HISTOLOŠKA BOJENJA

KIČMENA MOŽDINA
(Medulla spinalis)
Spoljašnja morfologija k.moždine
1. Ventralni rog 8. Trbušna brazda –pukotina (fissura anterior)
2. Dorzalni rog 9. Leđna brazda (sulcus posterior)
3. Siva komisura (commisura grisea) 10. Centralni kanal (canalis centralis)
4. Ventralni beli snop (funiculus ventralis) 11. Ventralni koren moždinskog nerva
5. Bočni beli snop (funiculus lateralis) 12. Dorzalni koren moždinskog nerva
6. Dorzalni beli snop (funiculus dorsalis) 13. Ganglija dorzalnog korena
7. Prednja komisura (commisura alba
anterior)
Pacov 8 vratnih (C1-C8)
13 grudnih (T1-T13)
Kičmena moždina ima 34 segmenta
6 slabinskih (L1-L6)
4 krstačna ( S1-S4)
3 kokcigealna
I deo - Zadatak 1. Nacrtati na malom uveličanju (4x) presek kičmene moždine pacova
obojene tioninom.
I deo - Zadatak 2. Na velikom uveličanju (40x) nacrtati ventralni rog sive mase.

Glija

Motoneuroni
I deo – Zadatak 3. Na velikom uveličanju (40x) nacrtati centralni kanal i ependimske
ćelije.

Ependimske
Centralni kanal
ćelije
II deo - Zadatak 1. Nacrtati na malom uveličanju (4x) presek kičmene moždine pacova
obojene sudan crnim.

Sudan crno bojenje

Sudan crno (Sudan black B) je boja rastvorljiva u mastima. Primarno se koristi za
bojenje neutralnih triglicerida i lipida.
 VENTRALNI ROG I SNOPOVI

DORZALNI ROG KOREN

SUDAN CRNO BOJENJE

II deo - Zadatak 2. Na velikom uveličanju (40x) nacrtati snopove bele mase
i obeležiti ushodni/nishodni put.
 PUTEVI
NISHODNI USHODNI
II deo - Zadatak 2. Na velikom uveličanju (40x) nacrtati snopove bele mase.

3
4
II deo - Zadatak 3. Na velikom uveličanju (40x) nacrtati dorzalni ili ventralni koren
kičmene moždine .
Bielschowski bojenje (natrijum hidroksid i srebro-nitrat)
Histohemijsko bojenje neurofibrila (neurofilamenti)

- tamno obojeni aksoni, prosvetljen mijelinski omotač

oko aksona
 Senzitivni neuroni u spinalnoj gangliji (ganglija dorzalnog korena) - tioninsko bojenje

1. Tela senzitivnih neurona (sa jedrom i jedarcetom), Nislova supstanca 2. Satelitska glija (amficit)
Senzitivni neuroni u spinalnoj gangliji (ganglija dorzalnog korena) - LFB bojenje

1. Tela senzitivnih neurona (sa jedrom i jedarcetom) 2. Satelitska glija (amficit)

 Korisni linkovi
• https://www.youtube.com/watch?v=KnD16gw
pCz8
• https://www.studyblue.com/#flashcard/view/
2082969
 KIČMENA MOŽDINA
(Medulla spinalis)

Kičmena moždina je deo CNS smešten van lobanje unutar kičmenog kanala.
Ukupna dužina kičmene moždine kod čoveka je izmedju 40-45 cm, dijametra 1-
1,5 cm, a težine oko 30 g. To je izdužena struktura u obliku spljoštenog valjka i
obmotana je sa tri moždane ovojnice kao i svi drugi delovi CNS. Kod odraslog
čoveka moždina zauzima gornje 2/3 kičmenog kanala. Donji deo kanala
ispunjavaju korenovi moždinskih nerava i ovojnice.
Meka opna (Pia mater) je u kaudalnom pravcu duža od kičmene moždine i u
vidu tankog končića (filum terminale) vezuje se za koštani deo kičme. Tvrda
(Dura mater) i paučinasta (Arachnoidea) opna su takodje nešto duže od
moždine i spajaju se sa završnim končićem.
• Na poprečnom preseku leva i desna polovina kičmene moždine razdvojena je
dvema brazdama: leđnom – sulcus dorzalis ili posterior i trbušnom - fissura
ventralis ili anterior. Na obe bočne strane moždine nalazi se lateralna brazda-
sulcus lateralis.
• Na preseku kičmene moždine razlikuje se bela masa – substantia alba (spoljašnji
sloj) i unutrašnji sloj – siva masa – substantia grisea.
Sivu masu čine tela asocijativnih neurona i tela motoneurona, dok su tela
senzitivnih neurona van kičmene moždine u spinalnoj gangliji.
Na poprečnom preseku siva masa je u obliku slova H.
Čine je 3 roga: ventralni (prednji), dorzalni (zadnji) i bočni (lateralni) rog
• Zbog specifičnog oblika sive mase, bela masa je podeljena na četiri dela: u
prostoru između dorzalnih stubova sive mase nalazi se dorzalni beli snop- funiculus
dorsalis (posterior); između ventralnih stubova nalazi se ventralni beli snop-
funiculus ventralis (anterior); sa dve bočne strane nalaze se bočni beli snopovi-
funiculi lateralis.
• Iz kičmene moždine polazi 31 par spinalnih živaca koji sadrže i motorna i senzitivna
nervna vlakna.
Dorzalni korenovi sadrže senzitivnu – aferentnu komponentu.
Ventralni korenovi sadrže motorna – eferentna nervna vlakna.
Spinalna ganglija se nalazi na dorzalnim korenovima spinalnih nerava i sadrži
neuronska tela senzitivnih neurona.
• Belu masu čine aksoni koji povezuju pojedine segmente moždine ili povezuju
moždinu sa drugim delovima CNS-a. To su pretežno mijelinizirani aksoni čija se
neuronska tela nalaze u sivoj masi moždine ili u različitim moždanim strukturama.

Aksonski snopovi koji povezuju različite segmente kičmene moždine međusobno

nazivaju se asocijativni putevi i mogu biti ushodni (ascedentni) i nishodni
(descedentni).
Nervna vlakna koja povezuju kičmenu moždinu sa višim delovima CNSa nazivaju se
traktusi. Oni takođe mogu biti ushodni i nishodni.
Nervna vlakna koja povezuju levu i desnu stranu kičmene moždine nazivaju se
komisure. Na nivou kičmene moždine razlikujemo ventralnu i dorzalnu komisuru
(comissura ventralis i comissura dorsalis).