су постављени за епископе, изгледа да имају врло мало
својих имања, док у другим (=Шуђим) местима (имају) велике
поседе, од којих могу помагати и сиромасима. Сматрам, зато,
да им треба допустити, да, ако хоће да пођу на своје поседе и
да сабирају плодове, да три недеље дана, то јест три седмице,
остају на својим поседима, и да у оближњој Цркви, у којој
презвиТ_ер држи Сабрање (=Лuillypzujy), ту и он (=ейиской), да не из
гледа да бива без Саборовања (у Цркви), сабира се и литургише
(avvEQXEa.Sш xa't ЛЕt-rоvgуЕ'iv=съходнтнсЛ\ н смvжнтн), те да не бива често у
граду где је епископ. 24 ) Јер оваквим начином и његови послови
(у Цркви) неће претрпети никакву штету због његова одсуства,
а (уједно) избегнуће прекор за гордост и таштину.
Сви ейискойи рекоше: Угодан је и овај (канонски) исказ.
(Ап.36,58; Трул.19,80; Гангр.5,20; Capд.ll; Прводр.16; Карт.71,120-1)
zзЈ Цитирана ранија ogpegбa Ойlаца (наведена дословно и у 80. канону Трулском), "било
је, изгледа, неписано правило, које се отпочетка практиковало, као што су и многа
друга", како правилно запажа Валсамон (Lvvtaylla з, 262; PG 137,1468). - Иначе и овај
канон има додирних тачака са канонима 2. и 21. Антиохијским.
24
Ј Текст овог канона показује високу црквено-пастирску свест Светог Осије и
Сардичких Отаца, о чему сведочи и литургијски језик којим говори, и архипастир
ско старање и о епископу, а још више о народу Божјем, који то све види и све до
живљава у Заједници Цркве. "Лийlургисайlи" (у пасиву: oлuiiiypzucaiiiu се) и данас у
грчком значи: бийlи, учесйlвовайlи у Литургији. Зато Зонара разложно примећује
да израз "литургише" овде значи "да се (на Литургији) моли и Богу хвале узноси",
а не "јерургисайlи (=да свештенодејствује) и приносити Бескрвну Жртву", јер то кано
ни (35. Айосшолски) забрањуј у у туђој епархији (без сагласности, тј. позива месног еписко
па). Наравно, остаје локалном епископу да он, како примећује и Валсамон, позове
брата саепископа да дође код њега у град у посету и на Св. Литургију (мада то може
бити условљено и растојањем пута, за оно време, и врстом пољских послова на имању).
Валсамон такође спомиље ставропигијално право дато Цариградском престолу:
да може на таквим поседима имати Храм/Манастир. Ставропигијално право, међу
тим, не сме нарушавати йуноћу локалне Епископалне Цркве (оно представља изузе
так, а не канонско правило).
281
Канон 13.
Осија ейис-кой рече: И ово нека је свима угодно: Да, ако неки
ђакон, или презвитер, или неко од клирика, буде одлучен (axot-
voovrJ1:ov=sEзъ оsьЦЈЕннљ), па прибегне другоме епископу који га по
знаје, а који зна да је од свога епископа одлучен од општеља,
не треба овај (епископ) да чини увреду епископу и брату своме,
пружајући овоме општеље. А ако се дрзне да то учини, нека
зна да мора одговарати пред епископима кад се саберу (на Сабор).
Сви ейискойи рекоше: Ова одлука ће и мир свагда сачувати, и
очуваће слогу свију (т1lv лavтwv О!lОVОЮV=sьсЋль 1ЕДННОМ'ЪIСЛН1Е). 25 )
(Ап.12,16,32,33; IBac.5; Ант.6; Карт.11,29,133; Соф.l)
Канон 14.
Осија ейиской рече: Оно што ме свагда узнемирује не треба да
прећутим. Ако се нађе неки епископ гневљив, што у понашању
таквог човека не треба бити, и нагло се раздражи на презвитера
или ђакона, и хтедне га искључити из Цркве, треба се старати
да такав (презвитер/ђакон) не буде одмах осуђен и лишен општеља.
Сви ейис-койи рекоше: Који бива изагнан, нек има право прибе
ћи (=oбpaillиillu се) епископу митрополије исте те области, а ако
је митрополит отсутан, нека се обрати најближем (митрополиту)
и тражи да се тачно испита љегова ствар, јер не треба затварати
уши од молитеља. А онај епископ, који је тога праведно или
неправедно искључио, треба великодушно да поднесе да се
спроведе испитиваље те ствари, те да се љегова одлука или
потврди, или исправи. Али, пре но што се марљиво и верно

све по реду не испита, одлучени од општеља не може, пре разре
шеља те ствари, сам себи присвајати општеље. Ако пак неки

окупљени клирици опазе у томе (=оgлучено.ме) охолост и презри
вост, као да (му) не приличи трпети увреду или неправедни
прекор, дужни су да га строжијим и јачим речима опомиљу,
да тиме послуже и послушају онога који долично заповеда.
Јер, као што епископ треба да показује искрену љубав и накло
ност према служитељима, на исти су начин и потчиљени дуж
ни искрено извршавати службе епископима. 26) (Ап.12,16,2s,з2; Iвас.Б;

Ант.4,6,20; Сард.13,15; Карт.9,10,11,20,29,132)
25
) И овај канон, поред слагаља са другим канонима (в. наведене испод) кореспонди
ра са6. каноном Антиохијског Сабора. Израз "слога (=сагласност/једномислије) свију"
врло је чест у Св. Канонима (в. нпр. 34. Ааостолски) и код Светих Отаца. - Следећи 14.
канон наставља овај 13, и допуњује га.
282
Канон15.
Осија ейиской рече: И ово сви да одредимо: да, ако који епископ
захтедне да из друге парикије (=ейархије) постави на неки степен
(клира) туђег (црквено)служитеља, без сагласности његовог епи
скопа, нека такав чин буде сматран ништавним и неважећим.
А ако су неки то себи допустили, требају бити опоменути и ис
прављени од браће и саепископа наших.
Сви рекоше: ова одредба нека буде утврђена. 27)
(Ап.35; IBac.16; ПВас.2; IIIBac.8; IVBac.5,20;
Трул.17; Анкир.13; Ант.13,22; Карт.48,54,90)
Канон16.
Аеције ейисн:ой (Солунски) рече: Није вам непознато каква је и ко
лика Солунска митрополија. Много пак пута у њу долазе из
других области презвитери и ђакони, па не задовољавајући се
кратким временом боравка, остају (ту) и све време онде прово
де; или тек после много времена једва да бивају принуђени да
се врате својим Црквама. О овима, дакле, треба одлучити.
28
)0сија ейиской рече: Оне одредбе што су установљене и за епи
скопе, нека важе и за ова лица. (Ап.8,9,14,15,зз,зs,з6,58; IBac.S,I5; rvвac.5;
Трул.5,20,66,80; Ант.2,13,16,18,21; Гангр.5,20; Сард.11,12; Карт.48,71,120,121; Прводр.16)
26
Ј Овај 14. канон наставља претходни. О истоме говоре низ других канона (в. доле
потписане). И 3онара и Валсамон примећују да није у пракси да се клирик обраћа
суседном митрополиту, ваљда зато што је у њихово време постојао Патријарх
(или Архиепископ аутокефалне Цркве). Али, по нашем скромном мишљењу, онеправ
довани клирик може се смирено обратити Сабору епископа; али како Сабори не
бивају често, онда и суседном епископу: да он покрене, тј. ускори Сабор, да се пре
испита неправедно изопштење. Све то под условом: да дотични клирик за то време
испоштује одлучење од општења/служења/Причешћа, иначе аутоматски потпада
под канонске санкције (в. о томе 5. канон Никејски, 4. Антиохијски, и др.). Интересантно
питање поставља Валсамон: "Чудим се да Оци (Сардички) нису одредили: шта бива
ако нпр. папа (Римски) безразложно одлучи свога клирика, па се клирик пожали
на одлучење, а не може да оде Већем Сабору и изнесе своју жалбу?" Питање сасвим
умесно, али на њега нека одговоре паписти, а, Богами, и они епископи/митрополи
ти/Патријарси који, на садашњим Црквеним судовима, не допуштају преиспитива
ље својих наглих/напраситих одлука. Сардички Оци с правом кажу: да у епископ
ском лof...t'tfU!lalлoЛL'tfUEO~ш=iloнaшaњy/влagaњy (ДАп.23,1; Фил.1,27; 3,20) не треба бити
о~uхоЛСа=н,шрАсностъ (в. 1Тим.3,3; Тит.1,7). А ако се, по људској слабости и страсности,
то ипак деси, онда је на епископу да први покаже врлину покајања, и буде и у
томе учитељ. (Православна Францускиња питала православног епископа /Грка/ у Европи:
Која данас треба даје прва особина епископа? Одговорио је: la disponiЬilite=<'naЭнщtotYJc:;=њeгoвa
расйоложивосШ/готовост /ва добробит других - Тит.2,14-3,8/).
27
Ј О овоме говоре бројни други канони (в. наведене испод). Трулски 17. канон одре
ђује обојици таквих рашчињење.
283
Канон 17.
Осија еаискоа рече: Пошто је предложио и брат наш Олимпије
(=ейиской Енски=планине Бал1Сана), И ОВО је угОДНО (да одредимо): да, ако
неки епископ, претрпевши насиље, неправедно буде изагнан,
или због свога знања (,;Y}v EJtta'ttlt-t1'Jv=yчenocшu), или због исповедаља
вере Католичанске Цркве, или што је бранио Истину, па да
избегне опасност, будући невин и посвећен (xa-SoюLffit-tEvo~= nр(Еnо)д(о)
s(Е)иъ), дође у други град, нека му не буде забрањено да тамо ос
тане за толико док се не поврати или смогне ослободити од на
несене му увреде. Јер би било немилосрдно и тешко (=ружно) да
онога који је претрпео неправедно гоњење ми не примимо; јер
баш са многом благостињом и пажљивошћу (хаЛохауа-ЭСџ xa't срLЛосрgо
vЧан=sлАrостшо и съмъ1слъмъ) треба таквога примати.
Сви рекоше: Угодно је И ово (одредити). 29 ) (Ап.15; IBac.l5,16; IVBac.5,10,
20,23; Трул.17,18; VIIBac.l0,15; Анк.18; Ант.З; Сард.11,12,16; Карт.ЗО)
Канон 18. 30 )
Гауgенције еаискоа (Naisa=Hишa) рече: Ти знаш, брате Аеције (=ейи
ской солунски), од како си ти тада постављен за епископа, мир је
28
) Овде је код Бенешевића (и грчки и словенски текст) овај 1еанон подељен на два
(16. и 17), тако да даљим бројањем има 22 канона Сардичког Сабора. (И у Светосавском
3ат-сонойравилу је бројаље измешано, и има свега 20 канона Сардичких).
) Канон се очигледно односи на Св. Атанасија (ако је и на Маркела, онда је дегради
29
ран, јер Маркел није збачен ради "исповедаља вере" Цркве, него ради јереси, док Св. Атанасију
никада, у свим прогонима, нико уопште није ишта пребацио односно вере). Бираним изра
зима је Св. Осија окарактерисао Св. Атанасија: Неправедно изгнан, учен (у gог.машима
- Валсамон), исповеда веру Католичанске Цркве (истозначно са: Православне Цркве),
брани Истину, невин је, и посвећен служељу Богу (Милаш је превео ха{1wаю>~€vщ /сло
венски: nрЕnодон.:ш=освештан/ са йосвећен служби /в. йрву найо.мену код "анона 11/). Бираним изрази
ма тражи Осија и да такав буде примљен: са благољейношћу и љубомишљем, као
што је он и примио Св. Атанасија у Шпанији. (У класичној Јелади хаЛохауаЭСа је
значила: спој лепог и доброг, тј. збир свих врлина, а израз cptЛocpQ6vrtat~ је спој љуба
ви и мисли. (У Херцеговини постоји село: Љубо-мишље, између Љубиња и Дабра). Али и
Св. Атанасије: где.год је дошао, само је благослове доносио: у Рим је дошао у прат
љи два монаха, и одмах је започело монаштво у тој белосветској престоници; у
Тревиру у Немачкој и до данас се памти његов боравак, као и у Шпанији. И није
био злобан Св. Атанасије, праштао је и непријатељима, и онима који су га лично
издали (као папа Либерије, који је потписао и осуду Атанасија и аријанску формулу /2.
Сирмијумска 357.г./, док је старац Осије 357.г. у Сирмијуму потписао аријанску формулу, али
није хтео да потпише осуду Атанасија). Такође је први пружио руку Источним еписко
пима (Василију Анкирском у Селевкији 359.г.; Мелетијевој групи у Антиохији 362.г.), кад
је видео да су православни, макар и да нису били још потписали Никејски Символ
(због Маркеловог извитоперења смисла омоусиос).
зоЈ Канони 18. и 19. говоре о једном истом предмету и тако их заједно тумаче и ка
понисти. По Валсамону и Милашу, Мусеј и Евтихијан су били презвитери који су
284
надаље владао; па да не остане неки траг разногласице око
(
црквенослужитеља тооv еххЛТ]ашатtх&v =о ц(Е) 1ж(о)в.ьн·ынхъ), нека се изво
ли (одредити) да сви буду примљени: и они које су поставили
Мусеј и Евтихијан, пошто се не нађе никаква њихова кривица.
(IIBac.4; Сард.19)
Канон 19. 31
)
Осија ейис~ой рече: Моје је смерности ова одлука: Пошто смо

дужни да будемо мирољубиви и трпељиви (i)au:x;ot xa't vnо~-tоvr]п
хоС=мъ.лчмнв.н н тьрnЋлнв.н), и стално милосрђе према свима да има
мо, - оне који су једном у Црквени клир произведени од неке
наше браће, ако неће да се врате Црквама у које су били имено
вани, да их више не примамо. А Евтихијан ни име епископа
да себи не присваја, нити Мусеј да се сматра епископом; а ако
потраже лаичко општење, не треба им га одрећи.
Сви ре~оше: Угодно је. (IIBac.4; Сард.18)
Канон 20. 32)

Гауgенције ейис~ой (Naisa=Hишa) рече: Ово што је спасоносно и
доследно одређено, и прилично нашој свештеничкој части, и
Богу и људима угодно, неће моћи своју силу и снагу имати ако
не буду донете одлуке праћене и страхом (тј. ейийlимије=саюсције).
Јер и сами знамо да врло често, због бестидности појединих,
подвргавала се презрењу Божанствено и најпоштованије име
свештенства. Ако се, дакле, неко усуди да, мимо установљено га
од свих, тежећи већма да угоди надмености и разметљивости
хтели да постану епископи у Солуну, али кад нису изабрани, него је изабран овај
Аеције, они су неке клирике рукоположили (не кажу у који степен), па Гауденције
Нишки предлаже да ти рукоположени клирици буду примљени. Осија :Кордубски
пак вели, да, иако треба да као епископи будемо мирољубиви и трпељиви, ипак
не могу бити примљени они који нису од епископа рукоположени, него нека бу
ду лаици; а исто тако и поменута двојица самозваних епископа могу имати само
општеље лаика, тј. да се приме као лаици. (Сличан је случај био са епископ ом Максимом
Киником- канон 4. Другог Васељенског Сабора). По Валсамону, предлог Гауденцијев
може значити и то: да ако су неки постали клирици од хиротонисаних епископа,
па су ти епископи затим нешто забрљали и били свргнути, може се признати чин
овим клирицима, ако нису уплетени у дотични грех епископа који их је рукополо
жио. (Валсамон даље излаже питање признаваља Крштења од јеретика, или и неверника, па
вели да се то не може признати, као ни "од давнашњег обичаја крштавање Агарјана /=мусли
мана/, који то чине само да не би смрдели"!- PG 137,14898 nota).
31
) В. найо.мену код претходног 18. канона.
32
Ј Канони 20. и 21. уствари су један исти текст о истој ствари, о којој говоре и
претходни 7-9. канони (в. нааомене код 7. и 9. канона), а то је: одласци епископа цару у
285
неголи Богу, учини друкчије (од одређенога), нека зна да је већ

сада себе подвргао кривици (судске) одбране и губљењу части
и достојанства епископства.
Сви оgговорише: Умесно и угодно нам је ово мишљење.
(Ант.ll; Сард.7,8,9,21; Rарт.104,106)
Канон 21.
И ово ће се најбоље отуда познати и извршити: ако сваки
од нас, који смо постављени за епископе на пролазним или
водним путевима, кад види епископа, упита га за узрок путова
ња и куда иде. Па ако дозна да он одлази у царев логор (атgш;от::Ьоv=

=ст~tњ. ц~рЕ•њ), нека распита о условима који су напред изложени,
те ако иде позван (од цара), нека му нема никакве сметње за од
лазак. Ако ли жури у царев логор ради показа (€лtЬE(SEw~ xagtv =pagu
своје аромоције), као што је рекла ваша Љубав, или због каквих
потражњи, не треба му ни писма потписивати, нити с таквим
општити. 33 )
Сви рекоше: Нека се и ово одреди. (Ант.ll; Сард.7,8,9,20; Rарт.104,106)
двор/стан/логор (ако је на војном походу), а ти одласци бивају обично кроз важније

градове на сувоземним или воденим путевима. О овоме говори и 11. канон Антиохиј
ски, што је нови доказ кореспондирања канона ова два Сабора. Сардички канон
20. износи и једну правну норму: да нема закона ако нема и санкције за његово
кршење. Зато се спомиње cillpax од епитимије/санкције. Треба ли потсетити да то
ипак овде не значи оно народно: "Не боји се свака шуша Бога, али се боји мотке",
него потсећа на cflipax Госuоgњи, на који често потсећа и Св. Писмо и Св. Оци, или
још краће и јасније Св. Литургија: "Са cillpaxoм Божјим, вером и љубављу приступи
те"! Свему, дакле, у животу, а поготову у Црквеним стварима, и стањима, и лицима,
треба приступати литургијски: са страхо(поштовање)м Божјим, вером Божјом и
љубављу богочовечанском.
33
) В. претходни 20. канон и найомену.
6. Помесни Сабор ЛАОДИКИЈСКИ 1 ) (друга половина 4.в.)
О Лаодикијс:ком Помесном Сабору имамо само кратку белешку

у неким старим ркпс., која стоји као наслов испред канона: "Свети
Сабор, који се састао у Лаодикији Фригије Пакатијане из разних
области Азијских, изложио је Црквене одредбе (оgощ=.зАnовЋдн), како
следи" (код Бенешевића/грчки и словенски). Матија Властар има кратку
белешку: "После Сабора у Сардици, и у Лаодикији, митрополији Фри
гије, састаде се други Сабор Светих Отаца, и изложи 59 (=во) канона,
који, односно користи Цркви, ниучему не заостају иза оних пре њих"
(LvvтayJ,ta 6,12).
- Овај Лаодикијски Сабор помиње Теодорит Кирски (у Тумачењу
Посл. Колошанима, када тумачи Павлове речи /у :К:ол.2, 18/ против "служења Анђели
ма", што је у Фригији било распростраљено): "Ово зло је остало у Фригији
и Писидији за дуго, ради чега је и Сабор, саставши се у Лаодикији
Фригијској, законом забранио молити се Анђелима; и до данас се
могу видети молитвени домови Светом Михаилу (Арханђелу) код њих
и у суседству ... Хотећи да исцели оно старо зло, Сабор у Лаодикији
је донео закон: не молити се Анђелима, нити напуштати Господа
нашег Исуса Христа (Кол.2,19;3,17)" (PGS2,6IЗ.в2o). Теодорит мисли директно
на 35. канон Лаодикијског Сабора (в. ниже нааомену код тог канона). - Време
држања овог Сабора највероватније је друга половина 4. века, кад
је Фригмја подељена на две области, и прва област се звала Пакати
јана, са главним градом Лаодикијом (а друга Салуйlарија са главним градом
Синадом). Пошто се у7. канону овог Сабора помиње јерес Фотинијанаца,
а Фотин (ученик МаркелаАнкирског) је осуђен 351.г. у Сирмиуму, онда
би Сабор у Лаодикији био после те године, а постоје индиције да је
држан можда и после 372.г. (в. Павле Шведски, стр. 402-3). С обзиром на
тематологију Саборских канона, која претпоставља већу слободу
Цркве, а она је дошла са Теодосијем Великим (од 19. јануара 379.г.),
неки историчари и канонисти стваљају овај Сабор у 380.г., а свакако
l) Ова Лаоgин:ија (коју треба разликовати од Лаодикије у Феникији) је град у Фригији

(М. Азија), и тамо је Хришћанство стигло већ од Апостола Павла (Посланица /сусед
ним/ Колошанима, 2,1 и 4,12-13; ср. Откр.1,11 и 3,14). Њен епископ Нунехије био је на
Никејском Првом Васељенском Сабору 325.г.
287
·:·КАНОНИ ЛАОДИКИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
пре 2. Васељенског Сабора (јер стари канонски зборници, Синагога Јована

Сколастика, Синтагма у 14 наслова, синоасис Стефана Ефеског, и 2. канон Трулског
Сабора, као и рукописи, наводе овај Сабор пре Цариградског 381.г.). Није познат
број епископа учесника Лаодикијског Сабора, а каснији подаци го
воре о броју између 32 и 40, док се као председник Сабора помиње
епископ Теодосије. Сабор је донео 60 канона (у неким збиркама и рукопи
сима 59, јер су последња 2 спој ени. У неким ркпс. и у Атинској Синтагми и Пиgалиону
канони 41. и 42, су обратно бројани). Иначе, канони су врло кратки и често
личе на наслове/поглавља, па неки претпостављају да су сажетак ка,..
нона претходних Сабора у Лаодикији. Судећи пак по почетцима,
канони се деле у 2 групе: 1-19 почињу изразом ПEQL toiJ=O томе ga,
док канони 20-59. почињ у са: '/OtL /ou/ bCL =Да /не/ йlреба. Понеки се кано
ни понављају, скоро дословно, као нпр.: 10. и 33,22 и 43, и још неки.
Иначе, Свети Канони Лаодикијског Сабора значајни су нарочито
по драгоценим елементима старе Лuillypiujcкe праксе Цркве, као и
распореда хришћанског Храма,Z) а последњи 60. канон набраја књиге
Светог Писма Старог и Новог Завета (попут 85. Ааостолског, и др.).
Света Божав:ствена Литургија

(фреска у Високим Дечанима у Српској Метохији, 1330-4О.г.)
z) О томе в. студију Митрополита Тиролојског Пантелејмона, проф. Литургике

и Канонског права у Солуну (ПavtEAEТjfJOVO<; PooonouЛ.ou, Ot xaVOVE<; -rf]c; ~'UVOOO'U -rf]c; ЛаоОtХЕLЩ wc;
<<VOJ.tO<;>> -rf]c; 'ЕххЛ.чаСщ JtEQL -rf]c; 6ЕLЩ Л.atQELЩ, у: MEЛ€-rat ,N /'Аvа·м.":ш ВЛ.ш:аоwv, 56/, еиааЛ.оvСхТ] 1993, 15-35),
који наводи кратку Брајтманову (Brightman, Liturgies Eastern and Western) реконструк
цију Литургије у области Азије, на основу канона Лаодикијског Сабора.
КАНОНИ Лаодикијс:ког Сабора
Канон 1.
Одредисмо да треба, сходно Црквеноме канону, онима који
су слободно и rонито ступили у други брак, а нису тајно бра
чно живели, ~што прође краће време, и у молитвама и посту
проведу, дати им по снисхођењу Причешће (т~v xotvwvCav = оlљЦЈЕнн!Е). з)
(Ап.17; IBac.8; Трул.3,87; Анк.19; Неок.3,7; Вас.Вел.4,12,22,87,99)
Канон2.
3а оне који падају у разне грехе, и покажу се истрајни у
молитви исповедања и кајања, и сасвим се одврате од злих де
ла, пошто се таквима по аналогији греха даде време кајања,
нека, ради милосрђа и доброте Божије, буду примљени у опште
ње (=tfl XOLVWVLQ. =ОЕЉЦЈЕНН!Е=Причешће). 4 ) (Ап.52; IBac.12; Трул.43,102;
Анк.2; Неок.З; Вас. Вел. 74)
Канон 3.
Да не треба недавно крштенога (срwтю~€vта = аросвешљенога) при-
водити (брзо) у свештени чин. 5 ) (Ап.61,75,8О; IBac.2,9; неок.9,1О; Сард.lО;
Прводр.17; Вас.Вел.89; Григ.Нис.1,4)
Канон 4.
Да не треба свештена лица да позајмљју новац (на добит), и
узимају камате, и такозване лихве (f]~юЛСщ;=лнхкы). 6)
(Ап.44; IBac.17; Трул.lО; VIIBac.19; Лаод.4; :Карт.5,16;
Вас. Вел.2,14; Григ. Неок.З; Григ. Нис.6)
з Ј И Апостол Павле и Св. Оци дозвољавају други брак. Св. Василије (канон 4) друго
брачнима одређује једну годину епитимије, али ако нису имали тајних односа
(=блуgно живели) пре законито склопљеног другог брака.
4
Ј "Научили смо да ниједан грех не побеђује Божије човекољубље", вели Валса
мон, а на то указује и овај канон. Покај ницима се даје опроштај, ако се моле искрено
и смерно, али, с правом додаје Валсамон, следујући Св. Оцима, "не ради љиховог
труда, него због милосрђа и благости Божије. Но то све разјашњава расуђиваље
епископово", тј. епископу је остављено шта он о томе благослови.
БЈ О овоме говоре и 80. канон Апостолски и 2. канон Никејски. Валсамон наводи
пример Св. Нектарија Цариградског, који је, ипак, од оглашеног и новокрштеног
брзо постао епископ Цариградски, и то на Другом Васељенском Сабору!
289
Канон 5.
Да хиротоније (свештених лица) не треба да буду у присуству
СЛушалаца. ?) (IBac.4; VIIBac.З; Ант.19,23; Лаод.12,13;
Сард.6; Царигр.l; :Карт.13,49,50)
Канон 6.
Да не треба допуштати јеретицима, :који упорни остају у
јереси, да улазе у Дом (=Храм) Божији. 8 ) (Ап.1О,45,64; III вас.2,4;
Лаод.9,32,33,34,37; Тим.Алек.9)
Канон 7.
Да оне :који се обраћају из јересИ, то јест Новацијана, или
Фотинијанаца, или Тесарес:кеде:катита (=Чешрнаесfll/оgнев/ника=који
йразнују Пасху 14. Нисана), било да су :код њих били оглашени или
верници, не треба примати пре но што анатемишу сваку јерес,
а особито ону у :којој су били; и тада, :када називани :код њих
верници, науче Символ вере и буду помазани Светим Миром,
тако нека опште (xotvwvEiv=йpuчeшћyjy се) у Светим Тајнама. 9 )
(Ап.46,47,68; IBac.8,19; IIBac.1,7; Трул.95; Лаод.7; :Карт.57; Вас.Вел.1,5,47)
Канон 8.
3а оне :који се обраћају из јереси такозваних Фрига (=Монша
нисша), макар они :код њих били у тобожњем :клиру, или се на
зивали великани (~€ую,;оt=највећи), такви требају бити са сваком
вЈ Израз имиолија=лихве (=лихварење) значи узимаље: аоловина целине, тј. само пола
камате=6% уместо 12% (руски: aoлgpyiocillpyн:o). (В. и каноне наведене испод).
7
) Према 3онари, Валсамону и Милашу хиротоније би овде значиле гласање диза
њем руку, док Аристин сматра да је у питаљу рукоположење. Јер, израз слушаоци
указује да под хиротонијом овде треба разумети свршавање Св. Тајне, и тада они
који су само слушаоци, тј. оглашени, још некрштени, не треба да су присутни.
Иначе, о избору свештенства говори даље 13. канон. Они први канонисти сматрају
да и при избору новог свештеног лица не треба да су присутни оглашени, јер могу
чути неке гласове против кандидата, па да се не саблазне о свештенство.
вЈ О овоме говори 9. канон Тимотеја Александријског. Канон говори о упорним
јеретицима. Аристин наводи, ипак, пример да је Св. Василије Велики примио је
ретi·IКа цара Валента у Храм, и то још да принесе дарове Олтару.
9
) Помињаље јеретика Фотинијанаца међу Новацијанима и Тесарескедекатитима,
и примаље и њих само кроз Св. Миро, наводи неке каноничаре да сматрају да је
реч Фотинијанци каснији уметак/интерполација, јер учење Фотиново (Маркеловог
ученика) је била Антитринитарна јерес (као Павла Самосатског и Савелија), дакле
јерес у вери у Свету Тројицу (Сабор у Арелату 452.г. изједначује их са следбеницима
Павла Самосатског- в. Павле Шведски, стр. 400-1, н.7), а такви се примају кроз Св. В:рште
ње (осим ако није под тим изразом подразумавана нека друга расколничка групација).
Други канонисти сматрају да су Фотинијанци крштавали као и Аријанци и Македо
нијанци, па их је као такве примао канон 7. Другог Васељенског Сабора такође
само кроз Свето Миро.
290
<·КАНОНИ ЛАОДИКИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
марљивошћу поучавани, и (затим) крштавани од епископа и

презвитера Цркве. 10 ) (Ап.46,47,68; IBac.8,19; пвас.1,7; Трул.95;
Лаод.7; :Карт.57; Вас.Вел.1,5,47)
Канон 9.
Да не треба допуштати да чланови Цркве одлазе, ради мо
литве или исцељења (~ЕgшtЕСа~=н(с)цrkл1Еннљ) 11 ) у гробља или у тако
звана Мученичка места јеретика; него они који то чине, ако
су верници (Цркве), требају бити одлучени од општења (axotvwvij-
'tov~=uзoaшшeнu) за неко време, а кад се покају и исповеде да су
згрешили, опет примити (у општење=Причешће). 12 )
(Ап.10,11,45,46,64,70; IIIBac.2,4; Лаод.6,32,33,34,37; :Карт.83; Тим.Алек.9)
Канон 10.
Да чланови Цркве не треба индиферентна (abюcpogw~ = безраз
лично) да своју децу сједињују у брак са јеретицима. 13 )
(Ап.26,45,65; IVBac.14; Трул.6,72; Лаод.Зl; :Карт.21)
Канон 11.
Да не треба да се постављају у Цркви такозване презвитиде,
или предстојнице. 14 )
Канон 12.
Да се у Црквено старешинство (agxijv = ""чмrk = началсшво) еписко
пи постављају одлуком митрополита и оближњих епископа (тј.
Сабора), пошто су дуго времена проверавани у слову (=науци) вере
и у понашању доброга живота. 15 ) (Aп.5s,so; IBac.2,4; Трул.12,19; vпвас.2,3;
Ант.19; Лаод.5,13; Сард.6,10; Царигр.l; Карт.13,49,50; Прводр.17)
10
Ј О МонШ.анисШима в. напред 7. канон Другог Васељенског Сабора (и наао.мену тамо).
нЈ Овај 9. канон, доследно претходном, забраљује и одласке верних чланова Цркве
у јеретичке храмови или тзв. светишта, као што су били "Мартирији", јер и јерети
ци су негде у време гољеља имали своје "мученике за веру", мада, по Св. :Кипријану
и Св. 3латоусту, грех отцепљеља од Цркве Христове раван је одрищiљу од Христа,
и љега ни мучеништво не може да спере. - Израз ~ega:rceCa може значити и служет-ье
(прислуживање=неговање) некоме, али и лечет-ье, тј. овде ради тражеља исцељеља/
излечења.
12
) Овај канон је у Светосавском 3аконойравилу цитиран опширније, а уместо неко
лико речи тумачеља Аристиновог, стоји само: Ово йравило је јасно!
13
Ј Канон 10. је сличан потољем 31. канону. Мешовите бракове са јеретицима забра
љују бројни други канони (в. 14. Хашсиgонски).
14
Ј Ове йрезвиШиgе старице - нису исто што и ђаконисе, за које говори Први Ва
сељенски Сабор (канон 19) као о старој установи у Цркви, а и Св. Апостол Павле
(1Тим.5,2; Тит.2,3). Можда је то био неки локални обичај, где су старије жене водиле
рачуна о женскиљу у Цркви, или слично. Валсамон с правом издваја од ових пре
звитида игуманије у женским Манастирима, јер су положај игуманија Св. Оци и
Сабори благословили.
291
Канон 13. 16 )
Не треба маси (tOL~ охЛоt~ = cвeilluнu /Милаш/) допустити да учествује
у изборима оних који ће бити постављани за свештенство.
(IBac.4; Ант.19; Лаод.5,12; Сард.lО; Карт.50)
Канон 14.
Да не треба о Празнику Пасхе слати у друге парикије (=ейиско
йије) Свете Тајне- ради благослова (Ei~ Л6уоu ЕiЈЛоуСаv=за благослов).17)
(Ап.9, 70; Ант.2; Лаод.32)
Канон 15.
Да не треба, осим канонских појаца (Псалтира), који узлазе
на амвон и из књиге (Псалтира) певају, неки други да певају
(Псалтир) у Цркви. 18 ) (Ап.26; IBac.16; Трул.4,33,75; VIIBac.14; Лаод.59; Карт.lОЗ)
Канон 16.
Да се у Суботу читају Јеванђеља, са другим (деловима) Светог
Писма. 19 ) (Ап.66; Трул.55,56; Лаод.29,49,51)
Канон 17.
Да на (богослужбеним) Сабрањима не треба Псалме сједиња
вати (један с другим), него између сваког Псалма да буде (кратко)
читање. 20 ) (Трул.75; лаод.15)
15
) У неким издаљима уместо: "у аонашању доброг живљења" стоји: "у слову доброг
живљења". Проверавање вере и живойlа епископског кандидата и данас је важно
(мимо редовног и обавезног школовања у Црквеним школама). Томе служи и, пред саму
хиротонију, опширно епископско Исйовеgање вере. (В. наше епископско Исйовеgање вере,
у књизи Загрљај светова, Србиње 1996, 11-19, и у Прилогу на крају ове :књиге).
) Овај канон говори о избору свештених лица, док ранији канон 5. говори о рукопо
16
лагаљу. На Кипру и до данас народ учествује у избору епископа, али преко својих
изабраника из парохија, а не у маси. Очигледно су у маси бивале злоупотребе.
Ипак, народу и данас остаје право изговараља: Аксиос=Досйlојан.
17
) Био је у старини такав обичај: слања Св. Дарова о Васкрсу из једне Цркве у
другу. (На Западу се то звало "фирманенаz" и имало значење: да од епископа, где он служи,
долази потврда и пуноћа Литургије, па се донета честица Св. Дарова стављала у Путир, пре
Причешћа. Валсамон вели да је у његово време још увек бивало тако код Латина, али изгледа
да се то односи на дељење азима=бесквасних хлебова /"хостије"/ лаицима по Храму).
18
) 3онара примећује: "Оци Сабора желе да се држи благо поредак (Evta1;Ca) у Цркви"
и зато ово наређују: да само рукопроизведени чтечеви узлазе са књига.ма на амвон
(који је био висок 3-4 степенице и стајао насред Храма, како је данас сачуван у Калампаки
код Метеора у Грчкој, и у дворишту Свете Софије у Цариграду).
19
) Изгледа да негде није Суботом читано Св. Писмо и Јеванђеље, него само молит
ве и Псалми.
) О распореду читања и певаља Псалама постоји у Предању Цркве доста пракси
20
и упутстава. Овде се мисли на уметање између Псалама извесних читаља Црквених

текстова, стихова, и др. О томе говори Св. Василије у Писму 207,2-4 Неокесаријским
клирицима. (Данашња подела Псалтира на Катизме и Славе веров. отуда води порекло).
292
-:·КАНОНИ ЛАОДИКИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА-:·
Канон 18.
Да треба да једна иста Служба (ЛнтоvgуСаv=слоvжЕнню) молитава
свагда буде, и на Деветом часу и на Вечерњи. (Лаод.15,59; Карт.lоз)
Канон 19.
Да треба (на Св. Литургији), после проповеди епископа, најпре
посебно чинити молитве за оглашене, па кад оглашени изиђу,
да бива молитва за кајуће се; и кад и ови, по полагању (на њих)
руке, изађу, тада нека бивају за верне три молитве: једну, прву,
чинити тајно, а другу и трећу вршити на глас. Потом тако да
вати мир (=йољубац мира), па пошто презвитери даду мир (=йољубац)
епископу, тада ће лаици (епископу и узајамно) давати мир (=йољу
бац), и тако свршавати Свето Приношење(тl,vауСаv ПgooqюgavtлLтEЛET
o-Sш =C&h\'1'0/E nрннОШЕНН/Е СЪI.Њрьшнтн = вршити Св. Евхарисйlију); и само ј е све
штеним лицима допуштено да улазе у Жртвеник (=Олшар) и
причешћују се (тамо). 21 ) (Трул.69; Лаод.44)
Канон20.
Не треба ђакон да седи пред презвитером, него ће сести по
што му презвитер заповеди. Тако исто ће и ђакони имати част
од прислужника (=ийођакона) и свих (осталих) клирика.
(Ап.15,39; IBac.15,18; Трул.7,16; Ант.5)
Канон 21.
Да прислужници (=ийођакони) не треба да стоје у ђаконикону,
нити да дотичу Свештене сасуде. (Трул.4,6,15; лаод.2О,22,24,25,4З)
Каиои22.
Не треба прислужник (=ийођакон) да носи орар, нити да напу-
шта (своје) место код врата. 22) (Трул.4,6,15; лаод.2О,21,24,25,4З)
Канон23.
Да чтеци или појци (=чишачи или йевачи) не треба да носе орар
И ТакО ЧИТају ИЛИ Певају. (Ап.26,59; IBac.16; IVBac.4; Трул.4,33,75;
VIIBac.14; Лаод.22,59; Карт.103)
21
) Овде је укратко дат uopegaк Свете Литургије оглашених и верних у том
крају. Између молитава верних био је свакако донос Дарова: хлеба и вина с водом;
затим је следио пољубац .мира=измирења (што данас бива само међу свештенством, а
код Руса на Пасху сви се љубе са свима), и онда Анафора=Приношење и Узношење Св.
Дарова, Епиклеза=призив Св. Духа, и Благосиљање Св. Дарова, и на крају ломљење
Агнеца и Причешћивање (посебно Хлебом-Телом, посебно из Путира Крвљу Христовом):
свештенства у Олтару, а лаика испред Олтара. (В. напред найомену 2).
22
Овај 22. канон је сличан потоњем 43. канону. И данас ипођакони не носе орар (в.
)
и следећи 23. канон), али им дају једну траку сличну томе, с тим што је не стављају
како ђакони носе орар, него другачије.
293
Канон24.
Да не треба свештена лица, од презвитера до ђакона, и даље
из Црквеног чина до прислужника (=ийођан:она), или чтечева, или
певача, или заклињача, или вратара, или оних из реда подвиж
ника, да улазе у КрЧМу. 23 ) (Ап.54; Трул.9; Карт.40)
Канон25.
Да не треба прислужник (=иаођан:он) да раздаје Артос (=Свети
Хлеб), нити да благосиља Путир. 24 ) (Трул.4,6,7,15; лаод.2О,21,22,24,43)
Канон26.
Да они који нису од епископа произведени, не треба да вр-
ше заклињања ни у Црквама, ни у кућама. 25 ) (П вас.7; Ант.IО)
Канон27.
Да не треба свештена лица, или клирици, или лаици, позва
ни на агаае (=Шрйезе љубави), да односе (себи) делове, јер се тиме
наноси увреда Црквеном поретку. 26 ) (Трул.74; гангр.11; лаод.28; Карт.42)
Канон28.
Да не треба у Господљим Домовима, или у Црквама, држати
такозване агаае (=Шрйезе љубави), ни у Дому Божијем јести, и по
стеље ПрОСТИраТИ. 27 ) (Трул.74,76,97; Гангр.ll; Лаод.27; Карт.41,42)
Канон29.
Да хришћани не треба да јудејствују (=слеgе јуgејсн:е обичаје) и
Суботом да почивају, него да и у тај дан раде; Недељу пак да
особито поштују и, ако могу, уздржати се од посла као хришћа
ни. Ако ли се нађу (неки хришћани) јудаисти (=који gрже јуgејсн:е оби
чаје), да буду анатема (=оgлучени) ОД Христа. 28 ) (Ап.7,64,66,70,71;
Трул.11,55,66; Ант.l; Лаод.16,37,38; Карт.51,73,106)
23
) О овоме в. Ааосйlолски 54. и Трулски 9. канон (и нааомене тамо). Крчме су тада би
ла свакаква свратишта (мада и данас многе кафане нису боље, него и горе, а понегде ни
неки хотели, само што се држе извесне спољашње форме).
24
) Канон 25. појачава оно што је већ рекао претходни 21: да се нижи клирици и
не дотичу Св. Сасуда, а поготову да они не деле Свето Причешће.
25
) 3аклињачи су читали молитве-егзорцисме оглашенима пред Крштење, и то је
могло бити само по благослову епископа.
26
) У време овог канона још су постојале агаае=трпезе љубави (в. каноне наведене
испод и нааомене код њих).
27
) Види канон 74. Трулски и нааомену тамо. Претходни 27. канон начелно дозвољава
агаае, а овај 28. канон не дозвољава да се оне држе у Храму.
zs) Овај канон је сличан потоњем 37. и 38. канону. (О томе в. испод наведене каноне и та
мошње нааомене).
294
Канон 30.
Да не треба свештена лица, или клирици, или подвижници,
нити сваки хришћанин или лаик, да се у (истом) купатилу купа
ју са женама, јер је то прва оптужба од (стране) незнабожаца. 28 а)
(Трулски 77)
Канон 31. 29 )
Не треба ни са једним јеретиком брак склапати, или (за је
ретике) давати синове или кћери, него их пре треба узимати,
ако обећају да ће постати хришћани.
(Ап.26,45,65; IVBac.14; Трул.6,72; Лаод.lО; :Карт.21)
Канон 32.
Да не треба примати благослове од јеретика, јер су већма
безсловесности (аЈ..оуСаv=бесмислице), него ли благослови. 30 )
(Ап.10,11,45,46,64; IBac.19; IIBac.7; IIIBac.2,4; Трул.11,95;
Лаод.6-10,14,31,33,34,37; Вас.Вел.1,47; Тим.Алек.9)
Канон 33.
Да се не треба молити (заједно) са јеретицима или расколни-
цима.зоа) (Ап.10,11,45,46,64; IBac.l9; IIBac.7; IIIBac.2,4; Трул.11,95;
Лаод.6,7,8,10,14,31,32,34,37; Вас.Вел.1,47; Тим.Алек.9)
Канон 34.
Да ниједан хришћанин не треба да оставља М ученике Хри
стове, и одлази псевдомученицима (1JJEuoo~aQ1:'UQf~ = Nьжннмъ мо'(ЧЕнн
комъ), то јест јеретичким, или онима који су уз споменуте јерети
ке били. Јер су ови туђи Богу (аЛЛ6сgюt=ойlуђени og Бога). Нека су,
зато, анатема (=оgлучени), који одлазе к њима. (Ап.IО,11,45,46,64,7О;
IIIBac.2,4; Лаод.6,9,32,33,37; :Карт.83; Тим.Алек.9)
Канон 35.
Да не треба ниједан хришћанин да напушта Цркву Божију
и одлази (од ње) и Анђеле призива, и сабрања (њима) чини, јер
zsa) Канон је дословно поновљен у 77. Трулском.

) Овај
31. канон је сличан претходном 10. канону. Мешовите бракове са јеретицима
29
забраљују бројни други канони.

зо) Благослов је Божије дело; то је оно Божије Слово ("И Рече Бог, и постаде"=Реч
постаде gело"; ср. Јн.1,14: "Реч /Логос=Христос/ постаде тело"), којим нас је Бог у почетку
створио и благословио. Зато све у Цркви бива благо-словом и благо-словљење.м=
=благо-сиљањем. Јеретици су ван Цркве, и немају благослов Божије, јер су без Ло
госа Христа и ван Његовог дела и тела- Цркве, која је "Пуноћа Онога Који све
испуљава у свему" (Еф.1,23).
зоа) Види каноне наведене испод (и найо.мене тамо).
295
је то забраљено. Ако се, дакле, неки нађе да се одаје таквом

скривеном идолопоклонству, нека је анатема, јер је оставио
Господа нашег Исуса Христа, Сина Божијег, и пришао идолопо
клонству.*)
Канон 36.
Да не смеју свештена лица или клирици бити гатари, или
врачари, или погађачи број е вима, или астролози (aa,;goMyous; =зве
зgочашци), нити да праве такозване амајлије, које су окови душа
њихових. А који их (=амајлије) носе, заповедисмо да се изагнају
ИЗ Цркве. 31 ) (Трул. 61; Анк.24; Вас.Вел.7,65,72,81,83; Григ. Нис.З)
Канон 37.
Не треба примати празничне дарове, које шаљу Јудејци
или јеретици, нити заједно са њима празновати. 32 )
(Ап.64, 70, 71; Tpyл.ll; Анк.9; Лаод.6,9,29,33,34,38,38)
Канон 38.
Не треба азиме (=бесквасне хлебове) од Јудеја примати, нити
општити у њиховим нечашћима (=нейобожносillима).
(Ап.7,64,70,71; Tpyл.ll; Анк.9; Лаод.6,9,29,33,34,37,39)
Канон 39.
Не треба празновати заједно са незнабошцима, нити општи-
ти у њиховој безбожности. 33 ) (Ап.71; Трул.71,94)
Канон 40.
Да не треба епископи, позвани на Сабор, да (исти) пренебре
гавају, него да отиду (на Сабор), да поуче (друге) или се сами поу
че- на изграђиваље (ха,;оg~оюtv=нсnрАвмннiЕ) Цркве и осталих. 34 ) А
који пренебрегне (Сабор), такав сам себе осуђује, осим ако због
НеЧеГ ванреДНОГ ИЗОСТаНе (=буgе сйречен). IBac.5; IVBac.19; Трул.8;
(Ап.37;
VIIBac.6; Ант.20; Карт.18,76,95)
*)О овоме в. речи Теодорита Кирског (напред у увоgу за овај Сабор).

31
) Овај канон је скоро дословно поновљен у 61. канону Трулском (в. тамо наuомену).
32
) Овај и следећи канон слични су претходном 29. канону. В. следећу найомену.
33
) В. о томе наведене речи Свјатјејшег Патријарха Павла (код 70. Auocill. канона).
34
) Израз ха,;6g~оюtv=нсnрАв.мннiЕ превели смо са изiрађивање, јер је то значеље и
словенске речи исйрављење (в. Becegy Св. Саве Српског о Правој вери у Прилогу на крају).
Израз је значајан, јер показује да су Сабори Цркве битни за изiрађивање Цркве као
Дома Божијег и Тела Христовог, и свих у њој чланова/удова Христових.
296
Канон 41.
Да свештено лице, или клирик, не треба (као такво) да путује
без епископовог налога. 35 ) (Ап.12,13,32,33; IVBac.11,13; Трул.17; Ант.6,7,8,11;
Лаод.42; Сард.7,8,9; Карт.23,106)
Канон 42.
Да свештена лица, или клирици, не треба да путују без
канонских писама. (Ап.12,13,32,33; IVBac.11,13; Трул.17; Ант.6,7,8,11;
Лаод.41; Сард.7,8,9; Карт.23,106)
Канон 43.
Да не требају прислужници (=ийођакони) ни накратко остав
љати врата (Цркве), и бавити се молитвом (са вернима). 36 )
(Трул.4,6,15; Лаод.20,21,22,24,25)
Канон 44.
Да жене не треба да улазе у Олтар (=Жртвеник). (Трул.69; лаод.19)
Канон 45.
Да не треба после друге седмице Четрдесетнице примати (у
припрему) За :Крштење (to СfЈWtLО!щ=ПросвеШљење). 37 ) (IВас.14; Трул.78; Лаод.46)
Канон 46.
Да требају новокрштавани да уче (напамет) Веровање (=Сим
вол вере), и петог дана (=чешвршком) (сваке) седмице пред еписко
п ом или презвитерима да казују напамет (шта су научили).
(I Вас.2,14; Трул.78,96; Лаод.19,45)
Канон 47.
Да треба они који су у болести примили :Крштење, и после
су оздравили, да изучавају Веровање (=Символ вере), и упознају
да су се удостојили Божанственог дара. (I вас.2,14; Трул.78,96;
Неок.12; Лаод.19,45,46; Карт.45)
35
) Овај и следећи канони су слични.
36
) Канон је сличан претходном 22. канону.
37
) Крштење се обављало у Велику Суботу. Канон ово налаже вероватно због ка
шњења у катихизацији, тј. остаје недовољно времена за обучавање новоприманих
у Хришћанство=Цркву. Из овога се види колико је древна Црква посвећивала па
жње темељном учењу/упознавању Хришћанске вере и припреми за Крштење, тако
да се неофит може и сам уверити, а и свештенство и чланови Цркве, да ли је спре
ман да иде за Христом, и савесно сапутствује са свима члановима Цркве ка Царству
Небеском. О овоме току катихизирања говори и следећи 46. канон. Колики је значај
Вјерују=Символа вере, сећам се из најранијег детињства: отац је нас децу (а било
нас је шесторо живих) "терао" да научимо напамет Вјерују, и отада га, с помоћју Бо
жијом, изговарам свакодневно као редовну молитву.
297
·=-КАНОНИ ЛАОДИКИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 48.
Да треба оне који се просвећују (Крштељем), после Крштења
помазати Небеским Помазањем (=Светим Миром) да буду удеони
ци (~-tЕtохощ=nрнчtЛстьнн"омъ) Царства Христова (Јевр.3,1.14).
(III Вас. 7; Трул.95)
Канон 49.
Да не треба у (Светој) Четрдесетници Хлеб (=Св. Евхарисшију)
приносити, осим само Суботом и Недељом. 38 )
(Ап.66,69; Трул.52; Лаод.50,51,52)
Канон 50.
Да не треба у четвртак последње недеље (Свете) Четрдесет
нице разрешивати пост, и тиме сву Четрдесетницу ниподашта
вати, него треба сву Четрдесетницу постити сухојеђењем. 39 )
(Ап.66,69; Трул29,89; Дион.Алек.l; Тим.Алек.8,10)
Канон 51.
Да не треба у (Свету) Четрдесетницу свршавати рођендане
М ученика, него треба спомене Светих М ученика вршити у Су
боте и Недеље. 40 ) (Ап.66,69; Трул.52; лаод.49,50,52)
Канон 52.
Да у Четрдесетницу не треба чинити венчања или прослав-
љати рођендане. 41 ) (Ап.66,69; Трул.52; Лаод.49,50,51)
38
Ј И до данас се уз Св. Четрдесетницу не служи Св. Литургија, а Пређеосвећене
Литургије није, изгледа, било у то време (4. век), мада та Литургија је свечано
причешћиваље, а не и Приношеље/Свршавање Хлеба и Вина=Св. Евхаристије.
39
Ј Није јасно да ли је то четврта:к Цветне Недеље, или Велики Четврта:к (што је
вероватније), у :који се у пракси Цркве разрешава пост због Тајне Вечере, а да то
није "ниподаштаваље" Свете Четрдесетнице.
40
Ј Дан страдаља Светих Мучени:ка у Цркви се сматрао, и сматра, даном љиховог
Небеског рођења у нови, Вечни живот, зато се и дан празноваља Сйо.м.ен.а љиховог
назива рођен.gан. (а не као што данас, по незнабожачком обичају и ново паганском снобизму:
многи празнују своје рођендане, или дечје, па "гасе рођенданске свеће", попут Американаца,
уместо макар да упале нове свеће за почетак нове године земаљског живота, који ће приближа
вати дете Царству Божијем. - Одлагање слављења Сйомена Св. М ученика и данас бива током
Св. Четрдесетнице поготову Прве седмице). В. о томе Сократ (ЦИ 5,22) и канон 52. Трулски.
41
Ј Благосиљаље брака- вен.чање није грех, него је благослов, али због весеља и
осталога, што ремети период предпасхалног Поста, зато се и данас избегава венча
ље уз Велики Пост, и то наш народ православни добро зна. Прослава рођендана
није грех, али ово што данас бива требало би овај канон пооштрити и проширити
и на остале важне Црквене год ове и празнике, јер садашљим слављељем рођендана
истискује се важност Бога и Божијих Светих, а сујети људској никад краја!
42
Ј Трулс:ки 24. к:ан.он. понавља и проширује овај к:ан.он., додајући, после ойо.м.ен.е, и
казну свргн.ућа.
298
Канон 53.
Да не треба хришћани, кад одлазе на свадбе, да свирају
(~aJ...f..C~Etv=ygapaillи у инcillpyмeнille) и играју, него скромно вечерају
или ручају, како приличи хришћанима. (Трул.24; лаод.54)
Канон 54.
Да не требају свештена лица, или неки (=било који) клирици
на свадбама или гозбама да гледају позоришне представе, него
пре но што дођу глумци да устану и удаље се. 42 ) (Трул.24; лаод.sз)
Канон 55.
Да не треба свештена лица, или клирици, а ни лаици, да
доприносима (Ех аvfi~оЛf)r;=йрикуйљањем йрилога) приређују гозбе. 43 )
(Карт.60)
Канон 56.
Да не треба презвитери, пре уласка епископа, да улазе у
Олтар и седе на седишту, него да са епископом улазе, осим ако
је епископ болестан, или је отсутан. (Ап.2,31,39,55; rv вас.8,2З; Трул.17)
Канон 57.
Да не треба у селима и малим местима постављати еписко
пе, него периодевте (=йyillyjyћe свешillенослужишеље). Они пак који
су (тамо) већ постављени, не могу ништа чинити без сагласности
епископа који је у граду; исто тако и презвитери не могу ништа
чинити без сагласности епископа. 44 ) (IBac.s; Анк.lз; неок.14;
Ант.8,10; Сард.6)
Канон 58.
Да не треба Принос (=Св. Евхарисшију) у кућама свршавати од
(стране) еПИСКОПа, ИЛИ ПреЗВИТера. 45 ) (Ап.Зl; IVBac.18; Трул.31,34,59; VIВac.7,10;
Гангр.6; Ант.5; Карт.lО; Прводр.12)
43
Ј 3онара примећује с разлогом: Свештеници и сваки хришћанин треба да скромно
провод е живот. Организоваље гозби, учешћем више лица прилозима, бива често
ради ића и пића, што се често не завршава добро, ни по здравље, ни по остало. (Да
напоменемо да би се овај канон могао применити и на претерано слављење Слава, кад се си
рома истроши, па после оскудева, или кад се потроши далеко више од основно потребног).
44
Ј О овоме говоре и канони наведени испод (в. и найо.мене). А Св. Игњатије Антио
хијски говори како без епископа ништа не треба чинити (в. Посл. С.мирњани.ма, 8).
45
Ј :Као што смо рекли и у увоgу за овај Сабор, очигледно да је овај Сабор држан
кад је већ Црква постала слободна, па су постојали Храмови. Иначе је прва Црква
служила и по домовима хришћана (ДАп.2,46; 5,42; Рм.16,5). Наравно, да и сада може
епископ да благослови да се и у неком дому, због неке потребе, отслужи Св. Литур
гија, али се то обично избегава, зато што после Св. Литургије може бити обесвећења
тога места, тј. његова даља употреба може бити недостојна Тајне Божанске која
299
·:·КАНОНИ ЛАОДИ.КИЈСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 59.
Да не треба у Цркви говорити посебне (tбtwпxou<;) песме, нити
неканонске књиге, него само канонске књиге Старога и Новога
Завета. 46 ) (Ап.60; Трул.63; Карт.IОЗ)
Канон 60. 47)

Ове књиге треба читати из Старога Завета:
1. Постање света,
2. Излазак из Египта, 3. Левитска, 4. Бројеви, 5. Поновљени
Закони, 6. Исус Навин, 7. Судије (и) Рут, 8. Јестира, 9. Царства
прва и друга, 10. Царства трећа и четврта, 11. Паралипомена
(=Дневника) прва и друга, 12. Јездра прва и друга, 13. Књига сто
педесет Псалама, 14. Приче Соломонове, 15. Еклисијаст (=Пройо
веgнин:), 16. Песма над песмама, 17. Јов, 18. Дванаест (мањих) Про
рока, 19. Исаија, 20. Јеремија и Варух, Плач и Посланица, 21.
Ј езекиљ, 22. Данило.
А књиге Новога Завета ове: Јеванђеља четири: по Матеју,
по Марку, по Луки, по Јовану; Дела Апостолска; седам Сабор
них Посланица: Јаковљева једна, Петрове две, Јованове три,
Јудина једна; четрнаест Павлових Посланица: Римљанима јед
на, Коринћанима две, Галатима једна, Ефесцима једна, Филип
љанима једна, Колошанима једна, Солуњанима две, Јеврејима
једна, Тимотеју две, Титу једна, и Филимону једна.
(Ап.85; Карт.24; Атан. Вел.2; Григ. Бог. и Амфилох. о књ. Св. Писма)
се ту служила. (Отуда се и Храм, приликом неког обесвећења, поново освећује најчешће

малим освећењем, да би се служила даље у њему Св. Литургија).
46
> Приватне песме, или нецрквене кљиге, не могу се у Цркви Божијој читати
или певати. Зато Оци Лаодикијског Сабора у следећем 60. канону (који је наставак
овог 59) набрајају које су Канонске, Црквене кљиге. Набрајаље канонских кљига в.
и у канону 85. Апостолском, 24. Еартагенском, 2. канону Св. Атанасија, Св. Григорија
Богослова и Св. Амфилохија Иконијског. -:Као што видимо, овде је пуније набраја
ље кљига Старог Завета него у 85. Айосшолском, али у Новом Завету и овде нема
Откривеља Јовановог. (В. найомену код 2. канона Св. Атанасија).
47
) В. претходну 46. найомену.
7. Помесни Сабор ЦАРИГРАДСКИ (З94.г.)
Овај Цариградс:ки Помесни Сабор, држан је у време цара Теодо

сија Великог (379-395), септембра 394.г. у Цариграду (у "крстионици Нај
светије Цркве"= Св. Софије, оне из 360-404.г.), под председништвом Патри
јарха Нектарија (381-397), уз учешће и Теофила Александријског и
Флавијана Антиохијског и још 34 епископа (20 имена наведена су у
актима Сабора), а у присуству "и свег свештенства" Цариградског (што
је новИна за 4. век, али је стара пракса, посведочена код Св. Игљатија Антиохиј
ског). Поменути Архијереји (Истока) окупили су се у Цариград ради
освећења нове Цркве Св. Апостола Петра и Павла, коју је подигао
царски епарх Руфин, у близини Халкидона "коg Xpacma". 1) Сабор се,
на седници од 29. септембра 394.г., бавио питањем двојице епископа:
Вагадија (или: Гаваgија) и Агапија, који су сматрали да свакоме од њих
припада епископија/митрополија Бостре у Арабији. Њих двојица су
се од раније спорили, и Вагадије је био рашчињен од свега 2 еписко
па: Паладија и Кирила (који су умрли пре Сабора 394.г.), и то у отсуству,
и потом је на његово место изабран Агапије. То питање је сада дошло
на овај Сабор у Цариград, који је одлучио да убудуће не може бити
суђење епископу без више епископа (а не само 2 или 3), и да се не може
судити отсутноме (осим ако се не одазове на 3 позива), сходно 74. канону
Апостолском. Сачуван је одломак аката овог Цариградског Сабора
на грчком (у Синтагми у 14. наслова, из 6. века, где је Сабор стављен после :Карта
генског) и краћи одломак на латинском (у спису ђакона Пелагија: In defansio-
ne trium Capitulorum, из 554/5.г.). Доносимо превод тог сачуваног текста
аlСШа/одлуке, који важи као канон овог Помесног Сабора (изд. Бенешевић
/грчки и словенски/, 456-9; 2:UV'taY!ta 3,625-627; Фaoii<;, 289-290; Бевериџ PG 138,449-453 /спој ено
са Картагенским канонима!/; у Пиgалиону је текст сасвим скраћен и подељен на 2
канона! :Код Милаша је преведен као кратак канон, а нешто шири текст, али краћи
од овога овде, Милаш је превео у Зборнику йравила, 156-7).
l) :Код тог "Храста" (данас предграђе Цариграда звано "'Вади Бостан") подигнут је та
да манастир Св. Апостола Петра и Павла, назван "Руфинијанов", где је префект
Руфин (који се тада и крстио, а кум му је био египатски монах Амоније, дошав у Цариград
ради потреба монаха пустињака) положио добијени из Рима део моштију Св. Петра и
Павла (Паладије, Лавсаик, 12). :Код тог "Храста" 403.г. суђен је Св. 3латоуст од Теофила
Александријског, који је са собом довео 30 епископа и придружило му се само
још 7 (док је уз 3латоуста остало више епископа), чиме Теофило није испоштовао од
луку овог Сабора из 394.г.: да окривљеног епископа суди обласни Сабор епископа,
јер Александрија не спада у црквене области око Цариграда.
301
КАНОН Цариградског Сабора (394.г.) 2 )
ПОТСЕТНИК Цариградског Сабора (394.г.) 3 )

,,За ийаШије ( =намеснишгва) најблаlочесШивијих и најбоlољубивијих царева
наших, Флавија Аркадија, Aвlycii1a Шрећи йyii1, и Хонорија, (Авzусйlа) друlи
йyii1; йре Шрећих календа Октобра (=29. септембра), у крсШионици (Ev тф
cpwttatf}Qtч>) НајсвеШије !Јркве у !Јариlраду (=Св. Софије), када су заседали Нај~
светији ейискойи: НекШарије !Јариlрадски, Теофuло Александријски. Флави~
јан Антиохијски. Еладије Кесарије Кайадокијске, Геласије Кесарије ПалесШин~
ске, Гриlорије Нисијски. Амфилохије Иконијски. Павле Ираклијски. Аравијан
Анкирски, Амон Адријануйољски, Фалерије Тарсијски, .Јlукије ]ерайољски,
Елйuдије .Јlаодикијски, Павле Ксеоски (~€wc; или: 'AЛE~avбg&v), Диоскор Херму~
йољски, ПроваШије Вероникијски. Теодор МойсуесШијски, Визос Селевкиј~
ски. Eйalaii1oc Маркијануйољски. ГеронШије Клавдиуйољски. и друlи из разних
ейискойија, и сво свешй1енсй1во (Јјариградско). [И кад уђоше Вагадије и Агапије] 4 )
"Нектарије, ейискойЦариzраgски,рече: Пошто је овај Свети Са
бор по Божјој благодати опет сабран (=сеgница29. сейillембра) у овом
светом месту, па, ако одобрава овај Сабор свете Браће и Саслу
житеља, пошто видим да већ стоје они који се међусобно споре
око епископије Бостре, браћа наша Вагадије (или: Гаваgије) и Ага
пије, нека они отпочну (расправу) о међусобним правима.- И
йошШо су се они нешто расйравuли око Ше ствари, и uзишло на видело сврl~
нуће реченоlа Ваlадија ( =Гавадија), учињено од само двојице ейискойа, који су
већ скончали у време овоlа Сабора,-
Аравијап, ейиской Апкирски, рече: Не због садашљег суђеља,
него бојећи се за сав даљи живот (наш), молим Свети Сабор да
ово искаже: да ли је могуће свргнуће (трећега) од (само) двојице
епископа, или није? [И да ли је то могуће ако је он /=оашужепи/ отсутан,
2
Ј Код Милаша стоји поднаслов: "Правило Цариграgског Сабора, йовоgом Агайија и
Вагаgија, који су сваки за себе gоказивали своје йраво па ейискойију ВосШре".
з) У Атинској :l:uvтay11a стоји: "Из gеловоgпог ПоШсетпика у Цариграgу о Агайију и Ва
гаgију, који сваки својата ейискойију ВосШре". Милаш је овде врло скратио текст ПоШ
сетпшса и тако га навео као капоп.
4
Ј Додатак у [... ] имају неки рукописи и Бенешевић и Joannou.
302
·:·КАНОНИ ЦАРИГРАДСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
или не?] 5 ) Ништа унапред не судим о садашњој ствари, само се

бојим да неки, добивши власт, и узевши повод од ове расправе,
не усуде се (да убудуће чине) нешто такво. Зато вас молим да од
говорите.
Heн:iiiapuje, ейисн:оа Цариграgсн:и, рече: Похвално је предложио

најпобожнији епископ Аравијан, пошто се не може једнако
извести ово суђење, а да, не осуђујући прошлост (тј. већ gогођено),
обезбедимо будуће. 6 )
Аравијан, ейисн:ой Анкирсн:и, рече: То прошло (=gогађај свргнућа
og само gвојице ейискойа) осуђује Сабор Блажених Отаца у Никеји,
који заповеда да не буде мање од тројице (епископа) који хирото
нишу, нити (да то бива) у отсуству митрополита (Никејски 4. канон).
Бојећи се, дакле, за будуће, ја сам поставио ово питање. Молим
вас, зато, да јасно пресудите, и не условљено, нити двосмисле
но: да није могуhе од двојице људи ( =euucкoua) ни хиротонисати,
нити свргнути епископа, сходно Никејском Сабору. 7) - И йосле
gругих (ствари):
Теофило, ейисн:ой Ален:санgријсн:и, рече: Односно преминулих
(двојице) није могуће изрећи пресуду незадовољства, јер ће (тако)
они бити осуђени у отсуству. Ако ли пак расмотримо о онима
који ће убудуће подлезати свргнућу, чини ми се да је потребно
да буду не само тројица, него, ако је могуhе, и сви обласни
епископи, да би се одлуком многих показала сигурнија осуда
(дотичног), достојног свргнуnа, у присуству и (самог тог) суђен ог. 8)
Heн:iiiapuje, ейисн:ой Цариграgсн:и, рече: Пошто су законити пред
лози и одлуке предложене, доследно је да, не (само) због кривица
неких лица, овакве ствари одредимо. Зато, као што је најсветији
епископ Аравијан предложио, желећи да обезбеди будуће дога
ђаје, доследно је и човекољубиво глас (11Јf!qю~=соvдъ) најсветијег
епископа Теофила одредио:
БЈ У неким ркпс. ово у [... ] гласи: "и да ли је могуће ако је отсутан митрополит,
или није?" (Luvtayџ.a, 3,625; PG 138,452; ФнМ~, 289), што се сматра каснијим додатком, ко
ји немају неки старији рукописи (Митроп. Павле Шведски, стр. 420-1, н.7). Бенешевић,
међутим, има без "митрополит", како смо и навели, и то по старим рукописима.
вЈ Сабор није хтео да пресуђује о поступку двојице епископа (Паладија и Кирила,
сходно латинском одломку аката), који су већ били умрли, па је тај случај избегавања
суђења после смрти, касније користио ђакон Пелагије (потоњи папа) против Јусти
нијанова "Три йоiлавља" (у којима је суђено умрлом Теодору Мопсуестијском).
7
Ј Подвучени текст у Пиgалиону се броји као 1. канон, а Милаш њиме започиње
(скраћено) Правило.
вЈ За подвучени текст в. следећу найомену.
303
·:·КАНОНИ ЦАРИГРАД СКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
(Канон) Да убудуће не треба ни од тројице, а ни од двојице

да се, по испитиваљу предмета, окривљени свргава, него одлу
ком Већег Сабора и епископа те области, :као што су и Апостол

с:ки :канони одредили (Айосшолски канон 74). 9 )
Флавијан, ейисн:ой Анйlиохијсн:и, рече: Ово што су изложили
епископи око најсветијег и најпреподобнијег епископа Некта
рија, и око најсветијег и најпреподобнијег епископа Теофила,
јасно је, и то прихватамо сви Црквени људи (JtaVtE~ oi EXXA1']0IOOtLXOL=
=sь.си цркъsь.ници). 10 ) (Ап.1,74; IBac.4; :Карт.12).
9
Ј Овако (како је подвучен текст) даје синойсис Стефана Ефеског (док су Пиgалион и
Милаш, на своју руку, уклопили, уз ово, и завршни део реченице Теофила Александријског ).
Завршна одлука Сабора (коју смо назвали Каноп) има у виду Апостолски канон 74, по
којем суђени епископ треба да је присутан, а ако не дође, позвати га йlри пута, па
ако и тада не дође, пресуда бива донета и без њега. Зонара и Валсамон упућују на
канон 12. Картагенски (донет касније) који одређује да епископа суде (у 1. инстанци)
12 епископа, а Вал сам он за такве судове већ употребљава назив "кривични суgови
йройlив ейискойа" (ta xata twv tлюхолwv tyxЛ.rнщttxa lnxaatJ1Qщ)! - Светосавско 8аконойравило
има само почетак Пойlсейlника и овај синойсис, са тумачењем Аристиновим (али, на
крају, уместо 12. ":Картагенског", стоји "Сардичког"!).
10
Ј Израз "сви еклисиасйlици" церкоsннцн - ecclesiastici - сви црквени љуgи, какав се
израз често сусреће код Св. Иринеја Лионског (у латинском преводу Contra haereses);
врло је индикативан: њиме Св. Иринеј означава чла:нове Цркве, за разлику од је
ретика (нарочито Гностиюl), који нису црквени, јер немају Цркву, него само неку
"школу". Једном речју, тај израз показује идентитет Хришћана: немаХришћанина
ако није Црквен (могли бисмо рећи Цр1евења1С, да није код нас Срба то постао термин за
е1елезијарха, онога што прислужује у Цркви-Храму, одржавајући ред и чистоту, и додајући
кадионицу и друго што је потребно свештенику током Службе, а што је, по Св. Канонима,
служба uаођа1Сона). У Старом Завету је тако назван Соломон: 'ЕххЛ:rЈошо-rЧ~, (од 'ЕххЛ.rЈаСа=
=Цр1Сва), јеврејски Кохелейl: (од Кахал=Сабрање=Црква), тј. онај који окуаља Цркву-За
једницу верних на сабрање и говори/проповеда им и учи их. Отуда у словенском и
српском назив кљиге је: Проаовеgник (:Књига Проповедника). Христос је код Св. Отаца
назван Еклисиасйlис и Еклисиархис = Сабирайlељ Цркве и Црквоначалник. То, дакле,
значи бити еклисиасйlикос=Црквени човек= припадати Христу као Првини, и Глави,
и Пастиру, и Архијереју и Учитељу и Сабиратељу Цркве. Без тога тЗв. "хришћанин"
је без Цркве, ван Заједнице са Христом и Његовом браћом (Рм.8,29-30; Јевр.2,11-14).
8. Помесни Сабор КАРТ АГЕНСКИ (419.г.)
Картагенски Сабор 419.г. описује Cillapu Синоgик (из 9. века- Synodi-
con Vetus, 80) овако: "У тим временима састао се у Картагени Сабор
Помесни, Божанс:ки и Свештени, имајући сабрања 217 Отаца, чинећи
дела (л:gаsн~) против идола, Донатиста, и сва:ке друге јереси, и недопу
стивих греша:ка у тамошљим местима. Њега је предводио Аврелије,
епис:коп Картагенс:ки. И изложивши Свештене и Божанствене :Кано
не, трајао је до времена Теодосија Млађег (408-450)".
О Картагенском Сабору 419.г. пишу Зонара и Валсамон: "Сабор
у :Картагени био је за царевања у Старом Риму Хонорија (395-423), а у
Цариграду Теодосија Млађег (408-450), :када се састаше у :Картагени
217 Божанствених Отаца, из Афри:ке и њој потчињених земаља ... А
били су са Оцима, :који су сачињавали овај Сабор, и представници
( 'tOЛ:O'tr]Qr]LaL = legati, местобљуститељи, застуаници) послани ОД папе Римс:ког'
јер престо Римс:ки су назвали Апостолс:ком :катедром, јер је на њој
заблистао врховни Апостол Петар, :који је поставио на њој за првог
архијереја Лина. А вођа Сабора је био Аврелије, епис:копа :Картаген
с:ке Цр:кве, :којега су звали и папом, и Валентин из прве :катедре Ну
мидијс:ке земље, и други епископи из две Нумидије, и из Виза:кине,
и из Мавританије Ситифенс:ке, и (Мавританије) Цезарејске, и из Трипо
лиса Про:конзуларног, а то су делови Афри:ке. А представници ('tOл:o
'trJQrJиC = lеgаti=местобљуститељи) Цр:кве Римс:ке били су: Фавстин, епис:коп
Пи:кене, Цр:кве Потенстинс:ке, у земљи Италији, и Филип и Асел
презвитери. А били су присутни и други представници (,;oл:o'trJQrJ'taC =ме
стобљуститељи) већ названих областИ Афри:ке, попуњујући место оних
:који нису могли доћи на Сабор. Отуда је и назвање 1:f]~ 'tOJtO'tfiQflo(a~ =
=месйlобљусйlийlељсйlва узето, то јест значи: gpжaillu, чувайlи, или йойу
њавайlи место оних :који их шаљу". 1 )
lJ Ове податке, узете углавном из аката 1. седнице овог Сабора, понавља скоро
дословно и м. Властар у својој Синтагми. Израз 'tOЛ:O'tr]QrJ'ttl~ ( =legatus=м'ЙC'l'Ь.tf'ЫH xpdttl1-
'l'EЛЬ., тако старославенски, а новије: мecilloбљycilluilleљ), тј. овлашћени изасланик, aaciliyil-
нuк (Милаш), заменик, йреgставник, чест је у актима и канонима Картагенског Сабо
ра. Ми га најчешће остављамо као местобљуститељ, јер је у нашем црквеном речни
ку тај израз познат (мада данас у нешто ужем значељу). -Очигледно је, како се види
даље, нрп. канонlВ, да је местобљуститељство, тј. йреgставништво кроз местобљу
ститеље/заступнике- ga би била йуноћа власти (канон 18)- постало у Картагенској
Цркви обичај, који се усталио у 4. веку (и који се у најновије време у Православним
Црквама на Свеправославним скуповима/Предсаборима/Саборима све чешће практикује).
305
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Картагеиски Општи Сабор 419.r., држан од 25-30. маја, под пред

седништвом Аврелија,·епископа-примаса :Картагенског, 2 ) уствари је
"кодификовао" каноне многобројних претходних Сабора :Картаген
ских и других, општих и локалних, у Афричкој Цркви. з) Овај Сабор
је, међутим, имао и неколико конкретних проблема, којима се бавио,
те ћемо их овде укратко изложити.
Први проблем, због којег је одржан :Картагенски Сабор 419.г. био
је случај йрезвитера Айиарија, из епископије Sicca Veneria, у :Конзулар
ној АфрИци, кога је његов епископ Урбан, због тешких преступа, био
ИЗОПШТИО (в. 1. illeкcill иза Канона: Писмо Сабора 419.г. папи Бонифацију). Он је
тада айелацијо.м прибегао папи 3осиму (417 t14.12.418.г.), што је праксом
АфриЧке Цркве било забраљено као прибегавање призиву "преко
мора" (в. каноне 28. и 125). Папа 3осима је прихватио айелацију и Апиа
рија примио у општење, а у :Картагену посла 3 легата: епископа По
тентинског Фавстина, и презвитере Филипа и Аселија, да би тако и
тамо васпоставио Апиарија, а Риму обезбедио право айелације све
штеника и епископа из Африке. Они су дошли са усменим и писме
ним упутством (commonitorium- йoillceillник- в. aкilla 1. сеgнице, и у 1. тексту на
крају: Писму аааи Бонифацију). Апиарије је још пре самог Сабора 419.г.
био у :Картагени васпостављен у општење, али под условом да иде
Али, треба ипак нагласити, да та пракса не би требала да истискује, или још ма
ље замени, древно Саборпо Предаље и Канонску праксу Цркве: да сви епископи
долазе на Саборе, или, кад који то не могу, да онда пошаљу своје заменике.
2
) О Аврелију Картагенском има мало историјских података. Св. Августин га је,
по повратку у Африку, 388.г., срео као ђакона и отада су постали пријатељи. Авгу
стин описује Аврелијево противљеље паганским обичајима које су хришћани др
жали на гробовима Мученика, као и агааама држаним у Храмовима, а и многа
друга пастирска дела љегова. За епископа је избран 391-2.г. у Картагени, престоници
Латинске Африке. Држао је више Сабора (од 393. до 418 /три Сабора/ и Општи Сабор 419
/25-30. маја, када је "кодификована" познатих нам 133 н:апопа претходних Картагенских Са
бора/, и 424. и 427), јер је Саборни систем у Картагенској Цркви био поштован и прак
тикован све време, док ту Цркву није разорила најезда Вандала и Арапа муслимана.
Аврелије је развио значајан архипастирски рад у обнови живота Цркве, а због
отсуства епископа на Саборима дозволио је и свештеницима да тумаче Реч Божију,
и у Храмовима увео народу певаље Псалама. Водио је преговоре са расколом Дона
тиста и борио се против јереси Пелагијанаца, и због оба та проблема држани су,
рекосмо, бројни Сабори под љеговим председништвом. О љему с похвалама говори
Блажени Августин, учесник и сарадник на Картагенским Саборима Аврелијевог
времена, а једно Писмо (149) упутио је Аврелију с поштоваљем и Св. Јован Златоуст.
~мро је у Картагени 430.г. (Јеронимов Mapillupoлoгuon наводи његов сао.меп 20. јула).
з) Картагенских Сабора је било врло много, јер су Саборни дух и пракса у тој Цр
кви усрдно одржавани. Сабори су држани и неколико пута годишље. сам Св. Кипри
јан (249-258) је држао 7 Сабора, а било их је и пре љега, и после љега још више. Под
примасом Аврелијем (391/2-430.г.) одржано је низ провинцијалних, локалних, и
општих (=целе Афричн:е аровипције) Сабора, нарочито око случаја презвитера Апиарија,
између 418-424.г., од којих и потиче највећи број од 133 канона Картагенских, ов
де преведених. (В. опширније Н. Милаш, Codex Canonum Ecclesiae Mricanae, и DECA 1,420-
-427). - Доносимо, иза овог увода, краћу Хронологију тих Сабора.
306
-:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
из своје у неку другу, коју хоће, епископију. Папа 3осима је умро 14.
децембра 418.г., а нови папа Бонифације (од 28.12.418-42З.г.) послао је
(29. априла 419) пуномоћје истим легатима да наставе захтеве Рима о
айелацији, подносећи као аргумент за право йризива на Рим каноне 5.
и 14. Сардичког Са~ора, који су у РимУ сматрани као "канони Никеј
ског (I Васељенског) Сабора". Рад сазван ог и одржаног Опште г Сабора
217 Отаца у Картагени, 25-30. маја 419.г. ("у дворани Цркве Фавстове"),
видан је у акillима и канонима ове канонске збирке Картагенског Са
бора, и у текстовима на крају љих, о којима ћемо овде рећи само то
лико: да је Сабор, не прихватајући да су поменути Сарgички канони
стварнодед.QНикејс:КогСабора325.г.,одлучиода~атражиоригинал
на акта !f~~ејског Сабора из Цариграда, Александрије и Антиохије,
и да се о томе саборно одговори папи, што је и учиљено Посланицом
Бонифац:И:ју од 31. маја 419.г., и, када су дошли одговори са Истока
(Цариградског ПатријархаАтика, Александријског Кирила, и "нај верниј и преписи"
одлука Никејског Сабора), доставом тих докумената (26.11.419.г.) истом
папи Бонифацију (в. зайис испред 2. текста после Канона, на крају), и такође,
коначно, Саборском Посланицом папи Келестину са Сабора 424.г. (в.
последљи, 5. текст, на крају Канона), која је уследила пошто је несрећни
Апиарије понова забрљао и опет био изопштен, па се опет обратио
папи Келестину (422-432.г.), а овај га опет примио у општеље и послао
у Картагену истог легата Фавстина, па је тим поводом сазван и одржан
под Аврелијем Сабор, који они називају Conciliurn universale (=Свеойшти=
=Васељенски Сабор), који је папи достојно одговорио, а у одговору ~арта
генски Оци категорички одбијају све папске захтеве и горде претен
зије, и препоручуЈу му да се виШе не меша у питаља Цркве Северне
Африке. Овај текст Картагенског Сабора представља израз дубоке
еклисиолоШке cвecillи древне Цркве, коју је Картагенска Црква имала
и изражавала, до пропасти под најездом Вандала и Арапа. 4 )
Други проблем, којим се бави збирка Картагенских канона, јесте
раскол Донаillисша. Тај раскол у Латинској Африци настао је после
великог гољеља Диоклецијановог 303-305.г., кад су бројни клирици,
па и неки епископи, у Афричкој (латинској) Цркви "пали" тиме што
су римским властима предавали кљиге Светог Писма, па су такве
други ревноснији и отпорнији на гољеље епископи и хришћани
сматрали издајницима (treditores), и са љима прекинули општеље, а
осуђивали су и оне који од таквих примају Свете Тајне. Кад је умро
помирљиви епископ Картагенски Менсурије, око 311.г., на љегово
4
> Велики руски историчар Цркве В. В. Волотов је говорио да би, можда, судбина
Римске и читаве Западне Цркве била другачија да је остала Картагенска Црква,
са својом древнохришћанском Еклисиологијом и Црквеном организацијом, која
је поштовала Римску Цркву као "прву", али је није сматрала ниучему изнад дру
гих Цркава, и која се, паралелно са Римском, често обраћала и древним Апостол
ским Црквама Хришћанског Истока. Ту Еклисиологију је већ јасно изразио Св.
Кипријан Картагенски (в. о њему на крају Канона Светих Отаца).
307
место је изабран архиђакон Цецилијан, кога су "ревнитељи" убрзо

напали као "издајника", те је одмах дошло до опозиције, нарочито
од стране епископа из области Нумидије. Примас Нумидије Секунд
из Тигисита, сазове Сабор од 70 епископа и свргне Цецилијана, а
изабере за епископа-примаса у Картагени Мајорина. Спор је тада,
на тражење "зилота", доспео до цара Константина, који, међутим,
подржи Цецилијана. Кад је ускоро умро Мајорин, наследио га је
као вођа раскола Донат, из Casae Nigriae (рођ. 270. у Нимидији, веров. био
већ епископ у време гоњења 303-б.г.; иначе непопустљив према римским властима
и према палима у време гоњења, тако да их је поново крштавао).
Сабор сазван од цара Константина у Риму (2-5.октобра 313.г.), под
·милтијадом Римским, подржи Цецилијана, а и други Сабор у Арлу
(1. августа 314.г.) такође, осуђујући насиља Донатиста. Константин изда
строги закон против Донатиста (после 10.10.316), али затим им попусти.
3а Доната, по коме је раскол добио име, каже Јероним (De viris, 93):
"Од њега за владе Константина и Констанција настали су Донатисти
у Африци; тврдећи (Донат) да су наши (=Православни) за време гоњења
предали незнабошцима (Света) Писма, он је преварио својом уверљи
вошћу скоро целу Африку и највише Нумидију". Нова гоњења на
Донатисте, под царским комесарима Павлом и Макаријем, 34 7-361.г.,
кад је и Донат (који је 336.г. окупио Сабор од 270 својих епископа у Картагени)
био прогнан (умро је у прогонству у Галији 355.г.), нису много успела, пого
тову што је Донатисте подржао Јулијан Отпадник (361-3.г.). Наслед
ник Донатов био је Перменијен до 391/2.г., а кад је он умро, настао је
и код њих раскол: његов наследник био је Примијан, а опозиција је
изабрала Максимијана, који је око себе имао 100 епископа, са којима
осуди Примијана на Сабору у Цебарсусу (24.6.393.г.). Примијанов про
тивсабор у Багаји (24. априла 394.г.), са 310 епикопа, осуди овај Макси
мијанов раскол, и у току следеће 3 године они код власти поведу и
добију бројне процесе против Максимијаниста.
Донатисти, као уосталом и Православни у Латинској Африци,
имали су за идеал Св. Кипријана, велики лик Картагенског еписко
па-примаса (крштен 246, постао епископ 249, мученички пострадао 258.г.), s) кога
је Донат нарочито подражавао у поновном крштавању свих јеретика,
шизматика, па и палих у време гоњења. Донат је био бескомпроми
сан у потпуном одвајаљу Цркве од државе, и у "очишћењу греха
Цркве Картагенске", како је за себе говорио, сматрајући своју групу
-секту за "изабрани остатак" Хришћанства, а своју Афричку Цркву
као "Господљи табор"! Све остале Цркве је сматрао "отпалим". Уоп
ште су Донатисти били конзервативни, не сагледавајући динамични
раст Цркве у историји. (Сличан менталитет у наше дане имају тзв. "зилоти"
Старокалендарци). Међутим, недоследност Донатиста показала се више
пута: оптужујући Православне за ослањање на државне власти, сами
5
) О њему и љеговом Сабору и Канону види на крају, иза Канона Светих Отаца.
308
су у више наврата користили помоћ тих истих власти против својих

"расколника" (Цецилијан, Максимијан). Нису признавали благодат Св.
Тајни и свештеничка рукоположења Православних, али, кад су при
мали своје "расколнке" назад, нису их поново крштавали, нити изно
ва рукополагали. Осуђивали су Православне за коришћење "државне
руке" при њиховом гоњењу, а сами су организовали праве терористи
чке групе Circonsellions (=банде лутајућих калуђера и зилота), које су пре
бијале, и чак убијале Православне, и нарочито своје пребеглице Пра
вославнима. Отимали су или пљачкали храмове и домове Католи
чанске=Саборне Цркве, и вршили друге бруталности, због чега је
најчешће и тражена од стране Картаг. Сабора интервенција власти
против њих. Иначе, осим "зилотизма" и пуританског "чистунства",
Донатисти се у основном нису разликовали од Православне Цркве,
зато је она и прихватала њихове Св. Тајне, и њихово свештенство
није поново рукополагала, и такође их често позивала на дијалог (у
лето 403.г. и нарочито на велики колоквијум 1-8. јуна 411.г., кад је њих било 285
епископа, наспрам 286 Православних!). О томе говори низ Сабора и канона
Картагенске Цркве, као што се види у овој збирци која је сачувана.
Трећи проблем, којим се баве канони Картагенских Сабора у
овој збирци, јесте Пелагијева јерес. Заступали су је Пелагије, вођа ове
јереси (рођен у Британији око 354г., крштен у Риму, где је затим уживао углед)
и ученик му Целестије (такође Британац, правник у Риму), који су најпре
подржани, па онда осуђени од папе 3осима (30.4.418г.) и, такође, папе
Инокентија у Риму (27.1.417г.), одакле су протерани, те дођу у Картагену,
где су више пута осуђивани, а затим отиду у Палестину. Ова јерес (уз
помињање само Целестија; Пелагије је умро 427), осуђена је на Трећем Васе
љенском Сабору 431.г. у Ефесу (в. тамо каноне 1. и4). Пре тога су Пелаги
јанци осуђени на Саборима у Картагени (мај 416.г.) и у Милеви, о
чему говоре канони 109-116. наше канонске збирке. Учење Пелагијана
ца састојало се у порицању првородног греха Адамовог, и уопште у
потцењивању греха, који, по њима, није битно повредио Адамову и
нашу људску природу, уз пренаглашавање људске слободне воље,
која сама може учинити да човек не греши, и да се сам спасе, уз са
мо додатну помоћ благодати Божје. Свети Августин, који је највише
полемисао са овом јереси (и отишао у другу крајност: йреgестинација), назвао
је Пелагијанизам "новом јересју" а њене присталице "непријатељи
ма благодати Божије" (како се види и у канонима 109-116).
Све ове догађаје изнели смо, ради прегледности, у краткој хропо
лоiији (на крају овог нашег увода у :Картагенске каноне).
Канони Картаrенс:коr Сабора, који су уствари збирка канона број
них претходних Сабора Афричке Цркве, које је Сабор 419. године
поново йpoчuillao и "коgификовао", и уз њих додао и извесне своје кано
не, подељени су, у најстаријем грчком Патмоском рукопису (око 8ОО.г.)
и Ailluнcкoj LUVtayJ.!a, у 6 nga~н~ (=акmа/деловодници седница), што би могло
одговарати броју 6 седница Сабора 419.г. (25-30. маја), што није поузда-
309
но доказива, те зато ове каноне неки деле на 3 дела: 1. сеgница 25. ма
ја 419: канони 1-33; 2. сеgница (негде 25-29. маја) канони 34-127, и 3. сеgница
30. маја: канони 128-133. (У науци и данас постоји неслагаље о овим канонима,
јер су и латинске збирке у рукописима различите).
Канони Картагенског Сабора, како су сачувани у верном грчком
преводу (насталом врло рано, свакако пре Трулског Сабора из 2. латинске збирке
Дионисија Егзигиуса) и у латинском оригиналу (код истог Дионисија Малог,
у PL 67, 182-230, који је данас понегде различит од грчког текста), врло често су
директни делови непосредних Саборских aкailla, тј. делови расправа
на заседањима бројних Сабора у Картагени, Хипону и другде у Афри
чкој Цркви, које су расправе затим резултирале одлукама и канони
ма. Зато многи канони личе више на предлоге изнете у дискусијама,
неголи на одлуке. Вероватно су та aкilla, одлуке и канони заједно
читани на последљем Свеойшillем Сабору у Картагени 419.г. (маја 25-30),
када је и "кодификована" данашља збирка од 133 канона 5 придо +
датих писама. Као такву, збирку је усвојио и потврдио Трулски Васе
љенски Сабор 691.г. у своме 2. канону.
Наш превод је следио дословно све што је, и како је, сачувана у
грчком преводу (и латинском у PL 67,182-230), а како су издали Јустелијус,
Бевериџ, Бенешевић (грчки и словенски) и Атинска Синmагма. Такође је
наше бројаље следило латински и грчки ред канона (PL 67, 182-230 и Luv-
•ay11a, 3,286-628). Што су пак Милаш, или Фноа<; (који следују исто бројаље),
или Пиgалион (следује неко своје испретумбано и повећано бројање) изостав
љали добар део тих aкailla (Пиgалион је чак и самовољно скраћивао и избаци
вао неке каноне!), то нас није спречило да нашем данашљем читаоцу,
пре свега богослову и свештенослужитељу, пружимо у преводу пуни
текст онакав какав нам је сачуван и предат (и на стари словенски језик
преведен), јер није наше да "кодификујемо" Картагенске каноне, него
да се на акillима и оgлукама Картагенских Сабора пре свега учимо
како је текла историја ове древне, Ранохришћанске Цркве, која
добрим делом, мада не у потпуности, одражава и историју других
Цркава на Западу и Истоку, у ондашљем латинском и грчком свету.
Да додамо још и то, да смо у нашем преводу често остављали (у
заградама) многе латинске оригиналне изразе, као и љихове грчке (и
словенске) преводе, који су иначе добри, најчешће буквални (или само
транскрибовани) - да их наш данашљи читалац види и упозна. (Јер ово
је, како рекосмо у уводу, ciilygujcкu йревоg Светих Канона и канонског наслеђа
Православља кроз векове).
в> Хронологија је писана према: Р. Brown, La vie de Saint Augustin /trad. de l'anglais/,
Paris/Seuil, 1971.- S. Lancel, Actes de la conference de Carthage en 411/S.Ch. Nr.! 194/, t. I: In-
troduction generale, Paris/Cerf 1972. DECA (Ch. Munier), t. 1, 420-427; 716-719. - Еп. Н.
Милаш, Codex Canonum Ecclesiae Africanae, Шибеник 1881/2000. - Павле Митроп.
Шведски (према Dictionnaire d'Нist.-Geogr. Ecclesiastiques), 432, n. 4. - Encyclopedie Saint
Augustin, ed. fr. М.-А. Vannier, Cerf, Paris 2005. - Р. Р. Joannou, рр. 194-196.
310
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·=·
Хронологија Сабора и догађаја

у Картагенској-Афричкој Цркви 6 )
348: Сабор у Картагени, под епископом Гратом (донео 5. и 10. и 13? канон).
390: Сабор у Картагени, 16. јуна, под еп. Генетлијем (донео каноне 2-4 и 6-13).
391: Аврелије постао епископ-примас, "йайа" Картагенски (391/2t43О.г.) и под
њим је одржано НИЗ Сабора. - Исте године Сабор у Капуи, Италија (в. канон 48).
393: Сабор у Хипону Regius, 8. октобра, под Аврелијем (донео "бревијар" (збир
ку): канони 14-24?). Сабор Донатиста 26.4.393.г. и раскол Максимијаниста.
394: Сабор у Картагени, 26. јуна, под Аврелијем (акта изгубљена), шаље легате
на Сабор у Хадр ум ету-Визацена.
- Сабор 24.4. 394. Донатиста у Багаји и укидаље раскола Максимијаниста.
395: Св. Августин постаје ейиской кoagjyillop Валерија Хипонског; 396. поста
је euucкou Xuuoncкu, учествује на скоро свим Саборима под Аврелијем.
397: Сабори уКартагени: (1) 26.јуна; (2) 13-28. августа, који редигује и потвр
ди Хипонски "бревијар" (донео каноне 48-50, 53-56).
399: Сабор у Картагени, 27. априла, изабрао изасланике цару Хонорију.
- Исте 399.г. Анастасије I постаје папа у Риму (399t402).
401: Сабори у Картагени: (1) 16. јуна, и (2) 13. септембра, одлучили миран ди
јалог са Донатистима (в. акmа тог Сабора испред канона 66. и сам канон). - Инокен
тије 1 постаје папа у Риму (401- 417). Сабор дао манgатза дијалог с Донатистима;
шаље групу епископа по Африци за дијалог (канон 85) - али без успеха.
402: Сабор у Милеви 27. августа, под Аврелијем, Примасом Картагенским.
403: Сабор у Картагени 25. августа - позив Донатистима, кроз локалне
магистрате, и план за јавни дијалог (канони91-92). Аврелијетражиодпроконзула
Септимијана (13.9.403) да магистрате стави Епископима на располагаље (канон 91).
404: Сабор у Картагени, 26.јуна - неуспех мирних разговора, посланство
у Равену за заштиту (канон 93). - Донатисти претукли (403) намртво свог епископа
Максимијана Багајског што је пришао Православнима. -Тражи се стари едикт против
јеретика, да би се избегле телесне казне (Августин, Пис.мо 185,7,25).
405: Сабор у Картагени, 25. августа; легати Сабора иду цару да захвале за
успех, и моле подршку судија. Царев едикт 12. фебруара 405. и строги закон
(4. марта 405) против јеретика=Донатиста (због прекрштавања, од секте проглашини за јерес),
конфискација базилика, и наредба васпостављаља јединства свих са Православнима.
-Јединство је остварено само у престоници (канон 94), па се тражи подршка начелника
и по градовима.- Крајем 405. и у 406.г. бива државно гољеље Донатиста (Хонорије то
оштро наређује прокозулу Диотиму: 8. децембра 405). - Епископи Донатисти у Италији 406.г.
траже у Равени од власти сусрет с Православнима, што противуречи љиховом одбијаљу
услуге власти (каже Августин). Не успевши, Донатисти врше нова насиља.
407: Сабор у Картагени, 13. јуна, одлука: не сазивати на Сабор све области,
ОСИМ нужде (канон 95). -Сабор пише папи Инокентију о измирељу с Александријом
(канон 101); Сабор шаље делегацију цару тражећи мере против Донатиста (канон 97). Цар
доноси 15.11.407. нови закон против Донатиста, Манихејаца, Прискилијанаца и "Јели
на"= пагана. - Следе крваве реакције љихове (Августин, Пис.мо 91). На овом Сабору 13.
јуна 407.г. донето више канона о Цркви и др. темама(канони 96,98,99,103,104,105,106).
408: Сабори у Картагени: (1) 16. јуна: у јесен послани нови легати - Фортунатијан
на Двор (акmа иза канона 106), И (2) Сабор 13. октобра; послани Реститутус еп. Тагоре,
и Флорентије еп. Хипонски (в. иста акша иза канона 106).- Са Сабора шаљу цару легате
"против пагана и јеретика" -пагански нереди у Калама (в. иста акша). -У то време Дона
тисти су убили 2 клирика и 3 епископа Православна (в. иста акша). - Цар Хонорије изда
311
едикт (24.11.408) о претљи смрћу Донатистима што ометају Православне службе; следи
низ царских едиката (до 26. јуна 409) против напада на лица и имовину Православних.
409: Сабор у :Картагени, 15. јуна (обласн.и а не општи, како кажу ан:ша иза 107. н:ан.он.а,
донетог на овом Сабору). -Царски едикт о верској толеранцији (пре јуна 410), (само забе
лежен у Картагенском тзв. "кан.ону" 108).
410: Сабор у Картагени, 14. јуна.- Аларик заузео Рим (28. августа), избеглице из Рима
долазе у Африку (с њима и Пелагије). - :Крај толеранције Донатистима (едикт 25.8.410).
Царски едикт 14. октобра о обавезном н:олон:вију:му Православних и Донатиста.
411: Конференција/колоквију.м у :Картагени с Донатистима, 1-8. јуна, председа
вао царев изасланик Марцелин, и прогласио победу Православних (акта сачувана у
целини). - 9. јуна донатистички епископ Марцелин из Синитена приђе Православнима.
- Пре тога Православни имали 2 Сабора (око 25. и пре 30. маја) где сроче 2 Писма,читана
на н:олон:вију:му (Gesta 3,16 и 18).
411: Сабор у :Картагени, под Аврелијем, у јесен, осудио Пелагијанство и

изопштио Пелагијевог ученика Целестија (=осуда потврђена 416/418.г.).
412: Едикт осуде Донатиста, 30. јануар. Сабор помесни у Цирти 14. јуна.
413: 13. октобра егзекуција префекта Марцелина (пре тога интервенција Августи
на за љега у Картагени).
416: Сабор у :Картагени, у мају, против Пелагијанаца (н:ан.он.и 109-116), и Сабор
локални у Милеви, осуде их. Претходно био Сабор који шаље папи Инокентију
Син.оgалн.о йис:мо и обавештва о деловаљу тих "непријатеља благодати".
417: Инокентије папа (401-417.г.) осуђује Пелагија и Целестија (27. јануара).

Претходно су папи 3осиму (од полов. септ. 417 t27.9.418), писали: Аврелије, Алипије, Авгу
стин, Еводије и Посидије, јер 3осима неочекивано васпоставља осуђеног Пелагија и
Целестија (септ. 417; Августин, Пис.м.а 181,9; 182,6).- Крајем 417. хитан Сабор у Картагени
протестује у Рим. Папа 3осима меља став и 21. марта 418. изопшти Целестија.
418: Сабор општи у :Картагени 1. маја, преко 200 епископа износе учење о
првородном греху и благодати (у својих 9 канона) и доносе каноне 117-124. о
Донатистима и пријему истих у Цркву. - 3осимов акт 21.3.418. о изопшт. Це
лестија стиже у Картаг.29.4.418; већ 30.4.418. Пелагијанци истерани из Рима. Сабор
маја 418. забрани апелације ad transmarinam, коју исте 418. године прекрши свештеник
Апиарије одласком у Рим. - Апиарија у Риму прими папа 3осима и у лето 418.г. шаље
легате у Картагену са псевдоникејским канонима. - Уследи одговор из Картагене
против апелације, у одбрану правих Никејских канона, али папа 3осима умре 27. септ.
418. - Бонифације I постао нови папа у Риму (28.12.; 418-423.г.), и он прима Апиарија!
419: Картагенски општи Сабор (217 Епископа), 25-30. маја о Апиарију; Сабор
"коgифин;ује" 133 канона.- Претходно је папа Бонифације, априла 419, послао
3осиминим легатима у Картагену потврду мандата. -Сабор 25. маја 419.г. најпре расправ
ља с тим легатима о Никејској вери и канонима, против апелације, итд. Овај Сабор
419. је на својој задља ј седници 30. маја донео низ својих канона (кан.он.и 128-133).- Сабор
ска Посланица у одговор папи Бонифацију (31.5.419) одбије право апелације, додавши и
одговоре са Истока. - Апиарије се био покајао, те је васпостављен, па због нових престу
па опет искључен; он опет иде у Рим, где га прима нови папа Келестин (423-432.г.), који ша
ље истог легата Фавстина Потентијског у Картагену, али Картагенски епископи опет
Саборна одбију Римском епископу право апелације (в. Пис.м.о Сабора 424.г., на крају).
421: Општи Сабор у :Картагени, 23. јуна, под Аврелијем.

424: Сабор у Картагени, одржан због нове Апиаријеве айелације Риму, коју
је примио папа :Келестин (423-432.г.). Картагенски Оци са овог Сабора под Ав
релијем, шаљу Саборску Посланицу папи Келестину- и то је заgњи iileн:ciil (=138: Писмо
Келестину) у збирци Картагенских канона (иначе сјајан е~елисиолош~еи документ).
427: Сабор у Хипону, 24. септембра, под Аврелијем. - 43О.г. умро Аврелије Аеп.
Картагенски, и Св. Августин епископ Хипонски (t28.8.430).
·!· ·=· ·=·
АКТ А и КАНОНИ Картагенских Сабора?)
[Aкilia Карйlагенског Сабора]

(канони: 1-33, Сабора 419.г.)
[Прва седница: 25. маја 419. године)В)

А када се сасiйао Сабор, Аврелије ейиской рече: После 12. ипатије (=конзул
ства) најславнијих царева, и авrуста, 12. Хонорија, и 8. Теодосија, пре осмих ка
ландајуна (=25.маја), у Картагени, у дворани Uркве Фавстове, пошго се састаше
Аврелије папа (Картагенски), заједно са Валентином, (епископом) прве катедре
Нумидијске зеМЈ\:>е, Фавстином из Покена, (епископом) Потентинске Uркве Итали
јанске зеМЈ\:>е, местоб.ЈЬустите.ЈЬем (тo:тtoTrtQrtTil<;=legatus=зacillyйник) Римске Uркве,
а и разни местоб.ЈЬустите.ЈЬи Африканских области, то јест двају Нумидија, Ви
закине, Мавританије Ситифенске и Мавританије Uезарејске, и Триполиса, и са
Викентијем Колуситанским, Фортунатијаном Неапо.ЈЬским, и осталим еписко
пима Антипатијанске (=Проконзуларне) зеМЈ\:>е, 217 (епископа), а такође и са Фили
пом и Аселом презвитерима, местоб.ЈЬустите.ЈЬима Uркве Римске; а томе, што је
и њима (на Сабору) било угодно, присуствоваху и ђакони. 9)
Аврелије ейиской рече: После одређеног дана Сабора, како се сећате, најбла
женија браћо, много је истраживано док смо ми очекивали браћу нашу, местоб.ЈЬу
стите.ЈЬе, који су сада дошли на Сабор, шго треба придодати актима (Сабора).
Зато остаје да Владици (=Госйоду) нашем, због састанка толиког Збора, узнесемо
благодарност; (затим треба), с једне стране, да оно шго сада имамо од Сабора у
Никеји и шго нам од Отаца доставише, а, с друге стране, шго и овде имамо од
оних (Отаца) који су нама претходили и овај исти Сабор (Никејски) потврдили, и,
с треће стране, оно што је на овом месту (=Картагени) од свих степенИ клирика, од
краја до накрај спасоносно одређено (тј. сви ранији канони) - да се изнесе на средину.
Сав Сабор рече: Нека се донесе.
7
Ј Латински текст у PL 67,181-230; стари грчки превод у l:vvt:ay~ta 3, 286-624.
sJ Овај део сачуваних ан:аша Картагенског Сабора са 1. седнице садржи уводне
говоре и текстове, и даље н:ан.он.е 1-33.
9
) Овај уводни део ан:аша Сабора имају само неки рукописи, Бенешевић (грчки и
словеснки), l:vvt:ay~ta, Бевериџ (у фус-ноти); а немају Фн6а~ и Милаш (који нема и даљи
текст, све до 1. ~<анана).
313
Данило нoili.apuje (=бележник. секретар) йpoчuili.a:

Никејског Сабора Исйоведање вере, то јест оно шго је одређено, овако стоји.
И док он zовораше, Фaвcili.uн, ейиской Пикена, народа Пoili.eнili.uнcкoz,
земље ИШалијанске, мecili.oбљycili.uili.eљ flркве Римљана, рече: Наређено је
нама од Апостолске катедре (Римске)*> шта треба писмено распра.в.Ј\Јати, као шго
о њима споменусмо у претходним актима, 'Ij. о Никејским канонима, да се чувају
(=држе), и одредба њихова и обичај. Јер се неке ствари поретком и каноном др
же, а неке је обичај формулисао. О томе, дакле, најпре, ако је угодно вашем
Блаженству, да разговарамо, и после тога оно остало учИIЬено и започето, кад се
уюьучи (у акта), да се утврди, да бисте и пред Апостолском катедром (Римском)
могли приказати ваше преписе, и истоме достојнопошгованом (:л:goax:uvrp:ф) па
пи објавити, како смо пажЈЬиво потсетили; мада су поглав.ЈЬа учињених дела
већ придодата актима. О томе, дакле, како рекох, шта је угодно вашој kубави
и Блаженству да треба да урадимо. Зато, нека се изнесе на средину to X.O!-Ч.tOVL tW-
QLOV (соmmоnitоrium=меморандум=йотсетник, 'Ij. писмо папе Зосиме), да можете знати
шта се у њему садржи, да би се одговор на свако (питање) дао.
Аврелије ейиской рече: Нека се донесе комониili.ориум (=йотсетник), који
су браћа наша и саслужите.ЈЬи сада приказали уз ово учињено, а онда и остало
по реду, оно учињено и шго треба учинити.
Данило нoili.apuje ( =бележник) йpoчuili.a Ко.монийi..ориу.м, и ocili.aлo:
"Брату Фавстину, и чедима Филипу и Аселу презвитерима, Зосима епископ
(Римски). 10> Ствари које су вам поверене, нека се не забораве. Ви, дакле, тако (чини
те), да моје присуство буде тамо, или тачније: пошго је моје присуство у вама
тамо, све (тако) извршите. Нарочито ви имајући и ту заповест и речи канона,
шго смо све, ради веће потврде, уюьучили у овај комониториум (=йотсетник).
Јер тако, о браћо, рекоше чланови Никејског Сабора, када су гласали за призив
(tf)~ еххЛ:fуюu=айелацију) епископа: бй: угодно да, ако је епископ оптужени буду
судили окуn.ЈЬени епископи његове области, и свргну га са његовог степена, и
он захтедне призивати (=айеловати) и прибеrнути најблаженијем епископу Рим
ском, и овај хтедне да га саслуша, и да његово право оцени тако да се обнови
испитиваље, удостојиће да напише епископима који су у суседној области, да
они све Паж.ЈЬИВО испитају, и по истини окончају (=йраведно заврше ствар). Зато,
ако неко тражи да се његова ствар опет прослуша, и својом молбом покрене
епископа Римског, да са своје стране поша.ЈЬе презвитера, у његовој власти бй:
ће оно шго хоће и што сматра; и ако одлучи да треба да поша.ЈЬе неке (представни
ке), тако да они присутни са епископима суде, имајући власт свога пошИЈЬаоца,
*Ј Рим је био једина Айосйlолска Црква на Западу; на Истоку их је било више.

) 3осимаје био епископ Римски од половине септембра 417. до 27.9.418. године.
10
щ Све ово што пише папа 3осима не садржи ниједан канон Никејског Васељенског
Сабора, него је то з. канон Сардичког Сабора, кога су у Риму придодавали Никејском
Сабору и још уз то мало фалсификовали. Као што рекосмо и у увоgу у Картагенски
Сабор, сав спор Картагене и Рима настао је око овог питаља: око права айелације
Риму, што Картагенска Црква није признавала, нити уопште друге Цркве.
314
то нека буде у његовом расуђивању. Ако ли пак (папа) мисли да су довоЈЬни

епископи да заврше, учиниће оно што се чини његовој најмудријој воЈЬи".щ
И кад ово бй йрочиШано, Алийије, ейиской !Јркве ТеаzасШ.ејаца, месШ.о
бљусШ.иШ.ељ Нумидијске области. рече:
О томе смо већ и претходним писмима нашег Сабора одговорили, и ми то
исповедамо: да чувамо оно што је одређено од Сабора у Никеји. Али, мене још
буни да, када гледамо у грчке преписе (одлука) овог Никејског Сабора, тамо, не
знам из ког разлога, никако (то) не нађосмо. Зато молимо твоју Чесност, најсвети
ји папа Аврелије, пошто се говори да се аутентични списи Никејског Сабора
налазе у !Јариграду, удостојте да пошаЈЬете неке (клирике тамо) са писмом ваше
Светости; и не само ка томе најсветијем браrу нашем епископу у !Јариграду,
него и ономе у Александрији и у Антиохији, (Архи)јерејима достојнопоштованим,
који ће нам исти овај Сабор (тј. Никејске одлуке), уз потпис и њихова писма, по
слати, тако да се после тога свака сумња отклони. јер ми тако, како је навео брат
Фавстин, нигде то нисмо нашли. Али признајемо да треба да се за мало сауздр
жимо, док, као што рекох, савршени преписи (Никејски) не дођу. Дужни смо да
замолимо вашим писмима и најпоштованијег епископа Римског Бонифација
(418-423.г. -папа Зосима је већ био умро), да и он такође изволи да пошаЈЬе неке
(клирике) ка споменутим !Јрквама, који требају да такве исте преписе, сходно
њеrовом писму, донесу. А сада ћемо преписе поменутог Никејског Сабора које
имамо, придодати овим актима.
ФавсШ.ин ейиской, месШ.обљусШиШељ Римски, рече:

Никакав суд унапред (ng6xgч.ю=prejudicat) не чини ваша Светиња !Јркви
Римској, било о овом поглавЈЬу, било о другим, пошто је устврдио брат и саслужи
те.ЈЬ наш Алипије да су канони сумњиви. Али, удостојте то да напишете најсвети
јем и најблаженијем папи нашем, да би и он, расправЈЬајући о целим (6Л.охЛ.1lgощ)
канонима са вашом Светошћу, расправЈЬао о свему што је одлучено. јер је до
воЈЬно да, као што и ваша Светост код себе расправЈЬа, тако и он по себи раз
мотри, да не би нека свађа међу !Јрквама настала, него да већма братском ЈЬУ
бавЈЬу одлучујете, кад он отпише шта треба као боЈЬе држати.
Аврелије ейиской рече: Осим онога што смо истакли у напред написаном,
потребно је да и писмом наше маленкости најсветијем браrу нашем и саслужите
ЈЬУ Бонифацију у пуноћи покажемо све чега се овде дотичемо. Ако се, дакле,
свима допада наш предлог, обзнанимо то устима свију.
Сав Сабор рече: Угодно је.
НаваШ ейиской, месШ.обљусШиШ.ељ МавриШаније СиШ.ифенске, рече:
Споменусмо сада овај КомониШ.ориум (=йойlсейlник), који садржи о презви
терима и још о ђаконима, како треба да буду саслушани од својих или од сусед
них епископа, што нигде у Никејском Сабору нисмо прочитали. Зато нека за
поведи ваша Светост да се то прочита.
Аврелије ейиской рече: Нека се на месrу прочита и ово тражено.
Данило ноШ.арије йрочиШ.а:
О призиву (=айелацији) клирика, то јест мањега места, нека је одговор Си
нода сигуран; о ономе шта се има чинити, сматрамо да треба придодати, пошто
315
је тако речено. Осија ейиской рече: Оно што ме свагда узнемирује не треба да
прећутим: Ако се нађе неки епископ rnеюьив, што не треба бити, и нагло се или
раздражено покрене на свога презвитера или ђакона, и хтедне га исКЈЬучити из
сопствене Uркве, треба се старати да такав (презвигерјђакон) не буде безразложно
осуђен или изгуби општење. Нека зато изаrnани има власт прибећи суседима
(=ейискоаима) да буде саслушан њеrов разлог (тј. сiй.вар) и пажЈЬивије испитан.
Јер не треба одбити саслушање кад он моли. А онај епископ, који је тога праведно
или неправедно исКЈЬучио, треба незлобно да прихвати да се ствар испита, и да
се његова одлука или потврди, или исправи, - и тако даље.щ
И кад је ово йрочийlано. АвzусШин (Свети), ейиской !Јркве Ийонске, земље
Нумидијске. рече:
И ово исповедамо да ћемо држати, уз очување пажЈЬивије расправе Никеј~
ског Сабора.
Аврелије ейиской рече: Ако је и ово још угодно, да одговор потврди Љубав
свих вас.
Сав Сабор рече: Све што је одређено на Никејском Сабору свима је нама
угодно.
]укундос, ейиской !Јркве ОфеШуфске, месшобљусШиШељ земље Ви.закин~

ске. рече:
Оно што је одређено од Никејског Сабора, не може нико никако преокренути.

ФавсШин ейиской, месШобљусШиШељ !Јркве Римске, рече:
Још (да кажем), по обећању ваше Светости, ово што је рекао свети (епископ)
Алипије, и ово што је рекао брат наш (епископ) Јукундос, верујем нешто треба
поништити, нешто потврдити, што не треба да је спорно ако се држимо истих
канона. Дакле, како је угодно и нама и вама, нека ваша Светост удостоји да се
изнесе пред најсветијег и најпоштованијег епископа Uркве Римске, да, као што
је и најсветији (епископ) Августин удостојио изволети, да и он (=аааа) одреди и
може размотрити свако (понаособ). Јер је то и допустиво, и прећут.ЈЬиво, то јест:
о призивима (=айелацијама) нижег степена (клира), ако је још спорно. И о овоме
најважнијем праведно је да епископ блаженог престола (Римског) треба да одреди,
ако прихватате то да се може наћи у канонима.
Аврелије ейиской рече: Оно што је вашој Љубави давно од нас представ.ЈЬено,
преписи одлука Никејског Сабора, сада прихватите, али и од наших претходника
(xa.S'IlY'Iltffiv=decessoribus=нAcътA&ннкь) спасоносно и сходно образ:цу истога Сабора
(Никејскоr),*) и још ово што смо ми сада одредили, нека се прочита и придода
актима (=деловоднику Сабора).
Сав Сабор рече: Препис (Символа) вере и одлука Никејског Сабора, које
нам је давно донео (из Никеје епископ) Uецилијан, претходник ваше Светости, а
. . .
ЈОШ и они делови КОЈИ следУЈУ томе овде су постаВЈЬени, и сада општом расправом
од нас одређени, све нека се у црквена акта (=деловодник) придода, да остане.
12
) Ово је уствари 14. канон Сардичког Сабора, нешто скраћиван.
*) Аврелије има у виду Картагенског епископа Цецилијана, који је био учесник
Никејског Сабора 325. године.
316
То јест, као шrо је претходно речено, да изволи написати ваше Блаженство ува~
женим епископима !Јркава Антиохије, Александрије и !Јариграда, да најистини~
тије преписе (аката;одлуюl) Никејског Сабора, са поmисом својих писама, пошаЈЬу,
да би, кад се покаже истина, ова погла:в.;ьа, која у Комониториуму (=йойlсейlнику)
брат наш Фавстин и сапрезвитери Филип и Аселос са собом донеше, или она
(Никејска) која се нађу, од нас буду потврђена; или, ако се не нађу, да, док је још
Сабор окуrvьен, о томе даЈЬе расправ.ЈЬамо.
Данило нотарије. Исповедаље вере Никејскоz Сабора и њеzове одлуке
(1:ou~ оgоv~=одредбе), йрочита на Африканском Сабору.
Исй.оведање вере Никејскоz Сабора:
"Верујемо у једнога Бога Оца, Сведржите.ЈЬа, свега вИДЈЬивоr и невИДЈЬивог
Творца. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, рођенога од Оца, Је~
динороднога, то јест из суштине Оца, Бога од Бога, Светлост од Светлости, Бо~
га Истинитог од Бога Истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз
Којега је све постало, и оно шrо је на небу, и оно шrо је на зеМЈЬи. Који је ради нас
.ЈЬуди и ради нашега сапасења сишао, и оваплотио се, и очовечио се, и пострадао,
и васкрсао трећи дан, и узишао на небеса, и седи с десне стране Оца, и Који ће
доћи да суди живима и мртвима. И у Духа Светога. А оне који говоре да беше
када не беше, и йре но што се родио не беше, и да ја йостао и.з небића, или го~
. .
воре да Је из друге ипостаси или суштине, или да Је измеНЈЬив или промеНЈЬив
Син Божји, такве анатемише Католичанска и Апостолска !Јрква".

ТакоЬе су йрочитане и одредбе (=канони) Никејскоz Сабора, у 20 lлава
(=20 канона). Затим. све што је у.закоњено на Афричким (=Картагенским) Са бори~
ма, йо.знаје се йридодато овим актима (=деловоднику).13)
·!· ·=· ·!·
КАНОНИ Картагенског Сабора (419.г.)
Канон 1. 14)
/Да се одредбе Никејскога Сабора на сваки начин строго чувају/ 15 >
Аврелије ейиской рече: Ове одлуке, које код нас имамо, по
преписима што су тада са собом донели Оци наши са Никејског
13
Ј Овом напоменом у aкfliuJVta Сабора 419.г. (или редактора његових канона) уствари
се прелази на излагаље самих Канона претходних :Картагенских Сабора, о чему
смо говорили у увоgу за овај Сабор, а овде понављамо: да је 1. канон дело 1. седнице
(25. маја 419.г.) овог Сабора, док су осталих 27 (канони 2-28) дело претходних пет
:Картагенских Сабора, држаних 348, 390, 393, 401, 418, док за последљих 5 канона
(канони 29-33) није сасвим јасно да ли су сабрани из ранијих Саборских одлука
(што је вероватније и на што указује найо.мена у актима испред 1. канона и у самом 1. канону),
или су можда, како неки мисле, дело овог Сабора 419.г., или чак Сабора од 13. јуна
421.г. (в. Павле Шведски, 437, п.з). Рекосмо да у науци то још није разјашњено.
14
Ј Напомињемо да, у разним издаљима и преводима (посебно у Пиgаљиону, где је
овај канон сасвим испуштен), постоје различита бројаља канона :Картагенског Сабора
(како о томе говоре и издавачи Атинске Lvvтayt-ta 3,297, н. 1. и код појединих канона). Ми
317
Сабора, и следеће, :које образац (и1nov=formam) његов (=Никејски)

чувају и :које смо ми одредили, не:ка се (све) потврђене чувају.
(IVBac.1; Трул.2; VIIBac.1)
Канон2.
/Да треба проповедати Свету Тројицу/
Сав Сабор рече: Пошто Бог хоће, треба да Црквена вера (Ч Ћх
хл11ашатtх11 JtLGtL~=fides ecclesiastica=цpкъ&t:.HA& siipA), :КрОЗ НаС ПредаВаНа,
буде једнаким исповедаљем на овом славном Сабору најпре
исповеђена; а затим Црквени поредак (fJ 'ExxЛrtaшaтtx1lтast~=ordoeccle
siasticus=цpкъsьн"& чtш'Ъ), са сагласношћу свакога и свију заједно,
треба да је чуван. А ради утврђења схватања наше браће и са
епископа, :који су скоро хиротонисани, треба додати оно што
смо сигурним исказом (=формулацијом) од Отаца примили (тј. догма
ше и Каноне), тако да јединство (Свете) Тројице, то јест Оца и Сина
и Светога Духа, познавано без икаквог разли:ковање (=ао сушши
ни), држимо свештеноутврђено у својим умовима; и :као што
смо научили, тако да учимо и народе Божије. 15 )
Иcillo су сви неgавно йосillављени ейискойи рекли јавно: Тако при
мамо, та:ко држимо, тако учимо, следујући Јеванђелс:ку веру
заједно са вашим учењем. 16 ) спвас.1; ПIВас.7; Трул.1)
Канон 3.
/0 уздржљивости/
Аврелије ейиской рече: Када се на претходном Сабору раз

матрала о начину уздржања и чистоти (живота), угодно бй: (одре
дити): да ова три степена, :који су посвећењем спојени неком
везом чистоте, :кажем за епис:копе, презвитере и ђаконе, :како
приличи светим епископима и свештеницима Божијим и леви
тима (=ђаконима) и служитељима Божанских Тајни (divinis sacrifi-
siis- ~e(OL~ xa~LEQW~taatv), Да буду У СВеМу уЗДрЖЉИВИ, Да би МОГЛИ
добити оно што од Бога једноставно моле, да бисмо и ми једнако
следујемо бројању какво је у Атинској Cuнillazмu, зато што је такав редослед у

најбољим грчким рукописима, и у латинском тексту (код Дионисија Малог, у PL 67,
186-223, и код Бенешевића и Милаша, који такође следује Атинску Cuнillaz.мy).
15
) :Карактеристично :Картагенски Оци подј еднако истичу Црквену веру и Црквени
аореgак, тј. и Дozмaille и Каноне. То исто истичу и даље у 10. канону.
16
Ј Овде се :Картагенски Оци слажу са Св. Василијем Великим: "Како смо прими
ли, тако држимо" ... (Писмо 125,3). И такође са Оцима Васељенских Сабора. - Интере
сантно да је у наше дане Блажене успомене Отац Јустин (Поповић) стално наглаша
вао: да је Православље: Јеванђелска вера, Јеванђелски живот, пракса, канони, итд.
То је изворно осећање Јеванђелске непрекидне временскопросторне Caбopнocillu.
318
·:·КАНОНИ RАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
чували оно што је и кроз Апостоле предано, и што је од саме

древности држано. (Ап.5,17,26,51; IВас.з; IVBac.14; Трул.5,6,12,13,ЗО; vпвас.18;
Анк.19; Неок.1,8; Гангр.4; Карт.4,25,70; Вас.Вел.12,27,88)
Канон 4.
/0 различитим степенима који су дужни уздржавати се од жена/
Фавстин, Ейиской Пикена, области Потентинске, местобљусти

ШељРимске Цркве, рече: Угодно је (одредити): да се епископ, и през
nитер, и ђакон, и сви који се дотичу Светиња, чувари целому
дрености, уздржавају ("у своје /договорено/ време" - канон25) од жена.
Сви ейискойи рекоше: Угодно је (одредити): да сви који предстоје
Жртвенику, то јест који служе, чувају целомудреност. 17 )
(Ап.5,17,26,51; IВас.З; IVBac.14; Трул.5,6,12,13,30; VIIBac.18;
Анк.19; Неок.1,8; Гангр.4; Карт.3,25,70; Вас.Вел.12,27,88; Тим.Алек.5,13)
Канон 5.
/0 лакомству-грамзивости/
Аврелије ейиской рече: Треба одстранити похоту лакомости

(=грамяивосши), за коју нико не сумња да је матер свију зала (=ао
рока), да не би неко злоупотребљавас туђе, нити да неко престу
па одредбе Отаца ради добити, нити да је било како дозвољено
некоме од клирика да узима камате за било коју ствар. И за
она (питаља) што су у новије време поникла, пошто су нејасна
и сасвим непозната (до сада), нека, претресена од нас, буду одре
ђена. О ономе, пак, што је сасвим јасно установило Божанско
Писмо, не треба гласати, него већма (томе) следити. Јер доследно
је: да оно што је код лаика за прекор, већма треба осудити код
клирика. Сав сабор рече: Нико против Пророка, нико против
Јеванђеља (ишта) без опасности (казне) није учинио.
(Ап.44; IBac.17; Трул.lО; VIIBac.19; Лаод.4; Карт.16;
Вас.Вел.2,14; Григ. Неок.З; Григ.Нис.6)
Канон 6.
/Да Свето Миро не могу чинити презвитери/
Фopiilyнaiil ейиской рече: На пређашњим Саборима (=Сабор з9о.г.,

аравилоз) сећамо се да је одређено: да Свето Миро, или измирење
17
Ј В. нааомен.у ниже код скоро истоветног 25. канона (а сличан им је и капоп 70). Овај
канон потиче од Картагенског Сабора под Генетлијем 390.г. Канон је стављен у
уста Фавстину, изасланику из Рима, можда зато што је тамо већ почело својеврсно
наметаље обавезног целибата, док је сличан овоме 25. канон (са Сабора 401. под Аврели
јем) стављен у уста Аврелију Картагенском.
319
(=йримање) покајника, или посвећење девојака, места, Цркава,

не могу вршити презвитери. Ако ли се неко затече да то чини,
шта треба о њему одредити? Аврелије ейиской рече: Ваше је до
стојанство чуло предлог брата и саслужитеља нашег Фортуна
та, шта кажете на то? Сви ейискойи рекоше: да спремање Светога
Мира, и посвећење девојака, не могу чинити презвитери, нити
може презвитер на јавном богослужењу (of1 11 6oюv Лa'tovgyCav=puЬlica
missa=люд~cкoiE сло'(жЕш11Е) да некога помири. 18 ) Ово б:й: угодно свима.
(Ап.52; IBac.l2,13,19; IIIBac.7; IVBac.16; Трул.4,31,95,102; VIIBac.7;
Лаод.48; Карт.7,43,44)
Канон 7.
/0 помирењу (с Црквом) оних који су у (смртној) опасности/
Аврелије ейиской рече: Ако се неко нађе у (смртној) опасности

и замоли да буде помирен Светом Жртвенику (=Олmару Цркве),
а епископ је одстутан, презвитер је дужан да уобичајено запита
епископа, и тако ће, по његовој поруци (=нареgби), измирити
онога у опасности. Ову пак ствар дужни смо спасоносним саве
том потврдити. Сви ейискойи рекоше: Угодно је што је ваша Све
тиња изволела да нам неопходно помогне. 19 ) (Ап.52; rвас.н,Iз;
Анк.6,22; Неок.2; Карт.43; Вас.Вел.73; Григ.Нис.2,5)
Канон 8.
тужитељима Отаца,
/0
и да ниједан клеветник не може тужити епископа/
Нумиgије, ейиской Максулитапски, рече: Има много оних који

су недоброга (=неваљалога) владања, који сматрају да треба било
како да туже Оце и епископе. Треба ли такве примати, или не?
Аврелије ейиской рече: Ако је, дакле, угодно вашој Љубави да се,
оних који су уплетени у неке мржње, одбацује глас оптужбе
против Отаца? Сви ейискойи рекоше: Ако је такав покварен (oю~f~
л'fl11€vo~=criminosus), нека се не прими (оптужба).
(Ап.34,37,74,75; IIBac.6; IVBac.9,17,19,21; Трул.8; Ант.14,15,20; Лаод.40; Сард.4;
Карт.128,129,130; Прводр.13; Теоф.Алек.9)
18
) Израз ха,;аЛЛ<i!;ш - reconciliare =измирење (са Богом=Црквом) новозаветни је израз
и означава спасоносно дело Христово: помиреље човечанства са Богом (Рм.5,10-11;
2Кор.5,18-19). Као и епитимије изойшillења оних теже сагрешивших из Заједнице Цркве
у Литургији, тако и примање-аомирење покајника у Црквено општеље=Причешће=
=Заједницу Цркве припада епископу, кроз чије руке, као живе слике-обличја Хри
стовог, пролази спасеље свих чланова тела Цркве. Следећи канон 7, међутим, допу
шта и презвитеру, по благослову епископа, измиреље грешника, тј. примаље по
кајаних грешника у Црквено општеље.
19
) У :Картагенској-Афричкој Цркви била је пракса да свештеници не могу ништа
без епископа чинити, и то је било држано строжије него на Истоку. Епископ Хипо-
320
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНС:КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 9.
/0 доследно, због својих преступа, искљученима из Црквене заједнице/
Aвiycillин (Свети) еuиской, местобљусйlийlељ Нумиgијске области,

рече: Удостојте да се одреди ово: да оне, који су доследно, због
својих преступа били искључени из Цркве, ако неки епископ
или презвитер прими у општеље (xotvffivCav=communionem), нека још
и он потпадне истој кривици (=ocygu), заједно са онима који из
бегавају (да изврше) канонску одлуку свога епископа. Сви еuиско
йи рекоше: Угодно је свима. (Ап.11,12,1З,З2,ЗЗ; IBac.5; IVBac.ll,lЗ; Трул.17;
Ант.6,7,8,1 Лаод.41,42; Сард.13; Карт.23,106)
Канон 10. 20 )
/0 презвитерима који су осуђени од својих епископа/
АЈШйије euucкou, местобљусшитељ Нумиgијске области, рече: Не

треба ни ово изоставити, да: ако је можда неки презвитер осу
ђен од свога епископа, па, понет неком надутошћу и гордошћу,
сматра да треба засебно приносити Богу Светиље (аую- sancta=
=Евхарисшију), или се усуди да подигне други жртвеник противу
Црквене вере и установе, 21) нека такав не прође без казне. Вален
тин, ейиской йрвог uрестола (primae cathedrae) Нумиgијске области,
рече: Предложено од брата нашег Алипија беспорно је сагласно
са Црквеном вером и поретком. Дакле, кажите, шта ваша Љу
бав МИСЛИ О ОВОМе? (Ап.Зl; IIBac.6; IIIBac.З; IVBac.18; Трул.31,34; Гангр.6;
Сард.14; Ант.5; Kapт.ll; Прводр.13,14,15; Вас.Вел.l)
Канон 11.
/Ако се презвитер погорди против свога епископа и створи раскол,
нека је анатема/
Сви еuискоuи рекоше: Ако је неки презвитер осуђен због сво

га владаља, такав треба да (то) пријави суседним епископима,
на-Регис Валерије, пореклом Грк, како није добро знао латински, тражио је и, с
отпором, добио дозволу да његов свештеник Августин (Свети, ру:коположен 391.г.)
може проповедати и тумачити Свето Писмо народу у Цркви. Ускоро, 395.г., он је
писао Аврелију Картагенском, и успео, мада уз отпор епископа, да добије сагласност
да Августин постане његов коаgјуйlор - помоћни епископ, што је била новИна у
Картагенској Цркви, а што је на дуже време изазвало отпор неких против самог
Августина. По смрти Валерија (369.г.) Августин бива епископ Хипона.
20
Капопи 10. и 11. чине једну целину, јер се коначна одлука садржи у 11. капопу.
)
21
Израз йройlив Црквепе вере и усйlапове: ха та тђ~ 'ЕххЛ.чошатtхђ~ лСотеrос; ха\ хащататоrос;
)
- adversus ecclesiasticam fidem et constitutionem = "" цркtњноvю sЋро'( н "" O'(CTdsъ. - врло
је караткеристичан за еклисиолошко схватање Картагенских Отаца. (В. и напред
2. "anon. Мало даље је реч xa·taot<ioew~ - constitutionem - Ol(tTdRЪ. замељена речју скоро истог
значеља: tа;н- ordini- ЧННО'(=йореgа").
321
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНС:КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
да они саслушају ствар, и да се преко њих измири са својим

епископом. Не учини ли то, него - не било тога! - надувен гор
дошћу, одвоји себе од општења (xotvwvCщ) са својим епископом;
и стварајући раскол још са некима, принесе Богу Светињу (=Ев
ха~исйlију), такав нека се сматра анатема,*) и нека буде лишен
свога места, пошто (претходно) расмотре (епископи): да ли он мож
да нема оправдану тужба на епископа. (Ап.зl; IBac.5; IVBac.18;
Трул.31,34; Ант.4,5,6; Гангр.6; Карт.10,29; Прводр.13,14,15)
Канон 12.
/Ако неки епископ буде оптужен ван времена Сабора,
нека буде саслушан од дванаест епископа;'
Феликс euucкou рече: Предлажем, сходно одредбама старих

Сабора: да, ако неки епископ - не било тога! - потпадне некој
оптужби, а није могуће због велике нужде да се сакупе многи
(епископи), па да не остаје (дуго) под оптужбом, нека буде саслу
шан од дванаест епископа, а презвитер од шест епископа и
његовог, а ђакон од три. 22 ) (Ап.74; IBac.5; пвас.6; IVBac.9;

Ант.4,6,14,15,20; Сард.13,14; Царигр.l; Карт.14,15,20,96,107)
Канон 13.
/Да се епископ не може хиротонисати (xнQotovEi:a.Эш == nостАsлА\тн) него од
многих; а ако буде нужде, макар три да хиротонишу епископа/
Аврелије euucкou рече: Шта каже о овоме ваша Светост? Сви

euucкouu рекоше: Дужни смо чувати што је одређено од оних
(Отаца) пре нас, (јер) неке од њих (=оgлу-н:а) Прваци (л;с>w,;~::'\Јоv,;~::;=ш.рsЋн
шнн) било које области усуђују се случајно непажњом занемари
вати. Зато, многи епископи, окупивши се, нека хиротонишу
епископа. Ако пак буде нужде, три епископа, у којем било да
су месту, нека по поруци Првога (=мишроаолиша) рукоположе епи
скопа. А ако неки у нечему поступи против (ове) своје сагласно
сти, ИЛИ (свога) ПОТПИСа, С3.м је себе ЛИШИО ЧаСТИ. (Ап.l; IBac.4;
VIIBac.3; Ант.19,23; Лаод.12; Сард.6; Царигр.l; Карт.49,50)
*)По Св. Оцима: "анатема значи оgвајање og Бога" (в. и нааомену 7. код 1. канона П Ва
сељенског Сабора).
22
) В. ниже слично 14. х:анон. - За запажеље је крај х:анона: да се саслушаље оптуже
н ог презвитера или ђа:кона није препуштало само љеговом епископу, него је потре
бно било и учешће других. (Код Св. Игљатија- да ли и Св. Кипријана? - све се решавало
на сабрању епископа са презвитерством). Данашљи Црквени судови углавном не следу
ју овај Картагенски канон.
322
Канон 14.*)
(Да из Триполиса долази један епископ ради местобљуститељства /=за
сйlуйништва на Сабору/, и да презвитера тамо саслуша(ва)ју пет епископа)
Такође бй: угодно (одредити): да из Триполиса, због сиромаш

тва те области, један епископ долази ради местобљуститељства
( =засшуйнишшва на Сабору), и да презвитер тамо буде саслуш(ав)ан
од пет епископа, а ђакон од три, као што је напред речено (канон 12),
очигледно под председништвом свога епископа. (Ап.74; IBac.5;
ПВас.6; IVBac.9; Ант.4,6,14,15,20; Сард.13,14; Карт.12,15,20,96,107)
Канон 15.
/0различитим чиновима који служе Цркви; и да, ако неко потпадне
казненом поступку и избегава Црквени суд, такав пада у опасност (ка
зне); и да деца свештеничка не одлазе у светска позоришта/**>
Такође бй: угодно (одредити): да било који од епископа, или
презвитера, или ђакона, или клирика, ако се против њега по
крене кривична или грађанска ствар у Цркви, па занемари
Црквени суд, и захте се оправдати (хаЭаgЭfЈvш=рurgаrе=очнстнтнс&)
код световних судова, макар одлука била донета у његову ко
рист, ипак ће изгубити своје место. И ово важи о кривичној
ствари; а ако је ствар била грађанска, губи оно у чему је победио
(=gобио), ако хоће да своје место задржи. 23 )
И ово још бй: угодно (одредити): да, ако је учињен призив
( =йренос айелацијом) од било којих црквених судија на друге цркве
не судије, који имају већу власт, то неће нанети никакву штету
онима чија се пресуда укида, ако не може бити доказано да су
судили или из непријатељства, или пристрасно, или нечим
подмићени. Ако су пак договором страна (у спору) биле изабране
судије, макар им број био и мањи од одређенога, (тада) не може
бити призива (=айелације).
И да деца свештеничка не могу изводити светска позори
шта, нити (их) гледати, јер је то и свима хришћанима свагда
проповедано: да се од тога уздржавају, и да не прилазе тамо
где су богохулства. (Ап.74; IBac.5; пвас.6; IVBac.9,17; Трул.24,51,62,66;
Ант.5,12,14,15; Лаод.54; Сард.3,5,14; Карт.12,28,61,97,104,122; Прводр.9)
*) Пиgалион сасвим изоставља овај канон; а следећи 15. дели на 3 канона, а 16. на
5 канона.
**> Овај 15. канон садржи, очигледно, три питања/теме.
23
) Ова наизглед строга казна сходна је Канонском предању Цркве још од Апо
столских веремена (1Кор.6,1-6; в. 1Санопе наведене испод): да клирик не треба да
прибегава световним судовима.
323
Канон 16.
/Да ниједан епископ, или презвитер, или ђакон, не узима нешто под
закуп; и да се чтеци жене; и да се клирици уздржавају од камата;
и у које се доба клирици или девственице посвећују;
и да се (чтеци) не клаљају народу/*>
Такође бй: угодно (одредити): да епископи, и презвитери, и

ђакони, не бивају закупници, или старатељи (у световним ствари
ма), нити да стичу себи храну неким срамним или бешчасним
послом. Јер су дужни да гледају оно написано: "Hujegaн војник
Божји не уйлиће се у йослове cвeillcкe" (2Тим.2,4).
И да чтеце, кад достигну зрелост, треба побуђивати или да
се жене, или да дају завет уздржања (=gевсшвеносши).
Такође бй: угодно (одредити): да клирик, ако да новце у зајам,
исте новце да прима назад (=без камаше); а ако је дао ствар, да
прими (назад) колико је дао.
И да пре двадесет пет година не треба хиротонисати ђакона.
А и чтеци да се не клаљају народу. (Ап.5,6,2О,26,44,51,81,8З; IBac.l7;
IVBac.3,7,14; Трул.6,9,10,13,33; VIIBac.10,14,15; Анк.lО;
Лаод.4; Карт.5,25,126; Прводр.ll; Вас.Вел.14,69; Григ. Нис.6)
Канон 17.
/Да свака област, због многе удаљености,
има свога Првенствујећег (епископа= мишроаолиша) 1
Одлучисмо (=бй yzogнo): да Мавританија Ситифенска, као што

је тражила од првога (епископа=мишроаолиша) Нумидијске земље,
од које је Сабором (=Саборском оgлуком) одвојена, има свога Првога
(епископа=мишроаолиша). Сагласјем, дакле, свих Првенствујућих
(=свих мишроuолиша) у Африканским областима и свих епископа,
допушта се због (љене удаљености) да има (свога митрополита). 24 )
(1Вас.6; Карт.86,96,127)
Канон 18.*)
/Кад се неки клирик хиротонише, треба му напомиљати да чува одредбе
(,;ou~ оQоv~=каноне). И да се Евхаристија, ни Крштеље, не даје телима умр
лих. И да сваке године из свију области долазе митрополити на Сабор/
Такође бй: угодно (одредити): да, кад се хиротонише епископ,

или клирик, да најпре они који их хиротонишу наглас им у
уши саопште Саборске одредбе (=каноне), да не би (после), чинећи
против одлука (,;rov бQооv=канона) Сабора, кајали се.
*Ј Пиgалион (по темама) дели 16. канон на 5 канона, а даље 18. канон на 3 канона.
24
) Из овог канона је јасно да се нова митрополија оснива сагласношћу Сабора, тј.
одлуком свих околних митрополита и епископа.
324
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА-:·
Такође бй: угодно (одредити): да се не даје Евхаристија телима

умрлих. Јер је написано: "Yз.мuille, jeguille" (Мт.26,26), а тела умрлих
нити могу узимати, нити јести. И (такође) да незнање свештени
ка не врши Крштење већ умрлих.
Зато на овоме Светом Сабору треба потврдити да: сходно
Никејским одлукама (=Никејски 5. канон), треба, ради Црквених
проблема (aitCa~=causas), који често, на пропаст народа, застарева
ју, сваке године сазивати Сабор, на који сви они (епископи) који
држе прве катедре у областима (=мишроиолиши), треба да шаљу
са својих Сабора два или колико изаберу епископа местобљу
ститеља (=засшуйника), како би на сабраном Сабору могла бити
ПУНОћа ВЛаСТИ (лЛ:r)Q'f}~ f) au.ЭEvt(a=plena auctoritas). 25) (Ап.37; 1Вас.5,9,13;
IVBac.9,19; Трул.8,83; VIIBac.2,6; Ант.20; Карт.76,77,95)
Канон 19.
/Да, кад је један епископ оптужен,
ствар се мора изнети Првенствујућем (епископу) у области/
Аврелије ейиской рече: Ако неки епископ бива оптужен, ту

жилац има изнети ствар пред прве епископе (=мишроиолише) у тој
земљи, а оптужени да не буде лишен општења (tfl~ x.otvrovCa~=commu
nione). Ако ли (оптужени), будући писмено позван на суд да одгова
ра пред изабранима да суде, уопште се не јави у одређени дан,
то јест у року од једног месеца од дана кад се покаже да је пи
смо примио; па ако докаже (=йоgнесе) истините и нужне разлоге,
који су га спречили да дадне одговор за изнето против њега,
нека у току другог месеца има потпуну прилику (за одбрану); по
сле пак другога месеца нека нема општења, док не докаже да
је чист (х.а.ЭаQ6~=певин). Ако ли не хтедне доћи ни на свеопшти го

дишњи Сабор, да се бар ту заврши његова ствар, судиће се као
да је сам против себе изрекао пресуду. А за то време док је ван
општења, да нема општења ни у својој Цркви, нити у йарикији
(Ev лaQotx.Cџ=parochia=y /целој/ Цркви). 26 ) Тужилац пак његов, ако се
25
) Ово ареgсшавнишйlво кроз местобљуститеље- ga би биља ауноhа вљасши, обичај
који се очигледно у Картагенској Цркви усталио у 4. веку (и који се у најновије вре
ме у Православним Црквама на Свеправославним скуповима/Предсаборима/Саборима све чешће
практикује) не би требало да истискује древно Саборпо Предаље и Канонску праксу
Цркве: да сви епископи долазе и учествују на Саборима.
26
) 3онара и Милаш ово аарикија тумаче: "нити другде, тј. у парохији љему потчи
љеној"; "ни у којој парохијској Цркви", док Валсамон кратко каже: "нигде му
није дозвољено да јерургише", што је јасније. Јер израз аарикија има старо значеље
Цркве локалне, тј. Еаискоаије, али у овом случају значи и шире од љегове епископије
(јер, ко ће забранити епископу да у некој од својих парохија служи и општи; само га епископи
325
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·>
није нигде у:клањао у оне дане док се ствар разматрала, нека

се никако не лишава општења. Ако ли се некуда уклонио и
сакрио, па се (оптужени) епископ васпостави у општење, нека
се тужилац ис:кључи из општења, али тако да му се не одузме
прилика (за потврду) тужбе у тој ствари, ако може да до :каже да

у датом року, не што није хтео, него није могао доћи (на суд). А
јасно је и то, да, док траје истрага о тој ствари на суду епископа,
ако је (дошло суду) да је лице тужиоца било оптужено, неће се
он примити као тужилац, осим ако захтедне да се о његовој
(личној) ствари, а не о црквеној, води истрага. 27 )
(Ап.34,37,74; ПВас.6; IVBac.9,17,19,21; Трул.8; Ант.14,15,20; Лаод.40;
Сард.4; Карт.8,10-12,15,59,107,128,129,130; Прводр.13; Теоф.Алек.9)
Канон 20.
/0 презвитерима и клирицима који су оптужениј2 8 Ј
Ако пак презвитери или ђа:кони буду оптужени, (онда)
пошто се сабере законски број изабраних из околне области
епископа, :које оптужени затраже, то јест у име (тужбе на)
презвитера шест, и за ђакона три, те ће заједно са њима дотич
ни епископ оптужених испитати кривице њихове, уз очување
истог обрасца (-rov ainov тuл:оu = eadem forma) о данима, и одгађањима,

и испитивањима, и лицима између тужиоца и тужених. Кри
вице (=mужбе) пак осталих (=нижих) :клири:ка нека сам месни
епископ расмотри и заврши. (Ап.14; IVBac.9; Ант.4; Карт.12,15)
Канон 21.
/Да деца клириюl не ступају у брак са јеретицима/
Такође бй: угодно (одредити): да деца :клири:ка не ступају у

брак са многобошцима или јеретицима. (IV вас.4; Трул.72; лаод.IО,зl)
Канон 22. 29)

/Да епископи и клирици не могу ништа уступати
неправославним, макар били и рођаци њихови/
Нити, :као што је речено, да епископи или клирици таквима

( =йаганима/јеретицима) даривају (у својину) од својих ствари.
(Ап.38,40; IVBac.22; Трул.35; Ант.24; Карт.81)
могу одлучити од општења и тиме ће и његово свештенство прекинути општење с њиме,

јер би иначе свештенство било потстицано на раскол).
27
Ј Сходно канону 6. Другог Васељенског, тужба нечија против епископа, за личну,
а не Црквену ствар, не одбија се, макар да лице тужиоца и није подозриво.
28
) Овај канон наставља претходни (о оптуженим епископима), јер говори о оптуже
вим свештеницима и клирицима.
29
Ј Овај канон продужује претходни, што се види и по формулацији.
326
Канов23.
/Да епископи не одлазе преко мора (у Рим-Италију)/
Такође, епископи да не одлазе преко мора, него само одлу

ком свога Првопрестолнога (tf]~ Л:QW't'll~ xa-Э€ogщ=primae sedis=nьp&AAГO
сЋдмнЦЈА) епископа у свакој области, то јест, осим ако изузетно
не добију од Првенствујућега (епископа=.мийlройолита), такозвани
отпусни, потписани лист или препоруку. 30 )
(Ап.33; IVBac.l3; Ант.ll; :Карт.28,89,105)
Кавов24.
/Да се осим :Канонских (Светих) Писама ништа друго не чита у Цркви/
Такође бИ угодно (одредити): да се, осим Канонских (Светих)

Писама (Kavovtx&v Гgacp&v=Scriptures canonicas),З 1 ) ништа у Цркви не
чита, под именом Божанствених Писама. А Канонска (Света)
Писма јесу ова: Постанак, Излазак, Левитска, Бројеви, Понов
љени Закони, Исус Навин, Судије, Рут, четири књиге Царстава,
две књиге Паралипомена (=Дневника), Јов, Псалтир, пет књига
Соломонових, дванаест књига (Малих) Пророка, Исаија, Ј ереми
ја, Језекиљ, Данило, Товија, Јудита, Јестира, две књиге Јездри
не, [Макавејадве књиге]. 32 ) Новога Завета: четири Јеванђеља, једна
књига Дела Апостолских, четрнаест Посланица Павлових, две
Апостола Петра, три Апостола Јована, једна Апостола Јакова,
једна Апостола Јуде, Откривеља Јовановог једна књига. 32а) Не
ка се ово обзнани Брату и Саслужитељу нашем Бонифацију
(Римском: 418-423.г.) и осталим епископима тих крајева, ради по
тврде изложеног канона. Јер смо од Отаца примили да ове
(књиге) у ЦрКВИ треба ЧИТаТИ. (Ап.60,85; Лаод.60; Атанас.Вел.2;
Григ. Богос. и Амфилох. о књ. Св. Писма)
Канов25.
/За епископе и следеће им чинове ( =свештенослужитеље), који се дотичу
Светих Тајни, угодно бИ да се уздржавају (у договорена времена) од жена/
Аврелије ейиской рече: Придодајем уз ово, најчеснија браћо,

пошто је реч о уздржавању од својих жена неких клирика, осим
30
) Латински текст (који нема: "такозвани ошаусни") за "аотаисани лист или ilpeilopy-
кy" има: formatam vel commendationem. - Аристин вели: да исто одређују и Сардички
и Лаодикијски Сабор. За аисма в. 11. Халкидонски и 7. Антиохијски.
31
) Старославенски из ll.в. (Јефремовски ркпс.) има: cъ.Бopt~ъ.ltt)\h или KAtiOtlbtiЪ.Itt)(Ъ
nttCAtltttt, док Светосавско Законоuравило има: нмшо&Аtltlыхь кt1нrь О'( nрАкнлЋхь ( :xE1<avovt-
OJ.1.€vwv у синойсису и код Аристина).
32
) Овако стоји у латинском тексту овог канона: "Machabaeorum liЬri 2". (PL 76,191В).
32
а) В. набрајаље књига Св. Писма у канонима испод текста (нароч. 2. Атанасија).
327
чтеца, оно што је на разним Саборима утврђено (в. канон 4): да

ипођакони, који се дотичу Светих Тајни, и ђакони и презвите
ри, али и епископи, уздржавају се у своја (договорена) времена
(поста и молитве -1Rop.7,5 -канон 70)33) од супруга (својих), И буду (тада)
као да их немају (1I~op.7,29); што ако не учине, нека се уклоне са
Црквене службе. Остали пак клирици да се не принуђују на
то, осим кад су у старим годинама. Сав сабор рече: Потврђујемо
што је ваша Светост правилно уредила, јер је то свето и богоу-
годно. (An.5,17,26,51; 1Вас.3; IVBac.14; Трул.5,6,12,13,30; VIIBac.18; Ан:к.19;
Неок.1,8; Гангр.4; Rарт.3,4,70; Вас.Вел.12,27,88; Дион.Алек.3; Тим.Алек.5,13)
Каиои26.
/Да нико не расипа Црквене ствари (=имовину)/
Такође бй: угодно (одредити): да нико не продаје Црквену ствар

(=имешак). Али, ако тај иметак не даје прихода, а покаже се ве
лика нужда, нека се ово изнесе пред Првенствујућег (епископа=
=митрополита) дотичне области, и заједно са установљеним бро
јем епископа нека се саветују шта треба учинити. А ако се по
каже толика нужда Цркве, да је немогуће саветовати се пре
продаје, нека епископ позове за сведочанство бар оближње
епископе, и нека се (потом) побрине да прикаже Сабору све непри
лике које су снашле љегову Цркву. Ако ли то не учини, прода
вац ће бити одговоран Богу и Сабору, и изгубиће своју част. 34 )
(An.38,39,40,41,73; IVBac.24,26; Трул.35,49; VIIBac.ll-13; Ан:к.15;
Ант.24,25; Rарт.33; Rирил Але:к.2; Теоф.Алек.10)
Каиои27.
/Презвитери и ђакони, ухваћени у тешком греху,
уопште не могу примати полагаље руку, као лаици (покајници)/
Такође б:й угодно (одредити): да, ако се презвитери или ђако

ни ухвате у неком тешком греху, који их нужно лишава Литур
гије, не полагати руке на њих као покајнике, нити као на верне
лаике, нити им допуштати да, као изнова крштени, напредују
На (други) СТеПеН КЛИра. (An.25,47,68; Трул.21; Rарт.48; Вас.Вел.3,32,51)
33
) Израз "у своја (договорена) времена" (исто у канону 70): хсп:а 1:ov~ lblou~ ogou~ - in
propriis terminis=ao сойсШвеним разљозима/усљовима/временима, значи, сходно 1Rop.7,5:
"по договору у време поста и молитве", како је то схватио и 13. канон Трулског
Сабора. Забрана овог канона (као и 4, и 70 /где је исти израз/) не значи обавезан целибат,
јер се то противи древној пракси Цркве и Св. Канонима (в. Дионис. Алек. 3; Тимот.
Алек.5 и 13; Трулски 13).- Из канона се види да је још било жењених епископа.
34
Ј Овоме канону слични су и канони4. и 70. Треба запазити израз: "одговоран Боzу
и Сабору"- што је одраз дубоке еклисиолошке свести, која изједначује однос епи
скопа према Богу Цркве и према Сабору Цркве.
328
Канон28.
/Презвитери и ђакони и клирици, који за своју ствар
упућују призив (=айелацију) на другу страну мора (=у Рим),
нека се никако не приме у општење/
Такође б:й: угодно (одредити): да презвитери и ђакони и остали

нижи клирици, у својим кривицама (=йрийlужбама), ако пригова
рају на судове својих епископа, нека их саслушају суседни
епископи, и, уз сагласност свога епископа, нека позвани од њих
епископи реше спор међу њима. Зато, ако сматрају да и о овима

(епископима) имају призива (=йраво айелације), нека не апелују на
судове преко мора (=у Рим), него на Првенствујуће (епископе=ми
йlройолише) својих областИ, као што је то више пута одређено и
за епископе. А који призивају (=айелују) на прекоморске судове,
нека их нико у Африци не прими у општење (xotvoovCav). 34a)
(IIBac.6; IVBac.9; Ант.4; Карт.10,11,12,14,15,20,23,105,125)
Канон29.
1Ако неко, будући ван општења, усуди се ступити у општење пре но
што буде саслушан (=оаравgан), такав је сам против себе донео пресуду/
Такође б:й: угодно свему Сабору (одредити): да, који је због

своје небриге (у служби) био лишен општења, било епископ, или
било који клирик, ако се, у време његовог изопштења, пре са
слушаља (и оправдаља) усуди ступити у општење, такав нека се
сматра да је сам против себе изрекао пресуду. (Ап.2В; IBac.5; пвас.в;
IVBac.29; Ант.4,12,15; Сард.3,4,5,14; :Карт.19,65; Вас.Вел.88)
Канон 30.
/0 тужиоцу и оптуженоме/
Такође б:й: угодно (одредити): да оптужени, или тужилац, у

месту одакле је оптужени, ако се боји каквог насиља од намет
љиваг мноштва (светине), нека изабере себи оближње место, у
коме му неће бити тешко довести сведоке (пред суд), где ће се
СТВар реШИТИ. (Ап.15; 1Вас.15,16;IVBac.5,10,20,23; Трул.17,18;
VIIBac.10,15; Анкир.18; Ант.З; Сард.17)
Канон 31.
/Ако неки клирици, унапређивани (на виши степен) од својих епископа,
презиру то, нека не остају ни на ономе који нису хтели да напусте/
Такође бй:: угодно (одредити): да било који клирици или ђако

ни, ако се не покоравају својим епископима, који, ради неких
34
аЈ Канон је јасан: мимо Сабора епископа нема другог апела /апелације/, у Рим
папи, или било коме. Апеловање Римском папи, или неком изван/изнад Сабора,
329
нужних потреба својих Цркава, хоће да их произведу на више

части у њиховој Цркви, (такви) нека не служе ни у оном степ~ну
КОјИ НИСУ ХТеЛИ да напусте.*) (Ап.39,55; IVBac.8; Трул.34; Лаод.57; Вас.Вел.89)
Канон 32.
/Ако неки од сиромашних клирика, узнапредовавши на неки чин,
стече штогод, то потпада под власт епископа, тј. Цркве/
Такође бй: угодно (одредити): да епископи, презвитери, ђако

ни, или било који клирици, који ништа немају, ако, узнапредо
вавши за време свога епископства, или припадништва клиру,
купе на своје име њиве, или било какво имање, такви нека се
окривљују као да су присвојили добра Господља, осим ако,
после опомене, уступе их Цркви. Али, ако заиста пређе у њихову
својину услед нечијег поклона (cptf.лrt 11 Cџ=liЬeralitate=лeгama), или по
наследству од сродства, нека тиме располажу како им је воља.
Ако ли, и после обећања (Цркви), повуку се назад (тј. предомисле),
нека се сматрају недостојнима Црквене части, као неваљани.
(Ап.4,38,40,41; IVBac.22; Трул.23,35; Ант.24,25; Карт.22,26,81; Прводр.7)
Канон 33.
/Да презвитери не продају ствари (=gобра) оне Цркве за коју се посве
ћују, и да ниједан епископ не може злоупотребљавати ствар
која је уведена у Црквену матрицу/
Такође бй: угодно (одредити): да презвитери, без сагласности

својих епископа, не продају ствар (=gобро) Цркве у којој су посве
ћени; тако исто и епископима није допуштено да продају има
ња Цркве, без знања Сабора, или њихових презвитера. Дакле,
без нужде није дозвољено ни епископу да (зло)употребљава (xa-ra-
XQ~aaa~ш=usurpare=npнmтн=yзypaupa) СТВар КОја је у Црквену матри
ЦУ уведена, [нити презвитеру да ствар (Цркве) присваја своме звању]. зs)
(Ап.38,39,41; IVBac.25,26; Трул.35; VПBac.l1,12; Анк.15; Гангр.7,8;
Ант.24,25; Карт.26; Прводр.7; Теоф.Алек.lО; Кирил Алек.2)
подлеже изопштељу из заједништва у Цркви. Картагенска Црква, поштујући

Рим, није му признавала примат власти. (В. и даље наао.мену 110).
*) Послушност епископу у Цркви је послушност Христу Оваплоћеном, а тиме и
Богу Оцу= Светој Тројици, као што је Христос био послушан Оцу.
35
) Додатак у [... ] стоји у латинском тексту (PL 67,'193А), што логички завршава
мисао задље реченице канона. Израз (зло)уuойlребљавайlи има овде значеље, како
примећује 3онара, не ароgавайlи (као напред), него: узети, присвојити дугом употре
бом, дакле: yзypuupaйlu (као у латинском). Присвајаље или коришћеље само за себе
Црквеног добра, које је Божје и сиротиљско, забраљују и канони (в. наведене испод
текста).
330
36
)[А~Ша Сабора Африч~е Цр~ве.
Сеgница gpyza (вероватно 26. маја 419.г.)]
(23 канона: 34-56, са Сабора 393. и 397.г., до 16. јуна 401.г.).
Прочитани бише још на овом Сабору разни Сабори целе Афричке земље. који
су држани у йретходним временимаАврелија ейискойа Картаzенског (391 t430.г.).
Са Сабора. одржаноz у Ийону Реzио (in Hippone Regio), за време најславијеz
цара Теодосија, авzуста З. аут. и Абунданција најсвейlлијеz конзула, осмих
ида октобра (8.Х), у Ийону Реzио, у дворани !Јркве Пацис (Мира=Св. Ирине), и
остала акта тоz Сабора, зато нису зайисана, јер оно што је на њему одређено
налази се у zорњим актима.
Са Сабора Картаzенскоz, zде су ейискойи местобљуститељи Антийа
тијане (=Прокозуларнепровинције) йослани на СаборАдруметија, у време најслав
нијих царева, авzуста конзула, Аркадија (395-408.г.) З. аут, и Хонорија (395-
-423.г.) 2. аут. йре 16 (latin.: Vlcal.) каланда Јула, у Картаzени. На овоме Сабору
местобљуститељи бише изабрани ейискойиАнтиаатијанци (=Проконзулар
ни) за Адруметијански Сабор.
Са Сабора Картаzенскоz, zде је мноzо шта одређено. За време Кесарија и
Атика, најсјајнијих конзула, йре йетих каланда Сейтембра, у Картаzени, у
дворани !Јркве Реституте (=обновЈЬене), док йредседаваше Аврелије ейиской,
са ейискойима. у йрисуству ђакона, а још дођоше Виктор, старац Пуйиани
та, Тита Миzирйитана, Еванzела Асуритана, - zовораше ейискойима Авре
лије, ейиской Картаzенски, који рече овако:
"После одређенога дана Сабора, док ми сеђасмо, како се сећате, браћо нај
блаженија, и очекивасмо из свих области Африке местоб.ЈЬустите.ЈЬе (=йредсШавнике)
да стигну до дана вашег разматрања, који је, како рекох, одређен, а и писмо бй:
прочитано од саслужитеmа наших из Визакија. А и оно је још прочитано вашој
Љубави I1IТ9 су са мном разматрали они који су стигли пре дана (овог) Сабора.
А још је прочитано од браће Хонората и Урбана, који са нама данас учествују на
Сабору, местоб.ЈЬуститеЈЬСтво послано (missa legatio) из земmе Ситифенске. А опет
и брат Ригин, из Вегетселитанске области [zрчки: !Јркве], приказа писма мојој
смерности од Кресцентијана и Аврелија, саслужите.ЈЬа наших, која су од прве
катедре двају Нумидија, у којим писмима они јав.ЈЬају да се потсети, са мном,
ваша Љубав, да су они тражили да дођу на овај Сабор, или по обичају имали су
да пошаmу местобmустите.ЈЬе, али пошто се то никако не догоди, протестују
местобmустите.ЈЬи који су дошли са толике даmине из Мавританије Ситифенске,
да они не могу задуго чекати. Зато, дакле, браћо, ако је угодно вашој Љубави,
да се писма од браће наше из Визакија, и сентенца (breviarium=~g€~tov=кpaillaк
суд), коју су придодали овом писму, прочитају на овом умоmеном састанку, да
36
Ј Ова aкilla - 2. седнице - немају неки грчки рукописи, и неки издавачи, као
ни Милаш, Пиgалион, Аливизатос и Фноа~.
331
се, ако нешто из њих можда није угодно вашој Јоубави, оно што се па.жЈЬивошћу
може исправити, поправи на бо.ЈЬе. Јер то је брат и саепископ наш Мизоније,
муж најславнији Првога престола (primae sedis), достојан ауторитета и мудрости
његове, тражио пишући нашој нипrrавности. Ако је, дакле, угодно, да се ово
што разговарасмо прочита, и да свака ствар (понаособ) буде схваћена од ваше
Јоубави". 37>
Канон 34.
/Да не треба поправљати ништа од установљенога
на Хипонском Сабору/ 38 )
Еаигоније еаискоа рече: У овоме краткоме списку, саставље
ном из (установљенога "бревијара ") Хипонским Сабором, сматрамо
да не треба ништа исправљати, ни додавати, осим да се дан
Свете Пасхе објављује за време Сабора. (An.7,64,70,71; пвас.7; Трул.н;
Лаод.7,37,38; :Карт.51,73,106)
Канон 35.
/0 томе да епископи и клирици не треба брзо да
осамостаљују (€~tayxC:л:ata=emancipent) своју децу/
Да епископи и клирици своју децу не пуmтају да самовла

сно еманципацијом (6La EJ!ayxLJtatLOOVO~ = per emancipationem) одлазе, док
не стекну пуно уверење у њихово владање и (зрео) узраст; јер
ће после њихови греси падати на Њих (=pogumeљe). 39 ) (Ап.5,17,26,51;
1Вас.3; IVBac.14; Трул.5,6,12,13,30; VIIВac.18; Анк.19; Неок.1,8;
Гангр.4,15; :Карт.3,4,25,70; Вас.Вел.12,27,88; Тим.Алек.5,13)
37
) 3онара и Валсамон на ово примећују: да је Сабор одређен за дан кад су се на
дали да стигну сви изасланици из свих епархија Африке (Латинске), али како неки
нису дошли, а неки су послали само писма, присутни су рекли да не могу више
чекати. Сабор је сазван на молбу многих епископа (t'i\ :тtаQшй. Т\t(Ј) ouve/..evoн- латинско
convocata congregatione пије иcilloi зпачења), јер је многа питаља требало решити, тј. испра
вити, као што је тражио и примас Мизоније.
) Реч је о Хипонском "Бревијарију" (збирци канона). 3а овај 34. канон кажу састав
38
љачи Пиgалиона: "Сасвим је непотребан (<iXQТJOtoq; :n:6.vtn еоtС=потпуно је neн:opucillan)(!?).

Јер он каже: да не треба ништа ни додати ни исправити од онога што је одређено
од Ипонског Сабора". Али, овакав став канониста Пиgалиона према канонима није
прихватљив. О овоме би требали да размисле они "зилоти" који се држе Пиgалиона
"као пијан плота". Јер, по истој логици, онда и у Пиgалиону има "сасвим непотреб
них и некорисних" ствари! А то је, пре свега, овакав став.
) Интересантно да овај 35. канон (као и канони 4. и 25) сведочи да је у Картагени у 5.
39
веку још увек било ожењених епископа. Иначе, канон наглаmава одговорност ро
дитеља клирика за физички, морални и духовни одгој и васпитаље своје деце (о
чему говори и следећи 36. канон). Ондаmња Римска, и свака друга, па и данаmња власт,
настоји на разне начине да децу "еманципује" од родитеља да буду лакше "употреб
љива" (читај: .мапиаулисапа) за љихове политичке, овосветске циљеве. Канон, наравно,
не одобрава "тортуру" неких родитеља над децом, а најмаље родитеља клирика;
али указује и на небригу и нељубав родитеља, који незрелој деци олако пуштају
све на вољу. (Можда је пример Августина и мајке му Монике био подстицај за овај канон).
332
·:·КАНОНИ :КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 36.
томе да епископе и клирике не треба хиротонисати
/0
док све своје (домаће) не обрате у православне хришћане/
Да епископе, презвитере и ђаконе не треба рукополагати

пре но што све своје (укућане - 1Тим.з,5) не обрате у православне
хришћане. (Aп.5s,so; Трул.19; Capд.ll; Карт.121,123)
Канон 37.
/0 томе да у Светим Тајнама не треба ништа приносити
осим хлеба и вина, помешаног са водом/
У Светим Тајнама (=Евхарисшије) ништа више не приносити

осим Тела и Крви Господље, као што је и Сам Господ предао, то
јест: хлеба и вина с водом помешаног (Мт.26,26-28; Лк.22,19-2О). Првина
пак, било мед или млеко, по обичају, нека се приноси у један
одређени дан, као тајанствено знамеље младенаца. 40 ) И премда
се углавном у Жртвеник (=Олшар) приноси, али да има посебно
благосиљаље, да се разликује од (Свете) Тајне Тела и Крви Господ
ље. Ништа пак друго од првина нека се не приноси, него (само
први плодови) од грожђа и пшенице. 41 ) (Ап.3,4; Трул.28,32,57,99)
Канон 38.
/Да клирици, или подвижници уздржања (=монаси),
не одлазе девојкама или удовицама/
Клирици или подвижници уздржања (=монаси) нека не од

лазе удовицама или девојкама, осим по допуштељу и сагласно
шћу свог епископа, или презвитера; а и то нека не чине сами,
него са другим клирицима, или онима с којима само епископ
или презвитери имају улазак таквим женскима, или где су
присутни клирици, или неки угледни хришћани. (Ivвас.З,16;
Трул.4,46,47; VIIBac.18,20,22)
Канон 39.
/0 томе да се Први епископ не назива егзарх свештеника/ ч 2.
Епископ првога престола (tfl~ лgootfl~ х.а-Э€оgщ =primae sedis = nь.рвААrо

сЋдмнщ") да се не назива егзарх свештеника, или врховни све
штеник (a'XQov tEg€a=summus sacerdos), или ништа томе слично, него
40
) Изразом "у тајанствено знамеље младенаца" Милаш је превео Е~ то тwv v'l'):лCwv
џ.uaтt1Qюv - in infantum mysterio - sъ TA11t10\( МАА.ДЕttыџ•• По Валсамону значи: доношење
млека за одојчад на благосиљаље.
41
) Капоп скоро понавља Апостолски 3. и 4. капоп.
333
-:·КАНОНИ :КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
само: еПИСКОП првога престола (~;rt_(axoл:ov тђ~ л:gc.бt'fl~ xa.Э€бga~=primae

sedis episcopus=Eшtcкon" nь.рк""го сЋдмнщ")Ј~2 ) 1 (Ап.34; IV Вас.9; Сард.6)
Канон 40.
/0 томе да клирици не одлазе у крчме, осим ако су на путу/
Да клирици не улазе у крчме ради јела и пића, осим кад су

нуждом путоваља (у туђини) принуђени. (Ап.54; Трул.9; лаод.24)
Кавов 41.
/0 томе да се жртве Богу приносе наште срце (= глаgни )/
Да се Свете Тајне на Жртвенику не сврmавају осим од људи

који нису ништа јели (тј.нашшесрце), 43 ) изузевmи само један годи
mњи дан, у који се Вечера Господља сврmава (=Велики чешвршак
увече). Ако ли бива, кад неки, епископи или други, премину у
предвечерње доба, па бива предложење, 44 ) а они који ће то оба
вити већ су обедовали, нека се (тада) помен обави само молит
вама (без Литургије). (Ап.69; Трул.29; Лаод.50; Ант.l; Карт.47; Тим.Алек.16)
Канон је очигледно усмерен против тенденције, већ пројављиване тада у Риму,

да се и називима преистиче значај Првог епископа. Наведена гордељива назваља
препознајемо касније у титулама Римских папа.
43
) Израз <'oto V'I']Ottx&v=o'Т"Ъ nостыtъ•нхь.=који нису нишша јели, тј. који су глаgни -
"ь.лчномь. СО\{ЩЕмь., тј. нЕ тдьшнмь., како каже 3аконойравило, у народу се каже "наште
срце". Исто важи у Црквеном Предаљу и за свештенослужитеље и за вернике
причаснике: пре Свете Литургије ништа се не једе, нити пије (чак ни вода), од ве
чери до јутра, осим на Велики Четртак, како вели овај канон (што 29. канон Трулски
укида- в. тамо наао.мену ), кад се Св. Литургија служи увече. У наше време, по снисхо
ђењу, не једе се најмаље 6 часова пре Службе, како бива кад се Литургија (најчешће
Пређеосвећена) служи увече, док се у ранија времена није јело ништа цео дан, по
што cillpoги aocill то и значи: целодневно, до заласка сунца, нејеђење и непијење.
Болесници, поготову тежи, од овог се правила изузимају.
44
) Израз предложење: л:аgа.Эюt~=соmmеndаtiо=nрЋдъложЕншЕ није јасан. Највероват
није се ради о сахрани (=йарасшос) са Св. Литургијом у наставку, како сведочи Авгу
стин (Sermo 32) да је била пракса у Картагени, и како сматра и 3онара, а како је
свакако и бивало у древној Цркви. Како је та сахрана, по овом канону, била поподне,
онда они који су јели (а изгледа да се јело и при помену/аарасйlосу, како мисли и Милаш)
не могу служити Литургију, него само .мол.иillве за упокојење почивешега, како и
3онара наводи мишљење неких. Валсамон (који овде 3онару дословно понавља) додаје
реченицу: "То се данас не чини", тј. не бива Литургија као завршетак ойела, што
је за жаљење. Јер оно што данас бива: служи се ујутро Св. Лиillypzиja за покојника,
који лежи у Храму, и потом, око подне, ойел.о, претумбава литургијски поредак и
Св. Литургију своди на увод у нешто много маље. Јер све Тајне и "illpeбe" =чинойосл.е
gовања, треба да се завршавају и испуњују у Св. Евхаристији. "Опело (=ойевавање)",
тј. само испраћајне песме и молитве за покојника (=проширени Помен-Парасйlос) са
целиваљем може се обавити при излазу (=исйраћају) из Храма, или на гробу.
45
) Израз "јаван и разглашаван": зtou~Л.txov ха\ te.ЭgvЛ.Л.'I']~tivov=puЬlicum et vulgatissi-
mum=йyбличaн и највулгарнији, данас би означавао оне хулнике, идеолошке и мо-
334
Канон 42.
/0 томе да се никако не чине гозбе у Црквама/
Да епископи или клирици у Цркви не учествују у гозбама

(<J'U!lJtO<JLa~IO~at=conveniantur=HET80ptrrt1Пt1p08Ъ.), ОСИМ акО (страни) nутНИЦИ
по нужди морају ту (=у Цркви) да преноће. А и народ нека се,
колико је могуће, спречава од таквих гозби. (Ап.7з; Трул.74;
Гангр.ll; Лаод.27,28)
Канон 43.
/0 онима који се кају/
За оне који се кају, сходно разлици грехова, нека се судом

епископа одређује време кајања; а презвитер без сагасности
епископа нека не измирује покајника, осим ако је прека потре
ба, у одсуству епископа (=канон 7). Онога пак кајућег се, чији је
преступ био јаван и разглашаван, 45 ) који је узмутио сву Цркву,
на њега нека се рука (измирења) ставља пред апсидом (=враши.ма
Цркве) (тј. да сви виде). 46) (Ап.52; IBac.l1,13; Трул.102; Анк.6,22; Неок.2;
Карт.6,7; Вас.Вел.73; Григ.Нис.2,5)
Канон 44.
/0 девственицама/
Да посвећене девојке, када се одвајају од отаца који су их
чували, нека се старањем (tfl лgоvоСџ = providentia = nромъ.•шлкш1кмь) епи
скоповим, или у његовом одсуству презвитеровим, поверавају
најчеститијим женама, или ако живе заједно да се међусобно
чувају, да не би, посвудним шетањем, нанеле штету угледу
Цркве. 46 а) (IVBac.l6; Трул.4; Карт.6,126; Вас.Вел.18)
Канон 45.
/0 (крштаваним) болесницима, који не могу за себе одговарати/
Да болесници, који не могу за себе одговарати, тада се крш
тавају када, њиховом слободном вољом, други за њих даду
сведочанство на своју одговорност.
ралне, који хуле на Цркву Христову "адским жвалама"! Ако би Бог дао да се по
кају (како даље говори 2. део 45. н:апопа), сигурно би им Црква била снисходљивија
него што овај канон прописује. (А има и таквих, Богу хвала!).
46
) Ово је, вероватно, речено не да би се дотични "бламирао", извргавао порузи и
сл., него да не кажу неки "слаби у вери" да Црква олако прима хулнике и богопро
тивнике (како понеки "старији синови" Цркве данас говоре: "да не могу од бивших комуни
ста да приђу Олтару"), него да се јавно, на вратима Дома Господљег, радује свакоме
искреном покајнику, сходно речи Господљој (Лк.15,10).
46
а) Очигледно да још није било женских манастира у Картагенској Цркви.
335
[О глумцима који се кају и Богу обраћају]

Да глумцима, лакрдијашима и сличним таквим особама,
ИЛИ ОТПадНИЦИМа (aзtoat6. tat; =apostaticis=O'FЪCTO\(ПЫШKOMЪ), Када Се Кају
и Богу враћају, не треба одрицати благодат и помиреље (са Цр
квом). (An.52; Трул.102; Лаод.2,47; Неок.12; Карт.63; Прводр.17; Вас.Вел.89; Кир.Алек.5; Гр.Нис.1,4)
Канон 46.
/0 страдаљима Мученика/
Допушта се и надаље читаље страдаља М ученика, када се

свршавају (=йразнују) љихови годишљи дани (=Сйо.мени).
(Ап.60; Трул.63; Карт.103; Атан. Вел.2)
Канон 47.
/0 Донатистима, и о деци крштаваној од Донатист8/47)
Б:й: угодно (одредити): да упитамо браћу и свештенике наше
Сириција и Симплицијана, само за децу (toov VflзtCoov=.млagyнчag)
која се крштавају од Донатиста: да ли то што она по својој во
љи нису учинила, него по заблуди (њихових) родитеља, не спре
чава их да напредују у служељу Светом Жртвенику, када се
спасоносном вољом обрате Цркви Божијој.
Kag је ово изпейlо, Xonopaill и Урбап, ейискойи обласйlи Маврийlа
пије Сийlифепске, рекоше: Одавно већ, када смо послани вашој
Светости, ми одлажемо да изнесемо наша 'писма на ово разма
траље, јер смо чекали да стигну наша браћа, местобљуститељи
( =засшуаници) Нумидије; али пошто је не мало дана прошло, отка
ко очекивани никако не стигоше, не треба да пренебрегавамо
наложено нам од наших саепископа. И зато, браћо, радо прими
те нашу изјаву:
Јер, чули смо о вери изложеној у Никеји. Истинито је оно
о Светим (Тајнама) које бивају после јела: да се оне имају прино
сити, како је достојно, само од људи који нису јели. И тада је
(ово) ПОТВрђено. 48 ) (Трул.29; Анк.З; Карт.1,41,57,66-69,91-94,99,117-119; Вас.Вел.l)
Канон 48.
/0 поновним крштељима и рукоположењима
и о премештају епископа/
Оно пак износимо што нам је наређено, а што је и на Сабору

у :Капуи (391.г.) одређено: да не може бити поновног крштеља,
47
) Канон., од 3 дела, подразумева потврдан одговор на 1. део. О расколу Донатиста
и односу Православних према љима говоре Картагенски н:ан.он.и: 57, 66-69, 91-94, 99,
336
или поновног рукоположења, или премештаја епископа (с јед

ног места на друго). Али, Кресконије, епископ села Рекенсис, пре
зревши свој народ, заузео је Цркву Тубикенску, и до данас,
мада је више пута према одредби (=канону) опомињан, није хтео
оставити ту Цркву коју је заузео. А о овоме (сада) саопштеном,
чули смо као сигурном; и молимо, по заповеђеном нам, да се
удостојите дати нам слободу да можемо, јер је таква нужда,
да начелнику области, по наредбама славних царева, приступи
мо против њега, да, кад није хтео покорити се кроткој опомени
ваше Светости и поправити ово недопустиво (=неgело), буде од
мах спречен начелниковом (=светском) влашћу.
Аврелије ейиской рече: Пошто је сачуван образац поретка (1:ov
'tVJtOU 'tr)~ x.a'ta<J'ta<Jf(.\)~=forma discipline), не сматрати (њега - Кресконија)
да је (у надлежности суда) Сабора, ако је, кротко умољаван од ва
ше Љубави да се уклони, одбио то, пошто је својим презиром
и упорношћу потпао под државну власт.
Ейискойи Xoнopaill и Урбан рекоше: Је ли ово свима угодно? Сви
ейискойи оgговорише: Праведно је и угодно. (Ап.14,47,68; Ант.5; Првдр.9)
Канон 49.
/Колико је епископа потребно за хиротонију епископа/
Ейискойи Xonopaill и Урбан рекоше: Заповеђено нам је и ово:

Пошто два суседна брата наша, епископи из Нумидије, усуди
ше се да хиротонишу архијереја (ifg€a=pontificem), одлучите да
не бивају хиротоније епископа, него од дванаест (епископа).
Аврелије ейиской рече: Нека се чува стари образац (6 ашсато~ 1:1Jno~ =
=forma antiqua=дpЋsьшш оsрА.З'Ъ), да НИје ДОВОЉНО мање ОД ТрИ одређе
на епископа за хиротонију епископа (Никејски 4). Јер у Триполи
су, можда, и у Арзуи, зна се да су варварски народи врло близу,
а у Триполису су, као што знате, само пет епископа, и могуће
је да су два од њих често пута спречени неком нуждом. Јер је
тешко, ма колики да је њихов број, да могу сви доћи; а то не
треба да спречава потребу Цркве. Јер и у овој Цркви, у коју се
ваша Светост изволела окупити, често и скоро сваке недеље
имамо хиротонисање. Зар ја могу стално сазивати дванаест,
или десет, или много мањи број епископа? А двојицу суседа
108, и 117-118. Православни су прихватали љихово и крштеље и рукоположеље (ка

попи 48, 57 и 66).
48
) Овај канон, започет као 47, наставља се у канону 48. и даље.
337
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА.;.
лако је мојој маленкости придодати. Зато види ваша Љубав,

(заједно) са мном, да се ово не може очувати (тј. сазваши 12 ейискойа
за xupoilloнujy). (IBac.4; VIIBac.З; Ант.19,23; Лаод.12; Сард.6; :Карт.13,15)
Канон 50.
/Колико епископа треба додати броју оних који хиротонишу,
ако буде спора о епископу који ће се хиротонисати/
Треба одредити и ово: да, кад некад приступимо избору епи

скопа, и дође до неког спорење, пошто су се такве ствари код
нас догађале, биће већ смело да се само три (епископа) нађу ради
решавања (питања) ко ће бити хиротонисан; него нека се споме
нутом броју придода један или двојица; и пред самим народом,
коме ће се (дотични) рукополагати, нека се најпре испитају лица
која се противе, а затим нека се разаберу и њихови наводи, па
кад се (дотични) покаже чист пред лицем народа, нека се тада
хиротонише. Ако ваша Светост ово прихвата, нека се једнодуш
ним одговором вашег Достојанства потврди.
Сви еuискойи рекоше: Веома је угодно. (IBac.4,6; vпвас.з; Ант.19,23;
Лаод.12,13; Сард.6; :Карт.13,49,55)
Канон 51.
/Да се из :Картагенске Цркве најављује дан Пасхе/
Еuискоuи Xoнopaiil и Урбан рекоше: Пошто треба придодати

све што је у нашем подсетнику (xщtџovt-rwQCcџ=commonitorio=къннгAxъ
съsо 1њнъшль), придодајемо још и заповеђено нам за дан Пасхе,
да, по обичају, из Картагенске Цркве нама бива увек најављива
но, и не у року кратког времена (пре Пасхе). АвреЈШје еuискоа рече:
Ако је угодно вашој Светости, пошто памтимо да сте одавно
обећали да се сваке године сабирамо ради саветоваља, да, када
будемо заједно сабрани, нека се тада проглашује дан Свете
Пасхе преко местобљуститеља (=йреgсшавника) који ће се наћи
на Сабору. Еuискоuи Xoнopaiil и Урбан рекоше: Сада молимо са овога
Сабора: да се удостојите да о томе писмима известите наше об
ласти. Аврелије еuискоа рече: Неопходно је да тако буде.
(Ап.7,64,70,71; IIBac.7; Tpyл.ll; Лаод.7,37,38; :Карт.34,73,106)
Канон 52.
/0 томе да треба посећивати Црквене области/
Еuискоuи Xoнopaiil и Урбан рекоше: И ово нам је усмено запове

ђено: да (замолимо) да се удостојите, да, одређено од Хипонског
Сабора: да треба у време Сабора посећивати сваку област, (те
338
напоменемо) да сте одложили и ове и прошле године да по реду

посетите Мавританију. Аврелије ейиской рече: Тада о области Ма
Британаца нисмо ништа одредили, зато што она лежи на крају
(Латинске) Африке, и што је близу варвара. Бог нека нам изобил
на помогне да узмогнемо то, и не обећавши, учинити и у вашу
област доћи. Јер требате схватити, браћо, да ако разум (Лоую~-t6с;=
=rаtiо=nомъ•слъ) то тражи, могли би исто за себе тражити и браћа
Триполитанци и Арзуитанци. (Ап.58; Трул.19; capд.ll; лаод.19;
Карт.71,121,123)
Канон 53.
/Да Црквене области, осим по сагласју свога епископа,
не примају друге епископе/ 49 )
Ейигоније ейиской рече: На многим Саборима одређено је Све

штеним Збором: да мноштва верних ('ta плчэ 11 =нароg)/ 0 ) која се
налазе у парикијама (=йарохијама) под епископима, а који никад
нису имала свога епископа, не могу добити своје (посебне) упра
витеље, то јест епископе, осим по сагласности епископа под
којим су од почетка били. Међутим, пошто неки (епископи),
присвојивши насилно власт (над неким местима), кад буду (за то)
осуђени уклаљају се од општења (xotvwvCac;) са браћом, и правда
ју се као некаквом давно освојеном влашћу. А многи и од пре
звитера, надувени и неразумни, уздижу вратове против својих
епископа, побуњујући народ гозбама и злонамерним саветима
да их, неумесном наклоношћу, постављају себи за управитеље.
То пак особито имамо да захвалимо твојој Разборитости, нај вер
ниј и брате Аврелије, што си увек, не прихватајући (то), спреча
вао такве насртаје. Због злих замислИ таквих људи и због злих
намера и договарања (њихових), ово кажем (=йреgлажем): народ
('to пЛf]Эос;=мношшвоверних), који је у тако названој парокији, потчи
њен староме епископу, и никада није имао (свог) посебног епи
скопа, не може добити посебног руководиоца. Зато, ако је угод
но свему Светоме Сабору, нека се овај мој предлог потврди.
Аврелије ейиской рече: Предложеноме од брата и саепископа
нашег не противим се, него исповедам да сам ово и чинио и
49
В. о овом истом питаљу и даље канон 56. и 98.
)
50
Израз, овде и ниже на више места: 1:а rcA.1l.Эrt, једи. 1:0 тсЛ.f].Эоr:;=.мноштво/.мноштва
)
верних = вepyjyhuнapog, потиче из ДАп.4,32; 6,2.5; 15,30 и означава верујуће као Цркве
ну йуноћу. Значајно је да се у Картагенској Цркви одржавао тај израз и у канонској
свести Сабора, јер то показује озбиљно узимаље у обзир нароgа Божјег у Цркви.
339
чинићу, то јест са једнакомислећима не само с Картагенском

Црквом, него и у читавом свештеничком санаслеђу (auyxЛrJQEffiaEt =
=consortium=npнчь.Т'h=клupy). Јер има многих који се са својим мнош
твом (народа) саглашавају (тј. gоговарају), које, како је речено, обма
љују" чешући их ао ушима" (2Тим.4,3) и ласкаљима привлачећи себи
људе порочнога живота, и већма надимани (=аогорђени), одељу
ју себе од овог (свештеног) санаслеђа (auyxЛrJQWaEw~), и који, ослања
јући се на свој народ (тФ tOC<v лЛ1)~Еt), често заједно позивани на
Сабор да дођу, одричу се, јер се боје да се не открију њихови
преступи. Кажем, дакле, ако је угодно: треба се на сваки начин
борити да њима не остану не само те управе (над присвојеним па
рохијама),51) него ни њихове Цркве које су им на зло припале, и
да се (такви) влашћу (световном) јавно избаце, и да их удаљи
овај сам престо Првенствујућих (тfl TWV JtQWTEVOVTWV ха~ЕЬQџ =principaliЬus
kathedris- тј. Каршагенски При.мас). Јер (сви) који су привржени свој
осталој браћи и свему Сабору, треба не само да с правом (btxaCw~=
=jure) држе свој престо, него и да стекну такве управе (над парохи
јама), а они, који сматрају да им је довољно да се држе своје
светине (тоv~ охЛоu~ =plebes) и презиру братску љубав, треба не само
да те управе изгубе, него још, како рекох, да их грађанска власт,
као бунтовнике, лиши и њихових (пређашњих) места.
Ейискойи Xoнopaill и Урбан рекоше: Велика мудрост (лQovoCџ=pro
visio=npoмъ.•cль.) ваше Светости дубоко је погодила мисли свију нас,
и сматрамо да одговором свију треба потврдити ваш предлог.
Сви ейискойи рекоше: Угодно је, угодно. (Ап.31,34; IBac.s; пвас.в; IIIBac.з,s;
IVBac.17,18; Трул.25,31,34,38; Ан:к.13;Нео:к.14; Гангр.6;
Ант.5,8,10; Лаод.57; Сард.6,14; Карт.10,11,56; Прводр.13,14,15
Канон 54.
/0 томе да туђе клирике никако не могу примати други епископи/
Ейигоније ейиской рече: На многим је Саборима ово одређено,

и сада још, најблаженија браћо, вашом разборитошћу потврђе
но: да ниједан епископ не присваја себи туђег клирика, без
одлуке његовог претходног епископа. А наводим Јулијана, ко
ји се незахвално понео према толиким Божијим доброчинстви-
51
) Нејасан израз: та~ тоюvтщ бtotx~aEt~=tantum dioeceses='Т'AKOR'Ъiti)C'Ъ стро1Еtшн, не зна
чи "оне обласши" (Милаш) у смислу "управних области" =ейархија, него значи упра
ве/уйрављања над (присвојеним) парохијама. Дакле, oюCxfJat~ овде значи уйраву ( =фун
кцију), а не gијецезу.
340
ма, која су љему допала кроз моју маленкост, и тако је лакоум

но и дрско поступио да је једнога, кога сам ја у детиљем узрасту
крстио и кога ми је он, због великог сиромаштва, предао, те
сам га много година хранио и одгајао, и који је, како рекох, у
мојој Цркви руком моје смерности крштен, и за чтеца јавно у
Мапалитској парохији постављен, и тамо током две године
читао (у Цркви), - љега, не знам с каквим презрељем моје смер
ности, отео је овај исти Јулијан, говорећи да је он грађанин
Базаританског места, које љему припада, и без моје сагласно
сти љиме располаже, јер га је и за ђакона рукоположио. Ако
је ово могуће, нека ми се од вас обзнани таква дозвола (њему),
најблаженија браћо; ако ли није, нека се таква дрскост спречи,
да се споменути Јулијан не меша у туђе послове.
Hyмuguje ейиской рече: Ако се покаже да је Јулијан то учи
нио без питања и без тражеља од твога Достојанства, сви пресу
ђујемо да је то неправедно и недостојно учиљено. Зато, ако
исти Јулијан не исправи своју погрешку, и са задовољељем
вашем народу не поврати истог клирика, кога се усудио хиро
тонисати, чинећи против Саборских одлука, нека, одлучен (xwgt-

oЭEC~) од нас, поднесе осуду за своју упорност.
Ейигоније ейиской рече: Отац (нам), по годинама и по времену
постављеља најстарији и муж достохвални, брат и саслужитељ
наш Виктор, жели да се овај општи захтев изврши (=pacйpocillpaнu)
над свима. (Ап.15,35; IBac.l5,16; IVBac.5,10,20,23; Трул.17,18;
Ант.З; Сард.15,16; Карт.50,90)
Канон 55.
/0 томе да епископ Картагенски
може хиротонисати (=аосшавиши) клирика где хоће/ 52 Ј
Аврелије ейиской рече: Примите, браћо, моју реч. Много пута
се догађало да су Црквени људи у потреби (тј. Цркве које потребују
клирике), тражили од мене ђаконе, или презвитере, или еписко
пе, и ја, међутим, памтећи што је одређено (Саборима), кажем
таквима: да се сусретнем са епископом тог траженог клирика,
и то љему изнесем: да љеговога клирика траже из неке Цркве.
52
Ј Овај 55. канон чини изузеће од претходног 54. канона (који забраљује да епископ
узима, и прима, туђег клирика), те даје право .Картагенском Првојерарху да може не
само примати, него и узимати туђег клирика за епископа, уз сагласност локалног
епископа. (В. найомену код 16. канона Апостолског).
341
И до сада, ево, није било противљеља. Али, да се то после овога

не догоди, то јест да ми се не успротиве у тој ствари они од
којих тражим, -јер ме знате да водим бригу о многим Црквама
и хиротонијама (=йостављењима), - да кад се сусретнем с било
којим ОД caeпиcкoпa(auvtEQEWV=consacerdotum), са два или три сведока
ИЗ вашеГ санаслеђа (auyxЛ.fJQWGEw~=comsortio=жpiшиm /тј. са 2-3 из епископата!),
ако се дотични (епископ) нађе да је ненаклоњен (ахаЭоаСwто~ =indevotus=
=нЕnоnодоsь.ствоv)/ 3) праведно је да ваша Љубав пресуди шта треба
чинити. Јер ја, као што знате, браћо, по Божијем снисхођењу,
о многим Црквама водим бригу.
Hyмuguje euucкou рече: Одувек је припадала овоме престолу
(=Картагенсн:ом) та власт: да одакле хоће, и за било које име да је
подстакнут, по жељи сваке Цркве хиротонише епископа.
Еuигоније euucкou рече: Добра воља умерава власт. 54 ) Јер ти,
брате, мање се усуђујеш него што можеш, тиме што себе пока
зујеш свима добар и човекољубив. Јер ово (сада) имаш у своме
расуђењу: да испоштујеш лице сваког појединог епископа. 55 )
А при првом и простом сусрету (с њима), ако оцениш, оно што
је у власти овога престола треба остварити, пошто имаш потре
бу да све Цркве подржаваш. Отуда, ми ти не дајемо власт, него
исту потврђујемо твојој вољи, тако да можеш свагда задржати
(=узети) кога хоћеш, и постављати старешине (=йреgсmојнин:е) Цр
квама, и осталима тражене, и одакле сагледаш (тј. нађеш лице).
Посшумеillијан euucкou рече: Онда, ако неко има само једног
презвитера, зар и тога једног треба узети? Аврелије euucкou рече:
По Божијем снисхођењу може један епископ многе презвитере
хиротонисати, али презвитер погодан за епископство теже се
налази. Зато, ако се који (епископ) нађе да има само једног пре
звитера, и тај је способан за епископство, и тога јединога дужан
је дати за хиротонију (за епископа). ПосШумеШијан ейиской рече:
Дакле, ако други епископ има много клирика, тада му је дуж-
53
) Израз axa~oa(штo~=indevotus=нE no nодоsь.ст&О'( Милаш је превео: "без йриговора",
што није смисао речи, која овде значи: да је епископ, од кога Картагенски Примас
тражи клирика (а не сам клирик) ненаклоњен (букв.: нейосвећен том захтеву), тј. нейойу
сillљив, не йокорава се (3онара) том захтеву; зато Картагенски Првојерарх и пита
Сабор: шта да чини?
54
) sequestrat possiЬilita
Диван И мудар израз: Ћ ауа~о~й. на t.tE<J<'i~н t~v в~ova(av=Bonitas
tem=БлAГAm &Mm nрiшмомmiЕть. RЛАС'Т'ь=Добра воља посредује (=ублажава) власт!
) И ово ј е пре диван израз: a:тto~ega:тteuaш =satisfiat =оvгодити, ucйoшilloвamu, уважава
55
mи лице gругога, који показује племенитост и духовност Картагенских епископа

на овом Сабору (ово је 7. аравило Сабора 397.г., сада овде поновљена).
342
ност то друго мноштво (народа) помоћи. Аврелије ейиской рече:

Наравно, као што си ти другој Цркви помогао, тако ће се сапот
стаћи (=йобуgиши) и онај што има више клирика, да ти дарежљи
во дадне једнога од њих ради хиротоније (=йосшављења).
(Ап.15,16; IVBac.5,10,20,23; Трул.17,18; Ант.З; Сард.15,16; Карт.54,90)
Канон 56.
/0 томе да хиротонисани у парикијама (=ейискойијама)
епископи не траже себи друге области/ 56 Ј
Ейискойи Хонорат и Урбан рекоше: Чули смо одредбу да се
(неке) парохије не могу удостојити да добију (посебне) епископе,
осим по сагласности оног (епископа) под којом се налазе. Али, у
нашој области, по допуштењу епископа који од почетка има
управљање, неки епископи, постављени (=хирошонисани) у те па
рохије, траже за себе још и друге. Ово судом ваше Љубави треба
спречити, и за будуће укинути.
Ейигоније ейиской рече: За сваког епископа очувано је долич
но (право): да се из поседа парикија (тј. од парохија) ништа не мо
же одвојити да би добило свога епископа, осим по сагласности
онога који има власт (тог места). Ако он допусти да једна (йаршсија=
=мања обласш) добије свога епископа, нека се постављени не про
стире на управе других, јер је само једна, одељена од тела многих
(других), удостојена да добије част свога епископства (Елюхолђ~=
=episkopatus).
Аврелије ейиской рече: Не сумњам да је Љубави свију вас
угодно да епископ, који је сагласношћу пређашњег епископа
постављен у (једној) области, држи (=уйравља) само онај народ за
који је хиротонисан. А пошто сматрам да је све расправљено
(=решено), ако је све (ово) сагласно са вашом мишљу, потврдите
све (то) вашим одобрењем. Сви ейискойи рекоше: Свима нам је ово
угодно, и нашим потписом ево потврђујемо.
И йотаисаше: Аврелије, епископ Картагенске Цркве, сагласих
се са овом одлуком (т<Т> cю{g€тQ.>=decreto), и прочитавши је, потписах. Исто
тако и остали епископи потписаше.
(Ап.31,34; IBac.8; IIBac.6; IIIBac.3,8; IVBac.17,18; Трул.25,31,34,38; Анк.13;Неок.14;
Гангр.6; Ант.5,8,10; Лаод.57; Сард.6,14; Карт.10,11,53,98; Прводр.13,14,15)
56
) В. о овом учесталом питаљу и каноне 53. и 98.
343
57
)[Акша Карmагепсн:ог Сабора, Сеgпица Шреhа]
(9 канона: 57-65, са Сабора од 16. јуна 401.г.)
/На овом Сабору бй: одређено да епископ без оmусног писма не плови (пре~
ко мора)/
"За време Кесарија и Атика, најславнијих конзула, пре шест каланда јула
(27 /28. јуна?), у Картагени, -угодно бй: (одредити): да ниједан епископ не плови
(преко мора) без отпусног листа Првенствујућег (јерарха). Ко Шражи деловодник
(ta л~::л:gay~-t€va=gesta=cъткopEнAm=aкa:za) наћи ће
za у изворнику.
(Са овог Сабора ШаЈЬУ се местоб.юустите.юи ј=засШуйнuу,и~леzати; цару доле~
поmисани епископи)
"После конзулства славних царева Хонорија августа 4 пут, и Евтихијана
најсјајнијег, пре 5. каланда маја, у Картагени, у дворани Uркве Реституге (=обнов~
љене) - [Трећа седница].
"На овом Сабору местоб.юуститеЈЬСтво (=засШуйнишШво=lеgаtiоnет) примише
епископи Епигоније и Викентијан, да се удостоје од најславнијих царева за оне
који прибегавају у !Јркве, и који су било каквим оrrгужбама затворени, да нико
не сме да их отрrне (одатле).
"На овом Сабору шаље се й.ослансiйво (л:gш~~::Ca=legatio) ей.иской.има Рима
и Милана о деци кршiйеној код јереiйика. а и цару да се уклоне осiйаiйци
идола, и о мноzим друzим стварима.
"После конзулства Флавија Стилихона, најсветлијега, пре 16. (латин.: XIV)
календа јула ( =26. јуна 404.r.), у Картагени, у дворани !Јркве Pecтmyre, седнувши
заједно са својим саепископима, у присуству ђакона, -
"Аврелије ей.иской. рече: !Јркава Божијих, устаноВЈЬених по целој Афричкој
зем.юи, ваша .Љубав, најсветија браћо, заједно са мном зна тачно потребе. И
пошто Господ даде, и сабра се макар делимично присуство вашег Светог Сабора,
изволи ми се да на средину изнесем те исте потребе, како је речено, које сам
својом бригом могао да нађем, те је доследно да се изабере један сајереј (=саепископ)
из вашег броја, који треба, ГоспоДIЬом помоћи, по вашим молитвама, те потребе
да узме на себе, и храбро да их узме и однесе у прекоморске крајеве Италије,
који може ту потребу и труд и нашу нево.юу да представи најсветијој браћи и
саслужите.юима нашим, с једне стране Анастасију (I, папи, 399~402.r.), достојнопо
штованом светом епископу Апостолске катедре (Римске), а с друге, још и најсвети
јем брату Венерију, свештенику (=епископу) Миланске !Јркве. *>јер од тих престола
57
>Ово је део а-н:айlа трију(?) сеgница Картагенс:ких Сабора у време првојерарха
Аврелија (391/2 t43О.г.). Једна седница је држана пре 6 -н:аланgа Јула =26. Јуна 404.г.,
друга пре 5. :каланда Маја (!), трећа пре 16. :каланда (у лаillинском: XIV cal.) Јула. С об
зиром да је Сабор 419.г. завршен 30 маја, овде је, изгледа, по среди збрка у сачуваном
тексту а-н:айlа. Иначе, ова aкilla има Бенешевић (грчки и словенски), Luvтay~ta, латински текст
(PL 67,199-20), Бевериџ (nосле 60. канона) и још нека издања, док их Пиgалион, Милаш и <l>ноа<;
немају.- В. опширније код Милаша, Codex Canonum Ecclesiae Mricanae,12-13 итд.
*>Треба запазити факат: да се Картагенс:ки Оци не обраћају само Римској, него
и Миланској Цркви, :као и Источним Црквама.
344
·:·КАНОНИ :КАРТАГЕНС:КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
је спречено оно пrro би, кад би се спознала велака опасност, требало промислити
на (нашу) велику корист. јер је (код нас) толика оскудица клирию1, и многе IЈр
кве заиста су пусте, да ниједнога ђакона, макар неписменог, не можеш наћи. А
о осталим вишим степенима (клира) сматрам да треба ћутати, пошто, како рекох,
ако се служба ђакона тешко налази, далеко је већма јасно за више части (=чшюве
клира). И не можемо поднети свакодневни плач разних и скоро умирућих народа
( =!Јркава ), којима, ако икад не хтеднемо помоћи, очекује нас најтежа и неизвшьива
казна пред Богом за душе (њихове) које пропадају".
Канон 57. 58)

/Да децу крштену од Донатиста,
могу у Католичанској (=Православној) Цркви у клир хиротонисати/
Зато, пошто се ваша једнодушност заједно са мном сећа да

је на пређашњем Сабору (=1. Сабор 401.г. -в. канон 47) одређено: да
деца крштена код Донатиста, која још нису могла знати погуб
ност њихове заблуде, пошто достигоше доба способно за мишље
ње (Лoyю~ou=rationis=noмъ•cлA), и познавши Истину, узгнушали су се
њихове покварености, такви да се примају у распрострањену
по свему свету :Католичанску (=Православну) Божју Цркву, по
староме чину кроз полагање руку (на њих); те назив пређашње
заблуде не треба да спречава да се она приме у ред клира, када
приступајући с вером признају за своју Истиниту Цркву (Право
славну), и у њој, поверовавши Христу, примише Свештене Тајне
Свете Тројице (т'ђ:; Tgtabo:; та ayta<J~ata=Тrinitatis sacramenta=Tpoнц"k
оск1м.ренъвm), које су све очевидно истините, и свете, и божанствене,
и у њима се налази сва нада душе. 58 а) И мада претходна дрскост
јеретика особито настојаше да под именом истине пружа нека
супротна схватања, ове Тајне, пошто су сасвим једноставне,
као што учи Свети Апостол, говорећи: "Јеgан Бог, јеgна вера, јеgно
кршillење" (Еф.4,5), те оно што треба само једном давати, не треба
(изнова) понављати; него кад они анатемишу само име заблуде,
треба их полагањем руке примити у Једину Цркву, која је,
као што је речено, Голубица (чиста) (Пес.2,1О) и једина Мајка хри
шћана, у којој се спасоносно примају вечне и животворне Свете
Тајне (та aytaa~aтa=sacramenta), које упорно остајућима у јереси
наносе велику казну осуде, тако да оно што им је било светлије,
да су хтели следити у Истини ка вечном животу, то њима, док
58
) Овај канон, и претходно 47. канон, затим канони 66-69,91-94,99, 108 и 117-118. говоре
о односу Православних према расколницима Донатистима.
58
а) Св. Тајне Свейlе Тројице овде су: и Права вера, и Bлazogaillнe Св. Тајне (sacramenta).
345
су у заблуди, бива мрачније и већма за осуду. Од овога су н~ки

избегли И ПОЗНали правИЛНОСТ (ta EvЭvtata=ubera !=uлоgпосш, богатство/)
Католичанске Матере Цркве, и у све ове Свете Тајне, љубављу
према Истини, поверовали и примили их. Такви, дакле, када
провереним добрим животом приступе (Цркви), могу несумњи
во и у клир додатно бити примљени за службу Светима (л;gо~ vл:o
vgyCav tWV ay(rov = ad oficium clericatus =НА слЋждЕННIЕ /= CI\0\(ЖEHHIE/ CRAI.'l"ЪIHXЪ); а НарО
ЧИТО при толикој нужди стварИ (тј. сшања) нема га који то неће
допустити. Ако ли неки клирици те догме (=Донашисша) зажеле
да са својим народом и својим почастима (=чиновима) дођу к нама,
који из љубав ка части (=йочасши свога чина) саветују (народ) за живот
и руководе га ка спасењу, сматрам да ово треба препустити већем
разумевању, да одлуче гореспоменута браћа (у Риму и Милану),
да они својим разборитијим саветом спознају разлог нашег пред
лога, и удостоје да нас потврде (=увере): да на корист (нашу) о овој
ствари ми одредимо. А само се задовољавамо, односно крште
них у детињству, да, ако им је угодно, сагласе се са нашим из
вољењем да се такви хиротонишу (у клир). Све, дакле, што смо
претходно закључили са најсветијим епископима, нека ваше
часно Братство са мном заједно пресуди да треба чинити. 59 )
(Ап.46,4 7,68; I Вас.8; П Вас. 7; Трул.95; Карт.4 7,66,68,69,91,93,94,99,117 ,118,119, 124)
Канон 58.
/0 остацима идола и (паганских) храмова које треба уклонити/ 60 )
Тога ради треба замолити најблагочестивије цареве да запо
веде: да се остаци идола, што су по свој Африци, сасвим уклоне.
Јер у многим приморским местима, и другим поседима, неправ
да ове заблуде још траје, па нека заповеде да се и то уклони, и
њихови храмови, који по селима и по другим скривеним мести
ма беЗ ИКакВОГа украса (XЫQL~ ПVО~ €VXO<J!.tLЩ=nullo ornamento=БE.З нЋКОIЕГО
оvкрАшЕашm) стоје, нека свакако заповеде да се сруше. (Карт.84)
59
Ј Овај канон, који наставља ранији 47. канон, изузетно је богат садржајем, говоре
ћи о односу према расколу Донатиста (в. др. Каршагенске каноне испод), и о Св. Тајнама.
Православна Црква прима Донатисте и њихове клирике чак и у чину, ако јој
приступају са народом. (Шта ће на ово данас рећи "зилоти"?).
60
) Канон (потиче од 2. Картагенског Сабора 401.г.) поновљен је касније у 84. канону.
Милаш с правом сматра да то и није канон, него упутство изасланицима Сабора
цару Ар~адију и Хонорију (таква су упутства и следећи канони: 59-64). Молба царевима
о уништењу идола била је од царева испуљена доношењем закона (о чему сведочи
Августин, De Civitatae 18,24). 3онара мисли да су докрајчивани сви пагански храмови,
без обзира да ли је било украса у њима или не. Вероватно су то већ биле рушевине.
В. и ниже найо.мену код 83. канона (о рушењу и лажних хришћанских храмова).
346
·:·КАНОНИ КАРТ АГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА ·:·
Канон 59.
/0 клирицима, да због суда о личној им ствари,
не могу бити принуђени да јавно сведоче/
Треба још замолити (цареве) да се удостоје одредити да: ако

неки (хришћанин) хтедне обновити судски поступак у Цркви,
на основу апостолског права, које припада Црквама (1Кор.6,1-5),
па једна од странака је можда незадовољна пресудом клирика,
не може се пред суд позивати да сведочи онај клирик који је
претходно ту ствар (судски) судио, или је суђељу присуствовао;
и да се не позива (на суд) да сведочи неко ко је близак са цркве-
ним лицем. (Ап.74,75; IVBac.9; Карт.131)
Канон 60.
/0 томе да се укину Јелинске (=ааганске) гозбе/
И ово још треба тражити код хришћанских царева: пошто

се, противно Божанственим заповестима, у многим местима
држе тако гозбе, које су претходно уведене из незнабожачке
заблуде, тако да се и неки хришћани тајно сакупљају с незна
божцима на церемоније истих, нека заповеде да такве (гозбе)
буду забраљене и у градовима и по имањима. Штавише, и у
саме дане рођендана Блажених Мученика, 61 ) у неким градови
ма, па чак и у самим Свештеним местима, не зазиру да такве
грехе чине; у које дане, што је стидно и рећи, гнусна плесања
на пољима и трговим изводе, тако да, насрћући ласцивним
увредама (ЛayvaTt; UBQIOLV =injuriis lasciventiЬus = НЕЧНСТ'ЪIМ11 рО\(ГАННН)' вређају
част домаћица и стид других многобројних жена, које побожно
на тај Свети дан долазе, тако да скоро треба бежати и од саме
Свете вере (хришћанске). (Трул.24,51,62,65; Лаод.51,54; Карт.15,45,63)
Канон 61.
/0 позоришним представама, да никако не бивају у Недељу
и у друге Празнике Светих/
И ово још треба тражити (од царева): да се спрече приказива

ља позоришних игара Недељом и у остале Светле дане Хриш
ћанске вере; особито пак што се током осам дана Свете Пасхе
масе већма стичу на хиподроме него ли у Цркву, (зато) треба
61
) Дан страдаља једног Мученика за Христа поштован је у древној Цркви као
његов рођенgан=спомендан љеговог новог рођењау Xpucilly, јер је мученишillво за Хри
ста доносило њима небески рођенgан у нови, Вечни Живот. В. о томе канон 51. Лаоди
кијског Сабора (и найо.мену тамо).
347
да буду премештени одређени за њих дани, када се подударе

(са Пасхом или Празником), и не треба ико од хришћана да буде
принуђиван на та гледања. (Ап.9; Трул.24,66; Ант.2)
Канон 62.
/0 осуђиваним клирицима/
Треба и то тражити (од царева): да изволе одредити да клири

ка, ма којег степена он био, осуђеног због било ког преступа
епископским судом, не може истога штитити од казне (ottoxotxET-
aЭш=defensare) ни она Црква при којој је служио, нити било који
човек; и да заповеде да се (иначе) такав казни и новчаном одште
том и лишењем части, не узимајући у обзир ни узраст, ни при
роду (cpvatv). 62) (Ап.28; 1Вас.5; 11Вас.6; IVBac.9; Ант.12,14,15; Карт.29,65)
Канон 63.
/0 глумцима који постају хришћани/
Треба још и за ово тражити (од царева): да ако неко од било

којег играчког занимања (=zлу.мачке/лакрдијашке вешйlине- ludicra arte)
зажели приступити благодати Хришћанства, и пребивати (нада
ље) слободан од тих срамотних прљавштина, нека се не допусти
икоме да таквога на исте (играрије) опет наговара или принуђава.
(Ап.52; Трул.24,51; Карт.45)
Канон 64.
/Да треба измолити од цара ослобођење робова у Цркви/ 63 )
То јест да треба проглашавати у Цркви ослобођеља робова;
(
ако се види да то чине наши саслужитељи avvtEQET~ = consacerdotes =
=саеаискойи) по Италији, и.наше ће уверење јасно следити њихо
вом реду, кад буде јавно дата дозвола нашем посланом место
бљуститељу (=засшуанику) да може извршити све што је достојно
вере, а (корисно) за Црквено стање (=йореgак) и спасења душа; и
ми ћемо то прихватити са похвалом пред Господом. Ако је све
ово угодно вашој Светости, кажите, да вам покажем како је и
мој предлог сигуран, и да, оно што је нашом општом сагласно
шћу одређено, ваша Искреност са задовољством прима.
) Милаш, сходно латинском (sexum) преводи cpvcнv са аол, али није јасно какав је
62
то "йол" ако је у питаљу клирик, осим ако се мисли на човека моћника, или утицајну
жену, који би таквога штитили, како сматра 3онара.
63
Ј В. о овоме и ниже канон 82. Још је Св. Цар Константин дао право Цркви да
проглашава слободу робова (а поновио цар Теодосије у свом Коgексу), да се тако јавно
потврди добровољност господара који ослобађа роба, и разрешава савест роба од
дотадашње послушности њему. (в. Лийlерайlуру, Архим. Јоанн, 2,194-5).
348
Сви еuискойи рекоше: Свима је угодно ово предложено, те

треба извршити што је твоја Светост изложила.
(Ап.82; IVBac.4; Трул.85; Гангр.З; Карт.82)
Канон 65.
/0 осуђеном епископу Еквитију/ 64 >
Аврелије ейиской рече: Још и ствар Еквитија, који је одавно
по својој заслузи одлуком епископа осуђен, не мислим да
посланство (наше) треба да превиди, да, ако га случајно нађу у
оним местима (у Италији), нека се сам овај наш брат (изасланик)
постара за Црквено благостаље, да како треба, и где је могуће,
поступи противу њега. Сви еuискоаи рекоше: Врло (нам) је угодан
и овај предлог, тим више што је овај Еквитије одавно осуђен,
и зато његово бесрамно бунтовништво (av11auxCa =рушење мира) треба,
зарад благостаља и спасења Цркве, свуда све више сузбијати.
И аотаисаше: Аврелије, епископ Картагенске Цркве, сагласих се
са овом одлуком, и прочитавши је потписах. Исто тако и остали епи-
скопи потписаше. (Ап.28; IBac.5; ПВас.6; IVBac.9;
Ант.12,14,15; Карт.29,62, 78,93)
·!· ·=· ·!·

[Акта Картагенског Сабора, Сеgница ч.еШврШа
(20 :канона: 66-85, са Сабора од 13. септембра 401)]
"На овом Сабору, кад је прочитано писмо папе Римског Анастасија (I, 399-402.r.)
Сабору о Донатистима: да се они примају, и кротко се с љима односити, заблаrо~
дарише Оци Боrу и папи (Анастасију).*>
"На овом Сабору читају йисмаАнастасија, свештеника (=епископа) Рим
скоz, која йотсећају Католичанске (=Православне) ейискойе о Донатистима.
"За време Викентија и Флавија, најсјајнијих конзула, о идама септембра
(13.9.401.r.), у Картаrени, у дворани Uркве Реституге (где је седишrе епископа-Примаса),
сабравши се на Сабор, и претходно седнувши епископи из свих области Африке,
то јест, Аврелије, епископ истога трона (Картаrенскоr), са осталима љеговим, ко~
. .
Је показУЈе сопствени поmис, рече:
"Пошто су прочитана писма најблаженијег брата и сајереја (auvtEQEW~=consa

cerdotis=caeпиcкoпa) нашег Анастасија, епископа Uркве Рим;ьана, којима је, стара
љем и искреношћу братске, бОЈье рећи очинске ЈЬубави, потстакао нас да се,
око завере и бестидности јеретика и расколника Донатиста, која (дрскост) тешко
64
> Реч је о осуђеном због преступа епископу из Африке, који се није покорио
одлуци Сабора, него се одметнуо и отишао у Италију и тамо наставио своју разбија
чку делатност. (Помиње се и касније у канону 93).
*>Овај први пасус "aкailla" (каснијег натписа?) има само Бевериџ (PG 136,260 и ~vv-tay~-ta
3,474), а нема латински текст, Бенешевић и др.
349
квари Католичанску Uркву по Афричкој зеМЈ\:>и, нимало не уплашимо, већ да

исповедамо благодарност Владици нашем Боrу што је изволео да такво блаrоче
стиво старање удахне овоме најсветијем свештенику (=епископу Римском) за удове
Христове, који, мада су у разним деловима зеМЈ\:>е, али су састашьени у једној
хармонији тела (Христовог= Јјркве) ".*Ј
Канон 66. 65)

/0 томе да треба поступати благо са Донатистима/ 66 )
После тога, размотривши и просудивши све што се чини

да доприноси Црквеној потреби, саизволељем и надахнућем
Духа Божијега, изабрасмо да благо и мирољ убиво (ELQflVLxб:н:; =.мир
по), поступимо са гореспоменутим људима (Донатистима), мада
се они (својим) бунтовничким расколом (fяхоvоСа=разgоро.м) отцеп
љују од јединства Тела Господљег (=Цркве), да би, колико је до
нас (=паши.м ognoco.м), постало сасвим јасно свима, који су у свим
областима Африке уловљени у љихово општеље и дружбу,
каквом су бедном заблудом свезани. Можда, како каже Апо
стол, кад будемо кротошћу сабирали оне који разне ствари
мисле, да ће им Бог дати покајаље за познање Истине, и да ће
се ослободити из замке ђавола, поробљени љему да чине вољу
ЉеГОВУ (2Тим.2,25-26). (Карт.47,57,67-69,91-94,99,117-119,124)
Канон 67.
/0 писмима која треба послати начелницима (власти- с молбом)
да постане јавно оно што бива између Донатиста и Максимијаниста/ 67
Зато, угодно б:й: (установити): да се са нашег Сабора начелни

цима Африке предају писма, и за надлежно сматрати да се од
*Ј Последље речи у актима показују еклисиолошку свест о Цркви као складном

Телу Христа Господа, слично као речи: "јеgинсйlво Тела Госйоgњеi" (у следећем канону
66) и речи: "Кайlолич.анско јеgинсйlво" (у канону 68).
) Канони 66-69, као и претходни канони 47. и 57, и затим 91-94, 99, 10 и 117-118. говоре
65
о односу Православних према расколницима Донатистима.

> Одлуком овог Општег Сабора у Картагени (13. септембра 401.г.) Православни су
66
затражили gијалог са Донатистима. Пун дијалог-колоквијум. је остварен тек 411.г.

67
) Реч је о расколу међу Донатистима (Донат је, изгнан у Галију, умро 355.г.; наследио
га Парменијен, а овога Примијан), насталом 391/2.г., кад се љиховом вођи Примијану
у Нумидији супротставио Миксимијан из Визацене, који на Сабору (393.г.) са око
100 епископа осуди Примијана, и присвоје бројне Цркве, а овај за узврат на Сабору
у Багају у Јужној Нумидији (24.4.394) са 310 епископа успе да тај раскол уједини,
и током 3 године, затраживши државну помоћ, већином добије грађанске процесе
против Макимијанових верника. Максимијан, благодарећи Св. Августину (помоћни
епископ у Хипону од 394) приђе Православној Цркви и буде епископ у градићу Сини
тенси код Хипона. Од лета 401.г. Православни су тражили дијалог са Донатистима,
а кад они то одбију, уследе царски едикти (405.г.) против љих и они коначно 11.
350
њих затражи да помогну опmтој Мајци Католичанској (=Право

славној) Цркви у оним градовима где се презире власт (Православ
ног) епископа. То јест, да они, начелничком влашћу и старањем,
и хришћанском вером, испитају све што бива у свима местима,
у којима Максимијанисти заузете Цркве; а још и о онима ко
ји су од њих одведени у раскол, и да се у јавне деловоднике
(=йрошоколе) обавезно унесе тачно упознаваље свих о њима.
(Карт.47,57,66,68,69,91-94,99,117-119,124)
Канон 68.
/0 томе да се клирици Донатиста примају у клир Католичанске Цркве/
На крају, б:й: угодно (установити): да се пошаљу писма браћи

и саепископима нашим, а особито Апостолском престолу (Рим
ском), на коме председава споменути достојнопоmтовани брат
и саслужитељ наш Анастасије (1, папа, 399-402.г.), пошто зна да
Африка има велику потребу, да, ради мира и користи Цркве,
треба да било који клирици самих Донатиста, кад исправе (своје)
хтење (tђ~ ~оuЛ.ђ~ = consilio= съвЋто'Г) и хтедну да пређу у Католичанско
(=Саборно) јединство, сходно извољењу сваког Католичанског
(=Православног) епископа и савету управљајућега у том месту Црк
вом, ако се то покаже да доприноси миру хриmћана, примити
их са њиховим истим почастима (=чиновима), као што је познато
да је и у прошла времена тако бивало о овом расколу, као што
о томе сведоче примери многих и скоро свију Цркава у Афри
ци, у којима се ова заблуда појавила. (То учинити) не да се овим
пониmти Сабор, који је о овом питању био у Прекоморским
странама (=италији),*) него да то (одлучено) остане онима који
тако желе прећи у Католичанску Цркву, те да се тиме не учини
никаква препрека њиховом јединству (са Црквом). За оне, пак,
за које се покаже, да у местима где бораве, сваким начином
(настоје) да се оствари и потпомогне Католичанско јединство,
ради јавне користи братских душа (своје групе), такве не треба
да спречава што је установљено противу њихових почастИ (=чи
нова) на Прекоморском Сабору, јер спасење није искључено
маја 411.г., по наредби цара Хонорија учествују на великој међусобној конферен

цији са Православнима (где су имали 285 својих епископа, наспрам 286 православних!).
Царски изасланик Марцелин, који је председавао, прогласио је победу Православ
них. (A~ema ове конференције су сачувана, али из љих ништа није ушло у канонску збирку
Картагенског Сабора, јер није ни имало канонских одлука).
*) Реч је о Сабору у Риму, који није прихватио рукоположење Донатиста, којих
је било и у Риму (са својим посебним епископом).
351
·:·КАНОНИ КАРТ АГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
ниједном лицу. То јест, да рукоположенима од стране Донати

ста, ако се исправе и хтедну прићи Католичанској (=Православној)
вери, не треба, по Прекоморском Сабору, одрећи примање и
признање у њиховим почастима (tv ,;ч.юl~=in honoribus=y чиновима),
него, већма да се приме они, кроз које бива старање о Католичан
ском (=Саборном) јединству. (Rарт.47,57,66,67,69,91-94,99,117-119,124)
Канон 69.
/0 томе да се пошаље изасланство Донатистима, ради склапања мира/
Затим бй: угодно (одредити): да се, кад ово учинимо, из нашег

броја пошаљу местобљуститељи (=йреgсшавници) истим Донати
стима, било епископима које имају, било лаицима, да пропове
дају мир и јединство, без којег није могуће остварити спасење
хришћана. вв) Кроз те местобљуститеље (=йреgсшавнике) нека свима
буде познато како они ништа разложно (~::vЛ.oyov=juste=oйpaвgaнo)
немају да кажу против Католичанске (=Православне) Цркве, а
особито ради вернијег осведочења о томе да свима буде јавно
( =йознашо) из грађанских деловодника (=зайисника) како су сами
они учинили са својим расколницима Максимијанистима. Ту
им је од Бога показано, ако хоће да виде, да су се они тада та
кође неоправдано отцепили од Црквенога јединства, као што
кукају да су се сада неоправдано од њих отцепили Максимија
нисти. А из броја оних, које су они јавно, влашћу свога збора
осудили, после тога су неке примили у њиховим почастима
( =чиновима), као и крштење, које су обавили од њих осуђени и

свргнути, - да би се показало како се неразумним срцем су
протстављају миру Цркве, која је по свему свету распростраље
на. Тако поступајући у корист Донатове странке, и не говорећи
да се оскврњују општењем са онима које су тако, из нужде
мира, себи примили, а са нама се свађају, то јест са Католичан
ском Црквом, која се простире чак и до последњих крајева земље,
и неће да себе критикују због прљавог општења са онима које
су сви они претходно осуђивали. (Rарт.47,57,66-68,91-94,99,117-119,124)
681
И у овом, као и у претходним канонима о Донатистими, видна је еклисиолошка
свест Картагенских Отаца, за које, као и раније за Св. Кипријана, и све Свете Оце,
без јединства са Католичанском Црквом нема спасења, при чему стално наглашавају
Кипријанов и Игњатијев појам Kailloлuцuilleilla (=йуноће/йойlйуносйlи вере и благодати)
Цркве, њене Саборне Пуноће свега што је потребно за спасење. Истина, ови канони
наглашавају и посвудност - васељенскост- по свему свету распростраљене Цркве,
као елеменат њене Католичанскости=Саборности (попут Св. Кирила Јерусалимског).
352
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·=·
.11.\fQ,..П.V'..П. 70,
/0 томе који се клирици требају уздржавати од жена/
Пошто се, уз то, спомиње о уздржавању неких клирика од

својих жена, б:й: угодно (одредити): да се епископи, и презвитери,
и ђакони уздржавају још од својих жена у одређена времена
(поста и молитве- 1Кор.7,5- канон 25). 69 ) Ако ли то не учине, нека се
смене са Црквеног положаја (=cilleaeнa). Други клирици нека се на
то не принуђују, него треба у томе држати обичај сваке Цркве.
(Ап.5,17,26,51; IBac.3; IVBac.14; Трул.5,6,12,13,30; VIIBac.18; Анк.19;
Неок.1,8; Гангр.4; :Карт.3,4,25; Дион.Алек.З; Вас. Вел.12,27,88)
Канон 71.
/0 онима који свој народ напуштају/
опет б:й: угодно (одредити): да ниједан епископ не сме, оста

вивши своју главну (,;ђ~ аiЈSЕV'tLхђ~=власшну) катедру, прелазити у
другу постојећу Цркву у области, нити се о својој (личној) ствари
више но што је потребно бавити, пренебрегавајући старање и
СТалНО ДрЖање (aUVEXELa~=frequentationerne=cъдьpЖ1ЛtltiШ) СВОје КаТедре.
(Ап.58; IVBac.25; Трул.19; Сард.11,12; Лаод.19; :Карт.121,123; Прводр.16)
Канон 72.
/Да малу децу треба крстити кад год се сумња да ли су крштена/
Такође б:й: угодно (одредити) односно мале деце: кад год се

не нађу поуздани сведоци који потврђују да су несумњиво кр
штена, а она сама због свога узраста нису у стању да одговоре
о предатој им Свештеној Тајни (~ua,;ayooy(a~=sacramentis=CR&ЩШOO'(ЧE
tltiti), треба их без икакве сметње крстити, да их та недоумица
не лиши таквога очишћења Светињом (Крштења). Јер су ово
браћа наша, местобљуститељи (=йреgсшавници) Мавританаца, за
желели због тога што много таквих (тј. деце) они откупљују од
варвара. *Ј (Ап.49,50; IIBac.7; Трул.84; VIIBac.8; :Карт.45,48,110; Вас.Вел.1,91)
Канон 73.
/0 томе да се дан Пасхе најављује у време Сабора/
Такође је угодно (одредити): да се о дану Светопоштоване

(ngoaxuvrJ,;fl~=veneraЬilis) Пасхе јавља свима, написавши то испод
закључака (Сабора). А дан Сабора нека се држи исти, који је од
ређен на Хипонском Сабору (393.г.), то јест пре десетих календа
69
) Овом канону слични су канон 4. и 25 (в. тамо наuо.мену).
*Ј И Св. Фотије сматра да децу, па и муслиманску, треба крстити (Пис.мо 18,1).
353
·:·КАНОНИ :КАРТАГЕНС:КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
септембра (s rx). Јер о овоме треба написати Првенствујућима

( =мишройоЈШШима) свих области, да, кад сазивају код себе Сабор,
тај дан држе. (An.37; 1Вас.5; IVBac.l8; Трул.8; VIIBac.6; Ант.20; Карт.34,51,95,106)
Канон 74.
/0 томе да епископ администратор (E:rпsevo'IJ~-tevov=intercessori)
катедре не треба да заузме (удову) катедру коју администрира/
Исто тако бй: одређено: да ниједан (епископ) администратор

не може заузети ону катедру (=ейискойију) којој је дат (као) адми
нистратор (џшC-rТJ~=intercessor=xoдAтAн), због било којег стараља о на
роду или настале распре, него да се стара да се њима за годину
постави (:п:govoei:aЭш=provideat) епископ; ако пак ово занемари, нека

се, по истеку године, одреди други администратор.
(An.36; IVBac.25; Трул.35)
Канон 75.
/Да треба од цара тражити екдике (=браниоце) при Црквама/
Сви сматрамо за добро: тражити од царева да се, због злоста

вљаља сиромашних, који (зато) непрестано узнемирују Цркву
својим жалбама, изаберу за њих екдици (defensores =браниоци), који
ће их, уз стараље епископа, штитити од тираније богаташа.
(IVBac.2,23; Карт.97)
Канон 76.
/0 епископима који не долазе на Саборе/
Такође бй: угодно (одредити): да сваки пут кад треба окупити

Сабор, епископи, који нису спречени ни старошћу, ни болешћу,
ни неком великом нуждом, одговарајуће (на исти) дођу, и да се
сваки Првенствујући (=миillройоЈШШ) у својој епархији извести о
свима епископима, и да ли бивају два или три њихова скупа,
и да са сваког скупа морају неизоставно за дан Сабора доћи
који су наизменично бирани. Ако ли не могу доћи, због неких
изненада насталих нужди, како обично бива, ако не изнесу
своме Првенствујућем (=мишройоЈШШу) разлог своје спречености,
такви треба да су довољни општењем (-rfi xoLvrovCџ=communione) у
СВОјОј (само) ЦрКВИ. 70) (An.37; 1Вас.5; IVBac.19; Трул.8; VIIBac.6;
Ант.20; Лаод.40; Карт.18,73,77,95)
70
) Чудно је да овај 1еан.он. овако бледо, неодређено "кажљава" непослушног Сабору
епископа! Да ли је то "искључење из општења "? (В. слично и 1eanon во). Већ у следећем
77. 1еан.он.у Сабор предузима "законску одлуку" против таквог непослушног еписко
па Крисконија.
354
Канон 77.
/0 Крисконију/
За Крисконија Вила-Регенског ово свима бй: угодно (да одре

димо): да такође треба одмах доставити Првенствујућем (еписко
пу) Нумидије да зна да треба својим писмима да подстакне за
долазак (на Сабор) поменутог Крисконија, да више не одлаже
да своје присуство учини на скором свеопштем Африканском
Сабору. Ако ли презре и не дође, нека зна да ће противу њега
бити донета законска одлука. (Ап.З7; IBac.5; IVBac.19; Трул.s; vпвас.6;
Ант.20; Лаод.40; Карт.18,48, 73, 76,95)
Канон 78.
/0 управитељима (q>gov-tют&v=diaretorum=cтpo11тEль.xъ) Цркве Хипонске/
Опет бй: угодно (одредити) : да пошто не треба за дуго (времена)

пренебрегавати то што је Хипонска Црква остављена без упра
витеља, и пошто тамошње Цркве држе они који се одрекоше
незаконитог општења са Еквитијем, треба послати са овога
Сабора епископе: Ригина, Алипија, Августина (Светог), Матер
на, Теасија, Еводија, Плакијана, Урбана, Валерија, Амбивија,
Фортуната, Кводвултдеја, Хонората, Јануарија, Апта, Хонора
та, Ампелија, Викторијана, Евангела и Рогацијана, па кад, оку
пљени, исправе оне који рђавим упорством сматрају да треба
чекати повратак одбеглог Еквитија, нека им се, молитвом сви
ју, епископ постави. Ако ли они не хтедну прихватити мир,
нека не спречавају избор председника (tov лgоЊgоu=рrаероsitо=ейи
скойаИйонског) да буде хиротонисан на корист Цркве, која је толи
ко времена била запуштена. 71)
(Ап.58; IVBac.25; Трул.19; Capд.ll; Карт.65,71,74,93,121,123)
Канон 79.
/0 клирицима који се не старају да за годину peme своју судску ствар/
Опет је одређено да, сваки пут кад је неко од клирика опту

жен, и због преступа је окривљен, па, било због (уклањања) срамо
те Цркве, било због уважења клирика који се збоГ тога поште
ђују, или пак због (разлога) горђења јеретика и ликовања незна-
71
) Као што се види, Општи :Картагенски Сабор упутио је 20 епископа да среде не
слогу у Ипонској Цркви и да, за случај непристанка тамо несложних, могу сами
да изаберу митрополита у Хипону. - АЈШйuје, истакнути јерарх, еп. Тагаста (од 394.г.),
родног места свог и Августиновог, био је свеживотни пријатељ Августинов.
355
божаца, ако ти клирици, како и треба, хоће да се боре за своју

ствар и побрину о својој невиности, нека то учине у току (једно)го
дишњег изопштења (axotvoovю(щ = excommunicationis = SЕЗ'Ъ 0БЬЦЈЕt1111Z\). Ако
ли пак пренебрегну током те године да своју ствар рашчисте,
нека се надаље никаква њихова реч (оправдаља) уопште не прима.
(Ап.74; ПВас.6; IVBac.9)
Канон 80.
/Да примљене из туђег Манастира не треба постављати
ни за игумане Манастира, ни за клирике/
Такође бй: угодно (одредити) да: ако који (епископ) прими не
кога из туђег Манастира, и хоће да га произведе у клир, или
да га постави за игумана свог Манастира, тај епископ :који то
чини нека се ис :кључи из општења са другима, и нека се задово
љи општењем само са својим народом; а дотични (монах) неће

бити ни :клири:к, ни игуман. 72 ) (Ап.14-16; IBac.l5,16; IVBac.4,5,10,20,23;
Трул.17,18,20; VIIBac.19,21; Антиох.3,21;
Сард.1,2,13,15,16; Карт.54,90; Прводр.2,3,4)
Канон 81.
/0 епископима који за наследнике (имовине)
остављају (рођаке), јеретике или незнабошце/
Такође се одређује: да, ако неки епископ за наследнике

(своје ~мовине) рађе претпостави сроднике, или мимо родбине
јерети:ке или незнабошце, него ли Цркву, противу таквога нека
се и после смрти изрече анатема, и име његово нека се уопште
не спомиње код свештеника Божијих; нити се може оправдати

ако је умро без опору:ке (abtaSeтoc;=intestatus=бeз illecillaмeнilla), јер
поставши епископ, требало је по обичају да учини распоред
својих ствари долично своме звању. (Ап.38,40; IV Вас.22; Трул.35;
Ант.24; Карт.22,32)
Канон 82.
/0 ослобађаљу робова/ 73 Ј
Такође бй: угодно (одредити): да, односно ослобађања робова

која бивају у Цркви, треба се обратити молбом цару.
(Ап.72; IVBac.4; Трул.85; Гангр.З; Карт.64)
72
) Неразумљива одлука, осим ако је у питаљу одбегли монах, па да се не повлађу
је неканонс:ким преласцима из једног Манастира у други. - О таквој "казни" епи
скопу в. напред "anon 76 (и найо.мену). (О Манасйlири.ма в. каноне наведене испод).
73
) В. и напред "anon 64 (и найо.мену).
356
Канон 83.
/0 лажним споменицима Мученика/
Такође бй: угодно (одредити): да, жртвеници, који су подигну

ти свуда по пољима и виноградима, као у спомен Мученика,
који се покажу да у њима није положено ниједно тело или
мошти Мученика, нека се, ако је могуће, од месних епископа
сруше. Ако се то не допушта због (могућих) нереда у масама,
макар да се (верујући) народ ('~:а л;/.. 1)-Эrt=мъножьс·тЋо) саветује да се не
окупља већма у тим местима. И који право мисле, нека се не
везују никаквим сујеверјем око таквих места, и уопште да се
не врше спомени Мученика ако нема или тела или неких мо
штију (њихових); или ако није старим верним предањем засведо
чено да је ту било старо место становања, или поседа, или стра
дања (Мученика). Јер који се жртвеници било где подижу кроз
снове или испразна откривења неких људи, такве треба на
СВакИ НаЧИН одбацИТИ (a:тto6o?щюa-Sбннv=reprobentur). 74 ) (Ап.Зl; IVBac.4;
Трул.Зl; VIIBac.7; Ант.5)
Канон 84.
/0 томе да треба уништити остатке идола/
Такође бй: угодно: да се од најславнијих царева затражи

да се остатци идолопоклонства, не само на капиштима (E:v l;oa-
vot~=simulacris=.мecш:u.мa жршвовања), него и у било којим местима,
дубравама (aЛaюtv=lucis=шy.мa.мa), или дрвећу, свакако униште. 75 )
(Rарт.58)
Канон 85.
/Да епископ Картагенски, у име свију епископа,
пише и потписује посланице, кад год је потреба/
Сви ейискойи рекоше: Да, ако је угодно: кад треба нека писма
на Сабору издиктирати (ради слања), да изволи достојнопоштова
ни (:л:goaxvvrtt6~ =venerandus) епископ, који председава на овоме пре
столу (Картагенском), у име свију издиктирати (их) и потписати.
74
Ј Оци Картагенске Цркве били су трезвени и савесни јеванђелски пастири, па
нису (као касније многи на Западу) дозвољавали свакојака "сујеверја" око умишље
них мученичких места или сумљивих "реликвија", којима је припрости полуверу
јући-полусујеверни свет лако обмањиван. Ако су захтевали уклањање и рушење
неправих олтара под именом Мученика, онда није чудо да су тражили и уклањање
остатака многобожачких идола и жртвеника (в. 1еанон 58. и следећи 84. 1еанон).
75
) Овај канон (донет на 6. Картагенском Сабору 401.г.) понавља претходни 58. канон
(в. тамо найомену). В. и найомену код претходног 83. канона.
357
Затим, бИ угодно (одредити): да се епископима местобљустите

љима (=засшуа:ници.ма), које треба послати у Африканске области,
због Донатиста, дају писма, која ће имати садржај (оvvщ.нv=.ман
gаш) љиховог пуномоћја, које пуномоћје да не прекорачују.
И йойlйисаше: Аврелије, епископ Картагенске Цркве, сагласих
се са овом одлуком, и прочитавши је, потписах. Тако исто и остали
епископи потписаше. (Картаг.55)
·i· ·:· ·!·

[Акша Карmагенсн:ог Сабора, Сеgница аеша
(8 канона: 86-93, са Сабора 402, 403. и 404.г.)]
(На овом Сабору бише потврђене претходне одлуке)
"За време најславнијих царева Аркадија и Хонорија, августа конзула, пре
6 каланда септембра, у граду Малевитани, у дворани IЈркве, Аврелије, ейиской
Картаzенске !Јркве, йредседавајући свему Сабору, у йрисуству оакона, рече:
"ПоiШО је једно Тело најсветије IЈркве, и свих је удова Глава једна (=Христос),
догодило се, по во.ЈЬи Бога, Који оснажује нашу слабост, да смо дошли овој UP·
кви, потстакнути ради .ЈЬубави и братства. Зато молим вашу Љубав, јер тако
треба веровати да наш долазак вама нити је сувишан, нити је свима најмилији/6 >
да би се сагласност свију нас показала да се слажемо с овим шо је заједно
одлучено, поiШО су одлуке некадаrшьих Сабора, било Сабора у Хипону потврђе
не, било потом на већем Сабору у Картагени одређене, а такође и сада по реду
нама прочитане. јер тада ће се слога (f) 6џ6vош=соnсоrdiа=IЕ.ДииомъtслыЕ) вашег
Братства показати сјајнија од светлости, ако оно IШО је од нас законито на ра
нијим Саборима одређено, вашом сагласношћу, не само у садашњим актима,
него још и поmисима објавите".
Санктийос, ейиской йрве катедре Нумидијске, рече: "Верујем да је угодно
свему Братству. И поmисавши ми својим поmисом, потврђујемо да је угодно".
И (све) одеђено својеручно потврдише.
Никитије, ейиской йрве катедре Мавританије Ситифенске, рече: "Ове
прочитане одлуке, поiШО нису лишене разборитости, те су од свих потврђене,
а још и мојој маленкости оне су угодне, IШО ћу својим поmисом потврдити".
Канон 86.
/0 поретку међу епископима, да се касније хиротонисани
не усуђују да себе истичу пред старијима/
ВаленШин ейиск:ой рече: Ако доброта ваше Безазлености до

пусти, редом ћу изложити шта је учиљено у прошлом времену
у Картагенској Цркви, и потписима браће јавно потврђено, и
признаћу да још и ми треба (то) да сачувамо. То, дакле, знамо:
76
) Преводима са грчког: ou'te ~<'нmi'trJ, мада је латински: nec insuavis ="нити н.еМШЈ /сви
ма/" (што запажа и 'Luvtay~J.a 3, 513, н. з), а то више одговара смислу контекста.
358
да се Црквено благостаље (xaт6:ataatv =disciplinam=ovcтpo1Ett111E=йopegaк)

увек неповређено чува, тако да се ниједан од браће не усуђује
да себе истиче пред старијима (=йре њега хирошонисаним), него се
поретком љубави увек уступало (првенство) старијима, што су
наследници с радошћу примали. Овај, дакле, поредак треба
да ваша Светост заповеди да се вашим гласовима боље потврди.
Аврелије ейис"ой рече: Не би нам требало да ово понављамо,
да се нису случајно појавила несхватљива мишљења неких,
која пооштрише наша осећања за те одредбе. Али, пошто је
ово општа ствар, коју је сада истакао брат наш и саслужитељ,
тако да сваки од нас познаје додељени му од Бога поредак, и
да касније (хиротонисани) уступају место раније (хиротонисанима),
и да се не усуђују ништа чинити без њихове сагласности. Зато
ово кажем, како мој разум схвата: да сав Сабор надлежно спре
чи оне који презиру оне пре њих (хиротонисане), или (им) нешто
дрско чине.
Сап"йlийос, ейис"ой йрвог Ну.миgијс"ог йресйlола, рече: Чувши

присуство све (вас) браће предлог брата и сајереја (=саеойискойа)
нашег Аврелија, шта одговарате на то? Диайlи.мије ейиской рече:
Вашој сагласности предлаже се оно што је гласом старих одре
ђено: да се нашом сагласношћу потпуно потврди, и од свију
држи оно што се садржи у актима пређашњих Сабора :Карта
генске Цркве. Сви ейис"ойи ре"оше: Овај поредак је чуван и од
Отаца, и од старих; и од нас, по снисхођењу Божјем, држаће
се, уз очување још и права Првенствујућих (епискошi=миШройоли
ша) у Нумидији и Мавританији.
/0 архиви и матрици у Нумидији/
Затим бй: угодно свима епископима, који су потписали (за

кључке) на овоме Сабору, да матрица (to џ.aтgCxюv=matricula=йoйuc
йресшола=gийШиси ейискойа) и оригинални лист Нумидије буде и
код Првога престола, и у митрополији :Константине.
(Ап.34; IBac.4,6,7,18; ПВас.2,3; IIIBac.8,9; IVBac.9,17,28; Трул.7,36,39;
Ант.9; Лаод.20,56; Сард.3,4,5; 1Сарт.17,39,89)
Канон 87.
/0 епископу Кводвултдеу/
О :Кводвултдеу, још и :Кентуријату, пошто је противник

његов тражио да он предстане нашем Сабору, па запитан да
ли жели расправљати с њим пред епископима, најпре је обећао,
а други дан је одговорио да му се то не допада, и удаљио се;
359
свима епископима б:й: угодно да нико са овим Кводвултдеом

не општи, док се његова ствар не оконча. Јер лишити га епи
скопства (tђv ЕЛЮ'ХОЈt{јv=ейискойије в. канон 88), пре решења ствари
против њега, не може ниједан хришћанин сматрати (правичним).

(Ап.74; П Вас.6; IV Вас.9,17,19,21; Трул.8; Антиох.14,15;
Лаод.40; Сардик.4; Карт.8,12,15,19,96,121,128,129,130; Прводр.13,16)
.JL'I/4t.U.JUI.'U'JUI. 88.
/0 епископу Ма:ксимијану/
О Максимијану Вагенском б:й: угодно: да се од Сабора дају

писма и њему и народу, да и он може отићи са епископије (tfJ~
EJtiO'XOJtђ~ в. канон 87), а они (=нароg) да себи потраже другога.
(IIIBac.9; Прводр.16; Петр.Алек.lО; Кирил Алек.2,3)
JI.~.II:JI.'U'.II:JI.89.
/Да хиротонисани епископи добијају писма од оних :који их
хиротонишу, у :којима је назначен дан и конзул (кад су рукоположени)/
Затим б:й: угодно (одредити): да било који, после овога, бивају

хиротонисани у областима Африке, добију грамате, са својеруч
ним потписима, оних који их хиротонишу, и да исте садрже
име консула и дан (ру:коположења), не буде никаквог спорења о
млађима и старијима. (Карт.sв)
JI.'I/O,.II:JI.'U'.II:JI.90.
/0 томе да :који су и једанпут у (једеној) Цркви читали,

не могу бити од других произвођени/
Такође б:й: угодно (одредити): да који год је макар и једанпут

читао (у једној Цркви), не може од друге Цркве бити примљен у
клир.
И йоfllйисаше: Аврелије, епископ Картагенске Цркве, сагласих

се са овом одредбом, и прочитавши је, потписах. Исто тако и остали
епископи потписаше. (Трул.зз; vп Вас.14; лаод.15)
(На овом Сабору показују се дела !=акша; местобЈЬустите.Јы:l

посланих од Прекоморских ;епископа;)
"За време најславнијеr цара Теодосија, августа, и Руморида, најславнијих
конзула, осмих календа (лат.: IX cal.) септембра (403.г.), у Картаrени, у !Јркви Се~
кунде (=дpy'ioz дела zрада).
Аврелије, йредседавајући свему Сабору, у йрисусШву lјакона, рече: "Пошrо
разлог тражи, ваше Братство потстакнуто је од наше смерности да дође на овај
Сабор. јер из давнина, како се сећа и ваше Светост, кад се планирао Сабор,
360
слали смо браћу нашу местоб.ЈЬустите.ЈЬе (=йосланике) у Прекоморска места (=Ита

лију), који требају да на Сабршьу ваше Светости испричају кретшье посланства
које су извршили. И мада смо јучерашњег дана, кад смо заседали о истој ствари,
мимо Uрквених питшьа, па.ж.ЈЬиво расмотрили nrra су они учинили, ипак треба
данас да испитившье јучерашшьег дана потврдимо Uрквеним актима (л:Eл:ga
YilEvot~=gesta=.зaйucнuцuмa)".
/О епископима Афричких области који нису дошли на овај Сабор ј

"Дакле, поредак стварИ захтева да најпре од наше браће и сајереја (=саейи
скойа), који су дошли на овај Сабор било из Визакије, било из Мавританије,
тражимо како је корисно да гласају (=одлучују) са овим Сабором".
И кад донеше Филологије, Гетас, Венустијан, Филикијан, епископи Визакиј
ске области, писма местоб.ЈЬустите.ЈЬства, која се и прочитате; а још донесоше
и Лукијан и Силван, местоб.ЈЬустите.ЈЬи области Мавританије Ситифенске, писма
местоб.ЈЬустите.ЈЬства, и она бише прочитана, Аврелuје. ейuской. рече: "Ових
списа текст(~ iщл1=tехt=rшсмљ) нека се придода актима".
10 епископима Визакије;
Нумuдuје ей.uской рече: "Подстакнимо браћу и саепископе наше, из Виза
кијске области и Мавританије Ситифенске, да пошаЈЬу местоб.ЈЬустите.ЈЬе на
Сабор; сада да испитамо да ли су местоб.ЈЬустите.ЈЬи Нумидије дошли, то јест или
Триполитанске области, или Мавританије Uезарејске".
/0 епископима Мавританије Ситифенске;

.ЈI.укuјан и Силван ейuскойu, месйlобљусйlиiйељu Маврuйlанuје Сuйlu
фенске. рекоше: "Касно је Синодско писмо дошло браћи нашој Uезарејске (об
ласти), иначе би и они већ стигли; ипак ће свакако доћи; и осме.ЈЬујемо се за ду
шу њихову да, било nrra да се учини на овом Сабору, и они ће несумњиво своје
сагласности дати".
/0 епископима Нумидије;
Алuйuје, ейuской (града Тагаста, од 394.r.) !Јркве Нумuдuјске, рече: "Ми пак
из (области) Нумидије смо дошли, ја и најсветија браћа Августин (Свети) и Посиди
је, али из саме Нумидије нису могли послати местоб.ЈЬустите.ЈЬе, јер су сада због
узбуне око регрутације (тоu пgwvaтov =tironum) епископи спречени заузетошћу
својим пословима у градовима својим. Пошrо, када донеше Синодско писмо
ваше СветиН>е најсветијем старцу Санктипу, схватио је да је због садашН>ег раз
матршьа Сабор најав.ЈЬен, да се одређено местоб.ЈЬуститеЈЬСтво (legatio =йослансШво)
пошаЈЬе овом Сабору; но кад сам га другим писмима потсетио, оправдавао се
својим писмом о спречености око регрутације, као nrro напред рекох".
Аврелuје ей.uской рече: "Неспорно је да напред споменута браћа и саепископи
наши из Нумидије, када добију акта Сабора, одмах ће и своје сагласности дати,
и постараће се да доведу до краја све nrro буде угодно (решено). Зато је нужно
да се бригом ове катедре постара, да ово буде дојав.ЈЬено напред реченима".
361
10 епископима Триполитанским;
"0 браћи нашој из Триполиса ово сам могао дознати: да су брата нашег
Дулцитија послали местобЈЬуститеЈЬа, али, пошто није могао стићи, то су нека
од наше деце потврдила, која су дошла из споменуте области, да је споменути
Дулцитије ушао у лађу, и треба веровати да се неки догађај због зиме десио,
који га је натерао да касни. Међити, и о њима, ако је угодно вашој ЈЬубави, нека
се исти образац држи: да оно што Сабор одлучи и њима се пошаЈЬе".
Сви ейискойи рекоше: "Одређено од твоје Светости свима је угодно".
Канон 91. 77)

/0 састанку са Донатистима (403.г.)/
Аврелије ейиской рече: Што је дошло на разматраље ваше

Љубави, сматрам да треба да буде утврђено и Црквеним акти
ма. Јер је обећање свих нас то предложило: да сваки од нас у
своме граду сам треба да се састане са вођама Донатиста, или
да узме са собом другог суседа (епископа), да се слично у свакоме
граду и месту сусретну с њима, посредовањем началника (вла
сти), или (народних) првака у тим местима. Ако је ово угодно
свима, нека се искаже. Сви ейискойи рекоше: Свима је угодно, и
сви смо то нашим потписом потврдили. Молимо још, такође,
да посланице, које треба од Сабора послати началницима (=вла
сши), твоја Светост потпише уместо свију.
Аврелије ейиской рече: Ако сматра ваша Љубав, нека се про
чита образац тога сусрета са њима, да се, ако је угодно, једног
истог тона (=сшава) у нашем сусрету (с Донатистима) сви држимо.
Сви ейискойи рекоше: Нека се чита. (Карт.47,57,66-69,92-94,99,117-119,124)
Лето нотарије (=бележник, gеловођа) прочита:
Канон 92.
/Образац сусрета (=goioвopa) са Донатистима/ 78 )
Ейиской Ка:ШоЈШчанске ( =Прсюославно-Саборне) Цркве (тј. Аврелије) рече:

Што нам је од ауторитета оног великог престола (Римског) 78а)
допуштено, молимо вашу Пречасност да се прочита, и да запо
веди да се (то) доведе до краја.
77
Ј Канони 91-94. и 99. говоре опет о односу Православних према расколницима
Донатистима, као претходни канони 47. и 57. и 66-69, и затим канони 108, 117-118.
78
) Ова братска иницијатива и конкретни позив и предлог Православних раскол
ницима Донатистима, што је .Католичанска-Саборна Црква, без световне власти,
предузела (у јесен 403.г.), био је тада одбијен од Донатиста. Њихов надмени епископ
у .Картагени Примијан одговорио је гордо: "Hegocillojнo је ga се зајеgно cacillaнy синови
муч.еника (како они себе гордо називају) и gеца изgајника" (вере)! (како они називају Право
славне). (PL 11,1384). Типично псевдозилотски! У одговор на мирољубиви дијалог,
362
А пошто је наредба прочитана, и актима придружена, ейиской

КаillоЈШчанске Цркве (Аврелије) рече: Пуномоћно писмо (EvтoЛtx6v=mandatum=
=зАnоsЋдАноВЕ), које треба бити однето од ваше Пречасности Донатисти
ма, изволите саслушати и у (Саборска) акта уврстити, и њима однети,
и њихов одговор опет, вашим актима, нама доставити.
"Састајемо се с вама, послани са овлашћењем од нашег Ка

толичанског Сабора, желећи да се обрадујемо вашом исправ
ком (=обраћењем). Јер знамо љубав Господњу, Који је рекао: Вла
жени мироiliворци, јер ће се синови Божији назваiliи (Мт.5,9). А и преко
Пророка подсетио нас је да и онима који неће да се називају
браћа наша, ми говоримо: Враћа cilie наша (Ис.66,5). Ово, дакле, на
ше, долазеће из мирне љубави йоgсећање (<xvaџ,vТJotv=commonitionem),
не треба да понизите, да ако сматрате да имамо ишта истинито,
немојте оклевати да то прихватате. То јест, да сазвавши ваш
Сабор изаберете између вас оне којима треба да поверити да
изнесу вашу праву ствар (6tx.шoЛ.oyCщ=causam vestrae), да можемо и
ми то исто учинити, то јест, да се изаберу из нашег Сабора они
који ће са изабранима од вас, у одређеном месту и времену,
мирно испитати свако спорно питање, које вашу заједницу
(x.otVffiV(av = communionem =ойшйlење) деЛИ ОД Нашега, И да Се Већ ј еДНО М,
помоћу Господа Бога нашег, стара заблуда оконча, да не би не
кад, због људске пизме, слабе душе и неискусни народи, заве
дени неким светогрдним раздељењем, пропадали. Јер ако ово
братски примите, истина ће се лако показати; а ако то нећете
да учините, ваше ће се невера ('ђ aл:юtCa=diftidentialinfidelitas=ttEкЋp111E)
одмах познати".
И кад је прочитан овај образац, сви ейискоаи рекоше: Веома (нам)
се допада, нека тако буде. И uoilluucaшe: Аврелије епископ Картаген
ске Цркве: сагласих се са овом одлуком, и прочитавши је, потписах.
Тако исто и остали епископи потписаше.
(Карт.47,57,66-69,91,93,94,99,117-119,124)
Донатисти су кренули, 403-404.г., у бруталне напада, пребијаља, масакрирања и

убиства Православних, у чему су предњачили фамозни Circoncellionis- .мон.аси-ке
лиоти, вагабунде, који су у групама нападали, терорисали и пљачкали Православ
не. На смрт је претучен еп. Максимијан Багајски у Нумидији, који је једва жив
избегао, и отишао у Равену цару да покаже своје ране. Исто је било и са еп. Тубурси
ка у Проконзуларној области, који је такође отишао у Равену да покаже ране од
Донатиста. Такође и ђакон Реститут, из околине Хипона, који је пришао Православ
ној Цркви, пребијен је и обнажен вучен по путу, за кога се код власти заузео Св.
Августин (Писмо 88,6).
78
аЈ Како смо и раније напоменули, Картагенски епископи су поштовали Римску
Цркву, као једину на Западу основану од Апостола, и често су је питали за мишљење
и сагласност, али и ништа више од тога; никакав apu.мaill власти нису јој признавали.
363
/Овај Сабор ша.;ье изасланике императорима против Донатиста;

"Најславнијем цару Хонорију августу, козулу 6. пуг, пре 16 (лam.:XII) календа
јула (=16. јуна 404.z.) у Картагени, у ЈЈркви базилике Секунде" (=дpyzoza дела zра
да). На овом Сабору местоб.ЈЬуститеЈЬСтво (=изасланство) примише Теасије (еп.
Мемблонски) и Еводије (еп. Узалски/9 > против Донатиста, на којем Сабору бИ са
став.ЈЬен Поiй.сейlник (XOJ!J!OVL'togюv- commonitorium), који садржи ово:
Канон 93.
/Потсетник commonitorium),
(xOJ!J!OVttOQLOV -
који добише посланици против Донатиста/ 80 )
Пogceiliнuн; браћи Теасију и Евоgију, йослани.м изасланици.ма (лQиBev
тat:s; = legatis) са Сабора у Карйlаlени (26. јуна 404.г.) ка најславнији.м и најблаго
чесйlивији.м и.мйерайlори.ма.
":Када с Божијом помоћи приступе најблагочестивијим ца
ревима, нека им покажу на који начин су, савршеном смелош
ћу, у време Сабора прошле ГОДШiе (4оз.г.) прваци Донатиста, посред
ством градских аката, били подстакнути да се састану (с нама),
па ако имају поуздаља да бране своје учеље, да изаберу из
свога броја неколико способних да с нама мирољубиво расправ
љају, и с хришћанском кротошћу без колебаља да покажу,
ако нешто истине имају, те да се тиме :Католичанска (=Православ
на=Саборна) искреност, која је одувек светлеларанијим времени
ма, и сада слично познаје кроз незнаље и једностраност против
ника. Но пошто су обузети непоузданошћу, готово ништа нису
смели да одговоре. Зато, пошто је епископски и мирољубиви
поредак поступаља према љима испуљен,sоа) а они, не могући
да одговоре Истини, окренуте се у грдна насиља, тако да су
многе епископе и многе клирике, да о лаицима и не спомиље
мо, ухватили у заседе, и још су неке Цркве заузели, и друге
79
) Ова двојица епископа, и са њима Виктор еп. Утика, убијени су 408.г. од Донати
ста (в. даље акта испред канона 107. и найо.мену).
во) В. о Донаillистима напред найомену 78. - Ово је делегација послата у Равену
царевима као последица неуспелог мирног дијалога са Донатистима (403.г.). Делега
ција је тражила царску заштиту од донатистичког насиља (који су отимали храмове,
као унијати недавно у Украјини, или сада Мирашева секта у Црној Гори), и Сабор тражи
да се обнове наредбе против јеретика, које су биле суспендоване. Ове сугестије,
које предвиђају избегаваље телесних казни Донастистима, потстакнуте су од Бла
женог Августина (в. љегово Писмо 185,7,25). Цар је, видевши бруталности Донатиста,
издао 12. 2. 405.г. строге законе против те секте, и наредио васпостављаље јединства
у свим градовима Африке у корист Православних (DECA, I, 424).
воаЈ Израз христоликог понашаља Православних епископа: "ейисн:ойсн:и мирољуби
во" (в. и у канону 100).
364
су, такође, покушали да заузму. Дакле се њихово (=царско) чове

кољубље мора постарати да Католичанска Црква, која их је у
својој благочестивој утроби [латин.: у Христу- in. Christo] родила и
чврстином вере васпитала, буде још више њиховим старањем
заштићена, да не би у њихова благочестива времена дрски љу
ди неким страхом (=йреillњом) тирани сали (=насиловали) слаби на
род, пошто их не могоше убеђиваљем навести на зло. Јер позна
то је, а често је и законима (јавно) проглашено, шта чини про
клета маса парацрквено окупљаних (Донатиста), 81 ) што је и мно
го пута било осуђено декретима гореспоменутих најблагоче
стивијих императора. Дакле, противу маније њихове можемо
добити Божанску помоћ (од царева), која није необична, нити
је по Светоме Писму страна, (на пример) када је Апостол Павле,
као што показују истинита Дела Апостолска, војничком помоћу
одвратно заверу бунтовника (ДАп.21,31-36). Ми, зато, ово тражимо:
да се неодложно пружи заштита Католичанским редовима
(,;6:/;юL = ordinum = чиновима) Цркава по сваком граду и по разним ме
стима појединих суседних поседа. Уједно и то треба тwажити
(од царева), да задрже закон издат од њиховог блажене успомене
оца Теодосија (Великог: 379-395.г.), о тражењу десет литри злата
од јеретика који рукополажу и који се рукополажу, и још исто
и од поседника (=власника зzpage) код којих се затече њихов збор.
Затим, да нареде да такав закон буде потврђен, тако да важи и
против оних чије су заседе посведочењем доказали позваници
Католичанске Цркве, 82) да би макар и тим страхом престали
од стварања раскола и од јеретичке покварености они који, и
поред сазнања вечне казне (своје), избегавају да се очисте и ис
праве (од зла јереси). Треба још и то тражити: да се благочестијем
81
) Израз: 1wv лagaavvay6v1oov f] ~6~::Лvх•~ лЛ.чЭu<;, (који смо превели буквално: "шта чини
йро"лета маса аарацр"вено о"уйљаних"; Милапi: ""оли"о неgјела йроизвоgи zpgнa она светина отааg
ни"а") на латинском је конкретнији: Circиmcellionum qua furunt detestailis manus ="шта
.махнита (=чини с бесом) арон:љета рун:а (=маса) лyШaлulfii", где је реч о донатистичким
групама тзв. "Цирн:умселитиi" =луШајућих мопаха (букв.: "оних који лутају og "елије
go "елије"), тј. о бандама "зилота", који су дословно терорисали православне хришћа
не Католичанске Цркве Северне Африке, због којих су и доношени царски закони
против Донатиста. Истина, и Донатисти су били прогоњени, али су нехришћански
узвраћали, а тобоже себе сматрали за "Мученике"!
82
) Реч је, највероватније, о случајевима, као што је нпр. из заседе Донатиста на
смрт претучени Максимијан, раније донатистички епископ Багајски, који је при
шао Православној Цркви, и затим чудесно преживео ту љихову тортуру и сведочио
о томе и цару у Равени (о чему пише Св. Августин).
365
љиховим (тј. царева) понови досадашљи закон, који лишава је

ретике права да, било по наследству, било завештаљем, могу
нешто добијати или остављати (тестаментом); и просто речено,
да се лише права, било да нешто остављају било да примају,
сви који су заслепљени манијом своје пизме, и који желе оста
ти упорни у заблуди Донатиста. Који пак, разумеваљем (Цркве
ног) јединства и мира, желе себе да исправе, нека им се, без
укидаља тога закона, отвори могућност добијаља наследства,
макар им оно било додељено од поклона или наследства још
док су били у јеретичкој заблуди, изузимајући, наравно, оне
који, кад их позваше на суд, (тек) тада одлучише да треба да се
обрате у Католичанску Цркву. Јер о таквима (пре) треба верова
ти да су, не из страха Небеског суда, него из лакомства за зе
маљском коришћу, зажелели Католичанско (=Цркве1Ю) јединство.
У свему овоме потребна је помоћ од властИ сваке дотичне обла
сти. И друго било шта, ако местобљуститељство (=засillуйнишшво)
схвати да може допринети Црквеној користи, дајемо им пуно
моћје да (то) слободно предузму и изведу".
И уз ово бй: угодно (одредити): да се са нашег Сабора пошаљу
писма најславнијим царевима и властима које владају, којима
се они извештавају да смо ове местобљуститеље од нас послали
високом Двору сагласношћу свију нас. Но пошто је временски
касно да се сви ми под тим писмима потпишемо, да се не би
иста писма оптеретила потписима свакога од нас, то молимо,
брате Аврелије, да твоја Љубав изволи потписати се на љима

у име свију нас.
И йоillйисаше: Аврелије епископ Картагенске Цркве: сагласих
се са овом одредбом, и прочитавши је, потписах. Исто тако и остали
потписаше.
Треба још, такође, послати писма и (обласним) начелницима,

да, док Господ не удостоји да нам поврати местобљуститеље
( =засшуанике), доделе заштиту Католичанској Цркви преко град
ских поглавара и управитеља насеља.
Још треба придодати и за Еквитија: 83 ) да се дрскост љегова
изагна у оним управним местима, у којима он својата за себе
свештеничко право од старатеља Цркве Хипонске. А и епископу
Римске Цркве треба послати писма, препоручујући му место
бљуститеље (=изасла;пике); а и другим (епископима) где се цар налази.
взЈ О љему в. напред канон 65.
366
И аотаисаше: Аврелије епископ Картагенске Цркве: Сагласих

се са овом одредбом, и прочитавши је, потписах. И остали тако исто
потписаше. СКарт.47,57,66-69,91,92,94,99,117-119,124)
·!· ·=· ·!·

[А"Ша KapШazenc"oz Сабора, Сеgница шесша
(40 канона: 94-133 + 5 писама, са Сабора 405,407,409,410,418 и 419.г.)]
/На овом Сабору оно што је одређено појаппьава се кратким додатком;

За време Стелихона опет и Ангемија, најславнијих конзула (Африке), пре 10
календа септембра (405.z.), у Картагени, у Uркви Секунде (=дpyzoz) региона. Акта
овога Сабора, зато нису у целини написана, јер се већма односе на временски
најнужније, или су неке опшге ствари одређене, којима је изражена кратка син
теза радова овога Сабора.
Канон 94.
/Кратак извод поглавља/
('to ~Q€~юv t&v xt<paЛ.a(wv =brevis causarum =нAnttCAHHIE гмкъ)
Да се из свих области пошаље слободно местобљуститељ

ство (=йреgсшавпишшво) на Сабор. Поручено је да се пошаљу место
бљуститељи и грамате Мизонију, да су дужни послати слобод
но представништво; да, пошто је само у Картагени било сједи
њење (Донатиста с Црквом), да се пошаљу писма начелницима
да и у осталим областима и градовима исти начелници нареде
да се подржи старање о јединству; да се у Картагени од Цркве,
у име целе Африке, пошаљу у (царски) Двор, заједно са писмима
епископа, захвалности што су прогнани Донатисти.
Прочитана бише писма папе Инокентија (I, 402-417.г.), да епископи
не могу како било прелазити на другу страну мора (у Италију), што је
исто потврђено одлукама епископа.
Да се, ради изјаве захвалности због прогнања Донатиста, пота
љу у (царски) Двор два клирика Картагенске Цркве.
(Карт.4 7,57,66-69,91-93,117-119,124)
/На овом Сабору исправ.;ьа се нешто од напред одређенога;

"За време најславнијих царева Хонорија, 7. пут, и Теодосија, 2. пут, августа
конзула опет, о идама јула, у Картагени, у Uркви Секунде (=дpyzoz) региона, ейи
ской Аврелије, заједно са саепископима председајући, у присуству ђакона, рече:
"Пошто је раније одређено на Сабору у Хипону (393.r.): да се сваке године
састаје поmуни Сабор Африке, не само овде у Картагени, него и по разним об
ластима истим овим поретком, и то је држано, тако да вам јав.;ьамо некад у Ну
мидији, некад у Визакији, и то се свој браћи Учини напорним".
367
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·>
Канон 95.
/Да не треба сазивати Општи и потпуни Сабор, него само по потреби/
Угодно бй: (одредити): да надаље нема годишње потребе зама

рати браћу, него (само тада) када општа, то јест целе Африке, по
треба позове, кад буду било одакле упућена писма овоме пре
столу да треба сазвати Сабор у оној области где привлачи нужда
и погодност. А разлози (&.tтСш=узроци), који нису општи, нека се
расправљају у својим областима. (Ап.з7; IBac.5; IVBac.19; Трул.s;
VIIBac.6; Ант.20; Лаод.40; Карт.18,51,73,76)
Канон 96.
/Да на договорио изабране судије не може бити призива/
Ако се догоди призив (=айелација) (на виши суд), и онај који је

апеловао изабере судије, и са њим (изабере их) и онај против ко
га тражи апелацију, не може ниједан надаље чинити призив
(=айеловаши) - (на други суд). 84 )
/0 местобљуститељима (=засillуйпицима) разних области/
Пр иј ављена местобљ уститељства (=засillуйнишшва) разних об

ласти радо се примају, то јест: Нумидијаца, Визакинаца, Ма
вританаца, Ситифенских, а такође и Цезарејских, и оних из
Триполиса.
/0 извршиоцима у Цркви/
Уз ово бй: угодно: затражити да се, за све потребе Цркве,

изаберу пет извршилаца, који ће бити размештени по разним
облаСТИМа. (Ап.74; 11Вас.6; IVBac.9; Карт.15,100,122)
Канон 97.
/Да се од царева затражи одбрана адвоката за послове Цркве/
Још бй: угодно (одредити): да изасланици Викентије и Форту

натијан, који ће отићи у име свих областИ, затраже од најслав
нијих царева да дају дозволу да се поставе учени екдици (txblxov~
<JXOAa<JtLXOV~ = defensores scholasticos=cйocoбнu аgвокайlи), КОј ИМа ће Сама СЛу
жба бити: да се занимају одбраном (Црквених) предмета, и да,
као и сами свештеници дотичне области, а који су примили
84
) 3онара примећује да и грађански закони не дозвољавају, кад су судије заједно
већ изабране, да се потом чини апелација на виши суд. В. и 9. Хашсиgопски.
368
одбрану Цркава, могу лакше, кад год потреба захтева, за ствари

Цркве улазити у судске дворане да одбију нападе и изнесу
што је потребно.
/0 томе, да заступништво буде слободно (у своме деловаљу)/
Б:й: угодно (одредити): да имају самовласно местобљуститељ

ство (=засillуйнишшво) ови изабрани местобљуститељи који су
послани у Двор (царски).
/Сведочеље (:rtQO!.taQ'tVQta = protestatio = съ.кiцЋннiЕ)

Мавританских свештеника о Примосу/
Уз то је још познато је да су Мавританци-Цезаријани својим

писмима засведочили да је, посредством властодржаца Тига
венског града, Примос био позван да дође на Сабор, да би, сход
но царским наредбама, потпуно се пред Сабором представио.
И као што требате, тражен је исти Примос, и није нађен, као
што су ђакони јавили. Па пошто су исти Мавританци тражили
да се од свега Сабора пошаљу (о томе) писма достојнопоштовано
ме брату, старцу Инокентију, б:й: угодно послати (њему писма),
да зна да је Примос био тражен од Сабора и није нигде нађен.
(IVBac.2,23; Карт.75,93)
Канон 98.
/0 народима (=верницима) који нису имали (свога) епископа/ 85 )
Угодно б:й: (одредити) и то: да народи (=верници, тј. парохије) који

никада нису имали своје епископе, не могу (их) никако добити,
ако не буде донета одлука од пуног Сабора сваке области, и
Првенствујућег (епископа=.миillройолиша), и по пристанку оног (епи
скопа) под чијом је управом стојала дотична Црква.
(Ап.34; Сард.6; Карт.53,56)
Канон 99.
/0 народу и управним јединицама које се враћају од Донатиста/ 86)
Да и они, наиме, народи (=верници) који се враћају од Донати
ста, и који су, без сагласности Сабора, стекли своје епископе,
несумљиво требају бити удостојени да их (и даље) имају. А који
народи (=верници) имађаху епископа, и по љеговој смрти не хте
доше (више) свога епископа имати, него (хтедоше) да се придруже
) В. о овоме и напред каноне 53. и 56.

85
вв) О односу Православних према расколу Донатиста говоре .Картагенски претход

ни канони 47, 57, 66-69, 91-94 и даље канони 108. и 117-118.
369
и припадну управи неког другог (Православног) епископа, то им

не треба одрећи. Уз то још и ово је изнето; да епископи (Донати
сти), који су, пре но што је донет царски закон о јединству, об
ратили Католичанској Цркви народе (=вернике) које су имали,
такви (их) требају задржати (под собом); а после закона о сједиње
њу и надаље, све Цркве и управе њихове, и ако можда имају
права која правно припадају тим Црквама, треба да припадну
Католичанским (=Православним) епископа оних места у којима
су их поседовали јеретици, било да су се исти после повратили
Католичанској Цркви или нису. А ако су неки (од њих), после
царскога закона, нешто себи присвојили, то треба да буде вра
ћено (Цркви). (Ап.38; Карт.47,57,66-69,91-94,117-119,124)
Канон 100.
/0 извештају Маврентија епископа/
Током извештај а и молбе епископа Маврентија, када је прочитан
био лист који је донео епископ Плакентије, који замељује лице ме
стобљуститеља (двају) Нумидија, који је лист по вољи истог Плакен
тија прочитан пред епископима, па кад су тражили и нису уопште
нашли оне, који су, по изјавама ђакона, требали стајати при вратима,
и које су други и трећи пут тражили, то јест старце из Нове Герма
није, тада је Свети Сабор одлучио да се пошаљу писма истом старцу
Санктипу, да би дознао да се епископ не сме подвргавати увреди
вољом споменутог народа.
Маврепiйије ейиской рече: Пошто су старци из Нове Германи

је два и три пута тражени, и нису нађени, мада им је од Првен
ствујућег (епископа=митрополита) било поручено да се јаве достој
нопоштованом Сабору, држаном ових [јунских] ида, и сви се
они стараху о своме отсуству 87 ) (те не дођоше), нека зато пресуди
ваша Светост о овој ствари, како не бих без разлога пострадао
због упорства њихове клевете.
Свети Сабор ogpegu да, по јерархијском суду, овај Сабор треба
да изрече одлуку против упорних (t&v ~.юvotovovvtoov =contumaces= йlврgо
главих), али пошто треба држати Црквену кротост (f]~EQOtflta txxЛflat
aattxr}v=mansuetudo ecclesiastica=Цp:квeнy благосill) у свим стварима, 88 )
обећана су писма за старца Санктипа, да дозна за судије изабране
87
) Грчки текст има тђ~ VYJOTEtщ=o йосmу!, док латински има: absentiam=oillcycillвy
(вероватно је грчки преводилац у свом предлошку имао: abstinentiam=yздpжaвaњe=пocт).
88
) Вреди запазити и овај светоотачки израз (слично канону 93): "Црквену кpoillocill=
=благост Цркве (i)tJ.EQOt'l]ta exxЛ'I]oюottx~v=mansuetudo ecclesiastica=кpo'1'0C'f"Ъ црквь.н01(ю).
370
од Сабора, који ће без одлагаља размотрити у Тубурсикенском

граду да би донели одговарајућу ствари (=йреg.мешу) процену.
МавренШије euucн:ou рече: 3а судије тражим најсветијега стар
ца Санктипа, најсветијег Августина, Флорентина, Теасија, Сам
психија, Секунда и Посидија, и заповедите да ми се то изгласа.
Свети Сабор одобри тражене судије, а остале потребне суди
је, ради допуне (законитог) броја, нека старац Санктип одреди
да (их) старци Нове Германије изаберу. (Ап.74; пвас.6; IVBac.9;
Карт.12,15,96,121)
Канон 101.
/0 томе да се умиротворе (еigТ]vолощ~'ђvш=расifiсаndis=съмнрЕннн=измире)
Цркве Римске и Александријске/
Угодно још б:й: (одлучити) о разногласју (=сйору) Римске и Алек
сандријске Цркве: да треба написати најсветијем папи Инокен
тију (1, Римском: 402-417.г.), да свака Црква сачува једна према
другој мир, који Господ заповеда (Јн.14,27). 89 )
Канон 102.
/0 мужевима који жене, или женама које мужеве, остављају
- да тако и остану/
БИ угодно (одредити): да, по јеванђелској и апостолској науци

(Мт.5,32; 1:Кор.7,27), ни онај кога је жена оставила, ни она коју је
муж оставио, нека се с другом (особом) не саставља (у брак), него
или да тако остану, или да се међусобно помире. Ако ово през
ру, треба их принудити на кајаље. 3а ову ствар треба тражити
доношење царског закона. (Ап.48; Трул.87,93,98; Анкир.20;
Вас. Вел.9,21,31,35,36,46,48, 77,80)
89
Ј Овај сукоб Александријске Цркве са Цариградс:ком био је, уствари, под прити
ском царице Евдо:ксије, не:канонс:ки упад, и испад, Теофила Але:ксандријс:ког (384-
-412) у Цариграду против Св. Јована Златоуста (398-404), :којега је незаконито, под
председништвом Теофиловим, осудио тзв. "Сабор под Храстом" ове исте 404.г.,
:када је држан овај :Картагенс:ки Сабор, на :коме је донета ова одлука, убројана :као
101. канон. Интересантно је да :Картагенс:ки Оци пишу само Ино:кентију Римском,
можда зато што је Св. Златоуст упутио протестна писмо папи Ино:кентију у Рим.
Златоуст је, изгледа, дознао за ову Аврелијеву интервенцију из :Картагене, па му
је написао једно :кратко али дубоко захвално, и похвално, писмо, за љегово стараље
за сву Цркву по васељени (Пис.мо 149. Св. Ј. 3латоуста). И заиста, :Картагенс:ки епископи
су, и овим гестом, показали Саборни, Кайlоличански осећај за јединство Цркве Хри
стове у целом свету.
371
Канон 103.
/0 молитвама које се могу говорити пред Жртвеником (у Цркви)/
И ово бй: угодно (одредити): да сви врше молитве (tхюСщ; =preciЬus =

=.молбе, арозбе) које су на Сабору потврђене, било почетне (молитве),
било за време Приношеља, било при полагаљу руку; а уопште
друге, противне вери, никада не произносити, него нека се изго
варају оне које су од мудријих сабране. *Ј (Ап.во; Трул.вз; лаод.59)
Канон 104.
/0 онима који траже од цара решење спорова пред световним судовима/
Бй: угодно (одредити): да било ко затражи од цара решеље

(од) световних судова, да (такав) буде лишен своје части (=Црквеног
чина). Ако ли затражи од цара епископски суд, нека му ништа
(то) Не спречава.**) (Ап.74; IIBac.6; IVBac.9; Ант.12; Карт.15,96)
Канон 105.
/0 онима који немају општење у Африци, па хоће да оду преко мора/
Било ко, немајући општеље у Африци, да потајно оде у Пре

коморске земље (=ИillaJШjy) ради општеља, поднеће штету искљу-
чеља из клира. (Ап.12,13; 1Вас.5; IVBac.11,13; Трул.17;
Ант.6, 7,8,11; Лаод.41,42; Сард.9; Карт.23)
Канон 106.
/Да који одлазе на Двор (цару) постарају се да свој разлог
кажу Картагенском и Римском (прво)свештенику/
Бй: угодно (одредити): да, кад било ко хтедне поћи на Двор

(цару), да буде представљен у отпусници (Ev tfl aл:oЛvttxfl=in formata=
=йрейоруци) упућиваној Римској Цркви, и да отуда опет добије
отпусницу (=йреаоруку) за Двор. Зато, ако добивалац отпуснице
само за Рим, прећути потребу због које му треба отићи на Двор,
па хтедне отићи право на Двор, нека се лиши општеља (xotvoovCщ;).
Ако се пак тамо, у Риму, појави изненадна нужда да пође на
Двор, нека ту нужду пријави Римском епископу, и нека донесе
препис од истог Римског епископа. Отпуснице пак, што издају
својим клирицима, Првенствујући или било који епископи,
нека имају (назначен) дан Пасхе. А ако није још познат дан Па-
*) В. сличан Лаодикијски канон 59. Овде се укратко помиљу молитве Св. Литур
гије: Уводне, и даље до Приношења дарова, и Хиротоније. Ваљда још није био устано
вљен Литургијски канон.
**) Задља реченица веров. значи: ако епископи нису хтели одржати суд, онда се
може тражити од цара да такав суд сазове!
372
схе те године, нека се придода (дан) прошлогодишње (Пасхе), као

што се обично пише у световним актима: "после конзулства".
Угодно б:й: још и то: да послани местобљуститељи (=засillуйни
ци) са овог часног Сабора, противу Донатиста, и незнабожаца,
и забЛуда њихових, затраже од најславнијих царева све што
увиде да је корисно. Још б:й: угодно, тражењем свих епископа:
да се на свим посланицама које треба издати од овога Сабора,
потпише само твоја Светост.
И аотаисаше, Аврелије, епископ Картагенске Цркве: Сагласих
се са овом одлуком, и прочитавши је, потписах. Исто тако и остали
епископи потписаше. (Ап.12; Ант.ll; Сард.7,9; Карт.97)
[Сабор против незнабожаца и јеретика]

За време Васа и Филипа, најславнијих конзула, пре 16 календајула (=16.јун
90
408), у Картагени, у дворани Реституте !Јркве. На овом Сабору > примише по
сланство Реститутос и Флорентије, епископи, против незнабожаца и јеретика,
у оно време када бише убијени Севир и Макарије, и, због кривице ових (=незнабо
жаца и јерейluка) Еводије, Теасије и Виктор, епископи, бише заклани. 91 >
Канон 107.
/Сабор о епископском суду/
За време најславнијих царева Хонорија седме године, и Теодоси
ја треће (године), августа консула, седамнаести дан пред јулским ка
лендама (=14. јуна409.г.), у Картагени, у Цркви Секунди (in basilica regionis
sесиndае=базилика gpyzoгa gела zpaga).
На овоме Сабору (409.г.) б:й: угодно (одредити) да епископ не
може сам одлучивати у својој судској ствари. 92) (Ап.74; пвас.в;
IV Вас.9; Карт.12,15,20,96)
Акта овог Сабора нису била записана стога што су разматрани месни (pro-
vinciale=oблacнu), а не општи (universale=цeлe !Јркве) послови.
901
Ka.Ro примећују и у Luv,;ay~-ta (з, 557-8, н. 1), овде латински текст има следећи ви
ша.R (са другог Сабора, 3. ида октобра), којег нема у грчком: "На овом Сабору йослансillво
йоново йрими Фopillyнaillиjaн ейиской, apoillив незнабожаца и jepeillикa. Такође Сабор йроillив
незнабожаца и jepeillикa. За (време) Васа и Филийа, најславнијих конзула, illpeћиx иgа oкilloб
pa, у Kapillazeни, у gворани базилике Pecillиillyille" (PL 67,216D).
911
Двојица Православних епископа: Еводије 'Узалски и Теасије Мемблонски (лега
ти послани са Сабора 16. јуна 404.г. цару у Равену- в. ан:ша испред н:анона 93), и са њима
епископ 'Утике Виктор, као и два православна клирика Север и Ма.Rарије, убијени
су од Донатиста 408. године. Њихове бруталности донеле су им гоњење.
921
По Милашу (Codex Canonum. Ecclesiae Africanae, 38) овај 12. Сабор Картагенски, др
жан 15. јуна 409. г., није био општи него обласни Сабор, ка.Rо кажу и део aкailla иза
107. канона, донетог на овом Сабору. 3онара примећује (и за њим Милаш) да се овде
мисли на случајеве: кад два епископа имају спор, или клирик и епископ, тада
373
Канон 108. 93 )
/Сабор против Донатиста/ 94 )
После консулства најславнијих царева Хонорија осме године,
и Теодосија четврте, августа, осамнаести дан пред јулским календа
ма (=14. јуна410), у Картагени, у Цркви Секунди (in basilica regionis secundae=
=базилика gругога gела граgа). На овоме Сабору примише местобљуститељ
ство (=изасланство цару) против Донатиста епископи: Флоренције, Поси
дије, Президије и Венанције. 95 )
У ово време издан је закон да сваки по слободној вољи при-
ми практиковаље Хришћанства. 96) (Ап.8о; Неок.12; Карт.99)
сам епископ не може о томе судити и пресуђивати, него то припада обласном Са
бору. О овоме говори и 9.канон Халкидонски. Ср. и напред 11. канон :К:артагенски.
93
) Овај 108. канон, како је примећено и у Атинској Синтагми (Пиgалион га има као
119)не носи наслов канона (јер "не садржи никакве каноничке наредбе", вели Милаш);
код Јустелија и Бевериџа, и Бенешевића, и у латинском, не носи никакав број
(број 108 има само 1 стари ркпс.), него тај број 108. носи тек следећи канон, који се у
Атинској Синтагми дели на 2 канона (на 108. и 109).
94
) О односу Православних са расколом Донатиста говоре :К:артагенски канони
47. и 57, 66-69, 91-94, 98, и даље 117-118.- Овај Сабор држан је 14. јуна 410.г. као ре
акција на едикт цара Хонорија о верској толеранцији према Донатистима.
95
) Ову значајну делегацију/изасланство Сабора од 14. јуна 410.г. цару Хонорију
чинили су епископи: Флоренције из Хипона Диаритског, Посидије из :К:аламе,
еп. Президије, и Вененатос еп. Симита (S. Lansel, Les Actes ... 24, п.З). Они су имали за
датак да неутралишу Хоноријеву толеранцију према Донатистима (коју је Августин
касније назвао: "perditionis liЬertate=cлoбoga йройасти" - Contra Gaudentium, 24,27), према
којој је и сам Хонорије убрзо изменио став својим законом од 25. августа (пре но
што је Визигот Аларик заузео Рим 28. августа), којим укида претходни едикт о толеран
цији и затим (14. октобра 410) заказује обавезну :Конференцију (=колоквијум) Право
славних и Донатиста у :К:артагени, која је и одржана 1-8. маја 411, и чија су акта
сачувана у целини, али из њих ништа није ушло у нашу канонску збирку :К:арта
генских Сабора. Из ових аката се види сва сложеност односа Православних и До
натиста, и одатле треба гледати и на "канон" 108 (в. следећу найомену).
96
) Овај Сабор (14.6.410) је дошао као реакција на Хоноријев едикт о толеранцији,
издан пре јуна 410, чији текст није сачуван, али је препричан у овој узгредној на
йом.епи (пре неголи "канону") у актима Сабора. Та напомена дословно гласи: 'Ev ,;ovtq>
•<'!> хсщ2<'1> v6~-toc; tMЭ'I'], '(va tJ...tvЭ€gџ лgошg€ан E'xaatoc; tf]c; Xgю,;юv6t'l']toc; •1lv аахчшv аvабЕsч•ш =ео
tempore quo lex data est, ut liЬera voluntate quis cultum Christianitatis exciperet = въ то врЋ~
З"КОNЪ ПОД"НЪ БЪIС'Т'ћ д" СRОБОЖЕNШЕ 113ROI\IE11111EMI. КЪЖ!.ДО Xpt.C'Т'I1R\111.C'Т'R" Ч11С'Т'О'Т'О\( RЪСПр1111МЕ'Т'ћ.
Из формулације ове белешке у актима Сабора јасно се види да то није канон (зато му
је и бројаље у рукописима и издањима разно), него констатација факта, не негативна,
него пре позитивна (јер зашто би га уносили у Саборска акта?) Отуда, не видимо разлога,
ни праве и доследне аргументације, у недавној расправи Танасис-а Папатанасиу,
(Ot ~-tEtЩ.tOQ<pW<JЩ; tou 108-ov Kavova tf]c:; L'UVOOO'U tf]c:; KaQ~ayevТ]c:;, y"ELQ~-t6c:;" /Е. Е. Eтcш-rtQ(<'Ja, 'Атсшп:оЛtхТј t.ta-
xovCa, 'А.эт]vа/, 1,1,2004,181-226), који настоји да докаже оно што текст и контекст не садрже
(друго је питање касније тумачење византинских канониста, које аутор на почетку свог
чланка хвали). У свом иначе студиозном чланку Папатанасиу најпре каже: "Мислим
да закључак који читалац изводи (из текста "канона 108") јесте: да тај похвални за
кон дугује своје постојаље Црквеној осетљивости за слободу, и спомиље се/уклапа
се у канон управо зато што изражава Црквени дух и вољу" (с.185). Мало даље аутор
374
Канон 109. 97)

/Сабор против јереси Пелагија и Целестија/ 98 )
3а време најславнијих царева Хонорија дванаесте године, и Теодо
сија осме, консула, о мајским календама (маја418.г.), у Картагени, у дворани
Цркве Фаустове, док председаваше свему Сабору епископ Аврелије, у
присуству ђакона, бй: угодно свима епископима Картагенске Цркве, при
сутнима Светоме Сабору, чија су имена и потписи приложени, (да одлуче):
каже да је овај 108. канон "произведен (sic!) на Сабору 410.г." (с.190). Затим вели да је
едикт о толеранцији {-:::: "канон 108") издан од цара вероватно на молбу гувернера
Африке Хераклијана, који се бојао да, због непосредне претње Визигота Алариха
да заузме Рим, Донатисти не пређу на страну противника Римске власти. Даље
вели да је Картагенски Сабор 14. јуна 410. реаговао на тај едикт о толеранцији и
донео оgлуку да пошаље цару 4 епископа као изасланике, и "та оgлука, број ана као
канон, јесте канон 108"! (с. 204-5). Аутор затим додаје да "задња и суштинска фраза
те одлуке" (Сабора): "изgан је закон ... итд" говори "управо супротно од онога што
похваљују византијски тумачи канона и Пиgалион (хвалећи изражену у њему верску
слобоgу) и не односи се уопште на (законску) регулативу (Q'\JЭ~tta'Y!) коју је изазвала
Црква, као љубитељ слободе, него на толерантну политичку регулативу (царску),
чије укидаље је (одмах) затражила Црква, и чак је (у томе) успела!" (с.
205). Овде је
очигледна противречност у исказима аутора и у љеговом тумачењу, које из текста
aкailla с найоменом не произилази. Сложене историјске околности ове 3 године (408-
-410) у латинској Африци изискују дубљу аналаизу (какву даје нпр. S. Lancel, у Actes ...
t. 1,19-25), јер су то године бруталности Донатиста (тада су убили 2 клирика и масакрира
ли 3 епископа Православна), па су Картагенски Оци тражили приближно оно што су
Православни у Украјини тражили, кад су недавно унијати, по паду комунизма,
брутално упали и заузели Православне храмове (исто што покушава секта распопа
Мираша сада у Црној Гори). То је заиста "толеранција пропасти", како је говорио
Св. Августин. Православни су тражили разговор, дијалог са Донатистима, и то су
добили тек царевим едиктом од 14. октобра 410 (конференција заказана за 1-8. мај 411,
је и одржана). Царев едикт о верској толеранцији, имајући и другу, йолиillичку по
задину, био је привремен, и зато је брзо и укинут (в. А. С. de Veer, Une mesure de tolerance
de l'empereur Honorius, R.E.Byzantines, 24,1966, 189-195). И аутор Т. П. признаје да су иза
сланици Сабора (4 епископа) тражили од цара, и добили, одржаваље конференецијаЈ
колоквијума са Донатистима, чиме су само обновили своју молбу од 403.г. којом су
тражили јавни gијалог са Донатистима. Резултати тог дијалога (конференција 1-8.
маја 411), као и нови царски закон (едикт 30. јануара 412. о присаједињењу Донатиста
Цркви), показују се у канонима 117-124. наше данашње збирке (који говоре о делимич
ном присаједињу Донатиста Цркви), који су донети на Сабору 1. маја 418.г., али ни
њима, ни тим Сабором није "завршена збирка канона под именом Картагенског
Сабора", како мисли Папатанасиу, јер тек потом долази главни Сабор 419.г. и
његови канони, и коначна кодификација, завршена уствари тек 424.г. Саборском
Посланицом папи Келестину (текст 5 /=lЗВ/ на крају ове збирке). Чланак Папатанасиуа
сведочи о сложености односа Афричке Православне Цркве са Донатистима, али
то питаље изискује шире и дубље проучаваље.
97
) В. найом. на почетку 108. канона, где је речено да нека издаља (Атинска Синтагма)
овај 109. канон деле на два (108. и 109). Канони 109-124. су са Сабора 418.г.
98
) Овај Сабор држан је у мају 418.г. против Целестија, ученика јеретика Пелагија,
против које јереси говоре канони 109-116. Сабор је писао папи Инокентију Синоgално
аисмо, којим га обавештва о деловаљу Пелагијанаца као "непријатеља благода
ти". - Иначе, вође ове јереси су: Пелагије (рођ. у Британији око 354, крштен у Риму, где
је био угледан) и ученик му Целестије (Британац, правник у Риму), који су најпре по-
375
/Да Адам није створен од Бога смртним/ 99 )

Да (одлуче): Који говори да је Адам, првостворени човек,
створен смртним (.Svrtтov yEvo~-tEvov=mortalem factum), тако да, било да
сагреши, или не сагреши, умреће у телу, то јест изаћи ће из
тела, не ради казне за грех, него услед природне нужности, -
нека је анатема. 100
) (IIIBac.1,4; Карт.11О-116)
Канон 110.
/Да се деца крштавају ради опроштеља грехова/
Такође б:й: угодно (одредити): било ко да одриче крштавање

мале и тек рођене из материнске утробе деце, или говори да се
она крштавају ради опроштај а грехова, али да ништа од праро
дитељског Греха (зtgoyovи·r:i')~ a~-taQ'tta~=originalis рессаti=nрмЋдьиА\ rр'ЙХА)
Адамова не носе што треба очистити Бањом Препорођења, -
јер се тиме образац Крштења ради опроштења грехова не сма
тра истинит, него лажан, - (такав) нека је анатема. Јер не треба
другачије разумети речено од Апостола: "Кроз јеgнога човека грех
уђе у cвeili, и кроз грех c:мpili, и iliaкo (смрт) уђе у све љуgе, йoшilio сви са
грешише" (Рм.5,12), 101) него како је то свагда схватала Католичан
ска Црква, свугде распростраљена и проширена. Јер због овог
држави, а затим осуђени од папе 3осима 30.4.418. у Риму, одакле протерани, дођу
у Картагену (где су опет осуђени), и затим у Палестину. Ова јерес (уз помињање само
Целестија; Пелагије је умро 427), осуђена је на III Васељенском Сабору 431.г. у Ефесу
(в. тамо ~Canone 1. и 4). Пелагијанци су имали везе, и сродства у учељу, са Теодором
Мопсуестијским и Несторијем, зато их је осудио и III Васељенски Сабор.
) В. найомену на почетку 108. канона (где се види да се негде само овај други део 109.
99
~Canona броји као 109. ~Canon). Овај и следећи канони (109-116) донети су против јереси
Пелагијеве и Целестијеве. Претходних година (411-412). Аврелије Картагенски је
одржао један Сабор на коме је Целестије искључен из Цркве, што је потврђено
овим Сабором од маја 418.г. и о томе написано Саборско йисмо папи Инокентију у
Рим. Иначе, Пелагије и љегов ученик Целестије ширили су тада, најпре у Риму, а
затим у Картагени, јеретичко учеље о првобитној људској природи и против прворо
дног греха, па су суђени више пута на Западу, и онда су пребегли на Исток, у Па
лестину. Коначно их је осудио Св. Трећи Васељенски Сабор у Ефесу 431.г. (в. тамо
~Canon4. и нааомену). Било је неке сродности између Несторијанства и Пелагијанизма.
100
) Св. Оци кажу: "Бог је створио човека слободним и самовласним ... Пошто је
човек пријемчив и за смртност и за бесмртност: ако одржи заповест Божју, тежећи
бесмртности, да тако као плату добије бесмртност и постане бог (по благодати); а
ако не послуша Бога и скрене ка смртним стварима, да сам себи буде узрочник
смрти" (Св. Теофил Антиох., Авшолu~Су 2, 26-27; Св. Иринеј Лион., Против јересй 4, 37-39).
) Текст канона има tvф латински in quo="y коме (сви сагрешише)"; међутим је
101
изворни текст Рм.5,12: tcp' ф= "аошШ:о/будући да (сви сагрешише)". Из ове грешке у

преводу настало је, уз остало, латинско погрешно учеље о првородном греху: као
да су сви људи у љему (=Адамовом греху) сагрешили.- Несумљив је овде утицај
Августиновог учеља о првородном греху (његов крајњи антипелагијанизам, и борба и
са "имипелагијанизмом", одвели су га учењу о предестинацији).
376
ПравИЛа Вере ('tOV xavova 'tf}~ :rtLO't€(J)~=regulam fidei=KANOHA кЋрнААГО) 102 ) јОШ И
мала деца, која још нису могла никаквих греха сама учинити,
крштавају се ради опроштења греха, да се кроз Препорођење
( :rtaЛ.t YYEVIOLЩ = regeneratione = nAKЪIБЪITt11Eb =Kpшilieњe) очисти у њима оно
што носе ОД старог рођења (аgхшоуоvСщ=дрЋкьнmАГО родА-Адамовог).
(IIIBac.1,4; Карт.109,111-116)
Канон 111.
/Да благодат Божија не само дарује опроштај од греха,
него и пружа помоћ да се даље не греши/
Такође бй: угодно (одредити): било ко да каже да благодат

Божија, којом се даје оправдање кроз Исуса Христа, Господа
нашег, важи само за опроштај већ учињених грехова, а не пружа
још и помоћ да се други греси не чине, (такав) -нека је анатема.
(111Bac.l,4; Карт.109,112-116)
Канон 112.
/Да благодат Божија не само даје знање о томе што треба чинити, него
нас још надахњује за љубав, да оно што познајемо, можемо и испунити/
Исто тако, било ко да каже да иста благодат Божија, кроз

Исуса Христа, Господа нашег, само нам помаже у томе да не
грешимо, јер нам се њоме открива и показује познање грехова,
тако да знамо шта треба тражити, и шта треба избегавати, но
још нам она не пружа, да, што спознамо да треба чинити, да то
још и заволимо и смогнемо учинити, (такав) - нека је анатема.
Јер, кад Апостол каже да "разумнаgима, а љубав изграђује" (lKop.S,l),
сасвим је безбожно веровати да имамо благодат Христову да
нас надима, а немамо је да нас изграђује; мада је и једно и дру
го дар Божији: и знати шта треба чинити, и љ убити то што тре
ба чинити, (тако) да, ако љубав изграђује, знање не може нади
мати. Јер, као што је од Бога написано: "Који учи човека знању"
(Пс.93,1О), тако је још више написано: "Љубав је og Бога" (1Јн.4,8).
(111Bac.l,4; Карт.109-111,113-116)
Канон 113.
/Да без Божије благодати не можемо ништа добро чинити/
Такође бй: угодно (одредити): било ко да каже да нам је благо

дат оправдања за то дата да оно што можемо слободном вољом
102
) Израз канон вере, јесте дати и примљени хришћански Символ вере и сав Црквени
састав/установа/живот/подвиг. Тај израз се нарочито сусреће код Св. Иринеја Лион
ског (t2О2.г.), али и код Св. Василија Великог.
377
·:·КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА-=·
(сна toiJ a1Jtt::1;ova(ov=liЬero arЬitrio=CМ\OБЛACTt1EM) учИНИТИ, ЛакШе ИЗВрШује

МО кроз благодат, тако да, ако се благодат и не би давала, могли
бисмо, мада не лако, али ипак и без ље извршити Божанске
заповести, (такав)- нека је анатема. Јер је о плодовима заповестИ
Господ говорио, па није рекао: "Без мене с тешкоћом можете
чинити"; него је рекао: "Без мепе ue можете пишта ч;uпити" (Јн.15,5).
(IIIBac.1,4; Карт.109-112, 114-116)
Канон 114.
/Да није само смирени, него је истинити глас Светих оно:
"Ако рече.мо ga греха пе.ма.мо, себе вара.мо" (1Јн.1,8)/
Такође б:й: угодно (одредити): да оно што рече Свети Апостол

Јован: "Акоречемоgагрехапемамо, себеварамо, иистипепемаупама"
(1Јн.1,8), било ко сматра да тако треба схватити: да је речено због
смиреља да не треба говорити да "греха пемамо", а не што ј е то
тако истина, (такав)- нека је анатема. Јер, Апостол наставља
и додаје овако: "Ако аак аризпајемо грехе паше, верап је и uравеgап
ga пам оuрости грехе, и очисти пас og сваке пеuравgе" (1Јн.1,9), где је
јасно показано да то није само ради смиреља, него се заиста
уистину говори. Јер је Апостол могао рећи: "Ако кажемо да
немамо греха, себе уздижемо, и смиреља нема у нама"; него
рекавши: "ga себе варамо, и истипе иема у пама", сасвим јасно пока
за да онај ко говори за себе да нема греха, не говори истину,
него лаже. (IIIBac.1,4; Карт.109-113,115,116)
Канон 115.
/Да у Молитви Господњој, Свети о себи кажу:
"опрости нам дугове наше"/
Такође б:й: угодно (одредити): који каже да у Молитви Господ
љој зато Свети говоре: "Оарости пам gугове паше" (Мт.6,12), не да за
себе говоре, јер им таква молба већ није потребна, него за друге
грешнике који су у љиховом народу, и зато ниједан од Светих
не говори: "опрости ми дугове моје", него: "оарости пам gугове
паше", пошто треба схватати да праведник ово моли већма за
друге, него за себе, (такав) -нека је анатема. Јер је свет и праве
дан био Апостол Јаков, кад је говорио: "Јер у мпогоме сви греши
мо" (Јк.З,2). Иначе, зашто је додано оно "сви", него да тај смисао
буде сагласан и са Псалмом, где се чита: "Не иgи па cyg са слугом
Својим, јер се пеће оuравgати upeg Тобом пико жив" (Пс.142,2); и са моли
твом премудрог Соломона: "Нема човека који пе сагреши" (3Цар.8,46);
и у кљизи Светога Ј ова: "3аuечаћава рука свакога човека, ga сваки
378
човек аозна немоћ своју" (Јов 37,7). Отуда, још и Свети и праведни
Пророк Данило, говорећи у множини: "Сагрешисмо, безаконова
смо" (9,5) и остало, што тамо смирено и истинито признаје, да се
не помисли, као што неки схватају, да не говори о својим гре
сима, него већма о гресима свога народа, (зато) после тога рече:
"јер се молих и исйовеgах грехе моје, и грехе нароgа мога, Госйоgу Богу
своме" (9,20). Није хтео рећи: "грехе наше", него рече: "грехе мога
нароgа, и моје", као да је Пророк провидео да ће овакви (као Пелаги
јанци) тако зло схватати. (IIIBac.1,4; Карт.109-114,116)
Канон 116.
/Да Свети уистину говоре: "Ойрости нам gугове наше"/
Такође бИ угодно (одредити): да, било ко, оне речи Молитве
Господње, где говоримо: "Oapocillи нам gугове наше" (Мт.6,12), хоће
да их Свети тако говоре, као ради смирења, а не да их истински
говоре, (такви) -нека су анатема. Јер ко може поднети молећег
се, који не људима, него самом Господу лаже; који устима сво
јим говори да жели опроштај, а срцем казује да нема греха
које би му требало опростити. (ПIВас.1,4; Карт.IО9-115)
Канон 117.
/0 народу који се обраћа од Донатиста/*)
Такође бИ угодно (одредити): пошто је пре неколико година

у овој Цркви потпуним Сабором одређено да било које Цркве,
налазеће се у (разним) областима, и које су постале Католичан
ске пре издања закона о Донатистима, да остану припадајуће
оним престолима којима су, подстакнуте епископима, ступиле
у општење са Католичанским јединством; а које су се приоп
штиле (=cmyauлe у оаштење) после тих закона, да остану под оним
престолима под којима су биле док су биле на страни Донато
вој. Па пошто су после тога настали и настају многи спорови
између епископа око управљања областима, о којима изгледа
тада није било (донето и решено) најпотпуније старање, сада на
овоме Светоме Сабору бИ угодно (установити): да било која Црква
да је постала Католичанска, а припадаху и Донатовој странци,
и разним престолима, било у које време да се збило или ће се
збити сједињење, било пре (царевог) закона или после закона,
*)Канони 117-124. говоре о присаједињењу Донатиста Православној Цркви (после

царског закона донетога о томе). Ови су канони донети на Сабору 1.5.418.г.
379
има (та Црква) припадати ономе престолу којему је одувек при-:

падала тамо постојећа Католичанска Црква. (Карт.47,57,66-69,
91-94,118,119,124)
:Канон 118.
/0томе како имају међусобно делити области епископи,
колико Католичански, толико и они који су се обратили од Доната/
Овако, дакле: да епископи који су се обратили од Донатиста

Католичанском јединству, подједнако разделе међусобно обла
сти у којима се нађе да је било оба дела (тј. народа, и Донатиста и
Православних). То јест, нека ће места припадати једноме, а друга
другоме, (али) тако да старији у епископству де~и, а млађи да
бира. Ако је пак само једно место, нека припадне ономе коме
се нађе да је ближе. Ако ли је пак подједнако близу обојици
престола, нека припадне ономе који (престо) народ изабере. Ако
ли се ДОГОДИ да и стари Католици (=Саборни, Православни хришћани)
зажеле имати свога, а и они који су се обратили од Донатове
стране свога (епископа), нека мишљење већине превагне над
мањином. Ако су стране бројем једнаке, нека се (место) приброји
старијем епископу. Ако ли буде много таквих места, у којима
се обе стране налазе, а не могу подједнако разделити, јер је не
једнак број таквих места, тада треба најпре поделити једнаке
бројеве места, а месту које остане, нека се дадне (тј. учини) оно
што је горе речено, кад се говорило о једном месту.
(Карт.4 7,57,66-69,91-94,117,119,124)
:Канон 119.
/0томе да нико не може тражити од епископа једну област
коју је он од јереси ослободио и за три године њоме управљао/
Такође бИ угодно (одредити): да, ако неко после оних закона,

обрати једно место Католичанском јединству, и тим је местом
за три године, а да (га) није нико потраживао, управљао, нека
се надаље од њега оно не потражује, поготову ако је за те три
године постојао епископ који је требао потраживати, али је
ћутао. Ако ли пак није (такав епископ постојао), нека се потражи
вање не спречи уписом у матицу; но када упражњено место
добије свога епископа, њему ће бити могуће потраживати то

место, почев од тога дана у току три године. Тако исто, ако се
епископ из Донатове странке поврати Католичанској Цркви,
при одређивању времена, нека се не спречава што се у матицу
увело, него од дана када се повратио нека има она места која
припадају његовоме престолу. (Карт.47,57,66-69,91-94,117,118,124)
380
Канон 120.
/0 онима који присвајају себи народ, за који сматрају да њима припада,
али без дозволе оних (епископа) који тај народ држе/
Такође бй: угодно (одредити): Ако било који епископи, који

народ који сматрају да припада њиховоме престолу, не потра
жују тако да се то изведе судом других епископа, него се сами
прошире на народ држан од другог епископа, хтео то тај народ
или не хтео, - такви (епископи) ће поднети губитак својег дела.
И било који да су тако поступили, и није се завршио сусрет (тј.
договор) између епископа, него се и даље о томе препиру, нека
се отпусти од тог места онај за кога се покаже да је, презревши
Црквене судије, (самовољно) присвојио то место. И нека нико
себе не правда тим да је од Првенствујућег епископа (=.мийlройоли
mа) добио писмо да држи (то место), него, имао грамату или не,
нека се састане и договори са епископом који то место држи,
и од њега грамату нека добије, да се покаже да је мирно добио
припадајућу му Цркву. Ако пак и онај епископ (који је тим местом
пре управљао) истакне неки (нови) разлог, нека се и то реши изме
ђу епископа судија, било да њих (=cyguje) Први епископ одреди,
или договорио сами изаберу из суседних епископа.
(IBac.6; IVBac.9,17; Трул.25)
Канон 121.
/0 онима који занемарују народ који им припада/
Тако исто бй: угодно (одредити): да било који занемарују па

придобију за Католичанско јединство места која припадају
њиховом престолу, имају бити опоменути од трудољубивих
суседних епископа да не пропусте то учинити; зато, ако такви
ништа не учине у року од шест месеци, од дана кад се о томе
договарало, нека се надаље та места уступе ономе који ће моћи

да их придобије. Но ипак, ако онај коме та места припадају
намерно, због неке икономије, изгледа да ово запушта (=йренебре
гава), јер то можда траже само јеретици да би их могао без
буке обратити, а међутим његово мудро поступање од другога
буде предухитрено или нечим пренагљено, те исте јеретике само
већма раздражи, нека се то разбере судом епископа, те та места
нека остану његовом престолу. А епископи који ће судити, бу
дући из разних области, онај Први епископ, у чијој се области
налази место о коме је спор назначиће судије. Ако ли пак буду
бирали заједничким договором судије између суседа, нека се
381
бира или један, или три; и ако се изаберу три, нека следе
одлуци или свију, или двојице. (Ап.58; Трул.I9; Сард.н;
Лаод.19; Карт.47,71,123,124)
Канон 122.
/Да се не сме омаловажавати одлука изабраних судија/
А од судија изабраних заједничким договором, није допу

штено апеловати (на виши суд). А који се докаже да из упорства
неће да се потчини судијама, нека зна да ће епископ Првог
престола издати грамате да ниједан епископ неће општити са
њим док се не потчини. (Ап.58,74; IIBac.6; IVBac.9; Карт.15,96,100)
Канон 123.
/Да се епископ који се не стара о својој области има лишити општења/
Ако епископ, обзиром на матице, то јест обзиром на престо

ле, буде немаран наспрам јеретика, нека га вредни суседни
епископи опомену и нека му укажу на његову немарност да
нема изговора. Ако се од дана кад је опоменут, у току шест ме

сеци, боравећи у истој епархији, не постара о онима који се
требају повратити Католичанском јединству с таквима не тре
ба општити док то не испуни (=не ypagu). Ако ли пак није дошао
у она места дотични извршилац, нека се то епископу не упише
(у кривицу). (Ап.58; Трул.19; Capд.ll; Карт.47,57,71,121,122,124)
Канон 124.
/0 епископима који лажно извештавају о приопштењу Донатиста/
Ако се пак докаже да је такав епископ слагао о њиховом

приопштењу (xotvwv(ar;=ciliyйaњy у jeguнciliвo), наводећи да су они сту
пили у општење, а докаже се да и сам зна да нису ступили у
општење, нека се такав још и епископства лиши. (Ап.58; Трул.I9;
Capд.ll; Карт.47,57,71,121-123)
Канон 125.103)
/0 презвитерима и клирицима, да не смеју позивати се
на никакве друге више судове, него само на Саборе Африке/
Такође б:й угодно (одредити): да презвитери, ђакони и остали

нижи клирици, у својим стварима (=узроцима) ако нису задовољ-
103
) Од овог 125. канона до краја, тј. до 133. канона, мислимо да су то канони донети
на Сабору 419. године. Р. Р. Joannou сматра да су то канони 127-133, док Митроп. Павле
Шведски сматра да су то 128-133. Али, већ канон125. не говори о Донатистима, не
го је уперен против прекоморске апелације (у Рим) - и врло је сличан канонима 4. и
382
ни одлуком својих епископа, саслушаће их суседни епископи,

и ти епископи, које они изаберу са сагласношћу својих еписко
па, нека окончају њихова питања. Ако и од ових (надаље) зажеле
апеловати (на виши суд), нека апелују само на Саборе Африке,
или оним епископима (=.митройолити.ма) који Првенствују над
њиховим областима. А који захте апеловати (на суд) преко мора
(=у Рим), нека га нико у Африци не прими у општење.
(IIBac.6; IVBac.9; Ант.4; Rарт.10,11,12,14,15,20,23,28,105)
Канон 126.
/0 младим девојкама, да се могу, такође, покривати велом монахиње/
Тако исто бй: угодно (одредити): да, ако било који од епископа,
услед нужде, кад је доведена у опасност девојачка целомудре
ност, покрије велом монахиње, или је већ покрио девојку, која
још није навршила двадесет пет година, када је или заљубље
ник моћан, или хоће да је отме, или се она сама услед неке
смртне опасности осетила скрушена, па су старатељи замолили
епископа да не умре без монашке схиме, те је тај епископ обуче

(у схиму), или је већ обу:као, девојку у узрасту 25 година, -таквог
епископа не може осудити одредба Сабора о том броју година.
(IVBac.16; Трул.4,40; Карт.6,16,44; Вас.Вел.18)
Канон 127. 103 а)

/Да се епископи не би дуго задржавали на Сабору
потребно је изабрати по три судије из сваке епархије/
Тако исто бй: угодно свему Сабору: да се изаберу из сваке

области по три судије, да се не би за дуго задржавали сви епи
скопи, који се на Сабор окупе. И бише изабрани: из Картаген
ске Цркве: Викентије, Фортунатијан и Кларх; из Нумидијске
области: Алипије, Августин и Реститут; из Визакенске области:
заједно са Првим епископом, најсветијим старцем Донатија
ном, Кресконије, Јукундос и Емилијан; из Мавританије Сити
фенске: Северијан, Асијатик и Донат; из Триполитанске обла
сти: Плавтије, који је сходно (утврђеном) обичају био послан за
представништво. И сви ће ови о свему да просуђују заједно са
12. Антиохијског Сабора - што је највероватније повезано са случајем презвитера

Апиарија, који је, после покајаља и васпостављаља, опет забрљао и био свгнут,
па је отишао у Рим и тамо опет био примљен! (Осим ако је тај љегов "повратак на своју
бљувотину" био мало касније, у ком случају би овај 125. канон био донет само као поновљена
упозореље од евентуалних сличних случајева).
103
а) По Joannou, канони 127-133. донети су на Сабору 30. маја 419.г.
383
најсветијим старцем Аврелијем, кога је сав Сабор замолио да

сам потпише било све већ приређене Саборске записнике, било
све посланице.
-И потписаше: Аврелије епископ Картагенске Цркве, саглашавам
се са овом наредбом, и прочитавши потписах. Исто тако потписаше и
остали епископи.
·=· ·=· ·=·

104
)[Акша Cegnuцe Каршагенског Сабора 30. маја 419.r.]
"ОйеШ на овом Сабору бй йрuсуШно месШобљусШиШељсШво (toJютrJQL
aCa=legatio) Римске !Јркве.
"После конзулства најславнијих царева, августа, Хонорија, 12. пут, и Теодо~
сија, 8. пут, пре 3 каланде јуна (=30. маја), у Картагени, у дворани !Јркве Pecтmyre
(=обновљене), председавајући Аврелије епископ, са Фавстином (епископом) Пикена,
Потентинске !Јркве, зеМЈЬе Италијана, местобтустите.ЈЬем Римске !Јркве, (и)
Викентијем Кулуситанским, Фортунатијаном Неапотским, Мавријаном Узипа~
ренским, Адеодатом Симидикским, Пентадијем Карпитанским, Руфи(ни)јаном
Музубенским, Претекстатом Сициливенским, Кводвултдеом Укренсијанским,
Кандидом Авиританским, Галонијаном Утиенским, местобтуститетима (=.ва
сili.уйницима) Конзуларне области; Алипијем Тагастенским, Августином Хипон~
Регијским, Посидонијем Каламенским, местобтуститетима Нумидијске зеМЈЬе;
Максимијаном Акирегенским, јукундом Суфетуленским, Максимијаном из истог
места, и Иларијаном који је из Ореокелија, местобтустите.ЈЬима Визакинске
зеМЈЬе; Новатом Ситифенским иЛеоном (=ЈI.авом) Оптенсиским, местоб.ЈЬустите~
тима зеМЈЬе Мавританије Ситифенске; Нинелом Русуренским, Лаврентијем
Икоситанским и Нумеријаном Русгуриотским, местоб.ЈЬуститетима зеМЈЬе Ма~
вританије Кесаријанске, (овим) од свега Синода изабраним судијама, у присуству
(и) ђакона,- и поппо неке (теме) завршише, док многи епископи, због осталих
(тема) које треба завршити, жалише се, да не могу продужавати, и не могу (да.ЈЬе)
подносити, јер журе (да се врате) својим !Јрквама,- (зато) б:й угодно свему Са~
бору: да се од свих, из сваке области, изаберу они који треба да остану ради
довршеiЬа осталих (тема). И то се и зб:й да остану, а поmиси сведоче о IЬиховом
присуству".
Канон 128.
/Да се изопштени из Црквене заједнице
не могу примати да подносе тужбе/
Угодно б:й: свима (решити): да, пошто је одредбама пређашњих

Сабора односно особа које могу подносити тужбе на клирике,
било установљено, али није тачно означено које се особе не
могу примати, ради тога одређујемо да се не може правилно
примити да подноси тужбу онај који је већ био одлучен од оп-
104
) И овај део aкailla Картагенског Сабора немају неки ркпси, и неки издавачи,
као ни Милаш, Пиgалион, Фпбас:;, док Книга Правил овај текст има као посебан канон.
384
штења и још је у том одлучењу, било да је клирик, или лаик

тај КОјИ ХОће да ТУЖИ. (Ап.74; ПВас.6; IVBac.9,21; Карт.8,19,30,129,130)
Канон 129.
/Да ни робови, ни ослобођени, нити икакве особе које части немају,
не могу тужбе подизати/
Такође бй: угодно (одредити): да се не примају тужбе ни од

робова, ни од ослобођених, нити од свих оних које не примају
за криминалне тужбе грађански закони; и још ни од оних који
имају на себи љагу срамоте, то јест: од глумаца, и од свих оних
особа које се баве срамотним пословима, и још такође ни од
јеретика, или незнабожаца, или Јудеја. Али, ипак, свима овима,
којима се пориче оваква тужба, не може се порицати слобода
да подносе тужбе по својим приватним стварима (=узроцима).
(Ап.74; 11Вас.6; IVBac.9,21; Карт.8,19,30,128,130)
Канон 130.
/Да ономе који није кадар да докаже један преступ,
не може бити допуштено да истиче друге/
Такође бй: угодно (решити): да, сваки пут кад се од тужилаца

изнесе много преступа противу клирика, па се од њих не може
доказати ни онај о коме се прво повела истрага, не треба њих

(=као Шужиоце) примити да износе остале (преступе). (Ап.74; пвас.в;
IVBac.9,21; Карт.8,19,30,128,129)
Канон 131.
/Коме се може допуштати да сведочи/
За сведоке, ради сведочења, не треба примати оне за које

је одлучено да се ни као тужиоци не примају, или још ни оне
које тужилац наведе из свога дома. Сведочење пак у узрасту
до четрнаест година, не може се примати. (Ап.75; 1 вас.2;
Карт.8,19,30,59,128-130,132)
Канон 132.
/0 епископу који одлучује од општења онога
који му је насамо неки свој преступ исповедио/
Тако исто бй: угодно (одредити): да, кад епископ каже да је

неко насамо њему свој преступ исповедио, а тај пориче, тај епи
скоп нека не сматра да му је увреда тиме нанесена, што се њему
једноме не верујем макар и кад наведе да због смућења (=са
блазни) своје савести неће да општи са порицатељем (преступа). 105 )
(Ап. 75; Карт.131)
385
·>КАНОНИ КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 133. 105 а)

/Да епископ не треба насумце некога да лишава
општења (rf]~ xotvwvCщ=communione)/·
ДОК Са ОДЛучеНИМ (=uзойшiilенuм) Не ОПШТИ(~~ XOVWVEL) С§м еПИ

СКОП, остали епископи нека не опште са тим епископом, тако
да се епископ (други пут) добро чува да не говори против некога

оно што пред другима не може доказима показати. (Ап.12,16,28,
32,75; IBac.5; VIIBac.4; Ант.4,6,20; Сард.lЗ-15; Карт.9-11,20,29,132)
Аврелије ейиской рече: Сходно одлукама, сагласношћу свега Сабора

и моје смерности, угодно је (решити): да треба учинити закључак свих
ствари целокупног претходно изнето г поглавља (=йреgмеша), и утврђе
ни закључак расправе данашњега дан, унети у Црквена акта (•а еххЛч
оюопха JtEзtgay[tfVa=ecclesiastica gesta). А они предмети, који још нису расправ
љани, следећег дана (=31. маја) ћемо по браћи нашој, епископу Фавстину
и презвитерима Филипу и Аселу, писмено одговорити светопоштова
номе брату и саепископу нашем Бонифацију (папи Римском: 418-422.г.).
И йоiilйисаше:
Аврелије епископ - потписах ових одлука акта, која су код нас.
Валентин, епископ прве катедре Нумидијске области, потписах ова
акта.
Фавстин, епископ Потентинске Цркве, области Пикена (у Италији), ме

стобљуститељ (=легаш) Римске Цркве, потписах ова акта.
Алипије, епископ Тагастенски, местобљуститељ (=застуаник) Нумидиј
ске области, потписах ова акта.
Августин, епископ Хипонски, местобљуститељ Нумидијске области,
потписах ова акта.
Посидије, епископ Каламенски, местобљуститељ Нумидијске области,

потписах ова акта.
Викентије, епископ Кулуситански, потписах ова акта.

Фортунатијан Неапољски, потписах ова акта.
Пентадије Карпитански, потписах ова акта.
Руфи(ни)јан, епископ Музубенски, потписах ова акта.
Претекстат Сициливенски, потписах ова акта.
Кводвултдеус Вересенски, потписах ова акта.
Кандид Германијски, потписах ова акта.
Галоније Утиенски, потписах ова акта.
Максимијан Акирегенски, потписах ова акта.
Јукунд Суфетуленски, местобљуститељ Визакинске области, потписах
ова акта.
105
>и 105 аЈ Канон 132, (који се наставља у 133. канону), не прихвата исказ епископа на суду
о усменом признаљу преступа од лица, које то пориче. Следећи канон 133. не одобрава
таквом епископу прекид општења са тим лицем, тј. изопштење тог лица, и запове
да, у том случају, прекид општења са тим епископом. Валсамон вели да се овај
133. канон односи и на духовника (=исйовеgника) који открије исповеђени му грех.
386
Максимијан, местобљуститељ Визакинске области, потписах ова акта.

Иларијан Ореокилијски, местобљуститељ Визакинске области, потпи
сах ова акта.
Новат Ситифенски, местобљуститељ Визакинске области, потписах

ова акта.
Нинелус Русуриански, местобљуститељ Цезарејске области, потписах

ова акта.
Лаврентије Икоситански, местобљуститељ Цезарејске области, потпи

Нумеријан Русгуриотски, местобљуститељ Цезарејске области, потпи-

Леон из Мокта, местобљуститељ Цезарејске области, потписах ова акта.

Други Леон, местобљуститељ Ситифенске области, потписах ова акта.
И остали епископи 217 (лаш.ински ш.ен:сш.: 227), такође потписаше.
Филип презвитер, местобљуститељ (=легаш.) Римске Цркве, пошто про
читах ова акта, потписах.
Асел презвитер, местобљуститељ (=легаш.) Римске Цркве, потписах ова

акта, која су преко нас послана.
Св. Августин Хипов:ски

(најстарији сачувани портрет /6. век/,
Латеранс:ка палата у Риму)
Текстови на крају канона Картагенског Сабора:

/Изворни додатак, који има 5 текстова, из 419-424.г.
(које неки броје као 1ешtон.е 134-138) о случају презвитера Апиарија,
и о односима Цркава Афричке и Римске/
(1.) (=134)
/Посланица Картаrенског Сабора папи Бонифсщију- 419. године;
"Посланица послата од свега Сабора у Африци, Бонифацију (I, 418-423.r.),
епископу Римске Uркве, кроз Фавстина епископа, и Филипа и Асела презвитере,
местоб.ЈЬустите.ЈЬе ('twv 'tOJtO't'Y)Q'Y)'t&v=legatos) Uркве РиМ.ЈЬашl.
"Господину најблаженијем и најчаснијем брату Бонифацију,
Аврелије, Валентин, епископ прве катедре Нумидијске области, и
остали присутни, на број двеста седамнаест, од свега у Африци Сабора.
"Пошто Господу б:й: угодно да о ономе што су с нама заједно
урадила најсветија браћа наша, саепископ Фавстин и сапрезви
тери Филип и Асел, Смерност наша одговара не, блажен е успо
мене, епископу 3осиму (Римском, 417-418.г.), од кога су нам грама
те и поруке донели, него вашој Часности, која је од Бога постав
љена на његово место, дужни смо да укратко јавним учинимо
шта смо по обостраној сагласности завршили (=оgлучили). Али не
дотичући се свега што се садржи у пространим свитцима аката,
које смо, уз очување љубави, али и не без великог труда и на
стојања приредили, гледајући да се у акта уведе оно што допри
носи дотичној ствари. Јер и он (=аааазосима), даје још био у овоме
телу, најрадосније би примио ово, јер би видео да је (све) нај мир
није завршено, Господине Брате!
Презвитер Апиариј~,чијеје питање :р~оположења, и одлу
чење од општења, па призив на (тамошњи) суд, изазвало не l\1:~Y
саблазан не само у Сик~к()ј, него и у свој Цркви Африке, замо
ливши опроштај за све своје заблуде, васпостављен је (опет) у
општење. А првИ је саепископ наш, Урбан, епископ Сике, што
је у томе требало поправити, неоспорно исправио. Но пошто је
требало постарати се (лgovoюv лоL1lаааЭш) о Црквеном миру и спо
којству, не само за сада, него и за будуће, јер је много таквих
ствари претходило, те да се сачувамо од сличних или и још
тежих ствари после тога, ми смо нашли за добро (одредити): да
се из Сикске Цркве уклони презвитер Апиарије, наравно, уз
очување њему части и чина; и да, добивши (од нас отпусно) писмо,
(оде) где год другде хтедне, или може, да служи (A.c.L'tovgyCan=лuillypzu
шe) како припада презвитеру. И то смо истом Апиарију, који
је сам својим писмима (то) тражио, без неке тешкоће допустили.
388
Али и пре, пошто се та ствар (f} attCa=causa) таквим начином

завршила, између других питања, која смо дужим разматра-.
њима испитивали, сама је ствар захтевала да затражимо од
браће наше саепископа Фавстина и сапрезвитера Филипа и
Асела да Црквеним актима приложе, ако им је што поручено
о заједничком с нама раду, а они нам нешто (само) усмено саоп
штише. Када смо ми тражили и Пogceillнuк (xot.tt.юvtt6gюv=commonito
rium) који су донели, они га поднесоше, и пошто га прочитасмо
још смо га приложили актима, која ће вам они уз ово сада до
нети. У томе (Подсетнику) су се садржале четири тачке, које су
с нама заједно требали да учине. Прво,једно о апелацијама
епископа ка (прво)свештенику (tcg€a) Р:имске Цркве. Друго, да
епископи не одлазе кад им је воља на Двор (царски). Треће, д~
се оДЋусеДних епискоnа расматрају ствари (саиsis=йиШања) през
вйтерай ђакона, ако су неоправдано (лgолпоо~) лишени општења
од својих епископа. Четврто, да се лиши општења епископ
Урбан, па да се још у Рим позове, ако не исправи оно што треба
да исправи.
Од свих тих тачака, о првој и трећој, то јест, да могу еписко

пи апеловати на (суд у) Рим, и да се ствари (attCш) кii:Ирика кона
чно решавају од дотичних обласних епископа, већ смо се поста
р8ли прошле године саопштити истоме достопоштоване успоме
не епископу 3осиму нашим упућеним му писмима: да ћемо то
(обоје) без неке увреде према њему привремено чувати (=gржаши),
док се не нађу одлуке (=изворни канони) Никејског Сабора (325.г.).
·· А сада, fi31{, ми молимо твоју Светост, да, на који су начин од
Отаца у Никеји установљена и одређена правила (=канони), тако исто
учиниш да се код нас чувају (=gрже); и код вас тамо (у Риму) да се
практикују као што је у истом Подсетнику (E:v хоr.ч.юvtтоQСЧЈ) садржано.
То јест: "Ако епископ буде оптужен, и сабрани из исте области епи
скопи суде, и свргну га са његовог степена, када изволи тај епископ
апеловати и најблаженијем епископу Римске Цркве прибећи, ако
овај (=аааа) за.Хте саслушати га и нађе за праведно да се обнови суд,
не~а ee(PIIl\icкli е!Iи~коп)~,Ц()~'I'оји да пише саепископима који су у
бЛ~~-}t~Ј И су-~еД~Qј.()бластИ, да они све марљиво испитају, и по увере
њу истине окончају (ту ствар). Ако ли пак онај ·који моли да се његова
ствар (=разлоi) iioiiOвo испита, својом молбом покрене Римскога епи
·ск(н:iti да са своје стране поШаље презвитера, нека је у власти тога
· епис:копаiffтаћеХ:тети и шта судити (=ogpegumи). И.. ако одлучи да
(такви) презвитери·, који, присутни заједно са епископима, треба да
суде, й:Мајући власт онога ко их је послао, нека то буде у расуђењу
389
његовом. AR()~!l~~~ (Римски епископ) увери се да су ДО;ЕЈ()ЈЬНИеПI-Ј:~:ЕS()!!_И

да ()~Ончају ту ствар, нека чини како сагледа његова најмудриј!=l:_!!р
Ља" (сарgички Б). Исто тако и односно презвитера и ђакона: "Ако не
ки епископ гневљив, што не треба бити, нагло и раздражено покрене
се против свога презвитера или ђакона, и хоће да га прогна из своје
Цркве, треба настојати (лgovorp:€ov) да такав (презвитер/ђакон) не буде
неправедно осуђен, или изгуби општење. И нека свргнути има право
обратити се суседним (епископима), и нека се ствар (=разлог) његова
саслуша и најмарљивије испита; јер не треба кад он моли одрећи му
саслушаље (=йpeillpec). А онај епископ, који (га) је праведно или непра
ведно искључио, нека незлобиво поднесе да се ствар (поново) испита,
те да се или потврди, или исправи његова одлука" (Сарgички 14).
Ово б:й: унето у акта, док не дођу најистинитији примерци
(канона) Никејског Сабора, који (канони), ако тамо постоје на начин
како се садрже у Пoiilceillнuкy, показаном нам од послане од Апо
столског престола Браће, и у таквом се поретку (=ciiiaњy) код вас у
Италији чувају, ми никако не желимо да тако нешто спомињемо,
или да пристанемо да то подносимо, него верујемо да, уз помоћ
милости Господа Бога нашег, док је твоја Светиња предстојник
Римске Цркве, нећемо више подносити такву надменост .106)
Нека се пак чувају (=gрже) и код вас она (правила) која и без нашег
говорења (=йоgсећања) требају бити чувана братском љубављу,
која (=йравила) и ти сам, по мудрости и правичности што ти је
Свевишњи даровао, такође увиђаш да треба чувати, осим ако
се можда другачије налази у канонима Никејског Сабора.
Јер ми, прочитавши много књига, нигде о Никејском Сабо
РУ у римским књигама нисмо прочитали (каноне) у облику у
којем су (нам) отуда послани у споменутом Пoiilceiilнuкy. Но по
што нисмо могли овде такве (каноне) наћи ни у једној грчкој
књизи, ми већма желимо да нам исти буду донети из Источних
Цркава, у којима се каже да се исте аутентичне одредбе (=канони)
могу још наћи. Зато и твоју Часност молимо: да и сам још из
волиш да напишеш (Прво)свештеницима оних крајева, то јест
Антиохијске и Александријске и Цариградске Цркве, и други
ма, ако се чини (по вољи) твојој Светости, да нам отуда дођу од
ређени у Никеји од Светих Отаца канони, те ћеш тиме, помоћу
Господњом, ти допринети свима Западним Црквама то изузет
но доброчинство. Ј е р, ко може посумњати да међу Грцима јесу
106
) :Картагенски Оци одбијају папску гордост из Рима. Слично одбијаље папске
надмености ("горда Римска обрва") налази се код Св. Василија (Писмо 239).
390
·:·КАНОНИ .КАРТАГЕНСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
најистинитији преписи (аката) у Никеји сабраног Сабора, који,

кад се донесу из толико различитих места и од тако славних
Грчких Цркава, па међусобно упоређени, неће бити сагласни?
Док се то не учини, ми смо сагласни држати до потврде (Никеј
ским оригиналима) оно што нам је донето у споменутом Пoillceillnu
кy, о апелацији (=йризиву) епископа ка (Прво)свештенику Римске
Цркве, и о стварима (=йийlањима) клирика, која се требају завр
шавати (=решаваши) од њихових обласних епископа; и надамо
се да ће нам ваше Блаженство, Божјом вољом, у томе помоћи.
Све остало, пак, што је на нашем Сабору учињено и потврђено,
пошто ће (то) са собом донети споменута Браћа наша, саепископ
Фавстин и презвитери Филип и Асел, ако изволите, они ће ва
шу Светост упознати.
и аошаисаше. Господ наш да нам те сачува на много година,
Најблаженији брате. Такође йоШйисаше Алийије, Авгусшин, Посиgије,
Марин, и осшали ейискойи".
(2.) (=135)
"Почињу йрейиси Кирила, епископа Александрије, (послани) Сабору у Афри
ци, у којима је послао оригинале Никејског Сабора (325.r.), са грчког преведене
од Инокентија презвитера, кроз споменутог Инокентија презвитера, и Маркела,
ипођакона Картагенске Uркве, послани најсветијем Бонифацију, епискоипу Рим
ске 1Јркве, пре б календа децембра (=26. новембра 419.z.).
"Кирило, Господи Најчаснијој и Најсветијој Браћи и Саеписко
пима: Аврелију, Валентину, и свему у Картагени сабраноме Најсве
тијем Сабору, - поздрављамо Вашу у Господу Љубав.
"Написана писма од Ваше Часности, имајућа много побож
ности, са сваком радошћу примисмо кроз наше чедо Инокенти
ја презвитера. Пошто се од нас надамо да, из ризнице наше
Цркве нај верније преписе истинског Сабора у Никеји, митро
полији Витиније, оно што је одређено и потврђено од Отаца
наших, испод Исйовеgањавере наше, пошаљемо Вашој Љубави,
уз претходни поздрав, за нужно сматрасмо, Господо Најчаснија
Браћо, кроз ово исто чедо наше Инокентија презвитера, нај вер
није преписе како стоје, истинског Сабора града Никеје у Вити
нији, да Вашој Љубави пошаљемо, 107) што ћете тражећи наћи и
у Црквеној историји. А о Пасхи, како написасте, јављамо вам
да смо ми празно вали у дан пре седамнестих каланда маја (=15.
аарила), долазећег индикта.
107
) Ове речи се понављају у тексту (веров. грешком преводиоца или преписивача).
391
пошаис. Бог и Господ наш да сачува ваш Свети Сабор, што

молитвено желимо, Најчаснија Браћо".
(3.) (=136)
"Почиње Посланица Атика, епископа Uариrрадског, истима".
"Господи Најчаснијој и Најблаженијој Браћи и Саепископима:
Аврелију, Валентину, и осталим (члановима) окупљеног Сабора у Аф
рици - Атик епископ.
"Преко нашег чеда Маркела, вашег ипођакона, примисмо
са сваким задовољством писма Ваше Љубави, Господу благода
рећи, што се удостојих уживати благослова толике браће. Го
сподо Најблаженија Браћо, написасте, наиме, да нај верније ка
ноне, одређене од Отаца у Никеји, митрополији Витиније, са
Изложење:м вере, пошаљем. И ко је тај који својој браћи одриче
заједничку веру, и одлуке (=каноне) од Отаца потврђене? Зато,
преко истог чеда нашег Маркела, вашег ипођакона, који веома
жури, послах, како сте заповедили, у целини каноне, како су
од Отаца у Никеји одређени, молећи Ваш Свети Сабор да се

удостоји веома молити за мене.
Пошаис. Господ да сачува Вашу Светиљу, што молитвено
желим, Најсветија Браћо".
(4.) (=137)
"Почињу преписи Никејског Сабора, послани пре б календа децембра (=26.
децембра 419.1.), после конзулства најславнијих царева Хонорија,
11. пуг, и Теодоси
ја, 9. пуг, августа,- Бонифацију, епископу Римском".
[Исповедаље вере Никејскоr Сабора]:
"Верујемо у Ј едно га Бога Оца, Сведржитеља, свега видљи
вог и невидљивог Творца. И у Једнога Господа Исуса Христа,
Сина Божијег, рођенога од Оца, Јединороднога, то јест из суш
тине Оца, Бога од Бога, Светлост од Светлости, Бога Истинитог
од Бога Истинитог, рођенога, не створенога, једносуштнога Оцу,
кроз Којега је све постало, и оно што је на небу, и оно што је на
земљи. Који је ради нас људи и ради нашега сапасења сишао,
оваплотио се, и очовечио се, и пострадао, и васкрсао трећи дан,
и узишао на небеса, и седи с десне стране Оца, и Који ће опет
доћи да суди живима и мртвима. И у Духа Светога. А оне који
говоре да беше време каgа не беше, и ga је йосйlао из небића, или из
друге ипостаси или суштине, или да је изменљив или промен
љив Син Божји, такве анатемише Католичанска и Апостолска
Црква".
392
"Овоме Символу вере, бише придодати и преписи одлука (=канони) истога

Никејског Сабора, од напред споменутих (Архи)јереја, како су напред у свему
садржани, што ми овде не сматрасмо нужним да опет исто преписујемо".
(5.) (=138)
(Посланица Картагенскоr Сабора шши Келестину,424.rодине) 108 >
"Почюье Посланица Сабора у Африци - Келестину (I. 423-432.r.) папи, епи
скопу Uркве Риwьана ".
"Господину Љубљеном и Најчаснијем Брату Келестину, Аврелије,
Палатин, Антонин, Тутос, Сервус-Деи (=Слугавожји), Терентије, Фортунат,
Мартин, Јануарије, Оптат, Келтије, Донат, Теасије, Викентије, Фортуна
тијан, и остали, који су се нашли на свему Сабору Картагенском.
"Молитвено желимо да, као што је твоја Светост, писмима
посланим по сапрезвитеру нашем Лаву, изјавила да сте се обра
довали присуству Апиарија, тако да и ми с радошћу упутисмо
садашља писма о љеговом оправдаљу. Јер, свакако, и наша и
ваша спремност је била готова (у томе да се испита) како не би
изгледало да нагиље у корист некоме као да је већ саслушан,
а којега тек треба саслушати.
Кад је дошао нама најсветији брат и саепископ наш Фав
стин, сазвасмо Сабор, и поверовасмо да је он (=Айиарије) зато с
љим послан, да, као што је љеговим стараљем (Апиарије) успо
стављен у презвитерство, да ће тако моћи и сада љеговим тру
дом оправдати се од свију оних оптужби за преступе изнете у
Табракени. Наш је Сабор код љега (при испитиваљу) нашао толи
ко много пристиглих великих неподобштина (=кривица) да су
надмашила све стараље споменутога (Фавстина), које је већма
било заштита, него ли суд, и пре је одбрана екдика (=аgвокаша),
него ли правичност судије истражиоца.
Јер, као прво, силно се супротставио свему Сабору, наносе
ћи разне увреде, као да он брани привилегије Римске Цркве,
и захтевајући да га ми примимо у општеље, љега кога је твоја
Светост, поверовавши љеговој апелацији, у општеље примила,
а што није могао доказати. Међутим, ово му је маље помогло,
што ћеш још боље познати кад прочиташ акта. Јер, после тро
дневног најнапорнијег суђеља, док смо снисходећи разабирали
оптужбе противу љега (=Айиарија), Бог, Праведни Судија, Моћни
и Дуготрпељиви, великом брзином је пресекао и све настојаље
108
Ј Пошто је презвитер Апиарије опет згрешио и био опет свргнут, он оде у Рим,
где га прими папа Келестин и преко легата еп. Фавстина тражи његово васпостав
љаље. Картагенски Оци одговоре папи овом Саборн.ом Посланицом.
393
саепископа нашег Фавстина и сва извртаља истога Апиарија,

којима се усиљавао да прикрије своје недопустиве срамоте, те
је савладана његова срамна и смрадна упорност и бестидно
порицаље, којим је хтео потопити брлог својих толиких похо
та. Јер, кад је Бог наш притеснио његову савест и скривености
у срцу (његовом), те свима људима открио оно што је већ осуђено
гнусношћу самих преступа, одједном је лукави дотле порица
тељ сам изрекао признање свију изнетих преступа његових, и
једва једном је добровољно сам себе окривио за све невероватне
срамоте; и такође, саму наду нашу, којом смо му поверовали
и желели да узмогне себе од свију тако срамних прљавштина
очистити, обратио би у уздисања, да није ту нашу тугу, Госпо
дине Брате, он ублажио само том једном једином утехом, што
нас је ослободио од жалости сталнога труда (=пайора), и што је
своје ране себи некако залечио, смисливши признаље, мада
противу воље и борећи се са својом савешћу.
Сада, дакле, пошто испунисмо обавезу дужнога поштоваља,
молимо (вас): да надаље не примате олако оне који одавде дола
зе да их саслушате, нити надаље да хтеднете примати у опште
ње оне који су од нас одлучени. Јер ће твоја Уваженост лако

наћи, да је (тако) одређено и на Никејском Сабору (капоп 5). Јер,
иако се тамо види да се ово има држати за ниже клирике и
лаике, зар неће утолико више желети да се чува (=gржи) за епи

скопе? Дакле, они који су у својој епархији (=обласши) одлучени
од општења, немој да се од твоје Светости убрзано и како не
треба васпостављају у општење. Такође и дрска бежаља пре
звитера и следећих (после њих) клирика нека твоја Светост за
брани, као што ти и приличи. Јер, никаквим правилом (=капо
пом) Отаца није ово забрањено Цркви у Африци, а и канонске
одлуке Никејскога Сабора, било клирике нижег степена, било
саме епископе, на нај јаснији начин упућују својим (надлежним)
митрополитима. Јер је (Никејски Сабор) разборито и праведно
сагледао да, ма каква се питаља појавила, она требају бити
окончана у својим местима. Јер сматраху (Оци) да ни једној об
ласти (лgоvоСџ!) 109 ) неће недостати благодат Духа Светога, којом
се правда (otva~toavvf!=йpaвuчnocш) мудро сагледава и сигурно држи
109
) Милаш с правом преводи лgоvоСџ са обљасш, јер у латинском providentiae је ис
прављено у provinciae (PL 67,229А) као што то и контекст изискује. Зато Пиgаљиоп
уместо Пgovo(a ставља ПagOLx(a = епископска област= епархија.
394
од Христових (прво)свештеника, а особито кад је свакоме допу

штено да о одлукама месних судија (ако је незадовољан), апелује
на Саборе своје области, или још и на Васељенски Сабор. 110 )
Или, зар има неко ко би поверовао да Бог може надахнути прав
дом суда (само) једнога, ма ко он био, а неизбројивим (прво)све
штеницима, сабраним на Сабор, да ће то одрећи?
А како ће сам прекоморски суд (у Риму) бити сигуран, на
који не могу предстати лица потребна за сведочење, било због
природне, било због старосне немоћи, или због многих других
препрека? О томе, пак, да се могу слати, као од стране твоје
Светости неки (изасланици), ми не налазимо да је иједан Сабор
Отаца нешто одредио, пошто оно што нам је некада отуда посла
то по истоме саепископу нашем Фавстину, као да је то од стране
Никејскога Сабора (одређено), ми ништа такво нисмо могли на
ћи у аутентичним преписима послатим нам са првоизвора (tx
t&v aU~EVttx&v=ex authentico) Никејског Сабора, које смо примили од
најсветијег Кирила, нашег саепископа Александријске Цркве,
и од достојнопоштованог Атика, епископа Цариград ског, и које
смо ми, још пре овога, послали достојнопоштоване успомене
епископу Бонифацију, вашем претходнику, по презвитеру Ино
кентију и ипођакону Маркелу, преко којих су нам их они (=йо.ме
нути ейискойи Истока) ПОСЛалИ.
Немојте, дакле, више да, на тражење неких, шаљете овамо
своје клирике испитиваче (tх~t~ааtа~=истраживаче), нити то допу
штајте, да не изгледамо да уносимо сујетну гордост (xanvffi6rt tuqюv)
овога света у Христову Цркву, која даје дневну светлост једно
ставности и смиреноумља онима који желе видети Бога. 111 )
А пошто је достојни сажаљења Апиарије, због својих беза
коних неподопштина, већ од стране брата нашега Фавстина
одлучен од Христове Цркве, ми смо сигурни да њега, провером
и старањем твоје Светости, уз очување братске љубави, Африка
неће никако даље трпети.
Пoillйuc. Бог наш да вашу Светост сачува за дуго времена,
молећу се за нас, Господине Брате".
ноЈ Очигледно је да Картагенски Оци сматрају не Римског епископа, него Васе

љенски Сабор крајњом инстанцом у Цркви. (В. и напред нааомену 34а) То сведочи и
следећа реченица. Ове две реченице показују високу еклисиолошку свест о йуноћи
присуства благодати Св. Духа у свакој локалној Епископалној Цркви, и о Саборно
сйlи Цркве== Цркава.
шЈ Иста опомена и овоме папи за гордост, као и претходноме.
9. Помесни Сабор ЦАРИГРАДСКИ Прводруги (861.г.) 1 >
Овај Помесни Прводруги Сабор 2> држан је у Храму Св. Апостола

у Цариграду, 861.г. (април-мај, до септембра), у време Св. Фотија (за љегове
прве Патријаршије: 858-867.г.), и цара Михаила III (842-867.г.), уз учешће
318 епископа. Сабор се бавио поновном осудом И:коноборач:ке јереси,
:која је била побеђена 843. године (сам Св. Фотије и љегова породица провели
су, као Исповедници, неко време у прогонству због противљеља овој јереси), али
су се ту и тамо још јављале поједине присталице те христоборне
јереси (Фотијево Писмо 2, PG 102,612). Такође се Сабор бавио и питаљем
свргнутог Патријарха Игљатија (847-858.г.), :који је (вољно-невољно) био
поднео писмену оставку, али његове присталице нису признавале
његову смену и устале су против новог Патријарха Фотија, па су се

обраћали и папи Николи I (858-867.г.) у Рим, :који још није био признао
Фотијев избор "од лаика за Патријарха"! Уствари, папа Никола I је
тражио прилику да наметне своје властољубиве претензије за супре
мацијом над целом Црквом, дакле и на Истоку, па је гледао да ову
прилику искористи. Зато је послао на овај Сабор своје изасланике
Родоалда и Захарију. Сабор од 318 епископа, уз учешће и папиних
легата, али без присуства Св. Фотија (намерно није учествовао, али је
после потписао акта Сабора), једнодушно потврди свргнуће Игњатија 3>
и :канонски избор Патријарха Фотија. Затим је Прводруги Сабор
потврдио Св. Седми Васељенски Сабор и његове одлуке против Ико-
> Овај Сабор, као и следећи у Св. Софији, Атинска LvvтayJta ставља одмах после
1
Васељенских, а пре свих Помесних Сабора. Мишљеља о Првоgругом Сабору тројице

византијских кан о ниста из 12. века (пренето од њих, скраћено, и у Светосавско 8ан:оиойра
вило), као и нешто каснијег Матије Властара, сасвим су споредна и збркана, и зато
их и не наводимо (поготову је нетачан опис овог Сабора у старом Cuuoguн:y /Synodicon Vetus/,
писаном од неког јарог непријатеља Св. Фотија, попут нпр. Никите Пафлагонског).
2
>Називи у ркпс. за овај Сабор у Храму Св. Апостола су: "Први и gpyгu" и "Првоgруги"
(:rrgffit'IJ xa'L bEvt€ga 1:rrgoYtobEv•€ga). Разна су објашљеља за овај двоструки назив: зато што
је заседао исте године у два дела: 1. питаље Патријарха Игљатија, и 2. осуда Иконо
борства. Или: што је заседао 859.г. (осуда Игљатија) и опет 861.г. по истом питаљу.
Или: као "други Први" (тј. поновљени) Први Васељенски Сабор (из 325.г.) са истим
бројем 318 Отаца (В. Стефанидис, ци, 349; Фидае, ци 2,104).
з> Током марта 859. држан је Сабор 170 епископа у Цркви Св. Апостола у Царигра
ду, без учешћа Св. Фотија, који је Саборски свргнуо Игљатија (V. Grumel, Les Regestes ... ,
vol. I, fasc. 2 et 3, 98-99, 102-3).
396
·:·КАНОНИ ЦАРИГРАДСКОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
нобораца (Фотијево пис.мо2, PG 102,613). И најзад, Сабор је донео

17 канона,
који се налазе у канонским зборницима Православне Цркве (почев
од Фотијевог Но.мтсанона у 14. наслова, из 883.г.).
Нажалост, акта овог Сабора уништена су фолопапским Сабором
Игљатија-Адријана 869-870.г., осим ових 17 канона, али о Сабору
сведочи сјајна Посланица Фотијева папи Николи (Писмо 2, PG 102,593-618),
позната и као Фотијева Айологија. У љој Св. Фотије мирољубиво али
јасно одговара папи Николи на љегове приговоре о хиротонији "од
лаика за Патријарха", али и указује на обавезу свих у Цркви да се
држе одлука Васељенских и осталих Општих, заједничких Сабора;
и такође умољава папу да не прима "оне који са Истока долазе Рим
ској Цркви без препоручних писама" (мислећи на непослушне и неканонске
клирике и епископе, Игљатијеве присталице, а противнике Фотијеве), те да под
изговором "гостопримства ... не сеје семе братомржље" (PG 102,617).
(Папа Никола, као што је познато, није признао ово што су љегови легати,
учесници Прводругог Сабора признали, тј. љегове Саборске одлуке, него је 863.г.
у Риму казнио своје легати и свргнуо Фотија, а признао Игљатија. Ускоро ће исти
папа Никола неканонски се умешати и у покрштену из Цариграда новоосновану
Цркву у Бугарској (863-5.г.), и то ће бити повод да Св. Фотије напише своју чувену
Окружну Посланицу (пролеће 867.г.) и да сазове и одржи Васељенски Сабор (у лето
867.г.), на којем Саборски буде осуђен и свргнут папа Никола. -Ову Окружну Посла
ницу доносимо, у нашем преводу, на крају кљиге, у Прилогу).
Светих 17 Какопа Прводругог Помесног Цариградског Сабора
посвећени су, највећим делом, решаваљу проблема насталих дугого
дишљим периодом Иконоборства, нарочито питаљима нереда у Мо
наштву. Посебно пак канони 13-15. одговарају на појави заосталу из
доба Иконоборства, кад су поједини монаси и лаици отказивал:И
послушност својим епископима, или и епископи митрополитима,
и ови Патријарху, због односа ових са Иконоборцима, или под неким
другим изговором. Но, кад је Иконоборство побеђено и прошло, неки
су монаси и клирици и епископи и даље отказивали послушност
своме канонском епископу или Патријарху, под разноразним изго

ворима, као што је био случај односа неких "зилота", присталица
свргнутог Патријарха Игљатија, :који нису признавали Патријарха
Фотија и епископе који су с љиме били у општељу. На љих се односе
канони 13-15, а посебно, изгледа, на Игљатија канон 16 (без помена љеговог
имена). Све љих је овај Прводруги Сабор позвао на Црквени ред и по
редак речима: "Јер сваки illpeбa ga зна своју меру" (канон 14). Као што ре
космо, ови канони се налазе већ у Фотијевој збирци из 883.г., тј. у
Номоканону у 14 наслова (љихов синоасис у Светосавском 8аконоаравилу).
·=·
КАНОНИ Сабора Прводругог Цариградс:ког (861.г.) 4 )
Канон 1.
5
Ј /Манастири да се подижу са знањем епископа/
Ствар тако поштована и часна, и коју су Блажени и Препо
добни Оци наши давно прекрасно смислили - осниваље Мана
стира- данас се види да се рђаво чини. ) Јер неки, дајући име 6
Манастира својим имањима и поседима, и обећавајући да их

Богу посвећују (=gapyjy), углавном те посвећене (=gароване йосеgе)
себи приписују, те смислише вешто да Богу само наслов посвете.
Јер се не стиде да, и после посвећења (=gаривања), присвајају власт
4
) L'livтay!J-a, Бевериџ и др. (Бенешевић нема уопште ни овај Сабор ни онај у Св. Софији)
имају у наслову: "Канони изложени од Светог и Великог Првог и Другог Сабора
у Цариграду, :који се састао у Свеч:есн:ом Храму Светих и Свеславних Апостола".
sJ Сви :кратки н:аднаслови Св. Канона /које смо ставили у заграде/ потичу из старих
рукописа.
вЈ Период Иконоборачке јереси многа је зла донео Цркви, па и извитопереље

монашког подвига и манастирског уређеља (како мало даље говори и 4. канон), и са
тиме се суочио овај Фотијев Сабор, који иначе позитивно оцељује идеал монашког
посвећеног живљеља и подвига Христа ради, на добро и лично и свецрквено. По
сле победе Цркве над пошасти те подмукле и превртљиве јереси, остала су два
проблема: с једне стране, злоупотребе појединаца, и монаха и ктитора Манастира,
и с друге стране, непослушност појединих монаха или и читавих Манастира својим
епископима. Први проблем решавају први канони (1-7), враћајући и монахе и
ктиторе у Светопредаљски начин монашког понашаља, живота и поретка; док
други проблем решавају даљи канони 13-15 (в. тамо нааомене). -За случајеве којим
се бави овај 1. канон, можемо, нажалост, рећи да је то бивало и касније, све до да
нас: кад се несмирени ктитори нових Манастира често размећу својим даривањем
плаца и средстава за подизаље новог Манастира (или обнову порушеног), не знајући,
или не хотећи, да прихвате вековни Црквено-монашки ред и смирену службу
спасељу своме и других око себе. Не можемо овде улазити у сложено питање кши
Шорских йрава у Византији, Србији итд. Средљега века (в. донекле код Валсамона),
али наглашавамо једноставну поруку овог Св. Канона: Монаштво и Манастири у
Православљу постоје само унутар епископалне Еклисиологије и у оквирима прове
реног монашко-подвижничког Предања о покајаљу, послушаљу, смирељу и љуба
ви у Саборном, Јеванђелском духу и животу, ради спасеља у Христу, у Цркви, и
своје душе и тела, и све Заједнице Цркве, и свега света, све твари. Канон при
крају указује ктиторима: да имање, једном посвећено Богу, престаје бити љегова
својина, као и да новоподизани Манастир и канонски ред у љему спада у надлеж
ност епископа, као и све остало у Цркви.
398
·:·КАНОНИ ЦАРИГРАДС:КОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
себи, коју, да имају претходно, нису били спречавани. И толико

се овој ствари приспојила изопаченост, да они исти који дарова
ше, виде се да продају много шта што су даровали, изазивајући
уједно и чуђење и мржњу код посматрача. И не само што такви
немају раскајања за то што присвајају себи власт над оним
што је једном Богу принесено, него исту без бојазни и другима
предају. Зато, дакле, Свети Сабор одреди: да нико не сме основа
ти Манастир без знања и воље (месног) епископа. А када он
( =ейиской) пристане и дозволи, и кад изврши потребну молитву
(=благосиљање Мапасйlира), како су у старини (Оци) богољубиво уза
конили, нека се гради Манастир; а сами Манастир и све што му
припада да се упише у пописну књигу (~QE~Cq:>=кaйlacйlap), и поло
жи у епископском архиву; немајући дародавац уопште дозво
лу, без знања епископова, поставити за игумана себе или друго
га уместо себе. Јер ако неко, за оно што човеку поклања, не
може више бити господар тога, како ће се моћи допустити оно
ме, који Богу нешто посвети и принесе, да себи присваја госпо
дарење над тиме? (IVBac.4,8,24; Трул.49; vпвас.12,13,14,17)
Канои2.
/Да монах треба да има примаоца (=cillapцa)/
Пошто се неки (изгледом) показују да прихватају монашки

живот, не да Богу чисто послуже, него да часношћу образа (=.мо
пашке схи.ме) стекну славу побожности, и тиме нађу обилно задо
вољеље својих уживања (fЈ~юvЧv=заgовољсйlава); јер чинећи само
пострижење косе, живе у својим кућама, не извршујући ника
кву монашку службу или поредак (<'оюЛоvЭСаv 11 хаЭалюаtv). (Зато)
Свети Сабор одреди: никога уопште не удостојавати монашког
чина без присуства онога који треба да га прими у послушност
и обећа да ће га руководити и старати се о његовом душевном
спасењу, будући човек (=сйlарац) богољубив и старешина мана
стира (=игу.мап), и способан спасавати душу која се тек приводи
Богу [gр.рн:ас.: Христу]. Ако се неко нађе да је кога постригао без
присуства игумана, који ће га примити као послушника, такав
да се подвргне свргнућу, као непокоран (Светим) канонима и
рушитељ монашког доброг поретка (EutasCav); а који је неразум
но и против реда пострижен да се преда на послушање, и (то) у
Манастир који одреди месни епископ. Јер нерасудни и штетни
постризи су и монашки образ понизили, и учинили да се хули
Име Христово. 7) (IVBac.4,24; Трул.40-49,85; vпвас.17-21; Гангр.З; Карт.63; Прводр.З-7)
399
·:·КАНОНИ ЦАРИГРАДС:КОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
Канон 3.
/0 ономе који не брине о потчињеним му монасима/
Просуђено је да се исправи и ово зло које се чини, и које се

још горе препушта презираљу и немару. Ако, дакле, неки пред
стојатељ (=игуман) Манастира, потчиљене му монахе, када побег
ну, не буде тражио са вели~им стараљем; или нашавши их, не
прими их, и не труди се да одговарајућим и прилагођеним (љихо
вом) сагрешељу лечељем оздрави и учврсти оно оболело, Свети
Сабор одреди: да се такав подвргне одлучељу. Јер, ако онај,
коме је поверено стараље о бесловесним животиљама, па зане
мари стадо, не остаје некажљен, како неће подлећи казнама
због дрског поступка онај коме је поверена пастирска управа
над стадом Христовим, и који својом леношћу и небригом упро
пашћује љихово спасеље? 8 ) (IVBac.4; Трул.46; vпвас.21;
Карт.80; Прводр.2,4)
Канон 4.
/0 онима који остављају свој Манастир, и не враћају се/
На много начина лукави ђаво је настојао да наведе срамоту

на уважени монашки образ (=чин), и многу је погодност за то
нашао у време претходне јереси (Иконоборства). Јер, напуштају
ћи по нужди, због јереси, монаси своје Манастире, неки су пре
лазили у друге (Манастире), а други у боравишта световних људи.
7
) Док је 1. канон решавао питаље неправилног осниваља и вођеља Манастира,
овај 2. канон решава питаље неправилно г монашеља појединих монаха (или монахи
ња, које се не помиљу, јер је у време Иконоборства женско монаштво скоро било ишчезло,
као код нас у време Турског ропства), монашених без дУХОВНОГ оца и Манастира, и без
благослова надлежног епископа (како је бивали и касније, и данас понегде), што углав
ном бива двоструко штетно (као и данас, и свагда у свугде где нема благослова Божјег,
него делује разметљива самовоља умишљених самозванаца).
в) Канон 21. Сеgмог Васељенског не дозвољава монасима напуштаље Манастира.
Картагенс1Ш 80. осуђује епископа који би одбеглог монаха примио у свој Манастир.
Овај пак 3. канон не говори о љима, него о одговорности игумана за сваког монаха,
поготову за монахе који имају навику да одлазе из Манастира, тј. да лутају (кад
им "заигра торбица", како кажу код нас Срба), или и да одлутају. Св. Симеон Нови
Богослов је ишао и сам тражио опроштај (и правио метаније) од одбеглих, љиховом
кривицом, монаха, те их је већину повратио у Манастир. Данас, нажалост, неки
игумани, и поготову игуманије, често се сматрају "непогрешиви" и нимало одго
ворни за одлазак монаха/монахиња из Манастира (који притом нису напустили монаш
тво, него дотичног игумана/игуманију ). - Из последље реченице Саборских Отаца видно
је схватаље да су монаси/Манастири - паства/стадо Христово, као што је то и свака
парохија и епископија, јер су, по речима Св. Василија, монаси само истински хри
шћани, удови Христовог Тела=Цркве, и никад не престају бити верници=чланови
Цркве. Зато је Манастир - као једна посебна парокија у Епископији.
400
Али, оно што их је, чињено тада због Благочешћа (Ы ЕiюЕ~Еюv=Пра

вославља), показивало блаженима, прешавши (после) у неразумни
обичај, извргавало их је потсмеху. Јер сада, када се Благочешће
(tfJ~ ЕvаЕ~ЕСщ;=Православље) распространило, и Црква ослобођена од
саблазнИ, неки још (увек) напуштају своје Манастире, и као
неки неукроћени поток разливају се и растачу овде и онде;
Манастире испуњују многим руглом, а себи многи неред (=не
мир) придодају, и уважење према (врлини) послушности руше и
срозавају. Зато Свети Сабор, прекраћујући непостојаност и не
послушност тог стремљеља (њиховог), одреди: да, ако неки мо
нах побегне из свога Манастира и допадне у други Манастир,
или у световно обиталиште, такав ће, и онај који га прими,
бити одлучен, све док се одбегли не поврати у Манастир из ко
га је на зло изишао. А ако епископ неке монахе, осведочене у
побожности и чистоти живота, захтедне преместити у други
Манастир, ради уређења тога Манастира, или одлучи да их
смести у световну кућу ради спасења њених житеља, или бла
гоизволи да их другде постави, то ни оне који (их) примају,
нити монахе, не чини подложнима одговорности. 9 ) (Ivвас.4,2з;
Трул.23,41; VПВас.13,21; Карт.80; Прводр.2,3,6)
.II.'IIIL.S..I.JI.'U'.I.JI. 5,
/0 времену проверавања (=искушеништва) оних :који ће бити монаси/
Налазимо неразборита и непроверена (axgCtov~ xa'L a6oxt~-t6.atoщ=

=нерасуgна и неисйиillана) монашења (апоtау6.~=оgрицања og cвeilla) као мно
го шкодећа монашком добром поретку. Јер неки несмотрено
себе бацају у монашки живот, па због строгости и напорности
(монаштва) сасвим запусте подвижништво, и несрећно се опет
повраћају на телољубиви и сластољубиви живот. Зато Свети
Сабор одреди: да не треба удостојити монашког образа (=чина)
никога пре но што их трогодишње време, остављено им ради
искушеништва, не покаже проверенима и достојнима тако узви-
> Овај 4. канон, износећи с почетка зла напета од Иконоборачке јереси Цркви и
9
монаштву, када су монаси и извесни Манастири заиста поднели терет гољеља и

подвиг одстојавања Православља, даље указује на злоупотребу: кад поједини мона
си нису остали на висини своје раније, у борби за Истину оправдане, слободе и
смелости, као прави и храбри, а притом скромни и некористољубиви борци, него
су слободу претворили у разулареност, и подвиг жртве у самоугађање, те их зато
Сабор враћа на нормално монашко смиреље и послушност; да би на крају допунио
претходни 3. канон изнијансираним даваљем права епископу да честите монахе и
пре рока постави тамо где ће бити на сnасеље другима.
401
шеног живота. И заповеда (Сабор) да се то на сваки начин држи,

осим ако наиђе нека тешка болест, која примора да се скрати
време искушеништва, или ако негде буде неки човек побожан,
који је и у световном оделу проводио монашки живот. Јер, за
потпуно провераваља таквога човека биће довољно и шестоме
сечно време. А ако неко поступи мимо овога: (ако је) игуман,
да се лиши игуманства, и снађе га, као кар за неред (лшЬЕСаv tfJ~
спаsСщ=1Сазна за нейошillовање pega), положај потчињенога; а монах
нека буде предан у други Манастир, који одржава монашку
тачност (axgC~Eюv=ciilpoгociil). (Трул.40; Карт.126; Вас.Вел.18; Прводр.2)
Канон 6.
/Да монаси немају ништа своје/
Монаси не треба да имају ништа своје, а све њихово да се

пренесе на Манастир. Јер блажени (Апостол) Лука каже за веру
јуће у Христа и (хришћане) који изображавају монашко живље
ње (лoЛttECav= =начин живоша), тако да "пијеgан пије говорио за своје
имање ga је његово, пего им је све било зајеgпичн:о" (ДАп.4,32). 10 ) Зато,
онима који желе да монахују, даје им се право да претходно
свој иметак распореде и уступе га којим хоће лицима, ако зако
ном нису спречени (у томе). Јер, после ступања у монаштво,
Манастир има господарство све њихове имовине, и њима није
допуштено никакво старање или располагаље о своме имању.
А ако се неко нађе да је себи присвојио неки посед који није

уступио Манастиру, и да је поробљен страсти лакомости (срtЛохt 11 -
аСщ=йосеgовања), нека то (=имање) игуман или епископ преузму и
у присуству многих продају и разделе сиромасима и потреби
тима. А онога који је, као некада Ананија (ДАп.б,l-2), замислио
да такав посед утаји, Свети Сабор одреди: да се уразуми одгова
рајућом епитимијом. А по себи је разумљиво да оно што је
Свети Сабор одредио (txavovюE) за монахе људе, то исто да важи
и за жене монахиње. (Ап.40; IVBac.22; Трул.35; VIIBac.19;
Ант.24; Карт.22,26,81; Прводр.4)
10
) Интересантно је запазити да Св. Канон поистовећује мон.ашйlво са првом хриш
hан.сн:ом зајеgн.ицом у Јерусалиму, за коју каже да собом "изображава мон.ашн:о живље
ње"- •Y!v :тtoЛt'tECav, а то је израз којим Апостол Павле карактерише све хришћане,
целу Цркву: "наше је живљење- •о :noЛC'tE'Uf.ta- на Небесима, откуда очекујемо и
Спаситеља Господа Исуса Христа" (Фил.3,20). Израз йолийlиа, йолийlевма може се
превести и са грађан.сйlво (Гаврило Венцловић је преводио са: животовање), а шта нормал
није, за праве хришћане и монахе, него да буду грађан.и Царства Небеског, који,
попут Апостола, "ништа немају, а све поседују", јер поседују Веру-Наду-Љубав
402
·:·КАНОНИ ЦАРИГРАДСКОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА-:·
Канон 7.
/Да епископ не подиже Манастир на штету (=зане.марење) епископије/
Видимо да многе епископије опадају, и да су у опасности

да сасвим пропадну, јер љихови предстојатељи (л:gою,;rрt6tf~=ейи
сн:ойи) бригу и стараље о љима трошећи на подизаље нових Ма
настира, и љих (=ейисн:ойије) растрзавајући и вешто смишљајући
како да присвоје приходе (од тих Манастира), труде се само о љи
ховом повећаваљу. Зато Свети Сабор одреди: да ниједан епи
скоп не може новоподизати себи (t'otov =свој) Манастир на штету
своје епископије. Ако се, пак, неки затече да се на то усудио,
нека се он подвргне одговарајућој епитимији, а новоподигнуто
од љега, пошто није добило ни почетак права Манастира, нека
се потврди као својина епископије. Јер ништа од онога што је
незаконито и неуредно настало, не може добити предност над
оним што је канонски установљено. 11 ) (Ап.зs; rvвac.26; vпвас.11,12;
Анк.15; Гангр.7; Ант.24,25; Карт.26,33; Теоф.Алек.lО; Кирил Алек.2)
Канон 8.
/0 ушкопљенима (=евнуси.ма) не из разлога болести/
Божанствени и Свештени Канон Светих Апостола (канони

22-24) сматра самоубицама оне који себе обезуде (=ушн:ойе), и, ако
су свештеници, свргава их (=рашчињава); а ако нису, забраљује
им ступаље у свештенство, показујући из тога јасно да, ако је
Христову, постајући тако "заједничари Христови": ~-tf-toxot тоiЈ XQtaтov=a1Cцuoнapu,

йapflluцuйaнfllu Његови, причасници Њега и свега Његовог - Богочовечанског и
Вечног (Кор.6,10;5,14;Јевр.3,6.14; 1Кор.13,13; Рм.8,39).
нЈ Очигледно је у 1еанону реч о сопственом/приватном Манастиру епископа, од ко
јег он убира себи приходе, а не о Манастиру који би подизала епископија за потребе
својих монаха/монахиња. Није реч ни о обнови запуштеног Манастира - он је већ
својина епископије- него о новойоgизано.м (што показују 3 израза: неоурiиа, неорzин, нe
ypzиillxeн), а не обнављано.м Манастиру. Према 3онари и Валсамону дотични епископи
су трошили приходе епископија на подизаље новог Манастира, а онда преко љих
су умножавали своје приходе, које нису трошили на епископије! Валсамон додаје
да није достојно расуђиваља Св. Отаца: да забране и нови Манастир подићи "на
славу Божју и спасеље душа", него такав који је на штету (материјалну) епископије.
И наводи пример: да је сам председник тог Сабора (861.г.), Св. Фотије, "обновио
скоро из темеља Мануилов Манастир, у којем се и данас види лепота и величина"
(L:vvтaylla 2,675; PG 137,1041). Даље помиље речи Св. 3латоуста (у тумачењу Матејевог Јеван
ђеља): да је боље дати дар сиромашнима, неголи Цркви=Храму! И додаје: Ако не
ко хоће да дарује Цркви, не треба га спречавати у корист даваља сиротиљи. Такође
додаје: да обнову Цркава треба претпоставити даваљу сиротиљи, али не и подизаље
нове Цркве. - У сваком случају, мислимо да је Св. Канон и данас добар потсетник
оним епископима који преферирају већма Манастире неголи парохије и уопште
Епископију, као живу Цркву свег народа Божијег, а не само монаха.
403
·:·КАНОНИ ЦАРИГРАДС.КОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
самоубица који сам себе обезуди, онда је свакако убица онај

ко обезуди другога. А с правом ће се такав сматрати увредите
љем и творевине Божије (~Mojc.l,27-28). Зато Свети Сабор одреди:
да, ако се неки епископ, или презвитер, или ђакон, ухвати да
је когаобезудио (=учипиоевпухом), било својом руком, било наред
бом (другоме), таквога подвргнути свргнућу (=рашчињењу); а ако
је лаик (=верник), нека буде одлучен; осим ако наиђе каква болест
да примора да се болесник подвргне резању. Јер као што upвu
капоп Никејског Сабора не кажњава оне који су у болести опе
рисани (XEtgovgyrJ~€v·ю~) због обољења, тако и ми не осуђујем о све
штеник е који наложе да се болесници обезуде (=ушкойе), а ни
лаике не окривљујемо који се у болести својеручно обезуде.
Ј ер то сматрамо лечењем болести, а не завером против створе
ља, или вређањем творевине (Божије).
Канон 9.
/0 свештеницима који непосредно или посредно бију/
Пошто Апостолски и Божанствени канон (27. Айостолски) под

вргава свргнућу (=рашчињењу) свештенике који покушавају да
бију верне када сагреше, или неверне кад учине неправду, неки,
смишљајући како би задовољили свој гњев, изврћу Апостолске
наредбе схватајући (их) да се односе (само) на оне који својом
руком бију, мада канон ништа тако не означава, нити здрав
разум дозвољава тако схватати. Јер би заиста било узалудно,
и врло погрешно, свргавати (=рашчињавати) онога што је три или
четири пута својеручно ударио, а остављати некажњеним оно
га који дозвољава бијење по наредби, и увећава казну свирепо
и до смрти. Зато, пошто тај канон кажњава уопште бијење,
зато и ми исто потврђујемо. Јер свештеник Божији треба да
васпитава (лшoaywyEiv) неуреднога поукама и саветима, а понекад
и Црквеним епитимијама, а не да бичевима и ударцима насрће

на тела људска. Ако ли пак неки буду сасвим непослушни и
не следују уразумљењу (Црквених) епитимија, нико не спречава
да се они уразумљују (awcpgovC~ю~ш) призивом месних началника .
. Јер је и аети капоп Антиохиојског Сабора одредио да се изазива
чи нереда и побуна у Цркви поврате (у ред) спољном руком
(власти) .12) (Ап.27; Ант.5; Вас. Вел.55)
12
> Валсамон наводи да је у његово време (12. век) било дозвољено учитељима
светских наука, који могу бити и свештеници, да умерено бију немирне ученике,
404
.1.\IQ. .ПU.П 10.

/0 онима који користе свештенике за своју службу/
Који себе предадоше страстима, не само што се не боје казне

од Свештених Канона, него се дрзнуше и да их изигравају.
Јер их изврћу, и према својој острашћеној вољи кваре (=фалсифи
кују), тако да ревновањем страсти (тfЈ срtЛ.отtџСџ тf]~ tџлаЭЕСщ=острашће
ном амбицијом), по речима Григорија Богослова (Becega22,7), не само
да им зло бива без одговорности, него се сматра и божанстве
ним. Јер Апостолски канон (73) говори: "Посвећени сасуд златни
или сребрни, освећени, или тканину, нека нико не узима за
своју (домаћу) употребу, јер је то безаконито; а који се у томе
затече, нека се казни одлучењем". Наводећи ово за оправдаље
својих безакоња, кажу да не треба сматрати достојним свргну
ћа оне који часни покривач Свете Трпезе прекрајају у свој хитон
(=огртач), или неку другу одежду (=оgећу), па чак ни оне који Свети
Путир - о безбожности! - или Часни Дискос, или томе слично,
узимају за своју потребу, или злоупотребљавају; јер, веле, ка
нон наређује да они, који у томе погреше, имају подлећи одлу
чењу, а не свргнућу. Али, ко ће поднети тако велику злоупотре
бу и безбожност?! Јер канон подвргава одлучењу оне који и
само узму на употребу посвећену ствар, а не који их у потпуну
отмицу присвоје, а ови ослобађају свргнућа, и оне који грабе и
светогрдно краду Светиње над Светиљама, и оне који Часне
Дискосе употребљавају за служење при јелу, или Свете Путире
оскврњују, по сопственом суду сматрају несвргнутима. Мада
је то јавно оскврњење, и очито је да они који то чине потпадају
не само под свргнуће, него тим преступом падају у највећу
безбожност. Зато Свети Сабор одреди: да они који, ради своје
користи, приграбе, или преокрену на несвету употребу, Свети
Путир, или Дискос, или кашичицу (за Причешће), или часни Пре
кривач (Св. Престола), или такозвани Воздух, или просто било
шта од свештених и светих Сасуда или Одежда у Олтару (=Жртве
нику), буду подвргнути потпуном свргнућу (=рашчињењу). Јер, јед
но је оскврнити, а друго покрасти Светиње. Оне, пак, који узи
мају себи или другима ради несвете употребе неке Сасуде или
Одежде, које су ван Олтара (=Жртвеника), њих и канон одлучује,
али не из одбране (!) или са гњевом и манијом, јер је то кажњиво. Такође је, вели,
било дозвољено бијење по одлуци протекдика (=cyguje). Интересантно је да ни ка
нон, ни канонисти, не спомињу поуку мудрог Соломона (Приче 13,24; 29,15.17).
405
-:·КАНОНИ ЦАРИГРАДСКОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
а ми с њиме (заједно) одлучујемо; а оне који сасвим приграбљују,

подвргавамо осуди крадљиваца Светиње. 13 ) (Ап.25,З8,72,7З; Ант.25;
Григ. Нис.8; :Кирил Алек.2)
Канон 11.
/0 :клирицима :који се прихватају светске службе/
Презвитере или ђаконе, који узимају на себе световне власти

( =йоложаје) или послове, или такозвана старатељства (1-юugaтwgECщ=
=curationes) у кућама (светских) началника, Божанствени и Свети
Канони подвргавају свргнућу. То и ми потврђујући, и за остале
уврштене у клир одређујемо: да, ако неко од њих преузима
световне службе (власти), или прима такозвана старатељства у
кућама или предграђима (световних) началника, такав да буде
искључен из свога клира. Јер, по најистинитијој и од Самога
Христа, Истинитога Бога нашег, исказаној речи, "нико не може
gва tocuogapa cлyжuiiiu" (Мт.6,24). 14 ) (Ап.6,20,81,83; IVBac.3,7; VIIBac.lO; :Карт.16)
Канон 12.
/0 :клирицима :који служе у богомољама, без знања епископа/
Пошто Свети и Васељенски Шести Сабор (канони31. и59) под

вргава свргнућу оне клирике који врше службу (ЛEttovgyouvтщ),
или крштавају, у богомољама које су унутар (неке) куће, без
сагласности епископа, и ми то исти потврђујемо. Јер кад Света
Црква (Православна) право управља и заступа реч Истине (ogSoтo
J.tOVarJ~ xa't tOV аЛТ)Sf] Л6уоv ЛQE<J~E'UOVO'ТJ~ - 2Тим.2,15), и очувава и научава
часномеживљењу(тf]~лоЛttЕСщ=начинуживота),билобинепристојно
и непобожно допустити онима који живе неваспитано и неуре
дно, и увлаче се у куће, да руше њен (=Цркве) благопоредак и
испуњују је многим немирима и саблазнима. 15 ) Зато сада Свеш-
13
Ј Осим сведочанства о посуновраћеностима клирика, из времена Иконоборачке
јереси, која је порицала сваку свештеност Св. Сасудима и Одеждама, као и Св.
Моштима и Иконама (свему осим :Крста и Јеванђеља), канон пружа интересантне
податке и за литургијску употребу Св. Сасуда и Одежди онога времена (9. век).
14
) О овоме говори и низ других Св. Канона (в. наведене испод).
15
Ј И овај канон сведочи о нередовном стању у Црки за време Иконоборства, када
су, с разлогом или само с изговором: да се Црква не држи Праве вере ("не управља
право речју Истине"), или је у неморалу, неки клирици држали посебно Службе Бо
жје по кућама. Сабор Св. Фотија то сада пресеца и забраљује, имајући у виду и неке
од Игњаијевих присталица, који су избегавали општење са Патријархом Фотијем.
На ову тему, са новим моментима, Сабор ће се вратити и у својим 13-15. канонима (в.
тамо найо.мене). Интересантно је да све ово у многоме личи на данашње тзв. "зилоте"
и разноразне самозване "браниоце Православља", који из своје хаотичне "еклисио-
406
<·КАНОНИ ЦАРИГРАДСКОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
те ни и Богопомагани (ЭEoouv€gy 11 тu;) овај Сабор, сагласан са Светим

и Васељенским Шестим Сабором, одреди: да буду одређивани
они који ће литургисати (=вршити Службу) у богомољама које су у
(некој) кући, а одређиваље љих вршиће месни епископ. А ако се
неки мимо ових дрзну, без сагласности епископа, да улазе у ку
ће и дотакну се Службе, нека се свргну; а који узимају удела у
ЉИХОВОМ ОПШТељу (хшvwvСш;=Причешћу), нека ПОДЛегну одлучељу. 15 а)
(Ап.Зl; IVBac.18,31; Трул.Зl ,59; VIIBac.7,10; Гангр.6; Ант.5; Лаод.58; :Карт.12)
Канон 13. 16)

/0 :клирицима :који се одељују од својих епископа/
Пошто ј е све зли (=ђаво) био п осеј ао семена ј еретичког куко

ља у Цркви Христовој, па видећи да се иста мачем Духа из
корена сасецају, пошао је другим путем лукавства (~-tЕЭооЕСш;=йре
варе), покушавајући да безумљем расколника раздели Тело Хри
стово (=Цркву). Но и ту љегову заверу сасвим спречавајући, Свети
Сабор одреди: да надаље, ако неки презвитер или ђакон, као
тобоже због неких преступа, презре (xa-rEyvwxw;=ocygu) свога епи
скопа, пре Саборског разматраља и испитиваља, и коначне
осуде (истога), и усуди се прекинути општеље с љим (-ri'J; au-rou
xotvoovCш;), и име љегово у свештеним Литургијским молитвама,
по Предаљу Цркве, не спомиље, такав да подлегне свргнућу и
да се лиши сваке свештене части. 17 ) Јер, који је постављен (=увр
шћеп) у чин презвитера а присваја себи суд митрополита, и пре
осуде сам осуђује, колико је до љега, свога оца и епископа, та
кав није достојан ни части ни имена презвитера. И који следују
логије" оптужују чак и Свјатјејшег Патријарха Српског Павла и друге Патријархе

и Архијереје у Православљу! И то чине позивајући се на Св. Каноне, мерећи их
собом, а не знајући ни шта говоре, ни о чему сведоче (2Кор.10,12).
15
аЈ Не само свештеник, него и верници који иду на такве Службе, бивају одлучени
од Црквеног општеља=Причешћа.
16
) Канони 13-15. говоре опет о злу наслеђеном из доба Иконоборства. Наиме, тада
су поједини свештеници и јеромонаси прекидали општеље са својим епископима,
најчешће због љиховог учешћа или сарадље, на један или други начин, са Икона
борцима, али понекад и под другим изговором, као нпр. "због неких преступа",
или пак по своме нахођељу. Слично се дешавало и са неким епископима у односу
на свог митрополита (канон 14), или и митрополита у односу на Патријарха (канон
15) - отуда сва три канона чине једну целину.
17
) Прекидаље општеља=зајеgнишйlва са епископом је духовна смрт у Цркви; за
право је то прекидаље односа и заједнице са Црквом и тиме са Христом, а та за
једница се остварује у Св. Литругији. Зато је спомиљаље, или не, свога епископа
на Литургији - знак припадности, или не, Цркви, и знамеље каноничности те
Литургије, по речима још Св. Игљатија Богоносца (Посл. С.мирњани.ма, 8).
407
таквога, ако буду неки од свештеника, да и они буду лишени

своје части; а ако су монаси, или лаици (=верници), нека буду
сасвим одлучени од Цркве, док не прекину свезу са расколни
цима и поврате се своме епископу. (Ап.Зl; пвас.6; IПВас.з; IVBac.l8;
Трул.31,34; Гангр.6; Сард.14; Ант.5; Kapт.lO,ll; Прводр.14,15)
JL'IfQ.J[JII.VJU. 14.
/0 одвајању (охСоЈlат:ос;=расколу) епископа од својих митрополита/
Ако неки епископ, изговарајући се (неким) преступом про

тив свога митрополита, пре Саборског разматрања (и пресуде),
одвоји се од општења са њиме (1f]~ лgо~ av1ov xotv(J)v(a~) и не спомиње,
по обичају, његово име у Божанственом Тајноводству (=Св. Евха
ристији), - за таквога Свети Сабор одреди: да буде
ако само, одступивши од свога митрополита, створи раскол. Јер
сваки треба да те ни презвитер да не
презире свога епископа, нити епископ свога митрополита. 18 )
(Ап.31; ПВас.6; IПВас.З; IVBac.l8; Трул.31,34; Гангр.6; Сард.14;
Ант.5; Карт.10,11,62; Прводр.13,15)
JL'IfQ,JU.VJ[JII. 15.
/0 одвајању (охСоЈlат:ос;=расколу) митрополита од својих Патријараха/
Оно што је одређено за презвитере и епископе и митропо

лите, још више приличи и за Патријархе. Тако, ако неки
звитер или епископ, или митрополит, усуди се да одступи од
општења (1f]~ xotv(J)vcщ) са својим Патријархом, и не спомиње,

као што је одређено и установљено, његово име у Божанстве
ном Тајноводству (=Св. Евхаристији), и пре Саборске одлуке и ко
начне осуде његове, створи раскол, за таквога Свети Сабор одре
ди: да је сасвим туђ сваког свештенства, ако се само докаже
да је тако безаконо поступио. ово је, пак, одређено и потврђе
но за оне који под изговором неких преступа одступају од сво
јих Предстојника и стварају расколе и руше јединство Цркве
18
Ј Канон је срочен врло кратко и врло мудро. Он показује да је Божанствена Ми
сшагогија, Божанска Eвxapucilluja Цркве- тајна и пуноћа нашег спасења, и одвајање
од ње, тј. одвајање од епископа, тј. од тајне и реалности Цркве као Општења=3ајед
ништва у Христу, Духом Светим, на славу Бога Оца и на наше спасење, знак је кр
шења сваког реда и поретка, разарање Тела Христовог, у коме смо сви ми уgови,од
којих сваки треба да зна своје место, своју меру, своју сужбу, своје учешће у органи
зму и организацији Цркве Богочовечанске. Није узалуд Св. Фотије и своје дело о
Духу Светом назвао Мисшагогијом, попут Св. Максима Исповедника (а и Фотије је
био Исповедник за веру, за Икону Христову), јер је све у Цркви Мисшагогија, тајанстве
но=светотајинско вођење и хођење и усхођење у Царство Божије.
408
·>КАНОНИ ЦАРИГРАДСКОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА<·
(t1lv E'vuюtv tf\~ Ћххл 11 осщ). они који се одвајају од општења са

својим Предстојником због неке од Светих Сабора или Отаца
ОСуђене јереСИ (bl atgю(v tLVa ... xatfyV(J)O~EVYjV), ТО јеСТ Кад ОН јавНО ПрО
ПОВеДа јерес и откривеном главом (=нейршсривено) то у Цркви учи,
такви не само што неће (за то) подлећи канонској казни, зато
што су се пре Саборског решења одвојили од општења са (тако)
названим него ће бити удостојени части достојне
Православних. Јер нису осудили епископе, него псевдоепи
скопе и псевдоучитеље, и нису расколом нарушили јединство
E'v(J)otv tђ~ 'ЕххЛf1о(а~), него су постарали се да Цркву избаве
.JI....I"ItJ.L"..U""' ( t1lv
од раскола и раздељења. 19 ) (Ап.Зl; пвас.6; rпвас.з; rvвac.lS; Трул.31,34;

Гангр.6; Сард.14; Ант.5; :Карт.10,11,62; Прводр.13,14)
.I[JI.'U'.I[JI.16.
JI.\IQ.
/Да се не бира епископ док живи претходни/
Због свађа и потреса, који се догађају у Цркви Божијој,

неопходно је одредити и ово: да се ни на који начин не поставља
епископ у оној Предстојник (=ейиской) још жив и
још је у својој части, осим ако он сам добровољно поднесе остав
ку на епископију (t1lv Ещохопђv паgшt~опш). Јер, треба до
19) Ово исто је слично изразио Св. Фотије и у својој 15. Омил.ији, 10 (Фтт(оv 'О~tt.Л(ш,
изд. в. Лаурдас, Солун 1959, 149): "Је ли пастир јеретик? Вук је, и треба од њега бежати и
удаљити се, не преварити се и прићи му, макар изгледао да је кротак; јер мамцем
и преваром се хватају рибе, а зло дружење оставља јеретички вирус код оних
простијих који прилазе, и заробљава оне који не слуте никакву штету. Зато на
сваки начин треба бежати од таквих. А је ли православни пастир? Благочешћем
је запечаћен? Ништа нема са јеретичком фатријом? Потчини му се, као ономе који
предстоји у обличју Христовом (Ft~ тvлоv лgoxaЭF~o~t€vov - ср. Св. Игњатије Антиохијски),
јер не одајеш њему част, ако је приносиш од све душе, него је Христос прима; за
остало немој радознао бити, Бог је који ће га испитивати. Њему остави суд, а овоме
покажи послушност, по љубави Христовој, и чисто му расположење покажи". -
Овај Св. Канон и данас најчешће употребљавају, тачније: злоуnотребљавају разни
"зилоти не по разуму", нарочито тзв. "Старокалендарци" (који се појављују и код
нас у Српској Цркви, увежени=плаћени са стране), кад год хоће да оправдају свој раскол,
прекид општења и заједнице са Црквом, са својим епископом и Патријархом,
изговарајући се притом на "јерес екуменизма", а под тим умишљају само своју
оцену и процену, а не Саборног Православља. Они, као и неразумни "зилоти"
времена Фотијевог, не разумеју основни смисао канона: да суд о епископу припада
Сабору. Ако ли епископ јавно проповеда науку "осуђену ве:ћ од ранијих Св. Отаца
и Сабора", онда треба са њим прекинути општење; иначе се губи "познање своје
мере" и свога места у Саборном Телу Христовом. Али, уз то још, канон не осуђује
ни оне који чак ни због јавне и осуђене јереси нису прекинули општење са својим
епископом, чекајући суд Сабора Цркве. Јер, Оци доносиоци канона, знају да: лако
је, и нај лакше створити раскол, расцеп, деобу у Цркви, али је много тешко зацели
ти тај раскол, уклонити поделе и парасинагоге. (В. и у нашој књизи "3аблуgе расколника
тзв. СШ.арокаленgараца ", Требиње-Врњци, 2004 2, посебно п оглавље "О екуменизму", стр.141-153).
409
·:-КАНОНИ ЦАРИГРАДСКОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
краја довести, канонски испитиван, узрок због којег се (дотични)

изгони из епископије ("tfJ~ tnюxoni)~ tхою)хtа-Эш), и тек потом, пошто
он буде свргнут, другога уместо њега поставити у епископство
(Ei~ -r1lv tnюxont1v). Ако пак неки од епископа, остајући у својој части,
нити жели да поднесе оставку, нити хоће да свој народ пастир
ствује, него се удаљи из своје епископије и преко шест месеци
борави у другом месту, а није задржаван (тамо) ни царском за
повешћу, нити извршујући неку службу свога Патријарха, ни
ти је захваћен неком тешком болешћу која га чини сасвим не
покретним, такав, дакле, који није спречен ниједним од споме
нутих разлога, а удаљио се из своје епископије, и преко шест
месеци борави у другом месту, биће сасвим лишен и части и
достојанства епископа. Јер за онога који пренебрегава поверено
му стадо, и проведе време преко шест месеци у другом месту,
Свети Сабор одреди: да буде сасвим лишен архијерејства (-rfJ~

<'ч.>xtEgwauv 11 ~) којим је постављен да пастирствује, и на љегово
место епископитва (tfJ~ tnюxonfJ~) да се уместо љега постави други. 20)
(IIIBac.9; Ант.17; Сард.12; Карт.71; Петр.Алек.lО; Кирил Алек.З)
Канон 17.
/Да неки лаик или монах не постаје брзо епископ/
Старајући се у свему о Црквеном добропоретку (-rfJ~ txxл. 11 aшa-rt

xfJ~Eina;cщ=cклagнoмpegy у Цркви), Те НУЖНО ПОСТавИСМО Да ОДреДИМО:
да се убудуће ниједан лаик, или монах, не узводи брзо на виси
ну епископ ства, него да претходно буде испитиван у Црквеним
степенима (клира) и тако да прими рукоположење за епископа.
Јер, иако су до сада неки од лаика, или монаха, по захтеву ну-
20
) Овај канон је веров. настао као одговор на проблем свргаваља Патријарха
Игљатија, и љеговог подношеља оставке (веров. под притиском кесара Варде, због ље
гових политичких, али и неканонских поступака). Св. Фотије је изабран за Патријарха
тек после Игљатијеве писмено поднете оставке, и то безмал годину дана после.
Према томе, он не подлеже овом канону, који иначе одређује једно правило и
норму постављаља новог епископа - тек кад се канонски, Сабором реши питање
љеговог претходника: да је осудом за кривицу смељен, или је добровољно поднео
оставку (која такође треба да је Сабором одобрена/потврђена). Канон јасно сведочи да
може бити добровољне оставке једног епископа на епископство/епископију, и да
за то не требе бити суђен ни осуђен. (В. и канон 9. Трећег Васељенског Сабора и найомену
тамо). Историја Цркве довољно сведочи колико је било оставки или повлачеља
епископа са свога положаја! (Да поменемо само Св. Григорија Богослова и Св. Саву Срп
ског, а и Патријарси Игљатије и Фотије повукли су се, подневши писмене оставке /Фотије
два пута: 867. и 886, истина под притиском царева Василија Македонца и Лава Мудрог/, па ипак су
обојица Свейlи у Православној Цркви, као и Св. Григорије и Св. Сава).
410
-:·КАНОНИ ЦАРИГРАДСКОГ ПРВОДРУГОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
жде, брзо били удостојени епископске части, и заблистали вр

линама и своје Цркве високо уздигли, ипак, не никако ставља
јући за закон Цркви оно што ретко бива, одређујемо: да убудуће
то више не буде, него да правилно (хата Л6уоv=йо pegy) рукополага
ни прође (све) свештене степене, остајући у свакоме чину узако
њено Време. 21 ) (Ап.80; IBac.2; VIIBac.2; Неок.12; Лаод.3,12;
Сард.lО; Кирил Алек.4)
Свети Словенски Просветитељи:

Св. Фотије Велики, и Св. Браћа Методије и Кирило
21
Ј Канон је донет, очигледно, да се задовоље протести папе Николе због избора
Св. Фотија од лаика за Патријарха, и брзог (за недељу дана) његовог проласка кроз
претходне свештене степене. Види о томе 2. Писмо Св. Фитија папи Николи (PG 102,
605), где Св. Фотије наводи претходне примере: Св. Нектарија Цариградског, Св.
Амвросија Миланског (који су обојица одмах по крштењу хиротонисани); а може се
навести и пример Фотијевог стрица Св. Та расија, председника Седмог Васељенског
Сабора. Сви ови су заиста "заблистали врлинама и своје Цркве високо уздигли"
(овим речима канон вероватно и мисли на њих). Ипак, треба рећи да овај канон, и ми
мо тога, свакако упућује и на потребу провере/испита кандидата за свештене чино
ве, а поготову за епископа (в. Никејски канон 9. и найо.мену; Сардички 10. и наао.мену; Св.
Василија, канон 89).
Помесни ВЕЛИКИ САБОР
у Светој Софији (880.г.)
Овај Свети Сабор у Св. Софији сам себе назива "Светим и Васељен
ским Сабором" (канон 2), и зато га многи православни броје као Осми
Васељенски Сабор. Тако га је Св. Марко Ефески назвао на псевдосабо
РУ у Флоренцији, а у своме Исйовеgању вере рекао: "Примам и држим,
прихватам и целивам, уз осталих Седам (Васељенских) Сабора и онај
Сабор, који је био сабран после њих, за време благочестивог цара
Василија Ромејског (867-886.г.) и свјатјејшег Патријарха Фотија (858-
-867. и 877-886.г.), и који је био назван Осмим Васељенским, који је у
присуству легата блаженог папе Старог Рима, Јована (VIII: 872-882.г.),
Павла и Евгенија епископа и Петра презвитера и кардинала, санкци
онисао и потврдио Седми Васељенски Сабор, и одредио да се исти
прибројава Саборима бившим пре њега, затим васпоставио свјатјеј
шег Патријарха Фотија на његов престо, и осудио и анатемисао,
као и пре њега Васељенски Сабори, оне који се дрзну новотворити
неко додавање или одузимање, или уопште промену у напред рече
пом Символу вере. «Јер, каже се (у одлуци тог Сабора), ако се неко мимо
овог свештеног Символа дрзне писати други, или додавати или оду
зимати, и дрзне се то назвати оросом, нека буде осуђен и извргнут из
целокупне Хришћанске Заједнице (=Цркве)». То исто односно овог
додатка у Символу вере још опширније и јасније говори и папа Јован
(VIII) у Посланици свјатјејшем Фотију. Тај Сабор је издао такође ка
ноне, који се налазе у свим канонским књигама (=зборницима)". (В. у
нашој књизи Живо йреgање у Црн:ви, В.Бања-Требиње 1998, 322).
И Валсамон сматра овај Сабор у Св. Софији за Осми Васељенски
Сабор (Lvvщy~J.a 2,706; PG 137,1085). Редактори пак Пиgалиона сматрају да
"Сабор у време Фотија или тачније: Сабор у корист Фотија" није
Осми Васељенски "зато што на њему није издана нова одлука (ogo~)
о догмату" (с. 361), мада у наставку они исти ипак кажу да је овај Са
бор изрекао "дивне и сјајне гласове (tx~or)oн~) кроз богонадахнути орос
(ogov) о утврђењу Символа вере, јер ниједан други Сабор није тако
говорио и објашљавао о незаконитостима које могу настати од одузи
маља или додавања Символу вере" (Пиgалион, с. 362-3).
Митрополит Родоски Нил (14. век), који описује све Васељенске
Саборе, набраја девет Васељенских Сабора, бројећи овај Фотијев Ве-
412
·:·КАНОНИ ВЕЛИКОГ ЦАРИГРАДСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
лики Сабор као Осми, а исихастичке Саборе у време Св. Григорија

Паламе (1341-51.г.) као Девети. Пише Нил Родоски (веров. Дамалас, према
Димитракопулосу, 'Og.Эoooso~ ЋЛ.М~, 88): "Овај Свети и Васељенски Сабор
380 Светих Отаца, био је за време цара Василија Ма:кедонца (867-886),
по :којем Сабору је настао мир између Западне Цркве и других _____ .г--
јаршија, пошто су Западни јавно исповедили да: Тако читамо и исйове
gамо као и ви ( =Источни), без gоgатка, Символ вере, тако како заиста јесте
Символ Истините вере, а и оне који (нешто) gogajy или оgузимају анатеми
шемо. Тада је био папа Римски Јован (VIII: 872-882.г.), Фотије Патријарх
Цариградс:ки, и местобљуститељи (=йреgсшавници) Цркве Римљана: Па
вле и Евгеније епископи, и Петар презвитер и :кардинал, и други
Патријарси :кроз местобљуститеље. Који су се састали ради заједнич
:ког једномислија Цркава, па су местобљуститељи Старога Рима по
викали: Прилично је ga се не новотвори gруги, него онај gревни орос, који
се gржи и йрославља йо целој васељени, и ga се он йрочита (овде) и йотврgи.
И :кад је Свештени Символ прочитан, без додатка, :како и јесте, Свети
Сабор је повикао: Ми йо Сйаситељевој науци и йо Преgању Айостола, и
још йо Канонским оgреgбама Светих Васељенских Сеgам Сабора, онај og
йочетка og отаца и go нас gошао орос најчистије вере Хришћанске и мишљу
и језиком йрихватамо и свима јасно објављујемо, ништа не оgузимајући,
ништа не gоgајући у уму, или речи, ништа не йойрављајући, ништа не кварећи.
И после тога местобљуститељи Римски и сав Сабор повикаше: Ко
gруги Символ излаже, или орос йокреће, или ga gоgавање или оgузимање учини
у йрочитаном и Светом Символу - нека је анатема! То се и у Римским
:канонима, :који су узети из аката овог Сабора, налази из Посланице
Јована, папе Римског, упућене Фотију Цариградс:ком: "И твоје Брат
ство зна да, :када је :код нас дошао мало раније послани (изасланик) од
вас о Светом Символу, и ми потврдисмо, да је (исти) нађен неповређен,
:као онај од почетка предан, очувавајући га, и нити додајући нешто,
нити одузимајући, добро знајући да они :који се тако нешто дрзну,
очекује их тешка осуда. И опет обзнаљујемо твојој Уважености, да
о овој тач:ки, због :које се догодио скандал између Цркава Божијих,
да имате обавештење: да не само то говоримо, него и оне :који су се
усудили својим безумљем да ту (промену) учине, осуђујемо :као преступ
ни:ке Божанских речи, и изменитеље теологије Владике Христа и
Светих Отаца, :који су Саборно примили Свети Символ, и са Јудом
их увршћујемо, јер су исто са њим се дрзнули, не предајући смрти
тело Господње, него вернике, :који су удови тела Његовог, раздељују
и расецају једне од других" (2:uvщyJ.ta 1,392-4).
Опис овог Сабора, :који даје Нил Родос:ки, углавном је тачан (видно
је да користи Саборска ан:ша, која ће касније издати Harduin, 2:л. МrјЛ.tщ, Mansi),
али он не даје шири историјски :контекст збивања :која су довела до
овог Сабора. А тај :контекст је следећи. Свети Фотије је већ на почетку
своје патријаршије писао (у Писмима папи Николи I: 858-867) о новоуведе-
413
ним разликама које су се појавиле у Римској Цркви, и пре свега о

кварељу Символа вере уношељем јеретичког додатка Filioque, као
и о папским претензијама за супремацијом над Цариградском и
читавом Црквом. Како папа Никола, ни после тих писама, ни после
одржаног Прводругог Сабора 861.г., није мељао свој горди став, а
затим се још брутално умешао у новокрштену и новоосновану од
Цариграда Цркву у Бугарској, Фотије тада, 867 .г., пише своју познату
Окружну Посланицу (коју доносимо у Прилогу на крају ове књиге), у којој из
носи све кенотомије=новойlарије Римске Цркве и позива Источне Па
тријархе на Васељенски Сабор. Сабор је затим и одржан, као Осми
Васељенски Сабор, у лето 867.г., и на љему су осуђене све новотарије
Римске Цркве, и сам папа Никола I је свргнут и анатемисан (што се
види из Фотијевих Писама Франачким краљевима, и у актима Сабора 869-870.г. -
Grumel, Regestes ... I, 2-3,121-122). Нажалост, све материјале, акта и одлуке
овог Сабора уништио је псевдосабор папе Адријана П (867-872) и Патри
јарха Игљатија (847-858 и 867-877), одржан у Цариграду 869/870.г. (који
Римокатолици броје као свој "Осми Васељенски Сабор" в. Denzinger-Schonmetzer,
Enchiridion Symbolorum, ed. XXXVI, 650-664, и хрватски превод: ZЬirka sazetaka
vjerovanja ... Dakovo 2002. Такође Р. Р. Joannou, Disciplline generale antique, 1,1,289-342).
По смрти Игљатијевој, Фотије је поново враћен на Патријара
шки престо (877-886.г.), и тада је сазвао и одржао, опет као Васељенски,
овај Велики Сабор у Св. Софији 879-880.г., на коме су учествовали и
изасланици новог папе Јована (VIII: 872-882.г.), човека који је био и
православан и помирљив, и који је зато признао и Фотија и одлуке
овог Сабора у Св. Софији. А оне су биле: gоzмаШска оgлука о некваре
љу, недодаваљу нити одузимаљу било чега, од Никео-Цариградског
Символа вере, и кањопска оgлука: наших 3 канона. И као што gогмат
ска оgлука 1) овог Сабора у Св. Софији забраљује промену васељенског
Символа вере, тако и Први канон овог Сабора забраљује било какве
l) Ево те догматске одлуке OQo~, коју је пред Сабором (на 7. седници, 13. марта
88О.г.) прочитао протонотарије Петар: "Имајући несумњивом мишљу и чистотом
вере утемељену у дубини ума чесну и Божанску науку Господа и Спаса нашег Исуса
Христа, и примајући и чувајући необманљивим расуђивањем Свештене наредбе
и Канонске одредбе Његових Светих Ученика и Апостола, и такође најискренијим
и непоколебљивим веровањем поштујући и држећи непромењену и неповређену
проповед и Канонске одредбе Светих Седам Васељенских Сабора, који су сви надах
нућем једног и истог Духа Светог били руковођени и покретани, ми одбацујемо
све оне које су и они изагнали из Цркве, а прихватамо и као достојне примања
сматрамо оне којима они, као једновернима и учитељима Побожности (=Православ
ља), одаваху духовну част и праведно поштовање. Верујући тако томе и то пропове
дајући, ми и умом и речима примамо и свима гласно и јасно објављујемо Символ
најистинитије Хришћанске вере, који је од почетка до нас дошао од Отаца; ништа
не одузимајући, ништа не додајући, ништа не улепшавајући, ништа не изврћући.
Јер одузимање и додавање, при непојављивању никакве јереси од лукавства ђаво
љег, доводи до презирања онога што није за презирање и представља неоправдану
увреду Оцима. Притом, речима поправљати одлуке Отаца много је горе од претход-
414
·:·КАНОНИ ВЕЛИКОГ ЦАРИГРАДС:КОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·:·
промене, проширења или новачења уобичајеног и признатог од Васе

љенских Сабора apим.ailla чacillи Римског епископа (канони: з. п Васељен
ског, 28. IV Васељенског, и 46. VI Васељенског). Тако је Св. Фотије овим Сабо
ром 880.г. остварио оно што је писао папи Николи, и што је било од
лучено и на Васељенском Сабору 867.г., с тим што је све осуде рим
ских новотарија свео на две главне: питање вере у Символу, и питање
канонског положаја Римске и Цариградске катедре, а тиме и оста
лих Цркава=Патријаршија. Напомиљемо, као дужну част одајући:
да је управо због ових разлога и наш познати канониста, епископ
Далматински Никодим Милаш, сматрао да је овај Фотијев Велики
Сабор у Св. Софији заиста Осми Васељенски Сабор (в. његов истоимени
чланак у "Хришћапс-ки жuвoill", Сремски Карловци, 1925.г., који, не знамо зашто,
није унет у најновију VII књигу његових Сабраних Дела).
Сабор у Св. Софији, са 390 епископа (383 потписа + 7 водећих епископа
-в. Митроп. Павле Шведски, 506-7), одржан је од новембра 879.г. до 13.
марта 880.г. и васпоставио је нарушено општење и јединство између
Цариградске и Римске Цркве, које су с римске стране рушили папе
Никола I и Адријан П, а са цариградске, нажалост, Патријарх Игња
тије, и нарочито његове присталице "зилоти", који су одлазили у
Рим и тамо били ослобађани свих кривица, и казни за исте, од папа
(слично као у случају Картагенске Цркве са презвитером Апиаријем), због чега
је овај Велики Сабор и донео свој 1. канон. На Сабору су учествовали,
како смо већ видели, и изасланици Римске Цркве, и изасланици
три Источне Патријаршије. Сабор је поништио једногласно претход
ни Сабор (869-87О.г.) Игњатијев-Адријанов у Цариграду (Mansi 17А-18А,
489), и то су потврдили и папски легати и сам папа Јован Осми. Такође
нога. Зато овај Свети Васељенски Сабор, с љубављу божанском и исправним умом
прихватајући и богодолично поштујући древни Символ вере, и на њему утемељују
ћи и изграђујући тврђаву спасења, тако свима казује да верује и проповеда као
што говори и исповеда Свети и Васељенски Символ вере". (И тада б:й: прочитан Никеј
ско-Цариградски Символ вере без икаквог додавања или одузимања речи. А по прочитању
Символа Свети Оци опет рекоше:) "Тако верујемо; у том исповедању вере се крстисмо;
и њиме реч Истине победи и уништи сваку јерес. Оне који тако верују ми сматрамо
за браћу и оце и сунаследнике Небеског грађанства. А ако неко, осим овог Све
штеног Символа, који испочетка дође до нас од Блажених и Светих Отаца наших,
дрзне се да саставља неко друго изложење вере и назове га Символом вере, украв
ши достојанство исповедаља оних Богонадахнутих мужева и давши га својим
сопственим измишљотинама, па то истакне вернима, или онима који се обраћају
од неке јереси, као општу науку, те се на тај начин дрзне да лажним речима, или
додаваљима, или одузимањима, унакази старину овог Свештеног и Часног Симво
ла, таквога и ми подвргавамо потпуном рашчињењу, ако је неко од свештених
лица, а ако је лаик - предајемо га анатеми, сходно већ пре нас изреченом суду од
Светих Васељенских Сабора". (И тада опет сви Оци повикаше:) "Сви тако мислимо,
тако верујемо; у таквом се исповедању крстисмо и свештеног чина удостојисмо.
Оне који другачије него тако мисле, или који се усуде да уместо овог истакну
други неки Символ- анатеми подвргавамо". (Mansi, 17a-1sa, 515-517; в. и Ј. Кармирис,
д2:М, 1,268-9).
415
је Сабор признао Фотија за канонског Патријарха Цариградског,

којом приликом су папски легати рекли: ,;Који љега (=Фоmија) не др
жи за Светог Патријарха, и не прихвата општеље с љиме (,;~v !!E't' avтov
xoLvwvCav), нека му буде удео са Јудом, и нека се уопште не броји са
Хришћанима" (Mansi 17А-18А,489). На 5. седници Сабора, на предлог Св.
Фотија, потврђен је Сабор у Никеји 787.г. против Иконобораца као
Cegмu Васељенски (Mansi 17А-18А,489). Сабор је, како смо већ навели,
издао и догматски орос, прочитан званично и прихваћен од свих на
последљој (7) седници Сабора 13. марта 880.г. Тада су донета и 3. ка
нона, од којих је најважнији 1. канон, који ограничава папске приви
легије само на оно што је и до сада имао, без права на новачења=шире
ња,2) па дакле без права айелације и мешаља у одлуке Цариградског
Патријарха и, наравно, осталих Патријараха и Цркава на Истоку,
које не подлежу Римској јурисдикцији, а оне су, за оно време, имале
"више од два пута толико катедара" тј. епискош1/епископија, него
ли Римска, како наводи Еп. Никодим Милаш.
Епископ Далматински Никодим (Милаш), на крају, ипак правил
но запажа: "Сабор зове себе Васељенским ... И у западним кодексима
зове се Васељенски". Али он, "није задржао ово име у историји због
прилика, које су послије наступиле између Рима и Источне Цркве,
и у каноничким зборницима Источне Цркве заузима мјесто међу
Помјесним Саборима, којих правила сва Православна Црква прима
и признаје" (Правиласту.м.ачењи.ма, 2,294). 3) Да додамо још и ову констата
цију: Великим Сабором у Св. Софији Св. Фотије је успео да реафирми
ше одлуке оног Васељенског Сабора из 867.г., који је насилно био
поништен (осим што сада није било свргавања Римског папе, јер је папа Јован
VIII био православан и признао да је Св. Фотије у праву као канонски Патријарх).
Први Васељенски Сабор

са Символом вере
(икона у Протату,
Света Гора, 1770.г.)
2
Ј Како је тачно запазио Аеп. Атински Хри
зостом: 1. 1Сшюно.м. је забрањена Римском и пре
столу и папи "свака промена првенства части
и управно првенство власти" (То лgwtEТov tov €лt

ax.6лouPffi~-t11~,Aтинa1964, 192); и такође проф. Ј . .Кар
мирис: "свака промена primatus honoris у pri-
matus jurisdictionis" (.1-~М, 1,267).
зЈ Акта Сабора у Св. Софији издао је Доситеј
Јерусалимски (1669-1707), Т611о~:; XaQO:~:;, Римник
1705, 33-102; затим Xapgyuн, Милијас и Манси.
КАНОНИ Великог Сабора у Св. Софији (880.г.) 4 )
Канон 1.
/0 стављенима под епитимију од Римског (епископа),
да тако буде и од Цариградског, и обратно/
Свети и Васељенски Сабор одреди: да, ако су неки клирици

или лаици, или епископи, из Италије, који бораве у Азији или
Европи или Либији (=Егиашу), били одлучени, или свргнути, или
анатемисани, од најсветијег папе (Римског) Јована, да буду такви
и код Фотија, најсветијега Патријарха Цариградскога, у истом
степену епитимије, то јест или свргнути, или анатемисани, или
одлучени. Које, пак, Фотије, најсветији наш Патријарх, клири
ке, или лаике, или архијерејског и ј ереј ског чина, у било којој
парикији (=обласши) подвргне одлучењу, или свргнућу, или ана
теми, такве да призна, под истим судом епитимије, и најсветији
папа Јован и његова Света Божја Црква Римљана; (притом) није
дно од првенстава која има најсветији престо Цркве Римаљана,
или њен Предстојник, уопште не новачити, нити сада, нити у
будуће. 5 ) (Ап.12,13,32; 1Вас.6; ПВас.З; IVBac.28; Трул.36;
Ант.6; Сард.14; Карт.11,29)
4
) Пуни наслов у ркпсима: "Канони изложени од Светог Сабора, (држаног) у преслав
в:ом Храму Мудрости Бога Логоса, који је потврдио Седми Васељенски Сабор, и
сваку расколничку и јеретичку заблуду oдaгнao"(l:uvtay~a 2,705; PG 137,1035; Бенешевић
нема овај Сабор). И овај Сабор LVVtay~ta има иза Васељенских, а испред свих Поме
сних Сабора.
5
) Грчки текст: !tt'JOEV to avvoЛ.ov xшvoto~-tov~tt€vwv=нujegнo не йlреба новойlворийlи/мењаши.
(Светосавско 3аконойравило нема ове завршне реченице). - 3онара за овај канон вели:
"Оци Сабора, хотећи да се не разликују Папа Старог Рима и Патријарх овог Новог
Цариграда, него да су једномислени међусобно, јер су тада били једнаке вере и
једнаког престола (6~6oo~OL xal о~6~Qоvоt=јеgноверни и јеgнойресшолни), тако су одредили"
(да међусобно признају одлуке). Затим помиње ta Л:QEO~Ei:a, тј. tђv зtQotC~tюLv, или ta
Л:QOVO!!IO (=йримаill=йрвенсшво часillи=йривилегије) "којих се удостојила Црква Римљана,
да их има неновачена (axшvot6~'Y]ta=innovatis), па додаје: "Али то је било тада, када
Црква Римљана није грешила у вери, и пре но што се разликовала од нас, док су
сада наше ствари несложне (ааu~~аtа=неаомирљиве) са њом" (l:uvtay~a 2,706; PG 137,1086-7).
Валсамон с правом додаје да се овај канон, о узајамном признаваљу одлука, односи
и на остале Патријархе, и на све епископе уопште, "јер се све Цркве Божије сматра
ју једно тело (Христово)". (l:uvtay~a 2,706; PG 137,1086). (Види о овоме више у нашој књизи
Бог Oillaцa наших /Хиландарски путокази, 32/, изд. Ман. Хиландар, 2000, с. 296-298, где показујемо
како главни израз 1. канона: ~'YJOEV tov auvoЛov xшvo•o~ov~€vwv нису правилно схватили, те га
417
Кавон2.
/Да епископи :који се замонаше, губе достојанство (епископа)/
Мада су до сада поједини од архијереја, сишавши у монаш

ку схиму (=замонашивши се), упињали се да остану на висини (тј. у
чину) архијерејства, и чинећи то беху превиђани (паgнug&vtо=зане
маривани), али, зато, овај Свети и Васељенски Сабор, уређујући
и овај превид, и враћајући на Црквене установе овај неуредни
поступак, одреди: да, ако неки епископ, или неко други из ар
хијерејског достојанства, зажели да се спусти до монашког

(начина) живота, и стави се у место (=йоложај) покајања, да такав
више не присваја себи архијерејско достојанство. Јер завети
монаха садрже СМИСаО (Myov =gужносйl, Милаш) ПОСЛУШНОСТИ И уче
НИШТВа, а не учитељства или председаваља (ngocbgCac;); и они дају
обећање не да ће пастирски руководити друге, него да ће бити
пастирски руковођени. Зато, као што је речено, одређујемо: да
више нико, ко је уврштен у архијерејски и пастирски каталог,
не низводи себе на место (=йоложај) пастирски руковођених (од
других) и покајника (тј. монаха). А ако се неко усуди да то учини,
после проглашења и обзнањења (ове) сада изречене одлуке,
такав, лишивши самог себе архијерејског степена, нека се ви
ше не враћа на пређашње достојанство, које је самим делима
ПОрекао. 6 ) (IVBac.4; Трул.43; Прводр.5)
погрешно преводе, бројни западни научници: Hefele, Hergengrother, Dvornik, па ни Пиgалион

га није дословно превео).
6
) Канон је, највероватније, донет ради епископа Смирнског Митрофана, приста
лице Патријарха Игљатија, који је поднео оставку на епископство и смештен је у
Манастир. Митрофан Смирнски није признао Фотија и није хтео да општи са љиме,
па га је Сабор три пута позивао, али се он није одазвао, изговарајући се болешћу,
и зато је био искључен "из сваког Црквеног општеља и дружеља" (ФнМ~, ци 2,1з2).
Канон, изгледа, има у виду и још неке случајеве архијереја, који су се повукли у
Манастир, те су на тај начин престали од активне архијерејске службе, али су
хтели да епископство, тј. и звање и некакву функцију, задрже. (Нешто другачији,
али сличан пример наводи Валсамон, в. код Милаша, 2,296-7).- 3онара, и за љим Валса
мон (који иначе најчешће само понавља 3онару) разложно запажају: да канон не спре
чава йокајање архијерејима, али додају карактеристично: да архијереји треба да
су такви, и да тако живе, "да им скоро није потребно покајаље", под којим йокаја
њем они вероватно разумевају монашки завейl йокајања, иначе како схватити речи
старца Јована Богослова и Јеванђелиста у 1Јн.1,8-10?- Колико знамо, обичај мона
шеља епископа, тј. повлачеља у Манастир са даваљем монашких завета, ретко је
практикован- и то овај канон и наглашава, сматрајући то "неуреgним йосйlуйком"
(ataxtov JtQa!;tv), који је, као спорадичан, олако превиђан
- поготову као "лишеље
епископског чина", што је еклисиолошки тешко одрживо и одбрањиво (осим као
неки лични завет и подвиг, али би, сматрамо, и тада требало да има сагласност Сабора
епископа). Допуштање, ипак, на крају канона таквог поступка очигледно је била
418
·:·КАНОНИ ВЕЛИКОГ ЦАРИГРАДСКОГ ПОМЕСНОГ САБОРА·=·
Канон: 3.
/0 онима који бију и затварају епископе/
Ако неки од лаика, стекавши власт (au~tovт~aщ), 7) и презревши

Божанске и царске наредбе, 8 ) и ругајући се страхопоштованим
установама и законима Цркве (~Eaf.,tOOV ТЕ xa't VOf.,tWV тf]~ 'EXXA1']GLЩ)' усуди
се да неког епископа бије, или затвори у тамницу, или без
разлога, или измисливши разлог, такав- нека је анатема.
(Ап.55; IVBac.18; Трул.34)
Света Три Нова Јерарха:

Свети Фотије, Св. Григориј е Палама и Св. Марко Ефески
нека иконо.мија у контексту тадашњег стања у Цркви, са честим променама, што

је била последица дугог периода борбе Цркве са Иконоборачком јереси, подржава
ном од бруталне царске власти, али и стања одржаваног лабилношћу немалоброј
них епископа, на што су дошле реакције неких монаха, који су, по престанку
разлога тих реакција, изгубили осећај реалности, и стварали беспоретке у Цркви.
7
) Зонара примећује да се изразом au.Э8vt'l']~ назива (ваљда у његово време) и самоубица,
јер такав дрски поступак доноси починиоцу душевну смрт, тј. духовно самоуби
ство. Зонара такође разликује у тексту канона ycfllaнoвe ( {}вщюu~) Цркве, као нейисане
обичаје и стара предања, од закона као йисаних одредби (што једва да ће бити тако).
Под анаmе.мо.м пак Зонара разумева, као и Св. Оци: "одвојеност од Бога". Па вели:
"Јер као што се ta ava.Э-rlt.юta (=Богу аосвећепе ствари), приношене Богу, одвајају од
општих и људских ствари, тако и онај који бива aнaflle.мa, одсеца се и одваја од
Сабрања верних, који су Богу предани и посвећени, те тиме и од Самога Бога, и
бива предан ђаволу, или сам себе предаје. Јер, ако се и само одвојен предаје Сатани,
како пише Велики Павле :Коринћанима (1, 5,5) за оног блудника, и Тимотеју за
Именеја и Александра, које је "предао Сатани да се науче да не хуле" (1Тим.1,20),
далеко се више они потпали под aнaflle.мy одвајају од Бога, и присаједињују се и
предају Сатани, и сами себе чине њему преданима (аvа{}ч~tа=йосвећепима)". (2:vvtay~ta
3,711; PG 137,1093).
s) За Божанске нареgбе в. 2Мојс. 22,27; ДАп.23,5 и Апостолски 55. канон; а за израз цар
ске нареgбе потсећамо да је још од Св. Цара Константина и Теодосија забрањено уз
немиравати или малтретирати епископе (Јевсевије ци 10,2; Созомен ЦИ 1,9; Коgен:с
Teogocujeв 16,2,1/Code Theodosien, SCh, N2 497, р.112-113/, цит. и код Милаша).
С ll Ii О Р С&НХ С&6ТНХ:
"Grr.tдe Боr Ht\ G.tБopy БОГОВА (;Светих);
... Боr nроtА.tвлен у Gttвerry Gвегrнх" (Пc.8I,I; 88,8)
(Светогорска икона, 14-15.век)
КАНОНИ и Канонске Посланице
СВЕТИХ ОТАЦА ЦРКВЕ
Увод: У канонском Предаљу Православне Цркве, још давно пре

Трулског Васељенског Сабора (691.г.), узети су, осим Св. Канона Васељен
ских и Помесних Сабора, и бројни канони из дела извесних изабраних
Светих Отаца. То су они који су и поменути у 2. канону Трулског Сабора,
и то овим редом: Св. Дионисије Велики Александријски (t265), Св. Све
штеномученик Петар Александријски (tЗll), Св. Григорија Неокесариј
ски Чудотворац (t270), Св. Атанасија Велики Александријски (t373),
Св. Василије Велики Кападокијски (t379), Св. Григорије Ниски (t395), Св.
Григорије Богослов (t389), Св. Амфилохије Иконијски (t396), Тимотеј
Александријски (t385), Теофила Александријски (t412), Св. Кирила Алек
сандријски (t444), Св. Генадије Цариградски (t471) и Св. Свештеномуче
ник Кипријан Картагенски (t258).
Као што се види, овај ред набрајаља у 2. Трулском канону није са
свим хронолошки, али њега следује и Фотијев Номоканон, канонисти
12. века, Пиgалион, и неки стари ркпси, док неки издавачи дају редослед
Отаца и њихових канона хронолошки, осим Св. Кипријана Картагенског.
Треба рећи да овај избор Канона Св. Отаца није био једини могући,
нити је стварно једини (зато има и других Канона и Канонских прописа, и од
ових и од других Отаца). Али, Црквено Канонско Предање је ове Каноне
ових Отаца "санкционисала" врло рано, и они отада имају предност над
осталима. (Остале Каноне неких Отаца доносимо у 5. одељку: Доgатни Канони).
Неки, чак и православни, питају се: како су Св. Оци, тако велики
богослови и духовници, препуни љубави Христове, писали још и кано
не? Како је, нпр. Св. Василије, написао тако много канона, и зар није
важније, или чак довољно, то што је написао Св. Литургију? Али, упра
во у томе и јесте величина Св. Василија и других Св. Отаца: што су
целокупно Јеванђелско, Црквено, АйосfЈlолско Преgање оваплоћивали у
своме животу и раду у Цркви, те савршено складно смештали и Бого
словско и Литургијско Предање и Канонску праксу Цркве. Василије
је и у томе био заиста Велики, зато што је био и највећи Литург и литур
гичар, и највећи Канониста и канонолог. Ово важи и за остале Свете
Оце, као што је важило и за Свете Пророке и Свете Апостоле- проповед
нике Закона и Благоgаf11и. А рекосмо да постоји и "аакоп Духа благодати"
и "капоп живоша нове твари" у Христу (Рм.8,2; Гал.6,15-16).
421
1.
Посланица Блаженог ДИОНИСИЈА, 1 )
Архиепископа Александријског (232t265.г.)
Василиду епископу (Пентапоља), који је питао о разним поглављи

ма, на која је Дионисије Посланицом дао одговоре, примљене и као
канони.
"Дионисије Василиду, љубљеном [ми] сину и брату, саслужитељу

и богопослушноме (др. ркп.: боzолеано.ме), поздрав у Господу.
·i· ·=· ·i·

Канон 1. [Увод]
/У који час Велике Суботе, кад свиће Света Недеља (Васкрса),
треба да престанемо с постом/
Писао си ми, нај верниј и и нај разумнији сине мој, питајући:

у који час треба завршити пост у дан Пасхе (=Васкрса). Јер, ве
лиш, да неки од браће говоре да то треба учинити кад петлови
запевају, а други да треба чинити у вечер. Јер, браћа у Риму,
l) Св. Дионисије Велики, рођен у Александрији око 195.г., од богатих родитеља

незнабожаца, стекао врсно образовање у Александрији, затим је слушао и читао
хришћанске списе, те поверовао у Христа, код Оригена, у Александријској Кати
хетској школи, којој ће, по одласку Оригена и Херакла, већ као презвитер 232.г.
постати управитељ, а ускоро и Архиепископ Александријски, око 247.г., где је
остао до смрти 265.г. Преживео два гољеља Цркве (Декијево: 249-251. и Валеријаново:
253-260) и био затваран и прогањан; а затим и грађански рат за време цара Галијена
(260-8), и велику глад у Александрији. Учествовао је у богословским споровима
свога времена (суђење Павлу Самосатском у Антиохији, полемика са Дионисијем Римским,
са Новацијаном расколником, и др.). Св. Атанасије Велики га назива" учитељем Като
личанске (=Саборне) Цркве", а назив Велики засведочен је већ код Јевсевија Кесариј
ског (ЦИ, 7 увод). Св. Василије Велики, у кљизи О Св. Духу, критикује га због нејасног
учеља о Св. Духу, док му је Св. Атанасије посветио једно маље дело бранећи га од
аријанских злоупотреба. Иначе је Дионисије писао доста, нарочито Посланице, и
познати су наслови око 50 љегових списа (код Јевсевија, ци књ.7; и Јеронима, De uiris,
69). Дионисије је први почео да својим Посланицама из Александрије сваке године
најављује Пасху и претходећи Велики Пост. Једна од сачуваних Посланица је и
Василиgу еuискоuу Пентааоља, у Либији, која се зове и Канонска Посланица, из које
потичу наших 4 канона (у одговор на Василидова 4 питања), због чега Св. Василије
помиље Дионисија Великог као каноничара (капоп 1). - Мимо ова 4 канона, у неким
ркпс. постоји један одломак из Посланице Св. Дионисија Конону (gp.: Колону), еп.
Хермупољском, о uокајању, који неки (Pitra, Joannou, t. 2,15-16) уносе као 5. канон, али
га у канонским зборницима нема. Слави се као Светитељ 3. октобра.
422
·:·КАНОНИ СВ. ДИОНИСИЈА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
како кажу, чекају пет ла; а за оне овде, кажеш, да то чине рани
је. Тражиш пак да се постави тачно време и час сасвим одмере
ни, што је и тешко и непоуздано. Јер, да после времена Васкрсе
ља Господа нашег треба започети Празник (Васкрса) и весеље,
а дотле постом душе смиравати, 2) то ће сви једнако признати.
По ономе, пак, што си ми писао, показао си сасвим правилно
(uytGJ~=зgpaвo) и осећајући Божанске Јеванђелисте, да се код љих
не показује ништа утврђено о часу у који је Господ васкрсао.
Јер су Јеванђелисти различито написали о дошавшима у раз
личита времена на Гроб, и рекоше да су сви нашли Господа да
је већ васкрсао. "Пoшillo мипу cyбoilla", како рече Матеј (28,1); и
"рапо jyillpoм gок још беше мрак", како пише Јован (20,1); "врло рапо",
како Лука (рече) (24,1); "врло рапо, око изласка супца", како (рече)
Марко (16,2). Када је, пак, васкрсао, ни један јасно не исказа.
Али, да они, који рано по суботи док свиташе први дан недеље,
до рођаја сунца првога дана седмице, дођоше на Гроб, не нађо
ше Га да у љему лежи, то је сасвим признато. И ми не морамо
овде држати ни да су несагласни, ни да су међусобно супротни
( =йротивречни) Јеванђелисти, него, ако се и чини нека мала разли
ка у љиховом казиваљу о томе, то, будући сви сагласни да је у
оној ноћи засијала Светлост света, Господ наш, само се разлику
ју око часа (Васкрсења).
Ми пак постарај мо се да благоразумно и верно спојимо што
је (од њих) речено. Дакле, оно што је Матеј казао, овако стоји:
"Пoшillo мипу cyбoilla, па освиillку йрвог gапа пеgеље, gође Марија Магgа
липа и gруга Марија ga ocмoillpe гроб. И гле, бй велики земљоillрес. Јер
Апђео Госйоgњи, сишавши с пеба, йрисillуйи и оgвали камеп, и сеђаше па
њему. А лице његово беше као муња, и оgећа његова бела као спег. И og
cillpaxa og њега yзgpxillaшe cillpaжapи, и йocillagoшe као мрillви. А Апђео
оgговарајући, рече жепама: Не бojille се ви; јер зпам ga Исуса Pacйeilloгa
illpaжиille. Није овgе, јер ycillage, као шillo је казао" (Мт.28,1-6). Оно што
је речено "каспо" (otЏt=кag мину) неки ће помислити, по општој
употреби речи, да означава вечер суботе; али који разборитије
схватају, казаће да није то, него да је дубока ноћ била, јер "ка-
z) Диван је израз да се "постом душа смирава", што, како примећује Зонара, не

значи да се не смирава и тело, него указује да, код посника, не сме се душа гордити
да йосшећи чини нешто велико. Из даљег текста Посланице (3. век) произлази: или
да се још није пред Ускрс постило 40 дана, него само 7 дана Велике Недеље; или
да се подразумева потпуни пост, тј. не јеђење ништа целога дана.- Иначе, канон
89. Трулски говори да се пост држи до Пасхалне поноћи.
423
ено" (снџ€) означава спорост и дуго време. А да Јеванђелист говори о

ноћи, а не о вечеру, додао је: "на освиillку йрвог gана неgеље". И
дођоше, као што остали кажу, још не носећи аромате, него да
виде Гроб, и нађоше да је био земљотрес, и Анђела који сеђаше
на камену, и чуше од њега: "Није овgе, јер ycillage!" Тако исто и
Јован говори: "Уйрви gан неgеље Марија Магgалина gође на гроб рано,
gок још беше мрак, и виgе ga је камен gигнyill са гроба" (Јн.2О,1). По њему,
дакле, она је пошла "gок још беше мрак". Лука, опет, говори: "У cy-
бoilly ocillaшe на миру, йо зайовесillи. А у йрви gан неgеље gођоше врло
рано на гроб, носећи мирисе шillo йрийремише, али нађоше камен оgваљен
og гроба" (лк.23,56; 24,1.2). Оно "врло рано" означава можда рудећу ју
тарњу зору првога дана седмице, јер је већ прошла сва субота
са ноћју после ње, и други дан почињао кад дођоше (мироносице)
носећи са собом аромате и миро. Отуда је јасно да је (Господ)
много пре васкрсао. Томе следи и Марко, говорећи: "Куйише
мирисе, ga gошавши йомажу Га. И врло рано у йрви gан неgеље gођоше
на гроб, око изласка сунца" (Мр.16,1.2). "Врло рано", дакле, и овај каже,
што је исто ономе (реченоме) "рано yjyillpo", па додаје "око изласка
сунца". Јер полазак и пут њихов, значи да су започеле (жене) у
први освитак, и врло рано; али на путу и око гроба задржале
су се до изласка сунца, и тада им вели младић у белој хаљини:
"Ycillao је, није овgе" (Мр.16,6).
[Канон 1] Пошто је ово тако, то одговарамо онима који потан

ко истражују у који час, или пола часа, или четврт часа треба
започети радост због Васкрсења из мртвих Господа нашега.
Оне који врло журе и још пре поноћи престају (постити), укора
вамо као лење и несуздржане, као оне који за мало прекидају
пут, као што каже мудар човек (Аристотел): "Није мало у животу
и оно најмање". Оне пак који одлажу и најдуже истрајавају и
чекају до четврте страже, у коју је Спаситељ наш, ходајући по
мору, јавио се пловећима (Мт.14,25), као храбре и трудољубиве
прихватамо. А оне који престају (између два времена), како крену
ше или како могоше, не узнемиравамо много; пошто ни шест
посних дана не проводе сви једнако и на исти начин, него једни

све те дане до краја остају без јела, а неки (само) два, неки опет
три, неки пак четири, а неки ни један. И оне који су се много
трудили у продужавању дана без јела, па су ослабили и готово
изнемогли, треба разумети због журења да једу. А ако неки,
не као да су одлагали, него нису ни постили, или су и уживали
424
·=·КАНОНИ СВ. ДИОНИСИЈА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
(тј. јели) претходна четири дана, па кад су дошли до два послед

ња, и само та два дана, тј. Петак и Суботу, провели без јела,
сматрајући да нешто велико и сјајно чине ако остану (гладни)
до јутра, не мислим да су они учинили подвиг једнак онима
који су се више дана савлађивали. Ово, дакле, саветујући, напи
сах (ти) како о томе мислим. з) (Ап. 66; Трул. 89)
Канон2.
/Да жене у периоду не траба да улазе у Храм
нити се дотичу Причешћа/
О женама кад су у афедрону (=у месечном циклусу), да ли им је

допуштено док су у таквоме стању да улазе у Дом Божији (=Храм),
сматрам да ј е сувишно и питати. Ј е р мислим да се ни оне саме,
будући верне и благочестиве, неће усудити да у таквом стању
или приступе Светој Трпези, или да се дотакну Тела и Крви
Христове. Јер ни она жена (у Јеванђељу), која је дванаест година
имала течење крви, није ради излечења дотакла се Христа,
него само скута Његова (Мт.9,2О-22). А да се неко моли, у било
ком да је стању, и у каквом расположењу спомиње Господа, и
моли да добије помоћ, није зазорно. Но да приступа Светиња
ма (=Причешћу) и у Светињу над Светињама (=Олйlару), који није
сасвим чист и душом и телом, спречава се. 4 ) (Лаод.44; тим.Алек.6,7)
Канон 3.
/Да се супружници по договору привремено уздржавају/
А супружници су довољни да треба себи да буду судије, јер
су чули Павла (Апостола) да пише: да треба да се једно од другог
уздржавају по договору, привремено, да би се предали молитви,
па опет да буду (у постељи) заједно (1Кор.7,5). (Трул.13; Карт.3,4,25;
Тим. Алек.5,13)
зЈ Из последљих речи Св. Дионисија види се љегова скромност и умереност, као

и светоотачка архипастирска ширина, и у познаваљу Светога Писма и Предаља
Цркве, и у снисходљивом односу према разним верницима. Текст је сличан позна
том Слову на Пасху (које се приписује Св. 3латоусту, и чита на Васкршњем Јутрењу), где
се, са радошћу Васкрса Христовог, и нашег у Њему спасеља и васкрсеља, количина
и дужина поста не може самерити, ни саодмеравати.
4
Ј Канон одражава библијско схватаље (3Мојс.12,1-8; 15,1-14) о "нечистоти" жене при
менструацији. Такво схватаље не значи нешто грешно, него истиче једно физио
лошко догађаље код женског, као последица пале људске природе. То се изражава
и по питаљу порођаја, кад је жени за једно време потребно чишћеље (в. у Требнику
молитве породиљи у 40. дан), као и у схватаљу присутном у народу (које каже да и
крава, кад се отели, треба неко време док се "очисти", а за животиље бар нема схватања о
неком греху или нечему грешном). (В. и каноне 6-7. Тимотеја Александријског).
425
Канон 4.
/0 онима код којих у ноћи бива невољно истечењу/
А који су имали нехотимично ноћно истечење (семена), нека

и они следују своју савест, и нека сами себе испитују: да ли
имају или немају (неку) сумњу о томе. Јер, као што о јелима
вели (Апостол): "који сумња, осуђен је ако jege" (Рм.14,2З), тако и у овоме
нека је добросавестан и добросмео (Eim:agguafaa·to~=sлAroдь.p.зыtъ=cлoбo
gaн.), по своме схватању (срца), сваки који приступа Богу. 5 )
(Атанас.Вел.l; Тим.Алек.12)
- Ова си нам питања ти поставио, из поштоваља према нама, а

не као да их не знаш, љубљени, чинећи нас да смо истомишљеници
(6~-tocpgovщ), као што и јесмо, и с тобом сагласни у одлукама (6~-to't\Jt1qющ).
Ја пак, не као учитељ, него, као што и приличи да са сваком просто
том међусобно разговарамо, изнео сам јавности моје мишљење, које
ћеш просуди и ти, најразборитији сине мој, што ти се чини праведно
и боље. А ако процениш да је тако, онда ми о томе отпиши. Молитве
но ти желим да си здрав, љубљени сине мој, служећи (Лнтougyovv,;a) у
миру Господу" .6)
Свети Григорије Чудотворац,

Епископ Неокесаријски
5
) И овај је канон у нечему сличан претходном. В. и сличан став Св. Атанасија
Александријског у Писму Амону: канон 1 (што сведочи о једној трезвеној традицији,
снисходљивијој од неких каснијих ригорознијих схватања по овом деликатном питању
људског организма), али и нешо каснију умесну процену Тимотеја, такође архијереја
Александријске Цриве (канон 12).
а) Последљи пасус текста није канон (зато га неки ркпс. и издавачи изостављају),
него завршетак Посланице, који опет показује смирење Св. Дионисија, ученога и
мудрога архијереја Александријске Апостолске Цркве, с правом названо га Велики.
2.
КАНОНИ Светог ГРИГОРИЈА,
Епископа Неокесаријског, Чудотворца (24Оt27О.г.) 1 )
КАНОНСКА ПОСЛАНИЦА Св. Григорија, Епископа Неокеса

ријског, Чудотворца - О онима који су у време напада варвара јели
од идолских жртава, или су друго нешто сагрешили.
Канонl.
/0 онима који су јели поган(ск)а јела при најезди,
и о женама силованим тада од варвара/
Нису, свештени папо (=оче), јела та која нас терете, ако су

заробљеници јели то што су поробљивачи њихови ставили пред
њих, а особито кад сви они казују да варвари, који су најездили
у наше :крајеве, нису приносили идолима жртве. Апостол вели:
"Јела су за cilloмaк, и cilloмaк је за јела, али ће Вог и њега и њих укињуillи"
(1Кор.6,1з). А и Спаситељ, Који сва јела очишћује, каже: "Не аогањи
човека оњо шillo улази у ycilla, њего оњо шillo излази" (Мт.15,11). 2 )
l) Св. Григорије Неокесаријски, Чудотворац, рођен је у Неокесарији у Понту (Мала

Азија) око 213.г., од родитеља знаменитих, али многобожаца; после изучавања
реторике и римског права у Неокесарији, млади Теодор је отишао с братом Атино
дором на студије права у Бејрут, одакле пређу у Кесарију Палестинску код знаме
нитог хришћанског учитеља Оригена, и код њега остану 5 година (233-8.г.) изучава
јући философију и теологију. О томе учењу и школовању, а нарочито о личности
Оригена, оставио је Св. Григориј е сјајни Захвални говор (xaQta't'I]Qюc; Л6уос;). По повратку
у Неокесарију, већ као хришћанин са именом Григорије, провео је неко време у
тишини и молитви, а онда је, на наваљивање епископа Амасијског у Понту Феди
ма, постао, на чудесан начин, клирик и први епископ Неокесарије, око 249.г., на
ком положају је остао до свога престављења 270.г. Његов живойl описује Св. Григо
рије Ниски (PG 46,893-953); а Св. Василије за њега каже да је, дошавши за епископа,
нашао само 17 хришћана и граду, а кад је, после ревносног пастирског и мисионар
ског рада, преминуо, остало је само још 17 незнабожаца! (о Св. Духу, 29). За време
Декијевог гоњења (250-l.г.) избегао је са многим хришћанима у планине, а по повра
тку у град одредио је годишњи празник "свих Посйlраgалих за веру (=Мученика)".
Потом, за време цара Валеријана, после 253.г., била је најезда варвара, Борада и
Гота, на Витинију и Понт, кад су и неки хришћани Понтијци учествовали у пљач
кању својих сународника, што је Св. Григорију чинило велику жалост и бол.
Тада је написао своју КанонсЈСу Посланицу, упућену једном Црквеном лицу, "свеште
ном папи (=оцу)", а уз Посланицу је послао и "старца Ефросина" да у тим крајевима
Понта примени иста правила кајања за преступнике (~Санони 5-7). Григорије је, са
427
·:·КАНОНИ СВ. ГРИГОРИЈА ЧУДОТВОРЦА ·:·
И оно (није за осуду), што су заробљене жене биле повређене

(ошсрЭаgfЈvш=рАстьл11т11), јер су варвари насиловали њихова тела.
Него, ако је и пре био за осуду (хаt€уvоюtо=зазоран, сшиgан) живот
неке (од њих), јер је следила, по писаноме (Рут 3,10), за очима
блудника, јасно је да је блудна навика зазорна (=сшиgна, заосуgу)
и у време ропства, и (зато) не треба такве (жене) да олако имају
ОПШТеЊе (xotvwve"Lv=np110RЬ.ЦJЛTI1CЬ.) у МОЛИТВама (Литургије=Причешћа).
Ако ли је нека пре живела у потпуној целомудрености, и пока
зивала живот чист и изван сваког подозрења, а сада је насилно
и принудно потпала увреди, имамо пример у књизи Поновље
них Закона о оној девојци, коју је човек (неки) нашао у пољу и
насиловавши је спавао је са њом: "Девојци, вели (Писмо), не чиниiliе
нишiliа; није gевојци og ilioгa с.мрiliни грех. Јер, као каg би неко yciliao на
ближњега свога ga yc.мpiliи gушу (=живот) његову, iliaквa је и ilia ciliвap.
Девојка је викала (за помоћ), али не бй никога ga јој йомогне" (5Мојс.22,26.27).
Тако је управо и ово. (Ап.62,67; IBac.ll; тvвас.27;
Анк.4,5; Петр.Алек.14; Вас.Вел.49)
Канон 2. 3)
/0 грамзивости =лакомосШи/
Страшна је грамзивост, и није могуће у једном писму наве

сти (сва) Божанствена Писма, у којима се објављује не само по
треба бежања од крађе и страхота тога, него уопште од сваке
братом Атинодором и др. епископима учествовао на Сабору у Антиохији 264.г.

против јеретика Павла Самосатског. (Његов каснији наследник еп. Лонгин учествовао
је на Помесном Сабору у Неокесарији 319.г.- в. напред н:апопе тог Сабора). Од Св. Григори
ја је остало кратко али јасно Изљожење вере у Св. Тројицу, које му је открио Св. Јо
ван Богослов посредништвом Пресвете Богородице (в. наш превод у Виgослов, бр. 13,
1998, з). Код Св. Григорија се учила вери Макрина, баба Св. Василија Великог, па се
Василије, хвалећи Св. Григорија као "великог и чудесног", хвалио да је од ње
примио "Григоријеву православну веру". Св. Григориј е је био још за живота Чудо
творац (eav 11atovQy6;), и слави се 17. новембра, а посебно су га поштовали Срби у
Средњевековној Босни, сматрајући га за заштитника своје државе. Григорије је
написао више списа. Његова Канонска Посланица има 11 канона (неки ркпс. и Пиgалиоп
деле их на 12; неки сматрају да је 11. н:апоп додат касније из 75. н:апопа Св. Василија).
z) Текст говори о неком упаду варвара, Борада, Гота и др. Скитских народа са
севера, у крајеве Понта (североисточни брдски предео Мале Азије, јужно од Црног Мора).
Из текста канона јасно се види да Св. Григорије не сматра да је само јеђење меса
неки грех, макар било то и од идолских жртава, мада очевидци једногласно сведоче
да ти варвари нису приносили жртве идолима (в. и 1Кор.8,4-13). - Међутим, за же
не, силоване од варвара, вели да постоји разлика, сходно њиховом односу према
том неделу: да ли су биле грехољубиве или нису. Насилу силована није грешна.
з) Канони 2-5. и 9-10 говоре о коришћењу најезде варвара као повода за пљачку ту
ђе имовине и ствари од неких Понтијских хришћана, над којим поступцима се
Свети епископ Григорије згражава и назива их безбожним и нељудским. Та неде-
428
грамзивости и присвајаља туђега ради срамне похлепе, и да

је сваки такав избачен из Цркве Божје. А то што су се неки у
време најезде (варвара), у толикој кукњави и толиком плачу,
дрзнули, да време, које је свима носило пропаст, сматрају себи
за време зараде (=gобишн:а), то је својствено људима безбожним
и богомрским, који немају мере неваљалства. Зато одредисмо:
да се сви такви извргну (из општења), да не дође гњев (Божји) на
сав народ, а најпре на предстојнике (=вође), који то не истражују
(J.t1')Eл:t~f1'tovv'Cщ=нeucн:opeњyjy). Јер се бојим, као што Писмо каже, да
безбожни са собом не погуби праведника (1Мојс.18,23). Јер, вели
(Апостол): "блуgочинство и грамзивост је оно pagu чега gолази гњев Божји
на синове нейокорности" (Кол.З,6). "Не буgите, gакле, саучесници њихови.
Јер бијасте некаgа тама, а caga сте светлост у Госйоgу; влаgајте се као
gеца светлости; јер је йлоg светлости у свакој gоброти и йравеgности
и истини. Истражујући шта је угоgно Госйоgу. И не узимајте учешћа у
бесйлоgним gелима таме, него их још разобличујте. Јер је срамно и гово
рити што они тајно чине. А све што се разоткрива, светлошћу се обелоgа
њује" (Еф.5,7-1З). Овако говори Апостол. А ако су неки, због пређа
шње грамзивости, учињене у миру, поднели казну, па у време
гњева (Божијег) опет се повратили грабљивости, задобијајући

корист од крви и пропасти људи прогнаних или заробљених
или убијених, шта друго треба очекивати него да они, који се
грабе за лакомост, навуку гњев (Божији) и себи и свему народу? 4 )
(Карт.5; Вас.Вел.14; Григ.Нис.6)
Канон 3.
Зар се није Ахар, син Зарин, 5) грехом огрешио о заветовано
('tov аvа~м,.ю'Со;=Богу йосвећено), и на сав збор Израиљев наишао гњев
Божији? (Ис.нав.7,1.11-26). И само је он сам сагрешио, али није
ла, изгледа, нису бивала у самом љеговог граду Неокесарији, него у другим делови
ма Понтијске области, које он ипак назива нашим (в. каиоие 1. и 5-7).
4
Ј Канон говори о посуновраћености људИ незаситих у грабљивости, који не гле
дају ни на општу несрећу других око себе, него је користе за своју незајажљиву и
безбожну и зверску похлепност. Наше несрећно доба је имало више прилика да
види крађе и пљачке у време ратова, и нарочито грамзивост и злобогаћење тзв.
"ратних профитера". Појава, дакле, није само данашња, и није само српска, него,
нажалост, општељудска, свеисторијска (сетимо се недавне страховите пљачке у Флори
ди, САД, при удару орканског таласа). То, наравно, не скида одговорност са нас Срба
данас, као ни са оних међу нама који такве штите, прикривају, "не истражују",
како канон дословно вели. Валсамон вели да су грађански закони, за пљачку за
паљених или срушених, или ратом нападнутих кућа, кажњавали четвороструком
накнадом.
429
сам умро у своме греху? И ми треба да сматрамо (као ствар) за

ветовану, сваку не нашу, него туђу добит. Јер и онај Ахар је
узео од плена; и ови сада из плена узеше; али онај је узео од не
пријатељскога, а ови сада згрћу пагубну корист од братског
(имања). (Ап.72; Прводр.lО; Вас.Вел.61; Григ.Нис.6,8)
Канон 4.
/0 онима који су у време најезде грабили ствари својих саплеменика/
Нека нико не вара себе ни тиме као да је нешто (од добити

узгред) нашао, јер не сме ни налазник стицати корист. Јер По
новљени Закони кажу: "Kag виgиш теле брата свога или овцу, гgе
лута ња йуй1у, њемој йроћи мимо њих, њего их оgвеgи брай1у своме. Ако
ли ти брат твој пије близу, или га ње зњаш, оgвеgи их коg себе и њека бу
gу коg тебе gокле их ње йой1ражи брат твој, и й1аgа му их врати. Тако
учињи и с магарцем његовим, и тако учињи с хаљињом његовом, и тако
учињи са сваком стварју брата твога изгубљеном, каg је оњ изгуби, а Ши

је њађеш" (5Мојс.22,1-3). Овако веле Поновљени Закоњи. А у Књизи
Изласка казано је, не само кад ко нешто нађе брата свога, него
и непријатеља: "Враћајући врати, вели, све кући госйоgара њиховог"
(2Мојс.23,4). Ако се, дакле, не сме стицати од брата или непријате
ља, кад он у миру, не марећи о своме, лењо и у уживању живи,
колико ли више кад је он у несрећи и бежи од непријатеља, и
кад по нужди своје напушта? (Григ.нис.6)
Канон 5.
Други пак варају себе тиме што, уместо својих пропалих,
задржавају туђе нађене ствари; да, пошто су њима Боради и
Готи учинили ратну напаст, они (сада) постају Боради и Готи
другима. Зато смо вам послали брата и старца нашег (auyyEgovta)
Евфросина, да вам, по овдашњем образцу (тunov), да истоветна
упутства, и од којих (људи) треба тужбе примати, и које треба
ИСКЉучИТИ ИЗ МОЛИТаВа (=ойшйlења). (Ап.74; IIBac.6; Григ.Неок.2,3)
Канон 6.
/0 онима који су насилно задржали заробљенике одбегле од варвара/
А јављено нам је нешто невероватно што се у вашој области

~ЈI;огодило, свакако од неверника и безбожника, који ни Име
5
) Св. Григориј е описује догађај који се десио приликом заузимаља града Јерихо
на, кад су Израиљци затим доживели пораз, као казну Божју, због Ахаровог (из
племена Јудиног) недозвољеног узимања од плена за себе и свој дом.
430
·:·КАНОНИ СВ. ГРИГОРИЈА ЧУДОТВОРЦА <·
Господње не знају: да су, дакле, неки дошли до толике свирепо

сти и нечовечности, да насилно задржавају неке побегле (од
варвара) заробљенике. Пошаљите некога у ту област, да не падне
с неба огањ (ахrрtто(=zро.мови) на оне који то чине. (Трул.85;
Гангр.3; Карт.64)
Канон 7.
/0 онима који се убројаше у варваре
и учинише недела једноплеменицима/
Који се убројише у варваре, и заједно с њима, у ропству,

учинише најезду, и заборавивши да су и Понтијци и Хришћа
ни, ТОЛИКО се поварварише (tx~a.g~a.gwS€vтщ=йocillaшe варвари) да су
или батином, или вешањем, убијали своје једноплеменике, и
показивали или путеве или куће варварима који (их) нису зна
ли,- таквима треба забранити и слушње (=стајаље у Цркви са
оглашени.ма), докле заједно о њима не одлуче сабрани Свети (cruvEЛ
Soucrt 'tOL~ 'Ау(оt~=чланови Цркве=Св. Оци), и пре њих Дух Свети. 6 )
(Анк.9; Вас.Вел.11,13; Григ.Нис.5)
Канон 8.
/0 онима који се дрзнуше да у време најезде варвара
нападну на туђе куће/
А оне који се дрзнуше да нападну туђе куће, ако су оптуже

ни па изобличени (доказима), немој их удостојити ни слушања
(у Цркви); ако ли сами признају и поврате (отето), нека припадају
( =клањају у Цркви illражећи oйpoшillaj) заједно са обраћеницима. 7)
(Вас. Вел.61; Григ. Неок.2; Григ. Нис. б)
в) И ово је једно од посуновраћења дојучерашњих хришћана, који су, ступивши

међу варваре, тј. као заробљеници, постали кoлaбopaillepu, потпуни издајници и
"потурице" свога народа, и као такви предводили су злочине над сопственим наро
дом, одрекавши се свога идентитета: и хришћанског и националног/патриотског
(Понтијци су већ одавно били јелинизирани). - Завршне речи канона дубоко су еклисио
лошке, како запажа и 3онара: "Cвeillu.мa назива или епископе, или просто вернике,
сходно Великом Апостолу Павлу; а додавши (речи) "аре њих Дух Свеши", показује
да оно шо се заједнички на саветоваљу еконо.мише (=уређује) од епископа, или просто
верника, то њима Дух Свети сугерише док се саветују о онима" (:L:vvtayJ.ta, 4,61). Мисли
мо да Св. Григорије има у виду речи Ап. Павла 1Кор.5,4; 7,40; Јевр.10,15, као и речи
Св. Апостола, презвитера и верних на Сабору у Јерусалиму (ДАп.15, 4.19.22.25.28).
7
) По 3онари, обраћеници су покајници који моле за опроштај, и с верницима су
у Храму, али излазе из Храма заједно са оглашенима. По Валсамону, овај Црквени
канон је блажи од грађанског закона, који не прихвата само признаваље отете
туђе ствари, него тражи и четвороструко враћање.
431
Канон 9.
/0 онима који су у пољу, или у својим кућама,
нашли ствари остављене од варвара/
Они пак који су на пољу, или у својим кућама, нашли неку

ствар остављену од варвара, ако ли су били тужени, па изобли
чени (на делу), нека исто тако остану са припадајућима (=йокајни
ци.ма); ако ли сами признају, и поврате (нађено), нека се удостоје
МОЛИТВе (=са верни.ма). 8 ) (Григ.Неок.2,5,8; Григ.Нис.6)
Канон 10.
/Да се не тражи награда за нађено/
А који извршују заповест (Божију), треба да је извршују без

сваке срамне похлепе, не изискујући ни награду за обавест, или
за сачување, или за проналазак (ствари), или каквим се већ име
ном Та Награда ЗОВе. (Григ.Неок.4,5; Григ.Нис.6)
Канон 11.
/0 местима кајаља/
Плакање (кајућих се) је ван врата молитвенога Дома (=Цркве),

где стојећи онај који је сагрешио, треба да верне који улазе
моли: да се моле за њега. Слушање бива с унутрашње стране
врата у притвору (Храма), где онај који је сагрешио треба да
стоји до (молитава) оглашених, и тада одатле да излази. Јер,
вели, пошто је чуо (Света) Писма и поуку (=бесеgу), тада нека се
истера, и не удостоји молитве (оглашених). Прийаgање пак бива,
кад онај који стоји с унутрашње стране врата Храма, излази
заједно са оглашенима. А зајеgно ciiiojaњe је да стоји са вернима,
и не излази са оглашенима. Најпосле долази Причешће Свети
њама (у Св. Литургији). 9 ) (IBac.ll; Анк.4,8,9; Вас.Вел.22,56,75,81,83)
вЈ По 3онари, они се ипак не удостојавају и Причешћа, док Валсамов вели да:

"неки говоре, за такве, да стајању на молитви са вернима следи прећутно и Приче
шће Светим Тајнама" (Luvtayџa 2,65). Други канони потврђују 3онарино мишљеље.
9
) В. канон 75. Св. Василија (и синоасис истога, у Luvтayџa 4,405), коме је овај Григоријев
канон доста сличан, па неки мисле да је касније од Василија придодат Григорију
(нарочито због израза: "Јер, вели, йошто је чуо Писма и аоу"у, iliaga не"а се истера", али то не
мора бити, јер је Григорије могао то узети из неког раније текста). Израз "не ygocйloju се
молитве" (оглашених) значи: не сачека молитву која се чита оглашенима пред љи
хов излазак из Храма. Валсамон напомиље да Св. Григориј е Неокесаријски одређу
је овде пет места кајаља: JtQ6oxЛ.auOL~ - axQ6aot~ - uл:6л:тuюt~ - ovoтaot~ - џ€ЭЕ;t~, па
додаје: да их Св. Василије одређује тачније, али да је и он "лечеље кроз епитимије
подредио епископском расуђиваљу".
3.
КАНОНИ Светог ПЕТР А,
Архиепископа Александријског и Мученика (t31l.г.) 1 )
К А Н О Н И који се налазе у љеговој Речи о Покајању. 2 >
Канон 1.
/0 онима који су, после много мучења, одрекли се Христа/
Пошто ево већ достиже четврта Пасха гоњења (Цркве), доста

је (већ) онима који су били приведени и утамничени, и претрпе
ли несхватљиве муке и неизлечиве ране, и многе друге тешке
I) О Св. Петру Александријском не зна се много, осим да је био учен, и пример

епископа "по подвигу живота и врлине и свештених речи" (Јевсевије, ци 9,6). Око
300.г. изабран је за Архиепископа Цркве Александријске, која је ускоро, са другим
Црквама у свету, доживела страховито гољеље Диоклецијаново (303-305.г.), које
је у љеговој Цркви, као и другде по Римском царству, имало за последицу велики
број йалих хришћана, а затим и проблем са убрзо потом насталим Мелитијевим
расколом у целом Египту, који ће Александријску Цркву мучити низ деценија
касније, нарочито у време Св. Атанасија Великог. Раскол је настао тако што, кад
је по издавању царевог едикта 303.г. о хапшељу свих клириюi, Петар се удаљио
из града да би и даље наставио да руководи Црквом, тада је епископ Ликопољски
(у Тиваиди, Горњи Египат) Мелитије, као први епископ по рангу, покушао да само
вољно преузме управљаље Црквом, сматрајући да је Петар из страха напустио
Цркву, и почео је неканонски да рукополаже презвитере у 4 епископије, чији су
епископи били у тамници, који су зато писали из тамнице заједничку Посланицу
протеста Мелитију. Овај је у међувремену дошао и у Александрију и смељивао
Петрове представнике, па је Петар написао Писмо Александријским хришћанима
да са Мелитијем немају никакво општеље. Разлика се појавила и по питању при
јема йалих натраг у Цркву, које је Св. Петар примао са блажим епитимијама каја
ља, док је Мелитије тражио строжије казне, и то тек пошто гољеље престане, при
чему је тврдио да хришћани не само да не треба да избегавају мучеништво, или
да плаћају да би га избегли, него и да га сами траже! (В. даље каноне 9. и 11-12, уперене
против таквог Мелитијевог става). Петар је тада сазвао Сабор у Александрији 305-6.г.
и свргао Мелитија за неканонске поступке, а, по Св. Атанасију (Айологија йротив
Аријанаца, 59) и зато што је Мелитије принео жртву идолима! Петар је притом упутио
епископима, пред Пасху 306.г., и своју Посланицу о йон:ајању, која садржи наших
данашљих 14 канона, који решавају питаље разних степена йалих хришћана и
клирика. Канон 15. је из друге љегове Посланице о Пасхи.- Мелитије је наставио
свој раскол, па је то питање дошло и на дневни ред Првог Васељ. Сабора у Никеји
(325.г.), који је раскол решио снисходљиво, али Мелитију није дао епископију (в.
Посланицу Никејског Сабора Алексанgријској Цркви, напред код 1. Васељ. Сабора). Осим ове
433
·:·КАНОНИ СВ. ПЕТРА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
невоље, а затим их је издала телесна слабост, те, мада нису у

почетку били примљени због великог пада :који је (за мукама)
наступио, ипак, зато што су много страдаље поднели и задуго
се одупирали, јер нису добровољно у то упали, него што их је

издала слабост тела, пошто и ране Исусове показују на телима
својим (Гал.6,17), и неки већ трећу годину проводе у плачу, - не
ка им се, по сећању :кад су се обратили, дода још четрдесет да
на епитимије (кајања), :које дане је постећи, Господ и Спас наш
Исус Христос, после :крштеља, био :кушан од ђавола (Мт.4,1-2); у
:које дане и они, већма се подвизавајући (fяауv~tvаа~€v,;еr;,=извежбавају
ћи се) и ревносније трезвећи се и бдијући надаље у молитви, до
бро изучавајући шта је рекао Господ ономе :који Га је :кушао,
да би му се поклонио: "Иgи og .мене, Сатано; јер је найисано: Госйоgу
Богу сво.ме клањај се и Ње.му јеgино.ме служи!" (Мт.4,10). 3)
(Ап.62; IBac.lO; Анк.4; Григ.Нис.2)
Кавов2.
/0 онима који су, само после утамничења, одрекли се (Христа)/
Онима па:к :који само после затвараља и претрпљених у

тамници мука и смрада, па после, без борбе са мучељима, поста
ли су заробљеници (тј. пали), рањени (=савлаgани) по многој бедно
сти снаге и неким слепилом, доста је (додати) једну годину да
на оном осталом времену. 4 ) Јер су и они сасвим дали себе на
мучеље за Име Христово, мада су и добили у тамници од браће
(хришћана) многу утеху, за :коју ће узвратити многоструко, же-
Посланице Св. Петар је написао и друга дела (сачувани само одломци). Пострадао је
мученички у време следећег Максиминовог гоњења, 311.г., и слави се као Свеште
номученик 24. новембра. Имао је визију Аријевог цепаља Христове ризе= Цркве.
2
) Ова Посланица показује Петрово добро познаваље Св. Писма, којега и цитира
често и нашироко, како Стари тако Нови Завет.
з) Било је то страшно гоњење Цркве од стране цара Диоклецијана, 303-305.г., па
је ову Посланицу о Птсајању Св. Петар писао око 306.г. У њој излаже разлике у
степену падова=одрицаља, и разлике епитимија кајаља за то, што и показује ова
степенаста подела на каноне. Треба запазити да Светитељ ране страдалника, иако
нису издржали до краја, назива "ранама Исусовим"! - 3авршетак канона је каракте
ристичан за хрИ:шћанско вероваље: да одрицаље од Истинитог Бога - Христа, је
сте клаљаље и служеље Сатани.
4
) Ово је други степен покајника, којима, уз већ проведене 3 године, Светитељ
додаје још годину дана кајаља. Из н:анона се види како су други хришћани долази
ли затворенима у тамнице и на разне начине пружали утехе, преко заповедника
и стражара, и вероватно лично (а не као сада у несрећном Скопљу, где утамниченом Ар
хиепископу Охридском Јовану не дају неокомунисти-неоевропејци никоме приступ у затвор,
осим најужој родбини. Време разних Диоклецијана повремено се враћа за Цркву).
434
лећи се ослободити од најгорчег ропства ђаволу, сећајући се

нарочито Онога Који каже: "Дух је Госйоgњи на мени, тога раgи
йомаза ме,
ga јавим Јеванђеље сиромасима; йосла ме ga йройовеgам зароб
љенима отйуштење, и слейима йро2љеgање, ga осљобоgим йотљачене, ga
йройовеgам йријашну 2oguнy Госйоgњу, и gан (праведне) расйлате" (Иc.I,I.2;
Лк.4,18.19). (An.62; IBac.lO; Анк.1,2,3,9,12;
Вас.Вел.73,81; Григ. Нис.2,5)
Канон З.
/0 онима који нису ни утамничени/
А они који уопште ништа такво нису претрпели, нити су

плод вере показали, него су добровољно сами прешли ка злу,
издани (својом) плаmљивошћу и страком, а сада долазе покаја
љу, потребно је и доследно применити причу о неродној смок
ви, као што Господ говори: "Имађаше неко смокву йосађену у своме
вино2раgу, и gође ga тражи йљоgа на њој, и не нађе. Taga рече вино2раgару:
Ево, трећа 2оgина како gољазим ga тражим йљоgа на овој смокви, и не
налазим; йосеци је, зашто ga земљи смета? А он, оgговарајући, рече му:
Госйоgару, остави је и за ову 2oguнy, gок окойам око ње и обасйем ђубри
вом, йа ако gонесе йљоgа; ако љи не, йосећи ћеш је убуgуће" (Лк.13,6-9). И
кад њу (=смокву) пред очи ставе, показујући плод достојан пока
јаља у току толиког времена, већма ће користи добити. 5)
(Ап.62; Анк.6,9; Григ. Нис.2)
Канон 4.
/0 онима који се не кају/
А који су сасвим безнадежни и непокајани, и имају "нейро

менљиву кожу као Етиойљанин, и шарениљо љеойарgа" (Јер.13,2З), нека
се каже оно о другој смокви: "Да никаg више не буgе og тебе poga go
века; зато је оgмах и усахља" (Mт.2I,I9). На њима се, дакле, испуљује
оно што је рекао Еклисијаст: "Што је изойачено не може се уљейша
ти, и неgостатак се не може избројати" (Пpon.I,I5). Јер, ако се прет
ходно не исправи изопачено, није га могуће улепшати; и док
се најпре не испуни недостатак, немогуће га је избројати. 6) Зато
Б) Канон се односи на оне који су, без имало мучења, сами из страха од мука од
рекли се вере, па им се, сходно неплодној смокви, одређују 4 године за кајање.
вЈ Без йо~еајања нема сйасења. По Св. Максиму Исповеднику, једино ао~еајање може
да васпостави слободу у човеку, и тиме његово Божанско достојанство. Безбожним
непокајницима покајање је мрско, јер им оно изгледа "понижавајуће", а уствари
је грех, као служење ђаволу, једино што заиста понижује човека.
435
ће се на крају њима догодити оно што је рекао Пророк Исаија:

"И виgеће, вели, труйове љуgй који оgстуйише og Мене; јер црв њихов
неће умрети, и огањ њихов неће се угасити, и биће на глеgање свакоме
телу" (Ис.66,24). Јер, као што је од истога предсказано: "Нейравеg
ници ће се [1Сао усйlаласано море] узбуркати, и неће се моћи усйокојити; и
нема раgости безбожнима, рече Вог" (Ис.57,20.21). (Ап.62; IBac.lO; Анк.9;
Григ. Нис.2; Вас. Вел.84,85)
Канон 5.
/0 онима који су глумили (одрицаље)/
Онима пак који су се претварали (=оgглумили)- као Давид

који се правио луд да не погине, не будући луд (1Цар.21,13; пс. 33)
- и нису просто потписали за одречење (од Христа), него, налазе
ћи се у великој тескоби, као паметна и разборита деца међу
децом неразборитом, изиграше намере непријатеља, те су или
прошли мимо жртвеника (идолских), или као да су руком потпи
сали, или су уместо себе ставили незнабошце, - мада су неки
од Исповедника, као што чух, и праmтали таквима, јер су особи
том богобојазношћу избегли да својим рукама ложе ватру и
не каде нечистим демонима, пошто их је, дакле, завела нера
зумност кад су то учинили, - нека им се ипак наложи шест
месеци обраћења кроз покајање. 7 ) Јер ће тако и сами имати

већу корист, проучавајући Пророчку реч и говорећи: "дете
нам се pogu, и Син нам се gage, Коме је власт на рамену, и назваће се И.ме
Његово Анђео Великога Савета" (Ис.9,6). Који (Син), као што знате, у
шестом месецу зачећа оног другог детета (=Јована Прешече), које
је унапред проповедало пред лицем доласка Његовог покајање
за опроштај грехова, зачео се и Он да проповеда покајање (Лк.l,
17.26.76-78; 3,3; Мр.1,2-4.14-15). Јер чујемо Обојицу, да најпре проповедају
не само о покајању, него и о Царству Небеском, које, као што
научисмо, "унутар нас јесте" (Лк.17,21), тиме што је "близу нас реч
којој верујемо устима нашим и срцем нашим". О чему кад се и они
подсете, научиће се да "устима својим исйовеgају ga је Исус Христос
Госйоg, верујући у срцу своме ga Га је Вог васкрсао из мртвих", то јест
чујући да се "срцем верује за йравgу, а устима се исйовеgа за сйасење"
(Рм.10,8-10). (Ап.62; Анк.1,6; Петр.Алек.7; Григ.Нис.2)
> Случајеви као што су наведени: изиграваље незнабожаца од стране наизглед

7
вештих хришћана, нису за Св. Петра достојни хришћанске зрелости и озбиљности

и храбрости исповдаља своје вере, те, мада су им преживели Страдалци=Исповед
ници за Христа, опраштали, Св. Архијереј им ипак налаже шестомесечно кајаље,
436
Канон 6. 8)
/0 слугама, :који су приморани од својих господара,
да за њих принесу жртве/
А :који су уместо себе потурили слуге хришћане (да принесу

жртву идолима), па те слуге, налазећи се под влашћу и на неки
начин :као заробљени од господара, присиљени претљом од њих
и због страха од њих, дошли су до тога и пали (у идолопоклонство),
нека они (=слуге) једну годину покажу дела по:кајања, учећи се
убудуће, да :као слуге Христове "illвope вољу Божију" и Њега се
боје, нарочито чујући да: "сваки, ако учини њеко gобро, illo ће йримийlи
og Госйоgа, био слуга или слобоgањ" (Еф.6,6-9). (Ап.62; Анк.З; Григ.Нис.2)
Канон 7. 9 )
/0 онима :који су своје слуге (gp. ртсас.: слушкиње)
присилили да уместо њих принесу жртве/
А слободни (тј. господари тих слугу), нека се за три године ис

питују у :кајању, и :као претварајући се (=лицемери), и :као прину
дитељи ј една:ких (себи) слугу (6~осюuЛо'U~ =рА•њнъш' сен~ рАнъ•) да прине
су жртву, пошто су (тиме) преступили (заповест) Апостола, :који
хоће да господари чине исто што и слуге, "осйlављајући (на страну)
йрейlњу, и зњајући, вели (Апостол), ga је и наш и њихов Госйоgар ња не
бесима, и њема коg Њега глеgања ња лице" (Еф.6,9). А ако сви имамо
једнога Господара, Који не гледа на лице, јер "све је и у свима
Xpиcilloc, и у варварима, и у Скийlима, у слугама и слобоgњима" (Кол.з,н),
треба да гледају шта су учинили, хотећи да спасу своју душу,
а слуге своје увукли у идолопоклонство, могући да учине да и
они избегну, да су "йружили њима йравgу и jegњaкocill", :као што
опет Апостол :каже (.Кол.4,1). (Ап.62; Анк.1,6; Петр.Алек.5; Григ. Нис.2)
Канон 8.
онима :који су били ухваћени и пали,
/0
а затим су пришли Мученима и подносили му:ке/
Онима пак :који су били предани (наму:ке) и пали су, али су

дошли сами на подвиг (Мучеништва) исповедајући да су хришћа-
мудро пастирски и теолошки узвишена преплићући с тиме библијске, старозаветне

и новозаветне речи и догађаје.
s) Овај се н:анон наставља у следећем 7. н:анону - в. тамо найомену.
9
) Канон је наставак претходног, и показује какво су двоструко зло учинили
хришћани господари својим слугама хришћанима, гурнувши их у жртвовање
идолима, да би своју "кожу" спасли, уместо да су макар у време гоњења тим слугама
дали слободу и изједначили се са њима, као што саветује Ап. Павле, кога Светитељ
изузетно мудро наводи.
437
ни, и бачени са мукама у тамницу, праведно је у радости срца

оснаживати их и (с њима) у свему општити: и у молитвама, и у
Причешћу Тела и Крви Христове, и у утеси речју (=йройовеgи),
да, борећи се још енергичније, удостоје се и они "њаграgе вишњега
звања" (Фил.3,14). Јер, вели (Писмо), "сеgам йyilla ће йравеgњик йacillи, и
oйeill ће ycillaillи" (Приче 26,16); што, кад би ово учинили сви који су
пали, показали би најсавршеније и свесрдачно покајање. 10 )
(Ап.62; IBac.l2; Ан:к.З; Петр.Але:к.9; Вас.Вел.З)
Канон 9.
/0 онима који су самовољно ускочили у подвиг (Мучеништва)/
И са онима који, као да су се из сна пренули, и ускочили у

подвиг (страдаља), које се тек спрема и наићи ће, па су себи на
вукли искушеље морске битке и велике буре, те су још више
И браћи (хришћанима) "расйаљивали угљевље грешника" (Проп.8,13), И
са њима треба општити, јер су у Име Христово приступали ово
ме (Исповедништву), мада нису пазили на речи Његове, Који учи
":молиillи ga се ње йаgње у искушење" (Мт.26,14), и опет да у молитви
говоримо Оцу: "И ње yвegu пас у искушење, њего пас избави og злога"
11
(Л:к.11,4). ) А можда и не знају да је њихов Домовладика и Учи
тељ наш (Христос) често се уклањао од оних који су хтели да
Му науде, и да је бивало некад да због њих "пије хоgио јав
њо" (Јн.11,54); и да, и када се приближило време Његова страдаља,
није сам Себе предао, него је чекао док нису дошли на Њега с
ножевима и моткама. "Taga им рече: Зар cille као ња разбојника изиш
лисањожевимаисамоillкамаgаМеухвашише?" (М:к.14,4s); који Га онда,
вели (Јеванђелист), предадоше Пилату. Слично пак Њему по
страдате и они који су истом Његовом циљу стремили, памте
ћи Божанствене речи Његове, којима утврђујући нас у гоње-
10
) Из кан.он.а се може видети да су uaлu, тј. који су одрекли се Христа, накнадно
се повратили и пријавили гонитељима да су хришћани, те били поново утамниче
ни и мучени, веров. још страшније, али су и даље остајали верни, па их Архипастир
Цркве подржава и оснажују да истрају, дајући/достављајући/ им и Св. Причешће,
и примајући их одмах у Литургијско Сабраље (ако су изашли из тамнице). Јер, они
су страдаљима спрали оно прво посрнуће.
н) Као и претходни, и овај кан.он. је премудар савет оним хришћанима који су са
ми ускакали у страдаље за Христа, што Свети Петар не одобрава, али сматра да
љима ипак не треба ускратити општеље у Литургији. Његови даље савети, тј.
примери Самога Христа и Апостола, јасно показују да хришћани не треба да буду
"провокатори" приликом гољеља вере и Цркве, јер треба да брину и о души својих
гонитеља и мучитеља. Следбеник Св. Петра, Григориј е Богослов, најкраће је изра
зио правило и меру Мучеништва: не треба га тражити ни сам се пријављивати,
али кад дође, и ухвате те, онда издржи храбро до краја страдаље за Христа!
438
њима, говори: "Чувајте се, јер ће вас йреgати на суgове, и йо зборница

ма својим биће вас" (Mт.IO,l7). Рече: йреgаће (вас), а не: предајте се са
ми. "И йреg кнезове, вели, и цареве воgиће вас због имена Мога" (Mт.Io,Is),
а не: сами себе водите. Зато хоће и да ми прелазимо из једног
места у друго, гоњени због Имена Његовог, као што опет чујемо
да С8.м каже: "А каg вас гоне из јеgнога граgа, бежите у gруги" (Мт.10,23).
Јер не жели да се ми сами предајемо оружницима и копљани
цима ђавола, да им не будемо узрочници многих смртИ, као
принуђујући их да се већма разжешћују и врше смртоносна
дела, него да чекамо и пазимо на себе, и "бgијемо и молимо се, ga
не gойаgнемо у иl:кушење" (Мт.26,41). 11а) Тако Стефан, који је први по
Његовим стопама примио Мучеништво, у Јерусалиму је зграб
љен од безаконика и поведен на синедрион (=cyg), и каменован
за Име Христово, прославио се молећи и говорећи: "Госйоgе, не
йрими им ово за грех" (ДАп.7,6о). Тако и Јаков други, ухваћен од Иро
да, бй: по глави мачем посечен. Тако и Петар, изабрани међу
Апостолима, више пута хватан, и тамничен, и ружен, најпосле
у Риму бй: разапет (ДАп.12,2-З). Тако исто и славни Павле, много
пута бй: предаван, и доведен до смртне опасности, и много по
страдао, и хвалио се многим гоњењима и невољама, у томе ис
том граду (Риму) бй: му глава мачем одсечена; који је, у ономе
чиме се хвалио, (у томе) и завршио. Јер је и у Дамаску био спуm
тен ноћу преко зида у котарици, те избегао из руку онога који
је тражио да га ухвати (2Кор.11,2з-зз). Јер предстојеће дело Апосто
лима је било: најпре да проповедају Јеванђеље, и да уче речи
Божијој, чиме су, утврђујући браћу да "остану у вери", говорили
(им) и то: да нам "кроз многе невоље ваља ући у Царство Божи
је" (ДАп.14,21-22). Јер нису тражили своју корист, него многих, да
се спасу (1Кор.lо,зз). И много би им се имало о овоме говорити,
да би по Речи (Божијој) поступали, кад нам, како вели Апостол,
"не би неgостало времена казивати" (Јевр.11,32). (An.62; Анк.3,5;
Петр.Алек.8; Григ.Нис.2)
Канон 10.
/0 клирицима (сличним претходнима)/
Зато није разложно (EuЛ.oyov) да ни клирици, који су сами по

шли (на мучеништво), па су пали, а затим се опет на подвиг врати
ли, да остану даље у (свештеној) Служби (€v tfl Л.EttougyCџ), јер су на-
наЈ Св. Петар Алек. је управо овако поступио, као и Св. Кипријан Картагенски.
439
<·КАНОНИ СВ. ПЕТРА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
пустили стадо Господње и себи љагу навукли, што ниједан од

Апостола није учинио. Јер и блажени Апостол Павле, који је
многа гоњења претрпео и многе подвиге борбИ показао, знајући
да је "боље ойlићи и са Хрисйlом бийlи", (ипак) додаје и каже: "Али
осйlайlи у йlелу, йойlребњије је раgи вас" (Флб.1,24). Јер, "глеgајући ње своју
корисйl, него многих, ga се сйасу" (1Кор.lо,зз), сматрао је да је нужније
од свога успокојења да остане са браћом и стара се о њима. Ко
ји хоће да "учийlељ буgе у учењу (своме), йосйlајући образац за верње"
(Рм.12,7). Отуда они који, просуђивани (entcнxa~6f!EVot) у тамници,
отпадоше од (свештене) Службе, и опет се повратише, врло су
безосећајни. Јер како траже оно што су напустили, кад су могли
бити браћи врло корисни у таквом времену? И док нису били
погрешили, имали су извињење за свој неразуман поступак;
али кад су пали, као погорђени и на себе љагу навукли, више
не могу свештенослужити (ЛптougyEi:v). Зато нека се у смиреноум
љу већма старају, како ће, преставши са сујетом, окончати (свој
живот). Јер им је довољно општење (i] xotvoovCa), 12) са надзором и
тачношћу, које бива с два разлога: и да не изгледају да на силу
грабе да одавде (=из живота) отиду; и да се неки, који су пали, не
изговарају као да су због епитимије клонули (духом). Овакви
ће више од свих имати срамоту и стид, као онај који је темељ
положио, а није могао да доврши. Јер ће, вели, "сви йролазњици
йочеillи ругаши му се, говорећи: Овај човек йocillaвu illeмeљ, и ње могаше
ga gоврши" (Лк.14,29-30). (Ап.62; IBac.lO; Анк.1,2;
Атан.Вел.З; Вас.Вел.lО; Теоф.Алек.2)
Канон 11.
/0 онима који су самовољно ушли у подвиг (мука),
и после много мучења, одрекли се (Христа)/
Који сунајпреускочили са стране у јеку(еvтф ~gааf!ап=кључању)

гоњења, стојећи около у судишту и видећи Свете Мученике
12
) Епитимија гордељивим клирицима је: да се задовоље ойшiliење.м (у молитвама)
са вернима у Храму, или и Причешhе.м (са њима- 3онара), али без служеља Св. Литур
гије. Њихова је кривица што су напустили стадо и сами се предали за страдаље,
из сујете, а затим, кад су без подршке благодати пали (=ogpe1eлu се вере!), па опет
смогли снаге да се поврате, ипак су опет "врло безосеhајни; јер како ilipaжe оно шilio су
найусiliили", тј. траже повратак на свештенослужење, које су сами били напустили.
Зато им Светитељ - који је, као и раније Св. Кипријан Картагенски (t258.г.), за је
дно време био се склонио од гоњења, па, кад је дошло време, пострадао је за Христа
- говори да буду не xt:vooo;cщ (=љygu таште славе), него смирени, смиреноумни, смире
номудри. Валсамон вели: "Запази да ни Исповедништво за Христа не васпоставља
онога који је једном удаљен из клира због отпадаља (од вере)". (Ivvtay~a 4,32).
440
како хитају "ка паграgи вишњега звања" (Флб.2,14), па побуђени доб

ром ревношћу, предаваху себе на мучење, пројављујући велику
смелост, нарочито кад су видели да неки узмичу и падају (у ве
ри), због којих се разгореше изнутра и надахњиваше да савла
дају горди и противни дух (демонски), похиташе на то, да тај дух
(демонски) "пе UO.JIIlиcли Cf.t.JIIl О себи ga је муgар" (Приче 3,7; Рм.12,3) у ОНОМе
што сматрате да по лукавости побеђује, мада је (демон) преви
део да је сам побеђиван од оних који јуначки подношаху мучења
стругања и бичевања тела, и оштрице мача, жежења огња, и
потапања у воду.
3а оне за које верници затраже да буду молитве и мољења,

било да су у тамници мучени, те глађу и жеђу савладани, било
да су ван тамнице на суду били веома мучени стругањем тела
и бичевањем, и затим побеђени слабошћу тела (пали), -достојно
је то одобрити. Јер, састрадавати и саболовати са онима који
плачу и уздишу за пораженима у подвигу (мучења), због великог
насиља вештога у злу ђавола, било то родитељи, или браћа,
или деца - (то) никоме ништа не шкоди. Јер знамо да су неки
због вере других задобили Божију доброту за опроштај грехова,
и за здравље тела, и за васкрсење мртвих.
Сећајући се, дакле, њихових многих трудова, што су за

Име Христово претходно поднели, али такође и да су се они
покајали, и да оплакују што су, у немоћи и мртвилу тела, издај
ство учинили, и још да су били посведочени у животу своме
као далеки од света, ми се заједно са њима молимо и саумоља
вамо за очишћење и за остала добра, кроз Онога Који је за нас
постао код Оца Заступник (ПaQшй.:r1tov), Који очишћује грехе на
ше. Јер, вели, "ако ко сагреши, имамо Yiiieшиiiieљa коg Оца, Исуса
Xpиciiia Правеgпика, и Оп је Очишћење за грехе паше" (1Јн.2,1-2). 13 )
(Ап.62; Ан:к.4; Петр. Але:к.9; Григ. Нис.2)
13
> Текст овог канлна је потресан, и открива нам срце и душу великог Архипа
стира Св. Петра. Он каже у канону: За оне ватрене хришћане, који су, видећи
страдаље Св. Мученика, и хотећи и они да гонитеље-мучитеље и ђавола посраме,
пријавили се сами на Мучеништво, али нису издржали страхоте мука, за њих
треба и вреди молити се, и састрадавати са онима који због тога пате, као и са
самим палим покајницима, да се очисте и имају и друга пратећа покајаље добра
(пост, сузе, подношење епитимија 3онара). Свети Петар овим показује љубав и састра
давање Цркве, Заједнице верних, који пред Богом могу, својом вером и молитвом,
и чуда чинити. А нарочито наглашава Христово заступништво, и ходатајство, и
Очиститељну-Искупитељну благодат за грешнике- пред Оцем Небеским, како
нам то сведочи цитирани Св. Јован, Љубљени Ученик Христов.
441
Канон 12.
/0 онима који су дали сребро (=новац)/
Онима пак који су дали сребра (=новац) да буду сасвим неуз

немиравани никаквим злом (гоњења), не треба (им) то у преступ
уписати, јер су поднели штету и губитак новца да душу своју
не оштете или погубе; док други из срамне грамзивости нису
то учинили, мада је Господ рекао: "Каква је кopиcill човеку ако сав
свеillзаgобије, а gуши својој naygи?" (Мр.8,36). И да: "Не мoжeille служиillи
Богу и мамону" (Мт.6,24). Јер они су се пред њима (=zoнuilleљuмa) пока
зали да Богу служе, омрзнувши и одбацивши сребро своје, и
презревши га, и тиме испунише оно написано: "ошкуй gуше
човека је богашсшво његово" (Приче Iз,s). Ј ер и у Апостол с ким Делима
читамо, да они који су у Солуну били одведени грађанским
властима на место Павла и Силе, пуштени су били после плаћа
ња (новцем). Јер, пошто им много напакостите због имена (Хри
стова), и смутише народ и старешине градске, "узевши, вели, gо
вољну гаранцију og Jacona и ocillaлиx, oillйycillишe их. А браћа оgмах њо
ћу оillйравише Павла и Силу у Верију" (ДАп.17,9-10). 14 ) (Ап.62; Анкир.5)
Канон 13.
/0бегунцима/
Отуда ни оне, који су ради спасења своје душе оставили

све и удаљили се (у пуста места), не треба осуђивати (зато) као да
су други уместо њих били ухваћени. Јер и у Ефесу, уместо Па
вла, ухватише на тргу Гаја и Аристарха, сапутнике Павлове,
и кад је он хтео да пође међу народ, зато што се буна због њега
догодила, јер је убедио и обратио мноштво народа у Богопошто
вање (-rf}v ЭюаЕ~наv), "ne йусillише га ученици, вели, "него и неки og cillape-
шиna Азије, који му беху йријаillељи, йослаше к њему молећи га ga ne из
лази па Шрг" (ДАп.I9,ЗО-ЗI).
Ако ли су неки упорни да се препиру са искрено пазећима
на Говорећега: "Сйасавајући, сйаси gушу своју, и ne обазири се naillpaг"
(IMojc.l9,I7), нека се сете Петра, изабранога међу Апостолима, који
је већ био бачен у тамницу и предан да га чувају четири четвор-
14
) Интересантно је да Светитељ сматра невиним ове хришћани који су новцем
откупили своје страдаље, притом не отказавши се од Имена Христовог, тј. своју
веру не повредивши, него мудро и несреброљубиво Богу послужише. (У Синодском
преводу ДАп.17,9: to ixav6v= "заgовољише оgговором" није добро преведено, јер се ради о гаранци
ји, кауцији, највероватније у новцу /ка.Rо изискује и тумачење Св. Петра/, зато смо превели са:
"узевши gовољну гаранцију).
442
ке војника, па кад је отуда ноћу побегао, по заповести Анђела

Господњег, и избавио се од руке убице Ирода, и од свег ишчеки
ваља народа Јудејскога, и, вели, "каg беше gан, goгogu се не .мала
узбуна .међу војницима, шта бй og Петра? А каg га је Ироg тражио и
није нашао, исйиfilавши стражаре, зайовеgи ga их заgаве"(ДАп.12,4.18), -
но ради њих није никаква кривица приписана Петру. А могли
су и они, кад су видели догађај, побећи, као и сва она деца у
Витлејему, и у свим пределима његовим, да су знали родитељи
њихови шта ће се догодити, него су погубљена од злог убице
Ирода, због тога што је он тражио да погуби једно Дете, што је
и Оно, по заповести Анђела Господњег, избегло, почевши већ
(да буде) брз на йлеп и хитар па грабеж, сходно имену којим је на
зван, као што је написано: "Наgени .му име: бра па uлen и хиШар па
iрабеж; јер йре него Дете научи звати оца или .мајку, узеће силу Да.мас
кову и йлен Са.марјански йреg царем Асирски.м" (Ис.8,3-4). Тако и мудра
ци, као већ оплењени и заробљени, покорно и с поштоваљем
клаљају се Детету, и отварају своје ризнице и приносе Му нај
важније и најпогодније дарове: злато, и ливан, и смирну, као
Цару, и Богу, и Човеку. Зато, подржани од Промисла, не враћа
ју се више к цару Асирско.ме (=Ироду Иgумејцу). Јер, вели, "йри.мивши
зайовест у сну ga се не враћају к Ироgу, gруги.м йyfile.м отиgоше у земљу
своју" (Мт.2,12). Тада, "виgећи крвожеgни Ироg ga је йреварен og .муgраца,
разгњеви се .много, и йосла, вели, Ше йобише сву gецу йо Витлејему и йо
свој околини његовој, og gве гоgине и наниже, йо времену које је тачно ис
йиfilао og .муgраца" (мт.2,11-16). Тражећи (Ирод) са овима да погуби и
друго Дете рођено пре Онога (тј. Јована Претечу), и не нашавши
Га, убиојеоцањегова3ахарија"из.меfјухра.маижртвеника" (Мт.23,35),
пошто је Дете заједно са матером Јелисаветом избегло, због
чега никакве кривице не имађаху. (An.62; Анк.3,5; Григ.нис.2)
Канон 14.
/0 присиљенима да принесу жртву/
А ако су неки претрпели много насиље и принуду, и куке

су им у уста стављали, и окове, па ипак храбро издржаше рас
положењем вере, и истрајаше да им жегу и руке присиљаване
да се дотакну скверне жртве, као што су ми за оне у Либији
написали из тамнице нај блаженији М ученици, а и други саслу
житељи (auJ..J..Et'tougyoO,- такви, уз још посведочење њима и друге
браће, могу бити у (свештеној) Служби (Ev 'tfl J..н'tougyCџ), будући увр-
443
·=·КАНОНИ СВ. ПЕТРА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
шћени међу Исповеднике, као (што су увршћени) и они који су

умртвљени многим мучењима, те више нису могли говорити
или кретати се, да би се одупрли узалудним муч~тељима; јер

нису пристајали на њихову гадост, као што сам опет чуо од са
служитеља(а'UЛЛнtо'Ugу&v). Ауврстиће се међу Исповеднике и сва
ки који живи (поЛtt~::'tiпш=влаgасе) као Тимотеј, покоравајући се и
он говорећем: "Иgи за йравgом, йобожношћу, вером, љубављу, йlрйље
њем, кройlошћу; бори се gобрим йоgвигом вере, сйlреми се ка вечноме живо
illу, на који си и йозван, и исйовеgио си gобро исйовеgање йреg многим
свеgоцима" (1Тим.6,11-12). 15 ) (Ап.62; Анк.3,5)
Канон 15.
[Истога (Св. Петра) из Слова на Пасху]
/0 посту Средом и Петком/
Нека нас нико не окривљује што држимо Среду и Петак, у

које нам је дане, по Предању, разложно заповеђено да постимо:
у Среду због договора који су (тог дана) Јудеји склопили за пре
дају Господа, а у Петак, због тога што је Он (у тај дан) пострадао
за нас. А Недељу проводимо као дан радости, због Васкрслога
тога дана (Господа), у који дан нам је предано да не треба ни
КЛеЧаТИ. 16 ) (Ап.66,69; Трул.29,89; Лаод.49,51)
Визија Св. Петра Алексаидријског

(фреска у Ман. Тврдошу, 1999.г.)
15
Ј На крају Св. Петар описује страховито му
чење неких клирика и хришћана, које гоните
љи римски нису успели никако да приволе,
ни присиле, да принесу жртве, него су им на
силно сипали идолску крв, или гурали месо,
у уста, или им руке насилно турали у ватру
да тако ставе тамјан на жртву идолима! (Колико је све ово слично страдаљима
Православних Срба од усташа током П Светског рата!). За такве вели Светитељ да су
достојни свештенослужења, и достојни звања Исповедника, јер нису добровољно
то учинили. На крају, како умесно примећује 3онара, Светитељ вели да су Мучени
ци савести они који живе подвигом вере, као што је живео Апостол Тимотеј,
мислећи Св. Петар Александријски, и за њим 3онара, свакако на праве Хришћане
и праве Монахе: да су и они увршћени у Исповеднике Христове. Јер, заиста је
подвижнички живот Христа ради раван Исповедништву и Мучеништву, како
сведоче Св. Оци, и у наше дане о. Јустин Ћелијски.
16
) Исто Преgање о Среди и Петку, и о Св. Недељи, налази се у Диgахи (8,1; 14,1),
Апостолском 66. и 69. 1еанону (в. тамо нааомене). Потсећамо наше данашње вернике:
да не посте Суботом, нити да клече Недељом, ако им је стало да заиста следе Све
то Предање древног Православља.
4.
КАНОНИ Светог АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ,
Архиепископа Александријс:ког (328t373.г.) 1 )
Канон 1.
Послапица Св. АШапасија Амупу мопаху (у Египту)
/0 ноћном истечењу/
Све творевине Божије су добре и чисте, јер ништа некори

сно или нечисто није створила Реч Божија. "Јер смо ми Хрисйlов
миомир међу онима који се сйасавају" (2Кор.2,15), по Апостолу. Али
пошто су стреле ђаволове различите и многоврсне, и он чини
да се мисао безазленијих узнемирује, и спречава браћу од уоби
чајеног вежбања (yu~-tvaaCщ = йоgвига), сејући у њима мисли нечисте
и прљаве, хајде да укратко, благодаћу Спаситеља нашег, одаг
намо и превару лукавога и утврдимо мисао простијих. "Чисйlи
ма је све чисйlо, а н:оg нечисйlих и савесйl и све је оскврњено" (Тит.1,15). А
чудим се лукавости ђавола, да он сам, будући трулеж и про-
l) Св. Атанасије Велики, Архиепископ Александријски је толико познат, да једва

треба рећи неку реч о њему и љеговом Црквеном, архипастирском и богословском
раду. Рођен је у Александрији око 295.г. где је стекао одлично философско и теоло
шко образоваље. Од ране младости је био у Цркви: као дете крштавао је незнабожа
чку децу у мору, и то је признао његов епископ Александар (313-328.г.); затим је
био ученик Св. Антонија Великог, па чтец, и од 318.г. ђакон еп. Александра Алек
сандријског, и са њим је учествовао на Првом Васељ. Сабору у Никеји 325.г., где је
јеретика Арија посрамио, што му Аријанци нису заборавили када је од 328.г. постао
епископ, те је 5 пута прогањан са свога престола, али није попуштао у бор-би са
јеретицима и јересима, све до свога престављења 373.г., 2. маја, када се и слави
његов Свети Сuомен (и 18. јануара, са Св. Кирилом). И на престолу Св. Апостола Марка,
и у прогонству на Истоку и Западу, проносио је славу Православља, нарочито у
подвизима за Црквену веру у jegнocyшillнocill (то 6~-toovaLov) Сина Божјег са Оцем.
Прославио се Архијерејством и богословљем, као и девичанским подвигом мона
шког равноангелског живота. Учествовао је на више Сабора, а нарочито му је
значајан Сабор у Александрији 362.г. када је помирио Источне и Западне правосла
вне поборнике Праве вере у Сина Божијег и Свету Тројицу. Написао је многа дра
гоцена дела, егзегетска, богословска, апологетска, историјска, аскетска и Писма.
У 1еаноне Православне Цркве узете су његове 3 Посланице: Амону монаху 356.г. (1.
н:анон), 39. Празнична Посланица 367.г. (2. н:анон) и Руфинијану епископу, после
362.г. (з. 1Санон). Остали канони под именом Св. Атанасија, не налазе се у канонским
зборницима Православне Цркве. (В. на крају з. канона - йрилог).
445
·:·КАНОНИ СВ. АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ·:·
паст, подмеће наизглед мисли чистоте, а то што чини јесте већ

ма замка неголи искушење. Јер, како претходно рекох, да од
врати подвижнике од уобичајеног и спасоносног учења, и наиз
глед их у томе држи, он им покреће таква бубњаља (~о~-t~15хю =стра
хове- зонара), која никакве користи животу не доносе, него праз
не распре и брбљарије, којих се треба клонити (2Тим.2,23).
Јер, реци ми, љубљени и најпобожнији (брате), какав грех
или нечистоту има неко природно истечење? Као кад би неко
хтео сматрати кривицом и слине што из ноздрва излазе, и пљу
вачку из уста; а још можемо казати и више: излучења стомака,

која су живом бићу неопходна за живот. И још, "ако верујемо ga
је човек gело руку Божијих", сходно Божанским Писмима (Пс.137,8),
како је могло од чисте Силе (Божије) настати неко дело прљаво?
И ако "с.мо pog Божији", сходно Божанским Делима Апостол
ским (17,28), ништа у себи нечисто немамо. Јер, само се тада
прљамо, кад чинимо најсмрдљивији грех. А када невољно бива
неко природно истечење, тада, по природној нужди, како реко
смо, и то подносимо.
Али, пошто неки хоће само да противрече правилно казано

ме, боље рећи Божијим створењима, те изврћу и Јеванђелску
реч, (:која :каже): "ga ne йрља човека ono што улази, neio ono што излази"
(мт.15,н), потребно је да изобличимо и ову њихову неразумност,
пошто то не бих (чак) назвао питањем. Јер, најпре, будући неу
тврђени, они по своме незнаљу изврћу и (Света) Писма. А та
Божанска реч оваква је (по значењу). Пошто су неки, слично
овима, исказивали сумње о јелима, сам (Госnод), разрешујући
њихово незнаље, то јест износећи на јавност њихову заблуду,
каже: "Не йрља човека ono што улази, neio ono што излази". Затим
додаје и откуда то излази: "из срца", јер зна да су онде зле риз
нице нечистих помислИ и осталих грехова. А Апостол, научен
томе, још краће каже: "Јело пас ne йоставља upeg Боiо.м" (lKop.s,s).
Зато ће неко сада с правом рећи: Неће нас неко природно исте
чење довести до казне. А свакако ће и лекари - да се макар од
оних спољних (људи) убеде- рећи у одбрану овога: да су живом
бићу дати неки неопходни изласци, кроз које сваки орган у
нама избацује оно сувишно, као што су сувишци главе, коса,
и влажна лучења (=зној), и пражњења из стомака; дакле је и
оно (ноћно истечење) сувишак сперматских извора. Према томе,
какав је - за Име Божје! - грех, богољубљени старче, кад је
сам Господар, Који је саздао живо биће, хтео и створио ове
органе да имају такве изласке? 2)
446
Али, пошто треба предупредити супроћење лукавих, јер

ће они рећи: дакле, није грех ни права употреба ако су органи
створени од Створитеља; ми ћемо на то питањем зауставити
(их), говорећи: О којој употреби говориш? О законитој, коју је
и Бог допустио, говорећи: "Paђajille се, .множиillе се и найуниillе зе.мљу"
(1Mojc.1,2s)? Коју је Апостол прихватио, говорећи: "Чacillaн нека је
брак, и йocilleљa неуйрљана" (Јевр.13,4). Или пак о оној уличној, која
бива тајно и прељубно? Јер и у другим стварима, које бивају у
животу, наћи ћемо разлике по томе како бивају. Као (на пример):
убијати није допуштено, али убијати у рату непријатеље и за
конито је и достојно похвале; јер се тако најбољи у рату удо
стојавају великих почасти, и споменици им се подижу казују
ћи њихове подвиге. Тако једно исто, по нечему и у неко време
није допуштено, а по нечему и у прилично време допуштено
је и дозвољено. Такав је исти смисао (6 Муо~) и у погледу (телесног)
сједињавања. "Блажен је који, носећи слобоgан јара.м у .млagocillи својој,
служи се йрироgо.м за рађање gеце" (Плач 3,27); 3) а ако (се служи природом)
за неморал, очекује га казна, коју је Апостол написао за блуд
нике и прељубнике (Јевр.13,4). Јер о овоме постоје два пута у жи
воту: један умерени и животнији (џctgtrot€gщ xa't ~trottxfJ~), велим за
брак, а други је анђеоски и најсавршенији- девственички.
Ако је неко изабрао световни пут, то јест брак, неће имати
2
) Св. Атанасије довде у Писму, тј. овом канону, доказује до ноћно истечеље семена
није никакав грех, и не треба тим питаљем да се прости монаси, и хришћани,
замајавају. Довде је овај канон сличан са 4. каноном Св. Дионисија Александријског,
који Атанасије сигурно зна. Надаље, Атанасије одговара на тенденциозна, злона
мерна питаља и приговоре неких: да ли то значи и да је свака употреба, тј. истечење
из полног органа, без греха? На то је Атанасијев претходник, Св. Дионисије Алек
сандријски, већ одговорио, али тако да је дискретно оставио савести свакога да
провери: да ли је то истечеље последица греховног стаља, блудне похоте и сл.,
или природна ствар организма. Атанасије овде то исто, али другим дискретним
путем казује: да је природна употреба само у браку Богом благословена и дозвоље
на, док су монаси - а Писмо је упућено монасима - изабрали gевсillвени пут и на
чин живота. Крај Писма је изузетно подвижничко-монашки: пун је молитвеног,
врлинског, свеillоgуховског садржаја. Уопште, трезвеност, мудрост и чедност карак
теристика су писца овог канона. (В. "јасно и преуспешно тумачеље генијалног /u3tEQcpu€oтa
tor;/ 3онаре", како каже и Валсамон, ~uvto.yџo. 4,70-76).
з) Други део стиха Јеремијиног Плача 3,27: "служи се йрироgом за рађање gеце" не
налази се у познатијим ркпс. текста Св. Писма (ни МТ ни LXX), као ни реч слобоgан
из првог дела стиха. Текст стиха није сасвим јасан. Р. Joannou преводи: "Блажен
је који, слободан од сваког јарма (=йоробљења) у својој младости, употребљава своје
тело само за рађаље деце". Биће да реч јарам (~uyor;) овде у контексту Св. Атанасија
значи брак, па је блажен онај који у браку није поробљен страстима и злоупотреба
ма, него га користи природно само за рађаље деце.
447
прекор, али неће добити толике дарове; но ће (их) добити, јер и

он доноси "йлоg йо йlриgесейl" (Мт.lз,s). А :ко заволи пут чисти и над
светски (intfQ'XO<J!..LLOV = np.-fioyкpAШEHOIE), Мада ј е ТО ОШТар ('tQaXELa =CtiipMOBUiii)
и теш:коостварив пут (=gевичансшво) наспра~ првога (=брак), има
међутим дивније дарове, јер израста савршени плод йо сто
(мт.lз,s). 4 ) Тако су нечиста и лукава питања њихова добила своја
решења, раније већ решена у Божанственим Писмима.
Утврђуј, дакле, о оче!, поверена ти стада, из Апостолских
речи тешећи, из Јеванђелс:ких разгаљујући, из Псаламс:ких
саветујући, (и) говорећи: "Оживи ме, йо речи Твојој" (Пс.118,17), а реч
је Његова: служити Му од чистога срца. Јер знајући то, и сам
Пророк, :као да ciiм себе предс:казујући вели: "Срце чисйlо сазgај
у мени, Боже" (Пс.5о,н), да ме не смућују нечисте помисли. И опет
Давид (каже): "И Духом Влаgалачким уйlврgи ме" (Пс.5О,14), да, ако се
некад мислИ моје и узмуте, јака Сила од Тебе, будући :као те
мељ, учврсти ме. Зато и ти, овако и слично саветујући, говори
онима :који се споро покоравају Истини: "Научићу безаконике
йуйlевима Твојим" (Пс.5О,15). И уздајући се у Господа да ћеш их убе
дити да се уклоне од таквог зла, певај: "И грешници ће се Теби об
райlийlи" (Пс.5О,15). Нека буде да, они :који из злоћудности (xaxor)Sw~)
намерно питају, престану од таквога сујетног посла, а они :који
из слабоћудности (rvr)Srю) сумњају, да се утврде Владалач:ким
Духом. Ви пак, :који поуздано знате Истину, држите је чврсту
и непо:колебиву у Христу Исусу, Господу нашем, са Којим слава
и моћ Оцу, заједно са Светим Духом, у векове векова. Амин.
(Ап.5,51; Трул.4,13; Дион.Алек.4; Тим.Алек.12)
Канон 2.
На 39. Праани-чпе Послапице (367.г.) 5 )
/0 Божанским Писмима/
Али, пошто смо споменули о јеретицима, :као мртвима, а о

нама :као имајућима за спасење Божанска Писма, 6 ) и бојим се,
:као што је Павле писао Коринћанима (2Кор.11,3), да неки од йро-
4
) Очигледно да Св. Атанасије хвали брак, али уздиже монаштво изнад брака.
То је и разумљиво кад пише монаху, игуману Манастира, коме се и даље обраћа.
) Види најновије критичко издаље грчког текста Солунског проф. Сакоса (2:tEQyCov
5
2:ax.xov, Ђ ле ЋoQtaaпx.rj EЛLCJtoЛ.rj tOU М. '1\Эavaa(ov, Е>юааЛ.оvLХ.1Ј 1973, а. 53-58), као и љегове комен
таре, пре и после овог текста. (В. такође посебну студију Атинског проф. п. Мло-6~11. OL
x.avovE~ tfJ~ 'Ех.х.Л.t]аtщ ЛEQL tou x.avovщ tfJ~ 'АуСщ ГgшрfЈ~ =Кан.он.и Цркве о кан.он.у Св. Писма, '1\Эf}vш 1986).
вЈ Већ први изрази овог текста= н:ан.он.а су значајни: јеретици се карактеришу
као м.pillвu (Ш~ vExg&v), а Православни "имају за сйасење Cвeilla Лисм.а", која се мало
448
сйlијих, због йросйlойlе и чистоте (своје), не буду заведени лукаво

шћу ('tfJ~ JtaVO'UQyta~ =W nрОКАЗ'Ы) НеКИХ Људа, И Надаље Се ПОЧНУ бавИТИ
другим (књигама), такозваним Айокрифима, заведени истоимено
шћу (назива) са истинитим (=Bozoнagaxнyiiluм) Књигама,- молим
вас да прихватите, ако подсећајући пишем (вам) и ја о ономе
што знате, а ради потребе и користи Цркве. Хотећи пак то
споменути, послужићу се, ради подршке мојој смелости, при
мером Јеванђелиста Луке (1,1-з), говорећи и сам: Пошшо неки йо
чеше сасшављайlи за себе такозване Айокрифе и мешати их са
Богонадахнутим Писмом, о којем (Св. Писму) gознасмо како йреgа
gоше Оцима они који су ойlйочейlка били очевиgци и служийlељи Речи
(=Апостоли), намислих и ја, подстакнут од искрене браће и научен
og йочейlка, да надаље изложим Књиге Канонске и Предане, и
Повероване као Божанске ('ta x.avovt~Ofl€Va xal nagaoo.ЭEV'ta, JtL<JtE'U.ЭEV'ta 'tE
.ЭЕ:Та ftvш ~t~ЛСа), да сваки, ако је у заведен, осуди оне који су (га)
завели, а који је остао чист, радује се поновно подсећан.
Свега, дакле, књига Старога Завета има бројем двадесет
две; јер толико је, како чух, предано код Јевреја и слова (азбуке).
По реду пак и по имену свака је овако: Прва Постање, па Изла
зак, па Левитска, и за њом Бројеви, и на крају Поновљени За
кони; за њима следи Исус Навин, и Судије, и после ње Рут; и
одмах даље Царстава четири књиге, од њих се прва и друга
броје као једна књига, а исто трећа и четврта као једна; после
пак ових (долази) Паралипомена (=Дневника), прва и друга, које
се опет исто броје као једна књига: затим прва и друга Ј ездре,
такође као једна; после ових Књига Псалама, и даље Приче,
па Еклисијаст (=Пройовеgник), и Песма над песмама; уз ове је и
Јов; и надаље Пророци, Дванаест (малих Пророка) који се броје
као једна књига; затим Исаија, Јеремија, и са њим Варух, Плач,
Посланица; и после њега Језекиљ, и Данило. Довде стоје (22)
књиге Старога Завета.
А књиге Новога (Завета) опет нећемо каснити да кажемо, а
то су ове: Јеванђеља четири: по Матеју, по Марку, по Луки, по
Јовану; затим после ових: Дела Апостолска, и Апостолске По
сланице, зване Саборне, њих седам, овако: Јаковљева једна,
Петрове две, Јованове три, и после њих Јудина једна. Уз ове су
Апостола Павла четрнаест Посланица, по реду писане овако:
даље називају "Бoionagaxnyilla" и "извори сйасења", у :којима се једино "благовесillи

nayx:a Блаiоч.ешћа",
тј. Црквена Истинита (=Православна) вера и живот и спасеље.
449
-:·КАНОНИ СВ. АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ·:·
Прва Римљанима, затим Коринћанима две, и после ових Гала

тима, а даље Ефесцима, па Филипљанима, и Колошанима, и
после њих Солуљанима две, и Јеврејима; и одмах Тимотеју
две, а Титу једна, и последња Филимону једна; и опет: Јованов
Апокалипсис. ва)
Ово су извори спасења (n1')yal 'tOV (Ј(Ј)'t1')QLО'U=нсточь.ннцн cnACEHHm), да
се жедан напоји у њима садржаним речима. Само се у овима
благовести наука Благочешћа ('tO 'tђс; €tiO€~€tЩ bLbaaxaЛEtov €VayyEA~€'tLa = sо
гочь.стнm 0\(EHHIE S/\АГОв<kстнть.сm). Нико овима да не додаје, нити ОД њих
да нешто одузима. Односно ових је Господ ућуткао Садукеје,
говорећи: "Bapaille се, не знајући Писма, ниillи силе његове" (Мт.22,29), а
Јудејима је саветовао: "Иcillpaжyjille Писма, јер она су illa која свеgоче
о мени" (Јн.5,39).
Но ради веће тачности (axgL~ECac;) додајем и ово, пишући као
потребно: да, осим ових, постоје и друге књиге, које нису Кано
низоване (ov xavovL~oџEva=yшлe у канон), али су од Отаца одређене
за читаље ('tE'tvnwџ€va ... аvауLvооахюЭш) онима који тек прилазе (вери)
и желе да науче реч (=науку) Благочешћа; (то су): Премудрост
Соломонова, и Премудрост Сирахова, и Јестира, и Јудита, и
Товија, и (тако)звано Учење Апостола (АLЬахЧ xaAO'UJ.LEV1') 'tOOV 'Aл:o<J'tOAWV),
и Пастир (Јермин).
Па ипак, љубљени, док су и оне Канонизоваие (xavovL~oџEvwv=
=унесене у канон), И ове Читане (avayLvwaxoџ€vwv=ogpeђeнe за читање), о
Апокрифнима нигде нема спомена, него је то измишљотина
јеретика, који када хоће пишу их, поклањајући им и додајући
времена, да, приказујући их као старе, имају изговор да тиме
преваре просте (људе). 7 ) (Ап.60,85; лаод.во; Карт.24;
Григ. Богос. и Амфил. о Св. Писму)
ва) Осим Св. Атанасија, и многи други Оци Цркве (Јустин, Иринеј, Дионисије Алексан
дријски, Јефрем Сирин) признају Јованово ОiПкривење за канонску књигу.
7
) Канон 2. Св. Атанасија (попут других наведених испод), има посебан значај, јер
представља сведочанство о Предаљу Александријске Цркве о кљигама Св. Писма.
Пре њега књиге које су у канону књига Св. Писма набрајају Мелитон Сардски
(tlSO.г.), Мураторијев фрагмент (крај 2.в.), Ориген (t254), Јевсевије Кесаријски (t340),
Иларије Пиктавијски (t366), и наши канони: Апостолски 85, Лаодикијски 60, Карта
генски 24, Св. Григорије Богослов и Св. Амфилохије; такође и др. Оци: Кирило Је
русалимски (t385), Епифаније Кипарски (t403), Јероним (f420), Августин (t430), Леон
тије Сколастик-Византијски (t543, који употребљава назив: xavovtt6!Jeva IJtfJЛia tv •n 'Ех
хЛ:rЈаСџ, али не помиње gевтероканонске књиге), Јован Дамаскин (t749), Никифор Цари
градски (t829).- Као што се види, Св. Атанасије дели књиге Св. Писма на: Канонске
(уствари: xavovt~6~eva значи: убрајане у канон, а не канонизоване) и Читаие=одобраване као
корисне за читаље (да ли и у Цркви= на богослужењу, као данас?), дакле: Друzоканонске.
Интересантно да у Канонске (којих има 22 по Јеврејској азбуци, где Руту броји посебно,
450
·:·КАНОНИ СВ. АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ<·
Канон 3. 8 )
Послапица Руфипијапу Ейискоuу 9 )
/0 онима који су се у нужди повели (у јерес),
али нису у зловерју пропали/
"Госйоgину сину и највољенијем саслужиiПељу Руфинијану, Атанасије
- ga се pagyje у Госйоgу!
Ти пишеш оцу оно што пристоји сину љубљеноме, па кад си се
писмом приближио, грлим те, највољенији ми од свих Руфинијане.
И ја могох теби као сину писати, - и на почетку, и у средини, и на
а Јестиру пребацује у Чиillане, да ли само због броја? или што ни сви Јевреји нису били
сагласни о њој?) убраја Варуха и Посланицу Јеремијину (ваљда у склопу Јеремијине
књиге), а у Чийlане не спомиље Макавејске, док додаје Дидахи и Пастир! У Новом
Завету му је Откривеље Јованово међу Канонским кљигама, којега ту има још Кар
тагенски 24. канон. Што се пак тиче Айокрифних кљига, Црква их је од саме љихове
појаве одбацивала, као што напомиље и Атанасијев савременик Св. Кирило Јеру
салимски (Kailluxeзa 4,35-36).- Уз оно што смо рекли код Апостолског 50. канона (в.
напред), додајемо овде, насупрот протестантском схватаљу (Th. Zahn код п. Mлou~-t'tl-a,
200), да Православна Црква није стриктно вршила "коgификацију" кљига Св. Писма
као нечега што је изван и изнад ље, него има у себи, и држи као своје, Св. Писмо
као Реч Живойlа вечног (Јн.6,63.68), као живи Дух и Слово Бога Слова и Духа Живото
давца, унутар своје Зајеgнице живих у Земљи Живих=Евхаристији Христа Богочо
века, Литургији Свете Тројице. (Ова својеврснаразноли~еосm у "броју" књига Св. Писма,
код појединих Отаца и Сабора, нама личи на разноли~еосill самих Светих Канона у историји,
животу и пракси Православне Цркве; па као што од Св. Писма не правимо, попут Протеста
ната, "sola Scriptura" /јер: 2:Кор.3,6/, тако ни од Св. Канона не правимо артиљеријску "канонаду"
за разбијаље и убијаље, него их употребљавамо "у доброј борби вере" /1Тим.6,12/ за духовно
оживљавање и изграђиваље, као Духоносно "opyжjecвeillлocillи" /Рм.13,12/, као "оружије Мира"
за Непобедиву победу љубави, благодати, изграђиваља Заједнице= Цркве у Хрусту- Темељу,
Првини, Структури и Глави Цркве).
в> Овај з. канон недостаје у неким старим ркпс., али је он читан 3 пута на 7. Васе
љенском Сабору (Mansi 12, 1030. 1035), те, ако га можда није "канонизовао" Трулски
Сабор(?), јесте Седми Васељенски.
9
> Писмо је Св. Атанасије написао епископу Руфинијану (на питаље овога) после
повратка из свог 3. прогонства (по смрти цара Констанција, 3.11.361.г.) у Александрију
и по одржаваљу "Сабора Исповедника'' (тј. протераних ради вере око 20 епископа, са
Истока и Запада) у Александрији, под љеговим председништвом, у пролеће 362.г.
(в. наш рад Св. Aillaнacиje Вели~еи и Але~есанgријс~еи Сабор 362.г., у: На йуillеви.ма Oillaцa, I, 63-160,
где је и превод Саборског То.моса). На том Сабору је, уз остало, донета и одлука о јере
тицима Аријанцима коју Светитељ овде спомиље (мада у То.мосу Анillиохијци.ма није
тако дословно формулисана). 3онара појашљава да Св. Атанасије препоручује за при
јем у Цркву, у свештеном чину, "оне који нису господарили безбожном јересју,
тј. нису по власти и слободној вољи заједничарили са јеретицима, него су били
повучени по нужди и насиљу; наглошћу јеретика су пристали на љихово нечашће
(попут Арона брата Мојсијевог) ... да би спасли своје стадо, да не пропадне ако само
остане у рукама јеретика" (Z:uvтayџa 4,84). В. о примаљу разних јеретика и расколника
у 7. канону П Васељенског Сабора, као и 1. канон Св. Василија (и найо.мене тамо). -
Шта ће на овакав став Св. Атанасија, Оца Православља, рећи разни "зилоти" нашег
ускогрудог времена, боље рећи љиховог ускогрудог, а незналачког менталитета?!
Ако, као што говоре, хоће да следују Св. Оцима и Св. Канонима, онда нека то раде
Саборски и Светоотачки широко, а не секташки селективно, "цедећи комарца а
гутајући камилу", и поступајући с Канонима као Протестанти са Светим Писмом.
451
крају, али се уздржах, да се из писма не позна препорука и сведочан

ство. "Јер си йlи, сходно писаноме (2Кор.З,2), моја йосланица, йознавана и
читана у срцу". Тако, дакле, расположен, заиста, веруј, поздрављам
те и подстичем да пишеш, јер ћеш ме, тако чинећи, не мало, већ
много обрадовати.
Пошто си ме, пак, добротољубиво и Црквено (срtЛохаЛw~ xa't tх
хл11сншпtх&~)9а)- јер то опет приличи твојој побожности- запитао
о онима који су по нужди повели се (у Аријеву јерес), али нису у
зловерју (хахопю1:Сџ) пропали, и захтео си да (ти) напишем шта је
о њима одлучено на Саборима и свуда, знај, највољенији ми
Господине, да је у почетку, кад је престало насиље (Аријанаца),
држан Сабор (362.г.) од епископа из извањских предела, а био је
(Сабор) и код саслужитеља наших који живе у Јелади, а не мање
и код оних у Шпанији и Галији. 10 )
И б:й: угодно (одредити), што овде (тако) и свугде: да онима
који су пали и били вођИ безбожности (Аријеве), ако се покају,
треба опростити, али им не давати места у клиру. Онима пак
који нису господарили у безбожности (Аријанској), него су се
повели (за њима) по нужди и насиљу, изволи се: да им се даје
опроштај, а и да имају места у клиру, нарочито пак што су
поднели уверљиво оправдање. И то се изволи (одлучити) да буде
некако снисходљиво (otxovot.ttx&~=йo икономији), јер су потврдили
да се нису преобратили у безбожност (Аријанску), него су, да не
би били постављени неки нечастивци (=јерешици), те упропасти
ли Цркве, рађе изабрали да пристану на насиље и поднесу те
рет, него да народе (Црквене) изгубе. И говорећи то игледало
нам је да говоре уверљиво (=вероgосшојно), јер су се изговарали
(примером) Арона, брата Мојсијевог, како је пристао у пустињи
ga) Изрази "goбpoilloљyбuвo" (отуда: Добротољубље) и Црквено" откривају срж Право

славног Монаштва: подвижништво за Христа- вечну Дoбpoilly-Лeйoilly, и за Њега
Богочовека- као Цркву= Заједницу све деце Божије и возглављеље све творевине.
Тако Православно Монаштво има пророчку, есхатолошку улогу у Цркви.
10
) Пошто је престала Констанцијева подршка Аријанцима и прогон Православ
них, онда су и другде држани Сабори, на Истоку и Западу, који су васпостављали
Православну Никејску веру код посрнулих и палих у јерес. Ниже помиљани ари
јански вођи, Евдоксије и Евзоије, били су епископи-пробисвети: Евдоксије најпре
био у Германикији (Сирија), па од 357-359. у Антиохији, а онда прешао у Цариград
(360-370.г., где га наследи полуаријанац Демофил, док није Св. Григорије Богослов 379.г.
васкрсао Православље у Цариграду). Евзоије најпре био ђакон код Арија, па свргаван
и враћан више пута; од 360.г. дошао за епископа у Антиохију (и крстио императора
Констанција пред његову смрт), где остане до 375.г., али је у Антиохији имао само
аријанску маљину, јер је православна већина била уз Св. Мелетија (360-381.г.), који
ће председавати на П Васељенском Сабору у Цариграду 381.г.
452
<·КАНОНИ СВ. АТАНАСИЈА ВЕЛИКОГ<·
на преступ народа, а имао (као разлог) за одбрану: да не би народ,

повративши се у Египат, остао у идолопоклонству. Јер је изгле
дало разложно: да остајући у пустиљи, могу престати од без
божности, а ако се врате у Египат, утврдили би и ојачали без
божност у себи. Ради тога је (овима) опроштено да буду у клиру,
а заведенима, и који су насиље претрпели, даје се опроштај.
Ово саопштавам и твојој Побожности, уздајући се да ће и
твоја Богобојазност примити ове одлуке, и неће осудити при
мирје (EXEXELQLa~=cnucxogљuвocйl) оних који су се тако (на Сабор) саста
ли.11) А изволи да се прочита ово и свештенству и подручном
ти народу, да и они, знајући ово, не осуђују те што се тако од
носиш према таквима. Јер би било неприкладне да (им) ја пи
шем, кад може твоја Побожност да им пренесе наше располо
жеље према љима и да допуни све што недостаје.
Хвала Господу (Христу) Који те је испунио сваком речју
(Л6у<р=с.мисло.м) и сваким знаљем!
Св. Атанасије
Велики
и Свети ЈерарсИ
(фреска, у Дечанима,
олтар, 1330-40.г.)
нЈ Речи: "да нећеш осудити аримирје (ex.EXELQtav;) оних који су се тако састали",
3онара схвата: да "нећеш презрети нас који смо се тако састали, као да смо се
залуд и беспослено и нерадно састали, као да ништа важно о њима (јеретицима)
нисмо одлучили", и надаље објашљава израз EXE)(ELQCa као: ал:gа~Са xa'L agyCa, ал:о 1:o'U
Ел:ехнv 1:а~ )(ELQЩ, E)(E)(ttQCa 'tL~ o-fiaa = неgелање и нераg, од: оgмаћи руке, као неко заgржавање
руку. Бевериџ тај израз схвата као Ienitatem=блaiocm, аоаусйlљивост (Бенешевић овде
нема крај текста, ни грчког ни словенског); Милаш преводи са: слабост, П. А:кантопулос:
ал:ох~ ал:о 1:0 egyo; Joannou: "нећеш нас осудити као дезертере (deserteurs)"! Смисао
текста, који показује мудрост и кротки карактер Св. Атанасија, у томе је: да не
треба презирати или осудити аомирљивост, снисхоgљивост, икономију Отаца прили
ком примања ових јеретика натраг у Цркву, и тако то треба објаснити клиру и
народу (који су можда и претрпели нешто због тих јеретиюl), који клир и нароg Светитељ,
на крају, назива Врайlсйlвом, што је Апостолски израз за све верне=сву Цркву Хри
стову у свету (Шетр.2,17; 5,9).
453
Који се кају нека јавно анатемиmу по имену зло веровање

(хахо:rtюtСаv=зловерје) Евдоксија и Евзоија - јер они, даље хулећи
Њега (=Хрисша) да је створеље, уписаmе се у предводнике Ари
јанске јереси- и нека исповеде веру исповеђену од Отаца у
Никеји; и нека ниједан Сабор не претпостављају овоме Сабору
( =Никејско.м).
Поздрави братство крај тебе, а тебе поздравља ово које је с
нама у Господу. 12) (Ап.62; IBac.lO; Анк.1,2,3,5,8; Петр.Алек.10,14; Теоф.Алек.2)
Св. Василије и Св. 3латоуст служе Св. Литургију

(вежени ваздух, Ман. Хиландар, 15. век)
12
Ј Међу делима Св. Атанасија налази се и приписано му дело Оgговори Антиоху
(настало нешто касније, али највероватније такође у 4. веку), у којем је значајан 112.
оgговор (PG 28,663), који неки ркпс. и издавачи наводе као 4.
(Pitra, Joannou, t. 2, 80-82)
канон Св. Атанасија. Преводима га овде у йрилогу: "Питање: Ако се нађе човек у
време празника у области где се не налази Причешће :Католичанске (=Православне)
Цркве, шта треба да мисли о Празнику: да се причести с јеретицима, или не? -
Ogzoвop: Ако је мужу велика и страшна опасност да остави своју жену и општи са
другом, макар био и на путу, колико је већа (опасност) издати Праву веру ради
причешћа са јеретицима? И као што они који хоће своју робу да продају, колико
времена бораве у туђини, не пристају да приме лажни новац уместо царског,
тако треба сматрати и за Христово Причешће. Зато, свом снагом треба се чувати
да се не причешћујемо причешћем јеретичким, нити да (им га) дајемо. Не gајите
светиње йсима, вели Господ, нити бацајте бисере своје йреg свиње (Мт.7,6), да не будемо
удеоничари злославља (хахобоsСщ= јереси) и осуде њихове. Јер ако је (Причешће) сједи
њење са Христом, онда је свакако и међусобно; и са свима који се са нама причеш
ћују сједињујемо се по слободном извољењу; јер то сједињење бива од слободне
воље, не без наше сагласности. Јер смо сви јеgно тело, јер се сви og јеgнога хлеба йричешћу
јемо, као што каже Божански Апостол (1Кор.10,17)". - Интересантно је да се текст
од "Зато ... до ... наше сагласности" налази дословно код Св. Ј. Дамаскина (о Прав.
вери 4,13. PG 94,1153).
5.
КАНОНИ Светог ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ,
Архиепископа Кесарије Кападокијске (37Оt379.г.) 1 )
·!· ·=· ·!·
Cвeiiloi оца naшei Василија,
Архиеаискоаа Кесарије Каааgокијске
Амфилохију еаискоау Нкопијско.м, Прва Канокска uослакица 2 )
/Увод/
Када, вели (Св. Писмо), неразумник пита (за савет), то ће му се сма
трати мудрошћу (Приче 17,28); док питање мудрога, како је и прилично,
умудрује и неразумнога. Ово се, благодаћу Божјом, догађа нама кад
год добијемо писма твоје трудољубиве душе, јер од самог (твог питања)
постајемо пажљивији (E.лtatattxrotEQot=yчeнuju) и разборитији од себе са
мих. Много шта, што не знамо, научавамо се, и постаје нам учитељ
ово старање о одговору. Тако и сада, не узевши пре никада да разми
шљамо о ономе што си питао, принуђени смо (сада) да тачно размо
тримо (=йроучимо) и, ако смо нешто чули од старијих, да се подсетимо,
и оно што сродно томе од њих научисмо, да сами логички прегледамо
(Е.л tЛоуСааа{Јш = разложно йрибројимо). з)
l) О Св. Василију Великом (33Оt1.1.379.г.) толико је много познато да га једва и

треба овде представити. Ипак, укратко, рећи ћемо: да је рођен у Неокесарији у Понту
(али се породица рано преселила у Кесарију Кападокијску), од оца Василија и мајке
Емелије, који су имали 10 деце, међу којима је, после сестре Макрине, он био нај
старији, уз још 3 брата, и 5 сестара (1 дете је рано умрло). И по оцу и по мајци поро
дица је била исповедничка у вери Хришћанској, у време претходних гоњења Дио
клецијана и Ликинија. Баба по мајци Макрина била је директна ученица Св.
Григорија Чудотворца, епископа у родној Неокесарији, и Василије се хвалио да
је од ње научио веру Григоријеву (в. Писмо 204,6; о Св. Григорију в. нaupeg). Учио се
најпре у Кесарији Кападокијској, код свога оца, који је убрзо умро, а затим у Ца
риграду, и нарочито у Атини, заједно са Григоријем Богословом, својим доживот
ним другом и такође Св. Оцем Цркве. Пропутово је сав Хришћански Исток и научио
се монашком живљењу, а и Црквеном управљаљу, тако да, кад је постао свеште
ник, и затим епископ (370-379.г.) мудро је руководио Монаштвом, верним Народом
и уопште Црквом Христовом, и то не само у Кападокији, у тешка времена борбе
са Аријанском јереси и њеним левим и десним карциномским израслинама на
организму Цркве. Био је учесник бројних Црквених Сабора, дружио се непосредно
и посредно са великим Оцима свога доба, од којих су му неки били учитељи: Св.
Атанасије Велики, Св. Мелетије Антиохијски, Евсевије Самосатски, а неки браћа
или ученици: Григорије Ниски, Петар Севастијски, Григорије Богослов, Амфило
хије Иконијски. Овоме последљем је написао мудре догматске и пастирско-канон
ске Посланице, од којих је и узет највећи број Василијевих канона (из 4 Посланице:
455
-:·КАНОНИ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ·:·
Канон 1.4)
/0 Катарима, Пепузијанима и Ен:кратитима/
По питању Kaillapa, и раније је (о томе) говорено, и добро си

подсетио да треба следити обичај сваке области, јер су о њихо-
86 од свега 92 канона). Имао је и превртљивог пријатеља Евстатија Севастијског,

који му је много жалости и неприлика нанео (в. о њему :код Гангрс:ког Сабора), и не
мали број разних непријатеља, али, како се таква духовна величина, какав је био
Василије, поистовећивала са Црквом, то су били и непријатељи Цркве Христове.
Написао је многе и разноврсне списе, а из љеговог дубоког и блиставог дела О Духу
Светом узети су канони 91-92.- Први избор канона из дела Св. Василија (н:апопи 17-
-85) појавио су у Синагоги Јована Сколастика (6. век), али су неки љегови канони и
раније коришћени (нпр. Св. Амфилохије, на Сабору у И:конији 377/В.г.- в. Писмо с тог
Сабора у Mansi 3,505-7; PG 39,93-97), а затим су их цитирали бројни Сабори и Оци, као
уосталом и друга љегова богонадахнута дела. - Василије је преминио 1. јануара
379. и слави се тога дана и 30. јануара са Св. Три Јерарха.- За текст канона Св.
Василија, осим наведених напред у литератури канонских зборника, користили
смо и критичка издаља љегових Писама и кљиге О Св. Духу (У. Courtonne, Saint Basile,
Lettres, t. I-III, Paris 1961 /Виdе -Les Belles Lettresl; В. Pruche, Sиr le Saint-Esprit, S Ch N<.! 172, Paris
1968). Да напоменемо да су Василијеви канони узети из љегових Посланица-Писама
(овим редом): Писма: 188, 199, 217, 236, 160, 55, 54 и 53, и из 27. и 29. главе кљиге О
Св. Духу (што ћемо указати и на своме месту). Како су ова Писма писана узгред, а не
систематски, у љима има тема, тј. канона, који се негде понављају. Али, оно што је
значајно, и што ће читаоци и сами запазити, то је да се Василије врло често позива
на Предаље Отаца, које он дубоко уважава, али понегде га и допуљује, износећи
своје пастирско искуство и духовну мудрост. Нарочито канон 74. показује великог
и човекољубивог, заиста христоликог Пастира Василија, коме је спасеље људи,
деце Божије, далеко важније неголи законска тачност и строгост, која може бити
и нечовечна, фарисејска. Сличан је и 84. канон, али он истовремено показује и
озбиљност и одговорност Пастира, да не би био повлађивач гресима непокајаних,
као што то говори и следећи 85. канон. Бројни канони Св. Василија касније су по
нављани, нарочито на Трулском Сабору (и :конкретно овај 74. у 102. Трулс:ком).
2
Ј Ово је Писмо 188. Св. Василија (из 374.г.), упућено Св. Амфилохију Иконијском,
у одговор на љегово канонско питаље (зато у ркпсма. носи наслов "Амфилохију о н:апопи
ма", и из њега су узети н:апопи 1-16), како се види у Увоgу у ово Писмо-Посланицу (:који
неки издавачи и преводиоци сасвим изостављају, или стављају у подте:кст, или унутар свог
тумачеља, :као Милаш).
зЈ Поводом овог Василијевог увоgа у Св. Каноне, написали смо у и нашој кљизи
8аблуgе расколника тзв. "Старокаленgараца" (2. изд., стр.132 у подтексту) ово о Св. Кано
нима: "Из наведеног текста је јасно да су Канони=Црквена йравила настајали из
Црквене праксе, претходне и тадашље (:кад су писани), а она није свуда била иста,
као што се види и у наставку ове Посланице, тј. на почетку Василијевог 1. канона.
Апсолутизовати форму сваког Канона за сва времена, значи умртвити живот Цр
кве и порећи живо присуство у љој Самога Христа (Мт.28,2О) и надахљујуће дејство
у љој Живототворнога Духа Утешитеља. Значи потчинити богочовечански живот
Цркве, мртвоме слову (=текстовима), попут фарисеја, а не живоме Духу Божијем у
живоме Телу Христовом (2Rop.3,6-7)".
4
) Овом Василијевом 1. канону претходе слични канони 8. и 19. Никејског Сабора
(325.г.), а следи му 7. канон П Васељенског Сабора (381.г.), који га је допунио и у не
чему ублажио. (В. тамо објашњења о овде навођеним јересима; в. и Трулс:ки 95. н:апоп). О
овим јересима и расколима в. и нашу кљигу 8аблуgе расколника тзв. "Старокаленgа
раца", Требиње-Врњци 2004 2 •
456
·:·КАНОНИ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ·:·
вом крштељу различито поступали они који су тада о томе

расправљали. А (крштење) Пепузијана (=Монйlанисй1а) 5 ) сматрам
да нема никакву основу (Л.6уоv=разлог, за признавање), и чудим се
како је то превидео [велики] Дионисије (Александријски), који је
био канониста. Јер су стари (Оци) оценили да се признаје само
оно крштеље које ниучему не одступа од (праве) вере. 6) Зато су
једне (групе) назвали јереси, друге расколи, а треће парасинаго
ге. Јереси су они који су сасвим отцепљени и отуђени од саме
вере (Цркве); а расколи су они који су се због неких Црквених
разлога и излечивих (=йойрављивих) питаља разишли међу собом,
а йарасинагоге су сабраља (сънь.мнцы=нелегалне скуйине) која бивају
од непокорних презвитера или епископа, или од (црквено) нева
спитаног народа. На пример: ако је неки изобличен у неком
греху и одлучен је од Литургије (=свешйlенослужбе), и није се потчи
нио канонима, него је себи присвојио предстојништво и литур
гију (=сйlарешинсйlво и свешйlенослужбу), и заједно са љим још неки
одступе, напустивши Католичанску (=Саборну=Православну) Цр
кву, то је йарасипагога. Раскол је када о покајаљу (неки) имају
разлику према онима који припадају Цркви. Јереси су, на при
мер: Манихејаца, Валентинијанаца, Маркиониста и самих
ових Пепузијанаца (=Моншанисша), јер је (ту) непосредно разлика
у самој вери у Бога.
Зато се изволи онима од почетка (=Оцима - да одреде): крште
ље јерейlика сасвим одбацивати; а оно расколпика, пошто су они
још из Цркве, 7) прихватити; а оне који су у йарасипагога.ЈIIlа, по
што се поправе достојним покајаљем и обраћељем, треба опет
Б) Пейузијани су Монтанисти из Пепузе у Фригији (М. Азија) - в. 7. канон П В. С.

вЈ Право Крштење и права, Православна вера код Св. Василија су тесно повезани
(в. љегово Писмо 125,3).
7
) Фразу ws; E'tt €х ,;f]s; 'ЕххЛf]аСщ ov,;wv Милаш је превео: йoшillo Цркви йрийаgају, али
сматрамо да је наш превод тачнији, иако мало неодређен, али је смисао: Расколни
ци, буgуhи ga су још из Цркве (тек изашли), имају крштење (и свештенство), дакле, бла
годат још "траје" и "делује", па се њихово крштење може прихватити. На неки
начин расколници "још припадају Цркви", али не уколико су у расколу, него
уколико се враћају/приступају Цркви да јединство са њом васпоставе, и оно се може
васпоставити, јер расколници нису веру изменили, ни јерархијско-благодатно
прејемство прекинули. Но остајање дуже у расколу доводи у егзистенцијално
питање само њихово биће као црквеног дела/уда/састава, како каже даље Св. Васи
лије: "јер оgсillуйници og Цркве нису више и.ма;ш на себи благоgаillи Духа Светога, јер је нe
cilla.тw йреgаје ч:им се йрекинуло йрејемсшво" итд. (В. даље и канон Св. Кипријана Картагенског,
саувоgом). Овоме додајмо и чињеницу: да се расколи никад не зауставе само на отцеп
љењу, него неминовно почиње и мењање вере, јер презрена братска љубав кажња
ва то отступање од заједништва отступањем и од Истине (како је говорио и Хомјаков).
457
присаједињавати Цркви, тако да често и они који су у степену

( =клиру црквеном) отишли са непокорнима, када се покају, примају
се у исти степен (т,а:;tv=йореgак=чин).
Пейузијани (=Moнiilaнuciilu), дакле, очито су јеретици, јер су
похулили на Духа Светога, придајући безаконо и бестидно на
зив Параклийlа ( =Уiilешишеља) Монтану и Прискили. Зато, било
тиме што боготворе људе, за осуду су; било тиме што упоређе
њем с људима вређају Духа Светога, и тако подлежу вечној
осуди, јер је хула на Духа Светога неопростива (Мт.12,31-32). Ка
кав, дакле, основ (Л6уоv=разлог) има признати њихово крштење,
кад они крштавају у Оца, и Сина, и Монтана и Прискилу? Јер
нису крштени они који се крстише у оно што нама није предано
(од Господа - мт.28,19). 8 ) Тако, премда је ово промакло Великом
Дионисију (Але:ксандријском), но нама није да се држимо подра
жавања грешке. Јер безаконито (r,o ar,oлov) је само по себи очито
и јасно свима који имају способност и најмањег расуђиваља.
А Kaйlapu (=Новацијани), и они су од расколника, премда су
стари (Оци) сматрали, велим за оне око Кипријана (Картагенског,
3. век) и нашег Фирмилијана (Кесаријског, 3. век), да их све подврг
ну под једну одлуку: Кайlаре и Енкрайlийlе и Иgройарасйlайlе и
Айойlакйlийlе. Ј ер је почетак одвај ања (љиховог) био кроз раскол,
а одступници од Цркве нису више имали на себи благодат Духа
Светога, јер је нестало преношење (iJ ~E'taбoat~) (благодати) чим се
прекинуло прејемство (r,f}v союЛоv~Саv). Јер први који се одвојише
(од Цркве) имађаху од Отаца рукоположења, и полагањем руку
њихових имали су духовну благодат (r,o хаgю~а r,o лvEv~a'ttxov=.дApъ
.доvховнъ•н). Они пак који су се отцепили, поставши лаици, немадо
ше власти ни да крштавају ни да рукополажу, те већ не могоше
давати другима благодат Духа Светога, од које су сами отпали.
Зато су (Оци нама) заповедили да, оне који (од њих) прилазе Цр
кви, као крштене од лаика, треба очишћавати истинским Кр
штељем Цркве. Но пошто уопште бй угодно некима из Азије,
радИ ИКОНОМИј е МНОГИХ (OLXOVO~LЩ ЁVЕХа 'tWV JtOAWV =съмотрЕНН рАДН МНОГЪIНХЪ =
=pagu /сн.исхоgљивог/ йромишљања о многима), да се прихвати њихово кр
штење, нека буде прихваћено. 9 )
в) Ово је познато правило Св. Василија, и читаве Цркве, које говори о најтешњој
повезаности Предања вере и Предања йра1есе у Цркви: "Јер треба да се крштавамо
како смо примили, да верујемо како се крштавамо, да славословимо (=богословима
и богослужимо) како смо поверовали" (Писмо 125,3; в. и даље канон 91).
458
·=-КАНОНИ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ·:·
Али треба да схватимо злодејство (хахоvgуУ)~а=лукаво gело) En-

кpailluilla ш) који, да себе учине непријемљивим у Цркву, сми
слише даље да (то) предупређују својим крштењем, чиме су и
сам свој обичај преиначили. Сматрам, зато, да пошто ништа
заповеђено (од Отаца) о њима није примљено (од нас), ми треба
њихово крштење да одбацујемо; макар да је неко од њих и
примио (крштење), кад приступа Цркви треба (га) крстити. Ако
ли ће пак ово бити препрека за општу икономију (,;fJ xaS6Лou
оtхоvо~Сџ=широко снисхођење), опет треба држати обичај И следити
Оцима који су наше ствари уредили (оtхоvо~Чаасн=решили икономи
јом). Јер се бојим да, кад ми желимо да они одустају од (свога)
крштења, да због строгости нашег предлога не препречимо
спасаване. 11 ) Ако ли они држе (=йризнају) наше крштење, то нека
нас не зауставља, јер нисмо дужни да им узвраћамо благодар
ношћу, него да служимо тачности канона (axgt~t'Lџ xav6vwv=iliaчнo
шћy аравила). На сваки пак начин нека се одреди: да они који од
њиховог крштења 12 ) приступају (Цркви), треба да се свакако
(најпре) миропомажу од верних (=og йравославних свештеника), и тако
да приступају (Светим) Тајнама. А знам да смо браћу око 3оина 12а)
9
) Овде је јасно да је икономија примељивана различито, сходно месним предаљи
ма и обичајима Цркава, па ту праксу Св. Василије поштује, иако би, по љему, тре
бало поступати по акривији. То исто вели Св. Василије и мало ниже за Eнкpaillиille.
Ова љегова слобода, са одговорношћу јерарха и богослова, ова Православна Црквена
широкогрудост, није била својствена само Василију Великом, него и другим Оцима
пре и после љега, али је и због овакве мудрости и Црквоградитељства ауторитет
Св. Василија постао тако велики у Цркви кроз векове. Треба се сетити да је он у
себи обједиљавао: Архипастира, теолога, борца против јересИ, вођу монаштва,
канонисту и, изнад свега, Литургичара и Црквоградитеља.
10
Ј В. ниже и 47. канон о истој јеретичкој дуалистичкој секти, који су се узgржавали
(tyxQatвuovтo) и оgрицали (алот6.ааоvто) меса, вина и брака, и носили вреће па се звали и
Aaoшaкillиille и Сакофори (а6.ххо~=џак). Овај задљи део 1. канона читан је на 1. седници
Св. 7 ВасељенскогСабора (Mansi 12,1023).
11
) Из ове реченице је јасна виталност и флексибилност канонске икономије Св.
Василија и уопште Отаца Цркве. Икономија може бити и флотантна ако је у пита
љу спасеље оних који га желе, док им крутост може бити препрека. Само да иконо
мија стварно буде ради спасеља, а не ради човекоугађаља. Наш српски православ
ни народ има мудру пословицу: "Кад се сучели закон и благонаравље (=добронамер
ност), треба поступити по овом последљем".
12
) Рукописи имају разночтенија, но прави смисао текста може бити само: да
они који приступају Цркви са својим кршillењем (сматрајући да га имају), морају обавезно
apeg вернима (вар. ркnс. "og верних" /свештеника!) Цркве бити Миропомазани, и тако
Причешћивани (јер ако им се оспори њихово крштење можда неће прићи Цркви, што је
нај важније постићи; а ако им се не дадне Св. Миро, могу верници спорити: да ли су они уоп
ште постали чланови Цркве).
12
а) Постоје варијанте имена: Zoнvov, 'I~rotv и сл.
459
и Саторнина, :који су из љихове групе, примили на епис:копс:ки

престо, тако да не можемо одвајати од Цркве оне :који су били
спој ени љиховој групи, јер смо, примањем (љихових) епископа,
тиме на неки начин изложили правило (=установили -канон) о оп
штељу (tђ<; XOLVrov(щ=зajegнuшillвy) Са ЉИМа (=Eн-кpaiiluiilu.мa). 13)
(Ап.46,47; IBac.8; IIBac.7; Трул.95; Лаод.7; Вас.Вел.47)
Канон 2. 14)
/0 оној која је намерно униmтила плод у утроби/
Која (жена) је намерно убила (плод у утроби), подлеже :казни

за убиство. Тачног одређиваља: да ли ј е (плод) добио облик или
је без облика, :код нас нема. 15 ) Јер се овде суди не само за оно
што ће се родити, него и она :која је самој себи заверу учинила
(eлt~ovЛevaaaa), јер жене при таквим покушај има већином умиру.
А :кад се овоме дода и уништеље ембриона, то је друго убиство,
по намисли, оних :који се на то усуђују. Не треба, ипак, проду
жити до :краја живота време љихове исповести (=йо-кајања), него
прихватити меру од десет година (кајања), али одређивати лече
ље не временом, него начином по:кајања. 16 ) (Ап. 65; Трул.91;
Анк.21; Вас. Вел.8,33,52)
Канон 3.
/0 ђакону који је учинио блуд/
Ћа:кон, :који после ђаконства учини блуд, нека буде ис:кљу

чен из ђаконс:ке службе, а пошто буде сведен на место лаика,
нека се не лишава општеља (хоtvrоvСщ=уЕвхарисшији). Јер је стари
13 ) И овај задљи пасус јасно показује да Црквена их:ономија може да надиђе

нормалну ах:ривију - тачност: да не понови непотпуно крштеље, него да Миропо
мазањем прими из раскола чак и епископе у љиховом чину, ради присаједиљеља
народа Цркви, у којој се Духом Светим оживљава и надопуљује оно код љих
умртвљено и непотпуно. Тако, Свете Тајне нису изнад Цркве, оне и љихова "форма"
нису критеријум Црквености, него је Црква извор, критеријум и печат љима.
) Следећи х:анони 2-14. износе х:анонсх:е ейиillим.ије за разне моралне преступе верника.
14
) Светитељ има у виду текст Изл.21,22-23 (по LXX), где се разликује ударац трудној
15
жени: па ако побаци неуобличен плод (=казна новцем), или уобличен плод (=yбucillвo).
Код хришћана нема тога разликоваља, јер је сваки нормалан људски заметак бо
голико биће, људска особа.
) Даље, у 8. х:анону (при крају), Светитељ додаје да су убице заметка "и оне х:оје gajy
16
вешillачх:а йића (=лекове) за йобачај, и оне х:оје узимају oillpoвe ga уморе зaмeillax: у yillpoби"
(исто и 91. Трулски). Раније је таквима била доживотна епитимија, како сведочи
Анкирски 21. х:анон, а сада: 10 година (у 57. канону распоређује детаљније тих 10 година
епитимеји за убице). Ово зло чедоуморства је данас превршило сваку меру, скоро
свугде у свету, па, нажалост, и код нас! Права бела x:yia! Геноцид као geilloциg!
460
канон (=йравило) да они који падну са (свога) степена, подвргавају

се само тој врсти казне, следујући (Свети Оци) отпочетка, како
мислим, ономе закону: "Не свети се gва аута за исту ствар" (Наум
1,9). И због неког другога разлога: што они који су у реду лаика,
избацивани са места верних, опет се (по по:кајању) примају на
место са кога су пали, док ђакон једном (за свагда) има трајну
казну свргнућа, па пошто му се ђаконство (никад) не враћа, за
то се само на тој казни стало.
Ово, дакле, бива по одредбама. А уопште је најистинитије
излечење: удаљење од греха. Тако, који је ради телесног ужива
ња одбацио благодат, нека, скрушеношћу тела и сваким кроз
уздржање овладаваљем собом (бovt..aymyCщ), одступи од наслада
које су га упропастиле, те пружи нам потпуни доказ свога изле
чења. Зато, треба да знамо обоје: и оно што је по строгом прави
лу (,;а 'tf]~aXQL~E(Щ=йoaкpuвuju), И ОНО ШТО је ПО Обичају (,;а 'tf]~<J'UV11ЭE(a~);
а у погледу оних који не прихватају крајност (,;f1vaxgo,; 11,;a), треба
СЛеДИТИ преданОМ обрасцу. 17 ) (Ап.25; Трул.4,21,44; IVBac.15,16; Анк.19;
Карт.27; Вас. Вел.6,18,32,44,51,60,69, 70)
Канон 4.
/0 трећебрачнима и вишебрачнима/
3а трећебрачне и многобрачне сразмерно (avat..oym~) је одре

ђен исти канон као и за другобрачне. Јер другобрачне одлучују
(од општења) на једну годину, друге пак на две године, а треће-
17
Ј Ову задљу реченицу Св. Василија протумачио је одлично Валсамон, у свом
објашљељу 102. -н:апопа Трулског Сабора: "И други Сабори су одредили локалнога
епископа (Никејски 12, Апн:ирсн:и 5), који је од благодати Духа Светога добио благодат
да везује и дреши, да не пази увек на оно што су узаконили канони о епитимијама,
него да их економише (=уређује) према лицима под епитимијама, тј. према љиховом
узрасту, према расположељима, према занимаљима, али и према каквоћи греха,
и тако да свакој болести даје одговарајућу терапију ... То је циљ овог канона (тј.
излечење), сасвим јасан и разумљив". Валсамон даље умесно објашљава завршетак
канона, који је уствари из нашег 3. -н:апопа Св. Василија: "На крају канон одређује
да треба да знамо и а-н:ривију и обичајпост", па израз обичајпост (avvl'j~eш) овде схвата
као симйаШију (av~-t-л6.~нa=caoceћajnocill, cacillpagaвaњe, са.милост, и цитира пример cu.мйailluje
Ап. Павла- 2Сол.3,11.15). "То је је милост и симпатија, тј. обичајпост, што ће рећи йо
пашање (tou il~ov<;) временом проверено и потврђено (обичајем). Канон, дакле, све
сабира, и каже: да треба да знамо и а-н:ривију (=тачност) канонских епитимија и нај
сажаљивију обич.ајпост, и некад канонски лечити болести када болесници прихва
тају епитимије, а некад лековима обичај ности и симпатије (=сажаљења) када су
лечени болесници грубљи за примаље епитимија. Јер самој обичајности неће се
нико противити. Томе слично заповеда и Велики Василије у 3. -н:апопу" (l:vvtay~-ta
2,553; PG 137,869-872). Василијеве завршне речи показују однос а-н:ривије и и-н:опомије,
која је овде названа обичајпошћу, тј. Св. Преgањем у Цркви.
461
брачне на три, а често и на четири године. А тако нешто не

називају више браком, него многоженством; или већма: осуђе
ним блудом. Зато је и Господ рекао Самарјанки, која је пет
мужева променила: "Којега, вели, cag имаш, пије Ши .муж" (Јн.4,18),
пошто они који падају преко границе другобрачности нису
више достојни да се називају именом мужа или жене. Ми смо
пак примили обичај за трећебрачне - петогодишње одлучење,
не на основу канона, него следујући за претходнима. Такве,
ипак, не треба сасвим одвајати од Цркве, него их удостојити
слушања (Св. Писма у Храму) негде за две или три године, а затим
допустити им да стоје (са вернима), а да не приступају општењу
Добра (=Причешhу), и тако, кад покажу неки плод покајања, успо
ставити их на место општења (=Причешhа). (An.17; IBac.s; Трул.З,87;
Анк.19; Неок.3,'7; Лаод.l; Вас.Вел.12,30,41,50,53,80,87)
Канон 5.
/Како треба примати јеретике на самрти/
Оне од јеретика који се при крају живота кају, треба прима

ти; но примати их, очигледно, не без разбора (axgCtwc;), него ис
питавши да ли показују истинско покајање, и да ли имају пло
дове који сведоче о старању за спасење. 18 ) (IBac.2,14; пвас.7;
Трул.78,96; Неок.12; Лаод.19,47; Карт.45)
Канон 6.
/0 монахињама које су пале у блуд, тј. мисле да су законито удате/
Блудочинства монахиња (trov xavovtxrov=кoje су uримљене у канон

/Монаштва/), не треба сматрати за бракове, него на сваки начин
раскинути њихову свезу. Јер је то и Цркви ради утврђења ко
рисно, и неће дати повода јеретицима противу нас као да (их)
ми допуштањем у греху привлачимо себи. 19 ) (Ivвac.16; Трул.44;
Анк.19; Карт.44; Вас.Вел.18,60)
18
) Више канона Св .. Василија (в.1,47) и др. Отаца и Сабора говоре о примаљу је
ретика у Цркву, уз неопходне услове, а овде је реч о примаљу њиховом у случају
предсмртног покајаља (што су им, изгледа, неки "зилоти" одбијали). 3адње речи кано
на: "uctlluнcкu йљоgови йокајања који свеgоче о ctllapaњy за сйасење" показују да је спасеље
могуће само у Цркви Саборној=Православној, којој су јеретици одлучили пред
смрт да приступе, и тиме показују да се зaucflla ctllapajy о своме саасењу.
19
) Канон 16. Халкидонски за такве каже само: да буду одлучене од Причешћа.
В. и каноне 44. Трулски (за монаха), и Василијев 18, и нарочито 60, где је изнет не
што другачији став.
462
Канон 7.
/0 мужелошцима и осталим тешко сагрешившим/
Мужелоmци (aggfvocp.Э6got=мo'(Жьtк" nол" sлоvдыttщн=хо.мосексуалци) и

скотолошци (~wоср.Эоgоt=скотоsлоvдьници) и убице и тровачи и прељу
бочинци и идолопоклоници достојни су исте осуде; и зато одред
бу ('tvзtоv=йравило) коју имаш за друге држи и за њих. 20 ) 3а оне пак
који су се кај али тридесет година због нечистоте коју су у не
знању учинили, не треба да двоумимо да их примамо, јер их
незнање чини достојним опроштај а, и добровољно исповедање
(греха), и тако дуго време (кајања), јер су скоро читав један људ
ски век били предани Сатани (1В:ор.5,5) да се васпитно науче
(зtшоЕv.Эбюt) да не живе бестидно. Зато нареди да се они без одлага
ња приме, а особито ако имају сузе које умољавају твоју мило
срдност, и показују живљење достојано сажаљења. (Трул.61,87;
Анк.16,17,20,22,24; Вас. Вел.58,62,63,65; Григ. Нис.4)
Канон 8.
/Шта је вољни (намерни), а шта невољни (ненамерни) грех/
Ко у гњеву употреби секиру против своје жене, убица је. А

добро си ме подсетио, и то достојно твоје разборитости, да о
томе кажем опширније, јер су велике разлике између намер
них и ненамерних (дела). Јер, сасвим је нехотично и далеко од
намере чиниоца, кад се неко баци каменом на псето, или дрво,
и погоди човека; јер је намера била да отера звер, или отресе
плод (с дрвета), а погођени је, пролазећи туда, случајно (avtof.t6.tw~)
подишао под ударац, тако да је ово нехотично. Нехотично је,
такође, кад неко, желећи да некога поврати (на прави пут), бије
га кајишем или меким прутом, па бијени умре. Јер се овде
гледа на намеру, да је хтео поправити грешећега, а не убити.
Међу нехотична дела спада и оно: кад се неко брани у борби,
па штап ом или руком нанесе рану (=уgарац) на опасно место, да
га заболи, а не да га сасвим убије, али се ово већ приближује
намерноме (делу), јер који се послужио таквим оруђем за одбра
ну, или који је непоштедно нанео ударац, очито да је такав
20
) Епитимије за овакве тешке грехе су дугогодишње, 15-20 година. ИgоЛQйОКЛQнuци
нису овде незнабошци, тј. још некрштени, него хришћани који су принели жртве
идолима. 3онара правилно примећује да је одлучење од заједнице Цркве равно
предаваљу Сатани, као што је говорио и Св. Игњатије Богоносац: да се јединством
са Црквом и у Цркви "силе Сатанине уништавају, и његова се пагубност разара
једнодушношћу наше вере" (Ефесцима 13,1). В. и ПСор.5,5 и 1Тим.1,20.
463
овладан страmћу, не штедећи човека. Такође спада у ненамерна

(дела), кад се неко послужи дебелим штапом или каменом преко
људске моћи, и друго је нешто намеравао, а друго нешто учи
нио. Јер је у гљеву нанео такву рану да је ударенога убио, мада
је можда намеравао да сруши (avvtgC'ЧJш=oбopu) дотичнога, а не да
га сасвим усмрти.
Но који се послужио мачем, или нечим сличним, нема ни

каквог извиљеља, а особито који је бацио секиру, јер га није
ударио руком, тако да би му мера ударца зависила од љега,
него се бацио тако да је и тежином жељеза и оштрицом и брзи
ном бацања, нужна био убиствен ударац.
И опет, сасвим је намерно (дело), и без икакве сумље, као
што је (напад) од разбојника и у време ратних најезди. Јер ови
убијају ради новца, избегавајући (сваку) контролу, а они у рату
долазе ради убиства, нити да застраmе, нити да уразуме, него
с јавном намером да убију противнике. И, такође, кад неко
због неког другог разлога састави вештачки лек (щogCEgyov cpag 11a-
xov), па умори (некога), такво (дело) се сматра намерним, као што
жене често чине, настојећи да некаквим чаролијама и амајли
јама примаме неке (људе) себи да их воле, те, дајући им лекар
ства (cpag 11axa), помућују свест; такве, дакле, убијајући, мада су
друго желеле, а друго учиниле; ипак, због извештаченог изабра
љеног поступка, сматрају се за намерне убице. И оне које дају
лекарства за побачај, убице су и оне, а и оне које узимају плодо
убиствене (E~-t~Qюxt6va=eмбpuoцugne) отрове (=Трулски капоп91). Толико
о томе. (Ап.65; Трул.91; Анк.21,22,23; Вас. Вел.2,11,43,54,56,57; Григ. Нис.б)
Канон 9.
/0 прељубницима и прељубницама/
Реч Господља, по следу смисла, једнако важи и за људе и

жене: да се не може иступати од брака, осим из разлога прељу
бе (Мт.5,32). Али, обичај тако не држи, него за жене налазимо
много строжије речи (axgt~oЛoyCav). Јер Апостол (Павле) говори:
"Ко се с блуgницом свеже, јеgно је illeлo са њом" (1Кор.6,16). А Јеремија
(Пророк) вели: "Ако жена буgе са gруzим човеком, нека се не враћа сво
ме мужу, него арљајући се, уйрљаће се" (Јер.З,l). И опет: "Који gржи
йрељубницу, безуман је и нечасillив" (Приче 18,23). Обичај пак налаже
да жене задржавају и прељубнике мужеве и који су у блуду,
тако да она која живи са човеком остављеним (од жене), не знам
да ли се може назвати прељубницом. Јер овде кривица пада
464
на ону жену која је (свога) мужа оставила, због којег узрока је

напустила брак. Јер или, будући бијена није могла издржати
ударце, а већма је требало да подноси, него да се раздвоји од
(мужа) сажитеља; или што није могла поднети штету у имовини
(=новцу), но ни тај изговор није вредан пажље. Ако је пак (напу
стила мужа) стога што он живи у блуду, на ово се у Црквеном
обичају не обраћа пажља, јер и од неверујућег (=нехришћанина)
мужа није заповеђено жени одвајати се, него треба да остане
(с њим), због нејасног исхода (тога). "Јер шilla зиаш, жеио, осим ga
мужа сйасеш?" (1:Кор.7,6). Тако је прељубница ако је оставила (му
жа) и прешла другоме човеку; а човек остављен (од жене), изви
љив је, и која (друга) са таквим живи, не осуђује се. Ако је муж
оставио (своју) жену и прешао другој, и он је прељубник, јер
чини да она врши прељубу; и она која са љим живи прељуб
ница је, јер је себи привела туђега мужа;gl); (Ап.48; Трул.87,9З; Анк.2о;
Карт.102; Вас. Вел.18,21,35, 77)
Канон 10.
/0 :криво:клетницима/
Који се заклиљу да неће примити рукоположеља, пошто

су се заклели, нека се не принуђују да газе заклетву. Јер иако,
чини се, постоји неки канон који таквима опрашта, али из
искуства знамо да немају успеха који заклетву погазе. А треба
гледати и врсту заклетве, и речи, и расположеље у којем се
заклеше, и најмаље додатке у речима (заклетве); па ако нема
никакве ниодакле утехе (тј. поправ:ке), треба такве сасвим оста
вити. А ствар Севирова, то јест од љега рукоположени презви
тер (Кирија:к), може, мени се чини, ако се и теби чини, имати
овакво решеље: Оно село (Миндана) потчиљено (епис:копији) Ми
стије, за које је био одређен овај човек, нареди да припадне
Масадима (Оuаааооt~=ейискойија Севирова). Јер тако ни он (=Киријак),
'~~~I;зонара потсећа да је Св. Василије правилно схватио Христову реч о једнакости

мужа и жене односно греха йрељубе, а да је "Црквени обичај" који спомиље - само
"тада владао". Цар пак Јустинијан је, вели, у својој 117. Новели (Валсамон додаје и
111. Новелу) о разводу, дозволио жени, уз друге разлоге, да се разведе и у случају
ако је призивала неверног јој мужа да напусти незакониту везу, па је није послу
шао. Валсамон додаје да је раније лако било развести се у браку, а "данас ни муж
ни жена не могу развести брак, осим ако наступи разуман разлог, о чему изричито
говори Јустинијанова новела". Нажалост, у наше време разводи брака су врло
чести, а разлози најчешће безразложни, због немања хришћанске љубави, смире
ља, стрпљеља, праштања, покајаља.
465
не прелазећи са тог места, неће погазити заклетву, и Лонгин

(ктитор Храма), имајући уза се :Киријака, неће оставити Цркву
запушћену, нити ће душу своју због нерада осудити. И ми ћемо
се показати да не чинимо ишта против канона, снисходећи
:Киријаку, који се заклео да ће остати у Минданима, а (ипак) је
прихватио премештај. Јер повратак ће очувати заклетву, а да
се потчини (овом) распоређењу (tfl otxovoџCa), неће му се рачунати
за прекршај заклетве, јер у заклетви (његовој) није било додано
да неће ни накратко остављати Миндане, него да ће остати
надаље. Севиру пак, који се изговара заборавом, ми ћемо опро
стити рекавши да: Познавалац тајнИ неће презрети (=йревиgеши)
Цркву Своју оштећену од човека, који је од почетка чинио про
тиву канона (axavovCcrtws;=нEnpAв.ьдьнo), а заклетвом мимо Јеванђеља
свезивао, и учио је да се крши заклетва, тиме што је преместио
(Киријака), и сада лаже тиме што се изговара заборавом. Но
пошто нисмо судије срдаца (Цс.7,1О), него судимо по ономе што
чујемо, препустимо Господу освету, а ми без разлике (aoюxQCtws;)
примимо га, давши опроштај људској слабости заборава. 22 )
(Ап.25; Трул.95; Вас.Вел.17,28,29,64,81,82)
) Кршеље дате заклетве је грех, поготову за клирика (Aaocilloлcкu 25). Заклетва

22
овог свештеника Киријака: да ће доживотно остати у Цркви где је постављен,

била је неискрена (јер је ипак пристао на премештај), вероватно изнуђана од неканон
ски поступајућег епископа Севира. Недовољно јасан случај, који пред Св. Василија
износи Св. Амфилохије, као надлежни митрополит, уствари је спор два суседна
епископа, који објашљава 3онара (и преноси Милаш) овако: Неки је Лонгин подигао
Цркву на својој љиви званој Миндана, која је припадала Мистијској епископији.
Епископ суседне епископије Масадске Севир рукоположи за ту Цркву свог канди
дата Киријака, који се закуне да ће у љој остати довека (и тиме ће она припасти,
мада неканонски, Севировој епископији). Надлежни за то село епископ Мистијски
забрани Киријаку служеље у тој Цркви, јер га је рукоположио епископ друге
епархије (Севир). :Киријак тад пређе да служи у некој другој Цркви Севировој,
али тиме гази своју заклетву, а ктитор Лонгин запрети запушћељем новоподигнуте
Цркве, јер се у љој више не служи. Василијев предлог је: да та љива-село Миндана,
с новом Црквом, припадне Масадској, тј. Севировој епископији (иако место није
било љегово), па да се :Киријак врати у ту Цркву и тако одржати своју заклетву, а
ктитор Лонгин неће тад имати разлог да ту Цркву запусти, тј. остави пусту. :Криви
ца је очигледно била Севирова што је поставио свештеника у Цркви која није на
љеговом терену, а он се правдао заборавом, али је Василијев предлог решеља ишао
љему у корист. У канонском=их:он.омијсх:о.м решељу је видна соломоновска муд
рост, и светоотачка снисходљивост Великога Василија. Решеље које треба да при
мени Амфилохије, као митрополит Ликаонијски, рекосмо, иде Севиру у прилог,
можда што је признао своју "грешку заборава". Заборав, сходно буквалном тексту
канона, 3онара назива "cillpaшћy љуgсх:ом", из чега се види да је добро познавао
Лесillвицу: у којој се и заборављање убраја међу cillpacillu. (Осим старости, код млађих је
заборав знак неке cillpacillu /=uристрашћа/ ума, која му "блокира" пажљу, а пажља је знак
бygнocillu ума, а незаборав је знак љубави).
466
Канон 11.
/0 (не)намерним убицама/
Који је нехотично учинио убиство, довољно је испунио суд

(tt}v Ыхчv=ейийlи.мију н:ајања) током једанаест година. 23 ) Јер је јасно
да, односно рањених, запазићемо оно Мојсијево (из Закона /Моје.
21,12.18-19/): нећемо сматрати да је убијен онај ко је легао у посте
љу од добијених рана, па је опет ходао са штапом својим (=као
сан:аш); а ако после рана није устао (него умро), те онај ко га је
ударио, није жељом да га убије постао убица, него нехотични
по намери. (Ап.65; Анк.23; Прводр.9; Вас. Вел.2,8,13,54,57; Григ. Нис.5)
Канон 12.
/0 другобрачницима/
Другобрачне је канон (=Айосйlойлсн:и 17) сасвим искључио из

службе (свештеничке). (Ап.17; Трул.З; Неок.7)
Канон 13.
/0 убицама у рату/
Убиства у ратовима Оци наши нису бројали у убиства, дају

ћи опроштај (=снисхоgећи), како ми се чини, браниоцима чедности
( =цело.муgреносйlи) и Благочешћа (ЕiюЕ~ЕСа.r;=Праве вере Хришћансн:е). Уоста
лом, било би добро саветовати да се они, пошто им руке нису
чисте, за три године уздржавају само од Причешћа. 24 )
(Анк.22,23; Атанас. Вел.l; Вас. Вел.8,43,55; Григ. Нис. б)
> В. и претходни 8. канон. Мало даље канон 57. истог Св. Оца за нехотично убиство
23
одређује епитимију - лишење Причешћа - на 10 година (в. тамо распоред тих година
кајања), а овде на 11! Ово јасно показује да број гоgина кајања није пресудан, него
услован; зато и израз "исйунио cyg" (што се може превести и са "исаунио аравgу") не тре
ба схватити буквално.
> Зонара сматра да је ова епитимија од 3 године непричешћивања "претешка за
24
војнике", јер ће се десити да, због честих ратова, неће се цео живот моћи причести
ти. Зато вели и Св. Василије да су "Оци наши опраштали таквима као браниоцима
целомудрености и Благочешћа". Јер, додаје Зонара, "ако пустимо да варвари (=нехри
шћани) надвладају, онда неће бити ни Благочешћа, ни чедности" (2:uvщyJ.ta 4,132). Даље
цитира 1. канон Св. Атанасија (в. напред), на кога веров. мисли Св. Василије. Зонара
даље наводи: да "мислим да препорука Василија Великог никад није држана,
али је ипак у време супроћења Црквеним предаљима била корисна. Наиме, кад
је цар Никифор Фока (963-969.г.), како каже историја, тражио да се погинули ура
ту прибројавају Мученицима, тадашљи архијереји нису се с тим сложили, па кад
цар није пристао, тада су употребили овај канон Василијев" као противдоказ ца
ру. Валсамон додаје да је "тада Св. Синод, одбивши царев предлог, тражио да и
неки свештеници, и чак 1 епископ, који су били у рату и убили, не могу више све
штенослужити (J.tТJXEtL autou~ LEQOVQyf]aш)", и наводили су и 43. канон Св. Василија, на
основу којег се сматра да и они који су у разним играма убили, "убрајају се у вољ
ноневољне убице" (J.tEta cpov€mv €ЛоуСаЭТ)ааv lxovaюxovaCwv). (l:uvtayJ.ta 4,133).
467
Канон 14.
/0 каишарима (који узимају камате)/
Који узима камате, ако пристане да неправедну добит по

троши на сиромахе, и да се надаље ослободи од болести сребро
љубља, може се примити у свештенство. (Ап.44; IBac.17; Трул.lо;
Лаод.4; Карт.5,16; Григ. Нис. б)
Канон 15. 25)

/Овај канон није неко правило, него тумачење Пс.8,9/
Дивим ти се што тражиш граматичку тачност у (Светом)

Писму, и сматраш натегнутом реч у преводу, која иначе пока
зује свој добар смисао, не преносећи главно значеље из јевреј
ског језика (Пс.8,9). Но пошто не треба напразно мимоићи пита
ље, поменуто од знатижељног човека, (одговарам): "птице небеске
и рибе морске" и при ствараљу света добиле су исто постање. Јер
оба рода изведена су из воде (Пост.1,2О), а узрок је тај што им је
својство свакоме од љих једнако: јер једне пливају водом, а
друге плове ваздухом, и зато су заједно споменуте (у Писму).
Облик пак речи, односно риба, преведен је неодговарајуће, а
потпуно прикладно односно свега што живи у води. Јер су чо
веку потчиљене птице небеске и рибе морске; ·И не само оне,
него и све што иде морским путевима. Јер није риба све што је
у води, као што су (животиње) китовског рода: ајкуле, зигене,
делфини, фоке, и још морски кољи и (морски) пси и тестеруше,
и сабљарке, и морски вол ови, па ако хоћеш и коприве и чешље
ви и све корљаче, од којих ниједно није риба, а све проходе
морским путевима, тако да је (свега) три рода: птице небеске,
рибе морске, и водене животиље, и разликују се од риба, а и
оне проходе морским путевима.
Канон 16. 26)

/0 Нееману Сиријцу/
А Нееман (губави- 4Цар.5,1) није велик пред Господом, него

пред својим господаром, то јест, био је један од моћника код
Сиријског цара. Пази тачно на (Свето) Писмо, и сам ћеш наћи у
љему решеље питања.
25
Ј Овај 15. и следећи 16. канон уствари су одговор=тумачење на Псалам 8,9 и 4Цар
ства 5,1. Зато вели Валсамон да их није ни тумачио јер "не чине неко заједничко
канонско предаље" (LuvтayJ.ta 4,137).
26
Ј В. найо.м.ену код претходног 15. канона.
468
Друiа Капопска Послапица Амфилохију Нкоиијском 27 )
/Увод/
Одговарајући раније на питања постављена нам од твоје Побож
ности, нисам послао Писмо, једно што беј ах задржан од дуге и опаке
болести, а друго због недостатка послужитеља (=йисмоноша). Јер је и
код нас мало њих, и да су искусни (познаваоци) пута, и припремљени
за такве службе. Тако да кад дознаш узроке кашњења (писма), дај
нам опроштај. Дивисмо се твојој љубави за учење и уједно смирено
умљу, јер прихваташ да се учиш од нас, у којих нема ништа велико
за познање. Али, ипак, пошто прихваташ због страха Божијег да
чиниш ствар, која не бива лако код других, треба и ми да подржимо
твоју готовост и добро стараље, макар и изнад (наше) снаге.
Канон 17.
/0 неком свештенику Вианору, који се заклео да не служи Службу/
Питао си нас за презвитера Вианора, да ли је пријемљив у

клир због (дате) заклетве. Знам да сам већ једну општу одлуку
изложио Антиохијским клирицима за све који су заједно с
њиме заклели. се: да они (више) не учествују (тј. не служе) на јав
ним Сабрањима (народа), него да насамо врше службу презвите
ри. Ово исто даје и њему право за своју службу, јер (му) свештен
ство (тј. служење) није у Антиохији, него у Иконији, коју је, као
што си нам писао, он изабрао за живљење уместо Антиохије.
Пријемљив је, дакле, тај човек, пошто твоје Благочастије затра
жи од њега покајаље због лакоће заклетве, коју је дао пред
човеком неверујућим, не могући поднети тегобу од оне мале
ОПаСНОСТИ. 28 ) (Ап.25; Трул.95; Вас. Вел.10,28,29,64,81,82)
27
) То је Писмо 199. Св. Василија (из 375.г.) упућено Св. Амфилохију Иконијском,
написано у одговор на љегова канонска питаља. Из овог Писма-Посланице узети су
канони 17-50. -Увод ове Посланице ркпси и већина издавача наводе (Бевериџ, Luv-ray-
r.ta, Бенешевић, Joannou), док неки изостављају (као Пиgаљион, Милаш, који даје у подтексту).
) 3онара примећује да Василијев одговор није јасан, јер се не зна питаље Амфи
28
лохијево. Али, додаје, да се говори: да је неки неверујући моћник у Антиохији

(Писидијској?) принудно тамошље свештенике на заклетву: да неће свештенодејство
вати, међу којима је био и Вианор, који се затим преселио у Иконију и замолио
еп. Амфилохија да га прими да служи. Василије је био одговорио у Антиохију: да
ти свештеници служе, али негде засебно, да се не би народ јавно саблажљавао
због љиховог гажеља заклетве. А овај Вианор, пошто се покаје због олаког закли
љаља, нека служи и јавно, јер није у Антиохији, него у Иконији. Милаш разложно
469
Канон 18.
/0 девственицама :које су дале завет, па пале (у грех)/
3а девојке које су пале, а заветовале су свој живот у честито

сти Господу, па затим подлегавши телесним страстима, погази
ше своје завете, Оци наши, просто и кротко снисходећи немоћи
ма посрћућих (=йаgајућих), узаконише да се (та:кве) примају после
једне године, одређујући ово слично другобрачнима. Мени се
пак чини, пошто благодаћу Христовом Црква напредује, и по
стаје снажнија, и ред девственица (=.мопахиња) сада се увећава,
треба тачно по смислу пазити на појаву те ствари, и на смисао
(Светог) Писма, који се може извести по следећем: Јер удовиш
тво је ниже од девичанства, дакле и грех удовица много је
мањи од (греха) девственица. Да видимо, зато, шта пише (Апо
стол) ПавлеТимотеју: "А :млађе уgовице ue йри:мај, јер каg их cillpacill
ogвoju og Xpucilla, хоће ga се ygajy; oue йоgлежу ocygu шillo йрво обећање
оgбацише" (1Тим.5,11-12). Ако, дакле, удовица подлеже најтежој осу
ди, као она која је одбацила повереље Христу, шта треба да
мислимо о девственици, која је Христова невеста и свети сасуд,
посвећен Господу? Велики је грех кад и ропкиља преда себе
тајним браковима, и развратом испуни дом, и посрамљује по
рочним животом господара. Много је, свакако, горе кад невеста
постане прељубница, и обешчасти своје сједиљеље са жени
ком, предавши се разблудним уживаљима. Према томе, удови
ца се осуђује као разблудна ропкиља, а девственица потпада
осуди прељубнице. И као што онога, који живи са туђом же
ном, називамо прељубником, не примајући га у општеље (=При
чешће) пре но што престане од греха, тако је јасно да исто морамо
одредити и за оног који држи (у прељуби) девственицу.
Претходно пак нужна је сада исказати: да се девственицом
назива она која је добровољно себе предала Господу, и одрекла
се брака, и изабрала да живи у светости, а завете (њене) тада
одобравамо: од доба узраста кад достигне зрелост разума. Јер
свакако да не треба у томе сматрати за главне (=gовољпе) дечје
речи (=изјаве), него кад пређе шеснаест или има седамнаест годи
на, будући господарица свога разума, па буде дуже испитивана,
и остане постојана и упорно молећи да буде примљена, тада је
примећује: да је овај :канон (=дозвола посебног, не јавног служеља) "изузетак од општег

правила", јер 58. канон Лаоди:кијс:ки забраљује служење Литургије у приватним
:кућама (в. и 31. Трулски).
470
треба убројати у девственице, потврдити љен завет; а одбацива

ље истога неизбежно кажљавати. Јер многе (девојке) родитељи,
или браћа, или други од блиских, приводе (у монахиње) пре (зре
лог) узраста, не покренуте (=склоне) саме од себе на безбрачност,
него (ти сродници) сређују нешто житејско (~twпхоv=овосвешско); та
кве не треба лако примати, док јасно не испитамо љихово лич
но расположеље. 29 ) (IBac.19; IVBac.15,16; Трул.40,44; Анк.19; Карт.6,44,126;
Прводр.5; Вас. Вел.44,60)
Канон 19.
/0 монасима који су пали (у грех)/
За неке завете (6~-tоЛоуСаr:;=обећања) мушкараца не знамо, осим

кад су се неки убројали у ред монаха, који се прећутно показују
да примају безбрачност. Али и за љих сматрам да их треба
претходно испитати, и добити од љих јасно заветовање (1:1)v 6~-tоЛо
уСаv=обећање), тако да, ако се (после) преокрену на телољубив и
страсни живот, подвргнути их епитимији за блуднике. 30 )
(Ап.26; IVBac.7,16; Трул.44; Анк.19; Вас.Вел.6,18,20,60)
Канон20.
/0 женама које су у јереси дале завет девичанства/
Које женске, будући у јереси, положише завет девичанства,

па после тога изабраше брак, не сматрам да их треба осуђивати.
"Јер оно шillo закон говори, говори они.ма који су у закону" (Рм.З,19). А
29
) О заветованим, Христу зарученим, девственицама (=монахињама) говоре многи
канони. За љихов пад (=omaagaњe og свог завета) Св. Оци су одредили епитимију друго
брачних, тј. 1 годину кајања (Аюсирски 19). Св. Василије овде (и у канону во) пооштрава
ту епитимијну праксу, јер се и посвећивање девственица Богу (=женско монаштво,
мада 3онара и Милаш, на основу следећег 19. канона, кажу да "није овдје ријеч о калуђери
цама", него "о девојкама које себе предају Господу и обећавају живљење у девичанству", но
3онара додаје да се то "сада односи и на монахиње") све више ширило, па да не буде
олаког монашеља и злоупотреба (канон за то криви и родитеље и сроднике, који виде,
или спроводе, неку своју рачуницу кроз такво "испраћање из куће" девојке). Епитимија
за прељубнице, по Василијевом 58. и 60. канону је 15 година: 4 године са плачућима,
5 г.са слушаоцима Св. Писма, 4 г. са припадајућима, и 2 г. стајање са вернима на
молитви, и тек потом приступ Причешћу. Трезвеност Св. Василија као архипастира
видна је и у речима да "не треба у томе (заветовању девојака=монахиња) сматрати за
главне дечје речи", тј. брзоплете жеље и изјаве девојчица, него тражити лично
расположеље и одговорну одлуку, и то у зрелом узрасту, за који он сматра 17
година (дакле кад је женско прошло пубертет).
зоЈ Св. Василије вели да му није познато да су се и неки мушкарци заветовали
Господу, попут девојака (из претходног 18. канона), осим кад ступају у монаштво. Али
надаље јасно говори: да такви треба да дају завет безбрачности=девствености. За
вети Богу у Цркви су одувек били светиља, и није допуштано играње или изиграва
ље с обећањима датим Богу.
471
које још нису прихватиле јарам Христов, не познају ни закон

Господњи, тако да се могу примити у Цркву, имајући са свим
другим и у овоме опроштај од (праве) вере у Христа. И уопште
све што бива у животу током оглашења (=кашихизације), не потпа
да под одговорност. Такве пак, очигледно, Црква не прима без
Крштења, тако да су њима најважнија преимућства (ta лgю~t:Та =йо
часши) (препо)рођења (=Св. Кршйlења). 31 ) (IBac.14; IIBac.7; Неок.5; Лаод.19;
Тим. Алек.6; Кирил Алек.5)
Кавои21.
/0 ожењеном који се споји са другом слободном/
Муж који живи са женом, па не задовољивши се браком,

падне у блуд, таквога судимо као блудника, и дуго му продужу
јемо епитимије. Али немамо канон који би га подвргао осуди
запрељубу, ако је грех учињен санеудатом; јер, вели, "арељубни
ца оскврњена скрнави се, и мужу се своме не враћа"(Јерем.3,1). И: "Који
gржи арељубницу, безуман је и нечасillив"(Приче 18,23). Који је, дакле,
учинио блуд, неће се искључити од суживљења са женом сво
јом. Према томе, жена треба да прими мужа свога који се враћа
од блуда, а муж жену која је оскврњена (прељубом) одгони из
своје куће. Разлог овоме није лако наћи, али је такав обичај
Преовладао. 32 ) (Вас. Вел.9,26"58,59, 77; Григ. Нис.4)
Кавов22.
/0 отмичару заручене женске, или незаручене; и о насилнику/
Који отмицом имају жене, ако су отели већ заручене дру

гима, не треба их примати раније док оне не буду одузете од
њих и предане под власт почетним заручницима, да их или
31
Ј Св. Василије истиче пресудни значај вере у Христа и Св. В:рштења у Цркви за
спасење, јер ван тога не спасава ни завет девствености illeлa, ако је gуша у блуду
јереси, као код жена у овом канону. В:рштење у Цркви Правоверујућој јесте највећа
йривилегија (•а лgFлЏrа=йривилегије, аочасйlи), јер опрашта човеку све претходне грехе
и чини га йочашћени:м племићем, јер је В:рштењем у Цркви стекао ново рођеље=
=yevsaEro~, тј. йрейорођење, како појашњава схолија на маргини једног ркпс-а: "часна
и уважена преимућства новог ро!Јења (лaЛLyyevmi'ac:;), то јест В:рштења". (О значај у Крште
ља в. више у делу Св. Василија о Кршйlењу ). - Што се тиче греха и одговорности оглаше
них/катихизиравих, још некрштених хришћана, 1еанон 5. Неокесаријски даје појаш
њења која изгледају строжија (али 3онара ту не види супротност).
32
Ј В. напред 1еанон 9. и найо:мену, где се Св. Василије не слаже с тим обичајем,
заосталим из римског права; и Св. Григорије Ниски, 1Санон4, одбацује га, изједначу
јући мужа и жену.
472
·:·КАНОНИ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ-:·
ако хоће узму, или (их) отпусте. Ако ли пак неко узме слободну
(=незаручену), треба је одузети (од њега) и вратити је родбини; и
оставити на вољу родбини, били то родитељи, или браћа, или
други старији девојчини: ако они хоће да му је даду, нека се
утврди та свеза, а ако не пристану, не треба (их) принуђивати.
Који пак има жену, коју је (претходно) или тајно или силом
обешчастио, мора спознати (=изgржати) епитимију за блуд. А
епитимија за блуднике одређена је на четири године: прве го
дине удаљити их од молитава и да плачу при вратима Цркве;
друге године примити (их) на слушање (Св. Писма); треће на по
кајаље; четврте да стоје са народом, али не учествују у Приносу
(Евхаристије), и потом им допуштати општење Доброга (тј. При
чешће).33) (An.67; IVBac.27; Трул.92,98; Анк.ll; Вас.Вел.25,26,30,38,40,42,69)
Канов23.
/0 онима који се жене са две сестре/
За оне који се ожене (=сукцесивно) са две сестре, или (женске)

које се удају (=сукцесивно) за два брата, ми смо већ издали краћу
посланицу, чији препис смо послали твоме благочешћу. 34 ) Који
пак узме жену брата свога, неће бити примљен (у општење) док
не одступи од ње. (An.l9; Трул.26,54; Неок.2; Вас.Вел.68,76,78,87;
Теоф. Алек.5; Тим. Алек.ll)
Кавов24.
/0 удовици, и мужу удову, који ступе у брак/
За удовицу која је уврштена у број удовица, то јест, која се

издржава од Цркве, Апостол је пресудио: ако се уда, да се напу
сти (=ga се не арима - 1Тим.5,12). А за човека, који остане удовац,
никакав закон није наложен, него је за таквога (ако се ожени)
доста епитимија другобрачних. Удовица пак, ако јој је шезде
сет година, и изабере опет да живи са човеком, не може бити
удостојена општења Доброга (тј. Причешћа), док не престане од
)О првом насилном поступку, тј. отмици женске, говори и канон 27. Халкидонски
33
(поновљен у 92. Трулском). Други део овог канона говори о другој врсти нечасног
поступка, тј. о бешчашћењу (=силовању), после којег је женска вољно или невољно
пристала да му буде супруга; такав подлеже епитимији за блуд, макар се жена и
сагласила на брак. О томе говори и канон 25.
34
) То је Василијева Посланица Диодору (Тарсијском), тј. Пис:мо 160 (из 373.г.), која је
узета као 87. канон (в. даље), где Светитељ детаљно образлаже недозвољивост брака
(сукцесивног) са две сестре.
473
·:·КАНОНИ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ.;.
нечисте страсти. Ако ли је пак убројимо (у удовице Цркве) пре

шездесет година, :кривица је наша, а не женина. 35)
(IVBac.3; Трул.40; Карт.38; Теоф.Алек.ll; Вас.Вел.4,41)
Кавов25.
/0 ономе који обешчашћену задржи за себе/
Ко држи за жену ону :коју је пре сам обешчастио, поднеће

епитимију за ос:кврњење, а да је има за жену допушта (му) се. 36)
(Ап.67; Вас. Вел.22)
Канов26.
/0 онима који се из блуда спајају/
Блуд није брак, нити почетак брака. Зато, ако је могуће

раздвајати оне :који се :кроз блуд састављају (у брак), то је најбо
ље. Ако ли пак хоће на сваки начин да живе заједно, нека по
знају (=изgрже) епитимију за блуд, и нек се оставе (тако), да не
буде нешто горе. 37 ) (Вас.Вел.4,21,26,59,79,8О)
Кавов27.
/0 презвитеру који је из незнања склопио незаконит брак/
За презвитера :који је из незнања ступио у незаконит брак,

одредио сам што треба: нека учествује у седишту (презвитер
ском), а од осталих (свештено)дејстава нека се удаљава, јер је так
воме доста опроштај. Недоследно је да благосиља другога онај
:који треба своје ране да лечи. Јер благосиљање је предавање
освећења, а :који га (=освећење) нема, због преступа из незнања,
:како ће (га) другоме давати? Нека, дакле, не благосиља ни јавно,
ни насамо, нити да Тело Христово раздаје другима, нити нешто
друго (од свештенорадњи) да служи (f..tt)tE tL аЛЛ.о ЛtLtovQyt)tы =пити ga ишта
литурiише), него, задовољавајући се седиштем (међу свештеници
ма), нека моли са сузама друге и Господа, да му се опрости
грех ИЗ незнања. 38) (Ап.19; Трул.3,26,54; Неок.9)
35
) Из текста овог 1еанона се види да је древна Црква издржавала многе удовице
(и сирочад и сиротиљу) од својих средстава. Удове мушкарце није Црква издржавала,
јер, како вели Валсамон, "људи на много начина стичу средства за живот", осим
ако су били немоћни или болесни.
36
) В. напред сличан 1еанон 22 (други део) и найо:мену.
37
) Милаш даје опширно тумачеље на овај канона (Правила ... 2,383-4, мада није довољ
но појаснио да је за Цркву, и пре византијских закона у 9. веку, законит брак био само од
Цркве благословен, како се види код ранијих Отаца, в. студију о. Ј. Мајендорфа, Брак и Ев
харисшија, срп. превод), али је основно да: само благослов Божији кроз Цркву, и у Цр
кви, чини брак хришћанским, благословеним, законитим.
474
·:·КАНОНИ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ·=·
Канон28.
/Да себе не везују неразумном заклетвом/
Смешним ми се чини то што се неки зарекао да се уздржава

од свиљског меса. Зато благоизволи поучити такве да се клоне
неразборитих завета и обећаља; а употребу тога безразлично
дозволи. "Јер нијеgно сШворење Божје није за оgбацивање, каg се йрима
са захвалношћу" (1Тим.4,4), тако да је (такво) заветоваље смешно,
те је уздржаваље непотребно. 39)
Канон29.
/Да се уопште не за:клиње, поготову не да би некоме учинио зло/
За старешине (=пачалпике) који се заклиљу да ће злостављати

потчиљене, потребно је много лечеља. А лечеље за такве је
двојако: једно је, поучити их да се олако не заклиљу; а друго,
да не буду упорни у злим одлукама (xQCaюtv=cygoвu.мa). Тако, ако
се већ свезао заклетвом да чини зло другоме, нека покаже пока
јаље за брзоплетост заклетве, и нека изговором доследности
(ЕvЈ..а~ЕСщ;=(са.мо)уважења) не потврђује своје зло. Јер ни Ироду није
помогло кад се (тобож) добро заклео, који, да тобож не погази
заклетву, постаде убица Пророка (=Св. Јована Прейlече- мт.14,7-н).
Уопште је заклетва забраљена, а далеко је више правилно осуди
ти ону која бива на зло. Зато, ко се заклео треба да промени
мишљеље (f.tEтacpQovEtv=ga се ойа.мейlи), а не да настоји да утврђује
своју злонамерност (то avoaюv =печашће). Јер, подробније расмотри
ову безаконост: Ако се ко закуне да ће ископати очи брату, да
ли је добро овоме тако нешто спровести у дело? Ако се ко (заку
не) да ће убити? Ако ће неко уопште заклетвом преступити
неку заповест (Божију)? Јер, "заклех се и оgлучих", не на грех, "него
ga ћу чувати суgове йравgе Твоје" (Пс.48,46). А као што заповест (Божи
ју) треба потврђивати неодступном одлучношћу, тако грех
треба свакако укидати и уништавати. (An.25; Трул.95;
Вас. Вел.10,17,28,64,81,82)
38
) Канон је скоро дословно поновљен у Трулском 26. х:анону (в. тамо найомену и оста
ле каноне наведене испод). Страшна је ова реч: "Јер благосиљаље је предаваље освеће
ња, а који га (=освећење) нема, због преступа из незнаља, како ће (га) другоме дава
ти?". Свакако има у виду и еклисиолошке димензије свештеничког преступа на
спрам осталих чланова Цркве. Нажалост, свештеници често гледају себе и свој
живот, и у своме живљењу и поступцима пренебрегавају поверени има народ у
Цркви. Зато Апостол Павле и говори какво треба да је достојанство свештенослужи
теља (1Тим.3,2-9, где се говори и о потреби и "доброг сведочанства оних који су напољу").
39
) Можда и данас има таквих неразумних "зилота", међу вернима (и у Монаштву
кад се "гаде свињетине"), што личи на старозаветне и муслиманске скрупулозности.
475
Канон 30.
/0 отмичарима девојака и који им помажу/
За отмичаре (девојке) немамо стари :канон, него изнесосмо

своје мишљење: да три године буду ван општења молитава, и
ови и саучесници њихови (у отмици). А ако је то (=ош.мица) без
насиља, онда је без одговорности (=казни), ако није било ос:квр
њења (девојке), нити је (одвођење) сматрано :крађом.
Удовица пак само власна је и у вољи јој је да последује (отми
чару); тако да не требамо бринути о спољашњим формама. 40)
(Ап.67; IVBac.27; Трул.92,98; Анк.ll; Вас.Вел.4,22,25,26,38,40,41,42,53,69)
Канон 31. 40 а)
/0 жени која се спаја с другим, кад је муж далеко задуго/
Жена којој се муж удаљио, и не појављује се, ако се уда

(crvvotxficracra) за другог, пре уверења о смрти онога, чини прељубу.
(Трул.93; Вас. Вел.36,46)
Канон 32.
/0 клирицима који смртно греше/
Клирици :који учине смртни грех (1Јн.5,16-17) свргавају се са

свога степена, али се не лишавају општења (у Причешћу) са лаи
цима. Јер,"не.мој се cвeilluillu gва йyilla за ucilly cillвap" (вели Св. Писмо
- Наум 1,9). 41) (Ап.25,29,30; I Вас.9; Трул.4,21; Неок.1,8; Карт.27; Вас. Вел.3,51, 70,82)
Канон 33.
/0 немарној породиљи на путу/
Жена :која је на путу родила, и пренебрегла (свој) пород,

нека подлегне осуди за убиство. 42) (Вас. вел.52)
Канон 34.
/0 женама прељубницама које су исповедиле грех/
За жене :које су учиниле прељубу, па су то исповедиле из

благобојазности (=скрушеносши), или су на неки начин откриле
се, Оци наши спречавају да се објављује, да не будемо узрок
40
) Од овог Василијевог канона строжији је 27. Халкиgонски (в. пааомепу), поновљен
у 92. Трулско.м.
40
а) Канони 31, 36. и 46. Св. Василија ушли су у 93. канон Трулски.
41
) В. Апостолски 25. канон и найо.мену тамо. За израз "с.мртни ipex" вели стара схо
лија: То је: "кад остаје у непокајању и злом делу (=греху)".
42
) В. детаљније о истоме напред у 52. канону.
476
смрти изобличеним (женама). 3аповедише пак да такве стоје (са

вернима у Цркви), без Причешћа, док не испуне време покајаља. 43)
(Ап.48; Трул.87,93,98; Анк.20; Карт.102; Вас.Вел.21,31,35,36,46,48,58,77,80)
Канон 35.
/0 оној која неразумно оставља свога мужа/
За мужа, остављено га од жене, треба испитати узрок (њеног)

напуштања, па ако се докаже да је безразложно отишла, он је
достојан опроштај а, а она (заслужује) епитимију, а опроштај ће
се њему дати ради општења (=Причешћа) са Црквом. 44 )
(Ап.48; Трул.87,93,98; Анк.20; Карт.102; Вас.Вел.9,21,77)
Канон 36.
/0 женама војника које се удају/
Жене војника које су се удале, пошто су им мужеви неста

ли, подлежу истом разлогу (=cygy) као оне које кад им мужеви
отпутују не чекају повратак (њихов - канон 31). Али, овде ствар
има неко снисхођење због тога што се већма сматра да је (муж
војник) умро. 45 ) (Трул.93; Вас. Вел.31,46)
Канон 37.
/0 ономе који је узео туђу жену/
Који се ожени, пошто му је туђа жена (с којом је незаконито

живео) одузета, биће осуђен због прве за прељубу, а због друге
није крив. (Трул.87; Вас. Вел.21,34,39,48,58, 77)
Канон 38.
/0 девојкама које без сагласности родитеља пођу за мужа/46 )
Девојке које отиду (за човека) против сагласности оца, чине
блуд, а ако се родитељи приволе (=йомире), изгледа да се ствар
43
) Овај је канон изузетак у односу на Василијев 58. канон ( = 15 година епитимије
прељубницима, почињући од строжија 3 степена, па тек онда овај 4: стајање са вернима),
веров. зато да би се заштитила жена која је искрено исповедила грех прељубе, јер
би је муж могао убити (Приче 6,34) или одагнати. Питаље је: како се жена може
изговорити пред мужем, или другима, ако дуго стоји са вернима, а не причешћује
се? У сваком случају, предаље Отаца је човекољубиво заштићује, а веров. друго
предаље ће наћи решење, тј. љен епископ/духовник може смаљити рок епитимије
ако је већ жена бљаiобојазна и богобојазна.
44
Ј Овај је канон унет у 87. канон Трулског Сабора.
45
Ј И овај канон, заједно са 31. и 46, унет у 93. канон Трулски.
46
) Уз овај канон в. претходни 22. и ниже 40. и 42. Сагласност родитеља била је та
да услов законитог брака. У нашем народу то се донедавно држало, а и сада се др
жи у црквеним породицама.
477
исправља. Али их не треба одмах примити у општеље (у Литур

гији), него да буду под епитимијом три године. (Вас. вел.22,4О,42)
Канон 39.
/0 оној која живи са прељубником/
:Која живи са прељубником, - прељубница је за све време

(док је с њим). 47 ) (Ап.48; Трул.87,93,98; Анк.20; Карт.102; Вас.Вел.21,34,37,58,77)
Канон 40.
/0 слушкињи која без дозволе господара склопи брак/
Која се (женс:ка) противу воље господареве преда човеку,

учинила је блуд; а ако се после тога узкористи допуштеним
јој браком, 48 ) тада је удата. Према томе, оно је блуд, а ово је
брак, јер уговори (=сн:лайања бран:а) између подвласних (другима
лица) немају ништа сигурно. (Ап.82; IVBac.4; Трул.85; гангр.з;
Карт.82; Вас.Вел.22,38,42,53)
Канон 41.
/0 удовици :која склопи други брак/
Удовица, имајући власт над собом, може без приговора жи

вети у браку (с мужем) ако нема никога који разбија ту свезу, 49 )
јер је Апостол рекао: "Ако у :мре :муж, слобоgна је ga се yga за кога хоће,
са:мо у Госйоgу" (Рм.7,2; 1Кор.7,39). (An.17; 1Вас.8; Трул.3,87; Анк.19;
Неок.З, 7; Лаод.l; Вас. Вел.4,12,22,30,53,87)
Канон 42.
/0 бра:ковима без сагласности власника (родитеља или господара)/
Бракови који бивају без (сагласности) власника (=роgишељаили

госйоgара), блуд су. Зато, кад је жив отац или господар, нису без
одговорности они који се саставе, док, ако господари одобре ту
свезу, тада брак добија сигурност. 50 ) (Ап.82; IVBac.4; Трул.85; гангр.З;
Карт .82; Вас. Вел.22,38,40)
47
) По Валсамону: није свака која живи с прељубником прељубница, јер нпр.
љегова законита жена кад остаје (добровољно) са њим и док он чини прељубу, није
прељубница.
48
) Тј. ако потом добије слободу, или приволу од свога господара, веле канонисти.
- Следећа реченица: о неважећим уговорима йоgвљасних лица је из римског права
(цит. Милаm).
49
) Мисли се да није под влашћу родитеља или старатеља, који би тај брак могли
раскинути.
И овде је утицај грчко-римског права (које је санкционисао Јустинијан- цит. Милаm).

50
)
О ђаконисама говоре бројни канони (в. наведене испод). Она није свештено,
51
)
него Богу посвећено лице у Цркви. В о њима 15. н:анон Халкидонски (и пааомепу).
478
Канон 43.
/0 ономе ко нанесе смртну рану/
Ко нанесе смртни ударац ближњему, убица је, било да је

започео ударац, било да се бранио. (Ап.65; Трул.91; Анк.21,22,23;
Вас. Вел.2,8,11,13,33,52,54,56,57; Григ. Нис.5)
Канон 44.
/0 ђакониси која учини блуд с незнабошцем/
'Вакониса која са незнабошцем учини блуд, не прима се у

општење, а у приношење (Евхаристије) примиће се (тек) седме
године, разуме се ако буде живела у чистоти. Онај пак незнабо
жац, ако после вере (=йри:мања Хришћансшва) опет приступи свето
грђу (iЕgооut..Сџ=скрнављењу аосвећене), враћа се на своју бљувотину
(Приче 26,11; 2Петр.2,2О-22). Зато ми више не допуштамо да тело ђако
нисе, као посвећено, служи на телесну (=аолну) употребу. 51 )
(An.25; IVBac.l5; Трул.4,6,14,21,40; Карт.27; Вас.Вел.32,51,70)
Канон 45.
/0 хришћанину који хули Христа/
Ако неко, примивши име Хришћанства, хули Христа, ни

какве му користи нема од назива (хришћанин). 52 )
Канон 46. 52а)

/0 жени која се из незнања удала за (другог) остављеног мужа/
Која се по незнању уда за привремено напуштенога од же

не, затим, због повратка њему прве (жене), буде отпуштена (од
истога), учицила је блуд, али у незнању. Но брак јој се не спреча
ва, али је боље ако тако остане. (Трул.93; вас.вел.9,31,36)
52
) сам Св. Василије каже слично на другом месту: "Макар се неки и показивао
да исповеда Господа и да Његову реч слуша, али ако уједно не извршава и запове
сти Његове, такав је осуђен, без обзира што је по снисхођењу Господљем и добио
духовне дарове" (Морална аравила, 7). Канонисти овај канон тумаче: да се односи на
неко вероватно конкретно лице, које је примило Хрстову веру, али му је живот
супротан вери, па својим антихришћанским живљењем и поступцима хули на
Христа, сходно речима An. Јакова: "Ако н.еко говори ga и.м.а веру, а gел.а н.е.м.а, каква .м.у
је корист? Зар га .м.оже (таква) вера саасти? ... Јер вера, ако н.е.м.а gел.а, мртва је сама ао
себи ... Јер као што је тело без gyxa мртво, тако је и вера без gел.а .м.ртва" (Јак.2,14.17.26).
По Валсамону, такав као "оболели уд отсеца се од целине здравог Тела Христоиме
нитог народа, то јест и не сабира се у Цркву са Хришћанима, нити се броји са
овцама Хришћанског стада. Или, ако хоћеш и друкчије да протумачиш овај канон:
није истински Хришћанин који не твори заповести Христове" (~uv·нхуџа 4,194-5).
52
а) Канон. 46, заједно са 31. и 36. Св. Василија ушли су у 93. канон. Трулски.
479
Канон 47.
/0 јеретицима Енкратитима и Саконосцима и Апотактитима/
ЕнкраШийlи и Сакофори и Айойlакйlийlи 53) потпадају истом суду

којем и Новайlијани, и о љима је издан канон, мада и различит,
док о овима је прећутано. Ми, међутим, по истом разлогу (=cygy)
такве поново крштавамо. Мада је код вас, због неке икономије
(съмотреннm), забраљено поновно крштеље, као и код Римљана,
али наш разлог (=cyg) не:ка важи, да пошто јерес поменутих је
сте самоизраслина (аuто~Лаат'У]џа=nрозmsенн~е) Маркионисйlа, који се
гаде брака и одвраћају се од вина и говоре (даје) Божија твореви
на погана, зато их не примамо у Цркву, ако се не крсте нашим
Крштељем. Јер, нека нам не говоре: "крштени .смо у име Оца
и Сина и Светога Духа", ако они, слично Маркиону и осталим
јересима, сматрају Бога за творца зла. Дакле, ако је ово угодно,
нека се сакупе заједно многи епископи, и тако да изложе :ка
нон, да и онај који то чини буде ван опасности, а и онај :који
одговара (на питаља о јеретицима) да буде веродостојан у својим
одговорима о љима. 54 ) (Ап.46,47,48; IBac.8,19; пвас.7; Трул.95;
Лаод.7,8; Карт.57; Вас.Вел.1,5)
Канон 48.
/0 жени коју је њен муж напустио/
Која је од свога мужа остављена, по моме мишљељу, треба

да остане (тако). Јер ако је Господ рекао да "ако неко оШйусти жену
своју, осим због йрељубе, навоgи је ga чини йрељубу" (Мт.5,32), назвавши
је йрељубницом самим тим јој је већ забранио општеље (=брак)
са другим. Јер, :како је могуће да је човек крив, као узрочник
прељубе, а да је без приговора жена, названа од Господа прељуб
ницом, због општеља (=брака) са другим мужем? 55 ) (Ап.48; Трул.87,
93,98; Ан:к.20; Карт.102; Вас.Вел.9,21,31,35,36,46, 77,80)
53
) То су биле јеретичке дуалистичке секте, са узgржавањем (EyxQa1:Euovto) и одбацива
љем, тј. оgрицањем (anotaaaovLO="Aйoйlaкmume") меса, вина и брака, и ношењем врећа
(ааххо;=џак), тобож ради аскезе.
54
) В. о овим и др. јересима 1. капоп Св. Василија, 7. П Васељенског и 95. Трулског
(и найомене тамо). (В. и Becegy Св. Василија: Да Вог није творац зла). Ова жеља Св. Василија:
да се састане Сабор више епископа, и донесе одговарајући канона, веров. је испуљена
на Другом Васељенском Сабору 381.г., 7. каноном, на коме је учествовао и Св. Амфи
лохије Иконијски и можда предложио доношење тог канона, који ово питаље
регулише (в. тамо найомене). Ср. Павле Шведски, стр. 549 и 193, н. 1.
55
) О сличном питаљу в. 9. канон Св. Василија (и нааомену) и даље канон 77, као и
каноне 87. и 93. Трулског Сабора. Валсамон овде наводи и Новелу 134,11 Јустинијано
ву. Из свих тих текстова произлази да ово лично Василијево мишљење о речима
480
Канон 49.
/0 силованом женскињу насилно/
За обешчашћења која бивају насиљем, нека (обешчашћене

женске) буду без осуде. Тако и ропкиња, ако је насилована од
свога господара, не подлеже осуди. (Анк.ll; Григ. Неок.2; Вас. Вел.ЗО)
Канон 50.
/Да нема закона за трећебрачне/
За трећебрачност нема закона, зато се трећи брак не склапа

по закону. Овакве ствари ми сматрамо као нечистоту у Цркви,
али их не подвргавамо јавним осудама, јер су пожељније него
ли распаљено блудочинство. 56) (Неок.2; вас.Вел.4,8О)
Трећа Какопска Посланица Амфилохију Нкокијском.. 57 >
/Увод/ 58 >
Вративши се из далека, -јер бејах до Понта ради Црквених
потреба и ради посете сродницима, - и повратив своје скршено тело
и душом донекле озлојеђен, 59) но када писмо твоје Благобојазности
примих на руке, све одједном заборавих, јер сам примио глас пријат
нији ми од свих, и знамења (=рукоаис) руке најмилије. :Како сам, дакле,
од (твојих) писама постао тако задовољан, треба да слутиш колико
достојним сматрам сусрет са тобом, који ће изекономисати (=ypegumи)
Свети (Бог), где неће бити непријатно и где нас ти сам позовеш. Јер
неће ми бити тешко, ако достигнеш дом у Ефимиади да (тамо) будемо
заједно, те ћу уједно избећи овдашње неугодности и доћи твојој нели
цемерној љубави. А можда ми и иначе неопходним чини пут до На
зијанза- изненадни одлазак богољубивога епископа Григорија, с
ког разлога наступио непознато је до сада. 60 ) А онај човек, о којем
Господљим може бити и другачије схваћено, тј. у корист жене: ако позива мужа
да се врати, па је не послуша, да се она може удати (мада је боље да остане тако, у
трпљељу с надом, или да се посвети Богу).
56
Ј О трећебрачнима в. и напред канон 4, где се Св. Василије конкретније и~разио.
57
Ј То је Писмо 217. Св. Василија (из 375.г.), упућено Св. Амфилохију Иконијском,
којим Писмом му одговара на његова канонска питања. Из овог Писма-Посланице
узети су канони 51-85.
58
) Овај почетак 217. Писма Василијевог=IП Канонске Посланице Амфилохију, до
носе Бенешевић (грчки и словенски), и Joannou, а сви остали га изостављају.
59
Ј Посетио је сестру Макрину, брата Петра и др. у Манастиру, на родитељском
имању Аниса, крај реке Ириса у Понту. Тамо, близу родне Неокесарије, од стрица
епископа Атарвија (блиског с Павлиновцима у Антиохији, који су нагиљали Савелијани
зму) и других, нанете су Василију жалости и увреде (о чему говори у Писмима из
истог времена: 210. Неокесаријци.ма и 216. Meљeillиjy Анillиохијско:м).
481
сам и сам говорио твоме Савршенству, и сам си се сада надао да је

спреман, знај да је захваћен дугом болешћу, и надаље пати са самим
очима, јер му је наступило обољеље од старе бољке, и сада придошло
од нове болести, тако да је сасвим постао неупотребљив за евентуалне
делатности. А другога немамо код нас. Тако да је боље, мада су нама
допустили ту ствар (=изборновогеаискойа), да се изабере неки од тамош
љих. Јер треба сматрати да су те (љихове) речи израз нужде, а да ду
ша љихова хоће оно што су од почетка тражили: да љихов буде во
ђа (=ейиской). Ако има неки од новокрштених, било да се то свиђа
или не Македонију, нека се тај изабере. Ти ћеш га упутити (•unw01щ; =об
разоваши) у оно што треба, а у свему ће ти помоћи Господ и дати благо
дат у томе.
Канон 51.
/Сваком клирику преступнику следи лишење службе/
Односно клирика канони су изложили без разлике, наређу

јући да се одреди једна казна преступнима (клирицима) - лише
ње службе, било да су у неком (свештеном) чину, било да врше
службу која нема рукоположење. (Ап.25,зо; Трул.4; Карт.27; вас.вел.з,зz,44)
Канон 52.
/0 немарној породиљи на путу/ 61 )
:Која (жена) занемари свој пород на путу, ако га је могла
спасти а пренебрегла је, или је мислила да тиме сакрије (свој)
грех, или се уопште занела зверском и нечовечном мишљу,
нека се суди као за убиство; ако ли пак није могла (дете) сачува
ти, и рођено је умрло, због пустог места и недостатка најнужни
јега, (тада) се мајци опрашта. (Вас.Вел.зз)
Канон 53.
/0 другом браку удовице ропкиње/
Удова ропкиња, можда није много погрешила ако је, под

видом отмице, изабрала други брак; зато је због тога не треба
ништа оптуживати, ј ер се не суде начини ('ta ах~Ј.ш'tа =облици, форме)
60
) Реч је о Григорију Богослову, који је по упокојељу свог оца епископа и сахра
ни, отишао у манастир Св. Текле у Исаврију, због свог здравља, а можда и да се
склони да га не изаберу као наследника оцу, па је требало у Назијанзу изабрати
новог епископа, који град припада митрополији Иконијској, дакле Амфилохије
вој, али је било речено (веров. од неког Сабора епископа) да избор и постављеље обави
Василије као :Кападокијски митрополит, што овај, немајући погодну личност,
препуштаАмфилохију и тамошљима (клиру и народу). Нејасно је о којем Македони
ју је у тексту реч (свакако не о духоборцу Македонију, који је умро већ 360.г.).
61
) Овде је само подробније изнето оно исто што и у ранијем 33. канону.
482
него расположеље (fJ nQoaCQюt~;=cлoбogнa воља). Јасно је пак да јој

остаје епитимија другобрачности. (Ап.82; IVBac.14; Трул.85;
Гангр.3; Карт.82; Вас.Вел.22,38,40,42)
Канон 54.
/0 разлици намерних и ненамерних убистава/
О разлици ненамерних убистава знам да сам пре извесног

времена писао твоме Богочашћу (=канон в), колико сам могао, и
више од тога ништа не могу казати, а на твојој мудрости је да,
према посебности околности, повећа или смањи епитимије. 62 )
(Ап.65; Трул.91; Анк.21,22,23; Вас.Вел.2,8,11,43,56,57)
Канон 55.
/0 убиству у сукобу с разбојницима/
Који се сукобе с разбојницима (и убију), ако су изван (службе,

тј. лаици), 63) одлучују се од заједништва у Добру (=og Причешћа); а
ако су клирици, свргавају се са (свога) степена. "Јер сваки, казано
је, који се .маши за нож, og ножа ће йоzинуillи" (Мт.26,52). (Анк.22,23;
Атанас. Вел.l; Вас. Вел.8, 13,43)
Канон 56.
/0 ономе који је намерно убио/
·Који је намерно убио и после тога се покајао, нека буде

двадесет година без причешћа Светиљама, а тих двадесет годи
на распоредиће му се овако: четири године треба да плаче,
стојећи изван врата молитвеног Дома (=Храма), и молећи улазеће
верне да чине молитву за љега, исповедајући своје безакоље;
после четири године примиће се међу слушаоце (Св. Писма у
Храму, тј. оглашене), и пет година нека с љима излази (из Храма);
седам (следећих) година, молећи се с припадајућима, излази (с
62
) У Валсамоновом коментару, код Бевериџа, на крају стоји: "3абележи (ово и) за
мајке које из немара задаве своју одојчад" (PG 138,748), тј. да се и на њих оноси овај
канон. А вероватно и завршетак канона: о могућој снисходљивијој одлуци епи
скопа, што Василије препоручује Амфилохију (попут к:антиi 74. и 84, и Трулског 102).
63
) Mansi, Бевериџ, }:'\Јvтау~а, Милаш, Аливизатос, Фидае, имају уз: "а"о су изван",
додато: "Цркве" (или: службе у Цркви- Милаш), што ркпс-и не посведочују, нити додатак
има смисла, јер лаици нису "изван Цркве", а текст се односи на њих, како стоји у
једној схолији: "то јест ако су лаици (ђyouv Л.ахо"t ovt~>c;)".- Иначе (и поред наведенога
напред у 13. канону) овај канон (за кога 3онара каже да је "illeжaк" q:юQпх6с;) показује да
је несместиво име и позив Хришћанина са убијаљем, чак ни у одбрани; поготову
је несместива служба Свештенства са проливањем крви људске. (Зато су неки српски
свештеници-јунаци, као поп Лука Лазаревић, поп Момчило Ћујић, престали сваку свештени
чку службу кад су узели пушку у руке да бране свој народ).
483
њима из Храма); и четири (године) нека само стоји са вернима, а

не узима удела у Приносу (Св. Евхаристије); и кад се (све) ово ис
пуни, причестиће се Светиљама. 64) (An.65; Трул.91; Анк.21,22,2з;
Вас. Вел.2,8, 11,43,54,5 7; Григ. Нис.5)
Канон 57.
/0 ономе које је ненамерно убио/
Који је ненамерно убио, нека десет година буде без причеш

ћа Светиљама; а (тих) десет година распоредиће му се овако: две
године да плаче, а три године да проведе међу слушајућима
(Св. Писмо, тј. оглашенима), четири године да припада, а годину
да само стоји (са вернима), и следеће године примиће се у Свети
ље (=у Причешће). (Ап.65; Трул.91; Анк.21,22,23; Вас.Вел.2,8,11,43,54,56; Григ.Нис.5)
Канон 58.
/0 прељубнику/
Који је прељубу учинио, петнаест година нека буде без при

чешћа Светиљама; а (тих) петнаест година распоредиће му се
овако: за четири године нека плаче, а пет (година) нека слуша
(Св. Писмо), четири године нека припада, и две нека стоји са
вернима, без Причешћа. 65 ) (Трул.87; Анк.20; Вас.Вел.9,21,34,37,39,77;
Григ. Нис.4)
Канон 59.
/0 блуднику/
Блудник нека буде седам година без причешћа Светиљама:

две плачући, и две слушајући (Св. Писмо), и две припадајући, и
једну нека само стоји (са вернима), а осме (године) биће примљен
у Причеmће (Св. Евхаристије). (Вас.Вел.4,21,22,26,79,8О)
Канон 60.
/0 заветованој девственици, па пало ј 1
Која се заветовала на девичанство, па је отпала од (свога)

обећања, нека испуни време (покајања) греха за прељубу, распо
ређујући начин живота свога. Исто важи и за заветоване на
монаmки живот (=.м.он.ахе), па отпале. 66 ) (IVBac.16; Трул.44; Анк.19;
Карт.16; Вас. Beл.lS-20)
64
Ј О овим стуnљевима кајаља в. 11. канон Никејског Сабора (и пайомепу тамо).
65
Ј Јасно је да ће потом бити допуштен Светом Причешћу.
66
Ј О истоме говоре и претходни канони 18-19. Св. Василија; Анкирски канон 19.
(који за исти преступ одређује епитимију на 1-2 године) доста је блажи од овог Василијевог.
484
Канон 61.
/0 крадљивцу/
Који (нешто) украде, па ако покајавши се осуди сам себе,

биће једну годину спречен од причешћа Светињама; ако ли
буде изобличен (од других), тада за две године, а време ће му се
разделити на: припадање, и стојање (са вернима); и тада да се
удостоји ОПШТења (хоtvwvСаr;=Причешћа). (Григ. Нео:кес.3,4,5; Григ. Нис.6)
Канон 62.
/0 мужеложнику (=хомосен:суалцу )/
Који испољава срамоту са мушкарцима (=настрап=хо.мосен:суалац),
нека му се одреди време (кајања) као преступнику у прељуби. 67 )
(Вас.Вел.7; Григ. Нис.4)
Канон 63.
/0 скотоложнику (=сн:оiПоблуgпин:у)/
Који покаже нечастивост своју са бесловесним (животињама),

нека исто време (као прељубник) проведе исповедајући се (у пока
јању).68) (Ан:кир.16,17; Вас.Вел.6; Григ.Нис.4)
Канон 64.
/0 прекршитељу заклетве/
Прекршитељ заклетве нека је десет година ван општења:

две године плачући, три слушајући (Св. Писмо), четири припада
јући, једну нека само стоји (са вернима), и тада да се удостоји
ОПШТеЊа (тђt:; ХОLVWV(аt;=Причешћа). (Ап.25; Трул.94; Вас.Вел.10,17,29,82)
Канон 65.
/0 врачару/
Који призна да се бавио врачарством или волшебним на
питцима (Y01l't€Lav Уј сраg~Ј.аХ€Саv=zаШарсШво.м /=чародејством/ или за.мађијава
ње.м), нека издржи време (кајања) убице, тако распоређиван као
самоизобличитељ у томе греху. 69) (Трул.61,65; лаод.зв; вас.Вел.72,sз)
> В. напред н:апон 7. о истом (и пааомену); епитимија је 15 година.

67
> В. напред н:апоп 7. о истом (и пааомепу); епитимија је 15 година. Канони 16. и 17.
68
Анкирског Сабора строжији су у епитимији за овај грех од овог канона.

> В. и даље н:апопе 72. и 83. Самоизобличитељ (=који је сам себе ocyguo) за тај грех, тј. већ
69
признао грех, и каје се за то, дакле, заслужује блажу епитимију.
485
Канон 66.
/0 гробокрадици/
Гробо:крадица нека је десет година ван општеља: две плачу

ћи, три слушајући (Св. Писмо), четири припадајући, годину стоје
ћи (са вернима), и тада ће бити примљен (за Причеmће). 70 ) (Гр.Нис.7)
Кавов 67.
/0 братском .крвосмесниmтву/
3а братс:ко :крвосмесништво (абtоЛсро~н~Са =блуg са cecillpoм) - издр-

жаће време (кајаља) убице. 71 ) (Вас.Вел.75)
Кавов 68.
/0 браку у забрањеном сродству/
С:клапање брака између лица (av.Эgwлwv) у забрањеном срод

ству, ако се открије да је учиљен у гресима, 72) добиће епитимије
прељубНИ:Ка. (Ап.19; Трул.26,54; Неок.2; Вас.Вел.23,27,75,76,78,79,87;
Кавов 69.
/0 предбрачним односима чтеца са заручницом/
Чтец, ако пре брака ступи у сношај са својом заручницом,

пошто годину буде одлучен, примиће се (опет) да чита (у Цркви),
остајући (даље) без унапређеља; ако ли без заручеља ступи (са
женском) у тајни сношај (хЛЕ'lјnущtr]ащ=као бракокраgљивац), нека пре
стане од службе. Исто тако и служитељ (vл 11 gЕ'tr)~=ийођакон).
(Ап.26; IVBac.14; Трул.6,13,30; Карт.16; Вас.Вел.3,6,32,51,70)
Кавов 70.
/0 ђакону и презвитеру који се устима оскврнио/
Ђакон :који се устима ос:кврнио, и исповедио да је (само) дот

ле сагрешио, биће задржан (tлюхtо.Эr]апш =биће сузgржан) од служеља
Литургије, али ће се удостојити Причешћа Светиљама заједно
70
) 3онара примећује да се истој казни подвргава и ко краде плоче са гробова. Шта
рећи за оне који и данас потпуно руше гробове, не само Усташе, Муслимани и
Шиптари, него и неки по Србији, који су вероватно били хришћани па прешли у
неку анархистичку, црквомрзну секту?!
71
) В. каснији 75. канон који за овај грех одређује 12 година кајања.
72
) Аутентични текст ркпса (и Бенешевић /грчки-словенски/, Joannou): "ако се oiilкpuje (=
=ухвати=покаже) ga је учињен у гресима". (тј. да је стварно грех /због недозвољеног степена срод
ства/ учињеп на делу а не само склопљен на папиру), нема додатак "/у гресима! људИ ( avЭgwJtoov)
/учињен/" (Милаш нетачно: "сматрајући га човјечији.м гријехом"!), који је додатак вероват
но редупликација реЧИ aV~QWЛ:WV ИЗ 1. дела речеНИЦе.
486
са ђаконима; тако исто и презвитер. Ако се пак неко затече да

је згрешио више од тога, било у којем да је степену, биће сврг
нут. 73) (Ап.25; IVBac.l6; Трул.4,40,44; Анк.19; Неок.4; Вас.Вел.3,6,32,51,69)
Канон 71.
/0 себе спознавшем, а не исповедившем,
у неком од претходних греховај7 4 Ј
Ко се спознао (да је суделовао) у ма коме од споменутих грехо

ва, и није то (сам) исповедио, него је био изобличен (од других),
нека и он буде под епитимијом онолико времена колико је под
епитимијом делатељ тих зала.
Канон 72.
/0 ономе :који се предао врачарима/ 75 Ј
Који се предао гатарима (~аv6Еаtv=.манши.ма=волшебници.ма) или

таквима сличним, нека је и он под епитимијом толико времена
КОЛИКО убице. (Трул.61,65; Анк.24; Лаод.36; Вас.Вел.7,65,81,83; Григ.Нис.З)
Канон 73.
/0 ономе :који се Христа одрекао/
Који се Христа одрекао и погазио тајну спасења, треба све

време живота свога да плаче, и дужан је да се (у по:кајању) испо
веда; у време када исходи из (овог) живота удостојиће се Приче
шћа Светињама, вером у човекољубље од Бога. 76 )
(Ап.62; IBac.lO; Анк.1,2,3,12; Петр. Алек.8,10,14)
Канон 74.
/Савет ономе :коме је поверено дрешити и везивати грехе/
Ако ли, дакле, сваки од палих у напред споменуте грехе,

буде ревностан (у :кајању) и исповеда се, онај коме је од Божијег
73
) 3онара у свом тумачењу сматра да је то грех учињен пољупцима (док Валсамон
сматра нешто горе, и зато Милаш с правом такво Валсамоново тумачеље одбацује; неки ми
сле да се ради: о изговараљу или певаљу срамних речи), те да и израз E:тtL<JXE~ij<JE'tш=биhe
сузgржан, значи: задржан од свештенослужења за неко време, јер лишење/свргнуће
са степена/чина долази, по канону, за већи грех: за "више og Шоiа". 3онара у прилог
таквом тумачењу наводи 4. канон Неокесаријски: да треба захвалити само Божјој
благодати што дотични није пао у тежи грех.
74
) Овај канон завршава претходне каноне 51-70.
75
) В. и напред канон 65. и даље канон 83.
76
) Канони, тј. епитимије, за апостате/отступнике Анкирског Сабора и Патра Алек
сандријског (наведена испод) блажи су од овог Василијевог канона, ваљада зато,
како примећује еп. Н. Милаш, што се у време Василијево Хришћанска вера већ
била учврстила у свету.
487
човекољубља поверено да дреши и везује (грехе - мт.18,18), ако

буде човекољубивији, видећи величину (покајничког) исповеда
ља грешника, и скрати време епитимија, неће (зато) бити досто
јан осуде, јер нам историја у (Светом) Писму показује да они
који се са већим болом исповедају, брзо достижу Божије чове- .
КОЉубље. 77 ) (IBac.12; IVBac.16; Трул.102; Анкир.5)
Канон 75.
/0 греху са сестром по оцу или мајци/
Ко се са својом сестром од оца или мајке заједно упрљао

(<J'Uflfl'\JaV.ЭE(~=OCKвpnиo Се, блуgnо зzрешио), НеКа МУ Се Не ДОПуСТИ ДОЛаЗак
у молитвени Дом (=у Цркву), док не престане од (тог) безаконог и
преступног дела. Пошто пак дође у сазнање тог страшног греха,
нека три године плаче стојећи пред вратима молитвених Домо
ва (=Храмова), и молећи народ који улази на молитву да сваки са
сажаљењем чини за њега усрдне молитве Господу. После тога,
друге три године нека се допусти само слушање (Св. Писма); и
пошто је слушао Свето Писмо и поуку (=бесеgу), нека се отпусти,
и не удостојава молитве (са вернима). Затим, ако је са сузама
умољавао молитву (са вернима), и припадао Господу са скруше
ним срцем и дубоким смирењем, нека му се за друге три године
допусти припадање. И тако, пошто покаЖе плодове достојне
покајања, нека се десете године прими на молитву са вернима,
без учешћа у Приносу (Евхаристије); и стојећи две године са вер
нима на молитви, нека се тако надаље удостоји Причешћа Доб
ра (=Тела и Крви Христове). 78 ) (Вас.Вел.67; Григор. Heoкec.ll)
Канон 76.
/0 онима који узимају своје снахе/
Исти образац важи и за оне који узимају своје снахе.

(Ап.19; Трул.26,54; Неок.2; Вас. Вел.23,27,67,68, 75, 78, 79,87;
77
) Овај канон 74 (који се односи на претходне каноне 51-73) показује великог и христо
ликог Пастира Василија Великог, коме је спасеље људи, деце Божије, далеко важ
није неголи законска тачност и строгост, која може бити и нечовечна, фарисејска.
Ево од кога су се учили и Оци Петошестог, Трулског Сабора, у своме завршном 102.
канону, саветујући епископу овакво слично човекољубље. Примери усрдног пока
јаља и исповедаља греха у Св. Писму су: цар Давид (Псалам 50), Манасија, Ј езекија
и др. (В. и ниже сличан 84. канон, али који показује и озбиљност и одговорност Пастира).
78
) В. претходни 67. канон који за овај грех одређује 20 година кајаља.
488
Канон 77.
/0 ономе који остави своју жену/
Који остави жену законито са њим сједињену и узме другу,

подлеже осуди за прељубу, по речи Господљој. Јер канонски
одредише Оци наши да такви: једну годину nлачу, две године
слушају, три године припадају, и седме године стоје са вернима
(на молитви у Храму), и тако се удостоје Приноса (Св. Евхаристије),
ако се са сузама покају. (Ап.48; Трул.87,9З; Анк.2о; :карт.1о2;
Вас. Вел.9,21,35,48,58; Тим. Алек.15)
Канон 78.
/0 онима који узимају две сестре/
Овај исти образац (=йравило) држати и за оне који две сестре

узимају за брак, макар и у различна времена. (Ап.19; Трул.26,54;
Неок.2; Вас.Вел.23,87; Теоф.Алек.5)
Канон 79.
/0 онима који падну са маћехом/
Који се занесу страшћу са својим маћехама, потпадају истом

канону, којем и они који се занесу страшћу са својим сестрама. 79)
(Вас.Вел.67,75)
Канон 80.
/0 многоженству/
Оци су прећутали о многоженству (тt}v лоЛ.vущ.tСаv), као о живо
тиљској (страсти) и сасвим туђој роду људском. Нама се пак
чини овај грех већим од блуда. Зато је разложно да се такви
подвргну канонима: то јест једну годину да плачу и три да
припадају, и тако нека се приме (у општење). (Ап.48; Трул.87; неок.з;
Вас. Вел.4,9,50, 77)
Канон 81.
/0 онима који су од насиља варвара одрекли се вере/ 80 )
Пошто многи у време варварске најезде преступише (=оgрен:о
ше) веру у Бога, и положише незнабожачке заклетве, и једоше
нечиста јела која су им са идолским врачаријама принета, так
ви нека буду икономисани (оtхоvоf.!ЕСаЭоюаv=решавани) по законима
) В. ниже о сличном питаљу канон 87.

79
во) Претпостављају да Св. Василије овде, осим упада варварских племена, мисли
и на прогоне Православних од стране Аријанаца у време љиховог присталице ца
ра Валента (364-378.г.). Али, канон говори о насиљима незнабожаца.
489
и канонима донетим од Отаца наших (=Анкирски 1-9). Јер они ко

ји су тешку невољу у мучељима поднели, и не подносећи бо
лове, те били принуђени на одрицаље (од вере), нека три годи
не не буду примљени, и две године нека слушају, и три припа
дају, и тако нека се приме у општеље (хоtvwvСаv=Причешће). А који
су без велике невоље издали веру у Бога, и јели за демонском
трпезом, и клели се незнабожачким заклетвама, нека се искљу
че (из Храма) за три године, две године нека слушају (Св. Писмо),
три године да се моле у припадаљу, и друге три да стоје са
вернима у молитви, те тако нек буду примљени у Причешће
Доброга (=у Лиfilypzиjy). (Ап.62; IBac.lO,ll,12; Анк.l-9; Вас.Вел.73,82)
Канон 82.
/0 преступницима заклетве/
А они који заклетву (хришћанску) прекршише, ако су од на

сиља и нужде погазили заклетве, подлежу блажим казнама,
тако да после шест година буду примљени. Ако ли су без прину
де издали своју веру, две године нека плачу, и две нека слушају
(Св. Писмо), и пете (године) нека се моле припадајући, и у следеће
две године нека буду примљени у општеље молитве (верних),
без Приноса (Евхаристије), и тако на крају, то јест када покажу
достојно покајаље, нека се васпоставе у заједништво (=Причешће)
Тела Христова. (Ап.25; Трул.94; Вас.Вел.lО,17,29,64)
Канон 83.
/0 прорицатељима и који такве доводе у куће/ 81 Ј
Који се баве прорицаљима (ot хаtщшvtЕVО!Ј.ЕVоt=волшебници, манmи)
и следују обичајима незнабожаца, или уводе неке у своје куће
ради изналажеља волшепстава (=магија) и ради очишћеља, нека
подлегну канону шестогодишљег (кајања): годину плачући, и
годину слушајући, и три године припадајући, и годину (опет)
стојећи са вернима (на молитви), те тако буду примљени (у Св.
Литургију=Причеmће). (Трул.61,65; Анк.24; Лаод.36; Вас.Вел.65,72)
Канон 84.
/0 начину а не времену покајаља, и о онима који се не кају/
А све ово пишемо да се испробају плодови покајаља. Јер

свакако такве ствари (=грехе и ейиmимије) не судимо временом,
81
Ј В. и напред сличне "шюпе 65. и 72.
490
него пазимо на начин по:кајања. Ако се пак (неки) тешко одваја

ју од својих навика, и радије хоће да служе телесним уживаљи
ма него Господу, и не прихватају живот по Јеванђељу, тада
нам нема никаквог заједнич:ког дела (Myov) са њима. Јер смо
ми усред народа непо:корнога и противнога (Ис.65,2; Рм.1О,21) нау
чени да чујемо (речи): "Сйасавајући сйаси gушу своју" (1Мојс.19,17). 82 )
(1Вас.12; Трул.102; Вас.Вел.3,74,85; Григ.Нис.4,5)
Канон 85. 83 )
/0 сведочељу нашем пред преступницима,
ради суда Божијег нама и њима/
Немојмо, зато, прихватити да пропаднемо заједно са такви

ма, него бојећи се теш:кога суда, и имајући пред очима страшни
Дан расплате Господње, немојмо хтети да погинемо заједно са
туђим гресима. Јер, ако нас нису научиле страшне претње Го
спода, нити нас толики ударци довели до осећања да нас је
Господ због нашег безакоња оставио, и предао нас у руке варва
ра, и народ бй: одведен у ропство непријатељима, и предан расе
јању,84) јер на такве ствари се дрзнуше они :који носе име Хри
стово, па ако не познате нити разумеше да је због тога дошао
на нас гњев Божији, какво нам ј е зај еднич:ко дело (Myov) са
њима? Него треба да им сведочимо и дан и ноћ, и општејавно
и понаособ; а да не прихватимо да се поводимо за њиховим
злоделима, молећи се особито да их придобијемо, и избавимо
од замке лу:кавога. Ако ли то не узмогнемо, настојмо макар да
душе своје сачувамо од вечне осуде. (IBac.12; Трул.1о2; вас.вел.з,s4)
szJ В. напред канон 74. и нааомену. Овај 84. канон је сличан 74. канону, као и 102. Трул
ском (в. тамо нааом.), али он истовремено показује и озбиљност и одговорност Пасти
ра, да не би повлађивао гресима непокајаних, као што то говори и следећи 85. канон.
83
Ј Овај 85. канон, као завршетак III Канонске Посланице (Писмо 217,84), не броји се у
најстаријим ркпсима и зборницима као посебан, него спада у 84 (или ређе у 86) ка
нон (в. 2-:uvиy!J.a 4,255, н. 1; Павле Шведски, 549-550). - Иначе, овај канон завршава мисао
из претходног 84. канона: о потреби пастирске бриге, али и одговорности; о снисход
љивости, али не и повлађиваљу грехова људских, поготову окорелих без страха
Божијег и људског. Израз шакви односи се на све претходно побројане вр-сте греха,
нарочито на оне из канона 81-84.
84
Ј Претпоставка је да и овде Св. Василије, осим упада варварских племена, мисли
и на прогоне Православних од стране Аријанаца у време љиховог присталице
цара Валента (364-378.г.), што је донекле вероватније (него код н:анона 81).
491
На gpyioi слова Блажепом Амфилохију:

Послапица о рааликовању јела 85)
Канон 86.
/0 Ен:кратитима/
А углађеним (xoJ!1Jюi:~=cлAsъ•мъ=delicats) Енкратитима на њихов

важан проблем (to aE11vov avtoov ngo~л.1111 a), 'зашто и ми не једемо све\ 86)
треба рећи ово: да се гнушавамо и од наших изметина. Јер по
вредности за нас је месо (исто што) и лишће траве, но односно
разликоваља кориснога, као што код траве одвајамо шкодљиво
од пригодно г (=gоброг), тако и код меса разликујемо шкодљиво
од кориснога. Пошто је и кукута (to жбvЕюv = sicuta) трава, као што
је и врана месо; међутим, нико ко има ума неће јести бунику,
нити се дотаћи пса (=йсећег меса), осим ако велика невоља не
принуди; тако да који (то) једе, није безакоље учинио.
(Ап.51,53; Анк.14; Гангр.2; Вас.Вел.1,28,47)
Послапица Диоgору, ейискойу Тарсијском 87 >

[против ових који две сестре, или два брата, узму (сукцесивно) у брак]
/Увод/
Дошла су до нас писма са натписом Диоgорово, али оно надаље
(тј. садржај) приличи више неком другом неголи Диодору. Јер ми се
чини да је неки од вештих (у фалсификоваљу) људи, који је узео (на
себе) твоје лице, тако хтео да себе учини достоверним пред слушаоци-
85
Ј Ово је одломак из Василијевог Пис.ма236,4 (из 376.г.) Амфилохију, у којем одго
вара на разна питаља, па и на питаље односа јеретика Еюсратиша према разн.и.м је
ли.ма. (О Енкратитима в. напред капопе 1. и 47).
86
) О јеретицима-дуалистима ЕюсраiПиiПи.ма (који су се "уздржавали" !=гаgиљи/ од меса)
в. напред кан.он.l. и 47. и н.аао.мен.е. Изрази у овој 1. реченици: углађен.и, важан. ароб
ле.м, веров. су иронични, јер показују љихову лицемерну скрупулозност. Иронична
су и даља поређеља биља и меса, ради разобличеља енкратитског лицемерја.
87
) 3а ову Послан.ицу Св. Василија Диоgору (Писмо 160, из 373.г.), није сигурно да ли
је "Диодору еп. Тарсијском" (како мисли Валсамон, јер ркпси имају само "Диоgору"),
или "Диодору презвитеру Антиохијском", који је око 378.г. постао епископ града
Тарса. Пре ће бити да је то неки (хоро)епископ Диодор из Кападокије (П. XQr)a,;ou).
Почетак тог Пис .ма-Посланице (која се спомиље у Василијевом 23. капопу) немају многи
издавачи, али га има Бенешевић (грчки-српски), Бевериџ, Син.шаг.ма, Joannou, Аливи
затос, Фидае (Милаш у подтексту).- Василијев одговор је уследио на једно писмо
-фалсификат, у којем се говорило како се, наводно, дотични брак 2 брата са 2 се
стре, и обратно, дозвољава. Иначе, овај 87. кан.он. негде броје као 88.
492
ма. Он, дакле, запитан од некога: да ли може довести себи за брак,

кад му је жена умрла, сестру њену, није се згрозио од (самог) питања,
него је то мирно саслушао, и већма силно и одважно потпомогао ту
разуздану похотљивост. Да је код мене то писмо, послао бих (ти) га,
и ти би био довољан да одбраниш себе и истину. Али, пошто је пока
зивач (писма) опет га узео (себи), и проносио га (около) као знак победе
против нас, који смо то (тј. такав брак) још од почетка забранили, гово
рећи да он има писмену власт (за такав брак), ево ти сада пишем да
двојном руком оповргнемо то измишљено писмо, и никакву снагу
му не оставимо, како не би олако шкодило читаоцима.
Канон 87.
/Против оних који две сестре, или два брата, узму (сукцесивно) у брак/
Прво што је највеће у оваквим стварима јесте обичај (to Е'~о~)

код нас, који ми истичемо као имајући снагу закона, јер су
нам те одредбе предане од Светих људи. 88 ) А тај је (обичај) овакав:
Ако неко буде некад савладан страшћу нечистоте и падне у
безаконито општење са двема сестрама, ово не треба браком
сматрати, нити уопште треба (такве) у пуноћу Цркве примати
пре но што се међусобно раздвоје. Тако да, кад не би имали
ништа друго рећи, довољан је обичај (to Е'~о~) да се од (тог) зла
сачува. Но пошто је писац писма покушао да лажним аргумен
том толико зло уведе у живот, потребно је да ни ми не бежимо
од помоћи расуђивања, мада је и у толико јасним предметима
предубеђеље појединца јаче од сваког расуђивања.
Написано је, вели, у Књизи Левитској (18,18): "Немој узейlи
жену која ће бийlи ревњива па сесйlру своју, ga ойlкријеш йреg оном голо
йlињу ове за живойlа оне". Јасно се, вели (тај), види из овога, да је
после смрти (прве сестре) допуштено узети (сестру њену). На то ћу
ја најпре ово казати: да оно што (Старозаветни) Закон говори, го
вори (то) онима који су у Закону (Рм.3,19), јер би тако ми подлега
ли и обрезању, и Суботи, и уздржавању од (неких) јела. Јер неће
мо, ваљда, ако нађемо нешто што задовољава наше насладе,
88
) Као и другде, Св. Василије овде истиче да Црквена правила/канони/одредбе/
установе потичу о Светих људи. То је за њега мерило. Ти Светитељи су најчешће
епископи, од којих су и веру и све остало у Цркви примили. Мада Св. Василије то
неће рећи, и он је био један такав Свети Божји човек и епископ Цркве, који је со
бом и иза себе оставио нама у Цркви у наслеђе велико богатство: богословско, ка
нонско, литургијско, пастирско, духовно, монашко, подвижничко, човекољубиво,
истовремено акривијско и иконимијско, тј. тачно/строго и снисходљиво/спасоносно. -
Слично питаље са овим у канону в. и напред у канону 79.
493
потчинити себе јарму ропства (Старозаветног) Закона, а ако се у

Закону покаже нешто тешко, тада ћемо прибећи слободи у
Христу. Питали су нас: да ли је написано да се узме жена при
сестри (њеној)? И рекли смо, што је за нас поуздано и истинито,
да није написано. Али извадити из односних навода оно што
је прећутано, то може законодавац, а не онај који закон цитира.
Јер би тако било могуће ономе ко хоће, усудити се и узети још
за живе жене сестру (њену). Такав софизам управо приличи
томе. Јер, вели, написано је: "Немој узеши суревњиву", као да не
спречава узети ону несуревњиву. Онај који брани страст одре
диће да је нарав сестара несуревњива. Када, дакле, нема узрока
због кога се забраљује живљење с обема, шта тада спречава
узети (две) сестре? Али то није написано, кажемо ми. Али није
ни оно одређено. Смисао пак контекста једнако даје право обад
вама. Али, требало се мало вратити на (околности) пре установ
љеља тог закона, те се (тако) ослободити проблема. Јер, видело
би се да законодавац не обухвата сваку врсту грехова, него на
рочито забраљује грехе Египћана, одакле је изишао Израиљ,
и оне Хананејаца, којима се доселио. Јер је овако речено: "Не
.мојше чиниillи ао аостуаци.ма Еiиаша, у коме cille живели; и ао аосшуа
ци.ма земље Хананске, у коју ћу вас yвecillи, не .моjille чиниillи, и ао њихо
ви.м законима нe.мojille xoguillи" (3Мојс.18,4). Тако изгледа да ова врста
(споменутог) греха није била практикована код (тих) незнабожа
ца, зато ни законодавац није требао предупређивати од истога,
него је био довољан ненаучени обичај да се одбаци (та) гнусност.
Како си, дакле, забранио веће, а прећутао маље? (Законодавац је
то учинио), јер је мислио да многим телољупцима (twv cptЛoaagxoov=
=nлътолюlњ.цА), за саживљење са (двема) живим сестрама, може
штетити пример Патријарха (Јакова). Ми пак шта треба да чи
нимо? Говорити што је написано, или радознало испитивати
што је прећутано? Тако, опет, у тим законима није написано
да не могу отац и син једну (исту) иночу имати, а код Пророка
је то подвргнута највећој осуди: "Јер син, вели, и oillaц оgлажаху
ка јеgној иcilloj gевојци" (Амос 2,7). А све друге врсте нечистих стра
стИ измислила је демонска школа, док је Божанствено Писмо
прећутало, не подносећи да честитост своју упрља спомињаљем
гнусних назива, него је општим именима осудило нечистоте,
као што и Апостол Павле каже: "А блуg и свака нечисшоша нека се
и не сао.миње .међу вама, као шillo се apиcillojи свеillи.ма" (Еф.5,4), обухва
тајући именом нечистоте све непомениве срамоте мушкога и
494
женскога пола. Тако, ћутање свакако не даје дозволу сласто

љупцима.
А ја кажем да није ни прећутано о овој ствари, него да је

она законодавцем веома строго з~брањена. Јер оно: "Немој йри
стуааmи нијеgној рођаци illвojoj йо illeлy, ga оillкријеш голоillињу њихову"
(3Мојс.18,6), укључује у себе и ову врсту сродства. Јер, шта човеку
може бити блискије од љегове жене, боље рећи од самог љеног
тела? Јер они нису више двоје, него једно тело (Мт.19,5). Тако кроз
жену, сестра љена долази у сродство са мужем. Јер, као што
се не може узети матер женина, или кћи женина, као ни своја
матер, ни своја кћи, тако нити сестра женина, јер (не може) ни
сестра своја. И обратно овоме: не може ни жена ступити у брак
са сродницима мужа, јер су обојима права (ta Ыхша) сродства
заједничка.
Ја пак свакоме ко ме пита за савет о браку сведочим: да
"йролази обличје овога cвeilla, и време је скраћено, ga ће и они који имају
жене биillи као и они који немају" (1Кор.7,29.31). А ако ми неко прочита
оно: "Paђajille се и множиillе се" (lMojc.l,lB; 9,1), смејем му се што не ра
зликује времена законодавстава. Други је брак само лек (naga-
~-tvЭCa =yiliexa) од блуда, а не подршка раскалашности. 89) "Ако ли се
не узgрже, вели се, нека се жене" (1Кор.7,9), а не (каже): женећи се, не
ка преступају закон. А они који ни природу не гледају, који
штету души (својој) наносе страшћу безчашћа (=безакоња), нека
разаберу какве је из старине дала (природа) називе сродства.
Јер, по каквом ће сродству назвати оне који се роде (у таквом
браку)? Хоће ли их назвати браћом, или сестрићима? Јер им се,
услед мешања, могу применити оба (назива сродства). Немој, чо
вече, да од тетке учиниш маћеху деци, нити ону која би их тре
бала неговати уместо мате ре, љ у оружати немилосрдним зави
ђељима. Јер само мржља маћеха кадра је да непријатељство
распростре и после смрти. Боље рећи, и иначе непријатељи по
мириће се са поко ј нима, а маћехе почиљу мржљу после смрти.
Главно од (свега) казанога је: ако стреми браку по закону,
отворена му је сва васељена; а ако му је стремљеље страсно,
нека зато буде још већма спречен. "Да се научи свој cacyg (=тело) у
89
> Св. Василије истиче овде високи хришћански идеал моногамије - jegнoi брака,
који је слика брака Христа и Цркве (Еф.5,23.32). 'У чину службе другог брака у Треб
нику, који други брак Црква дозвољава, изражава се снисхођење људској слабости
и другобрачници позивају на смирено покајаље, на шта указује овде и Св. Василије.
495
cвeiiluњu gpжaiilu, а не у ciilpaciilu йожуgе" (1Сол.4,4). Хотећи да више

о овоме говорим спречава ме мера посланице. Желим пак или
да се ова моја поу:ка покаже јача од страсти, или да ова прљав
штина (=срамоша) не дође :код нас, него не:ка остане у местима
ГДе Се И дрзнула. (Ап.19; Трул.26,54; Неок.2; Вас.Вел. 23,68,76,78; Тим.Алек.ll)
Послан;ича Гpuzopujy йреавиШеру 90 )

[да се раздвоји од жене с којом станује]
Канон 88.
/Да се презвитер раздвоји од уведене женске (avvнaax-юu yvvaCov)/
Прочитао сам твоје писмо са свим дуготрпљењем, и зачудио

сам се, :како си, могући да :кратко и лако одговориш (=оgбрапиш
се) самим стварима, пристао да будеш упоран у ономе зашто
(
си оптужен, и многим =gугим) речима по:кушаваш да излечиш
неизлечиво. Нити смо ми први, нити једини, о Григориј е, узако
нили да женс:киње не станују заједно са мушкарцима; него
прочитај :канон донет од Светих Отаца наших на Сабору у Нике
ји (=3. капоп), :који изрично забраљује да нема уведених женс:ких
(ovvEюaxтov~). А безбрачност у томе има уважење (=чесшишосш) што
се раздваја од живљења са женс:кињем, тако да који називом
обећава (=речју се завешује), а на делу чини што и они који бораве
са женама, очито је да такав настоји да честитост девичанства
држи (само) по назвању, не удаљујући се од неприличности
насладе. А толико већма требате да си следовао нашем захте
ву, колико сам кажеш да си слободан од сваке телесне страсти.
Јер не верујем ни да седамдесетогодишњак живи страстно са
женом, нити смо одредили оно што смо одредили као за неко
учиљено неумесно дело. Него, пошто смо научени од Апостола,

да не треба брату стављати спотицање или саблазан (Рм.14,1З), а
знамо да нешто, што код појединих бива здраво (=чисшо), дру
гима бива повод за грех, ради тога смо и наредили, следујући
заповести Светих Отаца, да се раздвојиш од те женске. Зашто
окривљујеш хороепископа, и спомињеш старо непријатељ-
90
Ј То је у целини Писмо 55. Св. Василија неком "Григорију презвитеру" (у неким
ркпс. стоји: "Париzорију apeзвuiilepy"), писано на почетку епископата (370/l.г.), које
говори о увеgен.ој (O'lJVE(aaxto~) у кућу женској, ради послуживања, што је изричито
забранио још I Васељенски Сабор у Никеји својим 3. 1Сан.он.ом (в. тамо наао.мену).
496
·:·КАНОНИ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ·=-
ство? Зашто нас оптужујеш, као да имамо олако ухо да слуша

мо клевете, а себе не подносиш да одступиш од навикнутости
са том женом? Отерај је, дакле, из твоје куће, и стави је у Мана
стир. Нека она буде са девственицама, а тебе нека служе му
шкарци, "ga се Име Божије не хули због вас" (Рм.2,24). А док ово не
учиниш, неће ти ништа користити ни миријаде (=gесешине хиљаgа)
ствари које у писмима пишеш, него ћеш умрети као неслужећи
(аgуwv=свешшеник йоg забраном), и даћеш пред Господом реч за своје
неслужење. А ако се усудиш, не поправивши себе, да вршиш
свештенослужење, бићеш анатема свему народу, и они који
те примају биће искључени из читаве Цркве. 91 )
(IBac.3; Трул.5,12; VIIBac.18,22; Ан:к.19; Карт.3,38,70)
Хор(о)ейискойи.ма
[да без њега (=Мийlройолиша) не постављају,
мимо канона, служитеље (Цркве)] 92 Ј
Кавов89.
/Да без њега=Митрополита не постављају Црквене служитеље/
Много ме жалости што су напуштени канони Отаца и што

је свака тачност Цркава изагнана, те се бојим да постепено,
ако таква немарност буде напредовала овим путем, не дођу у
потпуни неред ствари Цркве. Стари обичај, који је владао (t~-tлоЛt
тсuо~-t€vrt=жнкоvцшн=аракшикован) у Црквама Божијим, служитеље је
Цркве, (тек) проверавајући (=исйиiilујући) са сваком тачношћу,
примао, и веома су разабирали сво њихово владање: да ли нису
клеветници, да нису пијанице, да нису склони кавгама, и да
ли васпитавају своје млађе, како би могли остваривати освеће
ње, без којега нико неће видети Господа (Јевр.12,14). И то су испи
тивали презвитери и ђакони, који живе са њима, и о томе су
извештавали хороепископе, који би, добивши гласове поузда
них сведока, и о томе обавестивши епископа (=мишройолиша, шј.
91
) О смислу израза анайlема в. код 1. канона П Васељенског Сабора, найомена 7.
92
) Овај канон је Василијево Писмо 5 (у целини) својим хороейискойима (писано на
почетку епископства, 370/l.г.), који га као свог Митрополита нису слушали и своје су
надлежности прекорачивали. У канону је реч махом о нижим клирицима. Израз
служийlељи најчешће се односи на ийођаконе, хиротонију којих дозвољавају канони
(наведени испод), али по сагласности надлежног Митрополита. - О хороепископима
в. канон 13. Анкирски, канон 8. Никејског Сабора, и 10. Антиохијски (и нааомене).
497
наgлежног ейискойа наg хороейискойима), тада (та.Rо) убрајали (тога) (цр

квено)служитеља у ред свештенства. Сада пак, као прво, ви сте
мимоишли нас (=Мишроаолиша), и нисте пристали ни да нас (о
томе) известите, присвојивши себи сву власт. Затим, потпуно
занемаривши ту ствар, допустили сте презвитерима и ђакони
ма да кога они хоће, без испитиваља живота, по пристрасности,
или по сродству, или по неком другом пријатељству, уводе у
Цркву недостојне. Зато се много (црквено)служитеља броји у
свакоме селу, а ниједан није достојан литургисаља Жртвенику
(=служењаОлШару), као што ви сами сведочите, немајући људИ при
изборима.
Пошто, дакле, видим ствар да надаље немилосрдно (av~XEcr'tov =
=неизлечиво) напредује, особито сада кад многи, бојећи се мобили
саља (у војску), увлаче се у службу (Црквену), нужно сам предузео
да обновим каноне Отаца, и пишем вам да ми пошаљете попис
(црквено)служитеља свакога села, и од кога је уведен, икаквога
је живота. А имајте и ви код себе (тај) попис, да се могу ваши
пописи упоређивати са онима што се код нас чувају, и да нико
не може да себе накнадно уписује, када хоће. Тако, дакле, после
првога индикта, ако су неки уведени од стране презвитера,
нек буду враћени међу лаике, и нека изнова буде од вас испити
ваље; па ако су достојни, нека се вашом одлуком примају, по
што ћете очистити Цркву уклаљајући из ње недостојне. А убу
дуће, испитујте достојне и примајте их, али (их) немојте уброја
ти (у клир) док нама не доставите (списа.R); иначе знајте да ће
бити (опет) лаик који буде примљен у (Црквену) службу без наше
сагласности. (1Вас.8; VIIBac.14; Неок.14; Ант.8,10; Лаод.57; Теоф.Алек.7)
(Хоро)епис:копима :који су под љим (као Митрополитом) 93 )

[да не изабирају (и рукополажу) за новац]
Канон 90.
/Да не рукополажу за новац (=против симоније)/
Безаконост (1:о а'tолоv=зълоаЕ=неgоаусшивосш) ствари, о којој пи

шем, што се уопште подозревало и говорило (о њој), болом је
испунила душу моју; и замало ми се учинила невероватном.
) Ово је Василијево Писмо 53, упућено на почетку епископата (око 370/l.г.) подлож
93
ним му ейискойима (постоји и натпис: "Хор/о/ейискойима").
498
Писмо, дакле, о овоме, који је код себе спознао (ово учињено),

нека прими као лек; а који није спознао (тј. није то учинио), као
предохрану; а који је равнодушан (аЬtfмроgос;=инgиференйlан) -чега
не желим да се међу вама нађе - (да прими) као оптужбу (Ью~-taQ
тugCav). 94) А шта је то о чему говорим? Говоре неки за неке од вас
да узимате новце од рукополаганих, а то се прикрива именом
Благочешћа (=йобожносши) - што је још горе. Јер, ако :ко чини зло
под изговором добра, достојан је двоструке осуде: и зато што
чини оно што није добро, и што се служи добром, тако да ка
жем, као сарадником у вршењу греха. Ако ово тако бива, нека
надаље (више) не буде, него нека се исправи. Јер је нужно гово
рити ономе који сребро прима, исто што је речено од Апостола
ономе који је хтео дати (сребро) да купи удео Духа Светога:
"Сребро iliвoje с Шобо:м ga буgе на йоzибао" (ДАп.8,2О). 95 ) Јер, мање греши
који из незнању хоће да купи, него ли који продаје дар Божији.
Јер је (ту) била продаја; и оно што си ти на дар добио, ако про
даш, бићеш лишен благодати, као продан Сатани; јер уводиш
(
(прљаву) трговину xaзt'I'}ЛtCav =ло'(КАtњстко= крчмарење- 2Кор.2,17) духовним
стварима и у Цркви, где нам је поверено Тело и Крв Христова. 96)
Ово овако не сме бити. А у чему је (њихово) лукавство рећи ћу.
Они сматрају да не греше што не узимају одмах, него после
рукоположења узимају; а узимати је - било када узети.
Позивам вас, зато, да овакав приход, боље рећи овакво при
вођеље у геену (=йакао) одбаците, и не каљате руке оваквим
нечистотама, чинећи себе недостојним да свршавате Свете Тај
не. Опростите ми, што најпре као не верујући, а сада као уверен,
претим. Ако неко после ове моје Посланице учини тако нешто,
нека буде удаљен од овдашњих Жртвеника (=Олшара наше Цркве),
а нека тражи где може, купујући дар Божији, продавати га.
"Јер :ми и Цркве Божије iliаквога обичаја не:ма:мо" (1Кор.11,16). Да (још)
једно додам, и престаћу. Ради среброљубља бива ово, а "сребро-
94
) Старословенски превод и Милашев преводи otщюg'tvg\av са: свеgочанство/свјеgоџ
ба, и чини се да није одговарајући контексту. (3онара: ла.Qа.ууЕЛСа.v~ука; Бевериџ:
obtestationem=npeклињaњe, новогрчки АЕантопулос: aлoxrtQusrt=ocyдa; Joan1.юu: =оптужба).
95
) Реч је о Симону Врачару, који је био маг са великом репутацијом, па кад је
постао хришћанин био је задивљен чудима Св. Апостола, па је хтео ту исту чудо
творну моћ да купи за паре; отуда назив симонија за куповину благодати, тј. за хи
ротонију за новце. О симонији говоре бројни канони (в. наведене испод), нарочито
Посланице Цариградских Патријараха Генадија и Тарасија.
96
) Речи страшне, а многозначајне. Као и речи у реченици на почетку следећег
пасуса.
499
љубље је корен свију зала" (1Тим.6,1О), и назива се "иgолойох:лонство"

(Кол.з,5). Немојте, дакле, ради мало сребра претпоставити Хри
сту идоле, нити опет подражавајте Јуду, нечистим добитком,
издајући по други пут Онога Који је једном за нас распет, јер
ће се и села и руке оних који сабирају такве плодове, назвати
Акелдама (ДАп.1,19). 97 ) (Ап.29; IVBac.2; Трул.22; vпвас.19; Генад.
Посл.; Тарас. Посл.)
На књиiе О Светоме Духу, пайисапе Амфилохију, иа 27. ~лаве 98 )
Канон 91.
/Да треба држати неписани Црквени обичај (-со F-~or;,)/
Догмате и проповеди који су у Цркви чувани, једне имамо

из записане науке, а друге предане нам у тајни примисмо (ЬюЬо
.эtv,;а f]џlv EV ЏV<J'tr]Qt<p паgаСЕ~аџЕ-Эа) ОД Апостолског Предања, 99 ) које
обоје имају исту снагу за Благочешће (=Православље); и томе неће
нико противречити, ко и најмање има искуство Црквених уста
нова (-Эюџооv). Јер ако покушамо одрицати неписане обичаје,
као да немају велику силу (=значење), неопажено ћемо повредити
Јеванђеље у најважнијим стварима, или боље рећи, свешћемо
проповед (,;о xvgr]yџa) на голо име (=назвање). Тако, (на пример), да
најпре споменем оно прво и најопштије: знак Крста, којим се
знаменују они који се надају у Име Господа нашег Исуса Хри
ста, ко (нас) је писмом научио? Обраћати се Истоку при молитви,
какво нас је писмо научило? Речи епиклезе (ещхЛtiаЕw~=йризивања
св. Духа) приликом узношења Хлеба благодарења и Чаше благо
слова (у Литургији- 1Kop.l0,16-17), ко нам је од Светих то оставио
писмено? Јер се ми (у Литургији) не задовољавамо оним (речима)
97
) И ово су још страшније речи: среброљубље је идолопоклонство, Јудина работа
- духовно самоубиство, посао/дело/имовина крвна- Акелдама! Или како каже
стара схолија: "щt~ aч.tator;," =цена крви!
98
Ј Канони 91. и 92. узети су из Василијеве богословске кљиге О Духу Светоме, гл.
27. и 29 (в. напомену код канона 92). Оба канона говоре о великом значају Светог Пре
даља у Цркви, како писаног тако и неписаног.
99
Ј Василијев грчки реченички склоп пренет је овде дословно, са очуваљем и ре
да речИ. Јер тај ред речИ показује дубину Василијевог поимаља неписаног Предаља
у тајни преданог. Како је запазио о. Георгије Флоровски, Свето Предаље у Цркви
Православној није проста" традиција", него светотајинско, мистагошко, благодат
но предаваље саме Тајне Христове, целокупне Цркве као Тајне спасеља и истинског,
новог живота у Христу, Духом Светим. О овоме је нарочито говорио Св. Иринеј
Лионски. Укратко речено: Предаље у Цркви је Литургијско, то је јерурiија Јеванђеља
Христовог (Рм.15,16), са свим што оно садржи, и јесте, и што благодатно дејствује.
500
што нам Апостол или Јеванђеље спомиње, него и пре и после

говоримо друге (речи), јер имају велику силу за Тајну (Анафоре =
=Евхаристије), примивши (их) из неписане науке. 100 ) Благосиљамо
пак воду Крштења, и уље Помазања, па још и крштаванога,
по каквим писаним (наредбама)? Зар не из усменог и Светотајин
ског (t-tva'ttxfl~=illajnoгa) Предања? И шта? Само Помазање уљем,
која (нас) је писана реч научила? А да се три пута човек погњу
рава при Крштењу, одакле је? А и (све) остало што бива при
Крштењу: одрицање од Сатане и анђела његових, из каквог је
то Писма? Није ли то из оне необјављене (=пепайисапе) и неизре
циве (алщ?Q1i'tоv=скривепе) науке, коју су Оци наши сачували у не
многољубопитном и неистраживом (=пераgозпало.м) ћутању (tv aлo
Лvлgayt-tov1l't4> xal aлEQtfQyaa't<p шyfl), добро научени томе да светост ('ta
aEt-tva = =частпосш, gocillojancillвo) Тај ана треба ћутањем очувати? Јер
оно што непосвећенима није дозвољено ни погледати, како би
било умесно кроз (писану) науку разглашавати?
И .мало йосле (наставља):

То је разлог неписаних Предања да много (=често) разабира
ње учења догмата не постане за многе, због уобичајености, ла
ко презриво (=безпачајпо). Јер, друго је догмат (o6yt-ta), а друго је
проповед (x1igvyt-ta). Јер, догмати се ћутањем проходе, а проповеди
се јавно објављују. А врста ћутања је и неразговетност (~ ааа<рfю=
=tш"клаЕииаЕ=nејаспост) којом се служи (Свето) Писмо, представљају
ћи тешким за схватање смисао ('tov vovv) догмата, ради користи
оних који (их) читају. Ради тога сви ми, за време молитава,
гледамо на Исток, али мало нас зна да (тиме) тражимо стару
отаџбину- Рај, који насади Бог у Едему на Истоку (1Мојс.2,8). И,
такође, стојимо кад вршимо молитве у Први дан Недеље, али
разлог тога сви не знамо. Јер не само да, као "саваскрсли са Xpu-
cilloм и illpaжeћu оно шillo је горе" (на Небу) (:К:ол.З,l), дужни СМО да
100
) Овде је очигледно реч о епиклези=йризивању Св. Духа на Св. Дарове у моменту
освећења. Василијево сведочанство (:као и у самој Литургији вt'\мијевој) показује да
нису само довољне речи Христове (у Јеванђељу и код Ап. Павла.f:'"ово је Тело моје ... ово
је Крв моја" (како мисле римокатолици, који су избацили Еаиклезу из Литургије), него је
отпочетка у Цркви била и Ейшслеза=йризивање Св. Духа да дође и освети Св. Дарове и
учини их Телом и Крвљу Христовом. Милаш наводи два примера како су Римске
папе (Климент ХП,1736.г., и Пије VII, 1822.г.) aнailleмucaлu Православне што сматрају да
нису довољне само речи Христове, него треба и еписклеза Св. Духа за освећење Св.
Дарова (Правила ... 2,442 ноmа; ову другу одлуку цитира и зборник званичних Римских-пап
ских докумената, у хрватском преводу, ZЬirka sazetaka ujerovanja, Dakovo 2002, br. 2718, str. 510).
501
стојимо (усправни) на молитви у Васкрсни дан (=Неgељу) те тиме

себе подсећамо на даровану нам благодат, него и зато што овај
дан некако изгледа да је слика Очекиванога (=Буgућега) века.
Зато, будући да је (Недеља) почетак дана, није од Мојсија названа
йрвим, него (gа1Ю:м) јеgним. Јер вели: "И бй вече, и бй jyilipo, gан је
gан" (1Mojc.l,5), пошто један исти (дан) кружи много пута. И тај,
дакле, један исти је и Осми (дан),- онај истински Један исти и
Осми, који спомиње и псалмопојац у неким натписима Псала
ма, који собом показује стање после овога века, Непрекидни
дан, (дан) Невечерњи, (дан) Бескрајни, онај Незалазни и Нестаре
ћи Дан. 101 ) Нужно, дакле, Црква научава питомце своје да у тај
(дан) испуњују молитве стqјећи, да, свагдашњим подсећањем
на бескрајни (=вечпи) живот, не занемарујемо попутство (t&v tqю
OC(J)v=cnaбgeвaњe) за тамошње пресељење (у Царство Небеско).
И сва је Педесетница подсећање на оно очекивано у веку
(будућем, тј. у Вечности). Јер онај Један и Први дан, седам пута
уседморичен, чини седам седмица Свештене Педесетнице. Јер
почињући од Првога (дана=Недеље=Васкрса), завршава у исти дан
(Недеље), развијајући се педесет пута кроз једнаке у средини (да
не). Тако сличношћу подражава век (=Вечпосш), као у кружном
покрету почињући од истих тачака и у исте завршава, у коју
(Педесетницу) Црквене уредбе нас научите да већма изабирамо
усправно стојање молитве, из тог јасног подсећања као преносе
ћи наш ум од садашњих на будуће (стварности). И при сваком
клечању и опет устајању, самим делом (=чипо:м) показујемо да
смо грехом пали на земљу, а човекољубљем Саздатеља нашег
позвани смо опет на Небо.
Недостао би ми дан казујући ненаписане Тајне Цркве. Остав
љам друго, а само исповедање вере: да верујемо у Оца и Сина
и Светога Духа, из каквога писма имамо? Јер, ако из предања
(Светог) Крштења, сходно поретку Благочешћа (=Православља) (хата
ТО тђ; EiiOE~fLЩ axo/...ou.Эov=nQCЛ.-fi,LЏIRAHtiiO SЛАГQЧЬСТ111а): Треба КакО Се КрШТава
МО, тако смо дужни да верујемо, излажућу исповедање (вере)
истоветно Крштењу, нека нам (онда), по истом поретку, допусте
101
) Сви ови изрази, који се иначе сусрећу у Црквеном језику: tђv <iзtщюtov f!~-t€Qav,
tђv aVEG:Л:fQOV, tђv aOtaOO')(OV, t"OV aЛ:t)XtOV E'XfLVOV xat ayt)gw at&va =нEПp.-fiCTAHЬ.H'bltl ДЕНЬ., HEREЧEp
HI111, нEизмЋtttiM'Ъitl, нЕсконь.чь.ниtl онъ 11 ttЕСТАрЋюцшt~сm кЋкъ -су есхатолошки изрази
за Будући век Вечног живота у Царству Божијем, коју ће есхатолошку стварност
Светитељ и мало касније означити својим тумачењем Педесетнице (као 7х7 =49+ 1
дан=Педесет=Вечпи ве11:=Царство Небеско (в. и Св. Максим о Педесетници PG 90,1368 и 91,757.780-1).
502
да једнаку веру и славу (=славословљење Тројици) одајемо. А ако ли

начин славословља одбацују као неписан, нека нам тада пока
жу писмене доказе о исповедању вере, и о (свему) осталоме што
смо ми набројили. Пошто су, дакле, толике (чиљенице) неписане,
а имају толику моћ у Тајни Благочешћа (=Православља), зар нам
неће допустити једну реч (M~tv) која је до нас од Отаца дошла,
коју смо ми нашли преосталу (=сачувану) непатвореним обичај ем
у неповређеним Предаљима Цркава, а који има не мали разлог
(Л6уоv), нити мали допринос (ovvt€1-..Etav) сили Тајне (=вере и йраксе
Цркве). 102 ) (1Вас.19; Трул.102; VIIBac.7; Вас.Вел.87)
На исте књиzе (О Св. Духу), глава 29 103 )
Канон 92.
/0 истом неписаном Предаљу,
и о предањс:кој речи ovv =са Св. Духа/
О томе пак да је (тобоже) непосведочено и ненаписано славо

славље "са Духом" (ouv ПvEvџata), рећи ћемо то да, ако нема ништа
друго неписано, онда ни ово не треба примати; ако ли се већина
102
) Реч је о речци <Juv =са, коју Василије употребљава за Духа Светога да би на
гласио једнакост Духа Светога са Оцем и са Сином (уместо речце ev=y, која је често до
тада уnотребљавана, али која Св. Духа доводи као у неки подређен положај према Оцу и
Сину), јер та речца са показује вечни однос Духа по природи и Ипостаси са Оцем и
Сином. Ова речца са, благодарећи управо Св. Василију, и наравно од љега нагла
шеном Педању Цркве, унета је у Си.мвољ вере, у 8. члану, где исповедамо за Св.
Духа да се Он "са Оцем и Сином сайросљавља и сасљави (то ouv ПатgС xal. YI& ouvngoax1.Jvovџ.E
vov xal. ouvoo1;a~6џ.Evov =ео QтцЕм н Gниом еnоклАиь.ЕмА н сослАsимА)". О овоме Св. Василије говори
у следећем одломку =92. канону.
103
) В. найо.мене прву и последљу код претходног 91. канона. Цела кљига Св. Васи
лија О Св. Духу, изразито библијско-догматско дело, написана је против Аријанаца
и Духобораца. Настала је 375.г. на молбу Св. Амфилохија, коме је и посвећена и
упућена. Повод, о којем говори сам Василије на почетку своје кљиге, био је догађај
са богослужеља у Кесарији, на празник Св. Мученика Евпсихија, 7. септембра
374. године (в. Писма 100 и 176). Василије је том приликом на служби уnотребљавао
наизменично два типа gоксољоiије (тј. возгласа) у част Свете Тројице: "Слава Оцу кроз
Сина у Cвeillo.мe Духу", и "Слава Оцу са Сино.м и са Свейlи.м Духо.м", истичући више ову
последљу доксологију као правилнију, богословски православнију, јер више исти
че и природну једнакост и личну различ:итост Божанских Лица Св. Тројице. После
овога дошло је до напада на Василија, из кругова полуаријанских и духоборачких,
због увођеља тобожљих "новИна", па је млади епископ Амфилохије тражио објаш
љеље од Василија. Овом другом доксологијом, која је иначе такође древна Црквена,
Светописамског порекла, истиче се више Теољошка страна вечног Божанског бића
Св. Духа у Светој Тројици, док она прва остаје више при Иконо.мијско.м поретку
јављања Лица Свете ТројИце. Из овог иконо.мијског=домостројног поретка јављања
503
·>КАНОНИ СВ. ВАСИЛИЈА ВЕЛИКОГ-=·
ТајнИ код нас у животу (Цркве) практикује 104 ) не(на)писано, онда

са многим другим примимо и ову. А сматрам да је Апостолско:
да се остаје при неписаним Предањима. Јер, вели, "хвалим вас,
браћо, шйlо све моје йамйlийlе, и gржийlе Преgања као шйlо вам йpega
gox" (1Кор.11,2). И опет: "Држийlе Преgања која сйlе йримили или речју
или йосланицом" (2Сол.2,15). Од којих (Предања) нарочито је једно и
ово садашње, које они који га од почетка одредише, предаваху
следећим (=наслеgницима), пошто употреба његова са временом
стално нарасташе, те (тако) дугим обичајем Црквама укорени
ше. Ако, дакле, као на суду, кад немамо писмени доказ, доведе
мо вам мноштво сведока, зар нећемо од вас добити решавајућу
одлуку? Ја мислим тако, "јер, на речима gва или йlри свеgока нека
осйlанесвакареч (=ciliвap)" (5Мојс.19,15). Ако вам пак јасно покажемо
да на нашој страни имамо дуготрајност времена, нећемо ли вам
тиме показати да право говоримо, и да (ваш) спор не може бити
решен противу нас? Ј ер стари догмати су уверљиви управо тиме
што својом старином, као неком седином, имају поштовање.
(IBac.19; Трул.102; VIIBac.7; Вас.Вел.87)
Св. Василије Св. Гриrорије,

Велики еп. Ниски,
(икона, Хи (фреска, Ме
ландар, 17.в.) теори, 16.в.)
Лица Св. Тројице римокатоличка теологија је извела своје јеретичко учеље о

Filioque: да Дух Свети, који се у Божјој Икономији=плану спасеља света, шаље у
свет од Оца и Сина, самим тим, наводно, и вечно по Ипостаси исхоgи од Оца и Сина
(Filio-que). Али, по тој логици, пошто се и Син шаље у свет од Оца и Духа, требало
би да Он тако има и Своје вечно биће. Међутим, Светоотачка Тријадологија не об
јашљава Теологију из Икономије, јер није Божје gелање исто што и Божије Вечно
Биnе; икономијски поредак јављања Тројице, није и Вечно стање у Тројици, (није
израз Божанске Лрироgе, него Божјег gejctllвa).
104
) Грчки израз Василијев, овде употребљен: t~лoЛttevetш=npii.Бъi&AIEТЪ, има значе
ље: животује, битује, и.ма ilpaвo грађанства. Ми смо га превели са: "ilрактикује у жи
воту (Цркве)", тј. доживљава се као јавно йонашање, влаgање, као живи живот и пракса.
6.
КАНОНИ Светог НИСКОГ (335t395.г.) 1 )
Светог оца пашег Григорија, ейиск.ойа Ниског,

Капопск.а Послапица ЛиШоију МелиШикск.ом 2)
Канон 1.
/0 покајању и обраћењу, да духовни лекар упозна корен страсти/
Једно од онога што доприноси Светом Празнику (Пасхе) је

сте и то да схватимо закониту и канонску икономију (=расйоређе
ње, снисхођење) о сагрешившима, како би се излечила свака болест
душевна, која настаје неким грехом. Јер овај свеопшти (Васкрш
њи) Празник стварања (тf]~ хтСонu~ = шворевине), з) који се, према уста
љеноме кретању годишљег круга, испуљује сваке године по
свему свету, и свршава због васкрсеља палога (човека),- а пад
пак јесте грех, а васкрсеље је усправљање из греховног пада, -
добро ће бити да се у овај дан приведу Богу не само они који су
благодаћу Бање Благодати (=Кршшења) препорођељем преобра
жени (ЕхrсаЛtууЕvюСщ ~..tEтaoтшxEюv~..t€vov~), него и они који се покајањем
и обраћељем од мртвих дела (Јевр.9,14) поново враћају на живи
пут (тђv ~бюаv 666v), да и они буду руковођени ка спасоносној нади
(тђv ow~ovoav ЕЛrсСба), од које су се због греха удаљили.
I) Св. Григорије, епископ града Нисе у Кападокији, млађи брат Св. Василија; ро
ђен у Неокесарији у Понту 335.г., научен хришћанској науци у вери и животу за
једно са својом браћом, старијим Василијем и млађим Петром, еп. Севастијским.
Ретко обдарене умне природе, стекао је изврсно образовање у јелинској философи
ји и хришћанској науци; претпоставља се да је добрим делом био самоук. На бо
гослужењима у Цркви читао Св. Писмо народу; затим се оженио побожном девој
ком Теосевијом, и решио да наnусти Црквену службу и буде учитељ реторике, но
Григорије Богослов (Писмо 11) врати га у службу Цркви; он се замонаши у мана
стиру у Понту (близу сестре Макрине и мајке Емелије, на породичном имању у Анеси), а
супруга Теосевија постане ђакониса у Цркви, на којој служби ускоро умре (због
светости живота и она се слави кад и Св. Григорије Ниски, 10. јануара). Из Манастира је и
мимо своје воље хиротонисан од брата Василија за епископа у град Ниси (на путу
од Кесарије каАнкири), у зиму 371/2. године. Василије се око 375. у Писму 215. презви
теру Доротеју лепо изражава о брату Григорију; шаљући Црквено посланство на
Запад и у Рим, ради стварања Црквеног мира на Истоку, Василије вели да Григори
је није погодан за такво посланство, јер "не зна за неко улагивање и лицемерење".
Године 376. Григорије буде свргнут са катедре од Аријанаца, а по смрти цара Ва-
505
·:·КАНОНИ СВ. ГРИГОРИЈА НИСКОГ·:·
А није мало дело изекономисати (=расйореgити) правим и про

вереним судом речИ (Л6уоvq,=разлоге) о овоме, сходно преднајави
Пророка, који заповеда: да illpeбa екопо.мисаillи (=расйоређивати)
речи па cygy, да, као што реч (Пророчка) каже, "пе йоколеба се go века,
и буgе па вечап сйомеп йравеgпик" (Пс.111,5.6). Јер, као што при лечењу
тела, један је циљ лекарске вештине: да болесник оздрави, а
начин старања (=лечења) је различит. Јер према разлици болестИ
примељује се лекарски метод за сваку болест; тако и у душев
ној болести, будући да је многа разлика страстИ (=gуховних боле
сти), нужно ће бити разноврсна и терапевтичка (=лечебна) вешти
на, која према разлогу болести дејствује лечење. А како да би
ва тај технички (=вешти) метод о предстојећем проблему, тако
ћемо и распоредити (нашу даљу) реч.
Три су (моћи=силе=особине=својства) која се сагледавају у души
нашој, сходно првом дељењу: разумност, жељвост и срчаност
Лoytx6v, xa't to t:тct-SVJ..tТ]ttx6v, xa't to -SVJ.tOEtblq,=cлoвecнa, желайlељна и гневна
(to tE
способност). 4) У њима се налазе и подвизи оних који живе врлин-
лента 378.г. врати се и у Ниси од народа буде тријумфално дочекан (Писмо в). По
смрти брата Василија (1.1.379) Григориј е му одржи nохвално Наgzробно Слово. Борио
се nротив јеретика Евномија и Духобораца и Аnолинаријеваца и о томе наnисао
сјајна богословско-nолемичка дела (Прошив Евномија, у 12 књига), као и друга знаме
нита егзегетска, теолошка, мистичка и етичка дела. У јесен 379.г. учествовао на
великом Сабору у Антиохији, nод Св. Мелетијем (око 150 епископа, који прихвате
Никејски Символ), где му је nоверена и Црквена мисија у Понту, и на Истоку, у
Арабији, када је nосетио и Свету Земљу. "Учестовао је на П Васељенском Сабору у
Цариграду 381.г. где је имао видног утицаја. И 385.г. бива у Цариграду, и говори
на nогребу Теодосијеве кћери Пулхерије, а ускоро и царице Флакиле. Године 394.
оnет учествује на Сабору у Цариграду, nод Св. Нектаријем (чији 1еанон в. напред).
Преминуо је 395.г. и слави се 10. јануара. Његова Канонс1еа Посланица упућена Лито
ију, en. Мелитинском (око 383.г.), nодељена је на 8 канона, који су највећма тераnев
тичког карактера. Ови канони налазе се већ у Синшаг:ми у 14 наслова (6. век) и сnо
миље их 2. 1еанон Трулског Сабора (691.г.).
2
Ј Литоије је наследио еnискоnа Мелитинског Отреија, који је био члан П Васе
љенског Сабора у Цариграду. Њему је Св. Григорије nисао2 Пис:ма (10. и 18). Град
Мелитинаје сnадала у Малу Јерменију, између Антитавроса и Еуфрата, и nотnада
ла митроnолији Каnадокије.
з Ј Св. Григориј е назива Васкрс "1Саillоличанс1СU:м ( =свеопштим=свеобухватним) Празни-
1СО:М свега cillвapaњa и све illворевине", а особито говори да је Васкрс=Пасха васкрсеље
човека, и на то nотсећа сваке Недеље и сваке године наше nразноваље Васкрса
Христовог и нашег у Њему васкрсеља: тј. устајаља из греха, смрти, nроnадљивости,
и стуnаље у Вечни Живот Божији. В. о томе 1еанон 91. Св. Василија, Григоријевог
брата, који говори о Јеgно:м (=Првом) gану cillвapaњa, тј. о Недељи (јер Недеља је први
дан) као слици свег стараља, - и оног nротолошког, на nочетку света, и оног новог,
есхатолошког ствараља за Царство Небеско. В. и речи Св. Максима Исnоведника:
да је Васкрсеље смисао и исnуљеље свега Божијег ствараља, тј. свега створенога:
"Ко је nосвећен у неизрециви смисао Васкрсеља, тај је nознао циљ ради којег је
Бог све и сва nретходно створио" (PG 90,1108).
506
ски, и падови оних који су пороку наклоњени.5) Зато треба

онај који ће да болесноме делу душе пружи одговарајући лек,
најпре да расмотри у чему се састоји страст (=to na~oc;=cйlpagaњe),
затим да тако пружи одговарајући (сшрасйlи=сйlраgању) лек, да се
не деси, због неискуства терапевтичке вештине, да је други
део који страда, а други који прима лечење. Као што заиста
видимо да то бива код многих лекара, да, стога што не познају
право болесно место (на телу), оним чиме лече само погоршавају
болест. Јер често болест бива због појачане ватре, па онима који
су оболели од прехладе помаже топлота, и оснажује их, кад
им се она разборито прилаже; а ово исто, нерасудно употребља
вајући, учиниће теже излечивом онима који ~У у великој ватри.
Као што, дакле, за лекаре најнеопходнијим се сматра познаваље
својства елемената (тела), да могу свакоме делу, налазећи се у
добром или злом стању, поправити онај (gео=орган) који се налази
у неприродном стању, тако и нама, враћајући се овој подели
душевних моћи (=geJWвa, сйособносши), учинићемо опште созерцање
( =саглеgавање) као почетак и темељ за одговарајуће лечење страстИ.
Пошто, дакле, као што рекосмо, бива трострука подела свој
ства душевних покрета: на разу.мяосш, жељносill и cpчaнocill (=гљев
ност), (онда) разумног дела (душе) подвиг јесте: благочастиво схва
тање о Богу (тј. аравилно=православно вероваље), и расуђујуће позна
ње добра и зла, и јасно и непомућено мишљење (M;av) о природи
4
) Ово је класична подела душе на 3 дела, три основне способности (=моћи) љене,
коју поделу користе и други Св. Оци, а која потиче од Платона (ПоЛt.-еСа 9, 7: Wux~
tvo~ tx6:a.-ou 'tQtXi'J М!;е.-ш (tgCa Ы'>ТЈ): .-о ~tf:v ф ~tav.Э6:vet av.Эgwno~ (=to Лoytx6v), .-о of: ф .Эu~tou.-ш
(=Эuџ.6t;), .-о ОЕ: EJtt.Эu~ttx6v. Српски превод може бити различит: рааумпи /=словесност/,
жељпи /=страсност/, и gипамич,н:и /=срчаност/, тј. афех:Шивн.и део. Овај афех:аш неки
психолози/психијатри данас називају: агресивни део, па деле на позитивну и негатив
ну агресивност/афективност. По нама боље је, и српски више одговара, назвати ову
трећу људску способност: срчан.осш (па онда у добром смеру као: cpgaчnocill, или у другом
смеру као срџбу=гњев, афекат). Свака од ових сила има и своје застрањеље (посуновраће
ње): бесловесност, похотљивост, јарост (прејак неконтролисан афекат).
5
) Ово је битно Светоотачко схватање људске природе и љених си.ла=особина=
=сnособности, тј. схватање о gин.амичх:ом карактеру богоданих талената/капацитета
људске природе, али које су остављене на располагаље слободној вољи човекове
личности, па како их упоребљава, или злоупотребљава, од тога зависти и вр.лин.
сх:осш или аорочн.осШ човека. (Наш народа каже: "Од истог дрвета бива и лoйailla и шсопа").
О томе говоре особито Оци подвижници, нарочито исихасти, који су говорили: да
својим подвизима не убијају силе душе и тела, него их очишћују и преображава
ју, и од служеља страстима и греху npenopaђajy их, благодаћу Божијом, у службу
nреображаја истих тих сила и способности на служеље Богу, тј. служеље (=фуюсцио
писање) здравом, истинском животу и спасељу човека. Грчки израз awпJg(a од аwщ
значи: целовит(ост), здрав(ост), као јеврејско: ша.лом.
507
предмета пред нама: шта је у постојећим стварима пријемљиво

(aig€tOV = врлинсн:о), а ШТа ГНУСНО И ОДбадИВО (=лоше и йорочно). И ОПеТ,
свакако ће се у томе (истом) делу (душе) порок по супротности
посматрати: кад буде нечестивост (сюе~на=безбожносйl) о Богу, не
расудност О ИСТИНСКОМ добру (ахgю(а Jt€QL toovtmc; хаЛ6v = йоzрешно суђење
о йравом/суштинском/ gобру), изврнуто и погрешно схватање о приро
ди стварИ, тако да (у том случају) "ставља се светлост као м.рак, а
мрак као светлости", као што вели (Свето) Писмо (Ис.5,2О).
А односно дела жељносйlи (=емоција душе), врлински покрет
(=йоgвиг) јесте да се управља жеља (tav п6Эоv=емоција, чежња) ка су
штински жељеноме и истински доброме, и када се сва љубавна
СИЛа И НакЛОНОСТ (EQffitLXТj 6uva~-tCt; t€ xa'L 6t6.ЭЕ<Јtс;=еройlсн:а сйособносйl и расйо
ложење) што је у нама, употреби на уверење да ништа друго по
својој природи није жељено осим врлине и природе која извире
врлину. Преступ пак и грех овога дела (душе) јесте: кад неко
пренесе жељносйl (=емоције) на празну сујету (tТ)v avvл:6crtatov х€vоёо;с
аv=нейосйlојећу /умишљену/ славу), или на извањску лепотност тела,
од чега бива среброљубље и славољубље и сластољубље и све
томе слично, што потиче од ове врсте порока. 6)
И опет срчаном (Эv~-tс.ббоvс;=zњевном, афен:йlивном) раСПОЛОЖењу (дела
душе) подвиг је одвратност према злу (=йорон:у), и борба против
страстИ, и учвршћење душе у јуначности (av6g€Cav=xpaбpocйlи, изgрж
љивосйlи), да се не плаши онога што многи сматрају страшним,
него да се до крви бори са грехом (Јевр.12,4), и да презире смртну
претњу и болне муке, и да се раздвоји од сластИ (=уживања), и
уопште да буде над свим оним чиме се многи, због навике или
предубеђења, страсно држе, и да се бори (само) за веру и врлину.
А падови (алолtс.б~-tаtа=сн:лизнућа) овог дела (душе) свима су јавни:
завист, мржња, љутина, клевете, завере, свадљива и осветољу
бива расположеља, која за дуго продужују злопамћење, и многе

доводе до убиства и крви. Јер кад неваспитани разум (aл:aC61.0vtoc;
Лоую 11 ос;) не налази где да најкорисније употреби оружје, тад
оштрину жељеза окреће на себе, те постаје, дано нам од Бога
одбрамбена оружје, пагубно за онога који га зло употребљава. 6а)
(Ап.52; Трул.102)
вЈ Све ово детаљније развијају Оци подвижници, нарочито Св. Јован Лествичник
(в. љегову Лecillвuцy, прев. Д. Богдановић, изд. Ман. Хиландара, Београд 19974 ; и такође наше
дело Acн:eilluн:a, изд. "Хришћанска мисао", Београд-Ваљево, 2002).
ваЈ Чини се да Григоријево подвођеље свих врста грехова под ове 3 категорије
(сходно 3 способности душе) делује надаље схематично, помало схоластично. Јер по
стоји и нека "тајна безакоља" (2Сам.2,7), која у "лакозаводљивом греху" (Јевр.12,1)
смутно делује, и тешко се подаје рационализацији и "класификацији".
508
Капон2.
/Који су се добровољно одрекли вере у Христа,
и који су то доживели уз многе муке/
Пошто је, дакле, на речени начин то јасно разликовано,

сви греси који се дотичу разумнога дела душе оцењени су од
Отаца као најтежи, и заслужују већи и дужи и тежи (=болнији)
повратак (тј. кајање). На пример: ако се неко одрекао вере у Хри
ста, или се показао да се одметнуо у Јудаизам, или идолопо
клонство, или Манихејство, или у неку другу врсту безбоштва.
Који је добровољно пошао на то зло, а затим је сам себе осудио,
(такав) има као време кајања све време живота свога. Никада
се не удостојава да се, када се Тајанствена Молитва (=Лийlургија)
свршава, са народом Богу поклања, него нека се насамо моли,
а од општења (хоtvwvСш;=Причешћа) у Светињама нека је сасвим
туђ; а у часу смрти своје, тада ће се удостојити удела (=Причешћа)
у Светињи. А ако се догоди да ненадно остане жив, нека опет
под истим судом живи, немајући удела у Тајанственим Свети
љама (=Причешћу) до смрти.
А који су поднели најстрашније муке и казне, нека буду
под епитимијом за одређено време, јер тако су Свети Оци за
њих употребили човекољубље, зато што (им) се није душа под
вргла паду, него телесна слабост није могла одолети мучењима;
стога је по мери (одређеној) за згрешивше у блуду, одмерено исто
за обраћање (=йокајања) од насилног и мучењем изнуђеног пада
( =оgрицања). (An.62; 1Вас.10,11,12,14; Трул.102; Анк.l-9,21; Лаод.2,19; Карт.43;
Григ. Неок.2,11; Вас. Вел.З, 73, 74, 75,81,84; Петр. Алек.2,3; Григ. Нис.З.)
Канон 3.
/0 онима који одлазе код врачара или бајача/
Они пак који одлазе код врачара или бајача (уо 11 тщ; ч 1.нivтн~),
или онима који обећавају да ће кроз демоне учинити нека очи
шћења или одгоњења (зала), такви нека се тачно испитују и
саслушавају: да ли (ни)су, остајући у вери у Христа, неком при
нудом били наведени на такав грех, што их је можда на то
присилила нека несрећа или нека тешка штета, или су сасвим
презрели поверено им од нас Сведочанство (тou... J.tagтvgCov =Хрисшову
веру), те приступили сарадњи са демонима. Јер ако су то учини
ли због одбациваља вере и да више не верују да има Бога, Коме
се хришћани клањају, јасно је да ће подлећи осуди одступника
(од вере). 7) А ако их је на то навела нека неподношљива невоља,
надвладавши малодушност њихову, те били заведени неком
509
лажном надом, нека се и на љима покаже човекољубље слично

као према онима који у време исповедаља (вере) нису могли
одолети мучељима. (Трул.61,65; Анк.24; Лаод.36;
Вас. Вел. 7,65, 72,81,83; Григ. Нис.2)
Канон 4.
/0 гресима жељног дела душе: блуду и прељуби/
Подела грехова који бивају од жељења ( =йохоше) и уживаља

(=сласшољубља) оваква је: једно се назива прељуба, а друго блуд.
Некима који су тачнији (=сшрожији) б:й: угодно да се и грах блуда
сматра прељубом, јер је само једна законита веза (аt;uуСа=брак), ·
и жене са мужем, и мужа са женом. Све пак што није законито,
свакако је противзаконито; и који не држи своје, очито је да
држи туђе, јер је човеку Богом дана једна помоћница, и жени
је прикладно дата једна глава (lKop.ll,з). Дакле, ако је неко стекао
свој сасуд (1Сол.4,4), као што Божанствени Апостол назива, закон
природе (таквоме) дозвољава да га праведно користи (=уаошребља
ва); ако се пак неко изван свога креће, свакако да дира у туђе;
а туђе је свакоме све што није љегово, макар и немао призна
тога господара. Дакле, није далеко блуд од греха прељубе за
оне који овај разлог тачније (=сшрожије) испитују, пошто и Бо
жанствено Писмо каже: "Не бygu брз н:а Шуђипн:и" (Приче 5,20). Но
пошто Оци показаше неку снисходљивост према немоћнијима,
разлучен је овај грех општом поделом, (тако) да се блудом нази
ва кад се испуни похотљива жеља без учиљене неправде друго
ме, а прељуба је кад бива штета и увреда другоме. У ово се
убраја и скотолоштво (=блуg са живошињом) и педерастија, јер је и
то прељуба противу природе, јер и оно што је туђе и оно што
је противу природе, неправда је.
Пошто је таква подела у овој врсти греха учиљена, општи
је лек (за ово): да човек покајаљем постане чист од страсне пома-
7
) Свети Григориј е је децидан: прибегавање врачарима и гатарима, као неоспорно
слугама Сатаниним, равно је одрицаљу од вере у Бога Живога и Истинитога. То
данас треба да говоре, и сведоче, свештеници и богослови, оним савременим назови
верницима, који прибегавају разноразним демонским слугама: врачарима, погађа
чима, астролозима, зодијацима, факирима, јогистима, гуруима, медиумима, спи
ритистима и другим, с именом или безименим, ђавољим лего нима. Такво сведоче
ље је верност Свеgочанству Христовом, јер нам је Он Лично посведочио Бога Живог
и Истинитог, у Коме једино је спасеље и живот вечни. То Сведочанство је Господ
Христос посведочио и лично за Себе кад је рекао: "Ја сам Пут и Истина и Живот.
И нико не може доћи Оцу (=Исшипишом Bozy) до краза Ме" (Јн.14,6).
510
ме (Л:Uаа1Ј~=беснила) у таквим уживаљима (букв.: у таквом хеgонизму).

А пошто се код оскврљених блудом није са тим грехом смета
ла никаква неправда (=увреgа йрема gругима), зато је одређено дво
струко време покајаља онима који су се прељубом оскврнили,
и у неким другим забраљеним пороцима, као у скотолоштву,
и помами за мушкарцем (=хомосексуализму). Јер, као што рекох,
код таквих се удвостручује грех: један је безаконо сластољуб
ље, а други у неправди (=yвpegu) нанетој другоме. А нека разлика
постоји и у начину кајаља за грехе сластољубља: јер, који је
сам побуђен да исповеди своје грехе, таквоме, који је личном
побудом решио да изобличи своје тајне (грехе), пошто је (тиме)
већ почео да лечи своју страст и показао знак промене на боље,
он нека буде с човекољубивијом епитимијом; који је пак зате
чен у злу, или га је какво подозреље или тужба невољно изо
бличила, (томе) треба да је дужа епитимија повратка (=обраћења),
тако да, кад се строгошћу (ot' axgt~eca~) очисти, нека се тако прими
у општеље Светиље (=Причешће Св. Eвxapuctliuje).
Канон (=йравило) је, дакле, такав да: који се оскврне блудом,
за три године бивају сасвим удаљени од молитве (у Храму), а
три (следеће) нека учествују само у слушаљу (Св. Писма); у друге
три године нека се моле заједно са припадајућим повратници
ма, и тада нека се Причешћују Светиљама. За оне пак који
буду ревноснији у обраћељу, и животом показују повратак
ДОбру, МОrуће је раСПОређиВаЧу (tф OLXOVOJ!OVVtt=gyxoвHOMUKOHOMy=eйu
CKOйy/cвeшtlieнuкy) да на корист, по Црквеној икономији, скрати
време слушаља, и брже доведе до обраћеља; и опет и то време
да скрати и скорије (га) приведе општељу (=Причешћу) како по
својој увиђавности (оохt 11 ааСа=расу1)ивању) просуди владаље лече
нога (покајника). Јер, као што је забраљено бацаши бисере йреg
свиње (Мт. 7,6), тако би било неумесно лишавати драгоценога бисе
ра онога који је својом чистотом и бестрашћем већ постао чо
век.8) Безакоље пак које бива прељубом или другим врстама
нечистоте, као што је речено напред, лечиће се у свему истим
судом, којим и преступ блуда, само ће се време удвостручити.
А и у овоме треба пазити и на расположеље леченога, онако
в> Св. Григорије узима сасвим озбиљно поређеље (из Мт.7,6) прљавог у брлогу греха
и нечестивости човека са свиљом (ср. Пс.48,13: "yuopeguo се са бесловеснима"), и опет да
такав, кад "врайlи gушу у чисйlойlу" (Митроп. Цетиљски Амфилохије) и стекне бестра
сност, постаје опет боголики и христоподобни човек. Тек човек у Христу Богочове
ку је истински и потпуни човек (Еф.4,12.- О. Јустин Поповић).
511
како и са онима који су захваћени нечистотом блуда, тако да

им, брже или спорије, бива причешће Добром (=Св. Тајнама у ли
Шургији). (Ап.48,61; Трул.87,93,98; Анк.20; Неок.1,8; :Карт.102;
Вас. Бел. 3, 7,9, 18,21,31,37 ,38,39,58,59,60,62,63, 77)
Канон 5.
/0 гњевљивости, убиству, и удостојењу Причешћа на :крају живота/
Остаје, уз ово, да се подвргне разматрању гњевљиви (=срчани,

афекшивни) део душе, када та сила (душе) скрене од добре употребе
срчаности (=гњева) и падне у грех. А пошто је много греха и
свако врсних порока (=зала), који потичу од (способности) гњева,
нађоше за сходно (Свети) Оци наши да се не упушта сувише у
прецизирање (=разбирање) истих, нити сматрати за потребно мно
го старање за лечење свих услед гњева падова (=греха),- мада
(Свето) Писмо забрањује не само наношење најмање ране (друго
ме), него и сваку псовку или хулу (Кол.з,s), и све друго што гњев
чини, - само је епитимијама скренута пажња на злочин убиства.
А подељено је ово зло (убиства) разликовањем на намерно и
ненамерно. Намерно је убиство, најпре оно намерно дрзнуто
после припреме да се изврши тај злочин. Затим се међу намер
нима сматра и оно кад неко у сукобу или борби, бијући и будући
бијен (од других), нанесе некоме руком смртни ударац. Јер, ко
је једном савладан јарошћу и подлегао афекту гњева, не долази
му у време страсти на ум ништа што би могло зауставити зло,
тако да.чин (=резулшаш) убиства настао из борбе, сматра се чином
намерним, а не случајним. Ненамерни пак (злочини) имају јасне
знаке (распознаваља): када неко имајући у намери нешто друго,
случајно учини нешто убитачно.
За ова, дакле, (намерна убистава), онима који се обраћењем
( =йокајање.м) лече за намерни злочин, троструко се продужује
време (:кајања). Наиме, три пута девет година је одређено, одре
дивши за сваки ступањ по девет година, тако да за деветогоди
шње време буде сасвим одлучен и удаљен од Цркве, и толико

исто година да остане у слушању (Речи Божије), удостојивши га
само да слуша учитеље и (Свето) Писмо и стајања са народом;
за трећу опет деветогодишњицу, са припадајућима у обраћењу
(=йокајању) да се моли, и тада нека приступа Причешћу Светиње
( =Евхарисшије). Ј ас но је да ће и у овоме бити исто старање распоре
ђујућега (,;ov otxovo~ovv,;o~ =епископа) Црквом, и према начину обра
ћења (=йокајања) скратиће му и трајање епитимије, тако да уме-
512
·:·КАНОНИ СВ. ГРИГОРИЈА НИСКОГ·=·
сто девет година у сваком степену може бити само осам или
седам или шест или пет, ако величином обраћеља (=йокајања)
побеђује време, и великом ревношћу у исправљаљу (своме) пре
вазилази оне који у дугом (одређеном) року спорије (=немарније)
чисте себе од нечистоте. 9) Ненамерно пак убиство, просуђује
се да заслужује опроштај, али да оно није достојно похвале. А
ово рекох да буде јасно да, макар неко и нехотично оскврнио
себе убиством, те као поставши већ нечист услед злочина, ка
нон одређује да буде искључен из свештеничке благодати. Ко
лико пак времена за очишћеље (=йокајање) је одређено за прости
(=обични) блуд, толико је времена просуђено довољно и за нехо
тично убиство. Јасно је да и у томе, узевши у обзир расположе
ље кајућега се, ако буде достоверно обраћеље, није свакоме по
требно строго држати број година, него скраћељем довести га у
васпостављаље у Цркву и у Причешће Доброга (=Евхарисшије).
Ако ли се пак неко нађе на крају живота, а није испунио
све време одређено канонима, човекољубље (Светих) Отаца запо
веда да се удостоји Причешћа Светиља, те да не оде лишен са
путништва (=йуШне ойреме) на оно последље и дуго путоваље. Ако
ли се, пошто је удостојен Причешћа Светиље, опет поврати у
живот, нека дочека одређено (му) време, остајући у ономе степе
ну у коме се налазио пре но што му је из нужде дарована Приче
шће. (Ап.65; Трул.91; Анк.21,22,23; Вас.Вел.8,11,56,57)
Канон 6.
/0 грамзивости и лоповима/
Друга врста идолопоклонства, јер тако Божанствени Апо

стол назива грамзивост (=лакомсшво) (Кол.З,5), не знам како је без
лечеља пропуштена од Отаца наших. Мада ово зло изгледа да
је болест троструког стања душе. Јер и разумпосш, грешећи у
суђељу о добру, замишља да је добро у материјалном, не гледа
јући на лепоту нематеријалну; и жељпосш нагиље ка ономе
што је доле, (ниспадајући) од истински жељенога; па и свадљиво
и гњевљиво расположеље добива много поводе од овога греха.
Уопште говорећи, ова болест одговара Апостол ској одредби (=ge-
> Овде Св. Григорије следује своме брату Св. Василију (в. његове каноне 74. и 84), а
9
што ће изразити и Оци Трулског Сабора у своме последљем 102. н:апопу.- Многозна
менит је израз: "аон:ајање сн:раћује време"! Најбољи пример тога је Десни Благо разум
ни Разбојник на Крсту, коме је Господ одмах ту на Голготи рекао: "Данас ћеш
бити са Мном у Рају!" (Лк.23,43).
513
финицији) грамзивости (=ла~<омсшва). Јер Божанствени Апостол на

зива њу не само "иgолойтоwнсйlвом", него и "кореном свију зала"
(1Тим.6,1О). Па ипак је ова врста болести пропуштена (од претход
них) без пажње, и занемарена, и због тога се ова болест умножи
ла по Црквама; и нико увођене у клир (=ру~<ойолагане) не испитује
да нису можда оскврњени овом врстом идолопоклонства.
Зато о томе, пошто је пропуштено од Отаца наших, сматра

мо да треба јавним проповедаљем науке, колико је могуће, ле
чити, чистећи речју (=йоу~<ом) као умножене страсти болести грам
зивости (=ла~<омосши). А сматрамо страшћу само крађу и пљачку
гробова и крађу светиње (=свешогрђе), зато што тако код нас посто
ји предање о томе по наслеђу од Отаца, мада у Божанском
Писму забрањени су и похлепно богаћење и каматарење, као
и присвајање себи туђега посредством неке силе (другога), макар
то било и под видом уговора.
Пошто је наше мишљење у односу на снагу канона неверо
достојно, ономе што је познато као забрањено, додаћемо томе
већ ис:казаноме :канонски суд. Крађа се, дакле, дели на разбој
ништво и на провалу :кућа; а циљ је обадвома један - отимање
туђега; али је велика разлика међу њима по расположењу њи
ховом. Јер разбојник, да добије тражено, предузима и убиство,
и спрема се на то и оружјем и мноштво м руку (=zруйом љуgи), и
погодностима места, те таквога треба подвргнути суду (=еаиши
мији) чове:коубице, ако се :кроз по:кајање обрати Цркви Божјој.
Који пак потајним отимањем присваја себи туђе, затим испове
шћу свој грех објављује свештенику, лечиће ту болест оним
што је супротно овој страсти. Велим: да раздаје имање сирома
сима, :како би, лишивши се онога што има, показао се стварно
очишћен од болести похлепности (=ла~<омсшва). А ако нема ни
шта, а има само тело (своје), Апостол заповеда да лечи ту болест
телесним трудом, а та реч гласи овако: "Који је крао, више ga не
краgе, него ga се већма illpygu, чинећи gобро, ga има шillo gaillи йойlреб
номе" (Еф.4,28). (Ап.25,72; Карт.5; Григ.Неок.2-5; Вас.Вел.61)
Канон 7.
/0 разлици гробокрадица/
А пљач:кање гробова, и оно се дели на опростиво и неопро
стиво. Јер, ако неко, поштеђујући част мртвих и остављајући
нетакнутим сахрањено тело, тако да се не покаже сунцу срамо
та природе, а само неко :камење стављено на гроб употреби за

неко зидање, ни ово, свакако, није похвално, али је то обичај
514
учинио опростивим, :када се материјал употреби за нешто боље

и :корисније. Претраживати пак прах тела (покојника у гробу),
претворенога у земљу, и преметати :кости у нади да се стекне
неки (с:купоцени) украс заједно (с њим) закопан, то је осуђено

истим судом :као и просто блудочинство, :као што је раздељене
у претходној речи (=Шексшу), то јест да распоредитељ (1:ov olxov6~-tov =
=уйравишељ = свешшенослужишељ) према животу леченога види и про
суди о (одговарајућем) леку, тако да с:краћује установљени :кано-

нима рок епитимије. (Вас. Вел.66)
Канон 8.
/0 :крађи светиља (=cвeilloipђy )/
Крађа светиље сматрана је у старом (Св.) Писму (ИсНав.7,1)

ништа мање подношљива (=снисхоgљива) од убиства, јер се подјед
нако подвргавао :каменовању, и онај :који је ухваћен у убиству,
:као и онај :који би отео оно што је Богу заветовано (=йриложено).
У обичају пак Црквеном, не знам :како, настала је нека попуст
љивост и снисхођеље, тако да се сматра за очишћеље од овакве
болести (нешто) сношљивије, јер је предаље Отаца одредило
:краће време епитимије него за прељубу.
·.·
А при свакој врсти греха треба пре свега гледати (=саглеgава
ши) на то: :какво је расположеље леченога, а не сматрати време
довољним за лечеље. Јер :какво лечеље бива од времена? Него
гледати на добру вољу (1:t]v ngoaCgюtv=pacuoлoжeњe) онога :који :каја
љем себе лечи? 10 ) ·:·
Ово ти, човече Божији, сабравши са великом марљивошћу из при
ручнога (што нађох), зато што треба одазвати се заповести браће, уср
дно шаљемо. А ти немој престати приносити уобичајене молитве
Богу за нас, јер си дужан, као благодарни син, твојим молитвама
неговати старца (тЧv"i'чQoxo~-tCav) који те је по Богу родио, сходно запове
сти која наређује: uoшilloвamи poguilleљe (своје), "ga ти gобро буgе и буgеш
gуzовечан на зе.ЈVtљи" (2Мојс.2О,12). Јасно је пак да ћеш примити ово писмо,
као свештеничко знамеље (av~-t~oлov), и нећеш презрети овај гостоприм
ни дар (то Џvюv), макар и био мањи од твоје великоумности (~-tеуаЛосрvСщ=
=велшсоgушносillи). (Ап.72,73; Ант.25; Прводр.lО)
10
Ј Исти Светоотачки икономијски, човекољубиви принцип в. код Св. Василија
(канони 74. и 84).
7.
КАНОН Светог ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА (329t389.г.) 1 )
Ка:но:н 1.
/0 кљигама Старог и Новог Завета, бројаље у стиховима/
Да се страним кљигама ум не превари,

јер су многе лажно написане злобе,
прими, о пријатељу, овај мој тачан број (кљига).
l) О свима познатом Св. Григорију Богослову, Архиепископу Цариградском, рећи
ћемо само најкраће: рођен је 329.г. у Аријанзу, близу Назијанза (=Дитсесарије) у

Кападокији, од оца Григорија и мајке Нове, и стекао изврсно светско и богословско
образоваље, паралелно и заједно са Св. Василијем, у Атини и у подвизавању у
Кападокији. Имао је сестру Горгонију и брата Кесарија, а отац му је био епископ
у Назијанзу, код кога је Григориј е постао свештеник 362.г. Године 372. Св. Василије
га је изабрао за епископа малог места Сасима у Кападокији, али је уствари помагао
своме старом оцу епископу у Назијанзу, где је једно време и по смрти оца (t374.г.)
управљао епархијом, а онда се повукао, највише због здравља, у тихо место мана
стира Св. Текле код Селевкије у Исаврији, одакле је, по жељи и Св. Василија (који
је у међувремену преминуо, 1.1.379), послан од Сабора епископа на челу са Св. Мелети
јем у Антиохији (око Пасхе 379.г.), те отиде у Цариград и прихвати тамо место
епископа, што су и Православни у престоници тражили, јер је епископ Цариград
ски Димофил био полуаријанац. Григориј е је стигао у Цариград пред Педесетницу
379.г. и остао тамо 2 године, где је за то кратко време васкрсао Православље,
служећи у малом храму Анасйlасија=Васкрсење, где га је као епископа затекао и
признао и Св. Мелетије кад је дошао у Цариград на позив новог, православног
цара, а и сам цар Теодосије I Велики (379-395), изагна аријанца Демофила изван
града, и уведе Св. Григорија у Храм Св. Апостола. Доживео је превару и издају од
Максима Киника, кога су незаконито рукоположили из Александрије и са Запада,
и покушали да наметну на Цариградску катедру, али је то народ спречио, а ускоро
држави у Цариграду П Васељенски Сабор 381.г. осудио и рашчинио (о чему в. напред
4. 1еанон тог Сабора). Због неких других спорења, Григориј е је напустио П Васељенски
Сабор и Цариград, захваливши се дубоко и искрено свима, мада са извесним болом,
и отишао у Назијанз, где је око 2 године управљао тамошњом Црквом, док није
изабран нови епископ (Евлалије, 383.г.). Одатле је отишао у родни Аријанз, на очеви
ву, живећи тамо у молитви и тишини, али и пратећи Црквени живот и помажући
Цркву где год је могао, као и пишући (тада понајвише песме). Преселио се Господу
око 389.г. Слави се 25. и 30 јануара. Написао је 34 ненадмашне по стилу и богослов
ском садржају Becege, око 245 Писама и 407 Песама: богословских, историјских (о
свом жuвoilly и о gругима), епитафа и епиграма. Од тих Песама узет је овај Канон-йесма
("састављена у стиховима хе:ксаметра, пантаметра и јамвич:ком триметра, понегде несиме
тричних"), из 1-2. gоiмайlске песме: "0 ауйlентичним књиiама Boioнagaxнyйloi (Св.) Пи
сма". Канон је присутан већ у Синтагми у 14. наслова (половина 6. века). Ми смо га
516
·:·КАНОН СВ. ГРИГОРИЈА БОГОСЛОВА-:·
Историјских књига има дванаест,

све најстарије јеврејске мудрости.
Најпрва је Постанак, затим Излазак, и Левитска,
потом Бројеви, па Поновљени Закони;
затим Исус (Навин), и Судије, Рута је осма,
а девета и десета су Књиге дела Царева,
и Паралипомена (=Дневника), и последњу имаш Јездру.
А у стиховима је пет, од којих први је Јов,
затим Давид (=Псалми), па три Соломоновске:
Еклисијаст (=Пройовеgник), Песма, и Приче.
И пет је такође Духа Пророчкога.
Једна написана - Дванест јесу (Пророка):
Осија, и Амос, и Михеј је трећи,
затим Јоил, па Јона, Авдија,
и Наум, и Авакум, и Софонија,
Агеј, па Захарија, и Малахија.
Једна, пак, су ови (=12 Пророка). А друга: Исаија.
Затим Јеремија, призван од детета;
па Језекиљ, и Данило као благодат.
Старог (Завета) ставих две и двадесет књига,
наспрамне броју јеврејских слова. 2 )
А сада изброј и Нове Тајне (=Новог Завейlа):
Матеј написа Јеврејима чуда Христова,
а Марко Италији, Лука Ахајиди (=Пелойонезу),
а свима Јован, велик проповедник,
Неба усходник.
Затим су Дела мудрих Апостола,
па десет и четри - Павлових Посланица.
А седам Саборних, од њих једна Јакова,
а две Петрове, и три опет Јована,
и Јудина је седма. Све (их) имаш.
Ако ј' нешто ван ових, није међ' изворним. 3 )
(Ап.85; Лаод.60; Карт.24; Атан.Алек.2; Амф. о Св. Писму) Св. Григориј е
Богослов
превели из PG 37,472-474 и 2:uvтay~-ta 4,363-4, покушавши да га пренесемо што верније,

задржавши неку песничку метрику (као кад чворак хоће да препева славуја!).
2
Ј И Св. Григорије, попут Св. Атанасија, држи се јеврејског броја 22 за кљиге
Старог Завета, по броју слова азбуке, али како Pyiily броји посебно од Cyguja, онда
нема Jeciilupy! Код Јеремије вероватно да подразумева: Варуха, Плач и Посланицу.
Девтероканонске нема ниједне!
з) Као што се види, код Св. Григорија овде нема Ойlкривења Јовановог међу кљига
ма Новог Завета. Али, у својој Becegu 42,9 (PG 36,469А) он цитира Откривеље речима:
8.
КАНОН Св. АМФИЛОХИЈА ИКОНИЈСКОГ (34Оt396.г.) 1 )
·=· ·:· ·=·

Из јамвичн:их cilluxoвa Селевн:у
/Канон 1./
/0 Богонадахнутим :књигама (Св. Писма)/
Али већма ти још научити оно

Треба. Није свака књига поуздана
која часно име (Светог) Писма носи.
Јер има, има кад су лажно назване
књиге; а неке су средње и близу,
како би се рекло, до речИ Истине; 2 )
док су друге лажне и врло погреmне,
"Верујем да сваки од Анђела штити једну Цркву, :како ме Јован учи у От:кривењу
(2,1)". Иначе и многи други Оци (Јустин, Иринеј, Дионисије Александријски, Јефрем
Сирин, Св. Атанасије) признају Јованово Oill~Lpивeњe за :канонс:ку :књигу. (В. 85. канон
Апостолски и 2. канон Св. Атанасија и найомене тамо).
> Св. Амфилохије, епископ Иконијски, рођен је око 340.г. у Кесарији (или Диокеса
1
рији) у Кападокији, од оца Амфилохија и мајке Ливије. Био је врло близак са Св.
Григориј ем Богословом (изгледа да су Амфилохијев отац и мајка Григориј ева били брат
и сестра), :као и са Св. Василијем Великим. Имао је брата Евфимија и сестру Теодоси
ју. Учио се :код чувеног ритора Ливанија у Антиохији, а затим је у Цариграду 6
година био адвокат. Потом се подвизавао у тишини и молитви у пустињи Озизала
у Кападокији, одакле је од Св. Василија изабран за епископа/митрополита Иконије
у Ли:каонији 374.г. (М.Азија). Радећи усрдно :као архипастир, тражио је и добијао
од Св. Василија усмена и писмена упутства о Црквеном поретку (отуда су настале
3 Канонске ПосланицеСв. Василија Амфилохију), а Василије је њему посветио и своје
познато дело О Св. Духу, :као и још три богословс:ко-христолош:ке Посланице (против
Аполинарија). Године 377/8. одржао је Сабор у Иконији, на :којем је осудио бројне
јереси. Учествовао је на П Васељенском Сабору 381.г. у Цариграду, а такође је
390.г. председавао на Сабору 25 епископа у Сиди Памфилијској (против јереси Маса
лијанаца); учествовао је и на Сабору у Цариграду 394.г. (в. канон тог Сабора напред).
Написао је више дела, и једну Песму упућену сестрићу Селев~Lу јамвич:ким стихови
ма (333 стиха; песма се налази међу песмама Св. Григорија Богослова- PG 37, 1377-160; в. и
Z:uvtay~-ta 4,365-7 и Joannou, 233-237). Из те Песме (69 стихова: 251-319) узет је наш ~Lанон: о
Богонаgахнуillим н:њигама Св. Писма. О томе да Песма припада Св. Амфилохију сведо
чи Косма Индикоплевст (6. век) и песник Св. Козма Мајумски (8. век), а пре њега и
Петошести Васељенски Сабор 691.г. Канон се налази већ у Синтагми у 14. наслова
(полов. 6. века). Свети Амфилохије се упокојио у Господу 396.г. и слави се 23. новембра.
518
-:·КАНОН СВ. АМФИЛОХИЈА ИКОНИЈСКОГ <·
као кривотворни и лажни новци,
које пак царски натпис имају,

али су лажни, металом преварни.
Тога ћу ради, Богонадахнуту ти рећи

књигу сваку. Да би прејасно дознао.
Оне Старог Завета рећи ћу прве:
Петокњижје: Стварање, затим Излазак,
и Левитску средњу књигу има,
за њом Бројеве, па Поновне Законе.
Овима Исуса (Навина) додај, и Судије,
затим Руту, и Царстава четири
књиге, и Паралипомена (=Дневника) књиге две.
После њих Јездра прва, па друга.
Даље ћу стиховних пет књига ти рећи:
венчаног трпљењем разних мука Јова,
и Псалама књигу, мелосни душа лек;
три опет Соломона мудрог: Приче,
Еклезијаст (=Пройовеgник) и Песма над песмама.
Овима Пророка додај дванаест:
Осију првог, па Амоса другог,
Михеја, Јоила, Авдију; и образац -
Јону - самога тридневног страдања; 3 )
Наума после њих, Авакума; и деветог
Софонију, Агеја и Захарију,
двоименог ангела Малахију. 4 )
После њих Пророке дознај четири:
пресмелога великог Исаију,
сажаљива Јеремију, и тајанствена
Језекиља, а последљега Данила,
истога најмудријег делима и речима.
Овима додају неки и Јестиру. 5 )
2
) Овде вероватно Св. Амфилохије мисли на ДевШерокан.он.ске кљиге, као блиске
Богонадахнутим кљигама које набраја. У наставку подразумева Айокрифн.е кљиге.
з) Јона, боравећи 3 дана у утроби кита, био је праобраз Христовог страдаља и
тродневног боравка у аду (Мт.12,39-40).
4
) Јеврејска реч Малех = Малахија, значи: Анђео, весник; дакле: Малахија=Ан.гел.
s) Св. Амфилохије не говори о 22 кљиге по броју јеврејске азбуке, али то веров.
подразумева (зато Јестиру "додаје", јер је Рута број ана посебно. :Код Јеремије могуће да
подразумева још 3 мање књиге: Варуха, Плач и Посланицу). Од Друtокан.он.ских кљига
Старог Завета уопште не спомиље ниједну.
519
·:·КАНОН СВ. АМФИЛОХИЈА ИКОНИЈСКОГ ·:·
Новога Завета време је да књиге кажем.

Јеванђелиста примај четири само:
Матеја, па Марка, њему Луку трећег
додај, изброј Јована временом
четвртог, но првог висином догмата.
Јер Сином грома с правом га називам,
највећег грмећег Богом Логосом.
Примај и књигу Лукину другу:
ону саборних Дела Апостолских.
Сасуд изабрани надаље додај:
проповедника незнабошцима, Апостола
Павла, мудро писавшег Црквама
Посланице двапут седам: Римљанима једну,
којој треба додати Коринћанима две,
ону Галатима, и ону Ефесцима,
за њом онима у Филипима, па написану
Колошанима, Солуљанима две,
две Тимотију, Титу и Филимону,
сваком по једну, и Јеврејима једну.
Неки веле да је Јеврејима лажна,
не добро говорећи, јер је благодат права.
То је. Шта даље? Саборних Посланица
неки веле седам, а други три само
треба примати: Јаковљеву једну,

једну Петрову, и Јованову једну.
Други пак све три (Јованове),
и уз њихдве
Петрове примају, и Јудину седму.

А Откривење Јованово опет,
неки одобравају, а већина ли,
називају лажним. Овај
најистинитији
канон био би (ти) Богонадахнутих
Писама. 6 )
(Ап.85; Лаод.60; Rарт.24; Атанас.2; Григ. Богосл.)
в> И овде је Ойl1Срuвење Јованово, не само изостављено, него чак и спорно! Спорне
су донекле, маље но Откривеље, и 4 Саборне Посланице: 2. Петрова, 2. и 3. Јованова
и Јудина! Али, то је изнето само као мишљење "неких".
9.
КАНОНИ Тимотеја Алексаидријског (t385.г.) 1 )
Капопски ogioвopu Тимотеја, свјаШјејшеi euucкoua Алексапgријскоi,

jeguoza og 150 Св. Отаца (Сабора) у Цариzраgу, ua uogueШa му uиШања
og неких еuискоuа и клирика
Пишање 1. Ако оглашено (=некршшено) дете од седам година,

или и зрели човек (оглатени=некршшен), нађе се (случајно) кад бива
Принос (=Св. лишургија) па не знајући причести се, шта треба с
њим учинити?
Ogioвop. Треба га просветлити (Светим Крштењем), јер је Богом
ПОЗВан (у Тајну, тј. у Цркву). 2 ) (IBac.2,14; Трул.78,96; Лаод.19,46)
Пишање2. Ако је неки оглашени бесомучан (=ђавоимани), па

зажели он или родбина му да прими Свето Крштење, треба ли
га примити или не, а нарочито ако је при смрти?
Ogioвop. Ако се бесомучни не очисти од нечистог духа, не
може примити Свето Крштење; али (ако је) при крају живота
- крштава се. (Ап.79; Тим.Алек:3,4,15)
l) Тимотеј, архиепископ Алексав:дријски, наследио је 381.г. на Александријској

катедри свога брата Петра П, који је био ученик Св. Атанасија Великог. Не зна се
много о њему, али се зна да је 380.г. као епископ са другима био у Цариграду кад
су, неканонски, хиротонисали Максима Киника (Теодорит ци 5,8), мада Св. Григори
је у својим Песмама нигде у вези с тим не спомиње Тимотеја. Цар Теодосије га је
својим законом (30. јула 381) уврстио међу Православне епископе, општење са који
ма је доказ Православности. Од његових, иначе малобројних списа, сачувани су
Канонски Оgiовори на питања, која су му, изгледа, поставили неки клирици и епи
скопи у Цариграду, током 2. Васељенског Сабора, и на која је он још у Цариграду
одговорио. Постоји разлика у броји ових ПиШања-Оgzовора: по неким важним
старим рукописима има их 15 (тако код Бенешевића, грчки и словенски), а по другима
18, колико их и ми овде преводимо (в. детаљније Павле Шведски, у Лиillepaillypu, стр. 589-
-591). Каноне Тимотејеве имала је Синтагма у 14 наслова (6. век), а спомиње их и 2.
канон Трулског Сабора. (Постоје још 20 Канонских правила Тимотејевих, која је издао
Pitra и Joannou, али од њих бр. 27 /изд. Joannou/ М. Гедеон сматра апокрифним, 'ЕххЛТ]сrюсrпю1
1\.ЛiјЭна 39/1915, 198-9). Ми овде на крају 18. канона, у подтексту, преводимо од тих пра
вила бр. 19 и бр. 29 (изд. Joannou).
2
) Бивало је тога и у наше дане, па су тако поступали (можда и не знајући за ово
Светоотачко правило), јер су веровали да "једна Св. Тајна призива у другу".
521
·:·КАНОНИ ТИМОТЕЈА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
Пишање 3. Ако је неки верник бесомучан (=ђавои.ман); може

ли бити причешћен Светим Тајнама, или не?
Ogioвop. Ако не вређа (F-~ayogEun=jaвнo йрича нейосвећени.ма) Тајну,
нити на други начин хули, нека се причести; али не сваки дан,
него му је доста Недељом. 3 > (Ап.79; Трул.7; тим.Алек.2,4,15)
Пишање4. Ако неко, будући оглашен, болујући сиђе с ума и

не може да сам исповеди веру, а родбина његова моли да прими
Свето Крштење док још живи, треба ли да га прими, или не?
Ogioвop. Треба да прими, ако га нечисти дух не искушава. 4)
(Ап.79; Неок.12; Лаод.47; Карт.45;
Вас.Вел.5; Тим.Алек.2,3,14,15; Кирил Алек.5)
пишање 5. Ако се жена по ноћи састане са мужем својим,

или муж са женом, а (сутрадан) буде Сабрање (=Лиmургија), да ли
се могу причестити, или не?
Ogioвop. Не могу одмах, јер Апостол говори: "Не забрањујfllе
се jegno gpyioмe, сем йо goioвopy йривремепо, ga се йpegaflle (посту и) мо
лиfllви, йа oйefll ga се cacfllaneflle, ga вас cafllana не искушава вашим пе
узgржањем" (1:Кор.7,5). (Дион.Алек.З; Тим.Алек.13)
Пишање 6. Ако је оглаш ена (=некрштена) жена пријавила своје

име, да ће се просветлити (Св. Крштењем), па на дан Крштења
дође јој уобичајено за женске (=циклус), треба ли је тога дана
просветлити, или одложити, и колико одложити?
Ogioвop. Треба одложити, док се не очисти. 5) (Дио н. Алек.2;
Тим.Алек.7)
Пишање 7. Ако жена види на себи уобичајено женама (=циклус),

треба ли тај дан да приступа (Светој) Тајни, или не?
Ogioвop. Не треба, ДОК се не очисти. 6 ) (Дион.Алек.2; Тим.Алек.6)
Пишање 8. Жена ако роди пред Пасху, да ли треба да пости

и не пије вина, или се разрешава поста и непијења вина због
порођаја?
зЈ Још један, од многих других, древни Светоотачки доказ да су се хришћани

причешћивали и сваки дан, и сваке Недеље.
) В. претходно 2. Пишање.
4
sJ О "очишћењу" в. нашу найомену код 2. канона Св. Дионисија Александријског.

вЈ О "очишћењу" в. исту найомену код 2. канона Св. Дионисија Александријског.
522
Ogzoвop. Пост је установљен ради смирења тела (нашег). Ако

је, дакле, тело смирено и немоћно, треба да узима и јела и
пића, колико може 7 ) да поднесе. (Ап.69; Трул.29,89; лаод.49,5О;
Дион. Алек.l; Тим.Алек.lО)
Пишање9. Да ли треба клирик да се моли у присуству Арија

нада или других јеретика, или му ништа не шкоди када (у њи
ховом присуству) чини молитву или Принос (=свршава Лийlургију)?
Ogioвop. На Божанственој Анафори (=Евхарисйlији) ђакон пре
целивања позива: "Који cille ван oйшilleњa(oi axotvrov'l')tot), излазиillе"!
Не требају, дакле, присуствовати (Литургији - Аријанци и други
јеретици), осим ако обећају покајање и да ће напустити јерес.
(Ап.45,65; Лаод.6,9,32,33,34)
Пишање 10. Ако је неко болестан, или сасвим изнемогао због

велике болести, а дође Света Пасха, да ли треба свакако да по
сти, или ће му клирик (=свешшеник) допустити да, због своје вели
ке болести, узима (=jege) оно што може, или и уља и вина?
Ogioвop. Треба допуштати болеснику да узме и јела и пића
колико може поднети; јер је праведно да сасвим изнемогао
употребљава уље. (Ап.69; Трул.29,89; Лаод.49,50; дион.Алек.l; Тим.Алек.S)
Пишање 11. Ако неко позове свештеника да састави (=благосло

ви=венча) брак, па дочује да је брак незаконит, као (на пример)
брак са тетком, или је сестра покојне жене та која ће се венчати,
треба ли клирик (=свешйlеник) да се одазове, и да (за њих) учини
Принос (=Лийlургију)?
Ogioвop. Већ сте рекли: Ако клирик (=свешшеник) дочује да је
брак незаконит! Ако је, дакле, брак незаконит, свештеник не
треба да узима удела у туђим гресима. (Трул.5З,54)
ПиШање 12. Ако лаик сања нешто нечисто (=има ноћно исшечење), и
запита свештеника, треба ли му допустити Причешће, или не?
Ogioвop. Ако је подлегао жељи женске, не треба (да га приче
сти); ако га пак сатана искушава, да би га тим изговором одбио
од Причешћа Божанствених Тајни, треба га причестити, јер
неће напасник престати да га куша, нападајући га у онај час
Кад Треба да се ПрИЧеСТИ. (Атан.А~ек.l; Дион.Алек.4)
7
Ј Само два ркпса из 14. века, и Iuvтay~-ta, имају текст: "колико хоће :и може", па
тако и Милаш преводи.
523
-:·КАНОНИ ТИМОТЕЈА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
пишање 13. Који су ступили у брачну заједницу, у које дане

седмице треба да пазе да се уздржавају међусобног општења,
а у које им је то у власти (=слобоgно)?
Ogioвop. Што сам претходно рекао, кажем и сада. Апостол
каже: "Не забрањујйlе се јеgњо gругоме, сем йо gоговору йривре.мењо, ga
се йреgайЈ..е (посту и) .молийlви, йа ойейЈ.. ga се сасйЈ..ањейЈ..е, ga вас сайЈ..ања ње
искушава ваши.м њеузgржање.м" (1Кор.7,5). А неопходно требају да се
уздржавају Суботом и Недељом, јер се у те дане приноси Духов
на Жртва Богу. 8 ) (Дион.Алек.З; Тим.Алек.5)
ПиШање14. Ако је неко ван себе (=не.мајућиу.м- йосйlавшилуg /стара

схолија/) и дигне руку на себе, или се баци стрмоглавце, може ли
за таквога бити Принос (=Лийlургија), или не?
Ogioвop. Треба клирик (=свешшеник) да испита: да ли је заиста
био ван себе када је то учинио. Јер често пута родбина страдал
ника, желећи да добију за њега Принос (=Лийlургију), 9 ) лажу и
говоре да је био ван себе. А некада, под утицајем људй, или
иначе из малодушности, учини то, и (зато) за таквога не треба
Принос (=Лийlургuју) чинити, јер је самоубица. Зато треба свакако
да клирик (=свешшеник) са тачношћу (ово) испита, да не би (сам)
ПаО ПОД осуду. 9а) (Ап.65,23; Вас.Вел.8,11; Григ.Нис.5)
ПиШање 15. Ако је жена некога поседнута (пvЕu~-tатtЏ=ђавои.мана),

тако да носи и гвоздене окове, а муж каже да се не може уздр
жавати, и хоће да узме другу жену, да ли може узети другу,

или не?
Ogioвop. У овој ствари је прељуба по среди; и ја не налазим
шта да о томе одговорим. 10 ) (Трул.87; Анк.2О; Карт.1о2; вас.Вел.9,21,35,з9,77)
пишање16. Ако неко пости да се причести, па перући уста,

или при купању, нехотично прогута мало воде, да ли треба да
се причести?
Ogioвop. Да, јер сатана, нашавши повод да га спречава од
Причешћа, чешће ће то чинити. (Ап.69; Трул.29,89; Лаод.50; Карт.41)
sJ Три стара ркпса и :l:uvтayџ,a имају Гocuogy уместо Богу.

9
) Један стара ркпс и :l:uvтayџ,a (и Милаш) овде додају: "Принос и молитву".
ga) Из одговора произлази да: ако је самоубица заиста био ненормалан, може се
и опевати и спомињати на Св. Литургији, како и чини Руска Црква.
10
Ј Два стара ркпса, и латински, два издавача и :l:uvтayџ,a (и Милаш) имају на крају
текста додатак: "а ао gуховној оgлуци (Милаш: "по духовном закону") не може".
524
Пишање17. Слушајући често реч Божју, а не чинимо (то) на

делу, зар неће (због тога) бити нам осуда?
Ogioвop. Ако и не чинимо, али је ипак немогуће да не укоре
вамо себе, што слушамо а не послушамо (O"tL axoUO!-tEV ха\, nagaxoUO!-tEV);
јер и укоревати себе део је спасења" .11) (IBac.12; лаод.2; Карт.43,45;
Вас. Вел.84; Григ. Нис.4,5)
ПиШање 18. Од којег доба (=узрасша) човечјег суди Бог грехе?

Ogioвop. Многе су и о овоме разлике. 12 ) Јер према знању и
разборитости сваки бива суђен: неки од десетогодишљег доба,
а други од старијег (узраста). 13 ) (Ап.52; Карт.но)
Св. Први Васељ. Сабор

(икона у Новом Скиту,
Св. Гора, 1768.г.)
н) Ако је Господ рекао: "Кад ово све извршите, реците: Слуге смо непотребне,
јер учинисмо (само) што смо били дужни учинити" (Лк.17,1О), онда је јасно да се не
ћемо не само хвалити, као онај фарисеј, за слушаље Речи/Науке Божије, него ћемо
и себе осуђивати, из истинског смиреља, не из неког "комплекса кривице", како
мисле неки психолози, него из осећања људске и хришћанске одговорности, због
лељости и већег самољубља неголи Богољубља. Нарочито не треба кривотворити,
извртати Свету Истину Божију, изговарајући се својим немаром и нерадом, него,
како вели Св. Максм Исповедник: признати Истину да је Истина, и тако очекивати
само један суд: за љено невршеље/нетворење; а не још, уз непризнаваље, и извртати
је по своме самоправдању, и тиме навлачити себи двоструку осуду.
12
) Ову реченицу немају два стара ркпса, Pitra и :L'\Jv,;ay~-ta (и Милаш).
13
) Како рекосмо у уводу, преводима овде, као интересантно, и йравило 19 (приписи
вана Тимотеју Александријском, по изд. Joannou): "Пийlање: Зашто, кад се враћају јере
тици Католичанској (=Православној) Цркви, не крштавамо их све?- Оgговор: Ако би
то бивало (увек), не би се човек лако обраћао из јереси, стидећи се поновног крште
ља. Али, и кроз полагаље руку свештеника, и кроз молитву, зна да сиђе Дух Све
ти, као што сведоче Дела Апостолска (8,17) /подвлачење наше/". Такође и йравило 29:
"Пийlање: Да ли треба читати спољне (=йрофане) кљиге, тј. јелинске (=аагансн:е), или
не? - Оgговор: Ту ствар треба ценити по квалитету кљига и читалаца". (Joannou, t.
п, 252-3, 258).
10.
КАНОНИ Теофила Александријс:ког (385t412.г.) 1 )
Теофила пајсвеШијеi Архиейискойа Алексапgријскоi
Позgрав (навечерја) Боzојављења, каgа йаgне у Неgељу 2 )
Канон1.
!О посту уочи Богојављења/
И обичај и ред захтева од нас да поштујемо сваку Недељу

и да у њој светкујемо (=йразнујемо), јер нам је у тај дан Господ
наш Исус Христос показао (=gаровао) васкрсење из мртвих. Зато
lJ Теофило Алексав:дријски, рођен у Мемфису у Египту, од родитеља хришћана,

као сироче примљен је од Св. Атанасија, и ступио у клир, и постао можда секретар
љегов (до смрти овога: 2.2.373), а око 375. ђакон. Епископ Александријски постао је
после Тимотеја, 385.г. Пре тога је имао блиске везе са монасима Египта, где је ве
ров. и сам био монах и игуман (у ошачпин:у га зову "Ава Теофило" и "Архиепископ"), а
касније је неке од египатских монаха протерао ("Дуга Браћа"), због којих је дошао
у сукоб са Св. Јованом 3латоустом у Цариграду. По жељи цара Теодосија саставио
је Пасхални канон за стогодишљицу 380-479. Као јерарх био је активан на више
поља, учествовао на Сабору у Цариграду под Нектаријем 394.г. (в. ~eanon тог Сабора
напред), али је својим карактером и стварао тешкоће и сукобе. Најпре је хвалио
монахе оригенисте, а онда је (уз сарадњу и Јеронима Стридонског, такође прво оригени
стом, а потом јарим противником) кренуо у непоштедну борбу са Оригенизмом, и на
Сабору у Александрији 399.г. осудио је Оригенизам. У Цариграду се незаконито
умешао у случај Св. Јована 3латоуста, у чијој је хиротонији и устоличељу (26.2.398)
учествовао, поводом сукоба овога са царицом Евдоксијом и неким епископима, и
на Сабору "под Храстом" (код Халкидона) неправедно осудио 3латоуста, који је
потом протеран у изгнанство, што је прекратило општеље Александрије са Рим
ском Црквом (в. ~eanonlOl. Картагенски), па и Цариградском, док није Атик еп. Цари
градски успео да се ове Цркве, у време Св. Кирила Александријског, 417 .г., измире.
Теофило је стриктно примељивао закон цара Теодосија (од 391.г., Codex Theodosianus.
16,10,10-11) против незнабожачке религије; и тако је много градио хришћанске
храмове и црквене зграде да је назван "Лt.Эщюviјс;" (Св. Исидор Пилусиот, Писмо 152).
Умро је 412. године. Православна Црква нема дан спомена љеговог. Похваљује га
Теодорит (ци 5,22), а III Васељенски Сабор у Ефесу, цитирајући љегов текст, назива
га "најсветији", а хвали га и Атик Цариградски, као и V Васељенски Сабор, који
га убраја у "eyxgCюuc; Пa't€gac;". (Зато Св. Ј. Дамаскин, у Жuillujy Св. Ј. 3латоуста, избегава
да га окриви за неправедан суд "под Храстом" над 3латоустом, јер вели: "није наше да
откривамо голотињу Отаца својих"). Теофило је очигледно био канониста (његова је
формулација канона Цариградског Сабора 394.г. в. напред). Његових 14 капопа су: 1.
из једне одредбе о посту; 2-11. из "ПоgсеШника", и 12-14. из љегове 3 Посланице. Канони
су били већ у Синшагми у 14 наслова (6. век), и потврђује их 2. канон Трулског Сабора.
2
Ј Овакав случај био је 391.г. кад је навечерје Богојављеља пало у Недељу. Одломак
"одредбе" је можда из Теофилове 6. Пасхалне Посланице 391.г.
526
·:·КАНОНИ ТЕОФИЛА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
се у Свештеним Писмима назива йрви (дан), будући да је почетак

нашег живота, и ос .ми (дан), јер је надишла јудејско суботствова
ње.3) Но пошто се (сада) догодило да је ово поени дан Богојавље
ња (тј. неgељаКрсшовgана), њега ћемо изекономисати (otxovot.t'l)aщ.tEv=ype
guiilu) и према обома разумно поступити: да, узевши неколико
финика (=урми од палме), избећи ћемо уједно јересИ које не по
штују Дан Васкрсеља Господа нашега Исуса Христа, а (опет)
посноме дану одати дуг, очекујући вечерње Сабрање (у Цркви)
које се овде, по вољи Божијој, свршава. Дакле, саберимо се ов
де ОД девеТОГ часа (=iilpu йойоgне). (Ап.66; Трул.55; Ганrр.18)
ПоШсеШпик ('Yтщtv'l']a-rtx6v) 4 J
Каиои2.
!О оним (епископима и клирицима) који су општили са Аријанцима/ 5 Ј
Са онима који су општили са Аријанцима и до сада држе
Цркве (=Храмове), нека се поступи како је обичај. Тако, дакле,
да се (на место љих) поставе други (клирици), који су засведочени
зЈ О Недељи као Пасхалном дану, истовремено и јеgном=йрвом дану првог ствара

ља света, и йрвом = осмом дану нашег новог ствараља (=йресазgавања=йрейорођаја) Васкр
сељем Христовим, тј. и йройlолошком и есхатолошком Дану Цркве и свега света,
говоре многи Св. Оци и Канони (в. напред Св. Василија, канон 91. и найо.мену).
4
Ј Канони 2-11. узети су из "Потсетника" који је Теофило доставио епископу Амону,
свом изасланику у Ликопољ у Тиваиди за тамошље клирике, а тиче се односа са
Аријанцима.
> Овај 2. канон говори о повратку у Православну Цркву извесних клирика и епи
5
скопа који су имали општеље са Аријанским епископима и клирицима. Цар Теодо

сије Велики (379-396.г.) донео је одлуку којом се тражило присаједиљеље свих таквих
Православној Цркви (Јустинијан, Cod. I,I,l), и то се морало остварити. Епископи
окупљени на Сабору у Тиваиди (Горњи Египат) решили су да епископи и клирици,
који су били у опшељу с Аријанцима, буду примљени, с извесном епитимијом,
али да не задрже своје положје, с тим да од Цркве добију снабдеваље (аЛС~ЕоЭш="при
мају пензију" - Joannou); по другој пак варијанти текста ркпса: да се они ипак приме
да се окупљају у Цркви, поготову ако их народ хоће да задржи, као што су неки
хтели и задржали на положају и неке Аријанце кад су пришли Цркви. - Ово, у
оба случаја, показује да су и Архиепископ над целом Александријском Црквом
Теофило, надлежан и за Тиваиду у Горљем Египту, а и тамошљи епископи са
икономијом=снисхођељем примали Аријанце назад у Цркву, свакако оне који
су, вољно или од невоље, имали општеље са љима. Овај канонски Пойlсейlник (=Ме
морандум) Теофилов потсећа на одлуку Никејског 1. Васељенског Сабора о расколу
Мелитијевом у Египту, који је највише био присутан баш у Тиваиди, где су Мели
тијанци рађе прилазили Аријанцима, него ли Св. Атанасију и љеговим наследни
цима (в. одлуку Никејског Сабора у Посланици тог Сабора Египћанима, коју смо превели на
почетку 1. Васељ. Сабора). В. такође и 3. канон Св. Атанасија, по сличном питаљу.
И овај Св. Канон је поука о потреби икономије, а потиче из древне Канонске йраксе
Цркве (кад није било "екуменизма"), данашљим неразумним и искључивим "зилоти
ма", ако они имају још слуха за Св. Каноне и осећаја за спасоносну пастирску
мудрост Цркве.
527
у Православљу, а они нека се окупљају (у Цр:квама). 6 ) Кад се то

тако уреди (oUtoo~ ot,юvoJ.tOUJ..t€voov=Шaкo изеконом.ише), као што су и у
другим градовима учинили православни епископи у Тиваиди,
(тада) они који су постављени од (локалног) епископа Аполона и
који су општили са Аријанцима који имају Цркве (=Храмове),
нека се подвргну епитимији, ако су то (општење) учинили по
својој вољи. Ако ли су (у томе) били послушни своме епископу,
нека се окупљају (у Црквама), 7) пошто нису знали шта је разум
но. Па ако их сав народ (ot ЛаоС) са осталима одбацује, нека се
хиротонишу (и поставе) други, а ако се (народ) држи њих заједно
са онима с којима су општили, (тада) нека и они примене онај
обичај коме следе сви православни епископи у Тиваиди.
(Ап.92; IBac.lO; Анк.1,2,3,9,12; Петр.Алек.10,14; Атан.Вел.З)
Канон 3.
!О недостојном презвитеру после ру:коположења/
О Бисту, који је постављен за презвитера у Ереви, нека се

испита (=истрагом.), па ако је насиловао неку која се од живога
мужа раставила, не допустити му да буде презвитер, пошто
ни као лаик не треба бити у Сабрању (Црквеном), јер Црква
обично такве одлучује. А ово неће нанети осуду (локалном) епи
скопу Аполону, ако га је (=Висша) из незнања поставио, јер Свети
Сабор (Ни:кејс:ки: канони 9-10) заповеда за изобличене као недостој
не после рукоположења, да се искључују (са положаја) због пре-
ступа. (Ап.25,61; 1Вас.2,9,10; Неок.9,10; Прводр.17; Вас.Вел.89; Теоф.Алек.5,6)
Канон 4.
1О :клири:ку :кога ј е епископ свргао 1
А за Сур(а), пошто је епископ Аполон изјавио да га је он от
пустио и из клира (Цр:кве) отуђио, нека буде тако како је епи-
вЈ Овде у тексту постоји разлика: бројни ркпси, и стари и млађи (и бројни издавачи,
па и 2:uvtay~-ta=Mилaш), имају: xaxf(voщ a:H.(teo~at=и они
ga се окуuљају (у Црквама), док
други, такође бројни стари и новији ркпси (и опет бројни издавачи, међу којима и
Бенешевић) имају: ха xf(vou~ аЛ(tео~щ ="и они ga имају снабgевање". Ми смо следовали
прву варијанту (за коју постоји схолија у ркпсу 14. века: "а'\ЈЛС~ю~ш, тј. сјеgињаваf11и се, ой
шf11иf11и, метафорички: бити у авлији или обору са овцама"). Мислимо да и једна и друга
варијанта значе: примаље у Цркву таквих, уз мању или већу епитимију, тј. мању
или већу примену канонске ин:оно.мије. Јер из наствка канона се види, мада не сасвим
јасно, да су у оба случаја такви, који су општили са јеретицима, примљени у Цркву.
7
) И овде је иста разлика у тексту, са 2 варијанте: auЛ(teo~at = "ga се окуuљају/саби
рају", и: aЛ(teo~at = "ga имају спабgевање (букв.: да се соле=gобијају со=храну, издржавање)".
528
скоп одлучио, оставивши Суру право на своја оправдања, ако

хоће и ако се жали на одлуку епископа. (Ап.28; I вас.5; IV вас.9;
Ант.4,12,20; Сард.3,4,5,14; :Карт.29,65; Вас. Вел.88)
Канон 5.
1О ђак ону - да се провери оптужба/
О Пануфу, постављеном за ђакона у Лику (=Ликоиољу), треба

испитати: па ако се нађе да је он, будући још оглашени, узео у
општење брака братичину (или: сестричину)/а) а после Крштења
узведен у клир, (онда) нека остане у клиру, ако је она умрла, и
после Крштења није имао општења са њом. Ако ли је, будући
верник (=крштени хришћанин), узео у општење брака братичину
(или: сестричину), нека буде удаљен из клира; јер ово не наноси
осуду епископу Аполону, ако га је из незнања поставио.
(Ап.19,25,61; IBac.2,9; Анк.12; Теоф.Алек.3,6)
Канон 6.
!О чтецу, ако је згрешио, па рукоположен, да се свргне/
О Јакову треба испитати: ако се покаже да је, будући чтец,

био крив за преступ блуда, и да је од презвитера био искључен,
а затим рукоположен (за чтеца), нека се такав искључи, пошто
буде строго (=тачно) испитивање, а не само по подозрењу- наста
лом од оговарања или клеветања. Нађе ли се да није крив, нека
остане у клиру; јер не треба обраћати пажње на празне клевете.
(Ап.25,61; IBac.2,9,10; Неок.9,10; Прводр.17; Вас.Вел.69,70,89; Тим.Алек.3,5)
Канон 7.
/Да хиротоније бивају јавно, уз сведочење Светих/
О онима које треба рукополагати, нека буде овакав образац:

да се све свештенство сагласи и изабере (га), и тада епископ
нека провери, па кад се сагласи свештенство, нека га рукополо
жи усред Цркве, у присуству народа и са оглашавањем (=гласним

исказом) епископа, да би могао и народ посведочити му. А руко
положење да не бива скривено (=тајно), јер кад Црква има мир
(тј. кад није гоњена) долично је да се рукоположења обављају у
Цркви у присуству Светих (=верника). А у одређеној области (tv
tfJ tvogCџ=y нурији=у euapxujи), ако има неких који су општили (с јере
тицима), нека се други не рукополажу по сагласности (tat; yvw 11 ш~=
=мишљењу) тих који су општили (с јеретицма), него (тек) пошто
7
а) Грчки: абеЛсрtбf]v -не разликује брайlичину и сесйlричину.
529
истински православни клирици провере, и опет у присуству
епископа и оглашавању (њега) присутном народу, да се не би

само догодио неки пропуст (лegL6Qoll'l)=o.мaшкa, грешка). 8 )
(Ап.2; IBac.9; Вас.Вел.89)
Канон 8.
/0 оглашенима, и употреби остатка просфоре и вина/
Што се принесе с разлогом за Жртву (Св. Евхаристије), пошто

се потроши што је потребно за (Свете) Тајне, клирици нека поде
ле (остатак), али оглашени нека од тога не једе или пије, него
само клирици и са њима браћа верници. 9 )(Ап.з,4,З8,41; ган.7,8; Карт.з7)
Канон 9.
1О непримању олако оптужби на свештенике/
Пошто Ј ерак с каже да дотични (=име није навеgено) због оптуж

бе за блудочинство не сме (више) остати у клиру, а (локални) епи
скоп Аполон је тврдио да тада ниједан тужилац није иступио
на среду против тога, нека се испита и овај, па ако се покаже
неки достоверан тужилац и преступ се докаже, од приведених
веродостојних сведока, нека се (тај) искључи из Цркве; а ако

је достојан клира, и може се посведочити целомудреност (аwсрgо
аvv11=чедност његова), нека остане у томе (=у клиру). (Ап.25,61;
IBac.2,9,10; ПВас.6; IVBac.21; Карт.8,128,129,130,131)
Канон 10.
10 избору економа Епископије/
Да се са саг ласношћу свега свештенства постави други еко

н ом, за којег пристане и епископ Аполон, како би се добро Цр
кве трошило у што треба. 10 ) (Ап.З8,41; rvвac.25,26; Трул.З5; vпвас.11,12;
Анк.15; Гангр.7,8; Ант.24,25; Карт.26,33; Прводр.7; Теоф.Алек.ll)
в> Овај се канон враћа на ранији 2. канон, с тим што посебно наглашава питање
хиротоније клирика уопште, и посебно оних који су били у општењу са Аријан
цима. Значајне су веома речи, и сведочанство о древном начину избора кандидата
и јавном рукополагању, као што би и данас било добро да тако бива, "када је
Црква у миру", тј. кад нема гоњења од безбожника, комуниста, атеиста, антицркве
них група и организација (јер тада Црква чини избор и хиротоније не много јавно, због
могућих прогона, или организоване оглагогије). -Светима се називају сви верни, сходно
Апостолском Предању (ДАп.9,1З.З2.41; Рм.1,7; 1Кор.1,2 итд.).
9
) Интересантно је да антиgор (остатак просфоре и вина од Предложења= "Проскомиди
је", што Срби зовемо "нафора", мада је правилно грчко=руско: aнmugop) није даван оглате
нима, ваљда као још некрштенима.
> Као што се види, ово установљење екоиама при Црквама овде у Александриј
10
ској Цркви, претходило је општој установи свуда по Црквама, донетој на Халки

донском Сабору 451.г. (канони 25-26).
530
<·КАНОНИ ТЕОФИЛА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
Ка:но:и 11.
/0 издржаваљу сиротиње, и несвојатању Црквеног добра/
Удовице и сиромаси и наилазећи странци, нека добивају

потпуни починак (=йомоћ), и нека нико не присваја оно што је
Цркве. Јер литург (=свештенослужитељ) Божији треба да је несре
брољубив.11) (Ап.38,41; IVBac.25,26; Трул.35; VIIBac.11,12; Анк.15;
Гангр.7,8; Ант.24,25; Карт.26,33; Теоф.Алек.lО)
Казивање о Шакозвапим КаШарима
Ка:но:и 12. 12)

1Да се Kaillapи рукополажу/
Благочестије ме твоје известила да неки који себе називају

Кайlарима желе приступити Цркви. Пошто је, пак, Велики Са
бор који је био у Никеји од Блажених Отаца наших, одредио
(канон в) да се рукополажу који (од Kamapa) прилазе (Цркви), изво
ли по овом обрасцу рукополагати оне који хоће да приступе
Цркви, ако је живот њихов правилан, и ништа их (друго) не
спречава. (IBac.8; IIBac.7; Трул.95; Лаод.7; Вас.Вел.1,47)
AzaШony еuискойу
Ка:ио:и 13. 13)

/0 незаконитим суживљењима, и кајању/
Не знајући законе Цркве, Максим је тврдио да је (зато) сту

пио у противзаконито суживљење; па пошто га узнемирује
што је ван Сабрања (=Литургије Цркве), потврдио је да ће, пошто
је незнањем противзаконито поступио, договорио удаљити се
од противзаконитог суживљења, пошто је то и она заволела
(=тј. жена nристала). Ако, дакле, провериш да то чине договорио,
и да не обмањују, пошто је (већ) десетогодишње време, ако сма-
нЈ Последљу реченицу нема 1 ркпс. и Бенешевић, LUV'Шyf.ta, Милаш. В. о истој

теми н:аноне наведене испод.
12
Ј Овај н:анон је узет и Теофилове Посланице епископу Афингију о "Кайlарима"=
=Новацијанима, и насловљен је у ркпс. као "Казивање о такозваним Кайlарима".
13
) Канон узет из Посланице ейисн:ойу Агайlону (можда оном Агатону који је однео Теофи
лово Писмо Јерониму против Оригенизма, PL 22,755). Треба запазити овај, и у следећем
канону, пример жарке жеље Саборовања са Црквом, која је јача од греха и неправ
де, те су овај човек Максим, и ова жена :Кирадија (из следећег 14. канона), одрекли се
својих грехова ради 8ајеgнице са вернима у Цркви Христовој. То значи оно Павлово:
"да би могли разумети са свима Светима шта је ширина и дужина и дубина и виси
на, и познати Љубав Христову" (Еф.3,18-19).
531
траш да их ставиш у Сабрање са оглашенима, тако сада и уре

ди. Ако ли видиш да хоће да обману, и да је потребна још и
строгост према њима, учини онако како те Бог упути, свугде
вођен према сходноме; јер боравећи у тим местима можеш
већма знати њихово мишљење. (Ап.48; Трул.87,93,98; Анк.2О; Карт.1о2;
Вас. Вел.9,21,31,35,36,46,48, 77,87)
Munu еаискоау
Канон 14. 14)

/0 исправљењу непраде и повратку у Сабрање Цркве/
Законито су дело учинили презвитери у селу Гемину, ако

истину говори Евстатија, која је донела писмо; јер говори да
су они одлучили од Сабрања (Цркве) Кирадију, што је неправду
чинила (каматарењем) и није хтела престати с неправдом. Али
пошто сада нађох да она, излечивши своје зло, жели да буде у
Сабрању (=ойшйlењу Црн:ве), изволи припремити је најпре да се
остави неправде, и убеди је да се покаје, да тако, ако видиш да
се обраћа закону Божијем желећи Сабрања (=ойшйlења Црн:ве),
допусти јој да буде у Сабрању (Литургије) са народом.
(IBac.12; IVBac.l6; Трул.102; Анк.5; Вас.Вел.74)
Св. Атанасије и Св. Кирил Александријски

(фреска, Ман. Студеница, 1208/9.г.)
> Из Посланице Теофилове Мипи ейис-коuу, који у неким канонским збиркама има
14
натпис: "0 лаицима -који су због neupaвge изойшйlепи, и ga лаици ne уче (gpyze)". - В.
претходну nauoмeny код 13. -капопа.
КАНОНИ Св. Кирила Але:ксандријс:ког (412t444.г.) 1 )
Kanoncl(,a Послапица Домљу АпШиохијсl(,ом, 2 )
Канон 1.
/0 епископу Петру који је поднео оставку/
Свака од наших ствари (nQay~нi,;wv) кад се право чине по ка

нонском добропоретку (xavovtxfJ~ cu'ta~Cщ), не могу нам произвести
никакав немир, а ослобађају (нас) и од ружења од неких, и већ
ма нам и похвалу изазивају од добромислећих. Јер, ко неће
одобрити беспристрасни суд, када се о нечему (тако) доноси?
Или, како неће бити без прекора кад се право и законито суди,
а већма ће бити пуно сваке хвале?
l) Св. Кирило, Архиепископ Але:ксав:дријс:ки је познати велики Отац Цркве Пра

вославне, па ћемо дати само најкраће податке. Рођен око 375.г. у Александрији,
синовац ТеофилаАлександријског; по школоваљу у граду, монаховао у Египатској
пустиљи, близу Св. Исидора Пилусиота, кога је сматрао, и питао за савете, као ду
ховног оца. По повратку из пустиље Теофило га рукоположи за ђакона и презвите
ра. По смрти Теофиловој, 412.г., изабран је за Архиепископа Александријског, и
остао на катедри Св. Марка пуне 32 године. У првом периоду (412-428.г.) доста је
радио као архипастир и егзегета Св. Писма Старог и Новог Завета; посебно је имао
проблема од Јевреја и многобожаца у Александрији, али је, уз подршку народа,
монаштва и цара, изишао као победник. Године 419. писао је Сабору Картаген
ском (в. тамо у Доgаmку). Од 428.г. водио је борбу са јеретиком Несторијем, и председа
вао на Трећем Васељенском Сабору у Ефесу 431.г., где је Несторије осуђен, а Право
славна Христологија Кирилова тријумфовала. Кирило је, наиме, осетио, да ако
јерес Несторијева преовлада, онда ће се Црква одрећи Христа као Истинског Бога
и Човека, Једног и јединственог Сина Божјег и Сина Човечјег, Спаситеља. Зато је
био непопустљив у одбрани најсветије Светиље Хрићанства, Личности Христове.
У одбрану те истине написао је бројна дела против Несторија, у којима, истина,
није увек налазио најпогодније изразе за артикулисаље своје потпуно правилне
Христолошке вере, зато су га касније покушали да злоупотребе јеретици Монофи
зити, али Св. Кирило нема ништа са Монофизитизмом, како је показао усвајаљем
Посланице Јована Антиохијског и осталих епископа, 433.г., када им је одговорио,
у својој Посланици 39: да прихвата познати ogo~ O'Щ.tcprovCщ о "gве йрироgе у Христу",
чиме је унапред прихватао Халкидонску Христологију, због чега га је Анастасије
Синаит назвао "йечатом отаца". Преминуо је у Господу 27. јуна 444.г. и слави се 9.
јуна и 18. јануара са Св. Атанасијем. Св. Кирило има неколико важних Канонских
списа (нпр. два текста О иконо.мији, која се налазе у Доgатни.м Канонима, при крају ове књиге,
533
·:·КАНОНИ СВ. КИРИЛА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
И ово сада пишем пошто је твоја Богочесност у својим пи

смима, посланима мени и преподобњејшем и богољубезњеј
шем брату нашем и саепископу Проклу (Цариградском), назива
јући епископом најпобожнијег и најбогочестивијега Петра, док
он плаче и говори да је неправилно уклоњен из поверене му
Цркве. А било је доследно, да он или има име свештеничко
заједно са самом стварју (=ейисн:ойовањем Црн:ве), или, ако није био
достојан да предстоји Божанственом Жртвенику, да се не поча
ствује ни звањем епископства (tfJ<; tлюхолfЈ-;). Но можда ће твојој
Богочесности изгледати груба нека и небратска ова моја реч,
али по истини није тако. Јер мислимо да ћемо можда помилова
ти старца, ако му оставимо само назив. А много би боље било
помислити и о другом. Јер он каже да може доказати свој уг
лед, али му није било дан о времена за одбрану, нити му је пру
жено канонско саслушање. А да је било учињено тако нешто,
разбор (auataat-;=cacmaв) самих аката (=gон:умената) разоткрило би
га: или да је захваћен преступима стварно осуђен, и не би више
имао ништа да каже да је онеправдован; или би му, прогласив
ши (га) невиним, опет било дато (право) да предстоји Цркви,
која би била под његовом руком. Пошто пак ништа тако није
учињено, он (сада) наглас виче против ове ствари, и говори да
је поднео неподношљиву неправду и незаконито је избачен,
додајући и да му је отета сва имовина што је имао.
Твоја, дакле, Преподобност, схватајући и оно шта Божан
ствени Канони налажу и што приличи Цркви и онима који су
постављени за Свештену Службу (iEgav ЛEttovgyCav), и још при томе
умољавана нашим писмима, нека заустави сузу (овоме) старцу.
И ако изабере да се суди са онима који су подигли оптужбе на
њега, нека се по обичају суди пред твојом Богочесношћу, уз
а има и још један текст: ga се Евхарисtllија врши само у Православној Цркви- који преводима
овде на крају 5. канона, у подтексту), који нису ушла у канонске збирке. "У збирку ка
нона ушло је само 5 канона: 1-3. из Канонске Посланице Домну Антиохијском, и 4-5.
из Канонске Посланице епископима Либије и Пентапоља. Ових 5 канона били су већ
у Синтагми у 14 наслова (6. век), а потврдио их је и 2. канон Трулског Сабора.
) Посланица је око 442.г. упућенаАеп. Антиохијском Домну I (441-449.г.), сестрићу
2
Јована Антиохијског, у одговор на питање о еп. Петру, који, оптужен за злоупотре

бу Црквене имовине, поднесе оставку, а одузет му је и лични новац, па се он
обратио Домну, а овај Проклу у Цариград и :Кирилу у Александрију за савет. Све
ти :Кирил одговори: да Петров случај није канонски решен, па зато треба Сабор
епископа (канон 1); треба му вратити његов новац (канон 2); и да епископи немају
право на оставке, док се пресуди њихова ствар (канон з).
534
·:·КАНОНИ СВ. КИРИЛА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ -:·
присуство, наравно, подручних ти Богочестљејших епископа,

осим ако он не одбије неке као подозриве. Ми пак не верујемо
да иједан од Богочестљејших епископа непријатељски мисли
(своме) брату. Но, да не би било тог изговора, који би паралисао
будући суд о љему, и не покаже се као да избегавају суђеље,
нема ничега што би вређало да се уклоне из (судског) сабрања
неки (епископи) на које он има подозреље. (Ап.28,74; IBac.5; пвас.6;
IVBac.9,17; Ант.4,12,14,15; Сард.3,4,5; Карт.19)
Канон2.
/0 схватању да му је одузета имовина/
А новци (=имовина) који су му неправедно одузети, праведно

је да му се врате из два разлога. Прво, зато што тако нешто
уопште није требало бити; и затим, што веома ожалошћује и
у крајље нерасположеље води Богочестљејше по свој земљи
епископе, када (им) се траже рачуни о распоређељу (tfJ~ otxovo 11 cщ)
трошкова који им бивају, било од прихода Црквених, било
пак од неких приноса плодова. Јер, сваки ће од нас у своје
време дати рачун Свеопштем Судији. А драгоцености и непо
кретна имовина треба бити наотуђиво сачувана Црквама, а
поуздати се (=имаши йоверење) у оне који у своје време управљају
Божанственим Свештенством да ће економисати трошковима
КОјИ бивју (у Цркви). 3 ) (Ап.38,41; IVBac.26; VIIBac.l2; Ант.24,25; Карт.26,33)
Канон 3.
/0 неумесности подношења оставке у Цркви/
А писмену оставку каже (тај Петар) да није дао по својој во

љи, него по принуди и из страха и због претље неких. А и ина
че је (јасна) ствар: да није угодно установама (tol~ ~и 11 оi~) Цркве
да неки од јерурга (=свешйlенослужећих) подноси писмене оставке.
Јер, ако су достојни да литургишу (=служе), нека у томе и буду
(=осйlану); а ако су недостојни, нека не одлазе оставком, него
већма кад су осуђени за ствари (=gела), на које неко износи мно
ги приговор, пошто се налазе ван сваког (Црквеног) поретка.
Поздрави Братство које је с тобом, а тебе поздравља у Госпо-
ду братство које је са нама. 4) (IIIBac.9; Прводр.16; Петр.Алек.Iо)
з) Овај став Св. Кирила: да епископ - у кога треба имати повереља кад управља
Црквом и свим Црквеним стварима- одговара Богу, сличан је ставу Св. Кипријана
Картагенског.
535
·:·КАНОНИ СВ. КИРИЛА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
Еаискоuима Либије и ПепШаuоља 5)

Канон 4.
/0 провераваљу ру:кополаганих, о монасима, и :које треба постављати/
Треба чинити стараље о свему што је корисно и неопходно

за изграђиваље народа и што доприноси уважељу Светих Цр
кава.6) Јер је написано: "Побожнима учините синове Израиљеве"
(ЗМојс.15,31). Оци пак Манастира, који су у области Тиваиде, људи
побожни и имајући начин живота (поЛtтЕСаv) достојан дивљеља,
дошавши у Александрију, и запитани од мене о стаљу тамош
љих Манастира, казате да се многи саблажљавају због оваквог
узрока. Неки, недавно ожељени, и као да су тек изишли из бра
чне одаје, заокупљају неке од Богољубезљејших епископа и,
пошто ваљда нико ништа против љих не износи, рукополажу
се за клирике, то јест презвитере. Други пак неки, из самих

тих Манастира искључени као неуредни, опет измамљују ру
коположеља и, поставши клирици, улазе опет у исте Манасти
ре одакле су избачени, и хоће да врше Приношеље (=Лишургију)
и да чине што је уобичајено клирицима, тако да неки који их
знају напуштају Сабраља (=Лушургију) и не прихватају да се при
честе када они служе Литургију.
Пошто, дакле, као што рекох, све треба чинити за изграђи
ваље народа, нека вата Богочестност пази на ово. И ако треба
неко да се рукоположи за клирика, треба (марљиво) испитивати
живот љегов, и да ли је икада имао жену, или не; и како и ка
да ју је узео; и да ли се уздржава (:кад треба); и да ли није неки од
искључених или од другог Богочестљејшег епископа, или из
Манастира; и тада нек буде рукоположен кад се нађе беспреко
ран. Јер тако ћемо сачувати чистом, и своју савест и свештену
и часну свештеничку службу непорочном. 7 ) (An.so; IBac.2; vпвас.2;
Нео:к.12; Лаод.3,12; Сард.lО; Прводр.17)
4
) Став Св. Кирила је јасан: да не приличи (оUтЕ <'ч~€ахоv=не goйaga се) Црквеном по
ретку ocillaвкa Свештеног лица. Али, у животу и историји Цркве оставки је било
(Св. Григорије Богослов, Св. Сава Српски итд.).- Овај завршни поздрав, као и следећи
(на :крају 5. "апопа), карактеристичан је за Св. Кирила Александријског (в. и љегово
Писмо Rартагенс:ком Сабору, на :крају Rартагенс:ких :канона).
5
) Из Канонске Посланице овим епископима узети су канони 4-5, који говоре о не
хиротонисању неофита и непровереног живота ("anon 4), и о катихуменима који
се разболе, па их треба крстити да не умру непричешћени=нейриойшillени Цркви.
в> Изграђиваље Цркве (1Сол.5,11; Шетр.2,5; 1Кор.14,12.26; Еф.4,16) као Тела Христовог,
Дома Божијег, Oбиillaљuшilla Св. Духа (Еф.2О-22) је основ, и средина, и врхунац свецеле
Божанске Икономије, и свег Црквеног делаља и економисања.
536
·:·КАНОНИ СВ. КИРИЛА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:-
Канон 5.
/0 оглашенима и кајућима се=пред смрт/
Ако неки подносе искључење (из опmтења=Причешћа у Цркви)

будући под епитимијом због (својих) грехова, па им дође да скон
чају (=умру) још будући оглашени, нека се крсте, и нека не путу
ју (на онај свет) из људских стварности без удела у Благодати,
то јест непричешћени (axotvwv 11 тot). Јер и ово приличи да установе
Цркве пазе на то.
Поздравите Братство, које је са вама, а које је са нама, по-
здравља вас у Господу. 8 ) (IBac.13,14; лаод.47; Карт.45)
Св. Кирил Александријски

(фреска, 16.в., Метеори - Грчка)
7
Ј Наведени опис стања у неким Црквама и Манастирима као да је писан за наше
дане. Ако је за неку утеху, а није, не треба се никад разочаравати гледајући наше
стање и беспоредак, кад из оваквих древних и озбиљних текстова видимо каква
су времена и раније бивала, тј. каквих је (не)свештеника и (не)монаха и (не)верника
бивало. Јер Црквом Божјом у Христу, и тада, и сада, и довека, руководи Дух Све
ти Утешитељ. И у Њему је сва нада наша, и помоћ, и живот, и руководство, и све
дочанство да смо деца Божја (Рм.8,2.9.14.16.26-27).
sJ :Како рекосмо у уводу, додајемо овде још један :Канонски одговор Св. :Кирила
"Тиберију ђакону и братству": "Да се (Св.) Евхаристија треба вршити само у Католи
чанским (=Православним) Црквама". ":Кирила Архиепископа Александријског, из
Решења gоiматских йитања, тражених од Тиберија ђакона и братства: Да се Евхари
стија треба вршити само у :Католичанским (=Православним) Цркавама. Ogioвop: А
Дар, то јест Принос (Евхаристије), који тајанствно (1-нюпхw~) свршавамо, треба прино
сити само у Светим Црквама Православних, и нигде другде, иначе, који то чине,
јавно безаконују. А ово се може видети из Свештених Писама. Јер је Закон запове
дио жртвовати јагње на дан, то јест Празник Пасхе, и то је било за праобраз Христа.
"Алиnесеу јеgној куnи йојести, вели; неnетеизнети месоњеiовонайоље" (3Mojc.l7,4). Напо
ље, дакле, износе Дар они који га свршавају не у Једној и :Католичанској :Кући
Христовој, то јест у Цркви. И кроз други Закон тако нешто се означава. Јер је
опет написано: "И ако неко йринесе на жртву јунца или јаiње у околу (=логору), и на вра
та Скиније не gонесе, истребиnе се gуша она из нароgа свога" (2Мојс.12,46). Дакле, који
приносе жртву изван, нису неки други него јеретици, и погибао им виси над гла
вом, и онима који се на то дрзну. Верујемо, дакле, да се Дароношења (.а.~ ЬшQосроQСщ =
=Евхарисшије) у Црквама и освећују и благосиљају и свршавају од (самога) Христа".
(PG 76,1098В; Р. Р. Joannou, t. П, 288-9).
12.
Окружна ПОСЛАНИЦА
ГЕНАДИЈА, Патријарха Цариградског (458t47l.г.) 1 )
и љеговог Светог Синода
"свима најсветијим Митрополитима, и Папи Римском"
"Најбогољубивијем саслужитељу (и.ме), Генадије

и стални (~ tvorн.юfюa = боравећи) Свети Синод
у Царском Константинопољу, Новом Риму"
Канон 1.
/Да се не рукополаже за новце - о симонији/ 2 Ј
Владика наш и Бог и Спаситељ Исус [Христос], уручивши
Својим Светим Ученицима проповед Јеванђеља, и пославши
их као учитеље људима по свој васељени, најјасније им је запо
ведио да дар (Ьwgeciv, тј. б.лaгogaill) коју су од Њега добили, да њу као
дар и они људима предају, не стичући за то ни бакра или сребра
или злата, или неко друго уопште богатство материјално или
земаљско; јер не могу бити награде небесних и духовних даро
ва земаљске и пропадљиве. Ову заповест дао је не само њима,
него је преко њих заповедио и нама, које је удостојио узвести
на њихов степен и место. И треба, као они тада, да и ми сада
тачно чувамо и пазимо (ту заповест) и да не мудрујемо о неизмуд
реном (ta <'юосрюtа), нити да бацамо погибељну коцку. "На gap cille,
вели, gобили, на gap gajиille. Не illeциille бакра, ни сребра, ни злailla у
l) Св. Геиадије, Патријарх Цариградски (458-471.г.), најпре презвитер Цариградски,

а затим на катедри Царског града наследио Св. Анатолија (448-458); живео таквим
аскетским животом да је и чуда чинио (Теодор Анагност ЦИ 1,15-26; Теофан, Хроногра
фија, г. 5955), био велики поборник Православља и Светих Канона. Писао бројна де
ла, али је мало сачувана. Преминуо је 471.г. и слави се 17. новембра. Године 459.
одржао је велики Енgи.муса (тј. састављен од присутних епископа) Синод у Цариграду,
са кога је издана О~ружна Посланица против симо није. Посланицу је, уз Патријарха,
потписало још 80 епископа (свега 81), и она чини једини канон Генадијев у канонским
зборницима (""анон је већ био у Синтагми у 14 наслова, и одобрен је 2. ""аноном Трулског Сабора).
zJ Назив овог страшног греха потиче од Симона Врачара из Дела Апостолских
8,9.18-23. О си.монији иначе говоре многи канони (в. наведене испод), и посебно још
Посланица Св. Тарасија Цариградског (наведена у Доgайlним ""анонима, на крају ове књиге).
538
·:· ОКР"УЖНА ПОСЛАНИЦА СВ. ГЕНАДИЈА ЦАРИГРАДСКОГ ·:·
йојасима вашим" (Mт.Io,s.9). Проста је и јасна реч ове заповести, не

мајући ништа шарено, ништа недостижно, ништа што потребу
је софистичко тумачење. Од мене сте, вели, примили досто
јанство свештенства. 3 > Ако сте Ми, пак, за то нешто мало или
много (унапред) положили и то вам је продато од Мене, (онда)
продајите га и ви другима; а ако ли сте на дар добили, дајите
и ви на дар. Шта је јасније од ове заповести? Шта је послушни
ма (њој) корисније од овога? Тешко, заиста, онима који смисли
ше да дар Божији за новце добију или га дају, јер се такви, по
речима Светога Петра, "налазе у горкој жучи и у свези нейравgе" (ДАп.s,
33), заробљени својим среброљубљем. Отуда је овоме сагласан
са тим Господљим законом и канон о томе Светих и Блажених
Отаца Светог и Великог Васељенског Сабора сабранога у Хал
кидону (451.г., капоп 2), који нам је јасно изложен овим речима:
"Ако неки епископ за новце учини рукоположење и непро
цењиву (н~:nродАк:мою) благодат сроза до продаје (=трговине), те за
новце хиротонише епископа или хороепископа, или презвите
ра или ђакона, или некога другога који се броји у клир, или

због срамне добити произведе за новце економа или екдика
(соудню=брапиоца), или парамонара (=чувара, црквењака), или уопште
некога из (Црквеног) канона,- који то покуша и буде ухваћен,
нека буде свргнут са свога степена; а рукоположени (=йоставље
пи) нека нема никакве користи од купљенога рукоположења
или произведења, него нека буде туђ тог достојанства или слу
жбе коју је за новце добио. А ако је неки и посредовао у тако
срамним и безаконим трговинама, и он, ако је клирик, нека
буде свргнут са свога степена; а ако је лаик или монах, нека
буде анатемисан".
Најбоље и веома благочестиве су поруке канона Светих
Отаца, одгонеће и одбацујуће сваки сатански насртај и сваки
ђаволски покушај против Духовнога дара (тf]~ лvEv~aпxfJ~ ooogEa~=
=Светоgуховске благоgаmи). 4 ) Јер не жели (:канон) никако да за новце
бива давање или примање чина рукоположења, нити од вршио-
зЈ Три од најстаријих ркпса, Бенешевић и L:uvтay~-ta, имају LEgwouvчr;==cвeшmeнcmвa,

сви остали (и Joannou) имају: архијерејсйlва.
4
Ј Израз "Духовни дар" овде означава блazogam (=добродар) Св. Духа, јер све што у
Цркви Божијој бива од Духа је Светога, зато се зове gуховно==Светоgуховско (а не као
да је нешто апстрактно "духовно", како данас кажу и за обичне људске творевине: "духовна"
култура, "духовне" манифестације, итд. В. о томе више у нашем чланку Лийlургија и Ду
ховносйl, у књизи Духовнойl Православља, Београд 1994).
539
-:· ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА СВ. ГЕНАДИЈА ЦАРИГРАДСКОГ ·:·
ца истог, нити од примаоца чина рукоположења. Нити пак до пу

шта ни пре времена рукоположења, ни после времена рукополо
жења, ни у само време рукоположења, да се дају новци за руко
положење, јер је уопште у овој ствари то назвао подмићиваљем.
Али, пошто сада, мада је ово тако јасно забраљено, бише
ухваћени неки у Галатији, који занемарују и преступају, ради
срамног добитка и среброљубља, ове спасоносне и човекољубиве
наредбе, нашли смо и ми за добро да, заједно са Светим Сино
дом, који борави (tђ~ Evor11.юuaч~) у овоме Царственом Новом е Риму,
да се ове исте (наредбе) опет обнове, тако да се, без сваког измиш
љаља и сваког изговора и сваког мудроваља, сасвим сасече овај
безбожни и гнусни обичај, који се, не знам како, увукао у Нај
светије Цркве, да би, када буде истинско, без трговаља, и чисто
проглашаваље рукополаганих од стране Архијереја, сишла
одозго благодат Светога Духа, пошто сада, не знам, ако бива
произвођеље за новце и врши се нечистом руком, силази ли
на рукопроизвођенога по гласу проглашења (tov xчguy~tato~ = apoaoвe
gu), или се већма суздржава, благодат Духа Светога. 5 )
Знај, дакле, у свему Најбогочестивији (Брате), да сваки, све
једно који, ако се затече у нечему оваквом, епископ или хоро
епископ, или периодевт или презвитер или ђакон, или било
који из канона (клира), или лаик, осуђен је општом одлуком и
општом пресудом Архијереја, као што о томе говори и наведе
ни канон Светих Отаца (Халкиgонски 2). Јер благодат треба да бу
де благодат (xagtv=:мuлogap), а никако да за исту посредује сребро
(=новац). Нека, дакле, буде, и јесте, одлучен ((otoxtig,жto~) и отуђен
од сваког свештеничког достојанства и Литургије (=свешшенослу
жења), и подлеже проклетству анатеме, и онај који мисли да
може новцима стећи благодат, и онај који обећава да ће је за
новце дати, било да је клирик или лаик, макар био ухваћен
или неухваћен да то чиниf Јер је немогуће да се икад помире
непомирљиве ствари, нити да се слаже мамон с Богом, или да
они који томе служе, служе Богу. И то је Господња одлука не
оспорива: "Не мoжeille Богу cлyжuillu и мамону" (Мт.6,24).
Осмељујући се на ове речи, по моћи (нашој), и њима се поко
равајући, заједно са Оним :Ко их је изрекао, донесосмо ову одлу-
5
) Страшна реч ових Светих Отаца и Св. Генадија: као да се благодат Божја доводи
у зависност од чистоте или нечистоте рукополагача и рукополаганога! Св. Јован
3латоуст каже, додуше не за симонију, да: "Бог не бира свакога, али рукополаже
свакога", тј. да благодат делује и кроз грешне свештенике/архијереје.
540
·:· ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА СВ. ГЕНАДИЈА ЦАРИГРАДС:КОГ ·:·
ку противу оних који то безаконо преступају. Нека се пак и

твоја Светиља стара, чинећи то са сваком пажљивоmћу, да кроз
преписе (наше Окружнице) ово постане познато и свима подручним
ти Богољубивим епископима и периодевтима и свима остали
ма, да једним духом и једном душом, сви заједно хришћани,
удружени противу општег непријатеља, узмогнемо, с Богом,
ишчупати од љега (=ђавола) усађени међу нама сами корен сре
брољубља, заједно са свима љеговим злим израслинама.
Поздрављамо сво са тобом Братство у Христу. Здравствују
ћи у Господу моли се за нас, Најбогољубивији Брате.
(Ап.29; IVBac.2; Трул.22,23; VIIBac.4,5,15,19; Лаод.12; Сард.2; Вас.Вел.90; Тарас.Посл.)
/Потаис/: Генадије, епископ Константинопоља, Новог Рима, потписах.

Јован, епископ Ираклије, потписах.
Анастасије, епископ митрополит Анкире, потписах.
Евномије, митрополит Никомидије, п(отписах).
Петар, митрополит Никеје, п(отписах).
Пергамије, митрополит Антиохије Писидијске, п.
Павле, митрополит Маркијанупоља, п.
Нунехије митрополит Лаодикије п.
Петар митрополит Гангре п.
Картерије митрополит Клавдиупоља п.
Агапије митрополит Родоса п.
Елефтерије митрополит Халкидона п.
Стефан митрополит Јерапоља Ефратисије п.
Григорије митрополит Адријанупоља п.
Лукијан митрополит Визије п.
Евномије митрополит Митилине п.
Таласије митрополит Парија п.
Максим митрополит Лаодикије Сиријске п.
Геронтије митрополит Селевкије п.
Евстатије епископ Парнасоса п.
Нетирас епископ Газе п.
Теодосије епископ Каноте п.
Анатолије епископ Атински п.
Стефан епископ Прусајаца п.
Киријак епископ Аполонијата п.
Акакије епископ Антандра п.
Плитарх епископ Платеја п.
Киријак епископ Карфија п.
Афовије епископ Короније п.
Македон епископ Магиде п.
Руфин епископ Егеја п.
Паладије епископ Андроса п.
Фотин епископ Отра п.
Евтропије епископ Аврилиупоља п.
541
·:· ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА СВ. ГЕНАДИЈА ЦАРИГРАДСКОГ ·:·
Јован епископ В:елесине п.

Фотин епископ Терма п.
Ипатије епископ Гермина п.
Саватије епископ п.
Евдоксије епископ Босфора п.
Василије епископ Навклеја п.
Пимин епископ В:лизмате п.
Аполон епископ Питаније п.
Исаија епископ Навкратита п.
Исак епископ Тинеје п.
Елпидије епископ Тамијанте п.
Ларион епископ В:инеја п.
Теотекнос епископ Асине п.
Атал епископ Малине п.
Теотим епископ Акмоније п.
Харитон епископ Апије п.
Серинос епископ митрополије
Максимијанупољске п.
Максим епископ 3агилеје п.
Атанасије епископ В:суте п.
Плусамон епископ Никиота п.
Папас епископ Елеита п.
Теона епископ Вутита п.
Аполо епископ Антифра п.
Агатос епископ Периитиде п.
Петар епископ Ифеста п.
Аполоније епископ Атривеје п.
Петар епископ Тистеје п.
Арпокрас епископ Танеје п.
Павле епископ Севенита п.
Аристотел епископ Ехинеата п.
Фотин епископ Вавилона п.
Августин епископ Нове Маркијане п.
Јован епископ Никопоља Јерменије п.
Јулијан епископ (острва) Коа п.
Саватије епископ Анхиала п.
Стратоклис епископ Прикониса п.
Јован епископ Транупоља п.
Максим епископ Ливије п.
Теодул епископ Трајанупоља п.
Марин епископ Епифаније п.
Василије епископ Александрије п.
Јован епископ Германикије п.
Индимос епископ Иринупоља п.
Тимотеј епископ Долихе п.
Понтијан епископ Агаласа п.
Докимасије епископ Маромије п.
Новинос епископ Дивелта п.
13.
КАНОН Св. КИПРИЈАНА Картагенског (t258.г.)
и под њим држаиог Сабора (јесен 255.г.) 1 )
·i· ·=· ·=·

Канон
/0 томе да треба крштавати јеретике/
"Кипријан, Либерал, Калдоније, Јуније, Примус, Цецилије, Поликарп,
Никомид, Феликс, Марутије, Сукцесије, Лукијан, Хонорат, Фортунат, Вик
тор, Донат, Лукије, Херкулан, Помпоније, Димитрије, Квинт, Сатурнин,
Марко, други Сатурнин, други Донат, Рогацијан, Седат, Тертул, Хортенси
јан, још други Сатурнин, Сатије,- Јануарију, Сатурнину, Максиму, Викто
ру, другом Виктору, Касију, Прокулу, Модијану, Цитину, Гаргилију, Евти
хијану, другом Гаргилију, другом Сатурнину, Немесијану, Нампулу, Анто
нијану, Рогацијану, Хонорату, браћи (нашој) - поздрав.
l) Св. Свештеномучеиик Кипријаи Картаrеиски (248t258.г.), велики Отац древне

Цркве, рођен је почетком 3. века од родитеља незнабожаца, у Картаrени. Изучио је
реторику и био адвокат. Године 246. постане хришћанин, и убрзо свештеник, а већ
248/9. изабран је за епископа Картаrенског (што је, због тога што је био неофит/=новокр
шшени/, изазвало реакцију неких презвитера, од којих се љих пет одвоје у "раскол Фелици
симов и Фортунатов"; овај последљи је постао расколнички епископ). Убрзо је отпочело
страховито Декијево гољеље хришћана (249-251.г.), најкрвавије до тада, па су незна
бошци у Картаrени викали: Cyprianum ad leonem=Kuupujaнa лавовима! Кипријан
се тада удаљи из града, и из збега је управљао Црквом више од годину дана. До
живео је још 2 гољеља: 252.г. цара Гала, и 257. цара Валеријана (253-26О.г.), у којем
је и пострадао мученички: отсецаљем главе, 14. 9. 258.г., рекавши пре страдаља:
Deo gracias=Бoiy хвала! Слави се 2. октобра. (У Жuillujy и Минеју, грчком и словенском,
сматра се јерејем, и слави са Св. Мученицом Јустином, али то није овај Кипријан, него
други са Истока). -За Кипријаново време Црква у Картагени и Северној, Латин
ској Африци имала је 3 велика проблема. 1) Проблем lapsi = аалих хришћана, којих
је било неколико ступљева маљег или већег одрицаља од Христа: приношељем
жртава идолима (sacrificati, thurificati), или добијаљем лажних папира да су принели
жртве (liЬelatici). После гољеља, они су тражили олако пријем у Цркву, а неки су
чак доносили опроштајна за љих писма од Исповедник&, док су други строго
одбијали сваки пријем таквих у Цркву. Св. Кипријан (који је говорио Исповедницима:
да није љихово, него епископово да одлучује о примаљу у Цркву), заузео је средљи став,
тј. да се йали примају, али тек после показаног правог покајаља (спис De lapsis). То
је усвојио и велики Сабор Афричких епископа око Пасхе 251.г. 2) Проблем су две
групе расколника: Фелицисима-Фортуната, и Максима, од који су први сматрали
да је Кипријан исувише строг према аали.ма, а други су оптуживали Кипријана да
је исувише снисходљив. Оба раскола осуђена су на Сабору 251.г. 3) Проблем: о ва
лидности крштеља од стране јеретика и расколника, а посебно расколника Но-
543
·:·КАНОН СВ. КИПРИЈАНА КАРТАГЕНСКОГ ·:·
Будући у сабрању (tv xotvo~ouЛC<p=in concilio=нa Сабору), љубљена

Браћо, прочитали смо писмо од вас послато, (питајуће) о онима
који изгледају крштени од јеретика или шизматика, а који
прилазе :Католичанској (=Православ-ној) Цркви, која је Једна, да
ли треба да се крштавају? 2 ) У овој ствари (уверени смо), да и сами
то чините, (тј.) држите истину и постојаност канона :Католичан
ске Цркве. Али, пошто сте Саопштници (auyxotvwvoC=consulendos=ca-
вeшпuцu) наши, и хтели сте, због заједничке љубави, да питате о
томе, дајемо наше мишљење, не ново, [нити сада утврђено], него
оно древно од наших претходника, и држано од нас и од вас у
заједничкој сагласности. Ми смо сагласни, и сигурно држимо:
да се нико не може крстити изван :Католичанске (=Православне)
Цркве, јер: само је једно :Крштење, које у :Католичанској Цркви
постоји. Јер је написано даје Господ рекао: "Менеосiliооише, извор
воgе живе, и исн:ойаше себи ја.ме йорушене, н:оје не .могу gpжailiи воgу"
вацијана=Кашара. Тиме се бавио Сабор у Картагени у јесен 255.г. (отуда је наш канон),
и још 2 Сабора 256: у пролеће и септембра. Кипријан је оставио приличан број
списа и Писама (пуних историјских података за своје доба). Нарочито му је значајно
еклисиолошко дело De Catholicae Ecclesiae Unitate =О јеgинсйlву Кашоличанске Цркве.
- Наш Канон, који је у канонским зборницима Православне Цркве, уствари је
Кипријаново Са6орско Писмо 70, упућено са Сабора, у јесен 255.г., епископима Нуми
дијске области (имена 31 епископа учесника Сабора, и имена 18 епископа адресата, налазе
се на почетку Писма, и ми смо их овде навели, мада их ретко наводе зборници, издаља,
преводи). Наш превод је рађен са грчког превода и латинског оригинала упоредо
(грчки текст у Lvvtayt-ta 3,1-6, са насловом: "Сабор држан у Картагенн, који је предводио Вели
ки Кипријан, Свештеномученик, као епископ Картагенски"; латински текст са франц. прево
дом: Bayard, Saint Cyprien, Correspondance /Coll. UF, Bude, Paris 1961/, t. 11, lettre LXX, рр.252-256; такође
Joannou, стр. 303-313, има грчки и латински, и превод француски). - О Св. Кипријану и љеговом
Канону Оци Петошестог Васељенског Сабора (у 2. канону, где је Св. Кипријану дато ме
сто на крају свих Св. Отаца, па се и ми тог реда држимо, док га неки премештају напред,
међу Помесне Саборе. Милаш уопште нема овај канон!?), кажу ово: "А печатом потврђује
мо ... још такође и канон који је од Кипријана, бившег архиепископа Африканске
земље и М ученика, и од љеговог Сабора, издан, и који се једино у местима спомену
тих (на том Сабору) предстојнка /=епископа!, по преданом им обичају, држао". Под
вучене од нас речи вероватно су биле разлог што је, иначе еклисиолошки сасвим
умесан канон Св. Кипријана, у даљој историји Цркве и канонској традицији,
имао посебну историју. Наиме, и на Истоку се признавало (као и Св. Кипријан) да код
јеретика, па и расколника, нема спасоносног Крштеља, јер се ван Цркве не даје
Дух Свети, али се, при примаљу расколника и неких блажих јересИ, они, приступа
јући Цркви нису изнова крштавали (в. канон 8. Никејског Сабора, канон 7. П Васељенског
Сабора, Св. Василија канон 1. и Трулски канон 95). В. о овоме опширније: Ј. 3изиулас, Је
gинсйlво Цркве у Св. Евхарисйlији и у Ейискойу у йрва йlри века Цркве, срп. прев. Д. Јакшић,
"Беседа"/Нови Сад, 1997, стр. 164-178; в. такође Павле Шведски, стр. 617-628.
2
) Грчки превод уместо: "да ли треба да се крштавају", стоји: "у којој смо крштени
и препорођени".
544
(Јерем.2,12-1З). опет, Свето Писмо, најављујући, говори: "Og illyђe

воgе ygaљyjille се, и са извора illyђeг не uиjille" (Приче 9,18/5,15/). Треба, зато,
очишћавати и освећивати најпре воду од (стране правог) свеште
ника, да могне само збрисати грехе крштаваног чо
века. Јер кроз Језекиља (Пророка) говори Господ: облићу вас
чисillом воgом, и очисillићу вас
og свих нeчиcilloilla ваших и og свих иgола
ваших. И очисillићу вас, и gаћу вам срце ново, и gyx нов gаћу у вас"
(Јез.з6,25-26). Како пак може очистити и осветити воду који је сам
нечист, и код кога нема Духа Светога? када говори Господ у
(књизи) Бројева (19,22): све чега се goillaкнe нечисill, биће нечисillо".
Како крштавајући може дати другоме опроштај грехова,
није могао своје сопствене грехе изван да скине (=ойере)?
Али, и само питање, које бива у Крштењу, 3 ) сведок је истине.
Јер говоримо (испитиваноме): "Верујеш (ga gобијаш) жuвoill вечни и oupo-
шillaj грехова кроз Cвeilly Цркву? " 4) схватајући да се опроштај грехо
ва не може дати осим у Католичанској код јеретика,
где нема Цркве, немогуће је опраштати грехе. зато бранитељи
јеретика, треба или питање да промене, или да прихвате ис-
тину, осим ако не претендују да је и код њих, и да
придају крштење. нужна је, такође, и помазати
ванога, да, Хризму, то јест помазаље, помазаник
Божији, и има у себи благодат Христову. 5 ) Зато, (само) у ... -~·'\То·""т""
СТИјИ (=Лuiilypzuju) МОГУ бИТИ ПОМаЗанИ уљеМ vv.u'-'љ..a.~V-
HИM на Жртвенику. Дакле, освећење материје уља не може
ти, ако се нема ни Жртвеник ни Отуда, не може Духов-
но6) помазање да буде код јеретика. јасно је да се код њих
уопште не може освећивати уље, нити Жртве мо
же бити. Јер треба да знамо, и памтимо, да
грешника ga не намасillи главу моју" (Пс.104,5). је
најавио Дух Свети у да не
неко и залута са правог пута, код
стових се помазао?
зЈ Текст је интересантан као сведочанство о начину крштавања у :Картагенској

Цркви. В. Св. Иполит Римски, Айостолско Преgање, 21 (у нашој књизи: Дела Айосшолских
Ученш~а, стр. 394-397, Врњци-Требиње 2005 3 ).
4
Ј Речи "кроз Свету Цркву per Sanctam Ecclesiam" нема грчки текст.
5
Ј Грчки текст има само: "Да gобивши Хризму, буgе зајеgничар Христов". И даље је
грчки текст мањкав, краћи од латинског.
в) Духовно овде значи од Духа Светога, као што се каже и мало ниже. (В напред на
йомену 4. код канона Генадија Цариградског).
545
Али и још: какву ће молитву чинити за крштенога не ј ереј

(sacerdos=њuxoв), НеГО СВеТОГрДНИК (iEQO<J'Y]Ao~-sacrilegus=cвeйloкpaguцa) И
грешник, кад (Свето) Писмо говори: "Вог ие слуша грешнике, иего
ако је ко богобојазаи, и вољу Његову чиии, њега слуша" (Јн.9,31)? [Кроз
Свету Цркву схватамо опроштај грехова]. 7) Ко, дакле, може дати оно
што сам нема? Или, како може духовне ствари радити (rcvcu 1.ю'ttxa
€gуа~юэш - spiritualia gerere), онај који је изгубио Духа Светога?
Зато треба крстити и обновити онога који у Цркву долази сиров
(rudis=нeoбgeлaн; хсv6~=йразан), да се унутра(шње) свети(ња)ма освети
(ut intus per sanctos sanctificetur). Јер је написано: "Cвeillи бygиille, као
шillo сам Ја cвeill, говори Госйоg" (3Mojc.I0,2). Тако, да онај који је за
блудом заведен, и био споља поквашен (et foris tinctus), 8) (сада) у
истинитом и Црквеном Крштењу скине лажну заблуду, у коју
је, Богу долазећи човек и тражећи свештеника, допао наmавши
светокрадицу (=лажног cвeшilleнuкa=jepeilluкa).
Штавише, потврђиваље је крштења јеретика и расколника
кад се неко саглаmава да су они (=gолазници og јереmика) крштени.
Јер је немогуће да један део (њихове радње) вреди, а други не
вреди. Ако неко може крстити, може и Духа Светога дати; а
ако није могао Духа Светога дати, јер је (тај) изван (=Цркве), те
није са Духом Светим, не може ни долазећега крстити, јер је и
једно Крштење, и један је Дух Свети, и једна је Црква, Христом
7
) Ово у[ ... ] има само грчки текст.
sJ Фразу "и сйоља йтсвашен" нема грчки текст.
эЈ Ово место (грчки текст непрецизан), као и бројна друга код Св . .Кипријана, показу
ју његово схватање и тумачење: да је Господ основао Цркву на Петру да би тако
показао jeguнcillвo Цркве, али јединство сваке Помесне, .Католичанске=Епископалне
Цркве (а не неке уопштене, "универзалне" Цркве), јер свака Црква кроз свог епископа
је основана на Петру и на његовом престолу (=кaillegpи), и у свакој Цркви је кaillegpa
Пeillpoвa (а не само у Руму), и сваки епископ је наследник Петров- и свих Апостола,
јер су сви једнаки, - али се ово наглашава због јединства Цркве, тако да је то знак
jeguнcillвa, пошто, као што су и сви Апостоли са Петром једне исте и једнаке власти,
тако су и сви епископи једне исте и једнаке благодати, и једне исте једнаке власти.
"Епископ је у Цркви, и Црква је у епи~копу" (episcopum in ecclesia esse et ecclesiam
in episcopo- Epist. 55/52, 1-2), а "Епископат је један" (episcopatus unus est- De Unitate, 55).
То је то "јединство Господње", о коме се даље у канону говори. А да под Пeillpo.м,
као йринцийо.м јеgинсШва сваке локалне .Католичанске=епископалне Цркве, у којој
је свакој кaillegpa Петрова (тј. Права вера, и Крштеље, Свештенство=Епископство, служеље
Св. Евхаристије, једном речју: Имање и даваље Св. Духа), не треба разумети само Римску
Цркву, него сваку .Католичанску Цркву, јасно је по томе што се Св . .Кипријан и
цела Афричка Црква директно супротставила ставу папе Стефана и Римске Цркве,
зато што је папа признао јеретичко крштење. (В. о овоме дело Св. Кипријана "о jegин
cillвy Каmоличанске Цркве" и Писма 53,55,59 и 66, као и докторски рад на ту тему: Ј. 3изиулас,
Jeguнcillвo Цркве у Св. Евхарисillији и у Ейискойу у йрва illpи века Цркве, стр. 148-150).
546
·:·КАНОН СВ. КИПРИЈАНА КАРТАГЕНСКОГ -:·
Господом на Петру, због почетка и разлога јединства, основана

(Мт.16,16-18). 9 ) Зато, како је код њих (=јеретика) све празно и лажно,
тако ништа од онога што они чине не може бити од нас примље
но (=uотврђеио). Јер, заиста, шта може бити признато и потврђено
код Господа што чине они које Господ у Јеванђељима назива
непријатељима и противницима Својим, говорећи: "Који није
са Мном, йроillив Мене је; и који не сабира са Мном, pacillypa" (Лк.4,2З).
такође, блажени Апостол Јован, држећи заповести и наредбе
Господње, у Посланици је описао: "Чули cille ga aнillиxpиcill gолази,
и caga су многи антихристи; отуgа йознајемо ga је йослеgњи час. Og нас
изиђоше, али нису били og нас. Јер ga су og нас изишли, остали би са
нама" (1Јн.2,18).
Зато и ми треба од овога да закључимо и схватимо (colligere
etconsiderare): ако су они и непријатељи Господњи, и названи су
антихристи, да ли непријатељи Господњи и названи антихри
сти, могу дати Благодат Христову [грч.: Господњу].
Зато, ми који смо са Господом, и држџМQјед~нство Господ
ње (f:v6trJ1:a KvgCov - unitatem Domini), и који по удос1:"ојењу Његовом
служимо (ЛEttovgyovvtE;- admiistramus= лиmургишемо) Његово свештен
ство (t~v iEgatECav - sacerdotum =ейискоuство) у Цркви, треба да оно што
Његови противници и антихристи чине, поништимо и одбаци
мо, и да то сматрамо профаним. И онима који из заблуде и
злонаравља долазе, признајући Истиниту веру Једине Цркве,
да њима потпуно дамо, кроз све Тајне (sacramenta) Божанске бла
годати, јединство и истину вере. 10 )
Желим вам, љубљена Браћо, да сте свагда добро".
Св. Свеmтев:омучев::ик
К:ипр:ијав: Картагев:ск:и
(t258.г.)
10
) Грчки текст има завршетак: "да им дамо потпуно Тајну Божанске силе, и је
динства, и вере Истине".
·:· Богородица Тројеручица ·:·
(Ман. Хиландар снимљена без сребрне ризе)
ДОДАТАК:
Увод: Ови други, додатни Канонски текстови Светих Отаца

не налазе се у старим рукописима :канонских збир:ки, нити у најстари
јим :канонским зборницима, вероватно зато што нису ":канонизова
ни" неким Црквеним Сабором (свакако их није споменуо Трулски Сабор у
свом 2. канону). Јер у сазнању и Предању Цркве није било довољно да
само један епископ доноси :каноне за сву Цркву. Тако, нпр. Св. Васи
лије вели: "Треба више епископа да буду заједно, и да се тако изложи
:канон" (в. његов 47. канон; исто спомиње и Синшагма у 14наслова, и Фотијев Номока
нон, наслов 1, гл.4: "Не од једног епископа, него од заједнице /епископа! доносе се
канони"). Отуда, постојећи други Канонски тексillови Св. Отаца, :које ми
овде дајемо у gоgаШку, а :који нису безначајни у односу на напред
наведене и усвојене Каноне 13 Светих Отаца, ипак нису стављани у
исти ред са претходнима (мада их неки издавачи и стављају), те их зато
ми и наводимо овде--nосебно (у овом 5. gелу ове књиге).
То су следећи Капопски ШексШови: 3 Правила=Канона Св. Василија;
3 Св. Златоуста; 2 Св. Кирила Але:ксандријс:ког; 1 Анастасија Синаи
та; Посланица Св. Тарасија Цариградс:ког (о симонији); Канони (65) Св.
Јована Посни:ка; Канони (51) и Канонска Посланица Св. Ни:кифора
риградс:ког, и Канони=Оgговори (11) Николе Патријарха Цариградс:ког.
Иако ове Канонске текстове убраја у" Свештене Каноне" и Атин
с:ка Синтагма, и еп. Далматински Никодим Милаш (Канонско араво, стр.
84-86), и још неки православни :канонисти, сматрамо ипак да је у праву
Митрополит Павле (Меневизоглу), :кад :каже: да тих Канонских
текстова нема у многим старим рукописима (осим Пасланице Тарасија
Цариградског, али ваљда зато што је у ркпс. обично придодавана актима Седмог
Васељенског Сабора); и још важније: што су нека од тих (3 Св.
Василија, 3 Св. 3латоуста, Анастасија Синаита, Јована Посника) претходила
Петошестом Васељенс:ком Сабору, али их он није споменуо; даље, за
"Каноне" Ј о вана Посни:ка, па и Ни:кифора и Николаја Цариград ских
није извесно да су њихови, него ће пре бити :касније обраде или
прераде; и, на :крају, немамо Rанонс:ку одлуку о њима целе Право
славне Цркве, мада ти Канонски тeкcilloвu у многоме садрже и одража
вају древно Канонско Предање Православља. Зато се они могу уноси
ти у :канонске збирке и зборни:ке, али у gоgатку, после Апостолских,
ВасељенсRих, Помесних и Светоотач:ких Свештених Канона. 1 )
549
КАНОНА Светог Василија 2 Ј
Канон 1.
/Из Послапице Никоuољцима - Писмо 240,2-3/
/0 трпљељу у благодарном подношењу искушеља/
Шта смо страшно претрпели? Да то можда није тужно, (рекли би

смо) да ништа нисмо претрпели, нити се сматрасмо достојним стра
даља за Христа. А ако то што дотични (Фронтон, еп. полуаријанац) држи
Дом молитве (=Цркву), а ви се напољу клањате Творцу неба и земље,
па то је оно што нас мучи, сетите се да су Једанаесторица Ученика
били затворени у Горњој одаји, док су распињачи (Христови) у славно
ме Храму (Јерусалимском) вршили Јудејско богослужеље. Јер Јуда,
који изабра смрт вешањем пре него ли срамни живот, показао је мо
жда себе бољим од ових који су сада црвенији (=бесшиgнији) пред сваком
људском осудом, и зато су бестидно расположени према срамним
делима. Само се немојте обманути њиховим (=йолуаријанским) лажима,
кад обећавају правилност вере. Јер су такви христотрговци а не хри
шћани, свагда већма изабирају живот по користи, него ли живот по
Истини. Када су мислили да стекну ову сујетну власт, пришли су
непријатељима Божјим, а када су видели народ да се оштро противи,
онда су опет представили (споља, привидно) правилност (вере). Не знам
да ли је епископ (=Фроншон), нити број им у свештенике Христове онога
који је прљавим рукама, ради рушења вере, истакнут да (тобож) шти
ти веру. То је мој суд. А ви, ако имате неки удео са нама, онда ћете
исто са нама мислити. Ако ли, пак, сами од себи одлучујете, свако
је господар свога мишљења, а ми смо невини у тој крви.
Канон2.
/Из Послапиzџ Кесарији uаШрицији - Писмо 93/
Причешћивати се свакога дана и узимати Божанске Тајне добро
је и корисно, јер Сам Христос каже: "Који jege йlело моје и йије крв моју,
имаће живойl вечни" (Јн.6,54). Ми пак четири пута сваке седмице при
чешћујемо се: Недељом, средом, петком и суботом, и у друге дане
ако је спомен некога од Светих. А то што је у време гоњења неко
l) В. Мrр:gолоЛСтоv 2:ощЬlщ ПаuЛоv, Oi ПaтegLxo't Kavovec; xa't Е'теgа "KavovLxa хеСџ,еvа" Ev

та1с; xavovLxal:c; аvЛЛоуа1с;, "КЛru.юvоџ{а", 8юоаЛоv(х1'], т. 14, т. N, 'Iovvto~ 1987, 157-161.
2
) О Св. Василију Великом в. напред, на почетку његових Св. Канона. Канон 1. је
одломак Писма Никопољском свештенству, изгнаном из њихове Цркве-Храма од
пре врт љивих полуаријанаца.
550
принуђен да, немајући свештеника или служитеља (=ђакона), узима

својим рукама Причешће, уопште није терет (=uресшуи), сувишно је
и доказивати, зато што је дуговремени обичај то потврдио самим
стварима. Јер сви који тихују у пустињи (=.монаси), где нема ј ереја,
држе Причешће у кући и сами се причешћују. У Александрији и у
Египту сваки и од лаика, скоро већином има Причешће у свом дому,
и када хоће сам се причешћује. Јер кад је једном свештеник свршио
жртву и дао је, који је узме и причешћује се, треба да верује да се
причешћује као од свештеника. Јер и у Цркви свештеник даје део
(=чесшицу) и прима је прималац са сваком влашћу, и тако је приноси
устима сопственом руком. Јер исто је по снази: било да једну честицу
добије неко од свештеника, било више честица заједно.
Канон 3.
/Порука (=Поука) свешШепику о Божапској блаzоgаШи/ 3 )
Пази на себе, свештениче, и на оне које ћеш учити, и гледај на
службу коју си примио да је испуњаваш; јер ти није поверена земаљ
ска служба, него небеска; не људска, него анђелска.
Постарај се да себе представиш Господу непостидним делатни
ком, који право управља речју Истине (1Тим.З,15). Никада немој доћи
на Сабрање (=Лишурzију) имајући непријатељство према некоме, да не
одагнаш (Духа) Утешитеља у дан Сабрања (=Лишургије). Не суди, не
свађај се уопште, него склањај се боравећи у Цркви, моли се и читај
до часа када треба да свршиш Божанско Тајноводство (=Св. Евхарисши
ју), и тако представи у умиљењу [и чистим срцем] Светом Жртвенику,
не гледајући лево и десно, него са страхом и трепетом предстојећи
Небеском Цару. Немој да ради угађања људима пожуриш молитве,
или их скратиш, нити молећи гледај на лица људи (Лк.2О,21), него
гледај само на предстојећег Цара и Силе (Небеске) које около стоје.
Достојним себе учини Свештених Канона; немој саслуживати са они
ма које је канон забранио (=који су uog забраном). Гледај пред Ким пред
стојиш, како свештенодејствујеш, и којима ћеш предати (Причешће).
Гледај да не заборављаш Владичину (=Хрисшову) заповест и ону Светих
Апостола: "Hegajиme, вели, светињейсима, ипебацајШебисерейреgсвиње".
"Пазите па йсе", и тако даље (Мт.7,6; Фил.З,2). Гледај, пак, немој страхом
устукнути човеку, уплашивши се човека - на свој пад. Не предај
Сина Божијег у руке недостојних. Гледај, немој се устидети од слав
них на земљи, ни онога који носи круну не уплаши се у часу ономе,
када предстанеш да служиш (Господу). Гледај како ћеш дати онима
з) Овај текст има ширу верзију (PG 31,1685-88 и критичко изд. Joannou, 187-191), коју ми
овде преводима, и каснију ужу верзију (Luvta.y~a. 4,391-2). Текст, изгледа, није Св. Ва
силија, него с краја 4. века, негде из Александрије/Египта (сличан је тзв. "канонима"
Св. Атанасија, на коптском и арапском).
551
·:·КАНОНИ СВ. ЈОВАНА 3ЛАТОУСТА ·:·
који хоће да (Божански) Дар узму у домове; 4) ја немам ствари (=уgела) у

томе, ти ћеш видети! - Достојнима пак Божанског Причешћа даји
бесплатно, као што си и ти добио. Онима којима Божански Канони
не дозољавају (Причешће), немој давати, јер су сматрани као незна
бошци, и ако се не поврате, тешко [и њима и] онима који им дају. Гле
дај, ја немам ствар (пристрасну), ти видети! Гледај, пак, да миш
или нешто друго не дотакне се Божанских Тајни, нити из немара
твога да се овлаже (=уuлеснаве), или нагоре, или употребе од несвеште
них или недостојних.
[Гледај како ћеш употребити Светиње после завршетка Божанске Ли
тургије; немој хитајући да (ти) падне честица; гледај да не остане вина у
Светом Путиру те се упрља (или зарђа), него кад обоје средиш, онда отиди.
Гледај, ако остане Светих Дарова, није дозвољено да се њима причесте
( ~уаошребе их gруги) него само свештеници; а ако не, онда ако има довољно
мудре деце (пшЫа. owcpQova.), доведи и њих да се причесте, и нека остану
постећи до 11 сати. Гледај да муве не упадну у Свети Путир, или да не
слете на Артос; гледај да се ништа друго не дотакне до Божанских Тајни].
Ово и овоме слично држи, и себе и оне који те слушају .
.1.\IC:II-.IDI.'U'.IDI. 1.
Aa.nOJ~Cli~O iiоiлавље /
Не просто према мери сагрешења треба давати епитимију, него

мислити и на расположеље да не би, хотећи да закрпиш
поцепано, учинио процеп горим; и старајући се да усправиш
пало, учиниш још већи пад. Јер слаби и мекушци и који су већином
везани за светско уживање, и још они који високо мисле о (своме)
пореклу и власти, враћани лагано и помало из онога у чему греше,
могли би да се, иако не савршено, али делимично, избаве од зала
којима су држани. Ако, пак, неко брзо нанесе казну, лишиће их ве-
исправке. Јер душа, кад је присиљена да поцрвени (=uocmиgи се),
упада у безнадежност, па нити више следује погодним речима (=ра.зло
.зима), нити се приклања претњама, нити се подстиче доброчинством,
него бива много гора од оног града, којега ружећи Пророк говораше:
4
Ј У Египту су имали овај обичај, како сведочи Св. Василије (Писмо 93 претходни
додатни канон 2).
Б) Св. Јован 3латоуст (око 345 t4О7.г.) велики Јерарх, Литург, Пастир, Духовник;
био монах-подвижник, затим свештеник у Антиохији, а од 397. до 404.г. Архиепи
скоп Цариградски; умро у неправедном прогонству под Кавказом 14. септембра
407 .г. Слави се 13. новембра, и 30. јануара са Св. Три Јерарха. Ово су само три одломка
из његових пребогатих богословских, егзегетских, пастирских и канонских дела.
Први канон је из љеговог дела О Свештенсшву, 2,4 (PG 48,635-6); други је из Омилије 3.
на Посл. Ефесцима (PG 62,28), а трећи из Тумачења Посл. Јеврејима (PG 63,131-2).
552
·:·КАНОНИ СВ. ЈОВАНА 3ЛАТОУСТА ·:·
"Ytlleбe је лице блуgнице, и бectllиgaн си йре.ма сви.ма" (Јер.з,з). Зато је пасти

ру потребно много разборитости да би са сваке стране сагледао нави
ку душе. Јер, као што многи падају у безумље, и упадају у очајање
за своје спасење, због тога што не могу да поднесу горке лекове, та
ко постоје неки који, кад се не да казна одговарајућа гресима, падају
у лењост и бивају гори од многих, и подстичу се на веће грешење.
Зато не треба оставити ништа од тога неиспитано, него, све тачно
испитавши, свештеник треба од себе да примењује одговарајуће ле
кове, да му не би старање било узалудно.
Каион2.
/Из: Тума-чења па Посланицу Ефесцима/
Видим многе који се причешћују тела Христовог (=у лишурiији)
да просто и како било и следујући више обичају и закону, него ли
чистој мисли (=савесши) и разуму, причешћују се (Св. Тајнама). Ако, каже,
наступи време Свете Четрдесетнице и Пасхе, било какав да је неко,
он се причешћује Тајнама. Али, не треба гледати на празнике, него
чистити савест и тада се причешћивати. Јер нечист и недостојан није
праведан да се ни на празник причешћује Светога и страшнога Тела
(Христовог). Јер, помисли да су учесници старе (=cillapoзaвeillнe) жртве
стицали велику пажљивост и освећивали се и са сваке стране очиш
ћавали. А ти, приступајући Жртви од које и Ангели дрхте, ту ствар
одређујеш периодима времена, и прљавим рукама и уснама усуђу
јеш се (дотаћи) Тела и Крви Христове? И цара не би пристао да пољу-
ако ти уста смрде, а Цара Небеског целиваш душом смрдећом?
Та(ква) ствар је увреда. Дакле, ако ниси достојан Причешћа, онда
ниси ни молитве ни стајања (на Литургији) са достојнима. Јер, чуј шта
и Сам Господ говори (на Литургији): "Који ctlle у йон:ајању, йpиctllyйиtlle!"
А који се не причешћују, они нису у покајању.
Канон 3.
/Из: Тума-чења па Посланицу Јеврејима/
Многи се од ове Жртве (=Евхарисшије) причешћују једном годишње,
други два пута, а други много пута. Свима њима наша је реч (упућена),
не само овима овде, него и онима који бораве у пустињи (=анахореши),
јер они то чине једном годишње. Које треба похвалити: оне што
ј едно м, оне што много пута, или оне што се мало пута (причешћују )?
Ни оне једном, ни оне много пута, ни оне мало пута, него оне са чи
стом савешћу, оне са неупрљаним животом. Такви нека свагда при
ступају (Св. Причешћу), а који нису такви - ни једном. Зашто, дакле?
Јер суд себи узимају, и осуду, и муку, и казну. И немој се чудити. Јер,
као што храна, будући по природи хранљива, ако пређе у злу
течност, све упропашћује и квари, и бива повод за болест. Тако бива
и око Светих Тајни. Наслађујеш се Духовне Трпезе, и опет прљав
штином квариш своја уста? (Светим) Миром се помазујеш, и опет се
553
-:·КАНОНИ СВ. КИРИЛА АЛЕКСАНДРИЈСКОГ ·:·
испуњујеш смрадом, причешћујући се после годину дана? Четрдесет

дана није ти довољно за очишћеље од свих грехова (које си чинио
током) читаве године, и опет, :кад прође седмица (дана), себе предајеш
ранијим (гресима)? А реци ми, а:ко оздравиш после четрдесет дана
дуге болести, и опет се одаш храни :која изазива болест, зар ниси и
претходни труд изгубио и себи већма наштетио? Јер, а:ко се природне
ствари мељају, колико ли више оне (ствари) слободне воље? Четрдесет
дана додељујеш здрављу душе, а можда ни четрдесет, и очекујеш
да умилостивиш Бога? Зар се играш? реци ми. Због тога и ђа:кон (на
Св. Литургији) узвикује, говорећи: Свейlиње свейlи.м:а! То јест: Ко није
свет, нека не приступа. Не каже просто: чист од греха, него - свет!
КАНОНИ Св. Кирила Алексаидријског 6 )

1. ПоШсеШиих (о ин:ономији) Максиму ђакоиу АиШиохијском
Дознао сам од љубљеног монаха Павла, да твоје Богопоштоваље
до данас одбацује општеље са најблагочестивијим епископом Јова
ном (Антиохијским) зато што можда имају неки у Цркви у Антиохији
или да се још држе (cpgovouv-tщ=миcлe, верују) Несторијевог учеља (=Несшри
јанс-ке јереси), или су се држали, па престали. Нека, зато, испита твоја
Кротост: да ли су (то) они за које се говори да се окупљају, и јавно и
бестидно Несторијеву јерес и држе и говоре другима; или су то они
:који, имајући некада спаљену савест, сада се окупљају (у Антиохији
са Јованом) покајавши се за оно у шта су били заведени, а стидећи се
можда да исповеде (=аризнају) свој грех. Јер та:ко нешто се дешава код
обманутих. Ако видиш сада да прилазе правој вери (код Јована), немој
злопамтити о прошлом (њиховом понаmању). Јер више волимо да их
видимо да се одричу (заблуде), него ли да бестидним расположељем
потпомажу Несторијева зла. Да не бисмо изгледали да уважавамо
свадљивост, прихватимо општеље (xOLvwvCav) са најблагочестивијим
(Архи)епископом Јованом, опраштајући му, и због икономије (olxovo~-tCщ
!::vЕха=због снисхоgљивосши) немојмо исувише тачно испитивати (~-t~ ахgt~оЛ.о
уЕ'iа.Эш acp66ga=HeMOjMO i11а'lНОСЛОвиt11и MHOZO) 0 ОНИМа КОјИ Су ПрОМеНИЛИ СХВа
Тање, јер, као што рекох, та ствар потребује велику икономију (olxovo~-tCщ
6E'i1:at 1:6 :тtgay~-ta :тtоЛ.Л.ђ~=t11о gело йой1ребује вели-ку снисхоgљивосt11).
2. Писмо Геиаgију йреавиШеру и apxимaugpиilly (о и-кономији)
Ревност твоје Богочасности у Благочешћу (=Православљу) познао

сам не сада, него знам одавно, и веома похваљујем што са таквом
тачношћу хоћеш да живиш. Но икономија (=снисхоgљивосш) стварИ бива
в) О Св. Кирилу Александријском в. напред код његових Свеших Канона.- Оба

-канона су доказ Кирилове примене Црквене икономије, ради очувања васпоставље
ног јединства у Цркви.
554
·:·ОДГОВОР АНАСТАСИЈА СИНАИТА -:·
да принуђује некад да се неки замало понесу ван допуштенога (=йра

вилпога) да би нешто веће задобили. Као што морепловци, кад (им)
предстоји невреме и лађа долази у опасност, у страху избацују поне
што да би спасли остало, тако и ми у (Црквеним) стварима: када није
могуће очувати велику тачност (то л.саv axgL~€~), превиђамо нешто да не
бисмо претрпели штету свега. И ово пишем дознавши да се твоја
Богочасност ожалостила на преподобњејшег и богољубезњејшег бра
та нашег и саслужитеља епископа Прокла (Цариградског: 434-446), што
је узео у општење (зtQO~ XOLVwv(av) Елијског (=Јерусалимског Јувепалија: 422-458)
епископа, којега установе Цркве у Палестини не знају као вођу, а
побуђује (га) на несуздржаност те ствари жеља празног славољубља,
која има горак крај. Нека, дакле, твоја Богочасност не избегава оп
штење (xoLvwvCav) са Свјатјејшим и богољубезњејшим епископом Прок
лом, јер мени и његовој Светости било је једно (исто) старање, и начин
икономије (6 тf]~ oixovo~Cщ тg6по~=пачип cnucxogљuвocillu) није био неприхват
љив никоме од разборитих.
...
........
ОДГОВОР Анастасија Синаита 7 Ј
Питање: Да ли је боље причешnивати се често, или ређе?
Оgговор: Апостол говори: "Сваки себе нека исаитује, и тако og хлеба
(=Причешћа) нека jege, и og чаше (=Причешћа) нека йије. Јер који неgостојно
jege и йије, cyg себи jege и йије, не разликујући Тела Госйоgњег. Зато су међу
вама многи слаби и болесни, и gоста их умире. Јер ga смо себе исаитивали,
не бисмо били осуђени" (1Kop.ll,28-31). Очигледно је да треба себе претходно
да освећујемо и очишћујемо од сваког супротног дела (тј. греха), и
тако да приступамо Божанском Тајноводству (=Cвeilloj Eвxapucilluju), да
нам не буде на погибао душе и тела. Јер Бог кроз Мојсија говори
Израиљу: "Сваки човек који gође из сваког семена вашег ка Светим ствари
ма, које би йосветили Госйоgу синови Израиљу, и (притом) је нечистота
њихова на њима, истребиће Госйоg gушу ону" (3Мојс.22,3). И опет: "Влагобо
јазним (=чистим) учините синове Израиљеве og нечистота њихових каgа
скрнаве (=прљају) Скинију моју" (3Мојс.15,31). Зато Апостол говори онима
који се недостојно причешћују, као што је речено, "јер су зато међу
вама многи слаби и болесни и gоста их умире", то јест болују и скончавају.
Отуда и за божанског Давида, када је имао да једе он и они са њим
Хлебове предложења, који су предизображење (ngoтunwoL~) Тела Хри
стовог, одмах затим је архијереј запитао Давида: да ли су чисти од
постеље женске? И тада им је дао хлебове (1Сам.21,1-6).
7
) Постоји неколико Анастасија Синаита, од којих су најпознатији: Анастасије I,
Патријарх Антиохијски (559-570.г.), врло плодан писац и велики православни бога
слов; и Анастасије, монах Синајске Горе, из 7. века, писац познатог Оgигос-а ( =Пyille
вogilleљa), од којега највероватније и потиче овај :Канонски оgговор.
555
ТАРАСИЈА Патријарха Цариградскоr, Новога Рима,s)
ПОСЛАНИЦА Адријаиу Папи Старога Рима
"Најсвейlијем и најблаженијем Врайlу и Саслужийlељу госйоgину Аgријану,
йайи Сйlарога Рима, - Тарасије, милошћу Божијом,
ейиской Консйlанйlинойоља, Новога Рима, - йозgрав у Госйоgу.
Много пута и на много начина (Jeвp.I,I) поучавамо се Јеванђелски

и Апостолски и (Свето)отачки: да при посвећивању за свештенство
имамо несреброљубив начин (=слобоgан og новца), и не узимати злата или
сребра или нешто присвајати при рукоположењу било којег свеште
ног мужа (=лица), као што ћемо доказати приложеним уз ово изрека
ма (=свеgочењима) из Богореч:И: (Светога) Писма и из Отачких учења. Јер
који руке полажу, служитељи су Духа, а не продавци Духа, јер им
је речено да добијајући благодат Духа на дар, на дар и дају примаоци
ма од њих (Mт.Io,s), добивши такву слободу од Господњега гласа. Ако
се пак неки затече да је исту за злато купио, проглашују таквога
искљученим из свештеничкога реда. Јер, ако је и добио свештенство
по имену, али се реч показује лажна самим чином, јер нико не може
служиillи Богу и мамону, као што се Јеванђелс:ки научисмо (Мт.6,24). А
пошто чусмо да Бог кроз Пророке гласно говори: "Свешillеници, говори
Ше у срце Јерусалиму" (Ис.40,2); и опет прети и говори: "Cillpaжap, ако ви
gи мач гgе иgе и не заillруби у illpyбy, и нароg не буgе сачуван, а мач gошавши
oillмe og њих gушу, искаћу крв (њихову) из руке cillpaжapeвe" (Језек.33,6),- ми,
бојећи се наредбе и осуде због ћутања, објављујемо свима Предстојни
цима (=еаисн:оаима) наших Цркава, смело, по Божанственом Апостолу,
речима: да "Чисти смо og крви" (ДАп.2О,26) оних :који преступају канон
ске одредбе, и далеко већма оних који су за новце рукополагали
или били рукоположени, јер Божанствени Апостол Петар, чији је
престо наследила Ваша братска Светост, њих је као Симона Врачара
свргнуо. Ради тога не устручавамо се јављати истину, чувајући и
држећи се онога што нам је од Светих Апостола и Славних Отаца
наших канонски одређено, и клонимо се оних који су нешто од тога
преступили. Братско Ваше и свештенољепно Архијерејство, које
законито и по Божијој вољи врши јерархијску (=свешшеноначелничн:у)
службу, има познату (у томе) славу. Јер је Велики и Први Архијереј
Христос Бог наш рекао кроз Пророка: "Живим Ја, и йрославићу који Ме
славе" (IЦар.2,зо). Јер знаш, човече жеља Духа Светога, да је сношљи-
вЈ Св. Тарасије, Патријарх Цариградски (784-806.г.), био је председавајући на Св.

Седмом Васељенском Сабору, на коме су били и изасланци папе Римског Адријана
I (771-795), коме је Св. Тарасије и упутио, ускоро после VII Васељенског Сабора, ову
Посланицу о симонији, греху и злу које је много пута потресало канонски ред у
Цркви (раније осуде тог зла наводи Св. Тарасије на крају своје Посланице, тј. наводи текстове
Св. Писма, Св. Канона и Св. Отаца против симоније- Mansi, 13, 463-471; PG 138,935-8).
556
·:·ПОСЛАНИЦА СВ. Т АРАСИЈ А ЦАРИГРАДСКОГ ·:·
вија (у овоме) и сама нечастива јерес Македонија и око њега Духобора

ца. Јер су они булазнили да је Дух Свети створење и слуга Бога и
Оца, а ови (=йрисmалице симоније), како мисле, чине Га слугом својим.
Јер сваки господар продаје, ако хоће, оно што има, или слугу, или
друго што поседује; Тако исто и који купује, желећи да буде господа
рем онога што купује, стиче то ценом сребра. Тако и они који ово
безаконо дело чине, понижују Духа Светога, грешећи подједнако
са онима, који су хулећи Светињу говорили да Христос изгони ђаво
ле помоћу Веелзевула (Мт.9,34). Или, још истинитије рећи, подобни су
Јуди издајнику, који је ценом сребра продао Христа богоубицама
Јудејима. Пошто је, пак, Дух Свети једносуштан Христу Богу нашем,
јасно је свакоме да ће и они (који продају Духа Светога) једнаки удео
имати (са Јудом), као што је доказано. А ако се не продаје (Свети Дух),
а јасно је да то не може бити, (онда) је несумљиво да немају у себи
благодат Духа Светога, то јест свештеничко достојанство; а ако је
нису добили, онда је и немају. Јер, нека се сете Светога Петра, који
је овако говорио ономе који је то покушао (Симону Магу): "Нема теби
уgела, ни наслеgства у овој речи" (ДАп.8,21). Јер, ако се продаје свештенич
ко достојанство, дакле је њима сувишно и да частан живот проводе,
и владање (=йонашање) у чистоти и врлини. Сувишан је, по њима, и
Божанствени Апостол Павле који учи: "ga ейискоа треба бити без мане,
целомуgрен, частан, сйособан ga учи, узgржљив, трезвен, који се gржи верне
речи ао науци, ga буgе сйособан и тешити зgравом науком, и изобличити
оне који се йротиве" (1Тим.З,2). Све ово, дакле, ишчезава (=йpouaga) продава
њем и куповањем свештенства.
Следеће приложене Светоречите изреке (;свеgочанства) показују сасвим

лишеним свештенства онога који даје или узима (симонију), у било које
време, било пре рукоположења, или и после рукоположења. Јер, узимати
је увек узимати. Исто тако забрањују и свако Црквено произвођеље (;уна
аређење) уз давање новаца.
Канон 29. Светих Айостола: "Ако који епископ, или презвитер, или ђа
кон, новцем задобије ово достојанство, нека се свргне, и он и онај који га
је поставио (;хиротонисао); и нека сасвим буде одлучен од заједнице, као
Симон врачар од [мене] Петра" (ДАп.8,22-2З).
Из Дела Айостолских: "А кад виде Симон да се полагањем апостолских
руку даје Дух Свети, донесе им новаца, говорећи: Дајте и мени ту власт да
кад положим руке на некога прими Духа Светога. А Петар му рече: Новци
твоји с тобом да буду на погибао, што си помислио да се дар Божији може
добити за новце. Нема теби дела ни удела у овој речи, јер срце твоје није
право пред Богом. Зато се покај од те злоће твоје, и моли се Богу еда би ти
се опростила помисао срца твојега; јер те видим да си у горкој жучи и у
оковима неправде" (ДАп.8,18-2З).
Из з. Књиге Царства: "Пошто ово бИ, опет се Јеровоам не врати са свога
злога пута; него опет начини из простога народа свештенике висинама;
ко год хоћаше, томе он посвећиваше руке и тај постајаше свештеник виси-
557
·:·ПОСЛАНИЦА СВ. Т АРАСИЈА ЦАРИГРАДСКОГ <·
нама. И то б:й: на грех дому Јеровоамову да би се истребио и да би га нестало

са земље" (зцар.lз,зз-з4).
Из4. Књиге Царства:" Тада се врати Нееман човеку Божијему Јелисеју,
са свом пратњом својом, и дошав стаде пред њим, и рече: Ево сад видим
да нема Бога нигде на земљи до у Израиљ у. Него узми дар од слуге свога.
Али он рече: Тако да је жив Господ, пред Којим стојим, нећу узети. И он
наваљиваше на њ да узме; али он не хте. Тада рече Нееман: Кад нећеш, а
оно нека се да слузи твоме ове земље колико могу понети две мазге. Јер
слуга твој неће више приносити жртава паљеница, ни других жртава дру
гим боговима, него Господу. А Господ нека опрости ово слузи твоме: кад
господар мој уђе у дом Римонов да се поклони онде, па се прихвати за моју
руку, да се и ја поклоним у дому Римонову, нека опрости Господ слузи
твоме кад се тако поклоним у дому Римонову. А он му рече: иди с миром.
И он отиде од њега, и пређе једно потркалиште. Тада рече Гијезије, слуга
Јелисеја човека Божијега: Гле, господар мој не хте примити из руку тога
Неемана Сирца што беше донео. Али тако да је жив Господ, потрчаћу за
њим и узећу што од њега. И Гијезије отрча за Неманом. А кад га виде Нее
ман где трчи за њим, скочи с кола својих и срете га, па му рече: Је ли до
бро? А он рече: Добро је. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево, баш сад
дођоше к мени два младића из горе Јефремове, пророчки синови, дај за
њих таланат сребра и двоје стајаће хаљине. А Нееман рече: Узми и два та
ланта. И натера га; и свеза два таланта сребра у два тобоца, и двоје стајаће
хаљине, и даде двојици момака својих, да носе пред њим. А он кад дође на
брдо, узе из руку њихових и остави у једној кући, а људе отпусти, те оти
доше. Потом дошавши стаде пред господаром својим. А Јелисеј му рече:
Одакле Гијезије? А он рече: Није ишао слуга твој никуда. Али му он рече:
Зар срце моје није ишло онамо кад се човек врати с кола својих преда те?
Зар је то било време узимати сребро и узимати хаљине, маслинке, виногра
де, овце, говеда, слуге и слушкиње? Зато губа Неманова нека прионе за те
и за семе твоје до века. И отиде од њега губав, бео као снег" (4Цар.5,15-27).
Из тумачења Светога Василија на Исаију: "Закон је дао на помоћ да кажу
да нема речи као ове, за коју се не могу дарови давати. Ово пак није закон,
као реч трбухогатара, јер нити је измишљена ради варања као она, него
је учитељ истине. Јер и они гатају за сребро. А што је најсмешније, који
су заведени плаћају им још у сребру награду за лаж. Реч пак закона није
таква, да се за њу дају дарови, јер нико не йроgаје благоgат: На gap сте, вели,
gобили, на gap gајите (Mт.lo,s). Видиш како се разгњевио Петар на Симона
(Мага), који је понудио сребро за благодат Духа: Сребро твоје, вели, с тобом
ga буgе на йогибао, што си йомислио ga се gap Божији може gобити за новце
(ДАп.s,2о). Није, дакле, реч Јеванђеља као продаване речи трбухогатара. Јер,
ко може дати достојну откупнину за њу? Чуј Давида како, када се пита,
каже: Шта ћу узвратити Госйоgу за све што ми је gao? (Пс.115,З). Не могу се,
дакле, дати дарови достојни Његове благодати. Један је (само) дар достојан
(тога): чување дарованога. Онај који ти је благо даровао, не тражи цене за
даровано, него достојно чување датога".
Из Посланице истога (Св. Василија) йоgручним му ейискойима ga не рукойола
жу за новце (Капоп 90 ): "Они мисле да не греше што не узимају одмах, него
после рукоположења, а узимати је, било када узимати. Позивам вас, дакле,
558
·:·ПОСЛАНИЦА СВ. ТАРАСИЈА ЦАРИГРАДСКОГ ·:·
да овакав приход, боље рећи овакво довођење у геену (=аакао) одбаците, и

не каљате своје руке оваквим нечистотама, чинећи себе недостојним да
свршавате Свете Тајне".
Из живота Светог Јована 3латоуста: "Приступа епископима Јевсевије,
узрочник нашег опширног говора, тужилац осталих шесторице епископа,
тражећи да буде примљен у општење. Противили су се неки од епископа

да га не треба примити, као клеветника. Нашто он, молећи, говораше:
Пошто је суд за две године већим делом разабран, и одгођено је време за
сведоке, молим вашу Богољубност, да ми се допусти да приведем сведоке
још данас. Јер, ако је и умро епископ Антонин, који је примио злато и
обавио рукоположење, ипак су остали они који су дали злато и били руко
положени. Овај Сабор одобрио је да се приступи разбору ствари, и отпочне
се расправа читањем раније вођених записника. Уђоше сведоци, уђоше и
оних шест (епископа) који су (злато) дали и били рукоположени. У почетку
су порицали, али кад су сведоци остајали упорни, и лаици и презвитери,
на које су се они изгледа надали, они су најпре порицали, и када су их
сведоци изобличавали, напомињући им и места и време, и казујући врсту
и количину даванога, не будући им савест у добром стању, добровољно и
без много нужде (=apunyge) исповедише: Дали смо и постали смо, јер смо
мислили да је такав ред, и да ћемо се тиме ослободити од грађанске службе.
И сада молимо, ако није свето да будемо у служби Цркве, да бар добијемо
(натраг) злато које смо дали, јер смо дали неке опреме наших жена. На то
је Јован обећао Сабору: Ја ћу их ослободити од грађанске власти замолив
ши цара, а ви наредите да ови добију (натраг) што су дали од Антонинових
наследника. Сабор (тада) нареди да они добију (натраг) злато од наследника
Антонинових, и да се могу причешћивати у Олтару, али да буду ван (реда)
свештеника, да не би, кад се ово допусти, увукао се јудејски и египатски
обичај продавања и куповања све штенства. Ј е р кажу, пагубни и лажно
названи патријарх Јудејски, сваке године или сваке друге године мења
архисинагоге (=сillарешипесипагога.) ради (већег) сабирања сребра, а тако и ревни
тељ његов, патријарх Египћана, да се испуни пророчанство: Свештеници
његови оgговараху за йлату, и йророци његови гатају за сребро" (Мих.з,н).
Из канона 630 Светих отаца сабраних у Халкиgону: "Ако неки епископ
за новце учини рукоположење и непроцењиву (=пеароgајиву) благодат сроза
до продаје (=трговине), те за новце хиротонише епископа или хороепископа,
или презвитера или ђакона, или некога другога који се броји у клир, или
због срамне добити произведе за новце економа или екдика, или парамона
ра, или уопште некога из (Црквеног) канона,- који то покуша и буде ухва~
ћен, нека буде свргнут са свога степена; а рукоположени ( =йостављени)
нека нема никакве користи од купљенога рукоположења или произведе
ља, него нека буде туђ тог достојанства или службе коју је за новце добио.
А ако је неки и посредовао у тако срамним и безаконим трговинама, и он,
ако је клирик, нека буде свргнут са свога степена; а ако је лаик или монах,
нека буде анатемисан".
Из Окружне Посланице Генаgија, најсветијег Архиейискойа Цариграgског и
с њиЈVL Светога Сабора: "Нека, дакле, буде, и јесте, одлучен и отуђен од сваког
свештеничког достојанства и Литургије (=свештепослужења), и подлеже про
клетству анатеме и онај који мисли да може новцима стећи благодат, и
559
-:·ПОСЛАНИЦА СВ. ТАРАСИЈА ЦАРИГРАДСКОГ ·:·
онај који обећава да ће је за новце дати, било да је клирик или лаик, ма
кар био ухваћен или неухваћен да то чини! Јер је немогуће да се икад по
мире непомирљиве ствари, нити да се слаже мамон с Богом (2В:ор.6,15), или
да они који томе служе, служе Богу. И то је Господља одлука неоспорива:
"Не .можейlе Богу служийlи и .мамону" (Мт.6,24).
Из канона Свешог 6. Сабора: "Који су хиротонисани за новац, а не по
провераваљу и по избору (свештеног) живота, било епископи или ма који
клирици, наређујемо да се с~ргну, али и они који су (их) хиротонисали".
Послушајмо ово сви и запамтимо, не само архијереји, него и (сви) у

клир убројани, и сви који живе у васељени. Јер треба нам више пазити на
оно што смо чули, да како не отпаднемо (Јевр.2,1), јер "нисмо искуйљени йройаg
љиви.м сребром или злайlо.м из сујейlнога og ойlаца наслеђенога, него скуйоцено.м
крвљу Хрисйlа, као Нейорочног и Пречисшог Јагњейlа" (Шетр.1,18). Тако и нас нау
чи, Најсветији човече, да следимо Светописамским и Јеванђелским и Апо
столским и Канонским и Отачким наредбама, јер се покоравамо речима
уста твојих. Узиђи на висину, уздигни снажно глас свој, ступај у ширину,
проповедај са смелошћу да се укине (=йресшапе) и нестане (=ишчезпе) свако
полагаље руку за новце, и све што због среброљубља следује срамнодобит
но за том неправдом и трговином. Јер кад се она (=симопија), заједно са прат
љом љеном, искорени из изабранога народа (тј. из Цркве Христове), који је
назван по Имену Христовом, и који је добио дар искупљеља, све ће се пр
љавштине, које следе овоме злу, из темеља искоренити, и свештеници ће
као палма процветати (Пс.9ЏЗ), одишући миомир Христов онима :који се
спасавају (2В:ор.2,15), и певајући са Црквом песме победне: "Уклони Госйоg og
йlебе нейравgе йlвоје" (Соф.З,15). И још уз то наслађујући се слатким плодовима,
и умножавајући их у дубокој старости, велим у оном блаженом и непороч
ном животу, поставши наследници.
Св. Тарасије Цариrрадски

(око 730-806.г.)
КАНОНИ Јована Посинка (582-595.г.) 1 )
/Из Капопика. Пролог (Властарев): Јер и по Божанском Јовану Поснику,
лечење страсти које нам се догађају треба сагледати, испробавши добро,
како треба (то лечење) скратити. Треба следити пример трострукости (=Шроgел
носши) наше душе, и сваку од њених делова наишавших страсти начелно
размотрити. И најпре оно што припада природи бољега, разумнога (дела)/
[Оно што је разумног дела (душе) - О одрицању]
Канон 1.
А који се нерасудно добровољно одрекао Христа, по 73. канону
Василија (Великог) удостојава се Причешћа при крају живота, и нико
таквога не може ослободити од такве епитимије, или се усудити да
употреби икакво снисхођење. Свети пак Григорије Ниски, обухва-
9
) Ови Канони ЈовапаПоснuЈШ овде су преведени како их је "среgио и с-,сраШио" Ма
теја Властар (14. век, у својој Азбучној Синшагми), и како их садржи Атинска 2:uvтay!!a
(4,432-446; Милаш 2,499-519), под насловом: "Из Капони"она Св. Јована Посни-к;а, среgио
-,са с-,сраћењу (Т\~tЕИ/'Е :rt:Q6~ avvoчnv) Матеј (Властарис)". Међутим, ова "ПравиЈШ Јована Посни-
-к;а" само су приписана Цариградском Патријарху Јовану IV Посвику (582-594.г.),
јер не постоји првобитни текст ових "канона" или Kavovи~6v-a (=Приручнин:а за Исйо
весш), него само касније прераде, па се не може са сигурношћу рећи да су то његови
-к;анони. Има још и додатних разлога за то: прво, Трулски Васељенски Сабор, који
је био после Посника сто година, нигде не спомиље ни Патријарха Јована ни његове
каноне; затим, ових -,санона нема у старим ркпс. који садрже Отачке каноне, а кад
их касније и имају, они се не називају именом Јована Посни-,са (него другог Јована
монаха). Валсамон сведочи да је тај Канони-к;он доста у пракси употребљаван, и зло
уilоШребљаван, што је, по речима истог Валсамона, навело Цариградског Патријарх
Николаја III (1084-1111.г.) да, на питање неких монаха из околине Цариграда: "да
ли треба по Канони-к;ону овоме -к;анонизовати (=давати епитимије) некима", одговорио
са својим Синодом да: "овај Канони-к;он, користећи много снисхођење, многе је по
губио; зато нека се они који знају шта је добро, и од тога грешећи, исправљају"
14. веку Матија Властар и :Константин Арменопулос користе и
(Lvvtay11a 4,425). У
"сређују" ове "каноне" као Јована Посника, па од њих онда узима и Пиgалион (са
изв. оградама, изд. Атина 19576 , стр. 698-9, найом. 2), и 2:uvтay!!a, док новији канонисти
сматрају да то, бар не у данашњој форми, нису канони Јован Посника, него, ако
су можда почетно и потекли од њега (?), претрпели су прераде и измене, као што
је и различит број тих канона у разним издаљима. Оно што је код њих нарочито
спорно јесте: да се овим "-к;анони:ма" покушао заменити аутортет слова аутентичних
Св. :Канона, Сабора и Отаца (што и синойсиси Канона нису радили, мада су ипак, скраћива
њем текста Канона, и они потискивали у други план њихов пуни текст и смисао). (В. Павле
Шведски, цит. чланак у KЛТJQOVo~tCa, стр.146-150; и такође Солунски проф. Литургике и Канон
ског права е. Гt<iyxou, KavovtxoЛELtOUQYИ(a, I, 8ЕаааЛоvСхТЈ, 1999, стр.265-288, који износи, са доста
вероватноће: да су "канони" под именом Јована Посника тек из 9-10. века, и у вези су са Жи
Шијем Св. Василија Новог и тамо описаним мuillapcillвuмa, јер се у неким ркпс. ти "канони",
тачније 'E;o~toЛoyТJt<iQtoV који их садржи, називају "Канонарион Јована, монаха и ђакона, учени
ка Св. Василија Новог". Грчки текст овог "Проillон:анонарион-а Јована Монаха и Ћан:она" издао
је критички М. Arranz, 1 Penitenziali Byzantini, !Кanonika, 3, Pontifficio Instituto Orientale/, Roma
1993, али смо ту књигу добили од Београдског проф. Литургике и Канонског права г. Ненада
Милошевића тек кад је наш превод већ улазио у штампу. Очекујући да, ако Бог да, за 2. из
даље, урадимо превод са овог критичког издања, овде се задовољавамо само ретуширањем
Милашевог превода).
561
·:·КАНОНИ ЈОВАНА ПОСНИКА -:·
тивши поделом оно што се таквих (апостата) тиче, подвргава истој

одговорности оне који су добровољно прешли (од вере) ка заблуди,
одредивши им меру (трајања кајања) мером (трајања) живота свакога
(од њих); а оне који су то доживели по нужди (од других), подвргава
казни као за блуд, која му се протеже на девет година. Исту поделу
чини и Анкирски Сабор, и Свештеномученик Петар Александриј
ски, и Вас.илије Велики у свом 81. канону. Али данас Црква углавном
следи ономе што је установио и определио Свјатјејши Патријарх
Цариградски Методије (843-847.г.), и уопште икономише (=снисхоgи) пре
ма онима који су на разне начине захваћени у тај преступ. Јер он
(=Св. мemoguje), каже: Ако је неко, кад је био дете, ухваћен од безбожних
и одрекао се вере, принуђен страхом или незнањем или непознава
љем вере, а поставши одрастао опет се обратио хришћанском (животу)
и приступио Католичанској (=Православној) Цркви са покајањем и ис
повешћу, нека од свештеника слуша четири установљене молитве
сваки дан до седмога дана, и осми дан нека се опере. Затим нека
свуче (одећу) и опаше се пешкиром и помаже се Светим Миром, као
и крштавани, и тако нека се удостоји Божанског Причешћа. Затим,
за осам других дана нека стално буде у Црквама на Светим Сабрањи
ма (=Лиmургијама), као и крштавани. Ако је неко, већ пунолетан, био
ухваћен (од безбожних) и мучењима принуђен био да се одрекне своје
вере, нека се и он удостоји (истог) човекољубља. Али, он ће најпре
постити два пута четрдест дана, уздржавајући се од меса, сира и јаја,
и три дана у (свакој) седмици да не узима вина и уља, чинећи (за то
време) усрдне молитве и коленопреклоњења (=метанија), колико може.
Затим, када се испуне (те) две четрдесетнице, нека сваки дан за седам
дана слуша молитве умилостивљења, а осмо га дана, као и гореспоме
нути, нека се опере и помаже (Св. Миром) и удостоји се Причешћа

Светиња (=Св. Евхаристије), и за других осам дана нека буде на Цркве
ним Сабрањима. Ономе пак који се добровољно одрекао вере предсто
ји страшан канон (=еаитимија), али, због неизрецивог Божијег човеко
љубља, треба и таквога милостиво лечити. Нека, дакле, две године
пости, уздржавајући се од меса, сира и јаја, и сваке седмице по три
дана и од узимања уља и вина, чинећи сваки дан, према моћи, по
стотину или двеста коленопреклоњења (=метанија). Кад се наврше
две године, нека и он за седам дана слуша молитве умилостивљења,
а за остало даље нека се с њим поступа, као што је пре казано.
Канон 2.
/0 гатању-врачању/
Оне који исповеде (=йризнају) да се баве гатањем или врачањем,
Божанствени Василије (Велики) у своме 65. канону подвргава осуди
као убице, која траје двадесет година, а такође у 72. канону и оне
који верују врачарима, или ако пристају да држе њихово схватање.
Григорије пак Ниски у своме 2/3. канону, служећи се опет поделом
562
·:·КАНОНИ ЈОВАНА ПОСНИКА ·:·
(грехова), налаже да се примени време (епитимије) као отпадницима

(од вере), који по цену порицаља наше вере приступају врачарима;
док за оне :који се због неке нужде (=йринуgе) и по малодушности обра
ћају врачарима, заповеда да држе време сагрешивших у блуду. А
61. канон Шестога (Трулског) Сабора осуђује ове последље на шест
година (епитимије). А Ан:кирс:кога Сабора 24. канон продужује епити
мију оваквих на више од пет година. Прочитај и 36. канон Лаоди:киј
с:кога Сабора, :који подробно излаже разлике ових. А Јован Посни:к
онима који исповеде (=йризнају) да користе гатаље и врачаље, скратио
им је на три године покајаље, ако покажу усрђе да сваки дан већи
ном посте и да после деветога часа (=три аоаоgне) узимају тврду и суву
храну, и да живе већма скромно, и притом чине двеста педесет мета
нија (=велшсих 1Соленоаре1Слоњења), додирујући побожно челом земљу. Истој
(епитимији) подвргава и оне жене :које праве амајлије и баве се врача
љем (=чаролијама).
Канон 3.
/Како времена покајаља Посник скраћује/
Ово што ми, каже (Јован Посник), с:краћујемо времена покајаља,
не изгледа онима :који правилно мисле да је лишено разлога (=основе).
Јер, пошто ни код Великог Оца Василија, нити код старијих Богоре
читих Отаца наших није одређен грешнима неки пост, или бдеље,
или број метанија, него само удаљеље од Светога Причешћа, нама
се учинило да за оне :који се искрено кају и вољни су савлађивати
(своје) тело строгим владаљем, и проводити благоразумно (свој) живот
као противтежу пређашљем пороку (=злу), те по мери (њиховог) уздр
жаља треба им одмеравати и смаљеље времена :кајаља. Тако, ако
неко прихвати да не пије вина у одређене дане, тада ми одобравамо
да му се смаљи на годину дана епитимија установљена од Отаца за
љегов грех. Исто тако, ако се неко заветује да ће се за одређено
време уздржавати од меса, ми одобрисмо да му се смаљи (епитимија)
још годину дана; или да ће се уздржавати од сира и јаја, или од
рибе или уља, и тако за уздржаваље сваке од таквих врста (јела),
треба смаљити по једну годину. Такође треба исто поступати и кад
се (неко) честим :коленопре:клољељима (=метанијама) стара да Бога себи
умилостиви; и особито кад показује усрдну и не маљу од могућности
вољу да даје милостиљу. Ако се неко после греха одаје побожном и
усамљеном (=монаш1Сом) животу, налазимо да је добро да му обећамо
још с:краћеније опроштеље, ако хоће да кроз сав живот проводи строг
подвиг :који одговара таквом живљељу.
[0 жељном/=емоционалном/ делу душе- Оно што зависи

од жељног дела душе треба овако лечити]
Канон 4.
Напад (:тt(юа~оЈ..iђ=изазов) нечисте помисли на срце, пошто грех није
учиљен, не подлеже епитимији.
563
Канон 5.
Слагање (avv&vщ.to~) (на греховну понуду помишљу) очишћује се са два
наест МеТанија (=веЈШКUХ земних йОКЉОНа).
Канон 6.
Борба (л:ал 11 -са грешном помишљу) може бити достојна или венаца
(награде) или казне.
Канон 7.
Приста:јање (аvухш:аЭюt~=сагљасносill на нечисту мисао) бива узрок и по
четак епитимија (=йеgагшких, illepaaeвillич.киx аримена).
Канон 8.
Ко се у сну страшћу истечења оскврнио, лишава се за један дан
Причешћа, и сматраће се очишћеним од нечистоте ако отпева (=йроч.и
ша) 50. Псалам и учини 49 метанија (=великих земних ао-клона).
Канон 9.
Ако се будан оскврни (истечењем) удаљује се од Причешћа до сед
мога дана, певајући (=ч.ишајући) сваки дан 50. Псалам и чинећи 49
метанија.
Канон 10.
/0 малакији=рукоблуgу/
Који учини малакију (=рукобљуg), подвргава се епитимији за четр
десет дана, проводећи у сухоједењу (=насувој храни) и чинећи сваки дан
100 метанија.
Канон 11.
Кад два међусобно учине нечистоту, пошто су двоструку малаки
ју (=рукобљуg) учинили, подвргавају се поменутој епитимији за 80 дана.
Канон 12.
Ако је неко из клира пао у страст малакије пре свештенорукопо
ложења, па се не усуђује (да исповеди) да можда због тога не буде одба
чен од свештенства, пошто издржи довољну епитимију, нека тако
уђе у свештенство. А ако после свештенства падне (у то), нека му се за
годину дана обустави свештенослужење и, кад се уобичајеном епити
мијом оцеломудри (=оч.исillи ейиillимијом йокајања), нека се (опет) врати у
свештенство. Ако ли, и пошто призна свој грех, падне у исти и други
и трећи пут, нека престане од свештенства, и стави се у ред читача.
Канон 13.
А и од жена која се (грешно) љуби и (страсно) додирује са мушкар
цем, али не буде оскврњена, подвргава се епитимији малакије.
564
Канон 14.
/0 блуду/
Блудника :канон 4. Св. Григорија Ниског лишава за девет година
Светих Тајни, а за седам година :канон 59. Василија Вели:ког.
Канон 15.
А 21. :канон љегов (=Василија Великог) тражи да онај :који има жену
и падне у блуд заслужује већу :казну од онога :који нема жене а
подлегне тој страсти.
Канон 16.
А монахе или посвећене (=монахиње) :који падну у блуд 60. :канон
љегов (=Василијев), подвргава епитимији прељубе, зато што су они
развргли везу са духовним Жени:ком Христом, док 44. :канон Ше
стог Сабора заповеда да и :калуђер :који учини блуд, не буде ништа
више :кажљен него лаици. И овај :канон мислим да треба да побеђује,
јер је од других и :каснији и чове:кољубивији. Ми пак, вели Јован
Посни:к, предлажемо да :који учини блуд да се не причести за две
године, ако буде вољан да после деветога часа (=з аоаоgне) једе суву
храну и чини 250 метанија. Ако ли буде немаран (=лењ), нека испуни
време (епитимије) прописано од Отаца.
Канон 17.
Силоваља :која бивају насилно од насилних људи или господара,
Оци просудише да не подлежу :кривици, а посебно 49. :канон Василија
Великог (то је одредио).
Канон 18.
А :клири:ке :који учине блуд, :канон 32. Василија Великог одређује
да буду рашчиљени, али не и одлучени.
Канон 19.
/0 двобрачним и тробрачним/
За другобрачне :канон 4. Василија Великог :каже да неки одреди
ше једну годину (епитимије) а други две (године); трећебрачне пак одлу
чују (од Причешћа) за три или четири године; а обичај, вели, примили
смо да се трећебрачни одлучују (од Причешћа) за пет година, али да се
брак љихов не раскида, ако немају деце из претходних бракова.
Канон20.
/0 прељуби/
Прељубни:ка :канон 4. Григорија Ниског лишава за 18 година
Божанског Причешћа, а 58. :канон Василија Великог допушта му да
се причести после 15 година, док :канон 20. Ан:кирс:ког Сабора запове
да да после 7 година може добити савршено (Причешће). А ми, вели,
тражимо да се он (=арељубник) после три године може причестити, а
565
·:·КАНОНИ ЈОВАНА ПОС НИКА·:·
да се не лењи да после деветога часа (=3 аоаоgње) једе суву храну и чи
ни свакодневно 250 метанија; ако ли буде лењ (да то чини), нека чека
свршетак времена који су Оци одредили.
Канон21.
Онај пак чија је жена пала у прељубу, тај не може ступити у
свештенство, што каже канон 8. Неокесаријског Сабора, и заповеда
да, после рукоположења човека, он жену палу у прељубу, или (мора)
отпустити, или сам престати од свештенства.
Канон22.
Канон 98. Шестога (=Трулског) Сабора осуђује као прељубника оно
га који доводи у законити брак девојку са другим заручену.
Канон23.
/0 браку са јеретицима/
Ако Православни узме жену јеретичку, или обратно, канон 72.

истог (=Трулског Сабора) одређује да се таква незаконита брачна веза
раскине, а ако (дотични) буду упорни (у таквој вези), бивају одлучени.
Канон24.
/0 крвосмесништву/
Они који упадну у крвосмесништво, по Василију Великом, који
учини срамоту са својом сестром, лишава се за 15 година Причешћа.
А ми заповедамо да се такав удостоји Причешћа после три године,
ако изабере пошћење до увече и сухојеђење (=суву хрању), и чини сваки
дан 500 метанија (=земњих йоклоња).
Канон25.
А који са својом снахом (учини блуд), по Василију Великом, бива
лишен Причешћа за 11 година, а ми заповедамо за две године, ако
после деветога часа (=3 аоаоgње) буде јео суву храну и сваки дан чинио
300 метанија. Ако ли буде лењ (=њемарањ), нека испуни установљено
од Отаца (време кајања).
Канон26.
/0 мешању са својом таштом/
Истим епитимијама подлеже и онај који, не раздвајајући се од
своје жене, залуди се (страшћу) са својом таштом, сходно закону који
каже: Што је og аочетн:а утврђено, не бива йоништено нан:наgним збиваљи
ма. Но, по сада важећем, Свети и Божанствени Синод одређује да,
који учине такав проклети грех, остају без Причешћа за шест година,
подвргнути следећем канону: шест месеци сасвим се уздржавати
од меса, долазећи свагда на Свештена Сабрања Цркве, - осим ако
им се деси нека болест или неизбежна потреба, - и да стоје ван
566
·:·КАНОНИ ЈОВАНА ПОСНИКА <·
Цркве плачући и молећи Бога за опроштај безакоња, не добијајући

антидор (=нафору), нити пијући освећену водицу, ако се деси Свето
навечерје Богојављења, него само хлеб, узношен у част Пресвете,
побожно да једе, као залог Божјег човекољубља. Тако исто не могу
ни Свештене Иконе слободно устима целивати, него само њихово
подножје, са сваким страхом. За свих шест година да чине свако
дневно по100 метанија, осим Суботе и Недеље, а сваке Среде и Петка
држати сухојеђење, уздржавајући се од рибе и вина и уља. Две годи
не (после оних 6 месеци) да стоје у Цркви, иза појаца, и слушају Божан
ствене песме. Остале три и по године да стоје (у Цркви) заједно са
вернима и са њима се моле, и тако после навршених шест година,
да се удостоје Причешћа. Али и ово треба пазити: да чине милостињу

колико могу, особито у речене посне дане, велим, Средом и Петком.
Јер сво оно што им је дозвољиво да једу, без подлезања канону (тј.
епитимији), да то (што уштеде) дају сиромашнима и побуђују сиромахе
да се моле за њих. Сваке седмице, ако имају могућности, да шаљу у
Цркву за једну Литургију (веровашно: просфору и вино), да се уздржавају
од лажи и заклетве, с којима је често спој ено гажење заклетве. Ако
допадну у смртну болест, нека се удостоје Божанственог Причешћа,
а ако оздраве, нека буду опет на оном ступњу кајања, на коме су
били пре давања им по нужди Причешћа, и нека скрушеним срцем
и топлим сузама очишћују злодело душе, колико је могуће.
Каиов27.
Овај канон важи и за врачаре, и за прељубнике, и за човекоуби
це, и за све који падну у тешке преступе, (али) према усрђу и располо
жењу (дотичних) лица у покајању, или скраћиван, или појачаван.
Каиои28.
/0 женама у месечном циклусу/
Канон 2. Светога Дионисија (Александријског ), као и 7. канон Тимо

теја (Александријског), заповеда да се жене, које су у афеgрону (=циклусу)
не дотичу ничега од Светиња. Ово наређује и Стари Закон (Мојсијев).
Нити им дозвољава да се с мужевима састају, јер се догађа да од
тога бивају слаба и болешљива (F-;СtчЛ.а=изанђала) семена. Зато је и Бо
жанствени Мојсије каменовао оца онога губавца, јер због неуздржа
ња жене није сачекао очишћење. Они (поменути канони), пак, заповеда
ју да жена, која за време своје нечистоте пренебрегне (закон) и дотакне
се Божанствених Тајни, да буде за четрдесет дана без Причешћа.
Каиои29.
/0 манији мужелоштва (=хомосексуализма)/
Који учини срамоту са мушкарцима, по 3/4. канону Григорија
Ниског, лишава се Причешћа за 18 година, а по 62. канону Василија
567
Великог 15 година. Ми, пак, нађосмо за добро да се такав лиши При

чешћа за 3 године, плачући и постећи, а у вече да једе суву храну и
чини по 200 метанија. Ако буде већма немарљив, нека испуни 15.
година (епитмије кајаља).
Канон 30.
Дете које је насиловано (rрЭаQ€v=осн:врњено) од некога, не може сту
пити у свештенство. Јер, иако оно, као малолетно, није сагрешило,
али сасуд (=mем) његов је обрушен (tQQ<iyrt=йoвpeoeн) и постало је непри
кладно за Свештену службу. Ако ли му је, пак (као детету), учињено
истечење (семена) међу ноге, нека се, после подношења прикладне
епитимије, не спречава да ступи у свештенство.
[О iњевпом /=афективном/ gељу gуше]
Канон 31.
/0 убиству/
За човекоубицу стари Закон заповеда казну смрћу, а Василије
Велики својим 56. канон ом лишава дотичнога за 20 година Причеш
ћа за намерно убиство, а 10 година за ненамерно. Ми пак (лишавамо
Причешћа) за пет година (за намерно убиство), и (за ненамерно) три године,
ако својеручни убица строго пости (сваки дан) до увече, и увече чини
сухоједење, и с расположењем чини 300 метанија сваки дан; а ако
је немарно расположен, нека испуни канон Отаца. - Канон пак 22.
Анкирскога Сабора каже да једна пређашња одлука прописује: да
који учине ненамерно убиство имају се кроз седам година причести
ти Савршеним (Даровима), а по другом канону смањује на пет година.
Канон 32.
Оне који су у ратовима убијали, Василије Велики својим 13. ка
ноном лишава Причешћа за три године, исто и 55. каноном оне који
устају против разбојника (да их убију), док клирике подвргава сврг
нућу.
Канон 33.
Жене које смишљено убијају заметак (у утроби), и оне које дају
и узимају лекове да отрују плод, те да пре времена испадне (=йобачај),
Василије Велики у2. и 8. канону каже да подлежу казни за убиство.
Ми пак одређујемо да се такве жене икономишу (=снисхоgљиво разреше)
највише за пет или три године (епитимије).
Канон 34.
А она која је нехотично побацила дете, потпада епитимији на
годину дана.
Канон 35.
Она пак која заспи на детету своме, и угуши га, удостојава се
Причешћа после три године, уздржавајући се у одређене дане од је-
568
·:·КАНОНИ ЈОВАНА ПОСИНКА ·:·
дења меса и сира, и усрдно чинећи остало (кајање). Ако се то догоди

ло из немарности, или по неуздржаности родитеља, упоређује се са
намерним убиством, а ако по зависти противника (=ђавола), тада је
ствар достојна опроштаја, и то потребује умерену епитимију, јер је
због других грехова то било напуштање (Божје благодати).
Канон 36.
Жена која напусти новорођенче, и оно њеним немаром пропад
не, подлеже казни за намерно убиство.
Канон 37.
Ако дете умре без Крштења, немаром његових родитеља, родите
љи се лишавају Причешћа за три године, за то време држећи сухоје
ђење и коленопреклоњење (=метаније) са плачем, и по могућности
милостињом умилостивљујући Бога. Ако је детету седам дана и умре
некрштено, лишавају се (родитељи) Причешћа до четрдесет дана, и
одређује им се сухојеђење у те дане, и сваки дан да чине 40 метанија
(=земних йокљона).
Канон 38.
Монахиња која од других (tt€Qш~) дозна за прељубу или педерасти
ју детета, и не дојави то предстојници (=игуманији), подвргава се истој
епитимији као она која је то учинила, по 71. канону Василија Великог.
Канон 39.
Оне (жене) које оставе своју децу код врата Цркве, закон кажњава
као убице, макар неки (људи) узму ту децу и одгаје.
Канон 40.
Разбојници се подвргавају осуди човекоубице, јер се служе и
убиством при извођељу своје намере.
Канон 41.
/0 крађи/
Лопов, ако сам призна (грех), бива по канону 61. Василија Вели
ког, одлучен за годину дана, а ако је изобличен (=оggругогаухваћен), онда
за две године. Ми пак лишавамо до четрдесет дана Причешћа лопова
који се добровољно покаје, а изобличеног (од других), до шест месеци,
али да после деветога часа (=З аоаоgне) једе суву храну и сваки дан чини
100 метанија.
Канон 42.
Ко је затечен у крађи општега (=јавног~) добра, што се главном
крађом зове, не може ступити у свештенство; а ако падне у ту страст
после тога (тј. стуаањау свештенство), лишава се свештенства, по 25. кано
ну Светих Апостола.
569
·:·КАНОНИ ЈОВАНА ПОС НИКА·:·
Канон 43.
/0 гробокрадицама/
Канон 66. Василија Великог одређује да гробокрадица треба бити
за десет година без Причешћа. Ми пак (остављамо га без Причешћа) за
годину дана, ако једе суву храну после деветога часа (=З аоаоgне) и чини
сваки дан 200 метанија.
Канон 44.
/0 светогрђу (=свето-крађи)/
Крађа Светиње, по Св. Григорију Ниском, кажњава се за мање
времена него прељуба, а икономише се (=снисхоgи се) до три године.
Канон 45.
/0 гажењу заклетве/
Који по присили погазе заклетву, канон 82. Василија Великог
одређује да се лишавају Причешћа за три године, а који су (то учинили)
без принуде, лишавају се Причешћа за десет година. Ми пак сматра
мо да их треба за годину дана лишити Причешћа, држећи сухоједење
после деветога часа (=Зйоuоgне) и чинећи сваки дан по 250 метанија.
Канон 46.
Жена, ни лаик, ни монахиња, за било који грех не одлучује се од
Цркве, него само од Причешћа. Јер канон каже да то чинимо, што су
многе жене себе убиле због стида; као што ни презвитера ни ђакона,
због онога (што је писано): "Не свеtпи се gва йуtпа за uctпy сtпвар" (Наум 1,9).
Канон 47.
Ако нешто нечисто падне у бунар, или у уље, или у вино, онај
који то окуси нека се не дотиче за три дана меса и сира, а за седам
дана нека се не причешћује.
Канон 48.
Ко после Божанственог Причешћа поврати (бљувањем), било како
да се то деси, четрдесет дана лишава се Причешћа, и сваки дан пева
јући (=читајући) 50. Псалам и чинећи 50 метанија. Јер ако и не буде
засад знао да каже (моментални) разлог, но због неких других својих
грехова је свакако допуштен у то (од Бога).
Канон 49 .10)
Ко учини блуд са својом маћехом, подвргава се епитимији за три
године, и дужан је постити сваки дан, и тек увече задовољити се су
хоједењем и чинити сваки дан 500 метанија.
10
) Канони 49-65 налазе се, под именом Јована Посника, само у Пиgа.лиону, а отуда
их LUV'tay~-ta, 4,445-6 прештампава ситније у подтексту. Садржај текста даље показује
да ово сигурно није писао Јован Посник
570
·:·КАНОНИ ЈОВАНА ПОСНИКА ·:.
Канон 50.
Ко учини блуд са мајком и ћерком, подвргава се епитимији за
четири године, и мора се задовољавати сухоједењем сваки дан после
деветога часа (==Заоаоgне) и чинити по 300 метанија.
Канон 51.
Ко учини мужелоштво (=насшраносш) са два брата, подвргава се
истој епитимији.
Канон 52.
Ко учини мужелоштво (=насшраносш) са својим зетом, подвргава
се епитимији за четири године, и мора се задовољавати сухоједењем
сваки дан после деветога часа (=Заоаоgне) и чинити по 200 метанија.
Канон 53.
Ко учини мужелоштво (=насшраносш) са својим братом, подвргава
се епитимији за осам година, и мора се задовољавати сухоједењем
сваки дан после деветога часа (==Заоаоgне) и чинити по 400 метанија.
Канон 54.
Ако старији брат учини мужелоштво (=насшраносш) млађему, а овај
то не учини (њему), то се онај (старији) брат подвргава епитимији за
три године, и мора се задовољавати сухоједењем сваки дан после
деветога часа (=Заоаоgне) и чинити по 100 метанија.
Канон 55.
Ко учини блуд са својом ћерком само једанпут, подвргава се епи
тимији за пет година; а ако више пута, тада за шест и седам година,
задовољавајући се сухоједењем сваки дан после деветога часа (=зао
аоgне) и чинећи по 500 метанија.
Канон 56.
Ко учини блуд са својом мајком само једанпут, подвргава се епи
тимији за седам година; а ако више пута, тада за дванаест година, за
довољавајући се сухоједењем сваки дан после деветога часа (==Заоаоgне)
и чинећи 500 метанија.
Канон 57.
Ко само једанпут учини блуд са оном која му је кћер на Крштењу
(=кумче), подвргава се епитимији за осам година; а ако више пута,
тада за десет година, задовољавајући се сухоједењем сваки дан после
деветога часа (==Заоаоgне) и чинећи 300 метанија.
Канон 58.
Ко учини блуд са мајком (=щ)мом) свога кумчета, подвргава се епи
тимији за осам година, и мора се задовољавати сухоједењем сваки
дан после деветога часа (=Заоаоgне) и чинити по 300 метанија.
571
Канон 59.
Ко учини много пута срамоту са живинчетом, а има жену своју,
подвргава се епитимији за осам година; а ако нема жене, и то учини
једанпут, или два пута, или највише три пута, подвргава се епитими
ји за три године, задовољавајући се сухоједењем сваки дан после
деветога часа (=3uouogнe), и чинећи по 300 метанија.
Истој се казни подвргава и жена, ако то учини.
Канон 60.
Ко учини блуд са братанчетом својим, подвргава се епитимији
за две године, и мора се задовољавати сухоједењем сваки дан после
деветога часа (=3йойоgне) и чинити по 500 метанија.
Канон 61.
Ко учини блуд са Јеврејком, или Туркињом, или пак са јеретич
ком женском, то јест са Латинком или Јерменком, подвргава се епи
тимији за четири или пет година, и мора се задовољити сухоједењем
сваки дан после деветога часа (=3uouogнe) и чинити по 250 метанија.
Канон 62.
Ако се жена презвитера или ђакона затече у прељуби, подлеже
епитимији за три године, задовољавајући се сухоједењем сваки дан
после деветог а часа (=3 uouogнe) и чинећи по 300 метанија; а подвргавају
се овакве жене тежој епитимији него ли друге прељубнице стога што
оне бивају криве за духовну смрт својих мужева, који ради љихове
прељубе могу се лишити свештенства, као што га се уствари и лита
вају, ако хоће да и даље живе са таквим својим прељубним женама.
А ако хоће да задрже свештенство, морају се одмах после прељубе
развести од њих, сходно 8. канону Неокесаријскога Сабора.
Канон 63.
Ако жена учини блуд са два брата, подвргава се епитимији за
три године, задовољавајући се сваки дан после деветога часа (=3 иоиоgне)
сухоједењем и чинећи по 200 метанија.
Канон 64.
Ако жена учини блуд са евнухом, подвргава се епитимији за три
године, и мора се задовољавати сваки дан после деветога часа (=3 иоиоgне)
сухоједењем и чинити по 300 метанија.
Канон 65.
Ко учини противприродни блуд (agaevoxtтfiaч=1Cao с муш1еарце.м) са сво
јом женом, подвргава се епитимији за осам година, задовољавајући
се сваки дан после деветога часа (=3uouogнe) сухоједењем и чинећи по
200 метанија. -:- ·=· -:-
..... .... .....
КАНОНИ Св. НИКИФОРА Цариградског, Исповедни:ка 11 )
/Канони из љегових Црхвепихуреgби (avvтasEwv), и са љиме Св. Отаца/
Канон 1.
Ако се по незнаљу опере антиминс, не губи освећење, нити поста
је нечист.
Канон2.
Другобрачни се не венчава, него му се и епитимија налаже: да
се не причешћује Пречистим Тајнама две године; а трећебрачни пет
година.
Канон 3.
Ко из нужде за кратко време учини боравак (=насшањење) у притво
ру (Цркве), не подлеже осуди. А ако дуго остане, отераће се са епити
мијама, а Храм ће добити (опет) своје.
Канон 4.
За оне који умру без завештаља, треба примати чињена добро
чинства, ако су имали намеру и док је живео, да му тако учине.
Канон б.
Ако Благовести падну у Велики Четвртак или Велики Петак,
не грешимо ако тада узмемо вино и рибу.
Канон 6.
Ко је молитвом постављен за игумана, а презвитер је, може руко
произвести чтеца и ипођакона, у своме Манастиру.
ll) Св. Никифор I, Патријарх Цариградски, Исповедник (8О6t828.г.), наследник

Св. Тарасија и велики борац против Иконоборачке јереси, па је зато од злог цара
Лава V Јерменина прогнан 815.г. и у изгнанству је преминуо 2. јула 828.г. (слави се 2.
јуна). Написао је историјску Хроноzрафију и доматско дело Aнillиpиillшc и Aйoлozeillшc
против Иконобораца. Његово изврсно Исйовеgање Православне вере (превели смо га у
Виgослов, 19, стр. 5-11, 1999) користио је касније Св. Кирил Словенски у свом "Изложенију
о Правој веру", одакле се учио и Св. Сава Српски (в. његову Becegy о Правој вери, у арилогу
2, на крају ове књиге). - Од љегових Канона није сачувана првобитна форма, него
разне серије "канона" под љеговим именом, које се појављују у 11-12. веку, али
их не познају канонисти Аристин, 3онарас и Валсамон (12. век).- У LvvтayJ.ta 4,427-431
штампане су 3 збирке и једна Посланица: прва збирка има канона 36/37 + 1 (број за
виси од поделе 17. канона на 2), коју је веров. сабрао Матија Властар, а насловљена је:
"Св. Оцлпашеi НихифораЦариiраgсхоz, Нсаовеgниха, Кашжи иањеiових Црхвенихуреgби
(auvta;н.ov), исањим.еСвеШихОшаца". Затим следи 2. и 3. збирка са још 7+9 канона,
али неки од љих понављају раније каноне; и, на крају, једна Канонска Посланица,
са17 питаља и одговора (в. о њој мало даље). Еп. Н. Милаш (Правила, 2, 520-541) има,
континуирано бројано, укупно 49 + 17 канона под именом Св. Никифора.
573
-:·КАНОНИ СВ. НИКИФОРА ЦАРИГРАДСКОГ ·:-
Канон 7.
Ако је неко живео у неморалу до двадесете године, или и више,
а затим показује да чини врлинска дела, не треба га (ипак) рукопола
гати; јер свештено (то iEgov) треба да је неоскврњено.
Канон 8.
Деца рођена од наложнице, или другобрачних, или трећебрач
них, ако покажу живот достојан свештенства, рукополажу се.
Канон 9.
Треба давати Божанско Причешће болеснику, у смртној опасно
сти, и пошто је окусио јела.
Канон 10.
Недељом и кроз сву Педесетницу може се клекнути (=савити коле
на) ради целивања (Светих Икона), али не чинити уобичајене метаније
( = зем.не йоклоне).
Канон 11.
Неће неко сагрешити приносећи (на Жртвенику) једну просфору
за три човека, или палећи једно кандило (хаvбфюv).
Канон 12.
Свети Путир не треба благосиљати, кад се чита молитва Предло
жења (=Проском.иgије).
Канон 13.
Свештеник не треба да служи Литургију без топлоте (=вруhе воgе),
осим при великој невољи, и ако никако не нађе (врућу воду).
Канон 14.
Монаха који је одбацио (=нааустио) схиму, па се опет повратио,
треба изнова обући у монашку одећу коју је био скинуо, без (читања)
установљених молитава.
Канон 15.
Монахиње могу улазити (по благослову) у Свети Жртвеник (=Олтар),
и да пале свеће и кандило, и украшавати олтар и чистити.
Канон 16.
Монаси не треба да се у Велику Четрдесетницу баве пословима
земљорадње, да би под тим изговором разрешавали (себи) вино и уље,
јер то су намештаљке стомакоугађања.
Канон 17.
Допушта се монаху да напусти свој Манастир због три узрока:
ако је игуман јеретик, ако бива улазак женскиња у Манастир, и
ако се световна деца уче у Манастиру.
574
·:·КАНОНИ СВ. НИКИФОРА ЦАРИГРАДСКОГ ·:·
Канон 18. 12 )
Јер није умесно да се кроз њих разглашује по свету шта се у
Манастиру ради.
Канон19.
Монаси који су под епитимијом, треба да једу са осталима и да
се (са њима) моле, и да примају благословени хлеб, то јест кайlакласillон
(=анйlиgор=нафору), (али) пошто се исповеде.
Канон20.
Монаси који живе у Манастиру за време поста Светих Апостола
и поста Светога Филипа, и Средом и Петком, нека једу само једном
увече, а који раде да ручају после шестога часа (=у аоgне), а увече да
вечерају.
Канон21.
Монахиња, коју варвари или зли људи оскрнаве (=насилују), а пре
ђашњи је живот њен био беспрекоран, подвргава се епитимији за
четрдесет дана. Ако ли је пређашњи живот њен био прљав, нека
испуни епитимију (прописану) за прељубу.
Канон 22.
Који (лаик) обуче монашку схиму (формално) да избегне војску,
или ради неког другог вештог замисла (=лу1Савсшва), као да тобоже то
изигра, и из те нужде или глуме (=йреваре) одбаци (схиму), пошто се
тиме неким начином наругао чину, подвргава се епитимији за три
пута четрдесет дана и тек тако приступа Светом Причешћу.
Канон23.
Када млад монах презвитер служи и чини молитве, монахиње
не треба да се причешћују од њега.
Канон 24.
Игуман не треба да скине кукуљ са ученика и да га тера (из Ма
настира).
Канон25.
Који је одбацио свету схиму (монашку) и не поправља се, не треба
га под кров примати или га поздрављати.
Канон 26.
Ако неко буде болестан и тражи Свето Крштење, или свету схиму
(монашку), треба му (то) одмах дати, и не спречавати благодат.
Канон 27.
Монах презвитер не треба да служи без мандије.
12
) Овај је канон уствари део претходног 17, и зато се негде броје као један.
575
Канон28.
Који исповедају тајне грехе, треба прималац љихове исповести
да их од Причешћа одваја, али да не спречава љихов долазак у Цр
кву, нити да јавно износи љихова стаља, него не:ка их :кротко поучава
да пазе на по:кајање и молитву, и да им и:кономише (=снисхоgи) одгова
рајуће епитимије према расположељу свакога.
Канон29.
Прељубници и с:котолошци и чове:коубице и слични, ако добро
вољно исповеде своје безумље, :које је другима још непознато, удаљу
ју се од Причешћа и примају епитимије, а улазећи у Цр:кву стоје до
молитве за оглашене. А:ко ли су љихови греси јавни, тада већ, по
Црквеном пропису, испуљују епитимије.
Канон 30.
А:ко лаи:к добровољно исповеди своје грехе, исповедник (=gухов
них:) може учинити и:кономију (=снисхођење).
Канон 31.
Са дозволом епископа, и презвитер чини ставропигију.
Канон 32.
Да не треба давати (Причешће) онима :који узимају :камате, ни је
сти са љима, ако остају упорни у своме безакољу.
Канон 33.
Монаси треба да посте у Среду и Петак Сирне седмице, и после
отпуста Пређеосвећене Литургије не:ка једу сир, ма где боравили,
да се тако побије учеље (јеретиюl) Јаковита и јереси Тетрадита.
Канон 34.
Ко има наложницу и неће или да је отпусти, или да тражи благо
слов са свештенословљем (џ.Еtа tЕgоЛ.оуСщ;=венчањем) да је држи, не треба
од таквога примати приносе Цр:кви, чије Божанствене установе он
вређа својим делима.
Канон 35.
А:ко монах одбаци свету схиму, и једе месо, и узме жену, и :кад
неће да се врати, подвргнути га анатеми (=оgључењу), те на силу га обу
ћи у монаш:ко одело и у Манастир затворити.
Канон 36.
Не треба онога :који је једном учинио блуд ру:кополагати, макар
и одступио од страсти, јер вели Василије Велики: "А:ко такав и мртве
васкрсава, свештеник не може бити".
576
·:·КАНОНИ СВ. НИКИФОРА ЦАРИГРАДСКОГ <·
Канон 37.
Када Апостол говори: "Ако који брат буgе назван блуgник, са таквим
не треба ни јести зајеgно" (1Кор.5,11), не вели да овај и онај говори да га је
видео у блуду, него онога који је тако назван, то јест, свима познат.
Јер греси, стално чињени, подлежу већој казни.
Канон 38.
Ако жена роди, па детету запрети опасност после три или пет
дана, нека се то дете (одмах) крсти, а друга жена, крштена и чиста,
да га доји, а његова матер да не одлази у собу где дете лежи, и нека
га уопште не додирује, до четрдесет дана, кад се сасвим очисти и
прими од свештеника молитву.
[Истога, Какопа 7]
Канон 39.
(1) Без потребе или нужде не треба путовати у Недељу.
Канон 40.
(2) Не треба примати (тзв.) Айокалийсис Павла, и такозване (књиге)
Вронтологија (=Громословн.е), Селиноgромија (=Месечеве аушање) или Каленgо
логија (=Новомесецословље), јер су све НеЧИСТе (=као асiilролошке књиге).
Канон 41.
(3) Айокалийсис Јездре и Зосиме, два (описа) Мучеништва Светог
Георгија и 2 Светих Мученика Кирика и Јулите, и књигу Марка и
Дијадоха, не треба примати, јер су осуђене и неприхватљиве. 13 )
Канон 42.
(4) Не треба радити у Светлу Седмицу, нити у Суботу отпусне сед
мице певати Непорочне (Пс.119), нити светковати четвртке.
Канон 43.
Који бије свога оца и намерно га убије, подлећи ће казни
(5)
убице за тридесет пет година.
Канон 44.
(6) При потреби и прости монах крштава, такође и ђакон по по
треби крштава.
13
) Реч је очигледно о апокрифима: познатом апокрифу Језgрин. Айтсалиасис; неким
лажним "мартирологијима", и двама јеретичким текстовима: неког Марка гности
ка (који се бавио гатаљем "бројевима" /данашње пумерологије/- Св. Епифаније, О Јересима),
и неком у рукопису псевдоепиграфу=лажно приписаном неком Дијадоху спису
о "чудним прорачунавањима" (=пумерологија), како каже Св. Никодим у Пиgалион.
(где изричито вели: да то није Св. Марко Подвижник, нити спис од 150 поглавља Св. Дијадоха
Фотичког, која су дела ушла у Филон:алију=Доброmољубље).
577
·:·КАНОНИ СВ. НИКИФОРА ЦАРИГРАД СКОГ·:·
Канон 45.
(7)Треба некрштену децу, ако се неко нађе у месту где нема
свештеника, крштавати. Ако ли крсти сам отац, или било који човек,
само да је (Православни) хришћанин, није грех.
[Истога, из љегових Црквених уреgби]
Канон 46.
(1) У цркве које су основали јеретици, поручујемо да се може по
нужди ући, као у просту кућу, и певати, побовши (=йосm.авивиш) у сре
дину Крст, а у олтар не улазити, нити кадити, нити молитву сврша
вати, нити палити кандила или свећу.
Канон 47.
(2) Да треба монаха, који је одбацио свету схиму и опет се повра
тио, поучавати од стране браће што је потребно, али не из каmихеза,
него сваки речима, које му Господ даје; и да он пева Умилитељни
( =Пон:ајн.и) канон косога (=5) гласа; и да стави његове хаљине под Свети
Жртвеник (=Св. Трааезу) на прилику схиме, и после Јеванђеља на Ли
тургији да га пострже игуман, и облачи (му) схиму, ништа не возгла
шавајући.
Канон 48.
(3) Не треба се причешћивати од свештеника који не пости Среду
и Петак, мада он и изгледа као православни, јер делимично бити
благочастив, а делимично скврнити се, јесте прљаво.
Канон 49.
(4)Да монаси који раде (теже nослове) уз Свету Четрдесетницу
треба у девети час да једу мало хлеба, и увече да вечерају.
Канон 50.
(8) Ако је неки презвитер, или ђакон, или чтец рашчињен, а нађе
се (ту) монах, нека он благосиља трпезу.
Канон 51.
(9) Ако неки (монах) одбаци свету схиму (монашку) и не поправља
се, а Православље држи, не треба га под кров примати, ни јести са
њим, или га поздрављати.
Истога, Канонска Посланица 14 Ј

Колика је жеља твоје Часности да види нашу Смиреност, за толи
ку (жељу) сматрај да је и наша за разговор очи у очи. Али, пошто је
написано: "Не ciiioju go онога који хоће, ни go онога који Шрчи, него go Бога Који
м.илује" (Рм.9,16), на Њега треба пренети жељу и пребацити вољу оних
који Га се боје (Пс.144,19). А за сада пак, треба одговорити што је потребно
578
·:·КАНОНИ СВ. НИIСИФОРА ЦАРИГРАДСIСОГ ·:·
на питања која су нам, посредством твоје Побожности, изнела наша

духовна браћа Иларион и Евстратије. А да прегледније што говори
мо, на свако предложено п оглавље (=аишање) следиће редом и одговор.
Пuillaњe 1. 3а презвитере, рукоположене у Риму, у Напуљу и Лон
гобардији, без избора и назначења (Цркве), да ли их треба примати и
општiти(хОLvооvе1v) сањима, и јести и заједно певати (=.молишисе) с њима?
Оgговор. У време јереси, због принуђујуће потребе, свакако не
бива потпуно исто оно што је у време мира одређено (=установљено),
што се види да је учинио нај блаженији Атанасије и најсветији Евсе
вије, који су оба чинили рукополагања изван (својих) граница. И са
да се исто види чињено за време садашње јереси (=Иконоборсшва), тако
да споменути (презвитери), ако нису осуђени, никако не треба да буду
одбијени зато што су тако били рукоположени, него их треба прими
ти по четири предлога (xa't'a 't'a~ 't'€aaaQщ л:gо't'аан~).
Пuillaњe 2. Презвитере, који су рукоположени изван граница Си
цилије, да ли их треба примати?
Оgговор. Ово је питање слично претходном, само се разликује
местом; према томе, имаће исти одговор.
Пuillaњe 3. Треба ли улазити, ради молитве и певања, у Цркве
које су оскврњене од свештеника који су општили са (Иконоборачком)
јересју?
Оgговор. Никако не треба, због поменутих разлога, улазити у
такве Цркве, јер је написано: "Eillo ће вам се ocillaвuillu кућа ваша йycilla"
(Мт.2з,зs). Јер, чим је уведена јерес, удаљио се отуда одмах и надзорни
(тог места) Анђео, по речи Великога Василија (Пис.мо 191), и таква је
Црква постала обична кућа. И: "Нећу ga уђем у цркву лукавнујушчих
(=злих љуgи)", каже (Давид- Пс.25,5). И (Свети) Апостол: "Како се слаже
Црква Божија са иgолима?" (2Кор.6,16).
Пuillaњe 4. Да ли се може певати и молити у Црквама које су ис
ти (иконоборни) свештеници оскрнавили, али које они не држе?
Оgговор. Треба у такве Цркве улазити, и у њима певати и молити
се, али ако их заиста исти (јеретици) више не скрнаве, него их држе
од сада Православни. Одређено је овде да, са односном молитвом од
спасоносног (=Православног) епископа или свештеника, буде свештено
отварање дотичне Цркве, уз читање молитве; и кад то буде, није
неприкладно да се ту служи Литургија. Пример овога је онај Светог
Атанасија који, умољен од цара Констанција да му учини једну ми
лост: да даде у Александрији Аријанцима једну Цркву да се сакуп
љају, пристао је (под условом) да и он исту милост добије у Цариграду,
14
) Ова "Послапиц,а Св. Оца нашег Никифора, ПаШријарха Цариграgског, Исй.овеgника"
(Luvtay~ta 4, 43ly'- 431t'), упућена "Meiiiogujy .монаху" и садржи 17 канонских питања и
одговора, само је приписана Св. Никифору, а уствари припада Св. Теодору Студи
ту (PG 99,145-53; в. и Grumel, Les regestes ... 1,2,40) .
579
·:·КАНОНИ СВ. НИ.КИФОРА ЦАРИГРАД СКОГ<·
да се Православни могу окупљати у једној Цркви, коју су пре Аријан

ци држали.
Пиfllање 5. Да ли се може улазити у места где почивају тела Све

тих (=Св. мошш.й), и молити се и поклањати им се, ако их држе оскврње
ни (иконоборни) свештеници?
Оgговор. Канон не допушта, сходно пре реченоме, улазити у уси
палнице (=гробља) њихове, јер је написано: "3aшfllo ga моју слобоgу суgи
caвecfll gругога?" (H\:op.l0,29). Осим једино ако, због велике потребе, ула
зак буде само ради целивања Светитељских моштију.
Пиfllање 6. Како треба примати оне који су примили монашку
схиму од оскврњених (иконоборних) свештеника?
Оgговор. Могу се (такви) примити, ако исповеде да су сагрешили,
и издрже епитимију за неко време, и после се нађе свештеник, који
спасоносно (=nравославно) верује, да их прими.
Пиfllање 7. Монахе и клирике који су у јереси (Иконоборачкој), како
их треба примати, да ли без епитимије, или са епитимијом, ако они
исповеде да неће више дејствовати у свештенству? И можемо ли ми
налагати епитимију на такве?
Оgговор. Свакако са одговарајућим епитимијама (треба их примати).
Јер ће тако, показујући плодове покајаља, бити достојни присаједи
њења Православном телу (Цркве); не треба одбијати да ми налажемо
таквима епитимију, јер је написано: "Hocиflle бремена јеgан gругога"
(Гал.6,2).
Пиfllање 8. О монасима који безразлично (аЉаср6guх;,=ненамерно усйуtп.)
дођу случајним (људима), и са њима се моле и једу заједно, да ли треба
такве допустити заједничком обеду и појању (молитвених песама)?
Оgговор. Пошто Апостол каже: "Ogвojflle се og свтсога бpailla који
живи неуреgно, и не йо йреgању које йримише og нас" (2Сол.3,6), како онда и
ви сами по себи не судите што је добро? Ако се, дакле, одвоје од
грешне навике и прихвате одговарајућу епитимију, треба их прими
ти. Али треба пазити ко су ти случајни, о којима говорите: да ли
јеретици, или су осуђени по лошем животу? 3а такве вели Апостол:
"Ако је неки бpaill назван блуgник, или грабљивац, или иgолойоклоник, и
тако даље, -с fllаквим не illpeбa ни jecfllи зајеgно" (1Кор.5,11).
Пиillање 9. Презвитере, који су једанпут или двапут јели заједно
са јеретицима, а нису били у (Црквеном) општењу са њима, нити су
потписали за јерес, да ли треба допустити заједничком обеду и поја
њу (молитвених песама), без печата, или са печатом?
Оgговор. Овде треба пазити да ли су свештеници, који су јели,
(тада) јели са јеретичким свештеницима или лаицима, или ако су са
правилно верујућима, но који нису били у (Црквеном) општењу са је
ретицима, јер је већи преступ свештених лица. И једне и друге треба
примити са одговарајућом епитимијом, и допустити их у заједницу
јела и молитава и печата.
580
Пийlање 10. О лаицима (=вернима) који се потписаше за јерес и оп

штише са јеретицима, да ли могу са таквим лаицима Православни
лаици заједно јести?
Оgговор. Равнодушност је узрок зла. Јер (Пророк) каже: "Не разли
коваху cвeillo og оскврњенога" (Језек.22,26). Треба, дакле, Православни, ако
су ревносни, да не допуштају таквима да с њима заједно једу, ако
претходно нису издржали епитимију за срамни потпис, и затим и
удаљили се од јеретичког општења. Но пошто се неки случајно, да
избегну опасности, прљају јеретичким општењем, такве, ако испове
де (своју) несмотреност (=необазривосш) и покају се, треба примити за
заједничку трпезу. И то не сме бити нерасудно (=безразлично), него по
неком пригодном споразуму, који ће бити на корист обема странама,
а не на душевну штету.
Пийlање 11. За оне који хоће да се крсте, ако се не нађе свештеник

Православни или беспрекоран, да ли треба да се крсте од свештеника
оскврњених или непознатих, особито ако (им) смрт прети?
Оgговор. Овај је образац изречен од Исповедни:ка јерараха и пред
стојни:ка: Таквим реченим презвитерима, због општења са јеретици
ма, треба забранити Литургију (=свештенослужење); али, ако се не нађе
свештеник (непорочне вере), допушта се да и крштава, и даје Светиње
( =Причешће) претходно свршене (=Пређеосвећене) од незабрањеног свеште
ника, и да даје и монашку схиму, чита молитве на испраћају (=oileлy ),
чита Јеванђеље на Јутрењу, и благосиља Богојављенску воду, само,
као што је речено, по околностима (које принуђују), да не би народ ос
тао сасвим без слушања Јеванђеља и некрштен. Ако се и вама ово
допада, нека се исти образац држи и код вас.
Пийlање 12. Онима који се оделише расколом, и кајањем се враћа
ју, да ли треба епитимију налагати и примити их?
Оgговор. Већ је напред казано да треба давати (епитимију), те је су
вишно то исто понављати.
Пийlање 13. Ако неки епископ, павши у безакоње, и свргнут је

од Сабора, па затим опет рукоположи презвитера, а тај презвитер,
дошавши у Манастир, прими епитимију одређену од његовог оца
(=старешине, игумана) за (извесно) време, и потом свештенослужи, моли
мо: да ли треба таквога свештеника примити, ако је беспорочан?
Оgговор. Пошто је јасна неумесност, није требало ни да стављате
питање о таквом преступу, јер је Господ казао: "Не може зло gрво ра
ђайlи gобар йлоg" (Лк.6,43). Не само што је од свога игумана, него и да је
од неког Светитеља добио епитимију, не може се сматрати разреше
ним да литургише (=свештенослужи), јер нити је он свештеник, нити је
Светитељ тај који га је разрешио. Јер тако би се поништиле све
канонске одредбе и нестале би.
Пийlање 14. О презвитерима који су од Православних рукополо
жени, :који нису ни потписали, нити су општили (са јеретицима), него
су само заједно јели са Митрополитом Константином (иконоборцем)?
581
Оgговор. На ово је већ дат одговор напред. Било да су јели са Кон

стантином, или са било којим (другим) неправославним, онај који је
јео разрешава се од преступа одговарајућим покајаљем, не само да
може јести (слободно) са чистима (=Православнима), него и због свештен
ства којег се удостојише. Меру, пак, епитимије није могуће одређено
одмерити, због каквоће и лица и околности; тако да (треба) задовољи
ти се епитимијом (неслужења, датом) њему на две или три четрдесетнице.
Питање 15. О презвитерима који су, такође, од Православних
рукоположени, и по незнању јели заједно са оним презвитерима
који су јели са истим митрополитом.
Оgговор. Написано је: "Све шillo је ао незнању, биће очишћено" (3Мојс.4,2),
тако да они не подлежу никаквој епитимији.
Питање 16. О Православним презвитерима, то јест, Илариону и
Евстратију монаху, имају ли они власт да налажу епитимије?
Оgговор. Казано је већ и горе да треба налагати епитимију. А пошто
се истакло питање: да ли може и онај који није презвитер налагати
епитимију, због недостатка презвитера који има (Праву) веру, није
изван приличнога рећи да и прости монах може налагати епитимију. 15)
Питање 17. О монаху који је по незнању примио свету схиму од
презвитера који је био рукоположен од свргнутог (епископа).
Оgговор. Казано је у претходном поглављу (оgговор 15) да ће "бити
очишћено све што је ао незнању", те се и не треба одвраћати од заједнич
ке трпезе са таквим, ни од других ствари, које могу градити слогу
и такође пријатељство.
Ово ти, као човеку једнодушном и сагласном с нама, по могућно

сти разјаснисмо; а ти ћеш мудро пренети браћи која су питала. Јер
вера није свију (2Сол.З,2), нити је ово овде изложено за све, не само због
незнања оних који учинише безакоње, него и због искушења оних
који управљају. А за оне многе и лепе дарове, које (нам) послаше нај
побожнији, нека буду награђени од Бога достојном наградом, а од
нас ове две котарице- за успомену пријатељства.
Будите здрави у Господу, најчаснија (браћо), и молите за нас греш
не оно најбоље и што доприноси спасењу (Јевр.6,9).
15
Ј Ово мишљење писца ове Посланице (Св. Теодора Студита) канонски не стоји. Јер
Студитски су монаси, уопште, давали превише права монасима, па су се монаси и
сукобљавали чак и са Православним Патријарсима (Св. Никифором, Св. Методијем),
те је после Св. Фотије, на Прводругом Сабору, 861.г., морао да их канонима ограни
чава и враћа у ред и канонски поредак. (В. напред ~Lanone тог Фотијевог Сабора, и нашу
кљигу 3аблуgе pac~Loлnи~La, тзв. "Cillapo~Laлengapaцa", 2. издање, стр. 22-26).
КАНОНИ НИКОЛЕ, Патријарха Цариградског 16)
1ПиШања и Оgiовори Патријарха и Цариiраgскоi Cиuoga 1

Питање
1. Може ли монах ући у Свети Жртвеник (=Олшар), јер то
забрањује 33. канон Светог Трулског Сабора, који не допушта да
пева или чита са амвона неки незапечаћен (аасрgауютоv=нейроизвеgен за
чишача) или монах; а исто и 15. и 21. канон Лаодикијски, и 14. канон
Другог Никејског (=VII Васељенског) Сабора?
Оgговор. Забрањено је монаху, без рукопроизведења, да као чтец
врши службу читача; а да улази у олтар, ради паљења свећа или
кандила, не мислим да треба забранити (монаху) неокривљеном ни
за какав преступ, због честитости монашког образа (=схи.ме).
Питање 2. Да ли не треба клечати у Суботу, као што ни у Недељу

и током Педесетнице?
Оgговор. Каноном ово није забрањено; али многи, због тога што
се Суботом не пости, зати и не клече (у Суботу).
Питање 3. Треба ли држати пост месеца августа?

Оgговор. Пре се у то време постило; али је (тај пост) пренесен, стога
да не падне заједно са незнабожачким постовима, који су у то време
бивали. Али, и сада многи посте овај пост. 17 )
Питање 4. Да ли треба причестити Светињама (=Свеши.м Причешће.м)

бесомучнога; јер је Свети Тимотеј (Александријски, канон з) у поставље
ним му питањима одговорио другачије, а другачије Свети Апостоли
(канон 79), и опет другачије каснији?
Оgговор. Ако кога мучи црна жуч, да изгледа као бесомучан, не
треба му забранити (Причешће); а ако је збиља бесомучан, не може се
никако удостојити Светиња (=Причешћа), јер нема ништа општега свет
лост са тамом (2:Кор.6,14).
16
) Патријарх Цариградски Никола IП Граматик (1084-llll.г.), и његов Св. Синод
у Цариграду, одговорили су на 11 питања неких монаха Светогораца. Пун наслов
тог Канонског текста гласи: "Питаља неких монаха, који се подвизавају изван гра
да, и одговори на њих, које је дао Свети Синод у Цариграду, у дане Свјатјејшег Па
тријарха Николе, за цареваља славног цара Алексија Rомнена, на које су изречена
и тумачеља Патријарха Антиохијског Теодора Валсамона" (L\ivтay~a 4,417-426; постоји
још 15 других Ogzoвopa овог Патријарха, објављених другде, тако да их има свега 26). Питања
у име Светогорских монаха упутио је Патријарху Николи III Граматику "монах
и исихаста Јован из Свете Горе", а то је монах Јован Хортаитинос; одговор Патри
јарха и Синода писан је око 1105.г. (Павле Шведски, стр.156-7).
17
Ј У свом тумачењу на овај одговор Валсамон каже: да је то питање поново по
стављено и у време Патријарха Цариградског Луке (Хрисоверга: 1156-69.г.) и да је
Патријарх одговорио: да треба постити од 1. августа, за празник Успенија Пресвтете
Богородице, а што то није нигде написано, вели: да ни за Божићни пост није на
писано, па ипак се пости (Lvvtay~a 4, 419-429).
583
·:·КАНОНИ НИКОЛЕ ЦАРИГРАДСКОГ <·
Питање 5. Да ли може свештеник. да једе безразлично и к.ак.о му

је воља што се приноси у Цркву, то јест просфоре и вино, и да ли мо
же то (=uросфоре) јести :као обичан хлеб; и ак.о се много тога сак.упило,
шта ће с тим да ради?
Оgговор. Делови од принесена (на Жртвенику) просфоре, не, него
то (треба) само у Цркви јести, док. се све не употреби; а што од осталих
(просфора) преостане, треба јести не са млеком и сиром и јајима и ри
бом, него посебно и одвојено.
Питање 6. Ак.о се нек.и монах, ма где да је пострижен, душевно

штети (~Ммftш = аовређује) због нечега (у Манастир), и, хотећи да се удаљи
из Манастира, бива свезан (обавезом=еumи.мијо.м) од свога предстојатеља
(=игумана), шта ће чинити? Да пренебрегне штету, или епитимију?
Оgговор. Он треба да :каже предстојатељу (=игу.ману) због чега му
бива штета, па ак.о је од тога очита опасност, нек.а се удаљи, а о епи
тимији нек.а не брине.
Питање 7. Ак.о игуман умирући постави другога уместо себе,

обавезавши га да неће отићи (из Манастира), а овај, познавши своју
немоћ, отиде, шта треба чинити од оне обавезе?
Оgговор. Обавеза је бесмислена, и зато беснажна, а обавезани ће
се отпустити :када дође архијереју и :каже му све (то) о себи.
Питање 8. Да ли свештеник., :који је ради неког преступа свргнут,

или је самовољно оставио свештенство, јер је себе спознао (и осудио),
може говорити: "Благословен Бог наш", и: "Боже, смилуј се на нас",
и "Христос истинити Бог наш", или к.адити с :кадионицом, или при
чешћивати се у Олтару?
Оgговор. Не може, јер ће он (свргнућем) бити стављен у ред лаика.
Питање 9. Шта значи оно што Свети Василије :каже у Малим ейи
тимијама: "Нек.а буде удаљен од благослова, аналогно паду"?
Оgговор. Значи: лишити некога благослова даванога у Цркви.
Питање 10. Да ли они :којима је забраљено Свето Причешће, треба

да једу од принесене просфоре (=og анйlиgора=нафоре)?
Оgговор. У Жиmију Светога Теодора Сик.еота налазимо да је ово
таквима забраљено.
Питање 11. Да ли треба нек.е (сагрешивше) подвргавати епитимија

ма по Канони-кан-у (Јована) Посник.а?
Оgговор. Онај Канони-кан (=Приручникзаисuовесйlиеаиmи.мје), употребља
вајући велико снисхођење, многе је погубио; зато, они :који знају шта
је добро, и отуда греше, нек.а се исправљају. 18 )
18
) В. о овоме напред у найо.мени испод канона Ј о вана Посника.
ПРИЛОЗИ:
1.
ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА Светог ФОТИЈА,
Патријарха Цариградског 1)
/Ynyheв:a Архијерејским nрестолима (Православног) Истока, 867.г./

Није, дакле, било, како обично бива, засићеља Лукавоме (ђаволу)
од зала, нити је било неког краја измишљотинама и лукавствима
љеговим, која је против рода људског отпочетка смишљао. Него је
безбројним обманама пре Господљег доласка у телу заводио род људ
ски, заробивши га у непријатељска и незаконита дела, од којих је
опремио своју против љега тиранију, а безбројним и после тога заблу
дама и обманама није престао да заводи оне који га слушају. Отуда
су (настали) Симони (Врачари), и Маркиони, и Монтани, и Манеси; и на
многе начине умножило се богоборство јересИ. Отуда су Арије, и Маке
доније, и Несторије, и Евтих, и Диоскор, и остало збориште безбош
тва, против којих се састаше Седам Светих и Васељенских Сабора,
l) О Св. Фотију в. напред код Прводругог Сабора и Сабора у Св. Софији. Ова 'Еу
х'\ЈхЛю~ 8пю1:оЛ~ - Енциклика-Окружница (пун наслов: "Окружна Посланица Архијерејским
престолима Истока, велим Александрије и осталих, у којој расnравља о неким поглављима и
како не треба говорити да Дух происходи од Оца и Сина, него само од Оца"), коју је Св. Фотије
упутио, у пролеће 867.г., Источним Патријарсима: Александријском, Антиохиј
ском и Јерусалимском, ради сазива и одржаваља Светог и Васељенског Сабора, о
три главна питања: 1. јеретичко учеље и пракса латинских мисионара у Бугар
ској; 2. оптужбе Италијанских епископа против папе Николе, и
3. признаље и по
тврда Седмог Васељенског Сабора 787.г. против Иконоборства. Сабор је и одржан
у лето 867.г. у присуству и цара Михаила и Василија, и представника Источних
Патријараха, великог броја епископа и свештенства. Сабор је једногласно одлучио
о сва три циља: осудио је јерес Filioque, свргао и анатемисао папу Николу, и потвр
дио Седми Васељенски Сабор. Нажалост, неколико недеља после тога, Василије
(Македонац) је убио цара Михаила и прогласио се за цара. Фотије је био збачен, а
23. новембра исте 867.г. Игљатије је враћен на Цариградски престо. Сва акта и од
луке и остали односни текстови овог Васељенског Сабора уништени су, буквално
спаљени пред свима на Игљатијевом папосервилном Сабору 869/70.г. (Mansi 16,384;
ср. и Жuвoill Иiнaillujeв ОД Никите Пафлагонског, PG 105,541). Осим ове Окружне Посланице,
остала је и Becega Фотијева, одржана задљег дана Сабора, у Св. Софији, пред оба
цара, који су оба потписали акта и одлуке Сабора, а одлуке су биле исписане и ис
такнуте (at'Y}Л.oygacpCa) на десном улазу у Цркву Св. Софије (као што је потом истакнут
и Томос Игњатијевог папског Сабора 869/70.г.- Mansi 16,449). Поменута Becega је сачувана
као Фотијева 18. О милија ( Фwt(ov 'О~ttЛ.Сш, изд. В. Лаурдас, Солун 1959, стр. 173-180). - Грчки
текст ове Окружне Посланице (коју смо, по угледу на сабрата проф. Власија Фидае-а, унели
у прилозима Свештеним Канонима), користимо по издању: В. Laourdas-L. G. Westering,
Photius Epistolae et Amphilochia, Leipzig 1983, vol. П, 40-53.
585
·:· ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА СВ. ПАТРИЈАРХА ФОТИЈА ·:·
и окупише се Сабрања Помесних Свештених и Богоносних људи,

који су те зле огранке из корена сасекли мачем Духа (Еф.6,17), и учини
ли да се покаже чиста њива Цркве.
И када све то б:й: изагнано, и предано ћутању и забораву, подга
јивала се добра и дубока нада код благочестивих (=Православних): да
неће више бити изналазача нових безбожностИ, пошто су све његове
замисли прешле сасвим у супротност, и нису се више појављивали
браниоци онога што је већ примило Саборске осуде, јер су њиховом
катастрофом и распадом били спречени они који би помишљали да
их подржавају. На тим, дакле, надама је почивалаблагочестива (=Пра
вославна) мисао, а нарочито у (овом) Царствујућем граду (=Цариграgу), у
којем је Божјом помоћју много шта (доброг) и ненадано остварено, јер
многи језици (=нароgи), пљунувши на ранију гнусност (лажне вере), при
хватише да са нама славе заједничкога свих Творца и Саздатеља. 2 )
Јер је, као са неког високог и уздигнутог места, Царски град изливао
изворе Православља (тf]с; оg.Эобо~Сщ), и чисте потоке Благочешћа (тf]с; ЕiюЕ
~ЕСщ) истицао, до свих крајева васељене (Pм.lO,ls), и попут реке напајао
догматима (Истине) оне душе. Које (душе), пошто је прошло много
времена како су се оне, изсушивши се ватруштинама безбоштва и
лажне религије, запарложиле у пусте и бесплодне, али сада, примив
ши (обилне) кише (Јеванђелске) науке, постале су њива Христова, цвета
јући плодотворењем.
Јер, и становници Јерменије, који беху ојачани безбоштвима
Јаковита (=јереmин:а Монофизиmа), и дрско су устајали против правилне
проповеди Благочешћа (=Православља), од када је онај многољудни и
Свети Сабор Отаца наших у Халкидону (близу Цариграда) био одржан
(451.г.), пошто су нам ваше молитве помогле и оснажиле нас да ту за
блуду (Монофзитске јереси) далеко одагнамо. И данас Јерменска земља
богослужи чисто и православно Хришћанско богослужење, те гадећи
се Евтиха и Севира и Диоскора, и оне који се каменом бацају против
Благочешћа (=Православља): Петра и Јулијана Аликарнаског, и сво њи
хово многосемено расејање, као и Католичанска (=Православна) Црква,
и подвргава нераскидивим оковима анатеме.
Али и Бугарски народ, (донедавно) варварски и христомрзитељни,

у толику се кротост и Богопознање преобратио, да су, отступивши
од демонских и отачких (=йагансн:их) оргија, и одбацивши обману незна
божачког (тf]с; €Л.Л.чvtхf]с;=йагансн:ог) сујеверја, чудесно се прекалемили уз
Хришћанску веру.з)
2
Ј Св. Фотије скромно говорио о недавном од њега покрштавању Бугара (863-5.г.),
дотада незнабожаца, као и о привођељу дела монофизита Јермена у Правослаље.
зЈ Ово говори Фотије, велики јелиниста и хуманиста (в. студију Сорбонског проф. Р.
Lemerle, Le Premier Humanisme byzantine, Paris 1972), у чијој школи су преписивани руко
пис класичне Јелинске литературе (и једино су они до данас сачували списе грчких
класика). Али, за разлику од новијих површних "хуманиста", западних и наших,
586
Али, о! зле и завидљиве и безбожне замисли и дела! - Јер овакво

приповедаље, будући (право) Јеванђелско казиваље, преокреће се у
жалост, јер се радост и весеље претворише у плач и сузе. Јер, још
ни две године онај народ није поштовао Праву веру хришћана, (кад
дођоше) људи безбожни и брутални - и како их све неће неко благоче
стив назвати! -људи изашли из мрака, јер мислим да су били пород
западног дела (света) 4). Како ће преостало испричати? Они су у новоу
тврђени у Благочешћу народ (Бугарски), као громови и земљотреси и
мноштво града, или боље и прикладније рећи, као дивља свиља, ус
кочили, и виноград Господљи љубљени и новопосађени ногама и
зубима, то јест наступима срамног живљеља и поквареношћу догма
та, дошавши са својом дрскошћу, разбили и оштетили (Пс.79,9-17).
Они су сасвим зло смислили: да љих (=Бугаре) од правих и чистих
догмата и од беспрекорне вере Хришћанске искваре и отргну.
И као прво, љих су несвето преместили на (латински) пост Субо
том. А зна и најмаље порицаље предаља да доведе до презира свеуку
пног догмата (вере). Затим, и за Прву седмицу поста (Св. Четрдесетнице),
јер су цео пост скратили, дошли ·СУ, ради сладокушаља, (дотле) да
пију млеко и једу сир и остало слично, те су одатле себи начинили
широк пут преступа и скренули са праве и царске стазе. И такође:
презвитера који су заблистали у законитом браку, ови који су многе
кћери без мужа показали, које као жене одгајају децу којима се не
знају очеви, ови (Латини) чине да такве истинске Божије (ожењене) све
штенике мрзе и одбацују, те су тако посејали међу љима (=Бугарима)
семена Манесове (=Манихејске) земљорадље, и душе које су тек почеле
да израстају семе Благочешћа, оштећују усевом кукоља (Мт.13,25).
Тако су исто, не страшећи се, почели поново помазивати оне ко
ји су од презвитера миропомазани, проглашујући себе за епископе
и булазнећи да је помазаље од свештеника некорисно и узалудно
вршено. Има ли неко ко је чуо за толико безумље, које се усуђују
неразумници да чине: помазујући оне који су миропомазани, и Хриш
ћанске натприродне и Божанске Тајне изложише великом ругаљу
и широком подсмеху. Још имају и "мудрост" заиста непосвећених,
јер, веле: да није могућа да Свето Миро, свршавано од свештеника,
освећује, јер је то додељено само Архијерејима. Који је то закон? И
ко је законодавац? Који од Апостола и који од Отаца? Или који од
Сабора је то некад, и када, препоручио? Чијим је гласовима то одлу
чено? Да не може свештеник Светим Миром запечаћивати крштава-
он је схватио преимућство Хришћанске Богооткривене Истине над паганским

многобоштвом и незнабоштвом, па је зато крштавао нас Словене (Бугаре, Моравске
Словене, Србе, Русе), и није нам наметао јелински паганизам, него Апостолско и
Светоотачко, Јеванђелско Хришћанство (у којем се, преображавајући, очувава и све
што је било доброга и мудрога у наслеђу Јевреја, Јелина, Словена, и др. народа).
4
Ј По среди је игра речи: 8айаgни geo (1\o:n:Eg(ov ~Ј-о'tgаr;)=залазак, вече=мрак.
587
<· ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА СВ. ПАТРИЈАРХА ФОТИЈА ·:·
нога!? Дакле, не може уопште ни крштавати, нити свештенослужи

ти, тако да теби свештеник не буде ни половичан (~~-tCto~-tщ;=uoлyupeceчeн),
него цео послан у несвештени клир! Он који свештенодејствује Вла
дичанско Тело и Крв Христову и оне који су некад тајновођени њима
освећује, - како не може освећивати, помазујући Светим Миром оне
који се сада (Крштељем) усавршавају? Крштава свештеник савршава
јући крштаваноме дар очишћења- како њему, који је савршитељ
њима очишћења, одузимаш печат и заштиту (благодаћу)? Како одузи
маш печат (Светог Духа)? Не дозвољаваш да служи том дару, нити да
неке њиме усавршава, да би тебе, пошто је твој свештеник украшен
само празним именима, показао као епископа поглавара таквога
хора!?
Али, нису они дошли само до тога да једино у овоме безаконују,
него и, ако има неки врхунац зала, и до њега су доспели. Јер, и уз
ове речене безаконости, покушали су да и Свештени и Свети Символ
(вере), који Синодским и Васељенским одлукама има неодољиву моћ,
да њега кваре лажним мислима и искривљеним речима и претера
ном дрскошћу.5) О безаконих ли ујдурми Лукавога! Јер Духа Светога

они изноваченим речима говоре: да Он не исходи само од Оца, него
и од Сина (=Filioque).
Ко је икада чуо да је изговорена таква реч од било којих некад
безбожника? Која је зла змија (Ис.27,1) шапнула то у њихова срца? Ко
ће уопште међу хришћанима поднети да се у Светој Тројици уводе
два узрока (Мо а'Спа): Сина и Духа- Отац, а Духа опет- Син, и да се
Монархија (=Јеgнонача.лсйlво Божанства) разлива (tљЭt'{av) у двобоштво, и да
се не мање од јелинске митологије Хришћанска Теологија (=богословље
њеосв. Тројци) разбија, и да се достојанство Надсуштаствене и Једнона
чалне Тројице вређа? А зашто ће да исходи од Сина Дух? Јер, ако је
исхођење од Оца савршено, а савршено је, јер је (Дух) Бог саврШен од
Бога савршеног, какво је и чему исхођење од Сина? Јер то је сувишно
и непотребно. И још: Ако Дух исходи од Сина, као од Оца, зашто се
и Син не рађа од Духа, као од Оца, да би безбожницима све било без
божно, и мишљења и речи, и ништа им не преостане недрзнуто?
А погледај и ово. Ако се у исхођењу Духа од Оца препознаје Ље
гово (лично=Ийосйlасно) својство, као што се и у рађању Сина препознаје
Синова, а како они булазне, исходи и Дух од Сина, онда ће се Дух ра
зликовати са више својстава од Оца неголи Син. Јер је (по љима) зајед
нички Оцу и Сину произлазак Духа од Њих, а Духа је посебно исхо
ђење од Оца, и опет и од Сина. Ако се са више разлика издваја Дух
неголи Син, онда ће Син бити ближи Очевој суштини неголи Дух. И
тако серпет пројављује против Духа Македонијева (=gухоборачка) дрскост,
која узима на се њихово лице и маску.
5
) Реч је о римској промени Никео-Цариградског Символа вере (у 8. члану) додава
љем израза Filioque="и од Сина".
588
Уосталом и то: ако је све што је заједничко Оцу и Сину, свакако

заједничко и Духу, као: Бог, Цар, Господ, Творац, Сведржитељ, Над
суштаствени, Прости, Безоблични, Бестелесни, Невидљиви, и уоп
ште све остало, а заједничко је Оцу и Сину произлазак Духа од Њих,
онда ће Дух исходити и сам ОД Себе, и б:й:ће почетак сам Себи, и ис
товремено (б.Иће) и узрок и узроковано (at'tюv а 11 а ха\ at пat6v), што ни ј елин
ски митови нису измислили. Али, ако се једино Духа (Светог) својство
односи на различите почетке, како онда да ниј е само Духа (Светог)
својство, да Он има многопочетни почетак (noЛuagxov agxtJv)? И још: Ако
су (Латини) изновачили да: оно у чему је Оца и Сина заједница (xatvшvCa),
да тиме Духа одвајају, онда, пошто је Отац сједињен са Сином по
суштини, а не да се по неком од својстава спаја у заједницу,- они,
дакле, искључују Духа из сродности по суштини (са Оцем и Сином).
Видиш како су они себи узалуд, или боље рећи за лак плен мно
гима, наденули име хришћана? (Кажеш): Исходи Дух од Сина. Одакле
си то чуо? Од којих Јеванђелиста имаш ту реч? Од којег Сабора је та
хулна реч? Господ и Бог наш каже: "Дух Који og Оца ucxogu" (Јн.15,26).
А оци ове нове безбожности говоре: "Дух Који од Сина исходи"! Ко
неће зачепити уши кад чује такву превелику хулу? Ова хула устаје
против Ј еванђеља, супроти се Светим Сабор има, поништава Блаже
н е и Свете Оце: Атанасија Великог, Григорија чувеног у богословљу,
царску одежду Цркве- Великог Василија, златна уста васељене,
пучину мудрости - ваистину 3латоустог. И шта говорим овога или
онога? Заједно против свију Светих Пророка, Апостола, Јерераха,
М ученика, и самих Господњих речи, наоружава се ова хулна и бого
борна реч њихова. Дух Свети од Сина исходи? Је ли то исто исхођење,
или је супротно (оном) Очевом? Јер, ако је једно исто, како се не ме
шају (Лична) својства, којима једино Тројица је -Тројица, и јесте, и
карактерише се да се поштује (као Тројица)? Ако је, пак, супротно оном,
како нам онда Манеси и Маркиони не долазе опет (натраг) тим речима,
истичући поново богоборни језик против Оца и Сина?
И уз ово речено, још и то: ако је Син од Оца рођен, а Дух од Оца
и Сина исходи, односећи се на два узрока (ouo attCщ), онда се неће избећи
ни сложеност (to auv~Etov у Богу). И још: ако је Син рођен од Оца, а Дух
од Оца и Сина исходи, каква је то новотарија Духа, и зашто и нешто
друго не исходи од Њега? Како се закључује из њихове богоборне
мисли: нису три него четири Ипостаси (=Лица=Личн.ости), боље рећи
безбројне су, јер четврта од њих производи неку другу, и она опет
неку другу, докле тако не упаднемо у јелинско многобоштво.
Уз ово што је речено, треба и следеће размотрити: ако исхођење
Духа од Оца доприноси бићу /vnag;Lv=uocmojaњy!, шта ће Духу допринети
Његово исхођење од Сина, кад му је довољно исхођење од Оца за
биће/постојање/? Јер неће се ваљда нико усудити да каже да нешто
друго доприноси Њему за суштину, пошто је она Блажена и Божан-
589
ска Природа далеко изнад сваке дуплости и сложености (оt:тrМч~ ха\

оvv.Э€оно~). Осим овога реченога: ако све што није заједничко Сведржи
тељној и Једносушној и Натприродној Тројици, то је (онда) својствено
само Једноме од Тројице, а исхођеље Духа није заједничко Тројици,
дакле је заједничко Једноме од Тројице. Како пак казују да Дух
исходи од Оца? И како се неће одрећи те драге љима и новотарске
"мистагогије"? А ако је (Дух) од Сина, зашто се они нису од почетка
дрзнули да разоткрију то богоборство, пошто не само да Сина укљу
чују у исхођеље Духа, него то исхођеље одузимају и од Оца? А томе
је доследно: да са исхођељем уједно преместе и рођеље: да ни Син
није од Оца, него да бунцају (tegaтoЛoye-cv) да се Отац рађа од Сина, да
не буду само предводници безбожника, него и помахниталих.
А види и од тога пројављен суноврат љиховог безбоштва и безум
ље љихове намере. Јер све што се сагледава и говори у Свесветој и
Једноприродној и Надсуштаственој Тројици: свакако је или заједни
чко (свој Тројици), или је само Једнога од Тројице; а исхођеље Духа б:й:ће
нити заједничко, нити, како они говоре, само Једнога!- Милостив
да нам буде Он, и на љихове главе да окрене хулу! -Онда, дакле, уоп
ште у Живоначалној и Свесавршеној Тројици нема исхођеља Духа!
И могао би човек да реченоме придода и безброј других ствари,
које разобличују љихово безбожно мишљеље, али правило (писања)
писма не дозвољава да се сада додаје ни проширује. Зато, ово што је
основно речено, и као у (кратком) обрасцу вама јављено, детаљно ће
бити објављено и широко изложено учељем, ако Бог да, на заједнич
ком нашем Сабору. 6 )
То безбоштво, ови епископи мрака (=Латини), јер себе називају
епископима, посејаше заједно са другим безакољима у онај млади
и новообраћени Бугарски народ. До наших ушију дође љихова фама.
Бисмо рањени усред срца и утробе дубоком раном, као кад би неко
пред очима видео чеда своје утробе раскидана и растрзавана од ајку
ла и звери. Јер, какви су трудови и муке и зној уложени у љихов
препород и усавршавање, аналогно томе догодила (нам) се неподнош
љива жалост и несрећа, гледајући ту децу где пропадају. Али, ми
их оплакивасмо, и оплакујемо, и нећемо дати сна очима својим док
их не подигнемо из пада, нити дремеж веђама својим док их уведемо,
колико је могуће, у насеља Господља (Пс.131,4). А ове пак нове претече
апостазије (=оmааgништва), служитеље Противника (ђавола), заслужне
за безбројне смрти, и опште заразитеље, који су онај млади и ново
обраћени у Благочешће народ (Бугарски) растргли таквим и толиким
черечељима, те, дакле, обмањиваче и богоборце осудили смо Сабор
ском и Божанском осудом. Не сада одређујући пресуду љима, него
вЈ Св. Фотије овим најављује своје дело "MuciПaioiuja о Св. Духу" (које веров. садржи
основно излагаље са Сабора 867.г.).
590
од већ постојећих Саборских и Апостолских установа исказујемо

предвиђену им осуду, и свима је чинимо јавном, јер бива да се људско
(то avЭgffiлtvov=чoвeк) не утврђује толико прошлим казнама, колико се
умудрује садашљим видљивим, и потврда претходних је сагласност
садашљих. Зато љих, који остају у својој многостукој заблуди, учи
нисмо одлученима од свега хришћанског стада (=og Цркве).
Јер и 24. канон Светих Апостола оне који посте у Суботу овако
кажљава, говорећи: "Ако се неки клирик нађе да пости у дан Недеље
или у Суботу, осим једне једине (=Велике Субоше), нека се свргне; а ако
је лаик, нека буде искључен". Исто тако и 55. канон Светог Шестог
Васељенског Сабора овако одлучује: "Пошто смо дознали да у граду
Римљана у посту Свете Четрдесетнице и у љеним Суботама посте,
мимо предањскога Црквеног поретка, одлучи Свети Сабор: да се и у
Римској Цркви непоколебиво држи канон који говори: Ако се неки
клирик нађе да у Свету Недељу или у Суботу пости, осим једне једи
не, нека се свргне; ако је лаик, нека буде искључен". А и 4. канон
Гангрског Сабора за оне који се гаде брака, овако говори: "Ако неко
избегава ожељеног презвитера, да се не треба причешћивати од љи
ме принето г Приноса (=Лишургије), нека је анатема". Такође једногла
сну одлуку против љих доноси Шести (Васељенски) Сабор на овакав
начин пишући: "Пошто у Римској Цркви дознасмо да се као правило
држи да онај који се удостојава хиротоније ђакона или презвитера,
призна да се више неће састајати са својом супругом, ми зато, следу
јући старом правилу и апостолској тачности и поретку, хоћемо да
се и од сада потврђују законити бракови свештених људи, нипошто
не раскидајући љихов брак са супругама, или лишавајући их међу
собног у одговарајуће време општеља. Тако да, ако се неко нађе до
стојан за хиротонију ђакона или ипођакона, такав се нимало не
спречава у уздизаљу на тај степен, живећи са законитом супругом.
Нити пак у време хиротоније да се тражи признаљ.е: да ће одступити
од законитог општеља са својом супругом, да не бисмо тиме вређали
брак који је Бог узаконио и благословио Својим присуством (у Кани
Галилејској), пошто јеванђелски глас говори: "Које је Вог cacillaвuo, човек
ga не разgваја" (Mp.l0,9). И Апостол научава: "Чacillaн је у свему брак, и
aocilleљa неуарљана. Свезавши се са женом немој illpaжuillu ga се разgвојиш"
(Јевр.13,4; 1Кор.7,28). Ако се неко, дакле, усуди идући против Апостолских
канона да некога од свештених лица, велим презвитера или ђакона
или ипођакона, лиши спајања и општеља са законитом женом, та
кав нека буде рашчиљен. Исто тако, ако неки презвитер или ђакон,
под изговором побожности, отера своју жену, нека буде одлучен, а
ако је упоран нека буде рашчиљен".
А за укидање поста у Прву седмицу (Св. Четрдесетнице) и поновно
помазивање већ крштених и помазаних Светим Миром, мислим да
нису потребни канони да се то осуди, ј е р само то казиваље собом
591
·:· ОRР"УЖНА ПОСЛАНИЦА СВ. ПАТРИЈАРХА ФОТИЈА ·:·
превазилази сваку претераност безбоштва. Исто тако, и превелика

хула против Духа Светога, или већма против све Свете Тројице, до
вољна је, макар и не било дрзнуто нешто од напред реченога, да их
само она подвргне безбројним анатемама.
Ово упознаваље и обавештење, по старом обичају Цркве, одлучи
смо да изнесемо вашем у Господу Братству, и молимо и поручујемо:
да будете добровољни саборци у поништењу ових нечестивих и без
божних поглавља, и да не кваримо Отачки поредак, који су вам
преци ваши предали оним што су чинили. Зато, многим трудом и
расположењем изаберите и пошаљите уместо вас неке местобљусти
теље (тuпоt'У]Q'УЈта~=изасланике), људе који ће замењивати ваше лице, укра
шене побожношћу и свештенством и речју и животом, да бисмо но
вопојављену и увуклу се гангрену ове безбожности избацили из сре
дине Цркве, те оне који су оволику сетву зла донели у овај млади и
новообраћени народ (Бугарски) из корена ишчупамо и огњу предамо
(Мт.lз,зо), заједничком одлуком, ;као што одређују Господње речи да
ће добити они проклети (Мт.25,41). Јер тако, када безбожност буде изаг
нана и Благочешће оснажен о, имамо добре наде да ће се новообраће
ни Христу и новопросвећени Бугарски народ опет вратити вери која
им је предана.
Јер не само тај народ да је своје бивше безбоштво заменио за
веру у Христа, него и онај народ звани Рос (Pw~=Pycu), за које су многи
и много пута говорили да је грубљи и крволочнији од свих других,
који су чак и против Ромејске власти били дигли руку, зато што су
околне народе поробили па су од ове јако били кажњени; међутим
сада су и они, уместо паганске и безбожне вере коју су раније држа
ли, заменили њу за чисту и непатворену Хршћанску религију, довев
ши себе с љубављу у положај послушних и пријатеља, уместо њихо
вих донедавних против нас пљачки и велике дрскости. 7) И толико
их ј е загрејала љубав и ревност вере, да Апостол Павле опет с правом
кличе: "Благословен Бог у векове! (2Кор.l,з)". Тако су они примили
епископа и пастира (посланог из Цариграда) и са великом пажњом и
стараљем примили су Хришћанску веру и обичаје.
Пошто су, дакле, толики народи, благодаћу Човекољубивога Бо
га, "Који хоће ga се сви љуgи сйасу и gођу йоg знање Истине" (1Тим.2,4), тако
променили своја стара вероваља и уместо њих примили чисту Хриш
ћанску веру, ако устане и ваше Братство да покаже добру вољу и
сарадњу у исецаљу и спаљиваљу ових (јеретичких) израслина, уверени
смо у Господу Исусу Христу, Истинитом Богу нашем, да ће Његово
стадо све више расти, и да ће испунити речено: "Познаће ме сви og ма-
7
) С. Фотије има у виду опак напад Руса на Цариград 860.г., када су Руси били
поражени и од тада се почели крштавати, тако да је у Херсону (Крим) основана и
епископија и Св. Фотије им послао првог епископа.
592
лога go великога" (Јерем.38,34); и: "По свој земљи изиђе глас Ааосtllолских

наука, и go краја Васељене речи њихове" (Рм.10,18).
Зато, они који од вас буду послани уместо вас, и који ће представ
љати у вашем светом и преподобном лицу вашу власт, коју сте ви у
Духу Светоме добили у наслеђе, треба да су способни и неспречени
(уодлучивању) да могу, о овим наведеним поглављима и другим љима
сличним, одлучивати влашћу Апостолског престола (вашег).
Јер и из Италијанских крајева дошла нам је једна Саборска
Посланица, пуна неизрецивих преступа које су против свога еписко
па (= ааае Римског Николе) становници Италије послали, са многом осудом
и многобројним преклиљаљима: да их не презремо тако горко пороб
љене и притиснуте тако тешком тиранијом, јер су и свештенички
закони повређени и све установе Цркве срушене. Ово је и раније у
уши свих доспело преко монаха и презвитера који су отуда дошли,
а беше то Василије и Зосим и Митрофан, и са љима други, који су
оплакивали такву тиранију и плачући тражили да Цркве нађу прав
ду. Сада, пак, као што рекох, дођоше и разна писма од разних људи
отуда, пуна сваке несреће и безбројних кукаља. А препис (тих писама),
на љихову молбу и тражеље да пошаљемо свим Архијерејским и
Апостолским престолима, што мољаху са страшним преклиљаљем
и умољаваљем, да би се та писма тамо прочитала, ми смо их придодали
нашем писму, да се и о томе, када се буде сабрао Свети и Васељенски
у Господу Сабор, потврди заједничком одлуком, сагласно Богу и Са
борским канонима, те дубоки мир да завлада Црквом Христовом.
И не само да ваше Блаженство на ово позивамо, него и других
Архијерејских и Апостолских престола неки већ стигоше, а други
се очекују да дођу за кратко време. Немој зато да ваше у Христу
Братство, неким одлагаљем и продужељем времена, учини да ваша
браћа претерано чекају, знајући да због вашег кашљеља може се
нешто непотребно и маљкаво урадити, јер ће не неко други, него са
мо то Братство навући на себе осуду.
А и ово сматрасмо потребним да придодамо писму: Свети Васе
љенски Седми Сабор (787.г.) треба да придодамо и прибројимо уз Светих
Шест Васељенских Сабора, и предамо (га) свој пуноћи Цркве која је
под вама. Јер дође до нас глас: да неке Цркве, које су под вашим
Апостолским престолом, броје само до Шестог Васељенског Сабора,
а Седми не знају. Мада оно што је на љему потврђено, као и остало,
са пажљом и поштоваљем држе, али љегово (=Сеgмог Сабора) још нису,
као других (Сабора), у Цркви добили признаље, мада он свуда има
достојанство равно онима. Јер и тај Сабор је свргао велику безбожност
(=Иконоборсшво) а имао је као сапредседнике и саодлучујуће у себи оне
који су дошли од четири Архијерејска престола (Истока). Јер био је,
како је познато, од вашег Апостолског престола - Александрије -
Тома монах и презвитер, и они са љим; од Јерусалимског и Антиохиј-
593
·> ОКРУЖНА ПОСЛАНИЦА СВ. ПАТРИЈАРХА ФОТИЈА ·:·
ског -Јован, и они са њим; и из Старог Рима- Петар, најблагочести

ји протопрезвитер, и други Петар презвитер, монах и игуман славног
у Риму манастира Светог Саве. И када се сви ови окупише заједно са
нашим (=Фоmијевим) стрицем, Свјатјејшим и Преблаженим мужем Та
расијем, Архиепископом Константинопољским, б:й: састављен Вели
ки и Васељенски Седми Сабор (787.г.), који је победио и срушио безбож
ност Иконобораца или Христобораца. Којег Сабора можда зато, што
је варварски и туђински Арапски народ окупирао (тамошње) земље,
није било лако да се акта ('са nga~.:ttxa=gjejaнuja) до вас доставе. Због ког
узрока многим тамошњим (хришћанима) нису познате одлуке (at tа~нс;),
које они и поштују и држе, али не знају, како кажу, да су (одлуке)
овог Сабора.
Треба, дакле и овај, као што рекосмо, Велики и Свети и Васељен
ски Сабор заједно проглашавати уз претходних њему Шест Сабора.
Јер не чинити и поступати тако, најпре чини неправду самој Христо
вој Цркви, презирући тако велики Сабор, и тиме у великом делу
прекидајући и разарајући њену свезу и јединство. А друго: јерес
Иконобораца, која ништа није мања од других јеретика- а добро
знамо да мрзите то безбоштво- да ту јерес, која на сва уста шири
(гласине) да није њено безбоштво осудио Васељенски Сабор, него само
један престо (=Цариграgски) подвргао суду и осуди, те имају изговор да
тако булазне.
Зато да у свима Синодским писмима и у свим Црквеним истори
јама и расправама овај се Сабор прибраја и придодаје уз Светих Ва
сељенских Шест Сабора, стављајући га као Седмог, молимо и као
браћа браћу подстичемо препоручујући оно што је потребно.
А Христос Истинити Бог наш, Први и Велики Архијереј (Јевр.4,14),
Који је добровољно за нас Себе посветио као Жртву (Eavтov хаЛЛtеg 11 аа 11еvщ
асрауюv) и Своју Крв као откуп за нас положио, нека да да ваша Архије
рејска и чесна Глава уздигне се изнад варварских
народа, који се около налазе, и дарује да тих и
миран ток живота проведе и да задобијете неиз
рециву радост и весеље Вишњега наслеђа, тамо
где је обитавање свих радујућих се, и одакле од
беже сваки бол и туга и уздах (Пс.86,7; ис.З5,1О; 51,11),
у Самоме Христу, Истинитоме Богу нашем, Коме
нека је Слава и Моћ у векове векова. Амин.
Молимо се, по дугу, за ваше Отачко Преподоби
је, а и ви се не престајте сећати наше Смерности.
Свети Фотије Велики,

Патријарх Цариградски,
Кум свих Словена
2.
ЖИЧКА БЕСЕДА СВЕТОГ САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ
(На Сйасовgан, 1221.i. у Св. Жичи)
[1.] Браћо и пријатељи и оци и чеда богозвана, I) приклоните бо
гољубива срца ваша да чујете божанске догмате. 2 ) И чувши ове свете
речи ставите их, браћо, у срца ваша и у савести душа (ваших) 3 ) и
пред очи ума (вашег), и разумите их.
[2.] Премилосрдни и Човекољубиви Бог, имајући неизмерну ми
лост према роду људском, приклони небеса и сиђе на земљу (Пс.1О1,2О),
и Својим Божанским Домостројем 4 ) и добровољним подношењем
многоврсних страдања Божанског тела (Свог), просвети род наш; и
посла у сав свет Свете Апостоле, рекавши им: "Идите и научите све
народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа". 5) Али пошто
они сами до нас не дођоше, то Оци наши, чувши у истини речи њи
хове, повероваше им. И Преблаги Бог, Који има бескрајну милост и
не жели да погине ниједан од нас, по истој тој првој заповести и
истим начином по науци и проповеди светих Апостола уздиже мене
на ово светитељство 6 ) хотећи да преко мене "испуни недостатке" 7 )
отаца наших; и Духом Својим Светим заповеди ми да вам објавим
ову реч своју о вашем спасењу, коју ви чувши с љубављу је сачувајте,
да бисмо и ми били заједничари реда Светих. 8 )
l) Боiозвана=по Богу названа (богоименована) деца Божја, или: од Бога йозвана

божанским позивом, звањем (ср. Рм.1,7; Откр.17,14 и др.).
> Преводима БОж~ств.~нынх~ nовмЋннн (у оба текста) не са божанске зайовести, зато
2
што и Синоgик и Крмчија преводе to My~ta (и у множини) са nовмЋнн!Е (Мошин, В. В.

XVII, 282, 306, 338., Морачка Кр.мчија, 35, 96). Ср. и ниже параграфе 8 и 10 (зле gог.мате), и
11 (gог.мате gо.мостроја).
з> Све речи у загради наш су додатак ради течнијег читаља и јасноће текста.
> Израз nромыслом~ (као и даље параграф 11: смотреннm) преводима речју gомострој
4
(подразумева се: домострој спасеља), јер је у позадини несумљиво грчки библијско

-светоотачки израз i] (.SeCa) olxovo~tCa, а то уосталом изискује и сам контекст овде.
Ср. и на другим местима код Доментијана (Даничић, стр. 148, 230, 316). Ср. и Miclosich,
Monиmonta SerЬica 99, 121, 539.
Б) Мт.28,19.
в> То јест: епископство, архијерејство. Претходни израз: "йо истој тој зайовести и
истим начином" у многоме подсећа на познато место Св. Иринеја Лионског (Contra
haereses III, 3, 3. PG 7, 851В где текст има два читања; ср. најновије издање Sources Chretiennes
N2 210-211, стр. 58 и 38-39), где он, као и Свети Сава овде, говори о айостолском йрејем
ству епископата у Цркви. Ср. и Синоgик (В. В. XVII, 317-318).
7
) Ср. Кол.1,24, у смислу: надокнадити, надопунити оно што недостаје.
s) Буквално: причастници реда светих (=увршћени .међу светитеље).
595
-:· ЖИЧКА БЕСЕДА СВЕТОГ САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ·:·
[3.] Стога вас, браћо и чеда, ово прво молим да, положивши сву
наду своју на Бога, држимо се пре свега Праве вере Његове. Јер, као
што рече Апостол, "темеља другога нико не може поставити осим
онога којега постави" Дух Свети 9) преко Светих Апостола и Богоно
сних Отаца, а то је - Права вера која је на светих седам Васељенских
Сабора потврђена и проповедана. 10 ) И зато на овом темељу Свете ве
ре треба нам зидати злато и сребро и драго камење, 11 ) то јест добра
дела. Јер нити користи исправност живота без праве и просвећене
вере у Бога, нити нас право исповедаље (вере) без добрих дела може
извести пред Господа, него треба имати обоје, да "савршен буде човек
Божји"/ 2 ) а не да због недостатака (једнога) храмље живот наш. Јер,
као што рече Апостол: "Спасава вера, која кроз љубав дела". 13 )
[4.] Верујемо, дакле, у Оца и Сина и Светога Духа, певајући Троји
цу Божанску, 'Узрок и Саздатеља свега проузрокованога и саздано
га/4) видљивога и невидљивога. (Тројицу) Која је једне суштине, то
јест природе и у Три Лица, то јест говоримо Ипостаси и Личности, 15)
чиме нећемо да подразумевамо обличјем 16) или разликом три Бога
9
) 1Кор.3,11.
lO) Изк<kш'lЋIА = йотврђена, утврђена (према уобичајеном грчком изразу: ~Е~шwЭЕ1оа), пре
него: објављена. Ср. Синоgшс (В. В. XVII, 291).
нЈ Ср. 1Кор.3,12.
) 2Тим.3,17.
12
) Гал.5,6. Могућ је и овакав пренос са старосрпског: "Вера је она која спасава,

13
кад кроз љубав ради".

14
Ј Петроградски рукопис, очигледно омашком преписивача, испушта речи: свега
сазgанога.
15
Ј Даничићев текст има: сь.стА&ь. и лнць., док у старијем петроградском стоји: сь.стАкь.ь.
и лнць.ь..- Уместо словенске речи састав, состав ми се овде у преводу враћамо на
грчку реч ийостас (im:ootaot~), одавно већ одомаћену у нашој црквеној и богословској
књижевности. Словенска реч састав овде (као и на другим местима, нпр. у Јевр.1,3, у
догматику 8. гласа, и др.) није у могућности да преведе изузетно садржајан грчки
богословски израз ийостас. У небогословском, да тако кажемо, значењу грчке речи
"ийостасис", када она означава оно што је значила у класичном а делимично и у
данашњем грчком језику, то јест: под-став, састав, садржај (став, или структуру)
испод површине, биће, суштину, суб-станцију, тада словенски израз састав, состав
може послужити (као нпр. у Пс.38,6; Јевр.3,14; али ср. Јевр.11,1). Досадашњи преводиоци
(Д. Ковачевић, Л. Мирковић, В. Ивошевић) задржавши реч састав нису допринели
јасноћи текста, штавише, не поистоветивши састав и ийостас, неки од њих својим
покушајима тумачења уносе забуну, и заблуду, код читаоца (Ивошевић, стр. 22).
16
Ј ~sрАЗомь.. И овај израз, а и наш превод обличјем, слаби су да преведу јак грчки
израз !!OQcp~ (ср. Флп.2,6 и
7, где је колебљивост код словенских преводиоца очигледна:
оsрАЗъ, зрАкъ), који несумњиво треба подразумевати у позадини овога места. Израз
~-toQcp~ у православној тријадолошкој и христолошкој терминологији изједначује
се по значењу са речима cpvatr;=йpиpoga, оiюСа=суштина (зато и овде стоји у контексту
са тим речима). Ср. Св. Василије Велики, Против Евно.мија I, 18 (PG 29, 552С); Св. Ј.
3латоуст, Becega 6,2 на Филийљ. и 2,2 на Јевр. (PG 62,219; 63,22); Св. Лав Велики, То:мос
Флавијану; Св. Кирил Александријски, О очовечењу Бога Логоса, и други Оци. Ср. и
Синоgи1е (Мошин В. В. XVII, стр. 310 и 326, али текст Мошина на оба места има недостатака).
596
·:· ЖИЧКА БЕСЕДА СВЕТОГ САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ·:·
или три природе или суштине, него исповедамо Једнога Бога и једну
просту 17 ) и бестелесну природу и суштину, а разликом Лица различи
тост Ипостас:И означавамо; 18 ) клањајући се (на тај начин) Тројици у
Јединици и Јединици у Тројици, Јединици 19 ) Триипостасној и Троји
ци Једносуштној и Једномоћној и Сабеспочетној. Њу једину познаје
мо вечнопостојећу, беспочетну, нестворену, 20) бесмртну, непропадљи
ву, нестрадалну, свесаздатељну и (све)држећу и (све)промислитељну. 21 )
[5.] И једнога од Тројице, не Оца ни Светога Духа, но од Бога Оца
рођенога Сина и Бога, Логоса, 22) надвремено и од Њега Родитеља
нераздељиво рођенога, а не створенога, 23 ) једносуштног Родитељу и
увекпостојећег са Њим; :Који је (Логос) добротом (Својом) све привео
17
) Код Даничића овде стоји: Ујеgнога gакле Бога и јеgну његову йpocflly ... исйовеgа.м.о,
што је очигледно несинтактично (осим ако би се претпостављало да је негде изостављена
реч верујемо).
18
) Код Даничићева преписивача (или вероватније код њега самог као издавача) три
последље речи сливене су тако да је са љих дат сасвим буквални пренос Л. Мирко
вића (за којим следује и В. Ивошевић): "различно јестествена знаменујемо", осим
језичке нејасноће уноси још и догматски сасвим неприхватљиво тумачеље. Јер,
у Светој Тројици не постоји никаква "различитост јестествених" својстава, него
само разлика личних, ипостасних својстава и карактеристика. У таквим стварима
ни Св. Сава ни Доментијан нису могли погрешити, односно погрешно "преписати".
19
) И код Даничића и у петроградском рукопису овде (и то сва три пута) уместо
нашег "у Јеgиници" стоји: 1њ IЕднньстs~. Како је ово место несумљиво узето из Све
тих Отаца (дословно се налази најпре код Григорија Богослова у Becegu 25, 17, PG 35, 1221С:
,юvаоа tv tQt<iot xa't tQt<ioa tv 1.юvaot лQoaxuvouџ€v11v), ми смо га зато и превели као горе. Јер
!J,OVa~ може бити само јеgиница, док би "jeguнcfllвo" на грчком било tv61:11~· Истина,
,;~v tvо,;чщ наши стари преводе често са IEДHHIEHHIE, соеднненi'е, то је можда и израз
IEДHHCTRO за оно време значио и: јеgиница. (Код Теодосија, изд. Даничић, стр. 25, постоји
израз едннстко, али значи: самоћу, усамљеност).- Неразумљиво је зашто је у српском
преводу Л. Мирковића цела ова толико богословска реченица изостављена (стр.
128), док су код Д. Ковачевића осим овога прескочена и нека друга богословска
места у Бесеgи.
20
) ПрнсьноСО\(ШТЬНО\( (=сваzgайосйlојећу), БЕЗНАЧЕЛЬНО\( (=безначалну), НЕј)ОЖДЕНО\( (=нерођену).
Последљи израз "нерожgену" нисмо могли оставити како јесте, јер он претпоставља
иза себе грчки израз ау€vч,;о~ (а не ay€vvr11:oc;), што ће рећи: несmворену, нейосfllалу, а
такав израз је природнији за Свету Тројицу. О разлици између ова два грчка из
раза в. код Св. Јована Дамаскина, Тач.но изложење Православне вере I, 8. PG 94, 817.
21
Или: Која све cfllвapa и (све) gpжu и (о свему) йро.м.ишља.
)
> И овде, као и код речи ийocfllac (в. нааом. 15), враћамо се на грчку реч Логос, јер
22
ту јединствену грчку реч не може да преведе не само словенско "Слово" или наша
"реч.", него ниједна друга реч било ког светског језика. Уосталом, ова реч, као и
многе друге од истог корена, одавно су већ и код нас и у свету одомаћене, јер без
те речи једноставно се не може, и то не само у теологији.
23
) По Даничићеву тексту, последља два реда требало би да гласе: но og Бога Оца
рођенога Сина и Бога, Логоса наgвре.м.ено и неразgељиво рођеног
og Њега а не сfllвореног.
Определили смо се за старији и нешто тежи текст и у преносу му дали мало друга
чији синтактички поредак (без мењања смисла), јер нам се чини да се оваквом форму
лацијом текста јаче истиче богословско учеље о Сину Божјем, уперено овде против
јеретика антитринитараца, почев од оних најстаријих па све до Богумила, који
су такође били антитринитарци.
597
·:· ЖИЧКА БЕСЕДА СВЕТОГ САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ-:·
из небића у биће, и Који је у последње дане ради нашег спасења

сишао с небеса и уселио се у утробу Дјеве и сјединио Се с телом 24 )
одушевљеним, и душу разумну и умну суштински примио 25 ) од те
исте Пречи сте Дјеве Марије [Богородице]. 26) Он, од Бога Оца Ј едносушт
ни Њему Бог Логос, због премногог човекољубља (Свог) изволео је,
вољом Оца и Духа (Светог), да спасе Своје створење; сишавши из Оче
вог наручја, одакле се није одвојио, [и ушавши у утробу Пречисте Дјеве] 27 )
и узевши на Себе не раније зачето тело 28 ) одушевљено душом разум
ном и умном, про изиђе (из Дјеве) 29) Бог оваплоћен, родивши се неизре
циво и сачувавши неповређеним девство Оне Која је родила; не пре
трпевши ни сливање нити промену, него остаде оно што беше а по
стаде оно што не беше; узевши на Себе обличје слуге, 30 ) истински а
не привиђењем уподоби се нама у свему осим греха. 31 )
[6.] Њега знамо као савршенога Бога и савршенога Човека, не
другога и другога, него Ј едно га и Истога пре оваплоћења и по овапло
ћењу, Једну сложену Ипостас; 32 ) Њега Једног Истог у двема саврше-
24
) Прнм-tсшњшА CESE кь. nль.тн. Глагол nрнм-tснтн овде је од грчког xa-raџ,Cyv·щtL (а ни
како не од (auJ.t)cp'I!Qw), као што је употребљен нпр. код Св. Григорија Ниског (Kamux.
25,37. PG 45,69D, 97В).
25
) Даничићев текст изоставља реч аримио. Израз по соушть.с'lЋО'(, ао суштипи,
превели смо погоднијим изразом суштиnс1СU. Међутим, ово суштински (или ао су
штипи) синтактички може ићи и са йримио (суштински је nримио душу од Дјеве), и са
умпу (душу суштински умну и разумну узео је од Дјеве).
26
) Код Даничића: Свете и Пречисте Воiороgице Марије. Израз <Богородице> недо
стаје у нашем старијем рукопису, али израз Воiороgица срешћемо и у њему мало
касније, у§ 7.
) Речи у угластим заградама не налазе се у петроградском рукопису, што овде
27
још више указује на вероватни пропуст преписивача (мада сам текст и без тих речи
не губи много од смисла).
28
) Пмть. ... nрi1.ждЕ нЕ nрнЈЕтоую nрнЈЕМь.. Могуће је превести и овако: узевши па Себе
раније ne узето тело, али глагол nрнЈЕмАтн, сходно словенском преводу Мт.1,23, може
значити и зачети. У првом би случају (тј. како смо ми горе превели) текст био уперен
против несторијанске јереси, док би према овом другом преводу више био уперен
против других ранијих и каснијих христолошких јеретика, који су говорили да
је Христос већ дошао са неким телом са неба (што би указивало да је наша Беседа
имала у виду Богумиле, јер су они управо тако учили).
29
) Глагол йроизиђе може имати и значење роgити се (ср. Речник - Slovnik старосло
венског језика Академије наука у Прагу, 1966,1, стр. 744-5, где су дати примери за то значеље).
Сам за себе узет, овај би глагол могао ићи наруку богумилском схватању: да је
Христос само "прошао" кроз Марију или само "кроз њено ухо" али иза тога одмах
долази јак и недвосмислен православни израз "Boi оваалоhепи" који тако нешто
искључује (овај израз потиче од Св. Прокла Цариградског, из љегове познате Becege о Пресв.
Богороgици изговорене пред Несторијем, изд. Е. Schwartz, АСО 1, 1, 1, стр. 104, на коју Becegy
nодсећају и још неки изрази овога nacyca).
30
) РАsнн .зрАкь. из Флn.2,7, где .зрАкь.=џ,оgсрrј значи: истинска људска природа. Ср.
пайомепу 16.
31
) Ср. Јевр.4,15; 2,17.
32
) IЕдннь. сь.ложЕнь. сь.стАкь. (оба текста). Иза овога несумљиво стоји израз Св. Максима
Исповедиика: џ,Са im:6a-raat~ avv.ЭE-ro~ (PG 91,148), а у даљој позадини христолошко
598
·:· ЖИЧR:А БЕСЕДА СВЕТОГ САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ·:·
ним природама и својствима, 33) и у двема природним вољама и деј

ствима, обома сједиљеним по Ипостаси неизменљиво. 34) Исповедамо
Њега једног истог вољом хотећег и делајућег божанска (дела) као
Вог, и Њега једног истог вољом 35 ) хотећег и делајућег човечанска
(дела) као човек. Ј е р Он не беше подложан 36 ) природним нуждама,
него се по вољи (Својој) родио, по вољи гладнео, по вољи жеднео, по
вољи био уморан, по вољи се бојао, по вољи умро, истински а не
привидно 37 ) претрпео сва природна и беспрекорна страдања38) чове
чанска. И Он, Безгрешни, бИ распет и смрт окуси, и трећи дан васкрсе
телом не видећи трулежност, 39 ) и људску суштину неповређену и
неосмрћену 40 ) васкрсе, и узвевши је на небеса седе с десне стране
Оца; и опет ће доћи да суди живима и мртвима; као што се узнесе
богословље Св. Григорија Богослова, од кога потиче скоро половина израза у овом
и у претходном параграфу наше Becege. То је, наравно, и учење каснијих Отаца и
Сабора.
33
Ј Даничићев текст овде има двапут узастопно кь. дкою ксть.С1ЋО\(, што је сувишно,
осим ако је у старијем предлошку стајало нзь. уместо кь., па би онда цео текст гла
сио: "из gве природе и у gве природе" (што уједно изражава дохалв:идонску и постхалв:и
донску христолошку терминологију. Ср. Св. Флавијан Цариграgсн:и PG 65,892В; Св. Софроније
Јерусалимсн:и PG 87,3165С; Св. Јован Дамасн:ин PG 94,793А).
34
Ј Следовали смо интерпункцију старијег рукописа. Претпостављамо да у поза
дини свакако стоји неки познатији светоотачки текст (нпр. Ј. Дамаскина: Тачно изло
жење Прав. вере 111, 5-15), а у даљој позадини текст Григорија Богослова: ta yag a~-tcp6п:ga
'Ev tfl crvyxgacrн
(PG 37,180А), па смо зато израз сь.мЋшеномА превели са: сјеgињеним, јер
код Св. Григорија израз crvyxgacrLs; још увек има исто значење са речју lfvwms;=cjegињe
њe, док ће касније тај израз православни избегавати због аполинаријевства и моно
физитства, због чега управо у нашем тексту стоји уз њега као неопходан додатни
израз: неизменљиво (или: нейроменљиво). Ср. Синоgик (В. В. XVII, 309) где је изразом
с•мЋшенше преведен јеретички израз avyxvms; (ср. и XVII, 310).
) Овај поновљени израз вољом изостао је у петроградском рукопису.
35
36
Ј Даничић уместо не има и, што, наравно, мења смисао, али једно и друго читање
може бити правилно схваћено ако се има у виду свеr:I:оотачко учење о томе. Ср. Св.
Јован Дамаскин, Тачно изложење Правосл. вере III, 20 (PG 94,1081-84). Превели смо
оsмжень. са аоgложан, мада у позадини сигурно стоји грчки израз rtEQL~E~A1'J!J-Evos;=oгp
нyi11, обложен, ogeнyill.
37
Ј Безь. мь.чь.тАннm- не у машти, не фантастично и наизглед (против gон:ейlизма, и
оног старијег и новијег богумилског).
38
Ј Нель.жь.нык стрАстн (=нелажна, необлагана, безупречна, беспрекорна страдаља: ta bl'Jн'i
~Л'f]ta тcri~'I'J. У Синоgин:у цара Борила, изд. Пойружеюсо, Софија 1928, стр. CIV и 58 стоји: нЕwло
жныж стрАстн). Уперено против goкeillcкoг схватања (богумилског и других) о привидно
сти Христових страдања. Овде се подразумевају "природне и бесарекорне страсти"
(=сйlраgања) Христове, тј. стварна али безгрешна страдална стања Христова, која се
затим набрајају, а која потврђују истинитост и реалност Христовог очовечења,
реалност Његове човечанске природе. О томе од Светих Отаца особито говоре Св.
Максим (PG 90,312-316) и Св. Дамаскин (PG 94,1081 и 1428).
39
Ј Према ДАп.2,27, тј. не окусивши, не доживевши пропадљивост, труљење.
40
Ј Буквално: љуgско cyшillacillвo без illpyлeжнocillи и без cмpillи. Уместо "суштаство"
пре би овде требало очекивати израз ксть.ство (=йрироgу).
599
телом Својим тако ће доћи 41) и дати свакоме по делу љеговом. 42 ) Јер
вели: "Васкрснуће мртви и устаће који су у гробовима, и они који
су чинили добро" са Правом вером "отићи ће у живот вечни, а који
су чинили зло - у васкрсеље суда". 43)
[7.] "Уз то, ми се клањамо и поштујемо 44) и целивамо свечесну Ико
ну човечанског оваплоћеља45 ) Бога Логоса помазаног Божанс'I'ВОМ 46)
и оставшег непромељено, тако да онај који је помазан вером 47 ) сматра
да види самога Бога Који се јавио у телу и с људима поживео. 48 >
Клаљамо се и дрвету Часнога Крста и светим часним Сасудима и
Божанским Црквама и Светим Местима. Клањамо се и част одајемо
Икони 49 ) Пресвете Богородице и Иконама свечесних Божјих Угодни
ка, уздижући очи душе (наше) ка првообразном лику 50 ) и ум узносећи
на оно што је несхватљиво. 51 )
[8.] Ово је, богољубиви (моји), догмат православних 52 ) Отачких
Предаља. Следујући љима, и ми тако верујемо и тако исповедамо, а
све јеретике и сваку јерес љихову проклиљемо.
[9.] Примамо светих седам 53) Васељенских Сабора: први, који је
био у Никеји 318 светих Отаца; други, у Константиновом граду 54 )
41
) Ср. ДAп.l,ll.
42
> Тако је у нашем оригиналу, у једнини, према 1Петр.1,17. Ср. Рм.2,6 где је умно
жини (док Мт.16,27 има оба читања).
43
Јн.5,25.28-29; ср. 1Кор.15,52.
)
44
Реч чтемь.=йошШује.мо, част одајемо, немаДаничићев текст.- За цео овај параг
>
раф 7 ср. текст описа рада и одлука Седмог Васељенског Сабора у Морач.кој Кр.мчији
стр. 13-14.
45
) Уместо овайлоћења код Даничића стоји .....ЋлесА, што догматски није на месту
(због иконоборачког пребацивања да, ако се на иконама слика само illeлo Христово, онда то
представља несторијанско дељење Христа). Код Teogocuja (изд. Даничић, стр. 149) такође
стоји: овайлоћења.
46
) Код Даничића стоји средњи род: Божансшвени.м (можда под утицајем касније
византијске употребе средњег рода за Божанство: to 8E'Lov. Ср. и Синоgик, В. В. XVII, 286 и 292,
где је to 8Etov преведено једном са Бог, а други пут са Божансшво).
47
) Тј. верујући хришћанин који је йо.мазан (освећен) вером. Ср. 2Кор.1,21-22.
48
) Ср. 1Тим.3,16; Варух 3,38.
49
) У петроградском: н чь.стынмь. оsрАЗь., док код Даничића: чь.сть.номо\( оsрАЗО\( (веро
ватно ради бољег синтактичког слагања са наставком реченице).
> Код Даничића: оsрАЗО\(, а у петроградском: nодоsню.
50
ыЈ Недоs<kштн&А. Тешко је погодити који од грчких израза стоји у позадини:

ахатаЛ:rртта, avgvv61]тa, avgCxaaтa, зато је и тешко овај словенски израз тачно схватити
и превести. Ср. и Синоgик, В. В. XVII, 334.
>ПрАвовЋрь.нынхь. =правоверних= православних. Израз nовелЋнше преводима и овде
52
са gог.маш, а не зайовесШ (ср. нааомену 2). Цео овај параграф налази се и у Синоgику.
53
> У старијем петроградском тексту стоји број s, а у Даничићевом тексту;;:;. У
првом случају, тј. у набрајању само шесш Васељенских Сабора, имамо следовање
старијој традицији (из времена пре године 843., али њу можемо сусрести и нешто касније)
када је йосле шесШ Васељнских Сабора (ср. установљени њима заједнички празник 16.
јула) посебно прибрајан ceg.мu Сабор (који се отуда посебно слави 11. октобра). Ово
прибрајање изразом IEWTE же види се и у Даничићеву тексту. Претходно пак, у
600
150 светих Отаца; трећи, ранији 55 ) у Ефесу 200 Светих Отаца; четврти,
у Халкидону 630 Светих Отаца; пети, опет у В:онстантиновом граду
164 Светих Отаца; шести, опет у В:онстантиновом граду 170 Светих
Отаца. И још онај, мало касније бивши у Никејској митрополији,
седми Сабор 350 Светих Отаца, против оних који се одричу часних
Икона и не изображавају их 56 ) и не поклањају им се, безбожно клеве
тајући хришћане. 57) А примамо и све Свете Саборе који су се Божјом
благодаћу у разна времена и места сабирали ради утврђиваља Право
славног јеванђелског учеља, 58 ) које прима Саборна59 ) Црква. А оних
којих се одрекоше ови Свети Оци, одричемо се и ми; и које проклеше
они, проклиљемо и ми. 60 )
[10.] Јер многу јерес у разна времена и раздобља ђаво измисли, и
многи кукољ зловерја кроз слуге љегове јересеначалнике 61 ) посеја
у васељени ради квареља и смућивања Праве вере, које ми прокли
љемо, и с љима оне који измислише зле догмате, и гнушамо се сваке
нечестивејереси.
[11.] МИ пак стремимо се већма ка свакој побожности 62) којој нас
уче богомудре слуге Божје: Пророци, Апостоли и Светитељи, као
параграфу 3, оба текста говоре о светих сеgам Васељенских Сабора. Није, дакле,
по среди довођеље у питаље признаваља сеgмог Васељенског Сабора (јер то признаје
Св. Сава и у Синоgшсу и у Крмчији и у нашем тексту овде, а и другде код Доментијана), него,
ако ово није грешка у рукопису, ради се о старијем начину набрајаља светих
сеgам Сабора (заступљеном вероватно и у грчком рукопису који је писац наше Becege имао
пред собом). Ср. и Морачка Крмчија, стр. 29: "шест сабора".
) То јест у Цариграду.
54
55
) Израз "ранији" одређује поближе Ефески Сабор из 431. године, да се не би
откуд помислило на каснији Ефески сабор 449. године, тзв. "разбојнички", који
признају само монофизити.
56
) То јест не сликају их.
57
) Буквално: "нечастиво говоре (omis. Даничић) на хришћане". Мисли се на
иконоборце (и на оне ранијf! и на богумиле, који су такође били против светих икона),
који се у многим званичним православним текстовима називају "христијанокле
ветници". Тако у одлуци Седмог Васељенског Сабора, Синоgик, В. В. XVII, 336: т&v
ХQLО'tШVLхатчуоgwv=крьстiяньс'кмнхь. КАIЕ&Ет'ннкь. (ср. и стр. 338). Ср. и Морачка Крмчија,
стр. 14 и 303.
58
Буквално: "благочешћа (sмгочь.стнm=ЕvаЕРЕСщ=праве вере, православља) јеванђел
)
ског учеља". У Даничићеву тексту стоји: "благочешћа и јеванђелског живота".

) :Код Даничића: сь.sорнАш, у петроградском: н.зsорнАш. Иако израз саборна не
59
поклапа потпуно грчку реч хаЭоЛLхт] (зато су неки стари словенски преводи Символа
вере остављали ту грчку реч: кашоличнаја, кашоличанска), ипак је она верниј а оригиналу
од речи васељенска.
60
) Ср. први канон VII Васељенског Сабора и Аристиново тумачеље (Морачка Крм
чија, стр. 303).
61
) :Код Даничића стоји: "безаконе началнике јересй".
62
) БлАгочь.стню, исти израз као и у§ 9, али смо га овде превели са аобожносйl јер
нам се чини да то боље одговара овом контексту. Уствари, новија српска реч аобож
носйl (по-божно, по-Богу, по-Божно-поштоваље =Богоаоштовање, грчки: ЭЕоа€Рна; ср.
Еvа€рпа=благо-чешће) није по садржају и изразу слабија од општесловенске речи
601
што и сам Господ наш Исус Христос Син Божји рече, када од Оца
дође 63 ) на земљу оваплотивши се и роди се по други пут, 64) од Пречи
сте Приснодјеве, и догмате Домостроја Очевог и Свог изврши дивно,
и заиста неизрециво разапе се на Крсту, и трећи дан вас:крсе, и по
вас:крсењу Своме остаде овде на земљи четрдесет дана; и када хтеде
узићи на небо :ка Оцу (Своме), заповеди ученицима Својим Апостоли
ма, говорећи: "Идите и научите све :крај еве 65 ) :крстећи их у име Оца
и Сина и Светога Духа, учећи их да све држе што сам вам запове
дио" .66) И опет: "Проповедајте Јеванђеље сваком створељу; :ко пове
рује и :крсти се, спашће се; а :ко не поверује, осудиће се" .67) Ово је
дакле Права вера: :крстити се у име Оца и Сина и Светога Духа.
[12.] И тако, ми :који смо хришћани обећали смо: молити се Богу
своме свагда, [држећи заповести Његове и увек творећи вољу Његову]. 68 ) Јер
је "вера без дела мртва", по речи Ја:ковљевој. 69 ) Но, браћо и чеда моја
љубљена, :као што и напред рекох, обадвоје треба да са страхом и
трепетом држимо (и чувамо). Држите (стога) Реч Божју и Свету веру
Х ристо ву, 70) и призивајте чистим срцем пресвето 71 ) Име Његово, и
не ленећи се у светим молитвама припадајте :к Њему исповедајући
грехе своје, плачући са сузама пред Њим и Њему певајући и припе
вајући у срцима вашим свагда дан и ноћ непрестано. 72 ) Јер Бог, када
Га људи исповедају и моле Му се, Сам уверава људе и духовно улази
вером 73 ) у срца оних :који добро слушају науку Његову. 74 ) Јер духовна
нау:ка 75 ) није игра, нити речи 76) безумља мислИ људских, него је то
благочастие, благочешће (која је дословни превод грчке речи Еiю€~на), само што је код
нас израз аобожн.ост још увек више у употреби уско моралној него ли богословској.
Међутим, ср. 1Тим.3,16: "велика тајна аобожн.ости". Ср. и Тит.l,l; 1Тим.6,3.
63
> Наш рукопис: сь.нндЕ, код Даничића: nрнндЕ.
64
> Ср. параграф 13 (нааом.ену 92) где се говори о Христовом uрвом рођењу од Бога
Оца, те је зато оваплоћење Њему gруго рођење. Ово је једно општепозната место код
Светих Отаца.
65
> Оба текста имају: IЊСЕ стрАны, а на почетку, видели смо, у § 2: све нароgе, као
што је и у грчком оригиналу (Мт.28,19).
66
) Мт.28,19.
67
> Мр.16,15.
68
> Текст у угластим заградама не налази се у петроградском рукопису, али већ
следећа реченица текста претпоставља његово постојаље у изворнику, па смо га
зато и унели од Даничића. - 3а ову реченицу ср. и Доментијан, стр. 231-2 и 284.
69
Јк.2,20.26.
>
70
У тексту Даничића уместо Христову стоји Љегову.
>
> :Код Даничића: mрисвето.

71
> Ср. Еф.5,19. Уместо неuрестано буквалан превод би гласио: неослабно, без аоауш
72
тања и малаксавања.
73
> Ср. Еф.3,16-17. Уместо gуховно боље би било превести са Духом (али би тада дошла
два инструментала узастопно). :Код Даничића реч вером недостаје. Ср. и ниже нааом.. 75.
74
Уместо "науку Љегову" Даничићев текст има: "учење о Богу" (=учење Божје).
>
> Претпостављајући да је цела ова реченица узета из неког светоотачког текста
75
(којег нисмо стигли да идентификујемо), вероватно је "gуховна наука" у грчком гла-
602
.:· ЖИЧКА БЕСЕДА СВЕТОГ САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ<·
проповедана Света вера Божја на којој су основани свети чинови 77 >

у Христу Исусу Господу нашем, о Коме Пророци Светим Духом Бо
жјим прорекоше, и Апостоли научите, и Мученици исповедише, и
сви Свети сачуваше, и Преподобни оци беспрекорно одржаше, као
на недељивом Крајеугаоном Камену Црквеном 78 > Христу, Који је Пре
мудрост и Сила Очева79 )- (и то сачуваше) Светодуховски 80 ) и силно и
крепко и чврсто и поуздано у вери, - Који (Христос) и до сада многе
уверава и утврђује и свима потврђује Своју веру Божанску. 81 > Он,
Преблаги Човекољубац, и до нас достиже Својом богатом милошћу,
исправљајући наше недостатке, хотећи као Пастир Истинити да нас,
заблуделе овце, сакупи у небески тор (Свој). 82 > Досежући 83) до тога
тора мисаоним и душевним очима (нашим), ми Му се свагда молимо
припадајући Му у сваки час, 84> и исповедајући Му се, како Он Сам
дарује исказати то или помислити и неизречено сачувати. И ми
сатворивши вољу Његову, добићемо од Њега спасење у овом веку и
у будућем, 85> ако верно сачувамо заповести Његове које нам је сам
Господ 86) заповедио да држимо и обећао нам за то небеску награду,
сила: "наука Духа (Светога)", јер грчки посесивни генитив Словени најчешће прево
де присвојним придевом (нпр. у illpoйapy Оцима богословима, који се тропар пева и Св.
Сави као оцу-богослову) "Православија наставниче": "цјевнице gуховнаја= Л vga 1:o'U ПvEv
J.ta'to~ =свирало Духа (Светога)".
76
Ј Даничићев текст нема израз: речи.
77
Ј Код Даничића стоји: сви свети чинови. Оставили смо реч чинови као што је у
оригиналу (чнноке), јер је тешко једном другом речју изразити сва значеља која та
реч има у овом контексту, тј.: поредак, установа, догађај (акт или факт), радња,
(свештенорадња, као нпр. чин крштеља), ред (као: свештенички или монашки peg или чин),
итд. Богумили су одрицали све чинове Цркве (тј. чиmаву Цркву), па је ово речено у
највећој' мери против њих.
78
Ј Еф.2,20; 1Петр.2,4.6. И овде бисмо присвојни придев могли да вратимо у посесив
ни генитив: "на ... крајеугаоном Камену Цркве
Христу", а такав израз се управо
среће у многим светоотачким и богослужбеним текстовима који говоре о Христу
као Камену Цркве, тј. темељу Цркве.
79
) l:Кop.l,24.
80
Ј Наш рукопис: свето gуховно, Даничић: светоgуховно.
> Читава ова предугачка реченица синтактички није довољно јасна због многих
81
уметнутих реченица (у којима се, уз то, и сам подмет мења). С обзиром на то да се оба
наша текста потпуно слажу, ми смо ту реченицу и превели као горе, али не искљу
чујемо могућност и другачије синтаксе.

82
) Оба текста имају израз ozpaga. Остали смо при српској речи тор (грчки ~avoga =ог
рада, обор, тор, а не обиmељ=~оv~, као у Јн.14,2), јер је реч о пастиру и овцама (ср. Jн.lO,l-2;
Лк.15,4). Иста реч ozpaga сусреће се код Теоgосија (изд. Даничић, стр. 98, 168-9) за ограђен
манастир (дакле ~avoga). Ср. Синоgик, В. В. XVII, 333, где је израз из Јн.10,1.16: а'\ЈЛ~
преведен са дкорь (а не са ограgа).
83
> Израз до.зреште могли бисмо превести и са: назирући, (са)zлеgајући, gоглеgајући.
84
) Уместо у сваки час, код Даничића стоји: gан и ноћ.
85
> Наш рукопис: nрндоvштемь (према Мр.10,30: тffi tgxo~€vш); код Даничића: ноvдоvш
темь (према Еф.1,21: тffi ~€ЛЛ.оvтt).
86
> Код Даничића: Бог.
603
рекавши: "Заиста вам кажем, 87 ) који реч Моју одржи, неће окусити
смрти довека". 88)
[13.] Да, чеда моја љубљена, шта је поузданије и праведније од
ове речи коју Христос Сам посведочава и потврђује истином? 89 ) Шта
је боље од овога: не окусити смрти довека? Јер само то неокушање
смрти већ је далеко од греха, јер је окушаљем греха укус смрти 90 )
ушао у сав род људски до Христа. 91 ) Ради тога окуси смрт Он, Који
је безгрешан и бесмртан по (Свом) првом рођељу од Оца, 92 ) но окуси
је ради нас, и пострада, да и ми вером у Њега93 ) окусимо бесмртност,
као што рече Пророк: "Окусите и видите како је добар Господ" .94)
Веома је дакле добар (Господ) и праведан и веран у свима речима
Својим, и сва су дела Његова у вери. 95 ) Зато, чеда моја богољубљена, 96)
ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Госпо
ду нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар
-да не умремо никада! 97 )
[14.] Зато, 98 ) ако ово сачувате, бићете блажени [од Бога у векове, и
блажена биће срца ваша, и блажене биће душе ваше, и бићете блажени] 99 ) ви
који сте примили веру Божју и сачували је у чистоти. 100 ) Гледајући
на бесмртни дар Христов, творите свагда бесмртна дела у Христу:
веру чисту и молитву честу, имајући према Њему љубав и наду, и
савест чисту пред Богом и људима, 101 ) пост и бдеље, на земљи лежа
ље, 102 ) истину у свему, чистоту телесну и душевно уздржање, чувају
ћи разум 103 ) светог Крштеља- просвећеља Божјег, којим се одреко-
87
Ј Незнатне разлике текстова овде нису утицале на превод. 3а "заиста" код Да-
ничића стоји: а.мин, док је у петроградском: йраво.
) Јн.8,51.
88
89
) У оригиналу: йравgо.м (словенска употреба речи аравgа у смислу истина).
90
) сь.мрь.ть.ныи sь.коусь., од грчког: y~::i)at<; ~avatou (ср. Св. Ј. Лествичник, Лествица 15,66:
yEiJatc; 6:~-tщ:нСас;), изведеног на основу Јевр.2,9; Мт.16,28 или узето директно из неког
светоотачког текста.
91
) Реминисценција на Рм.5,12. Даничићев текст изоставља реч сав.
92
) Ср. § 11, найо.мену 64.
93
) Наш рукопис: кже sь. нкrо sЋрою, Даничић: оноrо в.Ћрою. Цела ова реченица само
препричава мисао Св. Атанасија Великог, О овайлоћењу и йроiiiив Аријанаца, 8. PG 26,
996В.
94
Пс.33,9.
)
95
Ј Ср. Пс.144,13; Пс.32,4.
) БоrОЛЮIЊНАЯ, може и: богољубљена (која Бог љуби), али и: богољубива (која љубе Бога).
96
97
Ј У тексту: sь. sЋкы =у векове, gовека, као што смо превели на крају § 12.
981
Петроградски: то ~же, Даничић: тЋмже.
99
) Текст у угластим заградама одсуствује у нашем рукопису, свакако пропустом
преписивача, који га је, због блиског понављаља исте фразе "бићеiiiе блажени",
неприметно прескочио.
100
) Код Даничића: сачували себе ч.иciiie у њој.
101
) Ср. ДАп.24,16.
102
) "На зе.мљи лежање" одсуствује у Даничићеву тексту.
604
·:· ЖИЧКА БЕСЕДА СВЕТОГ САВЕ О ПРАВОЈ ВЕРИ·>
смо Сатане и свих дела његових. И свагда љубити покајаље и испове

даље грехова својих и плакање над њима; умиљење, смирење, пра
ведност,104) поучење, исправљаље живота свога, мржњу на грех; не
опијаље, не блудничење, него, напротив, чист живот какав је Божјим
очима угодно гледати.
[15.] Јер Бог је Један од почетка и у бесконачне векове. И ово је

прва заповест речена онима који Га љубе: да сваки од вас "љубите
Господа Бога свога свим срцем својим, свим умом својим, и свом
душом својом, и свом снагом својом" .105) И нека буду речи ове, које 106 )
вам ја данас заповедам, написане на срцима вашим и у душама ва
шим, да се бојите Господа Бога Сведржитеља, и Њему Јединоме да
служите са страхом и трепетом, 107) и Њему Јединоме узносите част
и славу, и Њему Јединоме приљубљујете се, и Именом Његовим не
куните се, него нека је ваша реч по Апостолу: да- да, и не - не. 108 ) И
уопште, нека се никако не спомиње међу вама други бог, осим Онога
Који је створио небо и земљу; ничему "од онога што је на небу горе
и што је на земљи доле и што је у води под земљом, да се не поклони
те нити му послужите", 109) осим Господу Богу вашем, у Кога се крсти
сте и поверовасте, и одрекосте се тај нога срама, но) и постадосте зајед
ничари добре вере Његове и саучесници бесмртности Његове. Њега
Јединога неодступно се држите, јер је "пред очима Његовим све
откривено", као што рече Апостол, 111 ) и "јер је Бог наш огањ који
спаљује" ;112) и "узвраћа за грехе очева на деци до трећега и четвртог а
колена, онима који Га не љубе и не творе вољу Његову, а чини милост
103
) Остављамо реч разум (рАЗО\(Мь, у оба текста) мада је она неуобичајена у оваквој
вези са Св. Крштељем. Може се превести са то;знање, разумевање, смисао итд., али
би се овде за Св. Крштеље пре могли очекивати библијско-светоотач:ки изрази:
залог, завет, обручеље, одећа, дар, благодат и др. Такав назив за Крштеље је и
йросвећење (сршtюЈ.t6с;, ср. 2:Кор.4,6: "cpшtюJ.tor; yvwoEшc; =йросвећење разума", тј. аознања). Вероватно
се овде хтела истаћи важност аознања, схвайlања (поимања), свесйlи о узвишености Св.
Тајне Крштеља, коју су јеретици Богумили порицали и одбацивали.
104
) ~nр~1њд~нн1Е. Не самоойравgање, него аравеgносйl која је дата хришћанима као
вером у Христа оаравgанима (Рм.5,1-21).
105
) 5Мојс.6,4-5; Мр.12,29-30; Мт.22,37-38.
106
) Уместо које (како је у тексту Даничића и у 5Мојс.6,6 одакле су ове речи) у нашем
рукопису стоји: као шйlо.
107
) Ср. 5Мојс.6,6.13; 10,20; Пс.2,11.
108
) Јк.5,12 (ср. Мт.5,37). У 5Мојс.6,13 и 10,20, одакле потиче део ове реченице, стоји:
"и Именом Његовим кунише се". Ово је промељено на: "не кунийlе се" сходно новоза
ветној заповести у Мт.5,34, а вероватно је ушло у нашу Becegy као одговор Богумили
ма који су одрицали заклетву.- Даничићев текст нема речи "ао Айосйlолу".
109
) 2Мојс.20,4-5. (Можда је ово речено против остатка паганизма).
но> Ср. 2:Кор.4,2.
ш) Јевр.4,13. Изразом ойlкривено пренели смо реч наго, :која управо тако стоји у
оригиналу.
ш) Јевр.12,29. Буквално: сажиже, йрожgире.
605
на хиљаде и десетине хиљада онима који Га љубе и држе заповести

Његове" .113 ) Јер је Он "Бог над боговима и Господар над господарима,
Бог Велики и Силни и Страшни" .114) Да "држите заповести Његове,
и да извршујете пред очима Његовим све речи које вам заповедих",
"да буде добро вама и синовима вашим после вас, и живи будете
довека, ако чините добро и угодно пред Господом Богом вашим", ш)
:Коме (нека је) слава и беспочетност 116 ) у бесконачне векове. Амин.
fteд;ct JvCwщ- dщч ?-t«<lct:i.:<~otџ..ц .ч de'WC461JЩicf''1f.,Ч. щtс;

4и.х, "t.Ji.~.X. dе.ЩиiЏt ~йс.IСцХ 1 КМ ~й.JCf~.tS~ Ndec!Џ!. ./1..7 ~С4Гi•
ип.-иц~с џосм .cCCV~~:.y 'f{[t!:Ј(['ј-а..6ьсл~/,'ј,Ј:Ј""!ј ~й- f!ieцtд(ttЖl 1 1<tc.
fiekjrf~/ч, 1 r.;д. t~l>tд;f.t"' k4 ~!)€-Цl..OA-t_ <.t tfм!JtH:(i(()fMIЧ fлfj'"'i"'/Ч't
f'ощо:Ј7 ~Q:ЦЈЈ ЩQ:!_е;.(,џјЦ)"" и~'\ащщ~л, DVYI.jl ti(()д .!:;~'-" UC!t/1-tfl.i._
~-;;Тоlе{Ј;у а:;м 'Je.yW>VJ$, 1-tщukA.<t:i;<>.l/-c~I)~{)J·
1 n
k. 1/.ffr<·.~~· ~"" r;.-· ~д"-:ff"''' Ју~
c~~wte- ---~ jf
-----
113) 2Мојс.20,5-6.
шЈ 5Мојс.10,17.
) Ср. 5Мојс.6,2; 10,13; 5,29; 13,18.
115
) У оба текста стоји: SЕЗН"ЧЕЛН!Е==безначалност, бесйочетяост, вечност. Овај иначе

116
у завршним доксологијама редак и неуобичајен израз сусрећемо код Доментијана

и на крају Жumuja Светога Саве (Даничић, стр. 345). У свом "Рјечншсу" Даничић
бележи још један случај употребе овог израза у завршној доксологији (књ. 1, стр.
34, ново фототипско издање, "Вук Караџић", Београд 1975). Не види се да би употреба
оваквог израза била упућена против Богумила, јер у том случају пре би се могао
очекивати израз~Е.Дннон"чЕлнiЕ== јеgиноначалство (~юvagxCa), јер су тај јеgан йринций, јеgно
начело у Богу својим gуализ.мо.м Богумили управо и порицали.
3.
Из ЕПИСКОПСКОГ ИСПОВЕДАЉА Православне Вере 1 )
(3. geo: ЈОШ ОПШИРНИЈЕ ИСПОВЕДАЉЕ И 3АВЕТОВАЊЕ)

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље
и свега видљивог и невидљивог; Беспочетног и Нерођеног и Безуз
рочног, а природног Почетка (или Начела) и Узрока Сина и Духа.
Верујем и у Ј единородног Сина Његовог, неистечно и ванвреме
но од Њега рођеног, Њему Јединосуштног, кроз :Којега је све постало.
Верујем и у Духа Светога, од истог Оца Исходећег и са Оцем и
Сином сапрослављаног као Савечног и Сапрестолног и Ј единосушт
ног и Једнославног, Створитеља и Животодавца и Освећујућег благо
даћу сву твар, :Који је кроз Пророке говорио, и кроз Сина јављен и
дарован Апостолима и свој Цркви, као Утешитељ и Дародавац благо
датних дарова и Обожитељ спасаваних. Одбацујем пак новачење
латинске јереси, која погрешно мудрује да Дух Свети ипостасно
исходи од Оца и Сина, чиме се изврће Христово Божанско Откривење
(Јн.15,26) и квари Свети и неизменљиви Символ вере Светих Отаца и
Светих Сабора :Католичанске Цркве Православне, којим јасно при
знајемо Бога Оца као једино вечно Начела и Извор Божанства Сина
и Духа, чиме благочестиво исповедамо Јединоначалије Свете Нераз
дељиве Тројице.
Верујем да је Један од те исте Надсуштаствене и Живоначалне
Тројице, Јединородни Син и Логос, сишао с небеса ради нас људи и
ради нашега спасења, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве,
и очовечио се, то јест постао савршени Човек остајући Бог, ништа
не променивши нити изменивши у Божанској суштини због опште
ња са телом, него, примивши без промене човека, у њему страдање
и смрт претрпе, Он :Који је по Божанској природи слободан од свакога
страдања, и васкрсе у трећи дан из мртвих, и узишавши на небеса,
седе с десне стране Бога и Оца.
tJ Одломак из 3. дела Ейискойског исйовеgања вере новоизабраног Епископа Банат

ског Атанасија (Јевтића), прочитаног и потписаног на хиротонији (24. јуна 1 7. јула
1991.г. у Вршцу) пред Љеговом Светошћу и Патријатрхом Српским Г. Павлом и
Архијерејима који су га хиротонисали, и отада усвојеног од Свјатјејшег Патријар
ха Павла као Ейискойско Исйовеgање вере и за остале новохиротонисане Епископе.
(Објављено у књизи Загрљај светова, "Символ"- Србиње, 1996).
607
~ЕПИСКОПСКО ИСПОВЕДАЉЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ~
Верујем и свим о Богу и Божанским стварима Предањима и ту-

мачељима Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве.
Исповедам једно Крштеље за отпуштеље грехова.
Чекам васкрсеље мртвих.
И живот будућега века.
Још исповедам једну Ипостас Очовеченога Логоса и верујем и
проповедам да је Један и Исти Христос, у двема - по очовечељу - и
природама и вољама, Који чува оно (двоје) у чему и из чега постоји,
па следствено, и две воље у Њему поштујем, пошто свака природа
очувава сопствену вољу и сопствено дејство (тј.енергију).
Исповедам такође да се Тројични Бог јавља, али не по суштини,
јер нико никада није видео нити исказао суштину Божију- него
по благодати и сили и енергији, која је заједничка Оцу и Сину и
Светоме Духу. Јер свакоме од Њих сопствена је Своја Ипостас и оно
што се на љу односи, а заједничка им је не само надсуштаствена су
штина- која је сасвим безимена и непројављива и непричастна,
пошто је изнад сваког именовања и пројављивања и општеља или
заједничареља - него и благодат и сила и енергија и светлост и Цар
ство и бесмртност и уопште све оно чиме Бог општи и заједничари
и по благодати се сједиљује са светим Анђелима и људима, не губећи
притом Своју простоту, нити због дељивости и разликоваља Трију
Ипостаси, нити због дељивости и разноврсности сила и енергија.
Тако исповедам Једног Свемогућег Бога у Једном Божанству, јер
нити од савршених Трију Ипостаси бива нека сложеност, нити се
Бог, зато што има и поседује природну моћ и силу и енергију и благо
дат, може због тога назвати сложеним. Зато православно исповедам
да заједничка благодат Оца и Сина и Светога Духа и она најбожан
ственија светлост Будућега века, у којој ће праведници засијати као
сунце, као што је то и Христос претходно показао заблиставши на
Гори Тавору, и уопште свака сила и енергија и обожујућа благодат
Триипостасног Божанства јесте нетварна и нестворена - јер ништа
што је Богу по природи својствено није касније настало - те зато све
оне који Једно Божанство нечестиво расецају на тварно и нетварно,
као што су Варлам и Акиндин, који су безбожно учили да божанске
силе и енергије и све што се на неки начин неизрециво разликује
од Божанске природе, јесте тварно и створено, такве као безбожне
и многобошце одбацујем и одсецам од пуноће православно верују
ћих, као што то чини и Света Христова Католичанска (=Православна)
и Апостолска Црква, верујући у Једно Божанство, Триипостасно и
Свемоћно, Које никако не губи јединственост и простоту због Својих
Трију Ипостаси или због Својих благодатних сила и енергија.
Поклањам се из почасти, а не из обожавања, божанственим и
часним Иконама: Самога Христа, ради нас Оваплоћенога па стога и
описиванога Сина Божијега; Пречисте Богоматере и свих Светих-
608
преносећи на Прволикове част љима указивану. Уз то поклаљам се

и Часноме Крсту и поштујем Божанске Храмове и Света места и
Свештене сасуде и Богопредане речи, ради Бога Који у љима обитава
Својом благодаћу. Такође поштујем и с љубављу целивам Свете Мо
шти Светих Мученика и Божијих Угодника, као извор спасеља и
доказ васкрсеља. Исповедам и с љубављу примам чисти и честити
хришћански живот у вери и нади и љубави и у свим хришћанским
подвизима, врлинама и благодатним даровима Духа Светога, а одба
цујем прљаво и нечисто и боголиког човека недостојно живљеље и
делаље.
Примам и богонадахнуте списе и учеља старијих Светих Отаца

Цркве Христове, која су сагласна Јеванђељу и учељу Светих Апо~то
ла, и поштуј ем их и прихватам као доприносећа изграђиваљу с~:вр~
шенога човека по мери раста пуноће Христа Богочовека и Сабор нога
живљеља и спасеља свију у заједници Тела Христовог које је Црква.
Оне пак који другачије, а не православно мисле о хришћанској
вери, одбацујем као туђе мислеће Христовој Цркви, као кваритеље
Истине Божије и упропаститеље спасеља људи. Анатемишем Арија
и љегове једномишљенике и заједничаре љеговог зломислија; Маке
донија и оне око љега с правом назване духоборцима; такође и Несто
рија и Евтиха и друге јересиначалнике, и љихове једномишљенике
одбацујем и анатемишем, и јасно и гласно говорим: Свима јеретици
ма анатема!
Госпођу пак нашу, Богородицу Марију, превасходно и истински
исповедам и проповедам као Ону Која је по телу родила Једнога од
Тројице, Христа Бога и Спаса нашег. Она нека ми буде Помоћник,
Покров и 3аштита у све дане живота мога!
Овоме своме исповедаљу Свете Вере још додајем:

Примам и прихватам Светих Седам Васељенских Сабора и све
Помесне Саборе, које Свети Оци прихватише и потврдите, а који
су сви сабирани ради очуваља Православних догмата Цркве. Испове
дам све одредбе Праве вере, које су они у разна времена, вођени
просветљујућом благодаћу Пресветога Духа, изложили. Примам и
све Свештене Каноне, које саставише Блажени Оци и предадоше
их Цркви, на у:крашеље Свете Цркве Христове и на добар поредак
нарави, то јест на богоугодно хришћанско живљеље, делаље и по на
шаље, сагласно Апостолским предаљима и смислу Јеванђелског
божанског учеља. Стараћу се да по љима управљам служеље, које
ми је Божијом вољом предано у наслеђе, и да по љима учим сав по
верени ми у духовно пастирствоваље свештени Клир и изабрани
Народ Божији.
Исповедам као веома важно и зато обећавам да ћу држати: једин
ство вере Православне свезом мира Цр:квенога, и да све оно што
609
Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква Православних прима и

догматски исповеда, то и ја примам и верујем и исповедам; ништа
не додајући, ништа не одузимајући, ништа не мељајући ни од Догма
та ни од Предаља, него чврсто стојећи у љима, и све то са страхом
Божијим и добром савешћу учећи и проповедајући; а све што она
осуђује и одбацује као учеље туђе Јеванђељу, то и ја одбацујем и
сасвим одгоним од Стада Христовог.
Исповедам и чврсто верујем да се на Божанственој Литургији
извршује претвараље хлеба и вина у истинско Тело и Крв Христову,
силом и дејством и наиласком Светога Духа, сагласно речи Господ
љој и Јеванђелској вери и предаљу Апостола и Светих Отаца, а слу
жељем и молитвеним призиваљем (епиклезом) од стране Цркве Божи
је, предвођене Епископом и часним презвитерима. На Божанственој
Литургији, као Сабраљу и служељу и светотајинском заједништву
све Цркве Народа Божијег, остварује се и оприсутљује сав Христов
Божански Домострој спасеља света и рода људског; у љој се открива
Богочовечанска Светајна Цркве Божије као вечнога Царства Свете
Тројице, тако да само онај ко зна шта је Литургија, зна и шта је Цр
ква Божија, и зна да без Божанске Литургије, као Сабрања и заједни
чареља свих у Христу верних, сабираних око Епископа, презвитера
и ђакона, ни Црква се не назива.
Обећавам да ћу чувати и чврсто одржавати Црквени мир, да ћу
усрдно поучавати у Јеванђељу поверени ми народ и, колико год
моћи имам, право управљати Речју Истине, и да ниједним обичај ем,
у било чему нећу умовати ни чинити супротно Православној католи
чанској источној хришћанској вери, до краја мога живота, као и да
ћу у свему Црквеном следити и свагда се повиљавати Светом Сабору
Архијерејском, који се, као и у древна апостолска времена, сваке
године састаје. Са Свјатјејшим Патријархом, Преосвештеним Архие
пископима, Митрополитима и Епископима Помесне Цркве Српске
и свеколике Саборнокатоличанске Православне Цркве у васељени,
Браћом мојом и Саслужитељима у Христу, у свему ћу сагласан и
саобразан бити, по Божанственим заповестима и Свештеним прави
лима Светих Апостола и Светих Отаца, и свесрдно ћу према љима
гајити љубав духовну и поштовати их као оце и браћу своју. Уважа
ваћу такође и чувати првенство овога Патријарашког трона и пошто
вати част Првостојатеља у Сабору Цркве Божије овога народа, сход
но Апостолском правилу које каже да се таквом слогом и складним
поретком љубави прославља Саборност и Јединство Цркве Божије
по слици Свете Тројице.
Обећавам да ћу са страхом Божијим и богољубивим и човекољу
бивим расположељем пастирствовати поверени ми Народ Божији,
ово стадо Пастиреначалника Христа у којем сам постављен да све
штенодејствујем Јеванђеље спасеља и да Богу приносим дарове и
610
~ЕПИСКОПСКО ИСПОВЕДАЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ~
жртве Његове Свете Цркве. Зато завет дајем да ћу поверену ми па

ству често посећивати и сабирати на Службу Божију и јеванђелским
поучаваљем је чувати, са сваким усрђем и стараљем, од свих јересИ
и раскола, од сујеверја и лажног живљеља и од сваког неправедног
делаља. Обећавам да, без крајље нужде и тешке кривице, нећу нико
га, било појединца било заједницу, од Црквених Тајни и заједништва
у Христу одлучивати, нити проклиљати, него већма у Духу Светом
саветовати и на пут покајаља и спасеља обраћати.
Са противницима Цркве Свете поступаћу са расуђиваљем, крот
ко и праведно, по Апостолу Павлу, јер слузи Господљем не приличи
да се гљеви, него да буде тих, незлобиви човекољубив према свима,
молећи се Богу да свима људима подари покајаље за познаље Исти
не. У световне послове нећу се уплитати, осим ако је учиљена нека
јавна неправда, у ком случају ћу најпре саветовати, а онда и у зашти
ту угрожених устајати, сагласно Јеванђелској речи да се већма треба
покоравати Богу него људима и искати пре свега Царство Небеско
и Правду Божију, а за слабе се праведно заузимати и малу браћу
Христову никада не заборављати. Стараћу се да све чиним са искре
ном љубављу према Богу и ближљима, а као коначно мерило и циљ
свих мисли, речи и дела својих постављаћу славу Божију, спасеље
душа људских и све творевине Божије, изграђиваљем боголиких
људских личности и сазидаљем Богочовечанског Тела Цркве, не
иштући оно што је моје, него оно што је Господа Христа, Архипасти
ра свију нас и Врховне Главе васцеле Цркве Божије, као смисла и
возглављеља целокупне творевине.
Уз ово обећавам да ништа нећу радити под принудом, ма био и

примораван од властодржаца или од мноштва људи, па макар ми и
смрћу претили, захтевајући од мене да учиним нешто што је супротно

Божанским заповестима и Свештеним правилима Цркве Христове.
У туђој Епархији нећу богослужити или вршити икакву свештену
радљу без сагласности Епископа дотичне Епархије. Исто тако, нећу
рукополагати ни јереја, ни ђакона, нити било каквога клирика туђе
Епархије, нити их примати без отпусних грамата љихових Еписко
па. Предаље је Светих Отаца Цркве да на једној Литургији рукопола
жемо само по једног презвитера и ђакона, а не више љих, и ту све
штену праксу поштоваћу и чуваћу. Монаштво ћу руководити по
правилима и уставима Светих Отаца, који су кроз векове важили и
данас важе у Православљу, како у благољепију Светог Богослужеља,
тако и у осталом поретку монашког девственог и анђелског живље
ља и христоликог и мученикоподобног подвизаваља.
Још обећавам да ћу, када ме Свети Синод, са Патријархом (или
другим Првојерархом) на челу, благоизволи позвати на Сабор, доћи на
Сабор заједно са својом браћом Епископима, без неумесног правда
ља или изговора. Ако би, штавише, неки моћници или мноштво
611
људи хтели да ме спрече, дужан сам да се одазовем позиву на Свети

Архијерејски Сабор, јер је Сабор и Саборност Епископата и целе
Цркве Божије Светодуховски дар и установа и живо кроз векове
Апостолско-светоотачко предаље у Цркви Источној Православној.
На крају, заветно исказујем пред Богом Живим и Црквом Светих
Његових, састављеном од Анђела и од људи, и пред Вашом Апостол
ском Светињом: да ћу увек памтити страшне речи Светог Писма:
Проклет свако ко немарно твори дело Божије! - те зато савесно
обећавам да ћу се старати, колико ми је људских моћи, да у сваком
делу овога Апостолског звања и служења ходим као у делу Божијем,
са сваком побожношћу и благоразумном ревношћу, са искреним
христољубљем и човекољубљем, а Срцезналац Бог нека ми свагда
и у свему буде сведок и праведни Судија.
Такође исказујем пред Свевидећим Богом и Вашим Богољубљем
да све ово изложено у мојем Епископском Исповедању и заветовању
не схватам другачије него како овде изговорих и својеручно потписах.
А у свему мојем од данас па надаље епископском живљењу,

служењу, управљањуиделањууБогоповереној ми овој Цркви Наро
да Божијег молим се Богу, а молим и све Вас да се молите: да ми
свагда и у свему буде Учитељ и Помоћник - Началник и Савршитељ
вере и сваког доброг дела и речи јеванђелске, Господ мој и Бог мој,
Једини Човекољубац, Милостиви Спаситељ свију нас и свега рода
људскога, Богочовек Исус Христос, Коме нека је, заједно са Вишњим
Оцем и Свесветим Духом, свака слава, част и поклоњење, вечна љубав
наша и благодарност бесмртна, сада и увек и у векове векова. Амин.
ЕЈЭ+ЕЈЭ+ЕЈЭ
САДРЖАЈ
Преgговор (Митроп. ЦП Амфилохије)......................................................................... 3

Извори и основна библиографија . .. .. .. .. . .. ... . .. .. .. .. .. . .. . ... .. . .. . ... . .. .. .. ... .. . ... . .. .. .. .. . .. .. .. .. .. . . 7
Увоg: О Тајни Цркве Христове и Св. Канонима . . .. . . .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. . . . .. .. .. .. .. 9
КАНОНИ СВЕТИХ АПОСТОЛА

О Канонима (под именом) Светих Апостола . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . 31
Канони Светих Апостола . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . ... . . . . .. . . . .. .. .. . . . . . . ... . . . . . . . . . .. .. . . . . . 37
КАНОНИ ВАСЕЉЕНСКИХ САБОРА

·:· Свети ПРВИ Васељенски Сабор (Никејски + 325.г.)
Посланица Сабора у Никеји Египћанима ..................................................... 61
Св.Фотије: из Посланице Михаилу кнезу Бугарском........................................ 64
Канони Првог Васељенског Сабора ... .. .... .. .. .. .... .. .. .. .. ... ... .. .. .. .. ... .. .. .... .. 67
·:·Свети ДРУГИ Васељенски Сабор (Цариграgски + 381.г.)
Синоgик од Цариградског Сабора . . ... .. . . . . . . . . .. . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . .. . . .. . . . . .. . . . . .. . . . . . . . . 81
Св. Фотије: из Посланице Михаилу кнезу Бугарском .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. ................. 83
Канони Другог Васељенског Сабора . ..... .. ..................... ........ ............. ... 85
·:· Свети ТРЕЋИ Васељенски Сабор (Ефески + 431.г.)
Св. Фотије: из Посланице Михаилу кнезу Бугарском . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .... .. .. .. .. .. .. .. .. . 93
Канони Трећег Васељенског Сабора .... .. .. ... .. .... .. .. ... .. ..... .. .. .. .. ... ... .. ... ... 95
·:·Свети ЧЕТВРТИ Васељенски Сабор (Халкиgонски + 451.г.)
Св. Фотије: из Посланице Михаилу кнезу Бугарском .. .. .. ......... .... .. .. .... ...... .. . .. .. 103
Канони Четвртог Васељенског Сабора ................................................. 105
·:·Свети ПЕТИ Васељенски Сабор (Цариграgски + 553)
Св. Фотије: из Посланице Михаилу кнезу Бугарском .. .... .. .. ... . .. .. .. .... .. .. . .. .. ... . ... 123
·:· Свети ШЕСТИ Васељенски Сабор (Цариграgски + 680-l.г.)
Св. Фотије: из Посланице Михаилу кнезу Бугарском .. .. .. .. .... . .. .. ... .. .. .. .. .. .... .. . .. . 125
·:·Свети ПЕТОШЕСТИ Васељенски Сабор (Трулски + 691.г.)
Позgравна реч Св. Отаца Трулског Сабора .. .. .. .. .. .. .. .. ... .. .. . .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. . 127
Валсамонов коментар Трулског Сабора . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . . 130
Превоgиочев увоg у Трулски Сабор ................................................................ 131
Канони Петошестог Васељенског Сабора .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ... .. .. .. ... .. ... .. . .. 135
·:·Свети СЕДМИ Васељенски Сабор (Никејски+ 787.г.)
Св. Фотије: из Посланице Михаилу кнезу Бугарском ........................................ 201
Превоgиочева нааомена о Седмом Вас. Сабору ................................................ 204
Канони Седмог Васељенског Сабора .................................................... 205
КАНОНИ ПОМЕСНИХ САБОР А
Увоg у Помесне Саборе и Анкирски........................................................... 222
1. Помесни Сабор Анкирски (314.г.)
Канони Анкирскоr Сабора ................................................................... 223
2. Помесни Сабор Неокесаријски (315.г.)
Канони Неокесаријског Сабора ........................................................... 233
3. Помесни Сабор Гангрски (34О.г.)
Увоg у Гангрски Сабор ..... .... ....... ......... ................. ... ................... .... .... ... .. .... ........ 238
Посланица Гангрског Сабора . . . .. . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . .. . . . . ... . . . . 239
Канони Гангрског Сабора ..................................................................... 243
4. Помесни Сабор Антиохијски (341.г.)
Посланица Антиохијског Сабора у Увод .................................................... 250
Канони Антиохијског Сабора .............................................................. 252
5. Помесни Сабор Сардички (343.г.)
Увоg у Сардички Сабор .............................................................................. 267
Канони Сардичког Сабора .................................................................... 272
6. Помесни Сабор Лаодикијски (друга половина 4.в.)
Увоg у Лаодикијски Сабор ......................................................................... 287
Канони Лаодикијског Сабора .............................................................. 289
7. Помесни Сабор Цариградски (394.г.)
Увоg у Цариградски Сабор ........................................................................ 301
Канон Цариградског Сабора ................................................................ 302
8. Помесни Сабор Картагенски (419.г.)
Увоg у :К:артагенски Сабор . . . . .. .. .. . . . . . .. . . . . . . .. .. . . . . . . .. . .. . . . . . .. ... . . .. . . . . . . . . .. .. . . .. .. . . . . 305
Хронологија Еартагенских Сабора ............................................................. 311
Акта и Канони Картагенских Сабора ................................................. 313
Тексillови на крају канона :К:артагенског Сабора (Посланице) ........................ 388
9. Помесни Сабор Цариградски Прводруги (861.г.)
Увоg у Цариградски Прводруги Сабор .. .. .. .. .. .. .. .. .. ... .. . . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. ... . .. 396
Канони Цариград ског Прводругог Сабора ........................................ 398
10. Помесни Велики Сабор у Св. Софији (88О.г.)
Увоg у Велики Сабор у Св. Софији ............................................................. 412
Канони Великог Сабора у Св. Софији ................................................. 417
КАНОНИ Светих Отаца

Увоg .......................................................................................................... 421
1. Канони Св. Дио ни сија Александријског ............................................ 422
2. Канони Св. Григорија Чуд отвор ца ...................................................... 427
3. Канони Св. Петра Александријског .................................................... 433
4. Канони Св. Атанасија Великог ............................................................ 445
5. Канони Св. Василија Великог .............................................................. 455
6. Канони Св. Григорија Ниског .............................................................. 505
7. Канон Св. Григорија Богослова ......................................................... 516
8. Канон Св. Амфилохија Иконијског .. .. .. .. .. . .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. .. . .. .. .. . .. . .. 518
9. Канони Тимотеја Александријског .................................................... 521
10. Канони Теофила Александријског .................................................... 526
11. Канони Св. Кирила Александријског ................................................. 533
12. Посланица Св. Генадија Цариград ског .............................................. 538
13. Канон Св. Кипријан:а Картагеис:ког и љеговог Сабора (255.г.) ............ 543
д О дА т А К: Други Канонски текстови

Увоg............................................................................................................... 549
Три Канона Св. Василија Великог ... . . . . .. . .. .. .. . . . .. . . . .. .. .. . . .. . . .. . . . . . . . . .. . . .. . . . .. .. .. .. . 550
Три Канона Св. Јована 3лailloycilla .............................................................. 552
Два Канона Св. Кирила Алексанgријског .. . . . .. . .. . . .. .. .. . . .. . . .. .. . . .. . . .. . . .. . .. .. . .. .. . .. 554
Одговор Aнacillacиja Cинautlla ..................................................................... 555
Посланица Тарасија Пaillpиjapxa Цариграgског .......................................... 556
Канони Јована Посника . .. .. . . . . . . . .. .. . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . 561
Канони Св. Никифора Цариграgског ............................................................. 573
Канони Николе Пaillpиjapxa Цариграgског .. .. . .. .. .. . . . . . . .. .. . .. . . . ... . . . .. .. . .. .. .. ... . .. 583
ПРИЛОЗИ:
1. ОкруЖliа Посланица Св. Фотија Цариградс:ког ..................................... 585
2. Жич:ка Becega Светог Саве о Правој Вери ............................................. 595
3. Из данашљег Ейискойског Исйовеgања Вере у СПЦркви ....................... 607
CIP- :Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
271.2-74
348
СВЕШТЕНИ канони цркве 1 превод са
грчког и словенског епископа Атанасија
умировљеног херцеговачког. - Београд :
Православни Богословски факултет Београдског
универзитета; [Цетиље): Митрополија
црногорско-приморска; [Српско Сарајево):
Митрополија дабробосанска; [Чикаго]:
Митрополија новограчаничка; [Нови Сад]:
Епархија бачка; [Требиље]: Епархија
захумс:ко-херцеговачка и приморска: Манастир
Тврдош, 2006 (Врљачка Баља :
Интер:клима-графика).- 615 стр.: илустр.
; 23цм
Тираж 2.000. - Стр. 3-5 : Предговор 1
митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
- Напомене и библиографске референце уз
текст.- Библиографија: стр. 7-8.
ISBN 86-7 405-048-4
а) Црквено право
COBISS.SR-ID 128669452

Свештени канони Цркве (еп. Атанасије Јефтић)

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Свештени канони Цркве (еп. Атанасије Јефтић)

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

превод са грчког и словенског

Слог ·:·Братство·:·СВ. СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ·:·

Шillамйа ·:·ИНТЕРКЛИМА ГРАФИКА·:·Врњци·:·

Као IШО су житија Светих Отаца, по богомудром оцу јустину Ћелијском,

-васпитни карактер. Закон вјере се чува и потврђује законом молитве, поретка

настанка, Уставе (и Кривична правила) осталих новијих Помјесних IЈркава, зак.ЈЬучно

О ТАЈНИ ЦРКВЕ ХРИСТОВЕ

Б:Иће и живот Цркве је у љеном сједиљељу, јединству и општељу

Тако је рекао, учио и чинио Сам Господ Христос (Јн.14,6.16.17.26; 17,1-

Цркве) постављени да друге изграђујемо, онда они :који не изграђују, него

Седам Васељенских Сабора потврђена и проповедана ... Јер нити користи

"Самим актом вере у Јеgну, Свету, Саборну и Айостолску Цркву ми потвр­

Да потсетимо да је срж Халкидонског догмата о Христу Спасите­

Речју: Црква је Божја Поема (Пос111.ю =симфонија), сазgана у Христу (Еф.2,10 ),

То је, укратко, Православна Еклисиолоiија, која садржи саму срж

в) У свим јересима, расколима и сектама, скоро по правилу нема праве Теологије,

Правосл~на Екл:и;сиолоrија, дакле, садржи и gогмайl(! и каноне

Гангрски Помесни Сабор (314.г., у својој Посланици=21. канон) каже да:

Да додамо овоме само још два сведочанства. У 1. йрољогу Синтаг­

додамо и сведочанство истих Отаца истог Седмог Сабора (канон 2),

Једном речју, постоји виљиво и опипљиво учешће и заједништво

отцепљеља од живог организма Католичанске=Саборне Цркве. О

немоћне исцељује и неgостатке наgойуњује", али, наравно, увек у Цркви

Ево зашто сви Свети Канони Цркве - канони Айостолски, Васе­

поретка, или нехришћанским живљењем и понашањем. Свети Кано­

на тајна и садржај Божанског Откривеља: Свете Тројице и Оваплоће­

сколници, када приступају јединству Цркве и кад се примају у опште­

пропаст повлађивати или подржавати. Зато постоји у Цркви, у ка­

и пре: тачн.ост,.йравилн.ост, неголи строiост,риiорозн.ост), и икопомија, али ка­

Потребно је у овом нашем уводу да још укратко кажемо нешто

Извесну збирку Канона имао је и Патријарх Антиохијски Јефрем

Сколастика настаје, ~~Q!!liJJЉJ~:"Л,~J,<-~Q~~~~~~Jll4'ftlJ:~Л,oвa, 22)

и разноврсност и богатство живота, рада, поретка и организације

не сам од себе, него сам послушао молбу, и себе предао труду, да не

Прворођенога међу многом браћом -да објавимо врлине Онога Који

У новије време говори се, и међу Православнима, о потреби "коgи­

криво ни дужно, Свето Писмо своди на учитавање онога чега у њему

живог живота живих и Богоустремљених људи и људских, Христо­

животује по вери у Христа, тај говори: "Овде је вера и трпљеље Све­

новије богослове, историчаре, правнике и :канонисте, и посебно бла­

:Комнена (1118-43), прихватио се да напише тумачеље свих канона на син.ойсис (=кра­

О Канонима (под именом) Светих Апостола 2 )

главних Црквених служби и службеника (то су црквени литурзи и литургиј­

l) У овде преведеној збирци Свештених Канона Православне Цркве оставили

Аuосillолски.м (14,23) стоји да Ап. Павле и Варнава: "рукоuоложише и.м

Може се навести и низ других, сличних овима упутстава и прави­

све спомиљу ови капопи); па са Монархијанистима (антитринитарцима) и

з) Митрополит Павле Шведски даје таблицу преко 20 Антиохијских канона који

правила примили и предавали другима, те су најпосле она предана

православне изразе о Светој Тројици и даје своје аријанске формула­

Исто тако овај плагијатор, уз Айостолски канон 50. - који говори

в) И Аријанци су били уствари антитринитарци, јер, мада су признавали реална

У Западној Цркви, Дионисије Мали (Dionisius Exigius, 6. век) превео

стола 2, која се налазе у поменутом синой­

Презвитера и ђакона и остале клирике нека рукополаже

вековима Цркве за епископа је могао бити биран и ожељен хришћанин (в.1Тим.3,1;

буде одлучен (од општења=Причешћа), а ако остане упоран (у томе),

роду и навео сумњу (=зд.зор) на онога који је (=Лийlурzију)

Канон 21. 21)

- Крштени другобрачни не може постати епископ, или свештеник, или ђакон,

JI. ... U.JULVJUL 29 о

JI.\I,/ ...... JUI.'U'JUI.30.

или његовим рођацима, под изговором Цркве, буде одузет име­

*Ј В. Св. Игљатије Антиохијски, Богоносац, Посланица Смирњан.има, 8.

"Самим актом вере у Јеgну, Свету, Саборну и Айостолску Цркву ми потвр

Да потсетимо да је срж Халкидонског догмата о Христу Спасите

Да додамо овоме само још два сведочанства. У 1. йрољогу Синтаг

Ево зашто сви Свети Канони Цркве - канони Айостолски, Васе

поретка, или нехришћанским живљењем и понашањем. Свети Кано

на тајна и садржај Божанског Откривеља: Свете Тројице и Оваплоће

сколници, када приступају јединству Цркве и кад се примају у опште

пропаст повлађивати или подржавати. Зато постоји у Цркви, у ка

и пре: тачн.ост,.йравилн.ост, неголи строiост,риiорозн.ост), и икопомија, али ка

У новије време говори се, и међу Православнима, о потреби "коgи

живог живота живих и Богоустремљених људи и људских, Христо

животује по вери у Христа, тај говори: "Овде је вера и трпљеље Све

новије богослове, историчаре, правнике и :канонисте, и посебно бла

:Комнена (1118-43), прихватио се да напише тумачеље свих канона на син.ойсис (=кра

главних Црквених служби и службеника (то су црквени литурзи и литургиј

Може се навести и низ других, сличних овима упутстава и прави

православне изразе о Светој Тројици и даје своје аријанске формула

стола 2, која се налазе у поменутом синой

или његовим рођацима, под изговором Цркве, буде одузет име

гађа псевдозилоте тзв. "старокалендарце", који се и "прекрштавају" и "прерукопо

три: Приче, Еклисијаст (=Пройовеgншс), Песма над песмама; Про

[И У станове (Апостолске) које су мноме Климентом за вас еписко

свештенослужитеља (=eauc"oaa) који су у свакој области и Цркви (rсаQш

в) Никејски Свети Први Васељенски Сабор је убедио маљину Цркава да од Крсно

«Први и Васељенски Свети Сабор одржан је у Никеји Витиниј

За оне који су у време Ликинијеве тираније (318-323.г.) одсту

молитви са онима који су у (пуном) општењу. И уопште, о сва

Због многих смутњй и раздора што бивају, одређује се: са

Пошто многи, :који се у :канон у:кључују (тј. клирици), полаком

О бившим Павлијанистима, који су затим прибегли Като

Свети Оци сабрани у Цариграду одредише да се не сме одба

О Максиму Кинику и о нереду њиме проузрокованом у Ца

У погледу Томаса Западних, примисмо и (ми) оне из Антио

Пошто многи, хотећи да смуте и сруше Црквени благопоре

Који од јеретика приступају Православљу и уделу спасава

стада (Христовог). Јер је Христа, Јединственога Сина Божијег, Истини