FAKULTET PRIMENJENIH UMETNOSTI

ISTORIJA UMETNOSTI
20. VEKA
Prof. dr Milanka Todić

Bojana Nikolić
2010/2011
 UMETNOST DVADESETOG VEKA
 Manifest je jako bitan u umetnosti 20. veka. Ideje manifesta su saopštenje i propaganda odreĎenih
umetničkih ideja, traţenje novog. Javlja se umetnost „izama“. „Izmi“ teraju umetnike da odbacuju prethodno
u potrazi za novim. To je umetnost progresa. Period do 70-ih karakteriše stalno menjenje i traţenje
novog, ali 70-ih i 80-ih nastaje kriza i dolazi do odustajanja od moderne i dolaska postmoderne. Ovaj novi
sistem nije izolovan, pa nastaje mešanje pravaca.
 Mnogi teoretičari su smatrali da je istorija umetnosti saţeta u predstavljanje akta. Na primer Maneova
„Olimpija“ (asocijacija na „Urbinsku Veneru“) je akt koji najavljuje nešto novo. Gest ruke je provokativan,
kao i draperija, stav, poza. Modiljani će skloniti ruku i naslikati potpuno nagu ţenu, što je bio šok, ali to je
jedna od odlika 20. veka, sloboda.
Emil Bernar slika ţenu u leţećem poloţaju, ali nerazgolićenu („Madlena u šumi ljubavi“). Njena poza je
provokativna, ona je u prvom planu i asocira na erotičnost. (kao Kurbe – „GospoĎice na obali Sene“)
Anri Matis slika „Plavi akt“, ruţnjikavu devojku, i ne saopštava više ideju o lepom (to više nije kriterijum
estetski lepog, jer se u 20. veku odustalo od ideje lepog). Akt je
potpuno deformisan jer svodi sve na geometrijske oblike, nema
prirodne lepote. Ona uţiva u prikazivanju svoje nagosti. Sada se
umetnici više bave prikazivanjem onoga što vide, a odustaju od
modelacije. Telo je kao medij za izraţavanje. Ekspresionizam (koji
nastaje kao reakcija na impresionizam) predstavlja izraţavanje
unutrašnjeg. Nema mimezisa, već je sve svedeno na površine koje
su oivičene debelom crnom linijom. Ona izgleda kao da klizi i da je
nalepljena, nema osećaja prostora. Slika je isturena u prvi plan,
javlja se ideja paralelnosti sa platnom (lakat-noga). Uzor nalazi u
delima Gogena.

GRUPA NABI

 Postimpresionisti krajem 19. veka ţele da napuste pariski centar, kafanski ţivot i guţvu, i oni beţe iz te
sredine. Gogen odlazi u provinciju, u Port Aven tragajući za primitivnim. Tamo slika „Jakov se rve sa
anĎelom“, i tako pravi novi spoj, sintetičko slikarstvo, povezujući simbolizam i primitivizam. On nije
zarobljen akademskim pravilima.
Slikajući „Ţene iz Arla u parku“ koristi različite intenzivne komplementarne odnose sve češće, i nema
harmonije. Kod njega boja ima emotivni sadrţaj, ne bira je više zbog komplementarnosti. Ekspresionisti će
birati boju, koja će za njih predstavljati emotivan doţivljaj sveta. Površina se oivičava konturom.
„Ţuti Hrist“ – redukuje prostor, nema vazdušne i linearne perspektive, javlja se podela na trake (kao u
Gotici i egipatskoj umetnosti). Odustaje od svih prirodnih kolorističkih harmonija. Japansko drveće je u
pozadini.
 1888. godine okupljaju se mladi umetnici koji ne ţele da idu na Akademiju, u Pont Avenu kod Gogena,
koga su smatrali prorokom nove umetnosti. „Nabi“ na hebrejskom znači „proroci“. Sa Gogenom kao „ocem“
dolazi nova ideja o umetnosti. Predstavnici grupe Nabi su: Emil Bernar, Eduar Vijar, Moris Deni, Pjer
Bonar, Pol Serizje.

 EMIL BERNAR
„Autoportret“
„Ţeteoci heljde“
Bernar se bavio teorijom, i ţeleo je da bude u kontaktu sa Polom
Sezanom koji je već bio star pa se dopisivao sa njim. Tvrdio je da je
on tvorac kloazonizma, tamnih kontura kojima se odvajaju dve
bojene površine (meĎutim vitraţ je u gotici nudio takvo rešenje).
„Umetnici više gledaju druge umetnike nego prirodu.“ - Gombrih
Nabisti su usvojili kloazonizam kao glavni princip. Oni ne shvataju
sliku kao predstavu prostora, već u njenom fizičkom smislu,
dvodimenzionalno, kao ravan. Slika izgleda kao kompozicija na
fotografiji, sa ulepljenim figurama i polovinom glave u prvom planu.

1
 EDUAR VIJAR
Naglašava dvodimenzionalnost, pozadina je spojena sa figurama. Ista je boja haljine i zida. Čovek izviruje
iza paravana što je japanski izum, koji predstavlja privatnost. Vijar je odrastao je u šarenilu tekstila jer mu je
majka bila krojačica. Nabisti naglašavaju dekorativnost. Vijar ostavlja neobraĎene bele površine, figura se
stapa sa zidom, svetlost prodire kroz prozor. Sve površine se jednako tretiraju i prektivaju ornamentom.
 MORIS DENI
„Muze u tajanstvenoj šumi“
Devojke izgledaju kao drvene lutke, sve su siluete, prekrivene ornamentom koji je i na podu i na drvetu.
Nabisti su voleli da se ponašaju kao zatvoreno društvo. Imali su svoje rituale i pravila za prijem članova.
Radili su predstave, ilustracije za knjige, scenografije – bili su multimedijalni umetnici, koji su istraţivali
razne oblasti. Time najavljiju 20.vek. „Nazaret“ je ideja sentimentalne religioznosti. Pojedinačna dela ne
zasluţuju veliku paţnju, alizajedno prave novu umetnost i tako čine vezu izmeĎu prošlosti (Gogena, Van
Goga) i 20. veka.
 PJER BONAR
„Ĉetiri godišnja doba“
To su četiri panoa oslikana plošno. Radio je stilizovanu dekoraciju. Vidljiv je uticaj Japana, a potpisivao se
pečatom, kao Japanci. Slika izgleda kao japanski grafički list, sa kombinacijom vijugavih linija i tufni.
TakoĎe poznato delo je „Dama sa kuĉetom“.

Gogen – „Duh smrti“ (el espíritu de los muertos)

Predstavlja strah od smrti, u periodu na Tahitiju gde postoji druga religija, verovanje
u duhove. On odustaje od evropske ideje akta i slika crnkinju, domorodačku ţenu,
sa drugačijom anatomijom. Tome odstupa od akademskih pravila i otvara vrata
novim idejama.
 POL SERIZJE
„Talisman“ (talisman je tada postao zaštitni znak Nabista)
Slika je nastala u razgovoru Pola Gogena i Serizjea, i napravljena je na kutiji
cigareta. Na pejzaţu je naslikao najzelenijom bojom drvo, i koristio je samo
intezivne, čiste boje, najsmelije na paleti. Delo je na korak od apstrakcije.
Prepoznajemo šumu i kuću. Donji deo slike nema ni jedan element, nije vezan za
vizuelni svet. Slika vodi računa o zakonima likovne kompozicije, nema nikakav realni
sadrţaj. „Slikarstvo je umetnost paralelna sa prirodom“.

SECESIJA
 Secesija je totalni stil, neki kaţu poslednji u 19. veku. Nastao je poslednjih decenija 19. veka i trajao je do
Prvog svetskog rata, a naročito je bio zastupljen prvih decenija 20. veka. Kod nas je nazvan ‘secesija’, ali
postoje i drugi nazivi, jer je imao lokalna obeleţja pa su ga zvali i ‘art nouveau’ u Francuskoj, po nazivu
jedne prodavnice, ‘secesion’ u Beču ili ‘arts and crafts’ u Engleskoj. ‘Jugendstil’ je tipičan za Minhen jer je
tamo izlazio časopis „Jugend‟ oko koga su se okupljali neki umetnici. Kod nas dolazi iz Austrije.
To je umetnost koja nastaje u Evropi i brzo se širi, najpre u Ameriku, jer se tada veliki broj umetnika odatle
školuje u Evropi, pogotovo Parizu, zato što tamo još nisu postojale umetničke škole.
 HEKTOR GIMAR je jedan od prvih koji je postavio ideju Art Nuvoa u Francuskoj. Za izloţbu 1900, u Parizu
je projektovan metro, a on je dizajnirao kapiju metroa. Gimar koristi kovano gvoţĎe na drugačiji način,
ţeleći da oponaša prirodu. Njegov rad je vrlo dekorativan, prepun zakrivljenih linija. Dizajnirao je svetiljku
kao veliku visibabu. Metro stanica je dizajnirana kao krilo vilin konjica, sa staklenom nadstrešnicom koja

2
 pokriva stepenište. Secesija traţi inspiraciju u prirodi koja postaje glavni izvor
motiva i formi. Koristi mnogo uvijenih dekorativnih linija. Secesija smatra da
je industrijska proizvodnja lišila predmete dekorativnosti i da su svi postali isti.
 VILJEM MORIS je smatrao da ornamente svi vole, a da predmeti koje prave
serijski, identično, bez ukrasa, nisu lepi. On se zalagao za vraćanje ornamenta,
pre svega inspirisanih prirodnim formama, naročito florom, a onda i faunom.
Umetnici su se baš oko 1900. godine vratili prirodi i počeli da traţe ovde
inspiraciju. Tako je bilo zbog velikog razvitka industije, zbog čega su gradovi
postali prljavi i zagušljivi. Stanovi su zidani od jeftine opeke, svi isti, a svi
kvartovi su izgledali identično. To se ljudima činilo kao veliko otuĎenje, kao
bezličan način ţivota i ţeleli su dekorativnost u svojoj kući. Viljem Moris je
ponudio cvetne tapete sa suncokretima, irisima, lokvanjima, moţda i previše
dekorativne.
 Sada se pojavljuje i kovano gvoţĎe koje se obraĎuje, izvija u fantastične oblike
i dobija novi izgled, dakle nije više svedeno, već imitira delove biljaka ili
insekata. Često se kombinuje sa staklom. To je nova kombinacija koju donosi
secesija. Ovaj odnos gvoţĎe–staklo će ostati u upotrebi i do danas.
Šarena tavanica Galerije Lafajet u Parizu je pravi primer secesije. To je zgrada
sa izuvijanim balkonima u enterijeru. Nazvana je galerijom jer je roba prvi put
bila tako izloţena, kao u galeriji. To su počeci konzumerskog društva, oko
1900. godine. Nove zgrade su raĎene i od mesinga, gvoţĎa, stakla. Koriste se
motivi iz prirode kao ručke, svetiljke itd. U ulici Kralja Petra u Beogradu se
nalazi nekoliko zgrada sa fasadom koja pripada ovom stilu. Neki bi rekli da je
secesija i eklektični stil. Pojavljuje se i uticaj orijenta, asirske umetnosti,
japanske umetnosti (pogotovo je popularan porcelan), ali ih ona sve ujedinjuje
tako da budu u skladu.
 Predstavnik secesije u Americi je TIFANI. Tifani lampe su do danas
prepoznatljive. One koje su originalne su jako neţne, od tankog gvoţĎa i
staklića. Davala je posebnu atmosferu prostoriji kada je uključena. Staklo je
bilo jako bitno u secesiji.
 GALE je proizvoĎač staklenih vaza, koje su i danas predmet kolekcioniranja.
Ove vaze su na primer u obliku pečurke, irisa ili drugog cveća, od raznobojnog
stakla. Ako bi se u blizini uključila svetlost svi slojevi raznobojnog livenog
stakla bi svetleli. Slagao je liveno staklo paţljivo, sloj po sloj. Fabrika je
prestala da radi u doba Prvog svetskog rata, tako da su originali raĎeni oko
1900. godine
Umetnici secesije su smatrali da je potrebno graditi umetničko zanatstvo. Zato
su ovo zapravo sve zanatske radionice, a ne samostalni umetnici. Zanatlija bi
dobro poznavao materijal, ali je bio i kreativan dizajner inspirisan prirodom.
 LALIK je pravio komade nakita od stakla, dragog kamenja, kao i posude i
predmete za kuću od duvanog stakla. Oko 1900. godine se povećala potraţnja
i za murano staklo sa ostrva Murano pored Venecije.
 JOZEF HOFMAN je u saradnji sa Gustavom Klimtom dizajnirao Vilu Stoklet.
Čitava kuća je projektovana po istom ključu. Od prve kvake do pepeljara i
čaša, sve je dizajnirano u istom stilu (što se naziva total dizajn). Ambijent je
odgovarao idejama secesije, a svi elementi su bili osmišljeni specijalno za tu
kuću.
 Secesija je vrlo luksuzan stil, jer su ovi materijali jako skupi i delikatni, a
stvaranje je zahtevalo sate napornog rada. Tako su ti predmeti bili skupi i
dragoceni. Secesija je i insistirala na ekskluzivnosti, pa nije svako mogao to da
priušti. Zato se tada prvi put pojavljuju jeftine replike. Dakle trend kopiranja se
uspostavlja u vreme secesije jer je nudila samo ekskluzivne komade, koje je i
nizi sloj ţeleo da nabavi. Ona sa jedne strane nudi vrhunske komade u svim
područjima umetnosti, ali i vrlo jeftine ruţne imitacije koje oponašaju taj
elegantni stil.
 Keramika je doţivela veliki procvat i koristi se čak i na fasadama. OTO
VAGNER je u Beču jedan od najvećih arhitekata secesije i poznat je njegov
dizajn Glavne pošte u Beču i Majolika-kuće.

3
 ANTONIO GAUDI razvija stil koji je i dalje nadaleko poznat i za njega
karakterističan. Odlikuju ga meke, izuvijane linije. Naročito su interesantne
njegova Kasa Batljo i Kasa Mila koje su potpuno prekrivene keramikom.
Vlasnik keramičke radionice je gotovo bankrotirao u toku gradnje zbog
Gaudijevih ideja, ali kada je kuća završena reklamirala je njegove pločice i
investicija mu se višestruko vratila. U Gaudijeva najpoznatija dela takoĎe
spadaju Sagrada Familia i Park Guelj.
 Secesija je dugo osuĎivana da je kič, neukusna, preterana. Ali danas je dosta
cenjena. Čak i postmoderna kasnije kombinuje razne ideje, pa je tako i
secesija vremenom priznata. Secesija je vaţna jer pre svega otvara
mogućnost upotrebe novih materijala (gvoţĎa, stakla, keramike) kao i novih
formi koje oponašaju prirodne forme.

ANRI DE TULUZ LOTREK

 Njegovo delo pripada Secesiji, ali i ekspresionizmu. On povezuje i uporeĎuje

iskustva realizma i impresionizma sa nekima koja će tek doći. „U kafeu Mi” je
jedna od verzija „Čaše Apsinta”, na kojoj slika dvoje ljudi za stolom. To je bilo
vreme boemskih noći i sedenja satima uz čašu pića. Ovo je upravo atmosfera
boemskog Pariza u kome ţivi Tuluz Lotrek. On je inače iz bogate plemićke
porodice iz Tuluza, ali je roĎen sa ozbiljnim tegobama i postao je nakazno
stvorenje sa skraćenim abdomenom. Dugo se lečio, išao na terapije, a uz to
je prošao izuzetnu školu crtanja, jer je mogao da priušti najbolje nastavnike.
Sve je govorio linijom, i ta njegova nervozna linija kasnije inspiriše Pikasa. To
je takoĎe jako raznovrsna linija, a njom je znao da kaţe sve, i zato je ona vrlo
podsticajna za ekspresioniste. Njegov pristup tom društvu noćnih kafea i
barova je daleko od realizma. Tuluz Lotrek pokazuje i oštro zapaţa te
posetioce i zabavljače, ali on ne daje kritiku društva, on ne ţeli da osudi te
ljude već samo da ih prikaţe. Nije ţeleo da se izdvaja iz tog sveta, niti da ga
kritikuje jer tada ti klubovi dobijaju na popularnosti, a on je njihov čest gost.
 „Igranka u kafeu”
Prikazuje kan–kan igračicu sa erotskim asocijacijama. Deformiše ţenu da
istakne dinamičnost, pokretljivost, svetlost. Ne zanima ga gde je kraj
kompozicije (inspirisan fotografijom). Nema centriranog, glavnog aktera.
Njena noga u crnoj čarapi je erotski isturena u prvi plan i pokreće vrtlog
kompozicije, blago decentrirana.
 „Guli stiţe u Mulen Ruţ“
Guli je tada bila poznata igračica u kabareu. On je neke od junaka pariskog
noćnog ţivota napravio zvezdama, jer ih i danas znamo iako su pripadali tom
miljeu. Svesno ide na erotizovanu poruku. Ne podsmeva joj se, već joj se divi
i govori nam kako je ona pompezna. Njene pratilje su potpuno presečene.
Tako smela fragmentacija tela nije viĎena do tada, a biće nastavljena kasnije
u nadrealizmu. U prvom planu je Guli sa svojim ogromnim dekolteom.
Ne postoji jasna ideja o dubini u njegovim slikama. Prvi plan je noseći, a ostali
se lepe na njega, nejasne su razdaljine meĎu planovima. Njegove slike malih
dimenzija tada nisu ni bile cenjene. Pokljanjao ih je prijateljima ili ih je bacao.
Slike su bile loše preparirane i neugledno je radio. Posle smrti (umro je pre
četrdesete), porodica je sakupila radove i napravila divan muzej u Parizu.
 MeĎutim, njegovi grafiĉki radovi su pravi začetak postera. U velikim
dimenzijama (2mx3m), oni su plenili svojim vizuelnim porukama. Do tada su
se plakati obraćali posmatraču samo tekstom. [U 19. veku je prvo umetničko
delo upotrebljeno kao nosač reklame. ProizvoĎač sapuna je na sliku nalepio, i
tako reklamirao, svoj sapun.] Tuluz Lotrek je reklamirajući Mulen Ruţ
ostavljao gotovo 4/5 za sliku, samo petinu za tekst. Tekst je u jednom bloku,
da bi slika nosila poruku. Koristi litografiju u boji, i ona treba da imitira
japanske grafike. To posebno vidimo po siluetama u pozadini.

4
 „Japanski divan“
Ravna bojena površina, čista ţuta, crna, crvena boja. Insistirao je na tome da boje budu u velikim
površinama, i nije se bavio detaljima.
„Mej Milton“ (reklama za Belfort čokoladu)
Za svaki plakat projektovao je sasvim nova slova. Uspostavljao je komunikaciju izmeĎu tekstualnog i
vizuelnog, očekujući da slika bude ta koja nosi poruku. Tako je i danas koncipiran plakat. Potpisuje se
pečatom, kao Japanci.
„Kafe Ambasador“
Insistira na borbi toplog i hladnog. Decentrirano je podelio pozadinu na toplu i hladnu zonu. Glava ne gleda
u nas jer bi to bila previše intimna komunikacija, kao portret. Ceo zaokret tela je tu, da bi on bio lider, voĎa.
Glumac nas izvodi iz kadra. Zato je tekst desno, jer kao da ide za njim, kao što i mi krećemo za njim ka
kafeu. Čitav 20. vek će se u plakatima drţati isti koncept: tekst na margini, i slika koja nosi poruku.

GUSTAV KLIMT

 „Judita“
On je autor koji je mnogo istraţivao i mešao različite stilove. Često je koristio ornamente vizantijske
umetnosti i zlatnu pozadinu. Upoznao je vrlo dobro umetnost mozaika, jer je putovao po Raveni i tu je video
izuzetne vizantijske mozaike. Sa bratom je tamo radio zidne kompozicije i inspirisao se tim mozaicima.
TakoĎe mu je bilo vaţno svoĎenje oblika na dekorativnost i površinu. Kombinuje čistu dekorativnost sa
odreĎenom modelacijom.
Secesija = otcepljenje, nezavisnost
 Za Klimta je secesija bila sloboda, slobodno kombinovanje, izlazak iz celine. On napušta Akademiju i to
realističko, tradicionalno učenje, i zahteva novu slobodu, slobodan izbor elemenata. Traţi rešenja u
različitom stilskom iskazu. Inspirišu ga pogotovo Vizantija, Egipat, Grčka mitologija, orijentalno, srednji vek.
Klimt je ţiveo ekscentrično, a Beč je tada bio vrlo konzervativan grad, koji je uspostavljao red meĎu raznim
kulturama Habzburške monarhije. Zbog svog načina ţivota dolazi u sukob i sa policijom, i nikada se nije
uklapao u tako represivno društvo.
U kompoziciji „Ljubav“ vidljivi su i japanski uticaji i mistični sadrţaj.

5
 Klimt je dobio je narudţbinu za tri zidne kompozicije za hol zgrade Bečkog
univerziteta, koje bi predstavljale Filozofiju, Medicinu i Pravdu. MeĎutim
po završetku su svi bili nezadovoljni jer su smatrali da su dela „izopačena“ i
„pornografska“. TakoĎe im je smetalo što je transformisao tradicionalne
simbole, pa na primer za predstavu medicine slika bolest itd. Na kraju slike
nisu ni postavljene u hol, a kasnije su uništene.
Sebi je zatvorio zvanični put za izlaganje napuštajući Akademiju. Zato
nalazi novu klijentelu meĎu burţoazijom i slika portrete. Izlaţe u Paviljonu
secesije u Beču. To je bilo mesto okupljanja za vreme secesije, a gradi ga
Jozef Olbrih. Po ugledu na njega je izgraĎen naš Paviljon Cvijeta Zuzorić.
Za Klimta je karakteristična sloboda kombinovanja simbola. Stvorio je neku
vrstu individualne religije. „Atina Palada“ je njegova vizija Atine. Poznat je i
njegov divan friz u Vili Stoklet, „Drvo ţivota“, kao i kompozicija „Nada“.
 „Poljubac“
Njegovo najpoznatije delo, najviše reprodukovano. VoĎene su ţučne
diskusije, koje su pokrenule feministkinje jer su ovde videle agresivnost,
primoranost na poljubac. Smatrale su da devojka ne moţe da se otme iz
njegovog zagrljaja. Druga grupa ljudi je tvrdila upravo obrnuto, da se
muškarac tako potčinjava ljubavi da ostaje bez identiteta, jer mu ne vidimo
lice, a da je Klimt prednost dao ţeni i njenom zanosu. Slika više nema
planove, ona je ravna površina na kojoj su samo različiti ornamenti. To je
bilo jako interesantno za apstraktne umetnike.

IVAN MEŠTROVIĆ

 Meštrović je roĎen u Hrvatskoj, i potiče iz siromašne porodice, roditelji su mu bili nadničari, a on je čuvao
stoku. Od detinjstva je rezao razne figure, radio oblike u kamenu i drvetu, i ubrzo je došao do mecene koji
ga je poslao u Beč. Zato njegov rad vezujemo za Bečku secesiju. MeĎutim, mecena je ubrzo odustao od
njegovog finansiranja i morao je sam da se snalazi u tuĎim ateljeima. Upornim radom je došao u školu Ota
Vagnera. Zbog toga se i sam kasnije okušao u projektovanju hrama posvećenog Kosovskim junacima.
Projekat za Vidovdanski hram nije realizovan, ali je bio veoma ambiciozan. Trebalo je da bude mnogo
figura, karijatida, pogotovo na tornju koji predstavlja zvonik, a u centru bi bilo vrelo, koje simbolizuje izvor
ţivota.
 Na narodnom muzeju u Beogradu je napravio figuru Miloša Obilića, izmeĎu karijatida, zarotiranu u obliku
slova S. Njegovo najpoznatije delo je „Pobednik“ na Kalemegdanu. Projektovan je za Balkanske ratove.
On nije projektovan da bude na visokom postamentu, ali graĎani nisu hteli da ga gledaju tako u njihovoj
visini. Zbog toga je podignut, meĎutim baš zato sada njegove noge deluju prekratko. TakoĎe je radio
„Spomenik neznanom junaku“ na Avali.
 „Konjanik“ u Čikagu je statua Indijanca sa lukom i strelom. Radio je i Indijanca sa tomahavkom. Radio ih je
po konkursu i na odličnom su mestu na trgu u Čikagu.
 Meštrović je kombinovao figuru sa arhitekturom. Smatra se jednim od najvećih skulptora 20. veka. Roden je
rekao kada ga je upoznao da je on „najveći vajar malih slovenskih naroda“. Koristi se grafizmima i oslanja
se na egipatsku i asirsku plastiku, dakle koristi se eklektizmom.

6
 EKSPRESIONIZAM
 Rani ekspresionizam se razvija krajem 19. i početkom 20. veka. Umetnici koji su obeleţili ovaj period su
Norveţanin Edvard Munk i Belgijanac Dţejms Ensor, predstavnici ranog austrijskog ekspresionizma:
Oskar Kokoška i Egon Šile, i predstavnik primitivnih tendencija [ideja] u 20. veku: Anri Carinik Ruso. Ovi
umetnici su najavili, i bili veoma bitni, za rani ekspresionizam.
 Ekspresionizam karakteriše ispoljavanje unutrašnjih doţivljaja, strahova, nelagodnosti, i neuklopljenost u
svet oko sebe. Ekspresivno = izraţajno
Nastao je kao reakcija na impresionizam. Impresionizam se bavio onim što dolazi spolja, što je vidljivo,
podsticaj i inspiracija za stvaranje je ono što je van umetnika. U ekspresionizmu je potpuno obrnuto, ono
unutar čoveka, što nije vidljivo je podsticaj, ono duboko intimno, i samim tim vrlo subjektivno. Zato je teško
reći da je to stil, jer svaki pojedinac ima svoju varijantu ekspresionizma, svoje teme, svoj način obraĎivanja
tema. Umetnici koriste različita likovna sredstva i likovne izraze jer ţele da pokaţu ono najdublje u sebi,
svoju intimu.
 U ekspresionizmu ima vrlo malo zajedničkih elemenata ako posmatramo dela predstavnika. Jako je malo
dodirnih tačaka u likovnom smislu izmeĎu njihovih radova. Ipak trajna obeleţja ekspresionizma su :
1. subjektivnost, intimnost, lični odnos prema svetu
2. odustajanje od klasiĉnih ideja o lepom (pokazuju disharmoniju, neuravnoteţenost, asimetričnost)
3. intenzivan kolorit, debeli slojevi boje koje oštrim predmetima nanose na platno, bez lokalnog tona
 Ekspresionizam se vezuje za kraj 19. i početak 20. veka. Često traţi uzore u periodima obeleţenim
nespokojstvima i krizama. To je logičan izraz tzv. „bolesti kraja veka”. Najvaţnije za nastanak pravca bilo je
delo Van Goga, a ugledali su se i na simbolizam i srednjevekovnu umetnost. Ekspresionizam je insistirao
na iskazivanju ličnih strasti i doţivljaja (kao što je Van Gog predstavio „Krčmu”, sa snaţnim
komplementarnim odnosima, kao strašno mesto). Osećanje odbačenosti i negostoljubivost su dakle
nasledili od Van Goga, i izraţavali su svoju neprilagoĎenost društvu, konvencijama graĎanskog društva.
Pokušavali su da razbiju te konvencije, i zbog toga su često bili kaţnjavani. Imali su duboki nesporazum sa
sredinom koja ih nije prihvatala, a ni oni se nisu mogli uklopiti. Čudno je da niko od francuskih umetnika nije
dugo krenuo za učenjima Van Goga.
 Gogen, „veliki otpadnik”, im je takoĎe bio uzor. On je otišao daleko od civilizacije u potrazi za idealnim
svetom, „plemenitim divljakom”, ali ni to mu ne uspeva, i biva neprihvaćen od svih tih zajednica. Njegovo
delo tek kasnije postaje vrlo uticajno i podsticajno.
 Teoretičar Voringer, Nemac, imao je teoriju da su svi ljudi sa severa zatvoreni, frustrirani, povučeni, zbog
neprijatne klime i jako dugačkih perioda dana i noći. Tvrdio je da je ekspresionizam tipičan za ljude severa,
da oni mogu da shvate tu melanholiju. Nasuprot severu, čovek juga je čovek harmonije, ţivotne radosti i
zadovoljstva i oni ţele da budu napolju, da se druţe i ta klasična harmonija je tipična za ljude mediterana.
Severnjaci čak često koriste dinamičan vedar tekstil u svojim domovima da nadoknade tu toplotu.
Postoji i još mogućnosti da se analizira ovaj pravac koji obuhvata sve vrste umetnosti. To je opšti tok, za
neke prvi moderni izraz. Često se kaţe da je nešto ekspresivno, izraţajno, a ne vezuje se za kraj 19. veka i
početak 20. veka. Dakle to je univerzalna odrednica za taj umetnički izraz u kome se otkrivaju intimne
teţnje, bez laţi i sakrivanja. Sa ekspresionizmom ćemo se zato često sretati na primer posle Drugog
svetskog rata, tada nastaje lirski ekspresionizam.

EDVARD MUNK

 Postavio je temelje svim kasnijim ekspresionističkim stavovima. On je bio samoobrazovan, nije išao u škole
za umetnost, već se druţio sa krugom intelektualaca. Boemska sredina je za njega bila podsticajna, i druţio
se sa Ibzenom i drugim dramskim knjiţevnicima. U takvim krugovima stiče saznanje o svetu. Odlučio je da
ode u Pariz i upozna se sa umetnošću njegovog doba. MeĎutim po povratku postavlja sebi cilj da ne ţeli da
slika „ţene kako čitaju i vezu”, već da govori o stvarnim ljudima i njihovoj patnji i ţivotu. Ţeleo da se
distancira od konvencionalnog. Posmatra Degaa, Van Goga, Tuluz Lotreka i njihov smeli kolorit i jake linije.
Pravi planove da napravi jedno veliko delo, koje bi se sastojalo iz više slika. Taj „Friz ţivota” je zamislio
kao ciklus, ali nije ga potpuno završio iako se dugo trudio da ga realizuje. Njega odreĎuje vrlo rani gubitak
majke, a zatim sestre.

7
 „Soba umrlog”
Decentrirana soba, vrlo neuravnoteţena. Pod je planiran kao u Van
Gogovoj sobi. Leva strana je veoma naglašena, jer su figure neravnomerno
rasporeĎene. Potpuno levo je figura kao silueta, kao krpena lutka. Ne
interesuje ga razrada, modelacija, već doţivljaj straha i bola. Umrli se gubi
u zaklonjenom krevetu; on je prisutan na slici, ali samo kao fotografija, kao
uspomena. Niko nikog ne teši, svi su okrenuti sebi. Čovek i ţena su
dramatično okrenuli jedno drugom leĎa i ne ţele zajedno da prolaze kroz
uţas smrti. Ţena postaje hladna, bleda, sa krupnim očima, ali ničim ne
komunicira ni sa kim. Niko ne komunivira ni sa kim, naprotiv, svako gleda
na svoju stranu. Mi vidimo jedan raspad, rasulo. Sve je jako dramatično,
naročito je interesantno kako ljudi deluju plošno, ravno, izgubili su na
volumenu. To je nešto na čemu će on razvijati svoje istraţivanje.
 „Veĉe u ulici Karl Johan”
Ova ulica u Oslu veoma podseća na „Kafe noću” Van Goga, i ulice u Arlu.
Naglašava preteće severno nebo koje čini da se figure izduţuju, postaju
siluete, senke. Pokazao je kako zgrade deluju osvetljeno samo kroz
prozore, kao da boja ne odgovara stvarnosti. Boja sada nosi emotivni
sadrţaj.
 „Igra ţivota”
U ovom delu se dobro vidi kako boja nosi drugi sadrţaj. Ona nosi
asocijativnu vezu sa unutrašnjim doţivljajima. Pre svega, sa izneverenim
ljubavima. Sam Munk je imao velikih problema sa ţenama, velikih
nesporazuma, i to ga je jako bolelo. Zato je to osećanje uskraćenosti ljubavi
dominantno kroz ceo njegov ţivot, i takvu ljubav koju je ţeleo nikada nije
ostvario. Čak je bio na lečenju posle nervnog sloma, posle čega su mu se
dela malo smirila. Naslikao je mnogo autoportreta i pejzaţa, a radio je na
veoma subjektivan način.
Ova „Igra ţivota“ je scena iz noćnog ţivota. Falusni simbol govori da se radi
o erotski nabijenom odnosu muškaraca i ţena. Pošto ovi ljudi ţive
usamljeno i udaljeno, pa na ovakvim igrankama i zabavama moraju da
sklapaju prijateljstva.
Skroz levo je nevina mlada ţena u beloj haljini, a pored nje je cvetić.
Kasnije ona je zrela ţena u crvenoj haljini, obeleţena materijom. Ona nije
prijatna za muškarca, ona je femme fatale, gospodar situacije. Njena
dugačka haljina samo što ga nije saplela. Konačno, treće doba ţene je
desno, i to je starica u crnom, usamljena, izolovana, ne učestvuje u plesu.
Oko svake figure su intenzivne crne konture koje je uokviruju. Kolorit nosi
najdublje emotivne sadrţaje i time podseća na Gogena i Van Goga. Birajući
belu, crvenu i crnu, govori o fazama u ţivotu ţene. Nema vidljivih prostornih
odnosa, nema razlike u planovima, nema centra.
 „Madona“
Nigde nema nage Bogorodice, ali ovde Munk jeste ţeleo nju da predstavi
jer vidimo da ima oreol. Ovakva dela su izazivala skandale i ona ni danas
nije prihvaćena kao Bogorodica, optuţivali su ga za jeres itd. Po njegovom
mišljenju religioznost dovodi do odreĎene ekstaze. Ta ekstaza kao
unutrašnji doţivljaj njega inspiriše, a ne sam lik Bogorodice.
 „Krik“/ „Vrisak“
Delo koje radi i u slici i u grafici. Slika vijugave linije tamne vode i jarko
crveno nebo. To je direktno podstaknuto njegovim doţivljajem zalaska
sunca, kaţe da priroda kao da je cela pustila jedan krik i zavapila jer dolaze
mrak i hladnoća. Zato bira negativnu dijagonalu i tri puta je ponavlja.
Postavlja prvu figuru kao smrt, i još dve preteće figure u daljini. Gradi vrlo
nespokojnu situaciju, koja nas plaši. Slika neizvesnost, osećanje
nepoznatog straha.
Munk je autor koji je ostavio jako dubok uticaj na sve umetnike
ekspresionističke orijentacije sve do danas. Bilo da se radilo o grafici
(koristio je primitivni tip drvoreza iz Srednjeg veka) ili o slikama.

8
 DŢEJMS ENSOR

 Bio je školovan u Briselu, a inače je iz malog belgijskog mesta gde su se tradicionalno odrţavali karnevali
sa maskama, a njegova porodica je drţala prodavnicu maski.
“Autoportret sa maskama“
Ensor je bio inspirisan delom Ţorţa Seraa i njegovim izraţajnim koloritom. Nanosio je isto tako smeo kolorit
u debelim slojevima. Jako deformiše ljude i tvrdi da ljudi uvek imaju maske.
 „Maske i smrt“, samo smrt ne nosi masku.
„Spletka“/„Kleveta“, smelo deformiše figure i otvoreno ima se ruga.
 „Ulazak Hrista u Brisel“
Slika i sebe u guţvi, i samom sebi se ruga. On pretpostavlja da ni tada, početkom 20. veka, ako bi Hristos
došao u Brisel, niko ga ne bi dočekao kao mesiju. I u ovoj gunguli Hristos je jedva vidljiv u centru na
magarcu, a ljudi su okupirani drugim stvarima. Pokazuje da su ljudi uvek jednako nezaiteresovani za neki
viši moralni red, a zanimaju ih neke zabave, nešto primitivno. Zato koristi intenzivan kolorit i pravi gungulu,
a Hristos se jedva vidi.
 Bio je jako usamljen i zaboravljen posle smrti. Tek u 20. veku neke nove generacije se dive njegovom
korišćenju boje kao debele paste.

AUSTRIJSKI EKSPRESIONIZAM

 Ovi umetnici deluju u prvoj deceniji 20. veka, a delemično im i Klimt sa svojim
poslednjim delima pripada. On im je pre svega bio veliki uzor i oslonac. Sa druge strane
su se ugledali na Munka kao uzora, kao i Van Goga (čija dela izazivaju skandal u
konzervativnoj Austriji).

 OSKAR KOKOŠKA
„Pijeta“ ili „Drama i komedija“
Sukob postoji u samom sadrţaju, jer drama i komedija ne mogu postijati zajedno. Ovo
je plakat za predstavu „Rzbojnici, radost za ţene“, vrlo dvosmislenog sadrţaja, za letnji
festival. Pojavljuju se i sunce i mesec istovremeno. Ovo je scena neposredno posle
raspeća. U smeloj interpretaciji Oskara Kokoške ovo deluje kao horor, kao da Hristos
krvari, celo njegovo telo je kao rana, a i Bogorodica očajava. Ovaj poster izaziva
ozbiljne sukobe u društvu. Dramatična deformacija, distorzija.
„Portret Hermana Valdena“
Prenebregava se fizička sličnost. Ovo je Valden kako ga vidi saradnik i prijatelj, Oskar
Kokoška. On ga razara linijom, pokušava da nam obrati paţnju na Valdenov prodorni
pogled.
„Ljubavnici“
Dvojni portret Oskara Kokoške i Alme Maler. Ona je supruga Gustava Malera, smelog i
provokativnog ponašanja. Alma nosi vrstu kimona, svilene haljine i oni se pojavljuju na
slici kao ljubavnici, ali ništa nije spokojno u njihovom odnosu. To je bila burna veza za
oboje. Kokoška insistira na dinamici, a inspiriše se barokom.

9
 EGON ŠILE
Njegov rad je tek u drugoj polovini 20. veka stekao oboţavatelje, a inače je ţiveo samo 28 godina.
Karakteriše ga tanana, osećajna linija sa velikim flekama boje, naglašene erotičnosti. To je jednostavna,
dramatična linija. Jako je zainteresovan za anatomiju. Bio je smeo inovator.
„Autoportret“
Ima čitavu seriju autoportreta. Zagledan je u sebe, pita se ko je, koji su mu ciljevi. Predimenzionira ruke i
oči, a to predimenzioniranje delova tela radi njihovog naglašavanja je tipično za ekspresionizam. Pomalja
se interesovanje za japansku umetnost, elemente prirode.
„Ţena koja sedi“
„Trudna Ţena i smrt“
Gubi suprugu sa neroĎenom bebom, koja oboljeva od razornog gripa krajem Prvog svetskog rata. Inače je
bio u zatvoru zbog crteţa aktova mladića koji su pronaĎeni u njegovom ateljeu, i biva optuţen za nemoral.
MeĎutim on je crtao fragmentarne aktove, bez neke interakcije, sve je plošno, čudnog kolorita.
Naslutio je izgleda takav kraj, oseća pretnju od rata, jer je to je pogotovo za Austrougarsku bio koban rat.
Čest je dramatičan odnos obojenih površina.
Njegovo delo će tek mnogo kasnije biti prepoznato, krajem 20. veka, kada ljudi postanu otvoreniji.

ANRI CARINIK RUSO

 TakoĎe pripada ekspresionistima, ali postavlja model tipičan za modernu. On je

primer autodidakta i naivnog umetnika. Dakle slikarstvo mu nije bilo poziv, nije se
školovao za slikara. Bio je carinik po zanimanju i u penziji je počeo da slika. Uvek
je bio zainteresovan za umetnost. Odrastao je u Parizu, obilazeći izloţbe. TakoĎe
je bio multimedijalni umetnik, bio je ulični violinista, izvodio je ulične predstave,
pisao male dramske tekstove. Taj tip „naivnog“ umetnika će biti tipičan kasnije za
20. vek. On je za sebe mislio da je vrlo kvalitetan i nadaren umetnik. Bio je
poštovan u krugovima avangarde, cenili su ga Kandinski, Pikaso, a jedan od
njegovih prijatelja je bio i Gijom Apoliner, veliki pesnik i kritičar.
 „Portret Pjera Lotija“
Portret je predimenzionisan u odnosu na pejzaţ. Primećujemo odreĎenu
distorziju u pejzaţu. Nema levog uveta. Neke stvari izostavlja, a neke dislocira.
Mačka je u prvom planu i ukazuje na njegove osobine, dakle on mu nije veran
prijatelj. Ovi atributi samo podsećaju na tradicionalne, ali on govori o svom
prijatelju i njegovom kućnom ljubimcu, tipično za ekspresionizam. Loti drţi
cigaretu u ruci, deluje vrlo ponosan na to. Jako je vaţna pedantna i precizna linija
kojom Carinik sve iskazuje. Trudi se da napravi poseban ambijent.
 „Portret Gijoma Apolinera“
Gijom i Marija Lorensin, koja je u pozi muze, ona ga majčinski grli. Ona je muza
koja inspiriše pesnika. Pokazuje sa dva prsta naviše, jer dovodi inspiraciju i duh
kreacije odozgo, sa neba. Pesnik ima pero i svitak, prave atribute pesnika, kao
na tradicionalnoj slici. Ambijent je jako čudan i neobičan sa cvetovima i drvećem
kao u dţungli.

10
 „Krotitelj zmija“
Vrlo čudno rastinje i egzotične ptice. Posećivao je botaničku baštu u
Parizu, gledao botaničke atlase i paţljivo crtao svaki list i granu. Za
njega je to bila prilika da predstavi neke svoje snove. Ta spontana
kreativnost koja nije naveţbana, već je bliska deci, to je zanimalo i
oduševljavalo moderne umetnike.
On je uzimao tubicu sa bojom, prinosio je modelu i gledao da li ta boja
odgovara njegovom tenu. TakoĎe ih je merio i uporeĎivao sa slikom itd.
Modeli su mu bili često i krpene igračke.
Glavna odrednica moderne je traţiti nešto novo. Svaki stav treba
preispitati i napraviti reakciju. Zato se u 20. veku često smenjuju „izmi“ i
sada nastaje Fovizam.

FOVIZAM
 Trajao je jako kratko i gotovo se i ne moţe nazvati stilom, više je to pojava, stanje duha. Umetnici su se
brzo i razišli i nastavili da istraţuju za sebe. Trajao je od 1905. do 1910. Izlagali su na Salonu odbijenih jer
njihova dela nisu prihvatana na regularnom Salonu. Naziv je došao neočekivano, kada je jedan kritičar
video figuru nalik donatelovoj a oko nje ove slike, i rekao: „Donatelo meĎu divljim zverima!“, tako je ostao
naziv od francuskog ‟les fauves‟ [divlje zveri].
Većina ideja fovista je postojala u idejama impresionista (Gogena, Van Goga, Sezana), a gledali su i dela
grupe Nabi. Predstavnici su Anri Matis, Andre Deren, Moris Vlamenk, Raul Difi, Kis Van Dongen, Ţorţ
Brak.

 ANRI MATIS
„Radost ţivota“
Anri Matis je bio lider i glavni predstavnik pokreta. On sabira sve tipično za umetnost 19. veka uz naglašenu
dekorativnost. Slaţe planove po nivoima (toplo-hladno) ne praveći ideju o prostoru.
„Ţena sa šeširom“ ili „Portret gospoĊe Matis“
Po izlaganju ovog dela izbio je skandal jer se ljudima činilo da je neprihvatljivo. Njeno lice je izgubljeno u
tekstilu šešira, a njen zaokret je atipičan za portret. Naglašava duboke zelene i ljubičaste senke. Vidi se i
uticaj japanske umetnosti, njen šešir je potpuno dekorativan i nezavisan.
„Portret sa zelenom crtom“
TakoĎe gospoĎa Matis, i ovo je ključno delo za fovizam.
Upotrebljava intenzivnu boju, nešto najvaţnije za foviste, i to direktno iz tube. Matis koristi čistu crvenu,
naspram zelene, i te velike bojene površine smelo suprotstavlja. Površina intenzivne boje se ograničava
debelom tamno plavom ili ljubičastom linijom (to se naziva ploazonizam). Ubacuje ove linije razgraničenja
da bi ipak definisao formu. Boji ravno, plošno, kao plakat, samo konturom obeleţava elemente. Kontura je
veoma debeli sloj boje, trag četke je potpuno vidljiv. Boje se ne mešaju na paleti, direktno se stavljaju na
platno u površinama razdvojenim tamnim konturama (asocira na vitraţ u gotici, a takoĎe se javlja kod
Gogena). Taj dekorativni odnos je postojao i u stednjem veku, ali fovisti su mnogo smeliji. Ne drţe se
lokalnog tona, predstavljaju stvari onako kako ih sami doţivljavaju.
Slika se zove baš po zelenoj prugi i ona je vrlo vaţna jer odvaja dve strane jedne iste ličnosti. Jedna je
ruţičasta, melanholična, a druga je vedra, ţuta, topla strana. Dakle on svoju suprugu dvostruko doţivljava,
jedna njena strana je topla, jedna hladna. To je subjektivan, jedinstven doţivljaj jedne ličnosti.
Prepoznatljiva je i japanska punĎa.

11
 Matis je slikao i pejzaţe. Fovisti nisu inovativni u sadrţinskom smislu, rade portrete, pejzaţe, mrtve prirode.
Ali sada stare sadrţaje obraĎuje na sasvim novi način. Pejzaţi više nemaju centralni motiv, ugao je
subjektivan, sve je stvar odluke slikara.
Rado rade i scene iz enterijera. Sve je podreĎeno vatrometu boja. Matis često bira motive sa prozorom ili
vratima, jer mu to daje priliku da gradi sliku u slici, što stvara tenziju na slici.
„Crvena Odaliska“
Radili su i aktove. Ova Odaliska je deo dekorativnog ambijenta, nema senzualnosti.
„Crvena slika“
Slika na zidu moţe biti i prozor. Nema iluzije dubine i dubina uopšte nije vaţna. Toliko je dekorativno i
plošno da nas buni. Ornamenti su potpuno slobodni i pokrivaju celu sliku, nezavsni su i kao da ujedinjuju
delove slike. Sve je povezano u isti ritam. Interesuje ga odnos boje, površine i linije. To je put koji će voditi
sliku ka izgradnji autonomnog sistema. Umetnost sada ima svoje zakonitosti, ne imitira prirodu.
Matis je išao na sever Afrike i tamo se divio intezivnom koloritu, portretišući Marokance i ostale afričke
narode.

 ANDRE DEREN
Umetnik značajan za pokret, smeo inovator.
„Mladići na polju“ su predstavljeni samo kao obojene površine. Koristi neobične uglove.
„Kupaĉice“
Nema ideje o celokupnoj kompoziciji. Vidljiv je uticaj Sezana. Ovo su tri figure koje predstavljaju drugačije
aspekte ţene. Jedno lice je u zelenoj senci, drugo je bledo. Kompozicija je različita od uobičajene sinteze
dela koja su se oslanjala na renesansu. Ovde nema ţiţne tačke, jedinstvenog mesta opaţanja. Svet se
sagleda iz više tačaka, različitih uglova.
Kroče i Berkson su dva filozofa koji su uticali na slikare. Insistirali su na vaţnosti subjektivnog saznanja (da
je doţivljaj vremena je relativan na primer). Smatrali su da i nešto što nije dokazivo moţe biti bitno. Pitali su
se zašto se o ukusima ne diskutuje, zašto neko više voli nešto od nečeg drugog. Nije kompletan ţivot
utemeljen na racionalnim rezonima, tako da i onom intuitivnom treba pridavati paţnju.
„Dve sestre“
„Mrtva priroda“
Mrtve prirode će vremenom postajati sve tamnije kod Fovista. Deren će se na kraju gotovo vratiti
tradicionalnom. Mnogo paţnje posvećuje slikanju Londona, Temze i urbanih pejzaţa, koji su jako dobri i
bitni.

 MORIS VLAMENK
„Portret Andrea Derena“
Hvalio se da nikada nije bio u Luvru, jer nije hteo da gleda stare majstore i slike smeĎeg, muzejskog tona.
Ţeleo je da traţi što intenzivniju boju i što smelije komplementarne odnose. Intuitivno, direktno je koristio
boje. MeĎutim to što nije hteo da se obrazuje na kraju i nije dalo nekih rezultata. Inspiracija mu se tanjila i
gotovo nestala i posle desetak godina je slikao vrlo tamno, gotovo romantičarski.

12
 „Predstava Bato-Lavoara“
To je drveni splav na Seni, mesto okupljanja i rada fovista.
„Kuća na selu“
Pejzaţ je toliko dekorativan da je potčinjen ritmu bojenih mrlja, i tih ograničavajućih linija. Nema nikakvog
rasporeda i centra. Ova dela niko nije ţeleo da kupuje, nisu bila vredna kolekcioniranja. Prva Matisova dela
su kupovali Rusi i Amerikanci.

 RAUL DIFI
Slikao je svetkovine, kuće i ulice iz čudnih uglova. Ţeleo je da prikaţe ono što oseća, uzbuĎenje
prouzrokovane viĎenim svetom.
„Ulica ukrašena zastavama“
Na korak do sasvim slobodnog korišćenja površine kada neće više biti sadrţaja. Često slika gradski
ambijent, urbane pejzaţe sa zastavama, vrlo svedeno. Raul Difi je najavio sa Brakom nastanak kubizma,
ali neće se posvetiti tom pravcu, već će se vratiti se svom fovizmu.
„Atelje sa indijankom kao modelom“
Naši umetnici izmeĎu ratova će učiti iz ovakvih dela, jer su im ona ranija dela fovista previše intenzivnih
boja.

 KIS VAN DONGEN

HolanĎanin koji dolazi u Pariz. Divi se najpre Lotreku iradi slične scene vezane za način ţivota.
„Fernanda“ - insistira na vrlo ekspresivnoj slici ţena, smelo koristi najjače boje. Plinska svetlost deformiše
lice praveći senke. TakoĎe radi dela kao što je „Šešir“. Čak su i gospoĎe iz visokog društva portretisane na
provokativan način. Debelom pastom i jarkim bojama. Urbane ambijente radi plošno.

 ŢORŢ BRAK
Iz perioda fovizma poznate su njegove luke, kao i predstave Temze koje su naročito vaţne. Ubrzo je
krenuo u kubizam i smeĎe i sive tonove. Kada slika u duhu fovista koristi smeo kolorit.

13
 ŢORŢ RUO

 Izlagao je sa fovistima, inače prijatelj Matisa. Studirao je na Akademiji u Parizu, pod voĎstvom profesora
Gustava Moroa, simboliste. Bio je Moroov omiljeni student. Uţivao je njegovo divljenje jer je dozvoljavao
studentima veliku kolorističku slobodu, u čemu se Ruo isticao. Ruo se tematski okrenuo ţivotu.
 „Par“
Slika savremenike bez ulepšavanja. Hoće da pokaţe sve ruţne crte ovog sveta.
„Dve prostitutke“
Smatrao je da se moralni pad čoveka vidi na licu, telu, na svemu. Otvoreno ističe deformisane elemente,
kako fizičke, tako i intelektualne retardiranosti.
„Stari kralj“
Sa velikim revoltom slika tiraniju careva. Ovo je veoma reljefno delo, bojama su ugrebane konture. Car
gnječi neţan cvet u ruci i to jasno ukazuje na tiraniju.
 „Hristova glava“
Religiozna umetnost je za Ruoa bila jako bitna. Religioznim temama daje nov, moderan zvuk. Svetitelje
smešta u moderni ambijent grada. Smatrao da je veliki obnovitelj religiozne umetnosti, čak je ponudio svoja
dela crkvi koja ga je naravno odbila.
Uništio je mnogo dela u napadu sumnje u svoj rad. Ostao je vrlo usamljen i izolovan. Idanas su više
cenjena njegova dela o anomalijama i društvenim manama.

ANRI MATIS POSLE FOVISTIĈKOG RAZDOBLJA

Posle perioda fovizma on je jednako kao Pikaso izgradio svoj stil, i promenio odnos prema umetnosti.
Dosledno je razvijao svoje stavove. Bio je uspešan i u skulpturi mada ta njegova dela prvo nisu bila
izlagana.
„LeĊa“
Bitno delo u sklopu modernističke redukcije forme. Prvi akt je blizak realizmu, ali postepeno se oslobaĎa
anatomske voluminoznosti, širi se i jasno raščlanjava. Pletenica se spušta i predstavlja kretanje koje se
suprostavlja kretanju naviše. Kičma koja deli leĎa se samim tim naglašava. Na kraju je to tipično
modernističko rešenje, dva valjka koja idu na gore i jedna forma koja ih razdvaja i ide na dole.
„Luksuz, mir i zadovoljstvo“
Insistirao je na ritmu koji grade boja, površina i linija. Počeo je od skoro neoimpresionističkih dela koja je
kupio Sinjak. Matis je poštovao Sezana, naročito njegove kupačice. Imao je jedno delo i uvek ga je čuvao.
„Plavi akt II“
Radi makazama u starosti, kada je već bio star da slika. Seckao je kolaţ papir i pravio slike.

14
 „Ples“ („Igra“) i „Muzika“ su njegova najbitnija dela iz ovog perioda. Bile
su pravo otkriće kada ih je naslikao. Naručio ih je Ščukin. Dopadale su
mu se matisove slike jer ruske ikone takoĎe karakteriše intezivan
kolorit. Sama ta elipsa koju grade tela je prepuna energije, ljudi
neobuzdano plešu. Ta igra je tipična za slovenske narode, tako u
krugu, poletna. Predstavlja igru kao dinamizam, kretanje, radost.
Trebalo je da daju utisak harmonije, uţivanja, spokojstva. Za Matisa je
slikarstvo „kao udobna fotelja u kojoj će se čovek odmoriti posle
napornog dana“. Horizont je takoĎe talasast.
„Muzika“
Ščukin je ove slike drţao u svojoj vili gde je gostio ugledne prijatelje.
Zbunjivalo ga je kog su pola svirači na slici, koja je to muzika koju
sviraju. Matis je rekao da je to trebalo da bude samo predstava koja će
u nama buditi zvučnost, a ne neka odreĎena muzika. Na ivici je
apstrakcije.
Matis je jako uticajan umetnik jer je uspeo da formira nezavistan svet
slike koji ţivi mimo sveta prirode, da stvori svoj individualni jezik. Bitan
je za razvoj asocijativnog slikarstva.

GRUPA MOST
 Delovanje grupe Most traje od 1905. do početka Prvog svetskog rata. Grupa Most je odabrala baš to ime
jer je ţelela da poveţe nemačku tradiciju (na primer gotiku) i novu, dekorativnu umetnost 20. veka. Sam
naziv su svesno odabrali sa odreĎenom simbolikom, dakle kao veza izmeĎu tradicionalnog i njihovog
viĎenja novog, njihovih planova za razvoj umetnosti.
Nemački umetnici su znali da su njihovi koreni u gotičkoj grafici i da se njihove nove ideje moraju sprovasti
kroz grafičke listove. Bili su jako dobro organizovani. Delovali su brzo, efikasno i na veoma širokom polju
putem grafike. Redovno su ih štampali u malim tiraţima i poklanjali svojim članovima, a svaki član je
plaćao članarinu i aktivno podrţavalo grupu. Tako su brzo skupili mnogo poštovalaca i izlagali su širom
Nemačke i ostatka Evrope. Tim otiscima je vremenom rasla cena.
 Svi slikari ove grupe su bili mladi studenti arhitekture ili umetnosti, i radili su zajedno najpre da bi lakše
finansirali prostor za rad. Napravili su aktivan krug ljudi oko sebe i saraĎivali sa drugim grupama (sa
grupom “Der Šturn” na pr.) Bili su podstaknuti idejama Nazarena, Prerafaelita i grupe Nabi. Delovali su kao
grupa. Predstavnici su: Ernst Ludvig Kirhner, Erih Hekel, Oto Miler, Karl Šmit Rotluf, Emil Nolde
(pridruţio im se na kraju i kratko je bio član, stariji od ostalih).

 ERNST LUDVIG KIRHNER

“Suncokreti”
On je bio glavni predstavnik i centralna ličnost grupe. Nisu imali vrlo razraĎeni
manifest pošto je to bila rana umetnička grupa. Nemaju precizno odreĎene ideje,
ali kaţu da ţele da istraţuju nove mogućnosti. Termin „moderan‟ i sada označava
nekog ko prati aktuelne stavove o svetu, o umetnosti. Moderna umetnost zahteva
da se stalno traţi novo, ide dalje i da se postavljaju novi principi ponašanja i
stvaranja. To je diktat novog. Zato su članovi grupe Plavi most rekli da pozivaju sve
one koji hoće da budu moderni da im se pridruţe.
Oni se dosta ugledaju na Van Goga. Kirhner svesno radi „Suncokrete”. Van Gogovi
„Suncokreti” su predstavljali novi odnos prema mrtvoj prirodi. Imali su duboki
emotivni sloj jer su naslikani kao dobrodošlica Gogenu, dakle imali su ličnu
posvetu. Suncokret i kasnije postaje vaţan cvet u secesiji. Kirhner jasno govori da
je njegov idol Van Gog, koji koristi čistu boju kojoj daje emotivno značenje. I on se
sluţi čistom bojom, i debelim nanosom.
„Devojka koja sedi”
Dekorativno, sa čistim obojenim površinama. Vidi se kloazonizam (oivičavanje
tamnim bojama), dakle uticaj Gogena. Figura podseća na primitivnu umetnost (kao
inspiraciju gledaju dela u drezdenskom muzeju) iz koje su crpeli teme, ali su ih
obraĎivali na novi način. U Drezdenu je ustanovljena grupa i tu će traţiti tu vrstu
stilizacije. Radiće u dekorativnim ravnim površinama, bez modelacije. Devojka je

15
 definisana, prilepljena je za sofu, intenzivnog kolorita. Način obrade podseća na fovizam. Ali sada se oni
više bave sadrţajem nego formom. MeĎutim, teme su identične, kao i u tradicionalnom slikarstvu: mrtve
prirode, portreti, pejzaţi.
“Kupaĉi”
O figuri se vodi jako malo računa, one su kao obojena polja. Vidi se uticaj Sezana. U prvoj deceniji 20. veka
su napravljene retrospektive dela Gogena, Sezana i Van Goga, i umetnici su bili pod velikim uticajem tih
velikih postimpresionista.
“Scena sa berlinske ulice”
Novina u odnosu na foviste je što se grupa Most bavila i savremenim ţivotom u gradu. Često predstavljaju
graĎane slobodnog ponašanja. To je tema atipična za ostale grupe. Kirhner naglašava cigaretu jer ţeli da
pokaţe da se radi o ulici slobodnih individua. Govori o Berlinu kao o mestu prostitucije, skitnica.
Perspektiva je potpuno izbačena, dogaĎaj je potpuno istisnut u prvi plan, nema ni fotografske optike kao
kod Renoara. Delo je fragmentarno, nema celine, ne vidimo čak ni ulicu. Nema ambijenta, samo ideje
guţve na berlinskim ulicama. Koristi se intenzivan kolorit i komplementarni odnosi. Koristi se dislokacija,
neke stvari nam nije jasno gde počinju, a gde se završavaju. Nema ni proporcije, a koriste razne
deformacije, figure su zdepaste ili izduţene itd. Smatrali su da će izraz unutrašnje frustracije najbolje
pokazati ako ne postoji tradicionalno, dakle tačnost. I u gotici je sve izduţavano, što inspiriše ove nemačke
umetnike.
„Pet ţena na ulici” je ritmično poslagano jedna pored druge.
“Zimska noć sa meseĉinom” je predstavljena jakim koloritom na kome insistiraju članovi grupe.

 ERIH HEKEL
Uradio je u drvorezu jednu od naslovnih strana časopisa. On je bio majstor drvoreza. Koriste čak i
ornamente iz praistorije. Njih svesno unose jer ţele da govore o novoj estetici. Tu su i deformisane figure.
Mnogi su odbacivali ovu umetnost kao ruţnu. Hitler je smatrao da je njihova umetnost degenerativna i
rasprodali su mnogo tih dela iz nemačkih kolekcija. Smatrali su da dela o ljudima sumnjivih moralnih
vrednosti, deformisanima, ne odgovaraju arijevskoj kulturi. Uništavali su ta dela i čak branili umetnicima da
rade. Noldeu su često provaljivali u atelje, i on je radio na malim formatima, tajno. Kirhner je izvršio
samoubistvo jer nije mogao da podnese to odbacivanje zajednice, i takve zabrane i optuţbe.
„Devojĉica”
Hekelovo rano delo predstavlja devojčicu koja je beskućnik i prinuĎena je da se bavi prostitucijom da bi
preţivela. Vidi se uzor japanske grafike. Smelo je redukovao grafički list na nekoliko bojenih polja. Slojevi
slike i pejzaţ se grade po vertikali, što je neobično. Namerno koristi uznemirujuće oštre linije koje upućuju
revolt ka društvu koje ne brine o beskućnicima i siromasima.
„Portret ĉoveka” i „Beli konji”
Pokazuju da je bio izuzetan grafički majstor. Ovde se vidi da se ugleda i na Munka. Ostavljao je vidljivu
strukturu u drvetu. Radio je i linoreze, koji nisu jako uvaţavani, kao što je „Leţeći akt”. Ovoj tehnici daje
novu vrednost i rado je koristi.

16
 OTO MILER
Mnogo je insistirao na neposrednom dodiru čoveka i prirode. Ljudi u gradovima su
otuĎeni, stalno su u guţvi i na zagušljivom. Zato je rado posmatrao Cigane, koji su
tada bili nomadi, i smatrao je da oni imaju taj ptavi odnos sa prirodom. Zato je rado
radio grupe na potoku, reci itd.
Takvo delo je “Dve Ciganke u dnevnoj sobi”, gde ih je čak predstavio u enterijeru,
ali mi jasno vidimo da su to Ciganke. Nacionalisti su odbacivali i ova dela, jer su
smatrali da Cigane treba istrebiti, a ne portretisati.
 KARL ŠMIT ROTLUF
Bio je čovek koji je bio vezan za predeo, prirodni seoski ambijent. Slikao kuće,
krovove kuća. U grafici je koristio stilizaciju grafizmima, tipičnu za primitivnu
civilizaciju („Majka”). Inspiraciju je nalazio u Africi.
 EMIL NOLDE
„Igraĉice na svećama”
Videvši grupu Most i njihove stavove, pridruţio se, ali nije mogao generacijski da se
uklopi u to vrlo organizovano društvo. Sa grupom je delio ideje i njegova dela su
insistirala na primitivizmu i deformitetu figure. Slika jako debelim slojem boje, i po
1cm.
„Silazak Hrista na Svetog Duha”
Bio je zainteresovan za religiozne teme i stare ikonografske sadrţaje, koje je smeštao
u moderne ambijente.
Na primer, redstavio je Mariju Egipatsku u Africi, jer je po predanju ona tu
iskušavana.

 Grupa Most je dakle bila ekspresionistička grupa. Ovi prvi moderno organizovani
ekspresionistički izrazi ostaće trajna inspiracija za sve ekspresioniste do kraja 20.
veka.

SKULPTURA POĈETKOM 20. VEKA

1. Javlja se nekoliko tendencija
ARISTID MAJOL
Upamćen je po velikom broju ţenskih aktova. Predstavlja granicu izmeĎu skulpture
19. i 20. veka. Bio je vezan i za slikarstvo i tapiseriju. Vaţan je uticaj Gogena.
Pokušavao je da sintetizuje ta saznanja i iskustva. Cenio je Rodena, ali dok je on
negovao otisak palca, Majol je površinu potpuno zatvorio, volumen je ostao
kompaktan.
„Mediteran”
Ovo je ideja da jedan naziv skriva drugo značenje, kao kod simbolizma. Ţeleo je da
figure ţena budu asocijativne sa drugim sadrţajima.
„Noć”
Ugleda se i na MikelanĎela, koji je čest uzor vajarima, koji je prvi dao mogućnost
ţenskoj figuri da predstavlja noć i dan. Tu ideju će oţiveti Majol. Napravio je
redukciju, zatvorio volumen i tako je postao inspirativan za one koji su išli ka daljoj
redukciji figure i redukciji forme. I naši vajari su se ugledali na njega, pridajući
simbolički sadrţaj aktu.

2. Tendencija apstraktne figure:

KONSTANTIN BRANKUZI
Došao je iz Rumunije, a tamo je već bio obrazovan. Jedan je od vajara koji je sve
sam radio, i time šokirao javnost. Iako je bio veliki vajar, nije imao pomoćnika. Jako je
poštovao je materijal, karakteristike materijala.
„Beskrajni stub”
Ovo je sam temelj apstraktne umetnosti. Slagao je modul u beskraj, pratio ritam
ispupčeno-udubljeno. Apstraktna geometrijska forma.
Rano je odlučio da poštuje materijale i njihove odlike. Ide dalje u redukciju forme.

17
 „Muški akt”
To je samo valjak isečen na tri dela, koji predstavlja torzo. Potpuno je promenio odnos figure i postamenta.
Postament je uvek bio jako vaţan element. Često su vajari radili samo skulpturu, a zatim su davali drugim
vajarima da im urade postament. Brankuzi je značaj postamenta dobro razumeo i sam ih je radio. Ovaj
postament postepeno gradi formu akta. Niţe kamen pa drvo pa metal. Vrednost i lepota svakog materijala
treba da se obradi na pravi način.
„Zlatna ptica”
Podrazumeva sličan rast i ritam. Najčuvenija je „Ptica u letu”. To nije obična ptica već predstava letenja,
dinamičnosti. Izazvala je skandal, smatrali su da to i nije skulptura. Bio je jako ljut zbog ovakve reakcije i
retko je kasnije izlagao javno. Naučio je i sam da fotografiše jer je video da fotografi ne razumeju odakle
treba da fotografišu skulpture. Radio je ove ptice godinama i tako istraţivao formu i materijal. Brankuzi je
utemeljivač apstraktne skulpture.
„Muza”
Na kraju se vide ostaci Rodenovog uticaja, stilizovanje forme. Smatrao je da je forma jajeta idealna forma.
Zato ju je često istraţivao.
“Poljubac”
Totemska plastika. Figure su svedene na sam iskonski odnos. Jako su priljubljene, erotizovana figura.
Govori na mitskom nivou o ljubavi i odnosu forme. Koristi stilizovan izraz, stilizovanu kosu i oko (a to je
zapravo jedno oko).

3. Tendencija ekspresionizma u skulpturi:

VILHELM LEMBRUK
„Mladić koji sedi”
Izduţene, deformisane, melanholične forme. Vrlo zatvoreno, skulptura koja je okrenuta sama svom
unutrašnjem doţivljaju. Radi pod iskustvom Prvog svetskog rata. Vrlo je potresen iskustvom rata, i pod
uticajem te traume kasnije vrši samoubistvo. Zatvorena, deformisana forma.
”Oboreni” / ”Srušeni”
Čovek gubitnik, njegov doţivljaj čoveka posle doţivljaja rata. Ovo je potpuno poremetilo ideju u skulpturi.
Čovek četvoronoške hoda kao ţivotinja. Njegovu glavu jedva i vidimo. Drţi polomljeni mač, nesposoban da
se brani ili ustane. Depresivna skulptura iz perioda Prvog svetskog rata, izlivena u bronzi.
Njegovo delo je odbačeno kao degenerativno i porodica je jedva uspela da sačuva njegove skulpture. Ovo
je radikalno smelo, i govori o čoveku bez glorifikacije. Figuru treba gledati kao liniju, siluetu. Sam volumen
je deformisan, leĎa su predugačka kao i listovi, ali sve u funkciji dočaravanja potpune nemoći čoveka.

18
 ERNST BARLAH
„Zaspale skitnice”
Putovao je na razne ekspedicije kroz Rusiju i preko Kavkaza i bio je zadivljen ruskim seljakom i njihovim
izgledom. Delovalo mu je kao da je upravo to čovek vezan za zemlju i često se vraćao toj stilizaciji. Tako je
napravio i ove usnule ljude. Kao celinu, bez detalja, dvostruka figura kao jedna.
„Drţaĉ sekire”
Insistira na naglim pokretima, ali sputanim. Voli i drvo i terakotu, kamen i bronzu. ovo su male figure ali
deluju monumentalno. Sve je redukovano na pokret. Predstavljena je unutrašnja energija, kretanje.
„Osvetnik”
Najčuvenije barlahovo delo. Vrlo je dinamično, moţe se staviti u zamišljeni krug. Upravo zato i slaţe nabore
odeće, da bi nam dao zamah. Tako mi zanemarujemo figuru a vidimo dinamizam. Postavlja figuru sa
jednom nogom napred, a drugom pozadi, da bi bilo jasno da se kretanje dešava baš u tom času. Njegovo
delo je kasnije bitno za konstruktivizam i modernu skulpturu.

KUBIZAM

 Kao ravnopravni osnivači kubizma navode se Pablo Pikaso i Ţorţ Brak. Huan Gri i Fernan Leţe postaju
njihovi sledbenici. Ovo je jako bitan pokret koji je kratko trajao [1908-1918]. Ima svoju analitičku fazu [1908-
1911] i sintetičku fazu [1912-1918].
 Većina se slaţe da kubizam daje najsmeliji i najrevolucionarniji zaokret u odnosu na tradicionalno iskustvo
u prikazivanju treće dimenzije. Ideja slike-prozora je trajala još od 14. veka (kvatročenta) i usavršavana je
vekovima pogotovo u baroku. Kada je počela moderna, počela su i preispitivanja tog koncepta, svoĎenje na
dvodimenzionalnost. Postimpresionisti posebno nude inovativna rešenja na tom polju. Pol Sezan je bio jako
bitan za razvoj kubizma. Smatrao je da se na kupu, loptu i valjak mogu svesti sva tela u prirodi. To je učinilo
da “umetnost postane harmonija paralelna sa prirodom”, da gradi svoj nezavisni sistem. Zato će kubizam
biti tako nov i radikalan zaokret, insistiraće na novom shvatanju prostora. Traţi se novi prostor.
 Neki misle da nije slučajno da se kubizam pojavo upravo 1908. ako se ima u vidu duh vremena i društveno-
kulturni kontekst: tada se pojavila berksonova i kročeova ideja o
vrednosti subjektivnog, intuitivnog, ličnog doţivljaja; takoĎe se 1905.
u Nemačkoj literaturi pojavljuju dva eseja Alberta Ajnštajna, koji su se
odnosili na problem prostora i vremena, u kojima je zaključio da mi
nemamo jedan univerzalni prostor i univerzalno vreme, da od onoga
ko percipira zavisi kako izgleda vreme i prostor. Dakle tada je data
osnova teoriji relativiteta, rečeno je da su prostor i vreme relativne
kategorije, a doţivljaj o vremenu subjektivan i različit od osobe do
osobe. Pikasao je ipak tvrdio da se kubizam ne moţe toliko naučno
posmatrati.
 Kubisti su insistirali na proučavanju i novom saznavanju prostora,
posmatranog iz više taĉaka, i više uglova. Smatrali su da se sve te
vizure ukrštaju, preklapaju i sintetizuju. Oni prostor slikaju onakvim
kakav misle da jeste, a ne kako ga vide. To je doprinos kubizma
čitavoj umetnosti 20. veka: slika se potpuno oslobaĎa zahteva da
reprodukuje trodimenzionalno na dvodimenzionalnom prostoru.

19
 PABLO PIKASO
“GospoĊice iz Avinjona”
 Većina istoričara umetnosti misli da je ovo najbitnija slika 20. veka. Prepoznatljiv je Sezanov uticaj, jer
aktovi podsećaju na kupačice. Forme nisu jasno raščlanjene, aktovi su masivni, robusni, ne poseduju
očekivanu ţensku gracioznost, što je asocijacija na Gogena. Desna figura koja čuči asocira na dela
primitivnih naroda (astečke kulture), na toteme. Smelo je koristio saznanja primitivne umetnosti. Pikaso
koristi upravo afričke maske. One ne poštuju isti princip prikazivanja kao evropska skulptura. Deformisane
su i ne prati se fizička deskripcija, ne izgledaju identično kao lik ţivotinje ili čoveka. Maska koristi odreĎenu
apstrakciju i odvaja se od samog modela jer ona treba da bude simbol vrste, a ne predstava odreĎenog
bića.
 Pikaso koristi iskustvo jedne likovne discipline (plastike) i unosi je u drugu (sliku). Neke maske deluju kao
da su samo nataknute na glavu, a neke kao da su deo tela, kao centralna maska koja odgovara iberijskoj
tradiciji (sa tla Španije). Kod maske gore desno Egipat je inspiracija. Iako je devojka okrenuta profilom, oči
slika anfas. Egipćani su hteli tako da prikaţu kretanje, kombinovanjem profila i anfasa, i oni se tako
sintetizuju. To sagledavanje iz više uglova je bilo bitno za Pikasa. Kubiste je interesovalo kakav predmet
jeste, a ne kako da ga predstave.
 Tretman pozadine je takoĎe specifičan i nov. Ovde je sve u pozadini jednako izlomljeno i fragmentarno. Ne
moţe se reći da li pozadina ide u prvi plan ili je u drugom. Zapravo se sve svodi na prvi plan i sada je
isključivo tako, čak je i mrtva priroda u prvom planu. Nju je zadrţao kao Engr u “Turskom kupatilu”, ţeleo da
tu istu priču kaţe na drugi način.
 Avinjonska ulica je ulica u Barseloni. Tu je bilo mnogo mesta za zabavu. Dakle, ovo je aluzija na gospoĎice
noći, koje su radile tu u Avinjonskoj ulici, u boemskoj četvri. Pikaso je tu rado boravio i imao mnogo
prijatelja intelektualaca.
 Radio je jako mnogo skica za ovo delo. Na nekim slikama su tu bili i mornari, ali na kraju je potpuno
pročistio sliku, i skoncentrisao se samo na ţenske aktove, ostavivši taj ritam dominantnim. Prvih 20 godina
nije izlagao ovu sliku svestan njene revolucionarnosti. Kada je izloţena tek 1937. na Svetskoj izloţbi u
Parizu i tada su svi bili fascinirani. Ubrzo zatim je prešla u Muzej moderne umetnosti u Njujork. Smatra se
da je uticala na veliki broj Američkih umetnika da krenu putem apstrakcije. Ona je na korak od apstrakcije.
Još uvek ima figuru, razmišlja o odnosu figure i pozadine, ali na radikalno nov način. Najavljuje apstrakciju.
 “Portret Gertrude Štajn”
Gertruda i njen brat Leo su podrţavali kubiste i foviste i bili su prvi kupci i kolekcionari njihovih dela. Njeno
lice je smelo i novo rešeno. Poznanici su govorili da je predstavljena ruţna i deformisana, ali Pikaso je
smatrao da je portret odličan i da će biti poznat i za 100 godina, kada će svi već zaboraviti kako je ona
stvarno izgledala. Ona je njegov prvi mecena.
 “Devojka sa mandolinom”
Odnos prostora i figure se potpuno poništava. Kubisti su smatrali da mi nikada ne gledamo samo jeadan
predmet posebno, već se i ostali predmeti iz okoline pretapaju i vide. Pikaso je proučavao razlaganje forme,
i zato je morao da postavi boju u drugi plan, pa ona postaje potpuno nevaţna. U periodu analitičkog
kubizma bitno je posmatrati predmet iz što više uglova i sve forme sintetizovati, da budu transparentne i da
se meĎusobno poništavaju.
 “Studija za klarinetistu”
Uradio je nekoliko studija. Sve je razloţeno na geometrijske forme koje tek u jednom sloju sadrţe figuru.
Nekada se ta figura teško prepoznaje, kao ovde. Na ivici je apstrakcije, na samo korak do apstraktne slike.
 “Pejzaţ”
Potpuno je drugačije organizovan. Oni rade portrete, pejzaţe i mrtve prirode kao stari majstori, dakle
potpuno iste teme. MeĎutim, sada je pejzaţ bez neba, horizonta, u vertikalnoj kompoziciji. Slika postaje zbir
asocijacija sintetizovanih na jednu površinu.

20
 “Portret Ambroaza Volara”
Volar je bio poštovalac kubizma i prodavao je njihova dela u galeriji. Njegovo lice je koliko toliko
prepoznatljivo. Problem forme i trodimenzionalnosti je potpuno odbačen.

ŢORŢ BRAK
 “Pejzaţ iz Estakija”
Zadrţao je na početku fovistički kolorit. Kasnije će boja potpuno nestati iz njegove slike. Malo se bolje
prepoznaje ambijent i nisu toliko transparentne forme kao kod Pikasa. MeĎutim njih dvojica su kasnije
gotovo identično slikali.
 “Portugalac”
Portugalac ima divne fine brkove i vidimo njegov nos. Donji desni ugao slike je Lisabon. Ovde ima i slova i
brojeva, što je novina. To je trebalo da vrati osećanje za realno u kubističku sliku, koja je na ivici
apstraktnog. Ovo su mašinska slova i brojevi, koji predstavljaju dodir sa konkretnim, realnim. Obojica su
tvrdili da nijedna slika ne moţe biti potpuno apstraktna, da mora imati utemeljenje u realnom.
 “Mrtva priroda”
Kolaţ iz analitičke faze. Kasnije su u sliku ušli konkretni predmeti: tapeta, novina, daska itd, što nikada pre
nije postojalo na slikama. Ranije se smatralo da ništa osim ulja ne sme biti na platnu, jer slika se pravi za
večnost, a ti predmeti su profani. Slika sa kubizmom više nije privilegovani predmet, več se tu sastaju
različite realnosti: noţ, komadi novina, tapeta itd.

 Otkrićem kolaţa kubisti će postaviti temelje za istraţivanje izvan slike, jer će se slike dalje širiti u
slobodnom prostoru i to je preteča današnjih instalacija. Najpre je nastao kolaţ, zatim asamblaţ, i na kraju
instalacija (kao nova realnost).

 HUAN GRI
Koristi iskustva analitičkog kubizma. Često slika ono što bi Pikaso i Brak nalepili na platno. Imitira stvarne
predmete.

 FERNAN LEŢE
“Kompozicije”
Obrće stavove kubizma i povezuje sa fovizmom. Koristi vedar i intenzivan kolorit. Kubističku sliku dodatno
mašinizuje. Insistira da je mašina centar njegovog interesa. Fasciniran je mogućnostima mašina i njihovim
izgledom. Piše delo “Estetika mašina”.
Uticaj kubizma će zahvaljujući njemu doći do Rusije, pa će oni stvoriti kubo-futurizam (temelj ruske
avangarde).

21
 SKLULPTURA KUBIZMA

PABLO PIKASO
 “Gitara”
Reljef od kartona, lesonita, potpuno nebitnih materijala. Kamen, drvo i bronza su bili uvek bitni materijali, jer
su vrlo trajni i nose neku poruku. Kubisti su dozvolili da materijal za skulpturu budu karton, gips, staklo,
lesonit daska i svi beznačajni materijali.
 “Glava ţene”
Podseća na crnkinju: ispupčene oči, izduţeni vrat iz totemske skulpture, iz crnačke plastike. Afrička i
primitivna plastika su ga fascinirale.
 “Glava ţene”
Ţeleo je da svoja znanja kombinuje sa slikarstvom. Napravio je različite uglove posmatranja na jednoj
skulpturi. Ali skulptura je sama po sebi trodimenzionalna pa je ovo bilo jako teško. Ţeleo je da dočara
istovremenu percepciju iste forme sa više strana. I Pikaso je video da to ne daje rezultate pa se okrenuo
pravljenju nečeg novog - reljefa od kartona i konaca, krajnje trošnih materijala. Bili su vrlo inovativni, izlazili
su u prostor.
 “Violina i flaša na stolu”
Uzeo je stubić i odbačenu dasku, prefarbao ih, i napravio novo umetničko delo, reljef. Odbačeni i
zaboravljeni predmeti su sada u novom sadrzaju. TakoĎe boju vraća u skulpturu. Antička plastika je
eliminisala boju a kubizam je sada agresivno vraća. Boja ima nezavisne poruke. Ona nosi plastične
kvalitete, objašnjava dubinu reljefa.
 “Glava bika”
Koristi delove bicikla, kombinujući koţno sedište i gvozdeni volan, materijale
koji do tada nisu mogli biti zajedno viĎeni u umetničkom delu. On prepoznaje
drugačiji oblik u običnim predmetima. Kao Dega sa “Balerinom”, koristi
raznovrsne materijale u skulpturi.
 “Ĉaša apsinta”
Asamblaţ. Kaţu da je to spomenik boemskom ţivotu, jer je tih godina
zabranjen apsint. Razmišljao je kako će se ponašati prava metalna kašičica
za pripremanje apsinta kao deo kompozicije. Čaša je od gipsa, a stavio je
pravu kockicu šećera. Napravio je pet verzija za različite muzeje, što je takoĎe
jedna od inovacija.
 “Skulptura u Ĉikagu na zgradi”

ALEKSANDAR ARHIPENKO
 “Devojka sa draperijom”
Predstavlja dinamično kretanje masa.
 “Ţena koja hoda”
Uveo je rupu, značaj negativnog prostora u skulpturu. Prostor ulazi u formu, prodire u volumen i postaje
deo volumena. Prostor će nadalje oblikovati skulptura. Volumen u buduće nije identičan sa masom, jer će
volumen biti prostor koji ta skulptura oblikuje.
 “Gondolijer”
Sveden, oštro rezan.
Delo iz “Serije Arlekina”
On je dobio prvu monografiju u Beogradu. Za uzvrat je naš muzej dobio njegovu skulpturu. Smelo je
koristio iskustva reljefa i slikarstva.

22
 RAJMOND DIŠAN-VILJON
 “Glava konja”
Njegovo delo je fragmentarno sačuvano. Predstavlja sintezu mašine i ţivotinje. Pokazuje da mehaničko i
ţivo mogu funkcionisati zajedno kao celina. Njegovo delo je bilo jedna od nspiracija za “Mašinsku estetiku”
Fernana Leţea.

FUTURIZAM
 U 20. veku se smenjuju „izmi“, uvek nastaje nešto novo, nešto drugačije. Svi ovi
pokreti su i dalje oko 1900. dogine. Manifest Futurizma je objavljen 1909. u
Parizu, u časopisu „Figaro“. Ovaj pokret pripada italijanskoj umetnosti i svi članovi
su Italijani. MeĎutim, Pariz je sada kulturni centar i zamenio je Rim posle
Francuske revolucije. Zato je ovaj italijanski manifest objavljen baš u Parizu
[posle Drugog svetskog rata Njujork postaje centar kulture, a sada su to Hong
Kong i Šangaj, jer je tamo novac pa i umetnost].
 Tomazo Marineti je osnivač pokreta i lider futurizma. Prirodno je da i futuristi
dolaze u Pariz i 1910. objavljuju drugi manifest, kasnije i manifest muzike,
arhitekture, skulpture itd. Ovo nije samo moderni pokret već i avangardni pokret.
Za avargardne pokrete je tipično da su radikalno inovativni, karakteriše ih smelo
napuštanje prethodnih i graĎenje potpuno novih ideja i stavova. Svi avangardni
pokreti zahtevaju revolucionarne promene i u načinu ţivota, promene društva, a
ne samo promene u umetnosti. Ideja je da svi treba da rade na radikalno novim
odnosima.
 Marineti je bio pesnik i u jednom od svojih manifesta je napisao da je automobil
lepši od Nike sa Samotrake, jer je po njegovom mišljenju za 20. vek najbitniji
dinamizam i mašina, a ne istorijsko nasleĎe. Automobil je bio tako bitan tada jer
je on individualna mašina za razliku od voza, i svi sede sami u specijalnoj opremi
[jer su bili otvoreni]. Činili su im se veoma brzi. Poznati proizvoĎači automobila su
upravo bili Italijani i tamo su se odrţavale trke, tako da su bili veoma popularni.
Dakle, smatrali su da novo vreme ima nove vrednosti. Smatrali su da je Italija
jedno kulturno groblje i da ponovo mora postati kulturno središte novog veka.
Imali su ideju da je načine novom kolonijalnom silom. To je ideja o obnovi
imperije, interesantna za nacijalsocijalizam (odnosno Musolinija). Fašizam je
zagovarao dolazak Italije do novih kolonija u Africi, meĎutim Italija tada nije bila
dovoljno moćna. Avangardni umetnici su bili zaslepljeni ovim idejama i prišli su
političkim partijama, što je bacilo senku na futurizam i njihovu umetnost. I sada ga
često vezuju za fašizam.
 Futuristi su bili najpre pesnici, i zahtevali su da se raspored reči i slova ne
pridrţava više tradicionalnih horizontala, već da bi mogle da se slaţu kao grafički
elementi, da stoje dijagonalno na primer. Iskustva futurizma su promenila
strukturu stranice i grafičkog dizajna. Interesantno je i što su bili veoma prodorni:
za svega pet godina (1909-1914.) su imali mnogo izloţbi širom Evrope, čak su
došli i do Moskve i Amerike. Futurizam je brzo stekao internacionalnu slavu i
uticaj, izmeĎu ostalog i zato što su koristili razne medijske strategije. Čitali su
poeziju na svojim nastupima kao i svi drugi, ali su insistirali na skandalu:

23
 provocirali su publiku, vikali i vreĎali ih, organizovali skupove na neprikladnim mestima, podrţavali su
anarhiste itd. Ovde je glavna ideja da svi prisutni učestvuju u izgradnji jednog futuristikog nastupa, da
promene svest i ponašanje ljudi. Upravo njihov nastup i ţelja da komuniciraju sa javnošću na nov način je
otvorila put dadaistima i otvoriće mogućnost za rad pop art umetnika i umetnika hepeninga koji izvode
umetnost na ulice.
 Članovi pokreta su bili: Tomazo Marineti, Umberto Boćoni, Karlo Kara, LuiĊi Rusolo, Đakomo Bala,
Đino Severini, Antonio Sant-Elia.

UMBERTO BOĆONI
 „Bekstvo u kafe“
Futuriste je interesovalo delo neoimpresionista. Oni su dematerijalizovali predmete razloţivši boje na
osnovne boje. Futuristi su verovali u progres i nauku, pa su prirodno ţeleli da koriste ova nova otkrića, da
razloţe boju i nanose je pointilistički. Insistiraju na dinamizmu.
 „Sile ulice“
Slika ne daje kontinuitet radnje, i teško je na njoj predstaviti pokret. Na futuriste je zato jako mnogo uticao
film. [prvi film je „Ulazak voza u stanicu“ – Braća Lumier, 1895; prvi srpski film „Krunisanje kralja Petra“,
1904.] Kod futurista on budi interesovanje za dinamizam. Oni pokušavaju da uvedu to u sliku, da prikaţu
kretanje.

 „Dinamizam ţenske glave“

Formu lome na planove, a onda te planove ponavljaju. TakoĎe dislociraju elemente i pojavljuju se
ponavljajuće linije, takozvane linije sila. Smatrali su da se dinamizam moţe realizovati ako se prate te linije
sila i one postoje u svakoj umetnosti.
 „Elastiĉnost“
Ne koriste samo dislokaciju, već se elementi ponavljaju, slika se gradi na potpuno nov način. Predstavlja se
ono što umetnik zna, a ne samo ono što vidi. Kombinuju vidljive forme i zapamćene, očekivane forme. Vidi
se konjanik, dematerijalizovan, bez forme i volumena. Oni su dodali boje, za razliku od kubista. Razlaţu
predmet na različite pozicije i zadrţavaju boju, i to intenzivnu tipičnu za foviste, koja ne odgovara lokalnom
tonu.
 „Jahaĉi“
Boćoni je bio najznačajniji slikar futurizma, glavni za slikarski manifest. Insistirao da se slika gradi u sluţbi
dinamizma. TakoĎe koriste koleţ, realne materijale, alternativne materijale, koji do tada nisu bili u slici.
 „Portet gospoĊe Busoni“
Bilo im je vaţno i predstavljanje emocije.
 „Materija“ ili „Majka“
To je ţena sa skrštenim rukama, okruţena kućama. Boćoni slika svoju majku po svim futurističkim
propisima (boja, razloţena forma), ali uveo je nešto najnovije: bavi se odnosom ţena-kuća. Za njega je
majka veza sa rodnim domom, sa počecima. Slika emotivno lični doţivljaj kuće i majke. Mi jedan predmet
nikad ne vidimo izolovan, već uvek u interakciji i preklapanju sa drugim predmetima. Tako se pojačava
doţivljaj i negira se prostor i vreme. Zato kuće kao da izbijaju i preklapaju se sa majkom.

24
 „Sećanja“ ili „Opraštanje“
Uradio je seriju ovakvih dela pod nazivom „Stanja uma“. Ovo su voz i peron, asocijacija na opraštanje. Bilo
je jao popularno voziti se vozom i brodom. Kombinuje i paru, svetlost i brojeve koji su na vozu. Dinamičan
odnos preklapanja, transparentnih planova. Slika je postala potpuno dvodimenzionalna, nema planova.
 „Dinamizam bicikliste“
Ovakva dela skoro da više i nemaju predmet. To je stepenica do apstraktnog slikarstva. TakoĎe će baš
ovakva dela futurista uticati na ruske umetnike, da naprave kubo-futurizam, temelj ruske avangarde.
 „Oni koji odlaze“
Još jedno delo iz serije „Stanja uma“. Ovo je beleţenje onoga što nam prolazi kroz svest.
Boćoni gine u Prvom svetskom ratu nezavršivši svoje delo. Njegovo delo je malo izlagano i mnoga dela su
nezavršena. MeĎutim vrlo je zgusnuto i jasno izvedeno i zato je imalo veliki uticaj.

 KARLO KARA
Njegov manifest je delo „Intervencionista“. Nema sadrţaj, ponaša se kao vizuelna poezija, na ramovima
raznih boja, slova, teksta.
„Buka iz noćnog kafea“
Slični eksperimenti u skulpturi. Kolaţ od kartona i novih neobičnh materijala.
„Portret Marinetija“
Marineti je bio pripadnik italijanske elite, iz ugledne porodice, a sa druge strane se potpuno predao
istraţivanjima i futurizmu.

 LUIĐI RUSOLO
„Dinamizam Automobila“
Multiplikovao je istu trouglastu strukturu da bi dočarao kretanje.

 ĐINO SEVERINI
„Balerina“
„Dinamizam igraĉa“
„Ţena na prozoru“ ?

 ĐAKOMO BALA
„Ţena koja hoda“
Multiplikovao je njenu glavu i noge jer je ideja bila da umnoţavajući strukture
pokaţe kretanje.
„Kuĉe na lancu“
Kontraverzna slika, kuče ima mnogo nogu kao i vlasnica, sa nekoliko lanaca.
TakoĎe nemamo celu figuru, već samo noge ţene. Slika okom mašine i pojavljuje
se optička deformacija.

25
 SKULPTURA FUTURIZMA

 ĐAKOMO BALA
„Boćonijeve pesnice“
Crvene linije, linije sila. Skulptura treba da uhvati i nešto nematerijalno, ne samo formu. Treba da predstavi
kretanje, uhvati akciju. Morali su to da reše na jedan grafički način i zato skulptura gubi na
trodimenzionalnosti, postaje šara, arabeska. TakoĎe vraćaju boju u skulpturu i to veoma intenzivnu boju.

 UMBERTO BOĆONI
„Glava Majke“
Koristi fragmentarne elemente.
„Linije sile flaše“
Flaša, činija i sto, sve ulazi jedno u drugo. Oni veruju da se svi predmeti preklapaju ako su posmatrani iz
različitih uglova. Razlaţu formu i čine da se fragmentarno presecaju.
„Dinamizam ĉoveka u prostoru“
Čovek koji trči. Vidimo mišiće, njihovu deformaciju i rastezanje pri trčanju. To vidi samo kamera, a ne i
ljudsko oko. On je tada zamislio je da se forme moraju deformisati u brzini zbog kretanja. Glava je kao
glava mašine. Pokazao je da će se čovek 20. veka sve više ujedinjavati sa mašinom. One će nas sve više
vezivati. To su već futuristi najavili.
„Konj i kuća“
Dole je konj koji trči, a gornji deo je kuća. Insistirali su na smelim kreacijama. Na njihovim izloţbama je bilo
mnogo radova dece i neškolovanih. Smatrali su da je kreativnost nešto što pripada čoveku, što ne prati
pravila. Koristio je otpadni materijal, ţicu, krzno, ogledalca, kartone. Ideja o volumenu i masi nestaje i pre
svega treba da pokaţe dinamizam.

 ANTONIO SANT-ELIA
Projektovao je futurističke gradove, uzimajući u obzir funkcionisanje na više načina. Dao je nacrte za
futurističke oblakodere, crkve, termoelektrane. Njegovi projekti su i sada inspirativni i puni ideja. Poginuo je
u ratu, a njegov manifest je ostao samo kao inspiracija za modernističke arhitekte. Smatrao je da svaka
generacija treba da gradi nove gradove i da predhodne ruši.

 Futurizam je imao svoja dela i u fotografiji (Bragalja) koji se takoĎe bavio pokretom. Futurizam je verovao u
progres modernog društva i mašinu. Govorio je o dostignućima i stremljenjima 20.veka, a ne o prošlosti.

26
 ORFIZAM
Orfizam je francuski pokret koji je danas vezan za Roberta Delonea i Sonju Turk
Delone. Nastaje oko 1910. i traje do prvih godina rata. Naziv „Orfizam“ je dao
Gijom Apoliner, koji je mislio je da slikarstvo treba da teţi apstraktnosti muzike,
kao najsavršenije umetnosti. Ovaj pokret je insistirao na kvalitetu boje i forme i
trebalo ga je uporediti sa muzikom i to muzikom samog Orfeja.
Delone je najpre pokušao sa istraţivanjima u duhu kubizma. Razlagao je Ajfelov
toranj na sve načine.
Onda se bavio diskovima. Razlaganjem boje na razne načine u okviru diska.
Jedini sadrţaj dela je ritam obojenih polja. Zanimao ga je samo samo kvalitet i
raspored boja.
„Prozori“
Različite svetlosne i bojene senzacije. Na korak od apstrakcije, oduševio je
Kandinskog. Pokazao je put istraţujući svetlosni spektar.

PLAVI JAHAĈ
 Grupa Plavi jahač takoĎe načelno pripada ekspresionizmu, ali obeleţava i početak
apstrakcije, jer je njen osnivač Vasilij Kandinski, pravi utemeljivač apstrakcije.
Formira se 1911. godine sa jasnim i inovativnim programom.
 Kandinski je 1912. godine napisao delo „O duhovnom u umetnosti”. To je ključni
teorijski tekst koji uvodi na scenu novu ideju: ideju o apstraktnoj umetnosti. Oduvek je
umetnost imitirala prirodu i nudila ideju mimezisa, ali sa apstrakcijom počinje potpuno
novo shvatanje slike i nova faza u umetnosti. Slika treba da otvori nove mogućnosti
saznanja sveta. Na grupu takoĎe utiču Ajnštajnova i Berksonova teorija, kao i
panteističko shvatanje sveta [u svemu što je stvoreno vidi se boţija ruka]. O ni nisu
čvrsto vezani za religiju, ali smatraju da postoji univerzalni univerzum unutar koga
sve funkcioniše. Karakteriše ih interesovanje za transcedentalne pojave i
shvatanje univerzuma. Bave se isključivo duhovnim vrednostima. Sam Kandinski je
bio posvećeni pripadnik teozofskog društva. To je popularno okultističko učenje (naročito blisko Rusima).
To nije religija, već pre sekta, organizacija koja se bavi propovedanjem čovekovih mogućnosti saznanja. Po
njihovom mišljenju, vaţno je da svaki pojedinac shvati da ima duhovni potencijal koji treba da se poveţe sa
energijom univerzuma; svaki pojedinac moţe duhovno da se usavršava i teţi ujedinjenju sa kosmosom.
Kaţu i da postoje ljudi koji su već postigli neki duhovni autoritet i da oni treba da pouče ostale. Zato je
Kandinski nazvao delo “O duhovnom u umetnosti”, jer smatra da o tome treba da razmišlja umetnik, a ne o
realnom ţivotu. U krugovima umetnika umetnost postaje vrsta lične religije. Sada umetnost pripada
društvenoj margini, u zvaničnom toku umetnosti nema mesta za ove umetnike. Tek će kasnije biti uključeni
u istoriju umetnosti.
 Plavi jahač je trajao jako kratko, od 1911. do 1914. Napravili svoj program i delovali kao jedna celina do
Prvog svetskog rata. Tada neki od članova odlaze u rat, a Kandinski napušta Evropu zbog svog ruskog
porekla, i grupa se raspada. Kandinski je bio osnivač i voĎa, i on je napravio naslovnu stranu njihovog
almanaha. Almanah je bio krajnje čudan. Ostali članovi grupe su bili: Franc Mark, August Make, Aleksej
Fon Javljenski, Gabrijela Minter itd. Dogovorili su se da ţele da baš konjanik bude na naslovnoj strani, jer
asocira na Svetog Georgija, koji se bori protiv zla. Smatrli su da je plava boja simbol duhovnog,
transcedentalng i tako je nastao baš „plavi jahač”.

27
 VASILIJ KANDINSKI
 „Plava planina”
Jako ga zanimaju ruske bajke, folklor i simbolički odnos prema boji. Rado čita
bajke i slika mnogo simbola i asocijativnih sadrţaja. Bitan mu je kolorit, koji je
veoma intenzivan. Proučavao je jedno selo na obali Volge, za koje je rekao da
se osećao kao da ulazi u sliku kada bi ušao u njihove kuće, jer su bile prepune
boja, ornamenata i cveća, što to ga je fasciniralo. Sa druge strane, na izloţbi
grupe su se našli i ruski grafički listovi [ljubok], drvorezi sa religioznim
sadrţajima ili scenama iz ţivota. To su primitivno rezane i bojene grafike, koje
su se prodavale na vašaru. Oduševljavale su ga i jednostavne ikone na staklu,
jeftine, na malim formatima. Za njega je to slikarstvo bilo jako privlačno i ţeleo
je da ga unese u svoje delo.
Članovi grupe su cenili primitivnu umetnost (egipatske lutke, Carinika Rusoa,
japanske maske). I Delone je bio pozvan na njihovu izloţbu jer je Kandinski
jako cenio njegova istraţivanja boja na diskovima. Dakle, njihova interesovanja
i uzori odišu eklekticizmom. Baš je u tome njihov najveći doprinos, oni su
ukazali na jednu novu sintezu. Potpuno ignorišu ideju o tradicionalnim
odnosima, iluziji prostora, narativnosti, lokalni ton. Slika se gradi mimo vidljivog
sveta, kao autonomni sistem.
 “Crkva u Murnau”
Na prvi pogled gradi pejzaţ, nekakve ritmove. Ovakve slike je radio dok je
pisao svoje literarno delo.
 „Predeo sa crvenim mrljama”
Dobio je inspiraciju za ovo delo zahvaljujući slici koju je video naopako, a da to
nije ni primetio, koja ga je takva fascinirala. Zapitao se zašto bi njegove slike
imale neke predmete, ako delo i ovako moţe biti vrlo upečatljivo. Tako je dobio
ideju da izbaci predmetni svet i posveti se proučavanju kolorističkih odnosa i
linije.

FRANC MARK
 „Plavi konji”
Divio se ţivotinjama i njihovoj inteligenciji jer je smatrao da imaju poseban
odnos prema ţivotu i prirodi. Pitao se kako oni vide svet i pokušao je i sam tako
da ga posmatra. Proučavao je i staru nemačku umetnost, kasne gotike, jer su ti
umetnici već uneli u svoja dela neobičan kolorit. Tako slika plave i crvene
konje, ţute krave. Boje na njegovim radovima su uvek imale simbolički značaj.
Koristi komplementarne boje, odnos toplo-hladno. Karakteristično za sve
članove grupe je da kontrastima pokušavaju da izazovu emociju kod
posmatrača. Mark je takoĎe bio na Svetoj Gori, ţeleći da upozna i tu vrstu
duhovnosti. Divi se dečijim radovima i radovima neobrazovanih ljudi (radnika,
sluţbenika). Uz dela grupe Plavi jahač, izlagali su dela ovih ljudi i dece kao
suštinu kreativnosti.
 „Ţivotinje u pejzaţu”
Za njih je bitno i iskustvo koje su dali kubisti. Primetićemo Markov uticaj na
srpsko slikarstvo izmeĎu dva rata i delo Jovana Bjelića.
 „Sudbina ţivotinja”
Koristi čiste, osnovne boje i za njega one uvek imaju sadrţaj. Na primer, crvena
označava materiju, a plava nebo, duhovnost.
 „Nesrećna zemlja Tirola”
Grade isključivo dvodimenzionalno delo, bez ikakve iluzije prostora.

28
 AUGUST MAKE
 „Dama s papagajem”
Insistira na razdvojenim, jasno obojenim poljima. Oni uvode odreĎeni geometrizam u predstavu prirode.
 „Tuniski pejzaţ”
Pre rata je putovao u Tunis gde je otkrio intenzivan, čist kolorit. Taj kolorit moţe da se posmatra i samo kao
bojene fleke, a ne preko naslikanih prizora, i tako prenosi pravu poruku. Njih najmanje zanima tema, a
najviše duhovni sistem koji uvodi slika. Make gine u Prvom svetskom ratu, kao i Franc Mark.
Smatraju da delo nastaje na temelju unutrašnje nuţnosti. To je sam kreativni nagon u umetnikovoj ličnosti.
On treba da sledi samo svoj diktat, dok ne doĎe do krajnjeg dela.

ALEKSEJ FON JAVLJENSKI

 Radio je mrtve prirode i portrete na krajnje slobodan način. Slika široke površine boje. Svodi sliku na
dvodimenzionalnost, bez modelacije.

 Plavi jahač je bila grupa mladih koji istraţuju, ali ih ubrzo prekida rat. Grupa je ponudila novi odnos prema
umetnosti, tako inspirišući sve grupe zainteresovane za onostrano i apstraktno. Umetnik sada akcentuje
unutrašnje doţivljaje i traganje za transcedentalnim.

VASILIJ KANDINSKI

 Kandinski je jedan od trojice utemeljivača apstrakcije. Mondrijan i Maljevič daju

još dva različita vida apstrakcije. Za Kandinskog je karakteristično da u zrelim
godinama ulazi u polje umetnosti, kada napušta karijeru doktora prava u Sankt
Peterburgu. Predstavnik je bogatog društvenog sloja od malena. Izuzetan je
poznavalac muzike i vrlo obrazovan. Došao je u Minhen u Aţbeovu školu
slikanja (gde je bila i Nadeţda Petrović). On je smatrao da slikarstvo treba
dovesti u ravan muzike, koju je smatrao najsavršenijom umetnošću. Slikarstvo
mora koristiti boje da prenese ista takva osećanja i zato smatrao da mora da se
oslobodi vidljivog sveta.
 Prvi apstraktni akvarel iz 1911. godine
Površina platna postaje mesto gde se slobodno prave forme, udruţuju boje i
gradi novi autonomni svet. Samosvest je jako bitna za apstrakciju.
 „Improvizacija 26”, „Improvizacija 28”, „Impresija 2”...
Nije hteo naslovom ni da naznači pravac u kome posmatrač treba da razmišlja.
Koristi muzičke nazive za svoja dela. To su impresije, improvizacije i
kompozicije. Impresije su za njega najsmelije, najjednostavnije, nešto što ga
podstiče na razmišljanje. Podstaknute su doţivljajem iz spoljašnjeg sveta. Tu
se naslućuju neki poznati elementi. Improvizacije su utisci iz unutrašnje prirode,
ono što dolazi iz svesti umetnika. One su potpuno apstraktne.
Ljudi nisu mogli da razumeju ova dela i često su ga vreĎali. MeĎutim, od
posmatrača se više nije očekivalo da pasivno prima gotovu situaciju već da se
uključi i sam dovršava delo.
Kandinski je posedovao sposobnost sinestezije, što saznajemo i iz njegovog
knjiţevnog dela. Kada bi imao nadraţaj za jedno čulo (npr. sluha), pojavio bi
mu se nadraţaj i za drugo čulo (vida). Dakle kada bi čuo neki zvuk, automatski
bi video i neku boju. Boja je tako za njega uvek vezana za odreĎeni zvuk.

29
 „Tajanstveni zvuk”
Slika je nastala po zvuku devojčinog glasa koji je čuo preko telefona.
 „Bele linije” i „Crne linije”
Kandinski je smatrao da je graĎenje slike kao raĎanje kosmosa. On na sliku gleda kao na univerzum.
Obično u dnu dela počinje od osnovnih boja, kao temelja vizuelnog. Odatle gradi priču, s tim što uvek
dovodi u dodir suprotnosti i sinteze. U svakoj slici gradi tu strukturu: iz suprotnosti gradi novu sintezu. Slika
nastaje iz unutrašnje nuţnosti i poštuje te principe, kao i nastanak univerzuma.
 „Kompozicija 6” i „Kompozicija 7”
Naslikao je jako mnogo improvizacija i impresija ali samo 10 kompozicija. U njima se traţi univerzalno
rešenje i to rešenje je konačno.
„Kompozicija 8”
Ona nastaje kada dolazi na Bauhaus. Tada piše delo „Tačka i linija u ravni”. Bauhaus je uticao na njega i
unelo je osećanje za prostornost, arhitekturu. Predavao je učenicima na Bauhausu. Tada nastaju i neka
dela gde se tačno definišu forme koje odgovaraju bojama, kao neka vrsta pravila ili kanona. Na primer,
neka geometrijska slika bi uvek bila odreĎene boje.
„Kompozicija 10”
Pozadina je postala potpuno tamna, a boje nisu više čiste. Ovom kompozicijom se završava njegovo
istraţivanje. Tada počinje i Drugi svetski rat. Prošavši kroz dva rata, Kandinski je bio pod velikim stresom
celog ţivota, i neki misle da je ovo delo ostalo kao testament i poruka o usklaĎenijim i lepšim svetovima u
univerzumu. Misle da podseća na svemirska putovanja.
 Kandinski je bio potpuno nerazumljiv za svoju generaciju. Vreme apstrakcije će doći tek posle Drugog
svetskog rata, sa Polokom i minimal artom. Tada će se i razviti, dok će sve ovo ostati kao poruka za nove
generacije. Kandinski nije imao neposredne sledbenike, ali njegov uticaj je jak i internacionalan. On je veliki
i siguran uzor za umetnike od 20. veka do danas.

30
 PABLO PIKASO

 Španski slikar, vajar, crtač, grafički i scenski dizajner i keramičar, roĎen je u Malagi 1881. godine. Jedan je
od najproduktivnijih umetnika u istoriji umetnosti. Bio je vrlo zatvoren za javnost, i nije uţivao u popularnosti
i bogatstvu. Svoje bogatstvo trošio ja na pokušaje da obezbedi sebi izolaciju i mir za rad. 1939. je dobio
veliku retrospektivu svojih dela. Pikaso je bio kreativan i otvoren umetnički genij, koji je obeleţio prvu
polovinu 20. veka. Nije bilo umetnika koji je bio nezainteresovan za njegovo delo, bilo da su ga kritikovali ili
smatrali uzorom. Potresen Drugim svetskim ratom postaje član komunističke partije, zbog čega je često
kritikovan. Tako je opet podelio javno mnjenje, na one koji su podrţavali ovakav čin i onih koji su smatrali
da je to skandalozno. Bio je individualista i neki smatraju da je bio naporan i potlačitelj, pogotovo svojih
ţena. U svakom slučaju bio je umetnik najširih interesovanja.
 Bio je prvo dete u porodici svog oca. Zato njegovo ime ima preko deset reči, jer su to imena raznih
porodičnih zaštitnika koja se po običaju pripajaju imenu prvoroĎenog deteta. Sestra mu je umrla sa samo
devet godina, što je vrlo tragično doţiveo. Ovi stresovi su u mnogome uticali na njegovo stvaralaštvo. Tako
ga je u plavi period uvelo samoubistvo dobrog prijatelja.
 Pikasov otac je bio nastavnik umetnosti i vrlo je sistematski obrazovao sina, insistirajući na perfektnoj liniji.
Smatrao je da umetnik koji ima savršenu liniju moţe njom da izrazi sve što ţeli. On mu je gotovo svaki dan
stavljao noge goluba na sto, koje je morao da nacrta. To je vrlo delikatan zadatak, jer je teško pogoditi fini
odnos kostiju i tanke naborane koţe. Pikaso je sistematski razvijao liniju više godina. Tako je sa manje od
13 godina njegov otac video gotovu sliku goluba i uvideo da ga je sin nadmašio. Smatrao je da više ničemu
ne moţe da ga nauči i vodi ga u Barselonu na prijemni za Ademiju. Pikaso je prijemni koji se polaţe
nekoliko meseci poloţio za par nedelja i tako već sa 13 godina počeo da studira.

 „Korida”
Rado je radio ove motive u ranom periodu. Najveći uzor mu je Goja, kao i francuski postimpresionisti.
Koristi plavo-crvene nijanse.
 „Par”
Po završetku fakulteta u Barseloni odlazi u Madrid i upisuje tamo Akademiju, meĎutim napušta je iz dosade
za samo šest meseci. MeĎutim tamo je paţljivo gledao Velaskeza i El Greka. U njegovoj prvoj, plavoj fazi
pogotovo slika izduţene melanholične figure kao El Greko.
Sa 19 godina stiţe u Pariz kao već formirani umetnik, sa znanjem simbolizma i secesije. Često je sedeo u
kafani „Tri mačke” sa Lorkom i drugim umetnicima i u tom periodu se dosta interesuje za filozofiju. Slika
gradski ţivot, scene iz kafea i sa ulica. Radi slične teme kao Tuluz Lotrek, ali sada dvodimenzionalno,
deformišući i prenaglašavajući forme, što je tipično za ekspresionizam. Radi monohromno, samo plavom
bojom sa svetlosnim akcentima. Za to vreme ţivi u krajnje melanholičnim uslovima, bez finansijske
podrške. Kreće se izmeĎu Pariza i Barselone, nesiguran gde ţeli da bude. U Parizu nema trţišta za
njegova dela i ţivi u barakama i kafeima.
Njegovo dalje interesovanje je išlo ka Luvru, nije odmah pratio avangardne pokrete. Engr ga je naročito
fascinirao, takoĎe Dega i Sezan. Vaţan je i njegov bliski odnos sa cirkuskim igračima, klovnovima, dakle
nomadskim, lutajućim figurama bliskim njemu. Druţi se sa njima i radi te scene u svojoj ruţičastoj fazi.
 “Arlekin”
Opet slika monohromno i to u vreme kada se traţila tonska harmonija, a ne monohromno slikarstvo. Nema
modelacije. Samo sa dve linije i malim valerima nam sugeriše prostor, krajnje minimalistički. Ovo je
introspektivan pogled, okrenut od posmatrača. Melanholični period se još nije završio iako je prešao iz
plave u ruţičastu fazu.
Sa “GospoĎicama iz Avinjona” počinje faza kubizma gde pravi na hiljade radova za samo nekoliko godina.
Tada kubizam stiče ugledno mesto u evropskom slikarstvu, baš zbog velike produkcije. Postaje vrlo
uticajan umetnički pokret. Sa početkom Prvog svetskog rata nestaje kubizam i Brak je mobilisan. Pikaso
odlazi u Italiju gde se pridruţio ruskim umetnicima, baletskoj grupi. Radeći „Balet paradu” Stravinskog
upoznaje svoju prvu ţenu, balerinu Olgu Koplovu.

31
 „Crteţ Maksa Ţakoba”
Upravo u tim godinama radi portrete prijatelja. Uspeva jednom čistom preciznom linijom da definiše i
psihičke i fizičke karakteristike. To su vrlo profilisani portreti i svaki obeleţava tu ličnost. Nikada se nisu
ponavljali. Interesovala ga je suština, a ne pojavnost predmeta, forma.
 „Igor Stravinski”
Linija nepogrešivo teče bez korekcije. Lako i jednostavno opisuje ličnost. Takvu liniju su imali samo
genijalni umetnici u istoriji. Genijalno uspeva sve da kaţe jednom jedinom linijom. Nikada ne slika po
šablonu, ne kopira ni sebe ni druge umetnike.
 „Dva akta”
Posle ţenidbe i raĎanja njegovog prvog sina je oduševljen porodicom, materinstvom i ţivotom u zajednici.
Tada slika klasicističke predstave majki, krupnih ţena sa bebama. To je povratak na figuraciju, povratak
klasicizmu. Radi figuraciju daleko od kubističke destrukcije forme.

 „Tri muziĉara”
1923. godine se vraća na novi način kubizmu. Radi fragmentovane forme, odsečene planove koji se
stapaju. Novo je što uvodi boju i ponovo koristi kolaţ, samo sada slikan. To na slici sada nije prava notna
hartija, već je naslikan deo koji se ponaša kao kolaţ.
 „Tri plesaĉice”
Naročito uspelo delo. Figure istovremeno imaju i anfas i profil. U telu plesačice se pojavljuje rupa. On
namerno iskustva iz skulpture unosi u slikarstvo. Iskustva stečena u jednom mediju se često preraĎena
vraćaju u drugu umetnost. Igračice su jako dvodimenzionalne. Nema više odnosa figure i pozadine, sve je u
jednom planu, odbacuje ideju mimezisa i gradi sliku krajnje slobodno. MeĎutim vidimo ritam i pokret,
naznačeno kretanje time što vidimo i profil i anfas.
Oduševio se nadrealistima i meĎu njima upoznaje fotografkinju Doru Mar. Ona je često dolazila kod njega u
atelje jer ju je ignorisao, pa je iz dosade fotografisala. Tako je svakodnevno fotografisala nastanak pikasove
„Gernike”, i tako ostavila veoma zanimljiv dokument.
 „Na plaţi”
Slika sebe, Pola i Olgu kako se igraju na plaţi. Vidi se nova smelost u graĎenju figura, sloboda asocijacija.
 “Minotauromahija”
Nikada nije bio član nadrealističkog pokreta ali je izlagao sa njima i interesovale su ga njihove diskusije. Iz
tog novog područja interesovanja gradi bakropis „Minotauromahija“, čuveni grafički list. Izraţen je snaţni
kontrast svetlog i tamnog. Javlja se nova i smela kombinacija simbola. Bik će se često provlačiti kroz
njegova dela. Vezivaće ga za Franka, kao lik despotskog fašizma koji je u opasnosti. Fragmentovano telo
ţene i naglašena košmarnost. Lestvicama predstavlja devet nivoa anĎela. Tumače se kao devet nivoa
duhovnih realnosti. Neki su tumačeći ovo zaključili da je Pikaso šizofrena osoba zrela za ludnicu, da ima
nekoliko ličnosti u sebi i vrlo razgranatu maštu. Smatraju da je devojčica Pikasova savest i lik njegove rano
preminule sestre, svetiljka koja ga prati. Ona je krhka ali veoma hrabra, suprotstavlja se moćnom zlom biku.
To je ona savest koja suzdrţava zlo u čoveku. IzmeĎu je konj, za Pikasa draga, simbolička figura koja
predstavlja plemenitost i krajnju sofisticiranost. Čovek na lestvicama bi mogao biti sam Pikaso i njegova
ţelja da se uzdiţe, uči i radi na sebi. Iza su preci, zaštitnici koji nas vode i pomaţu nam. Šrafure
neverovatno variraju. Smatrali su da je Pikaso u stanju da na jednom listu pokaţe mnogo znanja i grafičkih
kvaliteta.
 „Gernika”
Ovo ogromno platno nastalo je u svega šest nedelja,
inspirisano bombardovanjem malog španskog sela u
GraĎanskom ratu. Stradanje tih nevinih ljudi ga je
jako potreslo. Delo je izloţeno 1937, i republikanska
vlast nije bila oduševljena jer se jasno ne vidi
neprijarelj, krv, ţrtve... kao što su očekivali. Pikaso
brani slanje Gernike u Španiju do frankove smrti.

32
 MeĎutim, odmah po njegovoj smrti napravljena je posebna sala za tu sliku i ona je sada tamo izloţena.
Delo se neuobičajeno posmatra sa desna na levo. Potpuno desno su kuća u plamenu i ţena koja vrišti iz
nje, i druga ţena koja beţi od poţara. Opet je tu konj kao predstava plemenitog i uzvišenog. Na dnu je
mnogo oborenih ljudi od kojih jedan drţi polomljeni mač, čime predstavlja strašnu agoniju. Završava se
krikom majke sa detetom na grudima, iznad koje je preteći bik. Kod Pikasa ne postoji granica izmeĎu
enterijera i otvorenog prostora, i ne zna se da li se radnja odvija u kući ili na trgu, ali svuda je stradanje.
Delo je potpuno crno-sivo-belo, što asocira na štampu i novinske izveštaje, pa se shvata kao dokument o
stradanju. Pikaso je ovakvim scenama izraţavao protest.
 „Maĉka i ranjena ptica“
Za vreme Drugog svetskog rata je bio zatvoren u svojoj kući i za njega je to bilo divno vreme za rad. On ne
ţeli da bude angaţovan umetnik, već alegorijski govori o borbi dobra i zla, sukobima itd. Tada otkriva i novu
strast da radi keramiku. Tu upoznaje svoju poslednju, četvrtu, ţenu koja ga uči da pravi keramičke tanjire.
On ih oslikava kao antičke vaze, smatrajuči da oni ne treba da budu lišeni dekorativnosti. Slika najrazličitije
scene.
 Kada mu se raĎa poslednje dete, oduševljen je i radi asamblaţ „Ţena koja gura kolica“. Meša najrazličitije
materijale. Nikada nije imao učenike, ali je ostavio utisak na sve figuralno orijentisane tokove 20. veka.

DE STIJL
 De Stijl je holandski pokret koji je trajao u periodu od 1917-1931, i pripada
avangardi. Naziv „De Stijl” znači „stil”. 1918. godine je izašao istoimeni
časopis. Radio je na razvijanju ideje o tome šta bi trebalo da bude
umetnost 20. veka. Tom pokretu je bio cilj da se po nekom obrascu moţe
„dizajnirati sve od šolje do aviona”. Ova umetnost 20. veka zahteva
sasvim drugačiji pristup. Ona je lišena dekorativnosti i osloboĎena
subjektivnosti. Zalaţu se za standardizovanje umetničke prakse i
utvrĎivanje skupa pravila koja bi se primenjivala na sve oblasti dizajna i
umetnosti. Ţeleli su da se umetničko delo ne razlikuje od običnog,
svakodnevnog upotrebnog predmeta. Smatrali su da svi ambijenti treba
da budu ureĎeni po koncepciji jednog stila. Dakle, da treba dati pravila za
kreacije u svim oblastima dizajna, arhitekture, slikarstva itd.
 Oni su već usvojili avangardna saznanja, kao na primer dizajn futurističkih manifesta. Ne drţe se strogog
linearnog rasporeda slova. Avangardni pokreti koriste iskustva drugih pokreta, a sa druge strane zahtevaju
radikalne promene.
 Zahtevali su da se izbriše svaka razlika izmeĎu umetnika i drugog čoveka, jer svako moţe biti kreator ako
mu se daju pravila za stvaranje. Neoplasticizam bi bio taj stil u kome bi se moglo sve dizajnirati. Ovaj termin
je značio „nove umetnosti”. To je jedan utopistički stil. Na jedan način je bio i vizionarski stil, jer je predvideo
današnju situaciju sa programima na kompjuteru, tj. naslutio je mogućnost da svako moţe da kreira.
 BERT VAN DER LEK
Po njegovim delima već moţemo zaključiti u kom se pravcu kreće neoplasticizam. On je jako redukovao
forme u svom slikarstvu i sveo ih na savršenstvo kvadrata. Smatrao je da bi svako trebalo da se opredeli
isključivo za jedan oblik. Kod njega se javljaju samo kvadrati u osnovnim bojama, a koristi još i crnu, belu i
sivu, koje su praktično ne-boje.
Dva ključna kretanja su horizontala i vertikala. Sve se uvek ukršta pod uglom od 90, i to je savršen odnos
koji podrazumeva ovaj stil.

33
 TEO VAN DUJZBURG
TakoĎe koristi nazive koji su došli iz apstraktne umetnosti, muzike [„Kompozicija”]. Članovi pokreta su
poznavali delo Plavog Jahača i ruske avangarde, tako da su bili dobro obavešteni o apstraktnim tokovima.
Grupa De Stijl sa neoplasticizmom donosi treću vrstu apstrakcije [posle apstrakcije Vasilija Kandinskog i
Suprematizma Kazimira Maljeviča]. Kod njih nema nikakvih subjektivnih zapisa. Koriste samo tri osnovne
boje i tri ne-boje, i osnovne geometrijske forme.
Teo Van Dujzburg gradi potpuno mirne geometrijske forme, ne ţeleći asocijacije na univerzalno. Bavi se
isključivo likovnim, plastičnim odnosima na samoj površini platna. Striktno se drţi površine, ne razmišljajući
o značenju bojenih površina na svojim delima (posmatrao je holandske krave kao inspiraciju).
Teo je kasnije uneo nešto novo u dela, uveo je kretanje po dijagonali. Mondrijan je mislio da dijagonala nije
radikalno nov i vaţan element, meĎutim Dujzburg je smatrao da je obavezno unošenje te dijagonale. Tako
su se njih dvojica rastali u koncepcijama, a pokret se ubrzo raspao.
De Stijl je jako dobro saraĎivao sa Bauhausom. Članovi grupe su često bili predavači na Bauhausu, bavili
su se i dizajnom nameštaja, oblikovanjem forme i grafikom.

 GERERT RJETVELD
„Šreder kuća”
Dizajnirana je kao total dizajn u duhu neoplasticizma. Sve je po istom obrascu, počev od fasade do drţača
za sapun i salvete. Danas je rekonstruisana. Pokazala je da će se mnoge arhitekte inspirisati De Stijlom. Le
Korbizije će biti najveći zastupnik te arhitekture. Posle rata će nove kuće biti zidane na taj jednostavan
način ubrzane gradnje, kao kockama (Novi Beograd).
Arhitekta Oud je dizajnirao Roterdam u odvojenim blokovima, lišenim bilo kakve dekorativnosti,
naglašavajući čvrste odnose i kretanje horizontale i vertikale. U javnim institucijama je često zastupljen
ovakav dizajn, koji odlikuju jasni blokovi boje. Neoplasticizam je jedan internacionalni stil na kome su
insistirali mnogi avangardni pokreti.

34
 PIT MONDRIJAN

 Smatra se jednim od tri najveća holandska umetnika, pored Rembranta i Van Goga. Njegov uticaj je
naročito dalekoseţan.
 Napravio je radikalnu promenu i postavio veoma nove odnose. Odrastao je u vrlo religioznoj, zatvorenoj
porodici. Njegova crkva je smatrala da ljudi treba da budu suzdrţani, oni redukuju svaku vrstu rasipništva i
dekoracije u crkvi, nemaju čak ni sveštenike. Dakle odrastao je u vrlo asketskoj sredini. Ceo njegov ţivot je
protekao u disciplini odricanja, redukovanja i svoĎenja na suštinsko. Tada u holandiji i nije bio poznat, nije
imao kupaca. Za njegovo dalje formiranje je bitan i susret sa filozofijom, ideja o duhovnom usavršavanju
čoveka. Smatrao je to svojim glavnim zadatkom.
 Došao je u Pariz i oduševio se kubizmom, ali je smatrao da kubisti nisu otišli do kraja u idejama koje je
pokret postavio, da nisu ušli u suštinu predmeta da bi tako došli do apstrakcije. Pikaso je znao za ove
mogućnosti, ali nije ţeleo da njegovo delo ode u potpunu apstrakciju. Mondrijan je, naprotiv, smatrao da
umetnost ne treba imati nikakav dodir sa vidljivim svetom. Ţeleo je da usavrši kubizam.

 „Plavo drvo”
Posmatrao je Sezana, foviste itd, ali je sve postepeno svodio na geometrijske odnose, pa čak i prirodne
pojave.
„Sivo drvo”
Već se gube grane, veoma geometrizovano. Vidi se čvrsti red. Dalje geometrizuje elemente do
neprepoznatljivosti. Detalji više ne postoje, nisu vezani za drvo.
„Mrtva priroda”
Isto radi i sa mrtvom prirodom. Polazi od bokala ali redukuje, geometrizuje i svodi na površinu.
 Kompozicije
Vraća se u Holandiju sa početkom rata i posmatra prirodu i tamošnji odnos horizontala i vertikala, ključni
odnos u prirodi. Usvaja te ritmove i počinje da naziva dela kompozicijama. Još ne redukuje kolorit. Neki
misle da je do ovih dela došao gledajući vitraţe. Istraţivao je različite ritmove, ponegde uvodeći i
polukruţnu liniju. Postepeno kompozicije postaju vibrantne i kretanja vrlo dinamična, usitnjavaju se i
rasturaju glavno kretanje u slici.

 Ugledajući se na Van Der Leka postaje najstroţi zagovornik neoplasticizma. Insistira da se izbaci siva jer
ona komplikuje odnose. Ostale su crna i bela, i osnovni kolorit. Crne linije ne idu do kraja platna jer hoće da
kaţe da to nije kraj slike, već da je moţemo u glavi nastaviti i levo i desno. Očekivali bismo da boja ima
naraciju i da bude noseća, a naprotiv, ovde skoro izlazi sa platna. Sada u centru slike nije ništa bitno, več je
ona samo trenutak u razmišljanju. Ove crne horizontale i vertikale označavaju simbolično ţivot i smrt,
ključne odnose. Isključivo su pod pravim uglom. Mondrijan očekuje da ćemo ove nedovršene linije
mentalno širiti, kao polja boja, jer imamo dato uputstvo da je glavna forma kvadrat. Centar će uvek biti
prazan zbog prihvatanja praznine, odbacivanja svih dogaĎaja. Ove boje su nešto dramatično, što u
kompoziciju unosi ţivot, materiju. To što je dramatično on potiskuje.

35
 „Kompozicija sa crvenim, ţutim i plavim”
Retko je koristio ovako velike bojene površine. Desni beli kvadrat kao da ide ka nama. Trudio se da nema
ni traga četkice i sloja. Odbacivao je sve što pripada individualnosti. Insistirao je na čistoj ravnoj bojenoj
površini. Radio je najfinijim četkicama da se ne vidi ni jedan njegov gest. Naročito su to poštovali
Amerikanci, grupa Oštre ivice.
Postavljao je sama platna dijagonalno, kao ramove. Dinamično su ograničavala zid i promenila su način
sagledavanja umetnosti narušivši odnos slike i zida. Na kraju moderne slike više neće ni imati kvadratni
oblik ni paralelne ivice.

„Njujork”
Došao je u Pariz posle Prvog svetskog rata. Nije se mnogo uključivao u pokrete, drţao se ideja
neoplasticizma. Onda 1938. odlazi najpre u London, a konačno se nastanjuje u Njujorku. Tamo je dočekan
kao veliki rodonačelnik apstrakcije, za razliku od skromnog ţivota u Parizu. Dobija status cenjenog,
uglednog umetnika i mnogo više izlaţe. Jako će uticati na američku apstraktnu scenu. U Americi će
zahvaljujući kritičarima biti glorifikovana njegova preciznost u izraţavanju. Neoplasticizam je jedan od
najradikalnijih apstraktnih pokreta.
„Njujorški bugi vugi”
Bio je veliki zaljubljenik u dţez i iznenaĎivao je mnogobrojne kolekcionare takvim ponašanjem i ovakvim
delima. Nema više crnih linija, one su sada postale obojene i nose koloristički kvalitet, a polja su bela. Delo
asocira na njujorške ulice kojima se kreću automobili. Slika novi grad sa mnogo svetlosti. Bio mu je jako
zanimljiv i inspirativan jer je to potpuno druga kultura. Proveravao je kako neoplasticizam moţe da opstane
u tako novom društvu. Reakcija je bila pozitivna i do danas je delo Mondrijana tamo jako dobro prihvaćeno.

BAUHAUS
 Najpre je osnovan kao škola, ali danas je to već stil u dizajnu. Bauhaus je postao prepoznatljiva odrednica
za ceo 20. vek. U prvoj polovini 20. veka su mnogi mladi dizajneri usvojili, i dalje širili, jezik Bauhausa, a
sve kasnije škole za dizajn su se ugledale na ovu školu. Profil Bauhausa podrazumeva ove odreĎene ili bar
vrlo slične odseke kao kod nas, i ista je koncepcija umetničkih škola u celom svetu.
 Sama reč je kontradiktorna („bau‟-‟graditi‟ i „haus‟-„kuća‟) jer „bau‟ znači graditi od kamena, na zanatski
način kao u srednjem veku, a on naprotiv insistira na modrnom načinu gradnje, načinu koji podrazumeva
moderan ţivot, estetika modernog, savremenog ţivota, kako kaţe sam Valter Gropijus, osnivač škole i
arhitekta. Na početku je bilo jako neobično što je škola pokrivala vrlo širok dijapazon različitih disciplina
(keramika, dizajn tapiserija, grafika itd.) ali ne i arhitekturu. Gropijus je smatrao da su sva ta znanja bitna u
obrazovanju umetnika.
 1919. godine pravi prvu školu u Vajmaru, a posle nekoliko godina se ona seli u Desau gde je prema
Gropijusovom projektu dovršena čuvena zgrada Bauhausa. Zatim se seli u Berlin i tu radi samo do 1933.

36
 godine, kada su je Nacisti zatvorili. Pri kraju je Bauhaus optuţivan za
boljševizam jer je saraĎivao sa sličnom ruskom školom za dizajn, koja je bila
mnogo veća, na kojoj su predavali slavni ruski umetnici. SaraĎivali su i sa raznim
drugim umetnicima, na primer članovima De Stijla. Oni su objavljivali razne
publikacije i širili ga dalje. Bauhaus je imao ozbiljan uticaj na mnoge generacije
studenata i profesora. Posle zatvaranja mnogi profesori su otišli u Ameriku. Čak
je i Gropijus napravio u Čikagu novi Bauhaus koji i danas postoji kao Institut za
tehnologiju i dizajn. TakoĎe su na Harvardu i u Aspenu profesori osnovali svoje
katedre. Tako se to učenje daleko i dugo širilo.
 Nemačka je iz Prvog svetskog rata izašla jako osiromašena, tada ujedno
prestaje da bude kraljevina i proglašava se Vajmarska republika. Ali sa druge
strane je trebalo brzo obnoviti industrijsku proizvodnju. Zato je Gropijus
zagovarao ideju da se sve proizvodi u velikim serijima, isključivo funkcionalno,
ali bez nepotrebnih motiva, razmetanja ukrasima, ornamentima i materijalima.
RazraĎivali su najpre upotrebnu vrednost i funkciju predmeta. Sa studentima je
projektovao čuvenu zgradu Bauhausa, zatim zajedničku trpezariju i studentski
dom, a pored i pet zajedničkih kuća za profesore (kao u današnjim američkim
kampusima). Tu su odmah koristili i svoju tipografiju, bez ukrasa i serifa, jasnu i
čistu. Sve bitno za rad škole su projektovali studenti, ali i izvodili u industriji.
Najbitnije je bilo da ti predmeti mogu da se proizvode serijski, masovno i da budu
jeftini i dostupni.
 Bauhaus je od samog početka bio internacionalna škola i što se tiče predavača i
studenata. Neki od profesora su: Lajonel Fajninger [američki profesor],
Johanes Itn [švedski slikar i dizajner, drţao je pripremni kurs], Naum Gabo,
Laslo Moholji NaĊ, Vasilij Kandinski, Pol Kle, Herbert Bajer, Marsel Brojer,
Jozef Albers [predavao je dizajn nameštaja].

 Lajonel Fajninger - „Kula“

Na naslovnoj strani prvog manifesta je bio drvorez sa gotičkom katedralom, koji je takoĎe radio Fajninger.
Smatrali su da je gotika insistirala na totalnom umetničkom delu, i da svi treba da se ugledaju na način
gradnje gotike. Kasnije su profesori na Bauhausu ţeleli da svi studenti saraĎuju u gradnji totalnog dela,
celine koja odgovara duhovno i estetski svim korisnicima. Zato je njihovo školovanje bilo vrlo specifično.
Nije bilo časova akta, što je do tada bilo obavezno na svim umetničkim školama, jer su se bavili
proučavanjem najpre funkcije i osobina materijala, a tek onda estetike.
 Johanes Itn je vodio pripremni kurs od šest meseci. Tu bi kandidati proverili svoja interesovanja kroz sve
radionice, a morali su da slušaju i teorijsku nastavu. Onda su se opredeljivali za radionicu koju ţele. Deo
poslova su obavljali sa majstorom, učeći o tehnologiji materijala, a sa druge strane su imali profesore
teoretičare (Kandinski, Kle) koji su studentima davali estetska saznanja. Student je morao nadzirati sve
kada je u pitanju njegov projekat do samog kraja, gotovog proizvoda.

 Laslo Moholji NaĊ se bavio scenografijom. Ţeleo je da se sve tako standardizuje da on preko telefona
moţe davati uputstva majstoru u fabrici. NaĎ je u ovu scenografiju ugradio elektromotor, pa se skalamerija
od metala okretala i proizvodila zvuk, a kroz sito je prolazilo svetlo, što je pravilo dinamičnu scenografiju od
svetlosti. Oskar Šlemer je vodio naročito popularan odsek za scenografiju, koji je stvarao vrlo vizionarski
osmišljene eksperimente. NaĎ je nagovestio neki dalji razvoj skulpture i scenografije. Naslikao je i nekoliko
„Kompozicija“.
Radio je mnogo eksperimenata sa fotografijom. Imao je neobične ideje i radio je smele fotograme. To je
blokiranje svetlosti na fotopapiru i dobijanje zanimljivih negativa. Zanimljivo je da je NaĎ fotografisao svoje
fotograme, pa je na tim papirima dalje intervenisao i kombinovanjem tehnika otvorio mnogo mogućnosti za
istraţivanje u domenu svetlosti.

37
 Na Bauhausu su proučavali i odnose bojenog spektra. Istraţivali su
koje boje se vezuju za koju formu, zatim kvadratni i kruţni spektar i
njihovo prelamanje, čak i koje boje korisnici preferiraju za boju nekih
svkodnevnih upotrebnih predmeta. U enterijeru je ova ideja takoĎe
zastupljena u obeleţavanju upotrebnih zona u odreĎenoj ustanovi na
primer. Ove boje zavise mnogo i od kulture [za Kineze, crvena je boja
radosti, zdravlja i prosperiteta, a belo je boja smrti, ţalosti i
neprihvatljiva je u dizajnu].

 Herbert Bajer je ţiveo preko 90 godina i do poslednjeg momenta je stvarao. Bio je

veliki sručnjak. Bauhaus uvodi i novu tipografiju, a upotreba piktograma je još jedna od
novina. Za njega je stranica kao bela površina koja mora da se komponuje kao svaka
slika. Varira fontove na strani i jako dinamizuje stranu, pa su zato ta izdanja bila uvek
prepoznatljiva. Pogotovo se odlikuju tim inţenjerskim pristupom, divljenjem tehnici. Čak
je i tanka hromirana cev u Brojerovoj stolici „Vasili“ bila tada novina.
Bajer daje nacrte za kiosk, autobusku stanicu, izlagački boks. Osmislili su vrlo
konkretne proizvode. Nacisti koji su ih zatvorili i sami su naknadno usvojili njihove ideje
u gradnji, jer su shvatali koliko su progresivne. Ipak su osuĎivali Bauhaus da je
degenerativna umetnost. Uprkos tim ograničenjima, njihove ideje su se i dalje širile.
 Jozef Albers je radio samo kvadrate i inspirisaće umetnost Tvrde ivice koja insistira na
čistim obojenim poljima.
Gunta Štelc, projekat tapiserije raĎen pod voĎstvom Pola Klea.
 Američke korporacije su otkupile nacrte Bauhausa i danas se sve što je preuzeto od njih
prodaje: čajnici, lampe, skup nameštaj. Ima i jako mnogo replika, takoĎe skupih.
Najbitnije je da je za njih „uvek lepo ono što je funkcionalno“.

POL KLE

RoĎen je u Švajcarskoj, roditelji Nemci, izuzetan violinista i muzičar. Ali kreće na studije slikarstva. Dosta je
lutao, nije bio zadovoljan svojim poznavanjem boje.Tek kada se pridruţio Plavom Jahaču počeo je ozbiljno
da shvata slikarstvo. Video Dalonea i sa Makeom odlazi u Tunis. Tamo nalazi boju, videvši taj intenzivan
kolorit, čist, prirodan kolorit. Za 50. roĎendan ponovo odlazi u Tunis i Maroko.
 „Selo u jesen“ („Zamak i sunce“)
Mnogo se inspirisao kubizmom. Cenio je Pikasa. Sa druge strane na njegovu inicijativu su se na izloţbama
našli radovi likovno neobrazovanih ljudi i dece. Tragao je za tim iskonskim izrazom kreativnosti. Proces
nastanka dela mu je bio najznačajniji. Zato je mnogo eksperimentisao sa tehnikama. Otvorio je svoj put u
umetnost 20.veka van bilo kog pravca ili škole. Pokazao je da se mnogo moţe naučiti u crteţima dece.
 „Pun mesec“
Rado prihvata piktograme, drevna pisma i njihove znakove; bez insistiranja na imitiranju vidljivog sveta.
„Slikarstvo ne predstavlja vidljivo, nego čini stvari vidljivim“. Kombinovao je svašta: kubizam, fovizam, dečije
radove, i tako stvorio svoj stil. Radio je male formate, kao intimne predmete. Stvorio je preko 10 000
radova.
 „Panorama“ („Predeo“)
Ugrebavao je ornamente u bojenu pastu. Na vrhu je nebo, a ispod su kulturni slojevi. Govori kako svaka
civilizacija ostavlja neki svoj zapis.

38
 „Stari zvuk“
Nije ţeleo ni da robuje tehnologiji i mešao je i materijale. Bio je oduševljen proučavanjem kolorita i notnog
sistemom. On je mislio da dodekafoni sistem [sa 12 nota] treba uneti u slikarstvo. Pokušao je da prati
nekakve šifre, kao u magičnom kvadratu u matematici. Svakom obliku treba dati kolorističku vrednost, pa tu
vrednost umreţiti. Smatrao je da se ova slika moţe odsvirati.
 „Demonski“
Naslikao je sunce, luku i još mnogo toga. Njegova dela su pozivala na razne interpretacije. Valter Benjamin,
teoretičar raznih medija, je cenio Kleov crteţ „AnĎeo Istorije“ kao dečji crteţ.
Kle je i danas uzor svima koji tragaju za autonomnim izrazom i ne ţele da prihvate samo jedan stav kao
izraz svoje umetnosti.

RUSKA AVANGARDNA UMETNOST

 Razni pokreti su se formirali početkom 20. veka u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Svakih nekoliko meseci
su se javljale nove grupe sa novim manifestima i stavovima. Kulturna prestonica Rusije je bio Sankt
Peterburg, kao i danas [sada je Moskva glavni grad, ali ne i kulturni centar]. I danas jedna od najcenjenijih
umetnickih akademija u Rusiji baš u Sankt Peterburgu. Mimo te akademije su se formirale razne grupe koje
su temeljile svoja saznanja na delima koja su viĎali u časopisima, naročito u časopisu “Zlatno runo”, gde su
predstavljani prvenstveno francuski umetnici, posebno grupa Nabi i Gogen. Sergej Ščukin, veliki
industrijalac, je imao mnogo Gogenovih dela, kao i dela njegovih učenika. Moris Deni je često pozivan u
njegovu vilu, gde je imao izloţbe, a takoĎe je dosta saraĎivao sa ruskim pozorištem. Leon Bakst je bio
jedan od velikih avangardnih scenografa. Ovi umetnici su radili scenografije za Balet Đagiljev, koji je bio
veoma poznat i njihove predstave su izazvale oduševljenje i pre revolucije 1917. godine.
 Još dinamičnija je bila avangardna scena u literaturi, tada su pisali neki od najtalentovanijih ruskih pesnika:
Marina Cvetajeva, Pasternak, Ţebnjikov, itd. Ruska scena je bila interesantna u svakom smislu, naročito u
filmu: Sergej Ajzenštajn je bio veliki reditelj i njegovo poznato delo je “Krstarica Potemkin”, film koji se
odnosi na dogaĎaje u Odesi. Njegovi filmovi pripadaju ţanru politički angaţovanih filmova. MeĎu
istoričarima filma postoji uverenje da je upravo Sergej Ajzenštajn doprineo najviše razvoju montaţe.
 Ruski umetnici su, dakle, bili veoma obavešteni o dogaĎajima i tokovima umetnosti u svetu. Za to su bili
veoma zasluţni Ščukin i Menozov, veliki kolekcionari koji su kupovali i izlagali dela velikih slikara. Umetnici
su se tako upoznavali sa Pariskom scenom. Futuristi su u njihovim vilama čak imali svoje čuvene
skandalozne nastupe, večeri poezije i tu se upoznavali sa ruskim futuristima. Ruski futurizam je imao
posebnu notu, to je takozvani kubofuturizam, ruski specifičan sintetički stil sa inspiracijama iz ikona i ruske
folklorne umetnosti. TakoĎe je bilo vaţno za ruske slikare što su mnogo putovali i boravili u Parizu, pa su i
sami imali neposrednog iskustva sa Zapadnom Evropom.
 Luĉizam, Supermatizam i Konstruktivizam su tri najbitnija pokreta karakteristična za Rusku avangardu.

LUĈIZAM
Princip kao kod “Linija sila na ulici” Umberta Boćonija je nešto što su kasnije prisvojili Natalija Gončarova i
Mihail Larionov. Oni su bili predstavnici Lučizma.
 Naziv “lučizam” je izveden iz reči “svetlost”. Ideja je 1913. objavljena u manifestu koji su potpisali Larionov i
Gončarova. Lučizam zahteva da se umetnost bavi samo svetlom, jer slikarstvo nema smisla bez svetlosti,
pa su ta dva pojma dovodili u vezu. Bavili su se dinamizmom svetlosnog zraka. Zraci čine svet vidljivim, i
stvari onakvim kakve jesu.

39
 “Crveni luĉizam”
Larionov slika apstraktni ornament, bez vidljivih stvari. Bio je oduševljen primitivnim
radovima vojnika po toaletima i kuhinjama, i posmatrao ih je kao vid folklorne
umetnosti. Paţljivo je precrtavao te crteţe i natpise i u jednoj izloţbi je čak uključio te
grafite. Koristio ih je kao inspiraciju za svoja dela. Za slikare lučizma je bitan i
“ljubok”, ruski drvorez, deo njihove folklorne umetnosti.
 “Devojka na ulici”
Larionov koristi multiplikaciju iste forme kao futurizam. Sve je oštro, i u prvom planu.
Pojavljuju se slova, kao u sintetičkom kubizmu, ali što je takoĎe bitno u ikonopisu. Ni
jedna ikona se ne smatra gotovom bez tih slova.
 “Zelena šuma”
Gončarova smelo koristi kolorit, intenzivne tople i hladne tonove, sa jasnim
osećanjem za dekorativnost i dvodimenzionalnost slike. Inspiraciju nalazi u
ikonopisu.
 Oko 1912. ona će pokazati nove ikone, a javnost će biti jako uvreĎena zbog ovakvog
načina predstavljanja tih velikih imena. Unela je ideje moderne umetnosti u
ikonopisačko iskustvo, što nije uopšte bilo prihvaćeno. Pošto je bila pripadnica
plemićke porodice, nije anatemisana [izbačena iz crkve], ali je zahtevano da zatvori
izloţbu i skloni ta dela.
Posle ove faze njih dvoje počinju da saraĎuju sa baletom Đagiljev, a ubrzo zatim
prave svoju retrospektivu u Parizu. Od revolucije 1917. rade u Parizu, i od tada se
njihovo delo vezuje za francusku školu.

SUPREMATIZAM I KAZIMIR MALJEVIĈ

 Grupa se prvo okupila na izloţbi koju su nazvali “Magareći rep”. Kasnije izloţbe su
nosile naziv kao što je “Šamar društvenom ukusu” i 1910. izloţba “Nula-deset”. Vrlo
su inventivni i u tom pogledu. Tako su jasno pokazivali da ţele revolucionarno da
menjaju umetničke ideje, umesto da neguju tradiciju.
 “Oštraĉ noţeva”
Kazimir Maljevič se jasno oslanja na kubizam. Fernan Leţe mu je uzor sa delima
intenzivnog kolorita. Sa druge strane, potpuno narušava kubističke forme, i odustaje
od njihovog principa kruţenja oko predmeta. Menja ga futurističkim shvatanjem
pokreta multipliciranjem, i još više ih dinamizuje, čak više od futurista. Kubofuturizam
je samo ruska sinteza, u kojoj ni jedan od ta dva pravca nije čist.
 “Ţena koja nosi vedra”
Dišan i Maljevič su dalje razvijali kubizam u duhu mašinske estetike na različite
načine.
 Maljevič u kratkom vremenu (1910-1913.) prolazi ubrzano kroz različite ideje, gradi
svoj stil. 1913. dobija porudţbinu da saraĎuje kao scenograf na predstavi “Pobeda
nad suncem”. Smatrao je da je pobeda nad suncem upravo mrak, i zato odlučuje da
scenografija ima jedno po dijagonali presečeno platno, na kome će jedan trougao biti
crn, a jedan beo. Te ideje će voditi ka njegovom “Kvadratu”.
 “Crni kvadrat”, izloţen 1915.
Identične su i stranice platna, dakle to je kvadrat na kvadratnom platnu. Tada
Maljevič objavljuje i svoj manifest “Suprematizam”. Neki su smatrali da je to kraj
slikarstva. Tri godine kasnije slika beli kvadrat na belom platnu, kompoziciju “Belo na
belom”. Taj kvadrat i platno se razlikuju u tome što se samo negde naslućuju linije
(potezi), koje se drţe dimenzija crnog kvadrata.
 Smatrao je da je konačno shvatanje Boga i saznanje univerzuma moguće samo
preko slikarstva, pa da je zadatak slikarstva da govori o petoj dimenziji: duţina,
širina, visina, vreme i energija. (Kinezi kaţu: vazduh, voda, vatra, zemlja i metal)
“Supremacija” označava ono što je superiorno, što je iznad svega što postoji.
Slikarstvo je supremacija nad vidljivom realnom stvarnošću, iznad vidljivog sveta u
kome ţivimo. Maljevič ţeli da govori o univerzumu koji objedinjuje sve izvan vidljivog
sveta, sve transcedentalne stvari. On je zapravo bio filozof mističar. Njegove tekstove
je i danas teško čitati. Njegova likovna dela su i danas nerazumljiva i uvek se
pojavljuju nove interpretacije i novi istraţivači.

40
 Smatrao je da je najsavršenija forma kvadrat, a crna boja je skup svih boja, svih
energija. Nasuprot toga je bela, kao odsustvo svih energija. To je za njega ključni
princip u slikarstvu. Vremenom su se pojavile neke strukture u tom kvadratu, pukotine
u boji. Njemu je meĎutim bilo bitno da to bude perfektna crna površina, bez poteza i
rukopisa. Fascinirala ga je kosmička i univerzalna sila koja povezuje univerzum.
 “Crni pravougaonik, plavi trougao”
Kasnije će dalje istraţivati koja boja se kako povezuje sa kojom formom, da bi 1922.
objavio da je Suprematizam mrtav. Od tada pa na delje istraţuje arhitektonske,
trodimenzionalne objekte. Do tada je sva dela nazivao kompozicijama. Pokušavao je
da organizuje prostor u kome če delovati peta dimenzija.
 Bio je predavač u školi Vhutems, školi ravnoj Bauhausu, na kojoj je prenosio svoje
ideje suprematizma. Sam Maljevič je smatrao da njegova umetnost treba da bude
mnogo iznad dnevnih potreba. Ali njegovo delo je bilo toliko zanimljivo, da su učenici
štampali i tekstil ili tapete u ovom maniru, kao i grafičke komade u duhu
suprematizma.
 “Crvena konjica”
Maljevičev uticaj se oseća mnogo i na delu Kandinskog i u njegovom proučavanju
kolorističkih formi i dimenzija i boje idealnih formi. Maljević je napravio krug u
stvaralaštvu, i posle 1925. se okrenuo slikanju figura i portreta gotovo u maniru
kvatročenta. Ovo delo je svedena predstava nove organizacije Boljševičke konjice
koja je dovela Sovjetski Savez do Tihog okeana i Baltika.
 U stavovima apstraktne umetnosti su i do danas nastavile da ţive ideje
supermatizma. Velika kolekcija njegovih dela je sada u Amsterdamu, koju su gledali i
iz kojih su učili umetnici zapada.

KONSTRUKTIVIZAM
 Konstruktivisti zastupaju potpuno druge stavove i novu ideologiju. Maljevič i Vladimir
Tatljin su bili u velikom sukobu oko svojih ubeĎenja. Tatljin je smatrao da društvu
posle revolucije treba novi umetnik i nova umetnost. U Oktobarskoj revoluciji pada
carski, praktično feudalni sistem i trebalo je brzo uskočiti u komunizam, navodno
futurističko društvo. Suprematizam govori o pravilno ureĎenom kosmosu, o etici,
meĎutim bilo je teško osposobiti gradove, vladala je velika beda, inflacija i nemaština,
čak umiranje od gladi. Tatljin je smatrao da umetnost treba da se bavi rešavanjem tih
problema, a ne nekih apstraktnih. Smislio je čak i odelo za grejanje radnika u Sibiru,
posebne peći, itd. Ali njegova najznačajnija dela su reljefi (kontrareljefi) i “Spomenik
treće internacionale”.
 Njegovi reljefi ne prate raven zida, zato ih i naziva kontrareljefima. Prva dela su
inspirisana Pikasovim reljefima. Posle mnogih putovanja je video Pikasa i divio se
korišćenju svakodnevnih materijala i raznog otpada. Svaki taj komad je imao
prethodnu istoriju i takav je ubačen u novi kontekst. Tatljin ide i dalje agresivno u
prostor, i dolazi do trodimenzionalnog reljefa koji se sam razvija u prostoru, od
različitih materijala. Odabrao je da postavi rad baš u ćošak jer su Rusi tradicionalno u
ćošku drţali ikone i kandila, tu su imali malo sakralno mesto u kući. Inspirisan
tradicijom postavljao je kontrareljefe u ćoškove povezujući različito orijentisane
površine. Time podstiče mnoga nova istraţivanja.
 Najvaţnije, ali nikada izvedeno delo je “Spomenik treće internacionale”. Zamislio je
da konačni spomenik bude visok preko 400m. Osnovu je činila metalna rešetka koja
se uvija kao transparentna spirala. Izabrao je drevnu, arhetipsku formu. Nije ţeleo da
to bude šuplje, nego da unutra budu kocka, kupa, valjak i lopta, a svaka bi se okretala
oko svoje ose za tačno odreĎeno vreme. Ta lopta bi takoĎe emitovala različite
svetlosne parole dok se okreće.
 Umetnici predvoĎeni Tatljinom su postavili princip da umetnik mora najpre da poznaje
materijale, statiku i tehnologiju, da bude inţenjer. Odatle dilazi i naziv
“konstruktivizam”. Tatljin suprostavlja različite materijale, gvoţĎe i staklo, ali oni su na
kraju celina. Predavao je u Vhutemsu i tu prenosio svoje ideje. I danas svaki veliki
umetnik ţeli da bude konstruktor.

41
 METAFIZIĈKA ŠKOLA

 Metafizička i Pariska škola insistiraju na figuraciji. Smatraju da apstrakcija ne moţe do kraja sadrţati poruke
vaţne za slikara i njegovo delo, da slikarstvo ne moţe biti potpuno osloboĎeno predmetnosti. Hteli su da
pokaţu da slika i ovako moţe biti inovativna. TakoĎe predlaţu da se napusti vidljivi svet, ali da se unese
metafizičko, nešto iznad vidljivog sveta [meta = nešto iznad nečega]. Ovaj pravac nudi put koji se takoĎe ne
bavi vidljivim, ali pokušava da pronaĎe drugu i drugačiju realnost. Interesuju se za transcedentalne,
nevidljive činjenice, nedostiţna znanja, i insistiraju na beleţenju vizija.
 ĐorĊo de Kirko je postavio temelje metafizičke škole, a drugi istaknuti predstavnici su Karlo Kara i Đani
Morandi. I Milena Pavlović Barili će takoĎe biti srodna ovim idejama koje će odrediti njeno delo.

ĐORĐO DE KIRIKO
 Imao je vrlo jasan program. Njegovo stvaralaštvo je utemeljeno na
filozofskim idejama, naročito Ničea, Hegela, Kanta i ostalih nemačkih
filozofa. Odrastao je u intelektualnoj italijanskoj porodici. Ţiveo je mnogo i u
Grčkoj, i dobro je poznavao i grčku i rimsku umetnost i postavio ih je kao
temelj svog slikarstva. Traganje za vizijama i priviĎenjima mu je bilo
najbitnije. Smatrao je da čovek treba da traga za njima jer se one ne javljaju
svakome, stoga je blizak simbolizmu. Imao je i svoj časopis „Valori plastići”
(plastička vrednost doslovno, tj. vrednost likovne umetnosti). Objavljivao je
svoje teorijske stavove i njegovi tekstovi su vrlo komplikovani za današnjeg
čitaoca. Govori hermetički i bitno je široko obrazovanje i poznavanje
njegovih ličnih interesovanja i znanja da bi se razumeli.
 Ova metafizička škola počinje sa radom i formira ideje u godinama Prvog
svetskog rata (1915/1916), dakle u eri apstrakcije, i traje do sredine 20-ih
godina. Tada već sam ĐorĎo de Kiriko počinje da radi portrete, pejzaţe i
ostale tradicionalne teme. Nadrealisti od 1924. godine usvsjaju njegove ideje
i te slike zovu „ Efekat Kiriko”, efekat iznenaĎenja, inspirisan snovima i
vizijama. Ostavio je trag prvo na njih, a onda na razne slikare. Magijski
realizam u nemačkoj na primer je posebno inspirisan njegovim radom, Tijana
Fišić kod nas itd.
 „Enigma sati”
Uglavnom je radio i inspirisao se gradskim trgovima, mrtvim prirodama i
manikinima (drvene lutke), dakle prvenstveno je slikao tradicionalne teme.
Jedna od glavnih njegovih ideja bila je da u slikarstvu treba da preovlaĎuje
luk. Lukove treba unositi u sliku jer podrazumevaju neizvesnost. Luk je kao
forma otvoren za razna značenja i razne poruke. Sadrţi otvorenu jednu
stvarnost, a pokrivenu drugu.
Ova graĎevina nema realne duţine, širine, spratove. Gore nam se čini da
postoji neka galerija gde vidimo siluetu koja gradi trougao sa druge dve
figure. Na satu vidimo nepravilno vreme, trećinu odsečka sata koja takoĎe
naglašava neizvesnost. Figure uopšte ne komuniciraju. Tu je jedna bela
figura i jedna sasvim tajanstvena silueta. Sve je jako saţeto, na prvi pogled
vrlo realno.
 „Nesigurnost pesnika”
Primer mrtve prirode. Prikazane su različite realnosti: imamo i voz i jedra,
takoĎe i arhitekturu u pozadini. Ne moţemo da pretpostavimo kakva je tamo
zgrada jer senke kod njega ne prate konture koje bi trebalo; nezavisne su i
grade posebnu neizvesnost. Sam torzo nije klasična skulptura jer deluje
poluţivo, kao gumena igračka. Banane su predmeti iz prirode, a tu je i
preparirana sova, mrtav predmet koji izgleda kao ţiv. Ovo su realnosti koje
se u stvarnom svetu ne mogu naći zajedno. Banane su tada bile posebno
egzotične, izazivale su čuĎenje i divljenje kod evropskog čoveka. Slobodno
komponovano, neformalno, čudno.
 „Arijadna”
Rado ponavlja motive i kombinuje detalje. Uvek su prisutni lukovi. Rado
postavlja i skulpturu u delo, koja je krajnje neočekivana, smela.

42
 „Misterija i melanholija ulice”
I u Italiji, u renesansnim gradovima i danas ima jako mnogo arkada. Unutra su
obično bile prodavnice. U podlozi slike je kod De Kirika obično neki Italijanski grad,
ali reorganizovan, nestvaran.
 „Nostalgija za beskonaĉnošću“
Često slika neki svetionik, čudesnu arhitekturu. Fasciniran je čudesnim ambijentima.
 „Crvena kula”
Srednjovekovna kula. De Kiriko govori o različitim slojevima kulture: tu je
istovremeno stara kula, nove kuće, renesansni konjanik... Kombinuje i daje alogične
projekcije. Mi na prvi pogled mislimo da gradi linearnu perspektivu, ali to je ustvari
deo neke njegove stvarnosti, ne odgovara suštini, i perspektiva je iskrivljena.
 ”Proroĉica”, ciklus manikina
Prostor se naginje ka nama, veoma čudna perspektiva. Postoji priča da je njegov
brat za pozorišnu predstavu nabavio krojačku lutku koja je stojeći slobodna na sceni
fascinirala ĐorĎa de Kirikoa. Ona u njegovim delima nekada liči na kiklopa, nekada
na arlekina sa svojstvima i emocijama čoveka itd. „Hektor i Andromaha“
 ”Ljubavna pesma”
Ovakva njegova dela su jako cenjena kod nadrealista i oni će se detaljno baviti
tumačenjem ove gumene rukavice. Cipele i rukavica su najčešće obeleţja ţene.
Često koristi te zagonetne predmete i materijalizuje ih veoma realno, a pritom je spoj
tih figura i predmeta krajnje neočekivan. Upravo ovo je nazivano „Efekat Kiriko“.
 ”Portret Apolinera”
Gijom Apoliner je jedan od prvih teoretičara kubizma i istaknut pesnik u krugovima
svih avangardnih umetnika. Kiriko je bio fasciniran njegovim duhom i smelostima.
Apoliner je u Prvom svetskom ratu bio ranjen u vrat i oštećen mu je vid, umro je od
povreda na lobanji. Kasnije su svi rekli da je ovaj portret vizija smrti Apolinera. A
zapravo se za pesnike po legendi uvek vezuje slepilo: on ne vidi stvarni svet, već
gleda u dušu, i vidi duhovne vrednosti iza fizičkog.
 „Arheolog“
Predstavlja kulture koje ceni, stvari koje voli. Smatra da arhitekte treba da grade po
tim uzorima.
KARLO KARA
 ”Hermafrodit idol”
Vraća se interpretaciji mehaničke anatomije, anatomije lutke. Antropopomorfne ali
ipak drugačije forme; meki kolorit, ruţičaste i plave tonove usvojio je od Đota. Često
nanosio debele slojeve boje boje pa ugrebavao crteţ.
 ”Pijani pesnik” - stilizovana, zatvorena, jasna forma.
 ”Metafiziĉka muza” [slično kao naš Leonid Šejka]

ĐORĐO MORANDI
 Veliki grafičar, drgocen za čitavu istoriju 20. veka u Italiji i najcenjeniji italijanski
grafičar. Napravio je veoma veliki broj grafika, ali uvek se drţao istih motiva: ćupovi,
tanjiri i sl. Menjao je samo ili kolorit ili raspored. Koristio je minimalan broj elemenata,
a napravio je jako mnogo inovativnih kompozicija.

 Iako je Metafizička škola delovala desetak godina, otprilike od 1918-1928, te ideje su

ipak je ostavile dubok trag i kroz čitav 20. vek, a naročito su uticale na stavove
magijskog realizma.

43
 PARISKA ŠKOLA

 Monmartr je bio jako vaţan u doba impresionizma, a Pariz je i danas sa Monmartrom i Monparnasom
veoma bitan za umetnost. U 19. veku je Monmartr bio mnogo aktivniji, dok je Monparnas i danas vrlo
ţivahan. Tu se skupljaju mladi i Pariz je i danas metropola u kojoj su umetnici iz celog sveta. To je počelo
oko 1900. kada je izmeĎu ostalih i Pikaso došao. Tu su se školovali u privatnim ateljeima i akademijama.
Mark Šagal, Amadeo Modiljani i Hajm Sutin su najistaknutiji predstavnici Pariske škole, ali ima na stotine
predstavnika, na primer i naš Sava Šumanović, Milo Milunović, Risto Stijović itd. Usvajali su mnoge ideje
koje je Pariz tada nudio. Baš ta mešavina kultura je stvorila interesantan Ekspresionistički jezik kod ovih
umetnika. Veliki broj njih su bili jevreji.

MARK ŠAGAL
 Šagal i Sutin su došli iz Rusije vrlo mladi. Šagal je ostao poznat po smelom koloritu, koji je usvojio od
fovista, a opet je pozajmio fasete, kvadrate i različito obojene površine od kubizma. Kuće i predele je doneo
iz svog rodnog kraja, vidimo ruske brvnare, folklor i tradiciju rodnog kraja.
 „Belo Raspeće”
Tako kombinuje svoja dva zavičaja, Pariz i rusko selo. Smelo kombinuje i različite religije. Jevreji su gonjeni
jer su izdali Hrista, ali on ţeli da poveţe te religije i ideološka učenja, jer je Hristos bio jevrejin.
 „Autoportret sa sedam prstiju”
Menora ima sedam mesta za sveće, i po drevnim učenjima to je jedan od najtajanstvenijih brojeva,
najmisteriozniji. Uvek slika stvari skrivenih sadrţaja i poruka. Na njegovom platnu je i vrsta lične ispovesti:
sa jedne strane razmišlja o Parizu, a sa druge strane tu je i rodni Vitemsk u koji se jedno vreme i vraća za
vreme rata.
Koristi čudne boje i skraćenja, daje revolucionarne predloge. 1922. se vraća u Pariz, Drugi svetski rat
provodi u Americi, a onda se opet vraća u Francusku gde ostaje do svoje smrti. Radio je mnogo murala i
veliki broj vitraţa za institut u Jerusalimu.
 „Veo”
Jako je bio posvećen svojoj ljubavi prema Vitemsku. Koristio sliku, vitraţ, litografiju, najrazličitije tehnike i
fragmentarne forme gradeći najrazličitije forme i kompozicije.

AMADEO MODILJANI
 Lako je prepoznatljiv po specifičnim očima i izuzetnom linearnom crteţu. Smatrao je da se linijom moţe sve
reći i da ona nosi glavni sadrţaj. Potrebno je naknadno dodati samo bojene površine. Radi portrete, aktove
i urbane pejzaţe.
 Jevrejin je iz Italije, iz ugledne bogate porodice. U jednom momentu su meĎutim jako osiromašili i on je
došao u Pariz i vodio ţivot boema na margini. Njegovo delo je zato razbijeno i slabo cenjeno od
savremenika, a radi na trošnim nekvalitetnim materijalima, i mnoga dela su potpuno propala. Mlad umire od
tuberkuloze.
 „Maks Ţakob”, „Leopold Zborovski” - portreti koje radi u drvenim barakama.
 „GospoĊica”
Deformiše figure, prenaglašava detalje i drţi se dvodimenzionalnosti. Iako je slika vrlo figurativna i ne
napušta realnost, nije trodimenzionalna.
Čudan i neverovatano smeo akt. Kada je bila izloţena, prolaznici su bili šokirani i ţeleli su da se zatvori
galerija i onemogući rad Modiljaniju. Akt je posebno provokativan jer feministkinje iz njega čitaju da je ova
ţena objekat, zatvorenih očiju, ne uzvraća pogled. Govori o pasivnosti i rukama koje su ispod glave, dakle
ona je dostupna i nudi se muškarcu kao predmet. Ona je takoĎe delovala kao prava ţena, a ne Boginja.

44
 Postavljena je po dijagonali a onda agresivno presečena. Stoga nije ni celovit čovek, već isečak koji klizi po
dijagonali. Izduţenošću i neproporcionalnošću odgovara idejama erotičnosti.
 Modiljani je najpre je radio skulpturu sa Brankusijem. Ali pošto skulptura zahteva strpljivost brzo je odustao
i ipak radio ulja, kombinovane tehnike, asamblaţe i na dasci.

HAJM SUTIN
 Došao iz siromašne jevrejske porodice u Rusiji u kojoj je bio deseto od jedanaestoro dece. Roditelji su hteli
da ostane pri sinagogi, ali on odlazi u Pariz i ţivi jako teškim ţivotom. Inspirisan Van Gogom i njegovim
odlaskom u Arn, najzad odlazi na jug Francuske u malo mesto, da tamo stvara.
 „Autoportret”
Na poleĎini platna je već drugi portret. Smelo deformiše figuru.
Često slika decu ali ih ne prikazuje tradiciomalno, već kao odrasle: odsutne, opterećene brigama;
prenaglašenih ruku, ušiju i ostalih delova tela.
Po uzoru na Rembranta je u seriji od 10 slika naslikao rašĉereĉenog vola. To su izuzetne studije, i jedna
od tih slika je nedavno prodata za par miliona. Njegovo delo je tek posle Bejknove interpretacije je dobilo
novu cenu, tek 60-ih godina.
 Na jugu Francuske je neumorno slikao pejzaţe, bio je veoma produktivan. Na njegovu sreću pronašao ga
je neki američki kolekcionar koji je ţeleo da odmah kupi bar 100 slika istog umetnika. Tako je kupio 60
njegovih dela, oduševljen. Tek 1936. godine je imao prvu samostalnu izloţbu, ali ubrzo je već morao da se
krije od rata kao jevrejin, i ubrzo se razboljeva i umire. Njegovo delo je sada u raznim kolekcijama.
Nagoveštava vrlo agresivan, novi ekspresionizam. Postaje vrlo cenjeno i uticajno delo posebno u godinama
posle Drugog svetskog rata.

 Pariska škola je jedan od najširih pokreta. Pariz je odrednica za najrazličitije umetnike sa individualnim
stavovima i koncepcijama. Tamo je bilo i dosta naših umetnika koji su usvajali tamošnje ideje.

45
 SRPSKA UMETNOST IZMEĐU DVA RATA

 Tek sa poĉetkom 20. veka u Srbiji se formira grupa umetnika koja je zastupala ideje impresionizma (koji je
zaţiveo još 1874. u Parizu). To kašnjenje u prihvatanju i razraĎivanju ideja bilo je veliko. Sa početkom 20.
veka meĎutim počinje proces modernizacije i prihvatanja načela moderne umetnosti. Javljaju se
ekspresionizam i avangardne tendencije u godinama Prvog svetskog rata, kada se srpska sredina okreće
francuskoj kulturi i bira Pariz kao glavno mesto za obrazovanje. To je za našu umetnost bio veliki preokret.
Posebno je bitno iskustvo stečeno u vreme Prvog svetskog rata kada su i Srbija i Francuska bile protiv
Austrougarske. Takva saradnja je dovela do toga da gotovo svaki intelektualac u Srbiji govori francuski
(tada je to bio prvi jezik u elitnim društvima). Pariz dolazi na prvo mesto i tu se školuju naši umetnici i
intelektualci. Zato se menja estetika, i menjaju se odnosi u umetnosti. Nadeţda Petrović je prva koja je
donela te nove ideje. Njena iskustva u Parizu su bila poučna mnogim umetnicima kasnije.
 Tada su za decu izbeglih Srba Francuzi organizovali škole, i oni su učili u Nici, kasnije u Parizu. Tako su
stasali mnogi naši intelektualci i umetnici. To je bio veliki iskorak jedne zaostale kulture, tek osloboĎene od
Turaka. Dakle, preorijentacija ka Parizu, koji i za nas postaje centar kulture.
 Interesovanje se prvenstveno okreće modernoj umetnosti. Slika se oslobaĎa mimezisa, a umetnici
oficijelnih akademija, i sada biraju privatne ateljee. Veliki broj naših umetnika dolaze u atelje Andrea Lota.
Tu su učili šta je novo i aktuelno početkom dvadesetih godina. On je bio veliki oboţavalac Sezana i
Kubizma. Branko Popović je jedan od najvernijih sledbenika Lotovog učenja: on je najpriljeţnije gledao
Sezana, i proučavao kako je slika napustila predmet, kako je došao kubizam i kasnije apstrakcija. Konačno
slika se interesovala samo za autonomiju i dvodimenzionalnost.
 To su godine u kojima je u prvom planu forma, a tek od tridesetih godina je to kolorit. Javlja se nekoliko
tendencija:
Intimistiĉka orijentacija: Marko Čelebonović, Milo Milunović, Cuca Sokić, PeĎa Milosavljević
Kolorit: Petar Dobrović, Zora Petrović, Milan Konjović
Forma: Jovan Bijelić, Sava Šumanović

JOVAN BIJELIĆ
 RoĎen je u Bosni i tu je prošao osnovno obrazovanje. Već u gimnaziji je
dobio stipendiju za Krakov. Bio je impresioniran bojom, pogotovo bojama
svoje domovine, što će mnogo uticati na njegov dalji rad. U Krakovu je
postao upućen u moderno slikarstvo. Ubrzo dolazi u Pariz, gde je u
kontaktu sa savremenom umetnošću. Impresioniran je modernom
umetnošću naspram akademskog obrazovanja. Pod uticajem Sezanovog
dela se opredeljuje najzad za čvrsto graĎenje strukture slike. Kasnije
postaje nastavnik slikanja u Sarajevu i Zagrebu. Njegovo delo se formira u
duhu impresionizma.
 Privlačio ga je i ekspresionizam. MeĎutim, naše društvo ipak nije tako brzo
bilo u stanju da prihvati tako napredne tendencije umetnosti, pa vrlo brzo
napušta te ideje. Prošao je kroz nekoliko faza, najpre je izraţen uticaj
kubizma u čvrstom modelovanju likovne forme i skromnoj paleti boja,
potom je pod uticajem fovizma stvarao izuzetno koloritna dela. U
poslednjoj fazi rastvarao je predmete uznemirenim potezima boje. Jedno
vreme je bio čak i scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu, vrlo
inovativan i slobodan.
 Potpuno zadrţava tradicionalne teme: portrete, pejzaţe, mrtve prirode.
“Borba dana i noći” je moţda najsmelije njegovo delo, u okvirima
apstrakcije i geometrizma.

 Bilo je jako teško zastupati moderne tokove u Srbiji, jer je bilo malo odjeka u široj javnosti. Tada nije bilo
adekvatnih institucija koje bi podrţavale mlade umetnike. Mizej princa Pavla se javlja tek 30-ih godina;
otvara ga princ Pavle KaraĎorĎević, veliki kolekcionar i poznavalac umetnosti; organizovao je godišnje
izloţbe i stalne postavke. Tu se u privremenim izloţbama mogla naći modernija dela. Cvijeta Zuzorić je prvi
muzej koji je dao podršku modernoj umetnosti. Pravljen je po ugledu na savremene tokove i napravili su ga
sami umetnici, koji su teško skupili taj novac na dobrotvornim balovima, izloţbama itd. Poznat je bal “1002
noći”, kada je napravljen čitav umetnički spektakl, a plakat je radio Dušan Janković.

46
 MILAN KONJOVIĆ
U početku su glavne teme koje slika pejzaţi iz njegove okoline. RoĎen je u
Somboru. Školuje se u Pragu, pa u Beču. Naslikao je oko 6000 slika, veoma plodan
umetnik. Iz Praga je poneo Sezanovsko shvatanje.
„Kupaĉice sa Morave” - jak kolorit.
 Posle ovog dela dosta izbacije boju, što dovodi do toga da se gubi kompozicija. U
Minhenu, Drezdenu i Berlinu se upoznaje sa tokovima u Nemačkoj i izučava Pikasa.
 „Siva mrtva priroda” - U duhu kubizma uradio je nekih dvadesetak slika, što nije
blisko njegovoj prirodi. Ova dela naziva “Obračun sa Pikasom”.
Kada dolazi u Pariz provodi samo dve nedelje u ateljeu Andrea Lota i nezadovoljan
odlazi u Luvr da tamo uči. „Crkva u Kasisu”, „Tri Gracije” – Kopira stare majstore
ţeleći da njegove slike imaju muzejski manir. Suprotno ekspresionizmu,
geometrizovano, bez detalja.
Post-kubistički period – Slobodnije linije boja, eksperimentiše tehnikama.
 Plava faza – „Plavi Kasis” - Slika prirodu slobodnije. Ovo je primer njegovog zrelijeg
stvaranja. Ekspresionistički shvaćen kolorit postaje osnova njegovog slikarstva.
Često radi poglede sa prozora.
„Ema u kuhinji”, „Ema drţi dete”, „Ema i Veroĉka“ - Crvena faza prelazi u prvi plan.
„Kuće u Cavtatu” - Crna kontura je jača, deblja, šira. PreovlaĎuju morski motivi.
 Ratna faza – Vraća se u Sombor. Jačaju arabeska i predmet slikanja, a stapa oblike
u celinu, nema glavnog motiva. Okreće se predmetima u enterijeru. PreovlaĎuje siva
boja. Sva ova siva dela je radio u Somboru. „Teta Malkina soba“
 Koloristički period - „Zeleno ţito”. Rešava problem predmeta. Konture se gube, sve
se stapa - „Dva bokala”. Smatra da ne moţe da kontroliše kompoziciju, da gubi red,
pa pokušava da uvede red i stavlja arabesku u drugi plan.
Asocijativna faza. „Zrelo ţito” - Udaljavanje od predmetnosti, predmet gubi
konkretan oblik i postaje samo simbol. Koristi pune, jake boje, i tamnu konturu.
 “Tri sveca”, „Blagovesti“, „Beli AnĊeo“ – Pripada poslednjoj, Vizantijskoj (Beloj)
fazi. Tada radi duhovne teme.

PETAR DOBROVIĆ
 RoĎen je u MaĎarskoj, u Pečuju. Tamo je završio visoku školu
likovnih umetnosti. Putuje u Pariz i upoznaje Meštrovića, a ugleda
se na kubizam i Sezana. Tako radi niz kubističkih i sezanističkih
dela. Ţiveo je na relaciji Beograd-Pariz, a mnogo dela radi i u Italiji
i na Azurnoj obali. Bio je takoĎe dosta politički angaţovan. Osnivač
je umetničke Akademije u Beogradu i lista “Danas”. Drţao je
slikarsku školu na Kolarcu.
 Teţi monumentalnoj umetnosti. Koristi jarke boje i različite
arabeske. Studira dosta i Rembranta i Van Goga. Slika često
pejzaţe Grocke.
„Autoportret“ – Jake boje, čak slično Matisu.

47
 „GospoĊa Olga Dobrović” – Neusaglašenost figura u pokretu, naglašen odnos
svetlo-tamno. Isključivo radi tradicionalne teme [pejzaţ, portret, mrtva priroda].
 „Pejzaţ iz Venecije“, „Pejzaţ iz Baranje“, „Baranjski vinograd”.
„Pejzaţi sa Hvara“ - Tada koristi najsmelije čiste boje. Koristi ne samo boje već i
liniju, zbog čega se moţe povezati sa fovistima.

MILENA PAVLOVIĆ-BARILI
Lako ćemo kasnije povezati njen opus sa srpskim nadrealizmom.
 Njen otac je bio Italijan, a majka Srpkinja. RoĎena je u Poţarevcu, ali je njena majka ubrzo odvela u Rim
kod oca. MeĎutim, posle razvoda se njih dve vraćaju u Srbiju. Milena je uradila brojne majčine portrete,
imala je veoma dubok odnos sa njom. Idealizuje majku i njenu gracioznost – „Milena sa majkom“ – portret
njih dve raĎen po fotografiji.

 Odlazi u Minhen i uči kod Fon Štuka.

„Portret Rudolfa Valentina” - Tada radi portrete glumaca.
„Saloma i Iris” – više ilustracija nego slika, kao i „Sevilja” i „Egipat”.
 Zrelu tehniku razvija tek po dolasku u Pariz, kada preovlaĎuje ekspresivna linija. Ubrzo organizuje i izloţbu.
„Devojka sa gitarom” – ukazuje na unutrašnji ţivot umetnika i javljaju se razni, za Milenu tipični, motivi:
sakrivene ruke ili krila, stub koji pada ili polomljeni stub. Slike odišu melanholijom u tom periodu.
 Mnogo je putovala ali tako je zaradila i mnoge zdravstvene probleme. Radila je mnogo da bi stigla da se
ostvari jer je videla da neće dugo ţiveti. U jednom momentu neobjašnjivo i naglo prestaje da slika. Dve
godine je samo pisala pesme, a nije uopšte slikala. Zatim se vraća u Poţarevac i tada se vraća redu i
tradicionalnom u slici, i paţljivom islikavanju.
„U Cirkusu” – Arlekin pali cigaretu doktoru. To su glumci iza scene. Planovi se poklapaju, linija je oštra i
ekspresivna.
„Ţena sa velom, psom i detetom”, „Madona“ - Stvaranje simbola, iluzija i fikcija. Ovo su metafizičke
kompozicije za koje je inspiriše De Kiriko.
„AnĎeli u zoru”, „Devojka sa lampom”, „Venera sa lampom”.

 Često radi slike sa svojim dvojnicima. „Slikarka i strelac” – oboje imaju njen lik. „Kompozicija” - njen
idealizovan lik, jedan potpuno obučen, a drugi potpuno nag. Pozadina je u linearnoj perspektivi. Kroz prozor
ceo prizor gledajedna figura koja predstavlja vezu sa posmatračem.
“Pametna i luda devica” – Kao da ulazi u jedan luk, a izlazi iz drugog.
 Ključna razlika izmeĎu ovih njenih faza je linija – najpre oštra i precizna, a kasnije blaga boja i
transparentna, paţljiva linija. Površinu je ovde zamenila dubina.
 Odlazi u Amertiku i tamo radi razne dizajnerske poslove, ne samo iz oblasti slikarstva. Radila je i naslovne
strane mnogih magazina.
“Autoportret sa velom” Jedna od prvih slika nastalih u Americi. U daljini je konjanik koji se vraća kući, a
naspram toga crna površina kao ram. Brojni su njeni autoportreti u različitim fazama. Ubrzo posle udaje u
Americi umire od srčanog udara. Njena majka je nakon toga otvorila njenu galeriju u Poţarevcu.

48
 SAVA ŠUMANOVIĆ
RoĎen je u Šidu (gde je sada njegova velika galerija). Bio je poslednji potomak
ugledne zemljoradničke porodice. Školovao se vrlo predano u Zagrebu, pa u
ateljeu Andrea Lota.
“Mrtva priroda”
Govori o vrsti kubizma koji se javlja posle Prvog svetskog rata. Napravio je svoju
kubističku interpretaciju slike. Odustao je od ključnog: da se predmet posmatra iz
više tačaka istovremeno. On geometrizuje forme i poništava odnos sa
pozadinom, ali ukida to kretanje na slici. Ubrzo vidi da kubizam već gubi na
značaju.
Traţi druga rešenja i nailazi na tendenciju “povratak redu”, tj. vraća se
deklerisanim majstorima. Engr, Nabisti, Renoar su mu uzor za umerenije
moderno slikarstvo. Uklapanje tradicije u jedan direktivni jezik. Ta dela su bila
jako hvaljena u Parizu. To je prava pariska škola, koja pokazuje duh tadašnjeg
vremena. Modernističke ideje se javljaju kod mnogih slikara meĎuratnog Pariza.
“Pijani brod”
Kao kod Delakroaa, ovo je njegova oproštajna slika od Pariza. Dijagonalna, jako
dinamična kompozicija. To je oda hedonizmu i radosti ţivota.
Tada se ozbiljno mentalno razboleo, i posle nervnog sloma se vraća u domovinu.
„Šid pod snegom“
U Šidu je vrlo usamljen i ne moţe da naĎe modele. Zato mora da radi pejzaţe.
Oni su izuzetno melanholični, većinom pejzaţi pod snegom, bez ţivota. Puste
ulice, beskrajno dugačke. Prekinuo je komunikaciju sa sredinom.
“Serija ŠiĊanki”
Serija od preko 40 slika istog modela koji varira na više načina. Tada pokušava
da naĎe samo svoj lični umetnički stil. Ubrzo je došlo do streljanja 100 talaca u
Šidu, i tamo je ubijen Sava Šumanović, a njegovo delo je ostalo nedovršeno. Na
njegovom štafelaju je ostao triptih koji govori o vinogradarskim poslovima i
označava povratak figurativnosti u njegovom stvaralaštvu.

 SRPSKA SKULPTURA IZMEĐU DVA RATA

Ove napore u slikarstvu prati i skulptura:
Dušan Jovanović Đukin – primer kubističkih tendencija u Srbiji
Risto Stijović – veliki animalista (figure, devojke, totemizirane figure)
Sreten Stojanović – prati ideje Pariskih ateljea

49
 DADAIZAM
 Ovo je takoĎe avangardni pokret. Modernizam obuhvata mnoge šire aspekte raznih umetnosti nego
avangarda, i ta dva pojma treba razlikovati. Modernizam podrazumeva napuštanje tradicionalnih okvira i
insistira na dvodimenzionalnosti, na samom mediju: smatra da je svaka slika samo platno i boja, i da
skulptura treba da poštuje osobine materijala u kome je uraĎena. U modernizmu je u prvom planu
istraţivanje i postavljanje u centar samog medija.
 Avangarda je još korak ispred modernizma, radikalnija je. Njoj nije vaţno samo da menja umetnost, već
razmišlja i istraţuje kako umetnost moţe učiniti da svet bude drugačiji. Kako čovek treba da se promeni i
tako promeni i svet. Avangarda je insistirala na tome da umetnik nije poseban Bogom dan čovek, već je
umetnost nešto što okruţuje čoveka i oplemenjuje ga, i tako svako moţe biti kreator i umetnik. U avangardi
se u dizajniranju već vodilo računa i o konforu, upotrebljivosti itd. Ona se zalaţe da se sve ispočetka osmisli
u odreĎenom novom maniru.
 Reč „avangarda‟ je označavala predvodnicu vojske; iz tog konteksta je uzet termin. Ovi umetnici će biti prvi
koji će ukazati na nove i drugačije mogućnosti (kubizam, futurizam, dadaisti i nadrealisti su najradikalniji).
Završetkom dadaizma i nadrealizma i prolaskom Drugog svetskog rata okončava se i avangarda. Tada se
ljudi fokusiraju na sopstveno preţivljavanje, a ne na menjanje sveta. MeĎutim, bila je aktuelna u godinama
Drugog svetskog rata, kao bekstvo iz haosa savremenog ţivota.

 Dadaizam je internacionalni tok stanja duha, osećanje svih učesnika. Ţan Arp je jedan od utemeljivača. On
je rekao da je 6. februara u 6 sati, 1916. godine nastao Dadaizam. Inače su jako voleli igre rečima i humor.
Tristan Car je rumunski pesnik, vrlo bitan za dadaiste, i on je tvorac imena. Taj naziv ne znači baš ništa.
Neki tvrde da je to jedna od prvih reči novoroĎenčeta. Voleli su da misle da je to početak nečeg novog i
potpuno drugačijeg. Mnogi ga nazivaju anti-umetnošću, umetnošću apsurda, razaranja ili destrukcije.
 Nastala je u Cirihu kao otpor ratnom razaranju. Tu su se okupili umetnici raznih orijentacija, uglavnom oni
koji nisu hteli u rat, i zato su došli su u Švajcarsku. Tristan Car je Rumun, bilo je Nemaca: Ţan Arp i Sofija
Tauber Arp, i mnogih drugih muzičara, pevača i igrača. Mesto okupljanja je bio kabare Volter, podrumski
kafić gde se uvek nešto dešavalo: bilo je jako mnogo crnačke muzike, čitanja poezije, recitovanja, pevanja i
igre. TakoĎe je bilo vaţno praviti skandale. Ali uvek se širio duh igre, istraţivanja, multidisciplinarnog i
multinacionalnog sadrţaja. Ništa nije bilo samo slika ili pesma već mešavina različitih medija.
 ŢAN ARP - „Reljef“
Arp je bio uticajan u to vreme, radio je različite tehnike. Istraţuje preteţno
organske forme, biljke. Sekao je drvo i široki papir kolaţa na komadiće, koje je
puštao da padnu na papir i gledao je šta će dobiti. To je bila njegova igra
iznenaĎenja, i cenio je slučaj pre nego konačno delo. Jako ga je zanimao taj
element slučajnog i neplaniranog u delu. Crtao je bez znanja kako će crteţ na
kraju izgledati. Prepuštao je svojoj ruci da vodi crteţ, a radio je svaki dan.
 Ideje dadaista su se širile kroz časopis „Dada“. Kljične grupe su:
Njujorška Dada
To su prvi američki avangardni umetnici. Avngarda se tamo razvila zahvaljajuči dolasku Štiglica. Mnogi
umetnici tada beţe od rata u Ameriku koja je otovrena za smele ideje.
(Marsel Dišan, Man Rej, Frensis Pikabia)
Nemačka Dada
Berlinska (Hana Heh, Raul Hausman), Hanoverska (Kurt Šviters), Kelnska (Maks Ernst)
Zagreb i Beograd
Umetnici su se okupljali oko časopisa “Zenit”, koji su ureĎivali braća Ljubomir Mićić i Ve Poljanski.

MARSEL DIŠAN
 “Akt koji silazi niz stepenice”
Izloţio je ovo delo 1912. sa svojim braćom u Parizu. Svi su bili potpuno zapanjeni, čak je
i Apoliner koji je uvek podrţavao eksperimente, rekao da je to najruţniji akt koji je ikada
video. MeĎutim, ubrzo je pozvan kod Štiglica da izlaţe u Americi, jer su tamo ovo i još
neka dela prodata. Tako je finansirao put u Ameriku i tamo se zapanjio kada je otkrio da
je slavan, jer u Parizu niko nije obraćao paţnju na njega. Tamo su smatrali da je ovo
njegovo delo najsmelije do sada i podrţali su ga.
Inspirisao se dosta Majbridţovim fotografijama (trka konja). “Ţena koja silazi niz
stepenice” je Majbridţova serija fotografija. On postavlja ţenu kao da je u koordinatnom
sistemu. To je upravo zanimalo Dišana, kao analiza kretanja.

50
 Kod Dišana ţena je postala mašina. Zadrţao je stepenište, ali je kombinovao
iskustvo mašinskog crtanja sa slikanjem. Ne vidi se kog je pola akt i ne moţe se
reći da li je lep. Smatrao je da umetnik ne treba da se bavi retinalnim slikarstvom i
obraća se samo našem oku, već i da angaţuje naš intelekt i obrazovanje. Njega su
fascinirali tehnički crteţi.
 “Drobilica za ĉokoladu”
Ovo je nelogična perspektiva i ta drobilica nikako ne bi radila u stvarnom svetu.
Apsurdna mašina, a apsurdan i materijal: čokolada je bila dragocena i skupa, sa
dalekih plantaţa i niko je ne bi drobio i uništavao. Postolje je kao stilski stočić, ima
izvijene tanušne nogice, dok je metalna skalamerija na njemu. Alogični spojevi su
česti kod njega. Smatra da treba promeniti estetiku u umetnosti.
 Jedan od prvih redi-mejdova
Kuhinjska stolica i naopako okrenut točak od bicikla. Najpre ga je čuvao u ateljeu
kao predstavu odnosa statičkog i mobilnog. Bicikl je tada nešto novo, i otvara
drugačije mogućnosti u umetnosti. Doveo ih je u čudan nepredvidiv spoj.
To je trodimezionalan predmet, ali ne i skulptura kao što je bila do tada. Ona
predstavlja samu sebe, a ne estetiku. Pored toga, nije on sam napravio ove
predmete već neko drugi, a on ih je samo spojio. Da bi redi-mejd postao umetnost
potreban je umetnički kontekst, galerija. Tako je pokazao da umetnost moţe biti
samo ideja a ne i realizacija, dakle onaj ko je kreativan, smeo, inovativan, je pravi
umetnik. Ovaj majstor koji je napravio hoklicu nije umetnik. Daje novi kontekst, novi
okvir za nešto što je već imalo upotrebnu vrednost.
 „Fontana“
Najuticajniji rad u umetnosti 20. veka, i najsmeliji zaokret u odnosu na sve što se do
tada smatralo umetnošću, nastao 1917. godine. Za izloţbu u Americi se posvetio
istraţivanju forme i fontana, tokova vode itd. Uzeo je pisoar iz javnog WC-a, sa
istorijom korišćenja. On ga je okrenuo i postavio na postament. TakoĎe ga je
potpisao, ali ne svojim imenom, već je izabrao jedan od svojih pseudonima: Ričard
Nut. Svi su nakon toga počeli da ga oponašaju, izraţavaju se instalacijama,
projektima itd. Postavio je potpuno nove i drugačije temelje i pokazao da je umetnik
taj ko odlučuje šta je umetnost.
 „Monaliza sa brkovima i bradom“
Interesovala ga je i optička starna umetnosti. Kada se slova koja je dodao pročitaju
na francuskom to je ruţan natpis kojim se neukusno i erotizovano ismeva Monaliza.
Pokazao je da se i na velikim delima moţe intervenisati. Tako je počela ideja
aproprijacije; prisvajanja i dorade tuĎih dela. To je dalje istraţivanje dela prošlosti.
Za sve što će kasniji umetnici ţeleti da rade, pozivaće se na Marsela Dišana. On je
široka autorska ličnost.
 “Nevesta koju skida devet mladoţenja” („Veliko staklo“)
Veliko ogledalo je u prvom planu. Vrlo dugo je radio baš to delo pišući razne
oglede. Interesovala ga je četvrta dimenzija, teorije o materiji i prostoru. U donjem
delu su devet mladoţenja, a gore je mlada. Ona je prikazana kao roĎenje galaksije.
Ako se razni delovi pomere, razne mladoţenje mogu da doĎu do mlade. U
transportu do muzeja se slomilo veliko staklo, ali je on to samo ostavio, uzevši u
obzir taj dodir neočekivanog koji je smatrao veoma bitnim.
Sada je ovo delo stalno drugačije. Kroz prozor se menja priroda, dok publika prolazi
takoĎe se menja. Zato kaţu da ga ni jedan posetilac muzeja nije video istog kao
drugi. On je voleo kretanje i igru, pogotovo šah.
 “Tum”
Poslednja slika. Na kraju napušta slikarstvo zbog šaha. Ućestvovao je čak i na
olimpijadi u šahu predstavljajući Francusku.
 Marsel Dišan je krajnje i radikalno drugačiji. Stvaralac novih interesovanja sa
ogromnim uticajem na sve umetnike posle Drugog svetskog rata i tokove
postmoderne.

51
 FRENSIS PIKABIA
„Parada zaljubljenih“ - Kombinacija organskog i mašinskog sveta
„Portret Alfreda Štiglica“ - Koristio je slova i mašinski crteţ
„Dete karburatora“ - Pedantno delo na drvenim pločama.
Njegovo delo pokazuje fascinaciju mašinama i automobilima.

 MAN REJ
Fotograf koji je promenio pogled na fotografiju. Smatrao je da fotograf treba da pokaţe savremenu stranu
sveta. Ubrzo je postao nadrealista. Koristio je tehnike solarizacije.
„Kiki sa crnaĉkom maskom“
Često radi erotske asocijacije u fotografisanju običnih predmeta.
„Engrova violina“
Interveniše na Engrovom delu tako što fotografiše Kiki i docrtava delove violine. Radi jako uticajne i
poznate fotografije.
Voleo je da ih reţira, da sam pravi scene. Voleo je da postavlja predmete na foto papir i osvetljava ih, a to
je nazvao rejogram. Sijalice, federe, spajalice, vikleri. Svetlost ostavlja vrlo zanimljivu šaru na foto papiru
kada padne na ove predmete, a ta dela su i unikati.
„Poklon“ – pegla,
„Na vreme“ - usne i predeli

 BERLINSKA DADA
GEORG GROS
„Stubovi društva“
Ruga se savremenicima koji provode vreme uz pivo dok je Nemačka zaglibljena u rat, korupciju i nemoral.
Rado koristi i dečije crteţe.
RAUL HAUSMAN - Odnos ţivog i mehaničkog.
HANA HEH
„Rez kuhinjskim noţem“
Fragment novina. Pokazuje dezorganizaciju savremenog društva, problem Nemačke koja tone u rat, a
onda i inflaciju. Naročito su bitni njeni kolaţi koji su kao vrsta dnevnika koji je pravila sa svojim
fotografijama, čak i sa predmetima koje je sakupljala.

52
 KURT ŠVITERS
Pripadao je Hanoverskoj Dadi. Mnogo je saraĎivao sa našim umetnicima.
Pravio je svoje „Merc Bau“, tj. od naĎenih i upotrebljenih materijala gradio
jednu haotičnu alogičnu graĎevinu, kao kuću. Koristio ţice, letve, daske,
odbačene predmete i gradio nove celine. Morao je zbog rata da napusti
Nemačku i otišao je na sever, gde je pokušao ponovo sa graĎenjem. Zatim je
otišao u Ameriku, i ni tamo nije završio svoje delo jer je umro. Na nekim
izloţbama su ih kasnije rekonstruisali.
Imao je i časopis za koji je pravio reklame. I on se zvao „Merc“.

 MAKS ERNST
Pripadao je Kelnskoj Dadi.
Frotaţ je tehnika nastala prelaskom olovke preko različitih struktura (kora
drveća na primer) koje su postavljane ispod papira. „Šuma“
Koristio je mnogo kolaţa i razne kombinovane tehnike. Kasnije se pridruţuje
nadrealistima.
Zahtevao da na njegovoj prvoj izloţbi svi posetioci prvo proĎu kroz javni WC, i
tako je odmah pridobio paţnju medija.

NADREALIZAM
 Do 20. veka je umetnost jako insistirala na racionalnom, savršenom i idealnoj lepoti. Bilo je bitno traţiti
idealno lepo i unapreĎivati ga na bazi racionalnog. Priroda je umetnički predstavljena i usavršavana. Sa 20.
vekom situacija se bitno menja i već od početka su bitne ideje Kročea i Berksona o vrednosti intuicije.
Postojale su i mnoge druge oblasti u kojima su se relativizovala znanja. Ljudi počinju da sumnjaju u
ispravnost racionalnih zaključaka i sve se dovodi u pitanje. Nameću se drugačiji stavovi.
 Sledeći vaţan mislilac je bio Frojd, koji je postavio temelje psihoanalize. Radio je u Parizu na istraţivanju
bolesti histerije. Postepeno se menjao odnos ka mentalnim bolestima, a do tada se na njih gledalo kao na
posednutost demonima. Shvata se da su to bolesti kao i sve druge, i da ih treba pratiti i lečiti. 1900. godine
Frojd objavljuje knjigu „Tumačenje snova”, utemeljenu na studijama snova pacijenata. Zaključio je da su
snovi jako bitni jer nam šalju odreĎene poruke i najavljuju probleme koje ne ţelimo racionalno da
spoznamo. Od tada postaje bitno beleţenje snova za pomoć psihoanalizi. U Prvom svetskom ratu mnogi su
prošli kroz velike traume i imali su duboko urezane stresove. Trebalo je razvijati posebne metode da se
čovek oslobodi tih strahova, i tu je mnogo pomogla psihoanaliza.
 Andre Breton je imao to iskustvo rata i godine posle rata je proveo u pomaganju ljudima. Shvatio je kako
je velika oblast iracionalnog, skrivena od ljudskog znanja i kako se racionalno upravo na tome temelji.
1924. godine je napisao manifest Nadrealizma. On je bio lekar, ali i pesnik. Filip Supo i Pol Elijar su
njegove kolege, pesnici nadrealizma. Prvi podrţavaoci nadrealizma su dolazili upravo iz tog literarnog
kruga.
 Proučavali su najpre šta je iz prošlosti bitno za nadrealizam, i šta on moţe da usvoji. Zanimalo ih je
onostrano, magijsko i fantastično, dakle Viljem Blejk im je bio veliki uzor, kao i mnogi simbolistički pesnici i
slikari. To su umetnici koji proučavaju onostrano, ono iznad realnosti, dakle nadrealno. Boš, Brojgel, visoka
Renesansa i majstori početka 20. veka, pogotovo De Kiriko - iz njegovog metafizičkog slikarstva je poteklo
interesovanje za nadrealno.
 Najpre je nastao nadrealistički manifest poezije, pa knjiţevnosti, a potom i slikarstva. Tu
je istaknuto da je „Nadrealizam čist automatizam misli”. Misao treba neometano da teče
i ništa ne sme da ometa liniju. Ključno je otvoriti podsvest i dozvoliti joj da se iskaţe.
Pitanje je bilo da li u slikarstvu moţe to baš tako da funkcioniše (predug je pripremni
proces za nastajanje slike, što dovodi do stalnog menjanja ideja i doraĎivanja). Zato su
smatrali da je rad snova najčistiji nadrealizam i da poezija i muzika mogu da otvore put
slobodnim asocijacijama i toku misli. TakoĎe film i fotografija su pogodne za ovaj način
izraţavanja („Andaluzijski pas” i „Zlatna groznica” su nadrealistički filmovi Luisa
Bunjuela i Salvadora Dalija). Ovi filmovi su zgodan medij za metodologiju nadrealizma.
U prvom planu je iracionalno: snovi i vizije, čak su koristili i sedative da bi izazvali ta
stanja. Neki su se trudili da spavaju što duţe i sanjaju više.

53
 Nadrealizam teţi da dovede u juksta poziciju (kontradiktornost) dve razliĉite realnosti. Uzor im je bio i
francuski pesnik 18. veka, Kant Loterman, koji je u jednoj pesmi govorio o susretu kišobrana i šivaće
mašine na stolu za seciranje. Lepota nije više skladna, zadovoljstvo za posmatranje, već treba da
iznenadi, uplaši, onespokojava. Ona je egzaltirana, preterana, ona šokira.
 On insistira na interdisciplinarnosti. Koriste kombinovane i nove tehnike. Kadavr eskiz: na istom papiriću
više umetnika docrtava ili dopisuje šta ţeli ne videvši šta su prethodni nacrtali i tako nastaje potpuno
neočekivano delo. Mimo kontrole i mimo racionalnog nastaje crteţ. Razvija se dalje ideja frotaţa: crtanje na
papiru postavljenom preko novčića ili raznih tekstura. Fotogrami: fotografije bez fotoaparata. Na foto-papir
se stavljaju predmeti, a onda se osvetljava. Taj fotogram je dakle unikatan (Bane Ţivadinović Bor, kod nas).
 Nadrealizam je poslednji avangardni pokret. OsuĎivao je dvoličnost i licemernost graĎana i burţoazije.
Zagovarao je slobodnu ljubav. Zahtevao je korenite promene društva. ”Nadrealizam u sluţbi revolucije” je
jedan od njihovih časopisa. Zahtevala se sloboda u ponašanju i bili su protiv licemerstva i dvoličnih veza.
 Traje od 1924. do Drugog svetskog rata, i tada se gasi. Postao je internacionalni pokret, jedan od
poslednjih. Širio se od Pariza po čitavoj Evropi, Americi, Meksiku, čak i Japanu. Jedan je od poslednjih
globalnih pokreta. Nije se potpuno završio sa ratom, već su mnoge ideje nastavile i dalje da ţive i sada
često vidimo tu ideju fantastike. Mnogi umetnici se pozivaju na njegove predstavnike.
 Likovni nadrealizam se deli na figurativni i apstraktni. Predstavnici:
Andre Mason, Huan Miro - apstraktni,
Salvador Dali, Rene Magrit, Iv Tangi - figurativni,
Maks Ernst - pripada obema strujama: (frotaţima apstrakciji, a ostalim tehnikama figurativnom
nadrealizmu).
U Srbiji se ovaj pokret razvija paralelno sa Francuskim nadrealizmom. Konačno se pojave sinhronizovano
prate i Srbija je u toku sa svetskom umetnošću. Marko Ristić je bio lider, zatim Vane Ţivadinović Bor i
Nikola Vuĉo, fotograf.

MAKS ERNST
Pojavljuje se kao dadaista gde postavlja nove metode izlaganja, kasnije tipične za nadrealiste.
 „Slavni slon”
Proučava odnos izmeĎu organskog i mehaničkog. Sa jedne strane je metalna kanta, sa druge glava. Jako
je vaţno iznenaĎenje, neočekivano.
 „Toaleta za mladu“
Figura koja obeleţava rituale matrijarhata je dole desno. Sve je to uklopio u renesansnu kompoziciju, a
pojavljuju se i kostimi od perja, jer je bio zadivljen idejom letenja. U mnogim radovima suprostavlja strukturu
glatke koţe i perja. Sa izuzetnom preciznošću gradi perjane slapove. TakoĎe gradi sliku u slici, kao reprizu
ove slike, kao u snovima. Kao da ponovo vidimo nešto već viĎeno.
Inspiriše se iskustvima gotike što je logično jer je Nemac. Samo godinu dana posle manifesta je stekao
Bretonovo priznanje. Bavi se različitim nivoima realnosti.
„Šuma“ – jedan od frotaţa
 „Šešir ĉini ĉoveka”
IzmeĎu dva rata svi su nosili šešire. Smeje se, ruga i pravi dosetku sa šeširima.

54
 SAVLADOR DALI
 On je ličnost i fenomen za sebe. U Figerasu je njegov veliki muzej u zgradi pozorišta. Sama njegova ličnost
je bila vrlo provokativna. Mnogi su smatrali da je prevarant, šarlatan i trgovac. Drugi su rekli da je on
umetnik modernog doba koji savršeno manipuliše medijima. On se u medijima odlično snalazio, naročito
kada je prešao u Ameriku u vreme rata. Tada je Breton bio nezadovoljan njegovom profanizacijom
nadrealizma i izbacio ga je iz svog udruţenja. Ali to njega nije ni malo omelo. Napravio je anagram sa
njegovim imenom: Avida Dollars, ţeljan dolara.
 „Ţirafa u plamenu”
Dali je hteo da njegove slike budu fotografije snova. Vrlo rano i pedantno je slikao svoje vizije. Imao je
mnogo vizija vezanih za Bogorodicu još kao mali, jer je rastao u radikalno katoličkoj sredini. Sam je bio iz
ugledne porodice. Sa 12-13 godina je imao prvu izloţbu jer je u privatnoj školi napravio neverovatan broj
crteţa. Kada se priključio krugu oko Bretona takoĎe sve fascinira i šokira. Ponašao se vrlo neobavezno.
Svom prijatelju Elijaru je tada proteo ţenu Galu, koja će mu biti večna muza. Porodica ga je ubrzo otpisala
iz familije i lišila ga nasledstva jer nije poštovao porodičnu tradiciju i ţelju oca.
 „Teĉne ţelje”
Smatrao je da su sve ţelje u ţivotu jednako bitne i da se sve moraju ostvariti. Ne postoje one neprimerene i
pogubne, već su sve vaţne. Tako se ponašao u ţivotu. To je delom posledica psihoanalitičkog učenja, koje
govori da odlaganje ili odustajanje od ţelja dovodi do psihičkih poremećaja.
 „Postojanost memorije”, 1931. godine
Šokantni tečni satovi se vuku po granama i kamenju. Krajnje ubedljivo menja materijale.
 „Meka konstrukcija sa kuvanim pasuljem“
Ovo je njegovo upozorenje na graĎanski rat, koje govori o uţasima rata, pogotovo graĎanskog u kome
nema pobednika jer isti narod strada.

 RENE MAGRIT
Belgijanac koji dolazi u Pariz.
„Varljivost slika”
Natpis nam govori da „ovo nije lula“. Bavi se igrom reči, zato što je ovo
imaginarna, naslikana, a ne prava lula. Govori da imaginacija nije isto što i
realizam. Insistira na preciznosti, čak mimezisu, ali ističe da to nije stvarnost.
„Uslovi ĉovekovog opaţanja”
Pitanje je da li je ovo naslikani ili stvarni predeo. To je slika-prozor, daje iluziju
treće dimenzije. Postavlja u dijalog prirodu i sliku, dakle dve realnosti.
„Euklidova geometrija”
Kako bi izgledao svet ako bismo se drţali te geometrije.
„Vidovitist”
Kurbe ima model pored sebe, a slika prirodu. Magrit gleda jaje, a slika pticu i tako
okreće ovaj redosled.
„Ljubavnici”
Pokazuje da je ljubav slepa, i da su tada svima zavezane oči.
„Perspektiva Madam Rekamije”
Madam Rekamije je na slici ostala mlada i lepa ali Magrit pokazuje da svi starimo i
umiremo. Ona se pretvorila u prah i pepeo, kao što svima sleduje.
„Muzika sfera”
Jako je bilo vaţno interesovanje za muziku u našem univerzumu. Zanimalo ih je
da li se širi neka muzika kroz naš vidljivi i nevidljivi svet.

55
 IV TANGI
Tangi je uvek „slikao svet iza brda” koji mi ne znamo, nepoznate
prostore. Gradio je pejzaţe koji se beskrajno razvijaju i nastanjeni
su nepoznatim bićima.

 HUAN MIRO
„Karneval Arlekina”
Inspirisan je svetom zoomorfnih bića. Ona naseljavaju čitav kosmos, i realno i
nadrealno (dakle slika dva nivoa realnosti). Pokazuje da se svet stalno menja.
Dečiji crteţi su mu takoĎe bili jako bitni.
„SazveţĊe ujutru”
Kretao je od situacije i prepuštao slobodu svojim asocijacijama. Nije znao gde će
se slika završiti (koristio je Dalijevu „metodu paranoičnog delirijuma“; dozvoliti
slobodno nizanje asocijacija).
„Pas koji laje na mesec”
Koristi i sloj španske kulture. Španski kolorit, smeĎi zemljani tonovi.
„Katalonski pejzaţ”
Ima horizont kao svaki pejzaţ, ali talasast. Plutajuće forme, nema centra i
nosioca dela, sve je ravnopravno.
„Plavo III“
Radi celu sliku jednim tonom, sa flekama druge boje. Često koristi samo osnovne
boje i velike površine.
Radio je i mnoge murale po narudţbinama, pogotovo u Parizu i Barseloni.

NADREALIZAM U SRBIJI
Naši umetnici su se okupljali oko almanaha „Nemoguće”. 13 nadrealista je radilo u malom tiraţu.
 NIKOLA VUĈO, fotograf
Dečija igračka voza na ţicama od klavira.
Njegova supruga kao fantom bez pola glave. Paţnja je posvećena čipkama na njenoj kragni. Feministkinje
smatraju da je ţena tu samo objekat, predmet. Individualnost se negira.
Ponovo isti model. Kanta za otpatke je ispred njenog lica.
 VANE ŢIVADINOVIĆ BOR
Detalji sa „Nemogućeg”. Portret Nadara koji je prisvojio, i docrtao brkove i bradu.
Vane Ţivadinović inspirisan Dalijevim ţirafama u plamenu i oblikuje delo intervenišući na tuĎem delu. Na
dnu je natpis „Vane i Dali“.
 MARKO RISTIĆ
Kolaţ - U centru je natpis „skandal“, koji uvek dolazi iz Amerike, pa je tu Kip slobode.
Kadavr eskiz - Neko, neka ţena i Aleksandar Vučo su radili isti crteţ.

56
 BEĈKI DINAMIZAM

 Razvija se izmeĎu dva rata, od 1919-1929. godine. Beč je tada pratio svetska dešavanja iako prethodno
nije imao tradiciju moderne umetnosti i avangarde. Austrija je tek izašla iz rata i postala republika. Beč je
bio izolovan od ostatka Austrije i mogao je da prati trendove.
 Dinamisti su se oslanjali na ostale moderne pravce, preteţno na Kubizam, Futurizam i Konstruktivizam. Ta
tri pravca će formirati Dinamizam koji je njihova kombinacija. Što se tema tiče, to su teme kretanja (sve se
pomera, sve se okreće), a oduševljenje industrijalizacijom takoĎe bitno utiče na njihov rad.
 Frans Ciţek je predavao ornamentiku na umetničkom fakultetu u Beču. On je odgovoran za nastanak ovog
pravca. Uzeo je formu kristala da bi predstavio kretanje i prirodne forme. „Ne oslikavati, već oblikovati” je
bio njegov moto. Rudolf Štajner je pisao učenje koje je trebalo da promeni poloţaj čoveka u svetu.
Propisaće čak i pravila za arhitekturu i projektovanje prema meri čoveka. [Filharmonija u Berlinu]. Mark
Iten je takoĎe izlagao i imao svoju školu u Beču.
 Erika Đovana Klin je bila Ciţekova učenica i njih dvoje su praktično činili ceo pravac. Ona je analizirala let
ptica, moderni ples itd. Jedina je, od ovih umetnika, izlagala u Njujorku na izloţbi koju je organizovao
Dišan. Tada se seli u Njujork i priključuje tamošnjim tokovima umetnosti, a ovaj pravac se gasi. Dosta su se
bavili i pozorištem, pogotovo svetlosnim instalacijama.
„Tajms Skver” – Erika Đovana Klin
 Austriji je trebalo mnogo vremena da se oporavi jer je desetkovana izašla iz rata. Ogromna imperija se tada
raspala. Zato su ovi umetnici preteţno ostali neprimećeni, jer su uslovi za ţivot bili jako teški. Čitav 20. vek
je trebao Austriji da se oporavi od tog šoka.

57
 NOVA OBJEKTIVNOST

 Najvaţniji predstavnici ovog pokreta su Georg Gros, Oto Diks i Maks Bekman. Sam naziv je programski
[svesno] odabran. Oni su insistirali da se govori otvoreno o situaciji u Nemačkoj u godinama posle Prvog
svetskog rata. Ţeleli su da skinu laţne parole o tome zbog čega je počeo rat.
 Nemačka se tada tek postepeno ujedinjavala i formirala kao samostalna zemlja, dok su ostale zemlje već
bile kolonijalne sile. Kada najzad zahteva kolonije ispostavilo se da je sve već zauzeto, ali je ona smatrala
da svojom moći moţe osvojiti kvalitetnije kolonije, tj. uzeti ih od Engleza. MeĎutim Prvi svetski rat je za
Nemačku bio poguban i izašla je sa velikim ratnim dugovima. Za novoformiranu Vajmarsku republiku je taj
period bio jako teţak. Ubrzo se pojavljuje i Adolf Hitler koji kreće sa pripremama za novi rat. U tom kratkom
periodu izmeĎu dva rata ova grupa pokušava da govori objektivno o problemima u drţavi.

 GEORG GROS
„Sivi dan”
Teški invalid je u pozadini, a u prvom planu je biznismen sumnjivog autoriteta. On nikako ne uliva
poverenje, smeška se pronicljivo. Treći sloj društva je radnička klasa koja mora platiti sve te ratne dugove i
štete.
„Gorka istina”
Gros slika Hitlera u paklu, koji je krajnje očajan situacijom. On sedi na kostima svojih ţrtava.
„Autoportret”
Vrlo je samokritičan, čak ništa na ulepšava ni na svom portretu. Obučen je skromno u pohabani mantil, ni
nalik na renesansne autoportrete. Ima čvornovate ruke koje govore da naporno radi. Crteţ mu je jako bitan.
Inspirišu se velikom nemačkom tradicijom (Direr i kasna gotika).
„Stubovi društva”
Otvoreno kritikuje društvo i nikoga ne štedi. Koristi gotičku naraciju. Mnogo je situacija, jedna iznad druge,
naizgled bez reda. Nema iluzije treće dimenzije. Svi su plošni i dekorativni, kao crteţ, kao siluete. Ličnosti
su karikirane i defornisane, anatomski netačne (kao kod ekspresionizma koji jeste ovde vidljiv iako ne idu u
korak sa modernom - prihvatanju ideje grupe Most). Ovo su razni društveni tipovi: u prvom planu je
industrijalac, u pozadini sveštenik itd.
„Portret knjiţevnika Maksa Hermana”
Ne ţeli nikome da laska, čak prenaglašava glavu u odnosu na telo. Ovo je linearno rešen rad, a u drugom
planu je boja.
„Lepota”
Članovi društva koji pripadaju samom dnu. Često su teme kafane,
prostitucija, trgovina belim robljem. Čak insistira na ruţnom. Vidi se crteţ, a
boje su tanko lavirano nanešene.
„Metuzalem”
Zadrţao je dadaističke ideje, čak je blizak američkom nadrealizmu. Ruga se
onima koji ţele da po svaku cenu produţe svoj ţivot. Koristi pritom
dostignuća nauke i tehnike.

 OTO DIKS
„Autoportret”
Vidi se da mu je Direr veliki uzor. Sve do 20. veka slikarstvo je laskalo, dok Diks naprotiv
hoće da bude objektivan, i to ističe. Svaku vlas kose i laticu na karanfilu slika precizno.
On ne drţi četkicu i paletu kao što je običaj u predstavama slikara, več drţi karanfil kao
simbol prirode. Govori da će slikati samo ono kako jeste, ono prirodno. Somotski kaput je
detaljno predstavio linijom. Vidljiva je uroĎena nemačka pedantnost i naturalizam.

58
 „Dr. Pol Ferdinand Šmit”
Nemilosrdno i prenaglašeno su slikali svet oko sebe, kao u ovom portretu. Naročito su insistirali na
deformacijama vaţnim za ekspresioniste. Tako će često razljutiti publiku, a Hitler će im zabraniti da slikaju i
optuţiti ih da neguju estetiku ruţnog i degenerativnu umetnost. Tako je i Georg Gros otišao u SAD. Iako se
od njega očekivalo da tamo nastavi sa svojom kritikom društva, on slika isključivo urbane pejzaţe i tuguje
za svojom zemljom. Radio je potresne grafike vezane za Prvi svetski rat koje su smatrane najpotresnijim
svedočanstvima o ratu, i upravo zbog toga je njegov rad zabranjen.
„Moji roditelji“
Diks insistira na deformacijama i slično Mijeu naglašava ruke kao karakteristiku radne klase. Pokazuje kako
su ljudi koji su ceo ţivot radili izgubili sve u ratu i svoje poslednje godine provode u bedi u nekoj maloj
prvljavoj sobici. Dvoje ljudi, izmoţdeni napornim radom, umorni, bez snage da stoje.
„Ţena koja leţi na leopardovoj koţi”
Voleo je da pokazuje i negativne pojave u društvu. Tada je bila jako velika inflacija na primer. On govori o
moralnim vrednostima u to doba. Ovo je portret dame, u pozadini je lice zveri, lice zla.
„Si von Harden”
Dvadesetih godina se formira društvo koje komunicira slikama, društvo masovnih medija. Toga ne bi bilo
bez velikih novinara, i zato on slika portret novinarke. Izabrao je novu ličnost, ţenu javnog ţivota koja je
akter savremenih dogaĎaja. Ona nije lepa, ali je karakteristična ličnost tog vremena. LeĎa su joj jako
dugačka i tako je deformisao kako je ţeleo. Anatomska preciznost se odbacuje. Ovo mu je bilo jako vaţno
delo. Ona je u praznom ćošku, samo sa cigaretama i jako popularnim koktelima.
„Umetnik sa porodicom”
Negova supruga i sin su kao Madona i mali Hristos. Ţeli da slika po kanonima religioznog slikarstva, samo
što je njegova glava višak.

 MAKS BEKMAN
„Autoportret”
Piše i tačno vreme crtanja, potpuno je objektivan. Napravio je najviše autoportreta u
najrazličitijim tehnikama i periodima, u različito doba dana. Ţeleo je da zabeleţi svoja
razna psihička stanja.
Bio je pod velikim uticajem dela Šopenhauera i Ničea [koji su pripadali metafizičkoj
struji]. Razmišljao je o tome da li umetnik u tim vremenima uopšte ima razloga da
stvara nova dela, ako su tolika velika dela do sada uništena i bačena. Često je
preispitivao sebe i svoju umetnost. Istovremeno je verovao da to pripada nekom
krugu zbivanja, da je to ono što čini ţivot. Surovo je predstavio svoje vrline i mane.
„Autoportret maslinastom i braon”
U drugom autoportretu predstavlja sebe sa ledenim pogledom, bez idealizovanja
sebe ili svoje okoline. Poseduje nemilosrdan stav prema samoanalizi. Za njega je
slikarstvo filozofija i znanje o ţivotu. Njegovi autoportreti uticali su i na Milana Blanušu
i još neke naše umetnike.
„Odisej”
Rado je slikao u triptisima, što je tipično samo za Bekmana. Izgledaju kao religiozno
slikarstvo: centralno polje i dva krila koja se zatvaraju. Kod njega je uvek tu centralno
polje a sa strane je razrada teme. Pošto su mu branili slikanje, on je pisao da su to
„scene po Šekspiru” na primer, ali govorio je simboličnim jezikom o savremenim
dešavanjima. Uradio je osam triptiha.
„Odlazak”
Najavio je i njegov odlazak kada je Hitler ţeleo da se svi uključe u
nacionalsocijalizam. Tada odlazi u Ameriku do kraja ţivota.

59
 Prvo polje je posvećeno ţeni koja je pod torturom od muškarca, a sa druge strane je polje gde muškarac
koji trpi torturu od zajednice. Predstavlja torturu kao predskazanje dogaĎaja u Nemačkoj. Srednje polje je
vrlo zagonetno. U sredini je naročito čudna leva figura sa crvenim plaštom koja drţi nešto. Tu je ţena sa
detetom i kralj sa punom mreţom riba (ukazuje na Svetog Petra, spasitelja koji donosi nadu i spasenje).
Ova figura levo je preteća figura zla sa šlemom nepoznate forme, zaklonjenog lica. Zato se delo moţe
odnositi na sve odlaske pod prisilom, ne samo na one uslovljene nacionalsocijalizmom. Bekman radi vrlo
podsticajna i sugestivna dela.
„Karneval”, „Putovanje” - Neki od triptiha.
Njegovo delo je bilo dugo zabranjeno i nije izlagano. Tek 50-ih godina je prikazano u punom sjaju. Ipak je
ostalo uticajno.

SKULPTURA IZMEĐU DVA SVETSKA RATA

 Bilo je nekoliko različitih ideja u svetu i kod nas.

Konstruktivistiĉka skulptura: Naum Gabo i Antoan Pevzner su napravili manifest realističke skulpture,
kako su je sami nazvali, ali su bili bliski Tatljinu i konstruktivizmu, pa da ne bi došlo do brkanja sa
realizmom 19. veka nazivali su ih konstruktivistima.
Nadrealistiĉka skulptura: Alberto Đakometi, neki radovi Huana Miroa, i Salvadora Dalija za njegovu
fondaciju u Figerasu („Kišni taksi“).

SRPSKA SKULPTURA

DUŠAN JOVANOVIĆ ĐUKIN

 Đukin je jedini naš predstavnik kubističke skulpture. Odrastao je u očevom
fotografskom ateljeu u Beogradu (njegov otac je Milan Jovanović, brat Paje
Jovanovića). Tu je od 1904. godine bio prvi namenski izgraĎen fotografski atelje u
Srbiji. Dušan je kao dete prošao uţase rata, a zatim je došao u Pariz. Rano se
opredelio za skulpturu jer mu je stric ţiveo u Parizu i već je bio umetnik.
 „Devojka sa cvećem“
Usvaja ideje Pariske škole, ali nije neposredno usvojio stavove kubizma. Zadrţava
klasičan volumen i zategnutu masu. On je smelo seče i uvodi inovativne
geometrizacije.
 „Devojka sa mandolinom“
Još smelije se bavi sečenjem. Ne ide tako daleko kao Arhipenko u kubističke forme.
Drţi kompaktnu masu i antropomorfnost kao tradicionalna klasična skulptura, iako seče
noge i spušta ih. TakoĎe se drţi anfasa i ne računa na bočnu vizuru, dok je kod kubista
to posmatranje iz više uglova jako vaţno.
 „Glava devojke“
Komad u kome Đukin pokazuje sve kvalitete razumevanja kubizma koji nije radikalno inovativan. Ali vidi se
osećanje aktuelno posle Prvog svetskog rata, a to je tzv. „povratak redu“. Baš se vidi delimično agresivan
tretman forme (udubljuje i ispupčuje obraz), ali uvodi grafičku stilizaciju, linearni element kose koji se moţe
povezati sa iskustvom Art dekoa.
TakoĎe ima osmeh kao Krićanke, kao klasična skulptura, što nas podseća da se mnogi umetnici vraćaju
klasici posle rata. Nos je kao afrička skulptura. Divno pravi zaokret u vratu, glava ne stoji potpuno vertikalno.
Decentrirana je, kao da je skliznula iz vrata. Ovo je jako fini iskorak u traţenju novih odnosa i ravnoteţe u
skulpturi, što je veliki pomak za srpsko stvaralaštvo.

60
 SRETEN STOJANOVIĆ
 „Glava prijatelja“
Bio je takoĎe iz Pariske škole, učenik u ateljeu Antoana Burdela. Donosi u Srbiju, kao
profesor na fakultetu likovnih umetnosti, znanje usvojeno od svog učitelja. On odlučuje
da se okrene istoku i traţi liniju primitivne skulpture izvan linije evropske klasične
plastike.
Ovo je krajnje zategnuta i oskudno stilizovana forma sa malo anatomskih detalja. Sve
je zatvoreno u volumen. Opet, sačuvana je psihologija i pored svedenosti detalja. To
je sugestivan portret van ravni dekorativne plastike.
Radi u jako kvalitetnoj bronzi koja imitira istočnjačku bronzu. Azijati su oduvek imali
izuzetne recepte za bronzu, različite od evropske tipične bronze.
 „Portret devojke“
Vaţno interesovanje ka plastici, primitivnom. Namerno glavu pomera iz leţišta, a
devojka ima zatvorene oči što ukazuje na unutrašnji pogled, kontemplaciju. Ne
komunicira sa posmatračem i okolinom, što je tipično za ekspresionizam.
 „Figura ţene“
Ne odgovara pravilima tipične grčke plastike. Kontrapost, prevelika glava u odnosu na
telo. Stojanović se ovde inspiriše Gogenovskim idejama koje vidi u Francuskoj. Gogen
je rekao da telo ţene van Evrope takoĎe ima lepotu, a do tada su Afrikanke smatrane
ţivotinjama, manje vrednim i nedovoljno civilizovanim. Traţili su kanon druge lepote
koja nije klasična.
 „Ţetelac“
Čovek koji pije vodu.
Bitno je navesti i neke njegove javne spomenike koji nisu vrhunac njegovog
stvaralaštva, ali ih opet viĎamo jako često: „KaraĊorĊe“ pored Narodne biblioteke u
Beogradu, „Njegoš“ na platou kod Filozofskog fakulteta.
 „Bacac kamena“
Bacač kamena, kao figura Zevsa, gde on savlaĎuje prazan prostor izmeĎu nogu i
zamah rukom koji sugeriše putanju samog kamena. Skulptura nije mrtva već ukazuje
na pokret.

RISTO STIJOVIĆ
 Studirao je u Parizu, i sa velikim uspehom je usvojio ideje Art dekoa. Šetao je po
podrumima Luvra gde su egipatski komadi od teškog kamena, i komadi dalekog
istoka [Indija, Burma, Kambodţa]. Proučavao je istok okrenut Budizmu i plesu. Uradio
je veliki broj ţenskih aktova kao alegoričnih figura. Koristio je najkvalitetnije ruţino
drvo, mahagoni, kedar. Nije mogao da radi ako nije imao najfinije vrste drveta. Birao
je i najfiniju vrstu kamena (granit npr.) i u njemu radio male ţivotinje, ptice.
„Akt“, „Ptica“, „Beli meda“ - Dobijao je i u startu pozitivne kritike javnosti i kritičara.
 Moţda je i najuspešniji od naših umetnika. U doba recesije vraća se u Beograd gde
ostaje do kraja ţivota. I tu je stekao velike poštovaoce i danas je cenjen. Njegovi
komadi su skupoceni, i zbog materijala u kome su raĎeni i zbog njegovog umeća.
„Ţenska figura“ - Stilizovani, zagonetni osmeh kao arhajske nimfe.

 Svi ovi umetnici su inspirisali generacije posle, i sada su veliki uzor studentima.

61
 NADREALISTIĈKA SKULPTURA

ALBERTO ĐAKOMETI
 Bio je jedno vreme u klasi sa Sretenom Stojanovićem, koji je radio jedan od njegovih
portreta. Đakometi je sebe ţeleo da uporedi sa svojim izduţenim, krhkim figurama ljudi
i pasa. Nije ţeleo da se uključi u komercijalne tokove i traţi obična rešenja. Tako se
pronalazi u nadrealizmu i postaje najčuveniji predstavnik nadrealističke skulpture. U
nadrealizmu je imao mogućnost da palsira svoje nove ideje. Skulptura za njega neće
opisivati, već graditi novi svet.
 „Nevidljivi predmet“
Đakometi je ţeleo da proširi skulptorsku realnost i trodimenzionalnost. On pravi ovu
skulpturu koja je izazvala velike polemike, ali je odbio da daje odgovore na pitanja u
vezi sa delom. Zato su se svi utrkivali da je objasne i otkriju šta je to 'nevidljivo'.
Nevidljivo je najverovatnije to što drţi ova devojka, i mnogi su predlagali šta ona to
drţi. TakoĎe se pitamo gde su joj noge i zašto su blokirane, da li ona sedi ili ne i na
čemu sedi. To je unakaţena antropomorfna forma, kao vanzemaljsko biće. Jedno od
objašnjenja da je Đakometi gledao primitivnu prekolumbijsku plastiku Inka i Asteka,
koju je video u Luvru.
 „Nadrealistiĉki sto“
Raspravlja temu skulpture koja organizuje na novi način prostor. On ukršta različite
realnosti. Povezuje ruku i rukavicu sa glavom ţene. On gradi nadstvarnost, novu
formu.
„Falusni simbol“ koji gradi inspirisan drevnim kulturama.
 „Palata u 4 popodne“
Jedno od inspirativnih dela, za koje je i sam rekao da je brzo napravio jer ga je video u
vizijama. Bilo mu je bitno samo da je brzo realizuje, i zato je kao crteţ u prostoru.
Organizuje prostor i realizuje jedan san, bez odnosa prema volumenu.
To je zarobljeni muškarac koga drţe zarobljenog dve ţene, od kojih je je jedna
njegova majka. Taj muškarac je sam Đakometi.
 „Ţena preseĉenog vrata“
Ona je femme fatale, ţena-pauk koja je jako opasna. Zato je i predstavljena sa
bodljama, zastrašujuća je.
Njegove figurine su bile jako male, dugačke i tanke. One se vraćaju antropomorfnoj
plastici ali je jako deformišu. Za njega je vaţno samo da prikaţe kretanje, ne masu.
ObraĎivao je razne poze. Ponekad su bile i veće od prirodne veličine čoveka.
 „Ĉovek sa ispruţenim prstom“
Neki su korišćeni i za monumentalne spomenike. Ovakve forme su mu postale vaţne
u godinama Drugog svetskog rata, koje provodi u Švajcarskoj. Njega jako pogaĎa
kako svet strada. Zato imamo utisak kao da će se ta figura svakog časa prekinuti - kao
fragilan ţivot čoveka.
 Đakometijeva plastika je jako inspirisala Milana Soldatovića, našeg vajara [„Đura
Jakšić“ u Novom Sadu].

62
 KONSTRUKTIVIZAM U SKULPTURI
 Ova skulptura je nezainteresovana za probleme čoveka, isključivo se bavi problemima prostora i vremena.
To je apstraktni tok u skulpturi, i bavi se problemima savremene konstrukcije koja odgovara modernom
dobu. Smatrali su da je vajar graditelj i da treba da poznaje sve probleme statike i tehnologije i da tako gradi
formu.
 1920. je objavljen njihov manifest „realističke skulpture“. Smatrali su da masa i odnosi boja nisu vaţni.
Smatrali su da moraju pokazati da se skulptura moţe graditi uz pomoć ravnih novih formi. Artikulisanje i
oblikovanje prostora je bilo u prvom planu.

ANTOAN PEVZNER I NAUM GABO

Oni su bili roĎena braća. Istraţivali su zajedno, a onda su se pridruţili ruskoj avangardi. Bili su jako aktivni i
produktivni. Podelili su 5000 primeraka svog manifesta na trgu u Moskvi.
 „Površina koja se razvija“ – Pevzner
Ţica, poliester, najlon, keramika, staklo. Koriste nove ali trošne materijale koje do tada nisu cenili vajari.
 „Ţena“ – Gabo
Rad od kartona. Radili su u bedi jer tada nije bilo ni hrane, ni struje. Svejedno su ţeleli da prave i kreiraju.
Inspirisan kontrareljefom, Gabo je smestio glavu u ugao. Oblikujući papir, oblikuje formu glave koja ima
volumen, zauzima prostor.
Na lim je zatezao strunu i gradio strukturu koja je transparentna. To je volumen koji razmišlja o svetlosti i
prelamanju. Najlonom i deformisanom formom kvadrata dobija neverovatne oblike koji će na novi način
zahvatiti prostor. Nekada su se njhove skulpture pokretale uz pomoć ugraĎenog motora ili vetra.
 „Glava“ – Gabo
Nacisti su im branili da rade, i tako su došli i do Engleske seleći se. Konstruktivizam u skulpturi je jako uticao
na profesore umetničke škole u Londonu.
 „Krst“ – Pevzner
Uticali su i na američku skulpturu. U muzejima u Americi su njihovi radovi nezaobilazni i bez njih američka
skulptura ne bi ni postojala. Ponekad su i izlivali te figure u bronzi da vide kako bi izgledale. Neke kartonske
forme su uništene u ratu, pa su ih kasnije opet pravili u limu. Neke od njih su jako male, ali i dalje pokazuju
najbitnije principe konstruktivizma.

63
 ALEKSANDAR KALDER

 Kalder i Miro su počeli sa radom kao Đakometi, izmeĎu ratova, ali nastavili su da
rade i posle Drugog svetskog rata. Kalder je u umetnost uveo pokretnu skulpturu,
što je bila epohalna inovacija u skulpturi 20. veka. Do tada je skulptura insistirala
na statičnosti, trajnosti i monumentalnosti. Ovo je zato bilo revolucionalno novo.
„Mobil u Filadelfiji“ – vetar pokreće čitavu skulpturu.
 „Cirkus Kalder“ – njegovi početni radovi iz 1927. godine
Više puta je izvodio svoj cirkus po Americi i Evropi; on je spakovan u samo jednu
kutiju.
 Kalderova skulptura pripada apstraktnoj skulpturi. Ne koristi materijale tipične za
prethodne vekove. To su sada ţica, krpa, sekundarni materijali. Njegova skulptura
vraća boju u skulpturu ponovo, jer su mnogi mislili da je skulptura preopterećena
ako ima boju. Boja je bila višak realizma u skulpturi. Već je kubizam insistirao na
bojenim elementima, ali više kao bojaţljivim akcentima, a postepeno je ona
dobijala prihvatljiv status u trodimenzionalnom. Konsrtuktivisti to rado prihvataju.
Kalder ipak vrlo smelo koristi boju i ona je bitan akcenat u svakom njegovom delu.
 „Zvezda“
Napravio je mnoštvo ovakvih dela, različitih veličina. One podsećaju na ribe,
leptire, paukove i razne organske forme, jer je paţljivo istraţivao svet ţivotinja,
pogotovo riba i ptica. Hteo je da iskombinuje ta znanja sa svojim stvaralaštvom.
Tako je uvek prisutna asocijacija na svet ţivotinja i biljaka.
 RoĎen je u Americi, ali pravi karijeru najpre u Parizu. On je prvi Američki veliki
umetnik. Dolazi iz umetnički orijentisane, ugledne porodice. Rano je oboleo od
tuberkuloze, i porodica je zato odlučila da ode u suvu klimu, pa odlaze na farmu u
Arizonu. Od tada ostaje večno odiševljen ţivotinjama jer ih je tamo mnogo sretao i
bavio se njima. Zato i u njegovom cirkusu one imaju vaţnu ulogu.
 Još u detinjstvu je pravio nakit, krevete za sestrine lutke itd. Upisao je GraĎevinski
fakultet i porodica je pozdravila njegovu ţelju da postane inţenjer. Na fakultetu je
savladao predmet statike i to kasnije ostaje veoma bitno. Činilo se da je jako
uspešan i da će to biti njegova karijera. MeĎutim, inspirisan putovanjem po Americi
desetak godina po završetku fakulteta odlučuje da se bavi umetnošću, i okreće se
skulpturi. Dolazi u Pariz i ide da poseti Mondrijanov atelje. Zadivljen je njegovom
apstrakcijom i odatle se u njegovoj skulpturi pojavljuju samo osnovne tri boje.
Đakometi ga takoĎe oduševljava svojom „Palatom“. Shvatio je da skulptura ne
mora imati masu, već da ona moţe artikulisati prostor i stalno se menjati, oblikovati
slobodan prostor. Svojim „Cirkusom“ pokazuje kako ona moţe biti pokretna i tako
osvojiti prostor, pa i vreme.
 Njegova istraţivanja vode u dva pravca: Mobili – ona skulptura koja se kreće
dejstvom vazduha, i Stabili – ona koja je fiksirana u mestu kao delo „Pauk“. Radio
je u ta dva pravca ali nema naročite razlike. Nekada se kompozicije opiru manjim
delom u tlo, a nekada se i kače. Pokušavao je da izgradi crtteţ u prostoru koji se
menja u kako se njeni delovipokreću strujanjem vazduha. Ona je u svakom času
drugačija i nikada ne izgleda isto.
 „Fotelja sa lampom“
Koristio je materijale koje slobodno povezuju u drugačiji red, često već
upotrebljavane. To je vatreno podrţavao Dišan, koji mu je bio dobar prijatelj.
Neguje estetiku redi-mejda.
 Imao je i veće mobilne komade, i po nekoliko metara. MeĎutim, u svakom komadu
je bitna statika, i gradi se osetljiva ravnoteţa izmeĎu različitih distanci i pločica.
Ona sve vreme vibrira, jer se teško postiţe potpuna ravnoteţa. Ovakve skulpture
deluju kao dečija igra, jer to za njega i jeste bila inspiracija. Nije hteo da bude
opterećena teškim sadrţajima.

64
 „Konstelacija zvezda“
Razmišlja o svemirskim kretanjima i o svojim svetovima, kosmosu koji je sam pravio.
 Neka dela su stabili, ali mogu postati mobili, često prelaze iz jednog u drugo. Oni su postavljeni samo
delićem površine na tlo, ali nikada ne padaju, zahvaljujući njegovom poznavanju statike.
 Njegova skulptura je i danas vrlo inspirativna za one koji se bave apstraktnom formom. Kalderovo delo je
zanimljivo za komade primenjene umetnosti, proizvoĎače predmeta za kuću, lustera i lampi. Njegov rad je u
početku malo razumljiv, ali njegov uticaj je naročito veliki posle Drugog svetskog rata. Prihvaćena je i ideja
da pravi skulpturu na najrazličitijim mestima (škole, dobrotvorne ustanove, parkovi, muzeji...) Ona vrlo
skladno stoji i u savremenom ambijentu, na trgovima. Prihode je kasnije uloţio u Fondaciju Kalder.

HENRI MUR

 Mur je vajar koji je obeleţio 20. vek, a vaţan je i za našu skulpturu. On je kao
levičar bio vezan za našu sredinu, jer je cenio izgradnju novog društva [kao i Pikaso
koji je uradio plakat za naš film „Neretva“ i angaţovane plakate za rat u Koreji].
 Napravio je veliku izloţbu u Beogradu koja je bila vaţna za našu modernu
umetnost. Kod nas je bila postavljena umetnost socijalističkog realizma (radnici,
industrijalizacija itd.), i sve do početka 50-ih godina traje taj diktat. Tada slikari
istraţuju modernističke ideje prve polovine 20. veka i pravi se ova izloţba Mura, koji
je izraziti predstavnik modernizma. Tako je oduševio studente (Olga Jančić, Oto
Logo) i neki su čak išli u njegov atelje da vide kako radi i da rade sa njim, da budu u
centru zbivanja. Zato mnogi od njih kasnije insistiraju na vitalističkoj skulpturi, tj.
temama o rastu, ţivotu, organskim formama. Rado posmatra, analizira i sakuplja
predmete čiji oblik je kreirala priroda kao što su školjke i kamenčići.
Bitno je da pokaţe kako rastu i izgledaju prirodne forme. Jedna od omiljenih tema
mu je porodica i radiće je čitavog ţivota. Druga velika tema je leţeći akt.
 Henri Mur je iz siromašne porodice sa osmoro dece. Roditelji su ga vodili u crkvenu
školu, gde su ga učili da čita i piše. Tamo je čuo za MikelanĎela koji ga je oduševio
i bio mu veliki uzor. Kasnije odlazi u London gde ga je fascinirala prekolumbijska
umetnost Maja i Asteka, i njihova leţeća boţanstva. Inspirisan tim formama radi
aktove.
 Posmatrači su imali podeljeno mišljenje ali mahom su im Murove figure bile ruţne.
Neki su čak bili uvreĎeni i traţili su da se ta dela sklone iz javnosti. On je od kanona
lepote napravio formu bez gracioznosti. Ova ţena ne drţi noge elegantno, već kao
da će ustati svakog časa.
 Sa druge strane, njegova skulptura je ukazivala na nadrealističke elemente jer se
1925. upoznao sa tokovima nadrealizma. Tako je spojio prekolumbijsku sa
nadrealnom umetnošću, i nastala je nova čudna forma bez uporišta. U tom periodu
je još uvek morao da se dokazuje.
 Novi akt je pravljen od plastične mase. Te mase se prodaju u prahu koji se mora
mešati pod pritiskom. Hentiju Muru su davale mogućnost da napravi formu koja
gradi nove odnose sa prostorom. On ne razmišlja automatski već gotovo
apstraktno. Ovakva figura animira prostor i ogromna je (njegova dela su i do 3m),
tako da posetioci mogu da prolaze ispod i sagledavaju je iz najrazličitijih uglova.
Teška je oko 3 tone, meĎutim vrednosti ovih figura su u umetničkom svetu jako
velike.

65
 On je od leţeće ţenske figure izgradio novu poetiku i čudovišna dela. Boginje
plodnosti Maja su bile početna inspiracija, interesovao ga je taj ritam kao cik cak
linija, i svi njegovi leţeći aktovi će ga imati. Njegova dela su uvek na izloţbama
ona koja plene. Deluju monumentalno zato što redukuje sve suvišno, i moţemo
jednim pogledom sagledati čitavu formu. Vodio je dosta računa o toj redukciji.
TakoĎe je insistirao na postavci svojih dela u prirodnom ambijentu, a ne u
muzeju.
 „Vetar“
Zidni reljef koji stoji kao dekorativna plastika u Londonskom metrou. Rustične
forme pokazuju oslonac u primitivnom, arhetipskom. Karakteristično je vraćanje
formama majke, boginjama plodnosti. I sam je bio mnogo vezan za majku.
 TakoĎe radi crteţe. Njegovi crteţi su oni gde razmišlja o suštini volumena. Radi
ih u Drugom svetskom ratu kada se skriva u podzemnoj ţeleznici sa mnoštvom
stanovnika Londona. Crta te ljude koji se kriju zaklonjeni najlonima, ćebadima i
kartonima. Pokazuje ništavnost ljudske egzistencije, i ističe kako je kratak
čovekov ţivot na zemlji.
 „Totemi“
Prirodno da je došao do te teme, uzevši u obzir njegove inspiracije u paganskim
religijama. Ţivotinje-zaštitnici su bili vrlo česti. Mur gradi moderni totem čoveka
20. veka, traţeći jednostavnu modernu formu koja se moće sagledati jednim
pogledom [geštalt formu]. To su najbolje forme koje se lako prepoznaju, ali njih je
najteţe dostići.
 Leţeće skulpture, Portreti, Reinterpretacija idola Maja...
Menjao je materijal iako su teme uvek iste. Kamen, drvo i metal je koristio do
Drugog svetskog rata. Radio je direktno u matreijalu, bilo reljef ili
trodimenzionalnu skulpturu. Posle rata se okrenuo bronzi. Imao je mnogo
narudţbina i počinje sa radom njegova radionica, kada već nije mogao sam sve
da postigne. Koristi specijalne bronze sa mnogo mesinga koje odgovaraju
modernom dobu. Polirao ih je specijalnim uljima da bi imale visoki sjaj i dobar
kvalitet, tako da su vrlo otporne. Oto Logo je u Murovom ateljeu savladao ovu
tehniku.
 Forma leţećeg akta je, dakle, bila nepresušni izvor i napravio je mnogo varijanti.
Ostaće upamćen i po tome što je o njemu vrlo poučne stranice pisao Herbert
Rid. Henri Mur je postao jako bogat posle rata i sav svoj novac je uloţio u
Fondaciju Henri Mur. Ona i danas radi, i otvorena je za vitalističke skulptore.

66
 UMETNOST POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA
 Glavna promena posle Drugog svetskog rata jeste to što Pariz prestaje da bude centar kulturnih dešavanja.
Nekada je centar kulture bio Rim, kasnije to mesto zauzima Pariz. To prestiţno mesto i prevlast u
umetnosti Pariz gubi, i na njegovo mesto stupa Njujork. Amerika postaje glavno uporište za sve umetnike,
a Njujork mesto svih dešavanja i učenja. To se dešava zbog više faktora: ona nije bila razorena u ratu, sva
materijalna sredstva su se skupljala tu, i otvaraju se mnogi muzeji [1936. MOMA, Gugenhajm, itd].
 U Njujorku se okupljaju najrazličitiji umetnici iz celog sveta. Pojavljuje se kulturna elita, nove obrazovane
mecene, pozivaju se najkvalifikovaniji stučnjaci, kustosi i kolekcionari da daju savete šta vredi kupovati od
umetničkih dela. U tom svetu potrošnje ljudi su shvatili da je umetnost veoma pogodna za ulaganja.
Umetnost postaje roba, a osnovni motiv kupovine umetničkih dela postaje materijalna dobit. Mnogi koji se
uopšte ni ne razumeju u umetnost kupuju dela nadajući se da će im se uloţeni novac višestruko vratiti.
Pošto je u Americi veoma bitan faktor porez, to je još jedan razlog za ulaganje u umetnost, jer se takvo
ulaganje ne oporezuje. Dobar primer za to je Pol Geti koji se obogatio na nafti i shvatio da moţe da
izbegne da preda porez drţavi tako što je uloţio u kupovinu umetničkih dela, osnovao veliku privatnu
fondaciju i ostvario prestiţno mesto meĎu kulturnom elitom Amerike. Ta fondacija je otkupila veliki broj
raznih grafika, fotografija, licenci za reprodukcije i slično, i danas još uvek radi.
 Mnogi umetnici kreću u bekstvo u Ameriku iz Nemačke, Francuske i mnogih drugih evropskih zemalja.
Skoro cela grupa pariskih nadrealista okuplja se u Njujorku. Oni postaju profesori, drţe predavanja na
univerzitetima. Pošto tu postoji infrastruktura institucija, kapital, dovoljno kreativnih ljudi i ideja koje donose
umetnici iz Evrope, Njujork preuzima prevlast i prvenstvo.
 Tada nastaje pravac apstraktni ekspresionizam, kao pandan lirskoj apstakciji koja se paralelno javlja u
Evropi. Apstraktna umetnost postaje vodeća. Do tada su bile poznate tri vrste apstrakcije: Bauhaus,
Mondrijan i Kandinski. Umetnici proučavaju tekstove Junga o arhetipskim simbolima, a pored toga na
pojavu apstraktnog utiče i trauma rata. Umetnost je morala da krene novim, različitim putem i ostavi za
sobom klasične principe. Nadrealizam insistira na tome da umetnost treba da bude najdublja autonomna
slobodna misao. Na umetnost deluje i Sartrova filozofija egzistencijalizma, tako da vlada depresivna
situacija. Slika gubi treću dimenziju, bavi se materijalom (boja, kamenčići, staklići itd), a ne estetskim
formama. En formel je pravac koji uvodi u slikarstvo materiju kao jedinu bitnu stavku u slikarstvu.

APSTRAKTNI EKSPRESIONIZAM I SLIKARSTVO GESTA

DŢEKSON POLOK
 RoĎen je u Arkansasu u velikoj porodici na farmi. Nije se redovno školovao jer rano počinje da radi. 1929.
odlazi u Njujork i neredovno se školuje u privatnim ateljeima. Druţi se sa meksičkim umetnicima koji su za
njega bili velika fascinacija. Čita Junga, kombinuje različite stavove i iskustva, proučava forme i simbole.
Imao je agresivne i autodestruktivne ispade, često pijan. Tako će i umreti u saobraćajnoj nesreći.
„Ţena mesec“
Forme podsećaju na Kandinskog i Pikasa (divi se Gerniki koja tada stiţe u Njujork).
 Nudi novo rešenje: akciono slikarstvo (slikarstvo dripinga). Slika na ogromnim platnima i od 10m širine
koja ne mogu da stoje na štafelajima. Zato je on svoja platna širio u dvorištu i slikao tako što je išao oko tog
platna. Kaţe da je video kako Indijanci slikaju u pesku i oko te slike igraju u krug. Tako on pleše oko svog
platna, kao ritual. Upravo zato što je on u akciji dok slika, to slikarstvo dobija ime akciono slikarstvo.
 Nema kompozicije. Pitanje koje se postavlja je „Kada je slika gotova?“. Pošto je slika izliv energije, ona je
gotova kada se ta energija istroši. Naknadno iseca delove platna koja mu se sviĎaju, sve je spontano i
impulsivno. Umetnik tako ulaţe svu svoju kreativnu energiju.

67
 Neki su njegovo slikarstvo nazvali slikarstvo dripinga (curenja) jer je on umesto palete, često samo
uzimao kantice pune boje, bušio na njima rupe i šetao se oko platna. Pošto je to bila industrijska akrilna
boja koja je bila vrlo gusta, on je kasnije u tu gustu sjajnu boju štapovima upisivao nešto, ubacivao
kamenčiće, stakliće i stvarao reljef. Sve to je bilo veoma inznenaĎujuće za tadašnje posmatrače. Umetnik
naknadno odreĎuje format slike, da li će biti vertikalna ili horizontalna.
 U početku su njegova dela bila neprihvaćena. MeĎutim, pojavljuje se Pegi Gugenhajm koja kupuje njegova
dela, a za njom to čine i mnogi drugi. Amerika se trudila da svoju umetnost nametne ostatku sveta i zbog
toga sama drţava ulaţe u prikazivanje velikih monumentalnih dela.

MARK ROTKO
 Jedan od vrlo bitnih umetnika. Radi seriju ogromnih platna ofarbanih širokim površinama boja. Opterećen
je svojim ličnim problemima, a te slike za njega predstavljaju ulaz u transcendentalni svet. Izvršio je
samoubistvo.
 Njegove slike ostaju zapamćene, a neki njegovi sledbenici su čak osnovali i crkvu Marka Rotka u kojoj ljudi
gledaju njegova ogromna platna verujući da će im ona dozvoliti da preĎu u drugi svet. Tako nastaje sekta
koja od umetnosti čini svoju religiju.

VILEM DE KUNING
 Umetnik koji koristi slikarstvo gesta. Za njega je u slici najvaţniji gest umetnika. Deformiše ţenska tela.
Slika slobodnim zamasima, velikim četkama i pušta da boja curi. Njegove slike prosto izgledaju kao da ih je
neki moler radio.

LIRSKA APSTRAKCIJA

 U isto vreme se u Evropi javljaju lirska apstrakcija i art brut (umetnost ruţnog). Glavni predstavnici su
Ţan Dibife i Oto Vols.

ŢAN DIBIFE
 Koristi atipične materijale: cement, lepak, bitumen, asfaltne mase. Od svog platna od pravi zid u koji
ugrebava razne crteţe, grafite i slično, čak veoma primitivne. Skupljao je crteţe primitivnih ljudi, umno
poremećenih ljudi, dece. Te crteţe pokušava da dočara na masi cementa.
 Nakon svega što je doţiveo u ratu, njegov stav je da su ljudi loši, da ruše sve što je lepo i da su spremni
sve da unište. Zbog toga on uvodi estetiku ruţnog. (Dibife 1957. upoznaje Dadu Đurića, preporučuje ga i
nalazi mu prve mecene).
 Radi ljudske aktove koji su nekada bili sinonimi za lepo, a on ih predstavlja potpuno izdeformisane.
„Oliĉenje moći“ predstavlja tiranina. Kasnije radi i prostorne forme, trodimenzionalne prostore od stiropora
koje boji u crno i belo. To je najava za ambijentalnu umetnost odnosno instalacije.

68
 OTO VOLS
 Radi slike koje često podsećaju na jednoćelijske organizme, koje ga asociraju na početak ţivota, početak
postojanja. Poreklom je Nemac koji je odrastao u bogatoj uglednoj porodici. Napušta Nemačku kada
počinje progon Jevreja. Snalazi se tako što daje časove nemačkog i klavira. Nakon što je proglašen za
neprijatelja, zatvoren je u koncentracioni logor. Tu pronalazi dete u sebi, priseća se kako je skupljao leptire
i bube. Počinje da slika, a njegove slike postaju nešto kao njegov dnevnik, lična ispovest.
 Sve te slike radi u veoma lošim uslovima, na malim papirima, radovi su veličine dlana. Kasnije mu jedan
galerista donosi 45 platana i on slika svoja unutrašnja osećanja („Ja sam mikrob“). Pokušava da slika kao
da je u svom početnom stanju, kao da nema nikakvog spoljašnjeg uticaja. Alkohol mu je uništio i mozak i
telo, i posle te prve i jedine izloţe on umire. Ta izloţba se smatra jednom od najpotresnijih.

 Pojave u umetnosti vezane za 50-te i 60-te godine 20. veka su Grupa Kobra, Neodadaizam, Nova figuracija
i Neorealizam. Oni se ponovo vraćaju idejama sa početka 20. veka, i zato ti pravci u svom nazivu imaju
prefiks ‟neo‟. Preispituju se stavovi tipični za početak veka, samo sa nekim dodatnim intervencijama. Ove
pojave su karakteristične i za evropsku i američku umetnost, ali bitno je razlikovati pokrete usko vezane za
Ameriku ili Evropu.
 Za Ameriku je vezan: Neodadaizam: Robert Raušenberg i Dţasper Dţons.
Za Evropu su vezani: Neofiguracija: Frensis Bejkn i Vladimir Veličković (kod nas)
Neorealizam: Iv Klajn, Pjero Manconi i Kristo Javašev (Francuska i Italija)
Sezar i Arman su još neki predstavnici.
Grupa Kobra: Pjer Alešinski, Azger Jorn, Karel Apel

GRUPA KOBRA

 Naziv grupe je spoj tri glavna grada iz kojih potiču glavni predstavnici (Kopenhagen,
Brisel i Amsterdam). Predstavnici su Azger Jorn, Pjer Alešinski i Karel Apel. Samo
ime Kobra je pronalazak ovih umetnika kada su se krajem 40-ih našli u Parizu. Njihov
uticaj je bio vrlo vaţan za francuski pokret Letrista koji su tumačili rukopis kao
umetnički izraz. I članovi Kobre su cenili kaligrafiju kao umetnilku ekspresiju.

 PJER ALEŠINSKI
Radi svoje slike kao ličnu ispovest o razmišljanjima, snovima i osećanjima. Koristi
sistem stripa sa specifičnom naracijom. Tu su iskazi vezani za njegovu ličnost i njegov
ţivot. Koristi neposredan, intiman vid komunikacije. Njegov rad pokazuje duboko
poznavanje nadrealizma. On ne ţeli ništa da ulepšava, već dozvoljava spontani tok
misli. Pol Kle i crteţi dece imaju veliki uticaj na stvaralaštvo Alešinskog.

69
 KAREL APEL
Najinteresantniji predstavnik jer spaja apstrakciju u Americi i Evropi. Radi velika platna sa naglašenim
gestom, ali zadrţava vid lične ispovesti, kao u delu „Pisma sinu“. Zaranja u vlastitu ličnost i prenosi
unutrašnje doţivljaje. To su slobodno osmišljena platna sa prenaglašenim glavama. Bez mimezisa, koristi
boje direktno iz tube. Namerno baca velike količine boje na ogromna platna.
 AZGER JORN
Vrlo ih je teško razlikovati. Imaju bliske stavove i traţe slobodu u izraţavanju. Prate identičan koncept dok
rade zajedno, do početka 50-ih. Tada se razilaze i sa istraţivanjem nastavlja svako po svome.
 Njihova umetnost je bila jako dobro primljena u Evropi. MeĎutim, gube na aktuelnosti sve do pre nekoliko
godina, kada je njihov značaj opet primećen. Kobra uvodi novi odnos prema boji i slikarstvu gesta. Tada je
došlo do smrti štafelajnog slikarstva, jer se slika oslobodila vezanosti za štafelaj. Ona je ogromna, nekada
uopšte i nije na blind-ramu već je na slobodnom prostoru kao instalacija. Radili su i litografije.

NEODADAIZAM

ROBERT RAUŠENBERG
 Ostao je zapamćen po smelom avangardnom potezu da izloţi jedan obrisan crteţ, tj. uokviren prazan list
papira. Kao naziv dela pisalo je „Robert Raušenberg je obrisao crteţ de Kuninga“. Taj rad je izloţio kao
svoje delo. To je bilo neočekivano u krugovima američke umetnosti, jer se još uvek cenila originalnost. On je
prvi postavio pitanje da originalnost uopšte više nije vaţna, već autentičnost. Potrebno je sam nešto kreirati i
osmisliti. Sada još uvek umetnici prisvajaju tuĎe i radove, malo ih menjaju ili se potpisuju kao tvorci tuĎeg
dela. Vilem Dekuning se potrudio da uradi teţak crteţ, koji je dao Raušenbergu da bi ga obrisao. Ovo je bio
ozbiljan prodor na umetničkoj sceni, jako uticajan za dalje pojave 20. veka.
 „Bez naslova“
On mnoge stvari na ovom kolaţu prisvaja, a ne stvara ih sam, kao što su razglednica sa aktom, jastuk bogat
karnerima i izanĎali ram za fotografije. To su njegove stvari ili otpad, dečiji crteţi i slično, samo zalepljeni na
podlogu. Rekao je da se njegova slika nalazi izmeĎu umetnosti i ţivota. Detalje uzima iz stvarnosti i
naknadno dodaje boju, što se naziva kombinovano slikarstvo.
 Radio je i na performansima i bio je vrlo aktivan 50-ih i 60-ih godina. Često je saraĎivao sa Dţasperom
Dţonsom. Zastupali su estetiku redi-mejda, po ugledu na Dišana. Zato su najizrazitiji predstavnici
neodadaizma. Unose stare predmete u kontekst umetnosti, i sada se oni drugačije čitaju, imaju novo
značenje i poruku.
 Uvek su traţili da aktuelizuju dadaističke stavove. Ţeleli su da pokaţu da te ideje treba da budu prisutne u
novoj umetnosti koja je insistirala na komercijalnosti i materijalnom. Slika je već posmatrana kao materijalna
vrednost, a oni su ţeleli da pokaţu da umetnost ima mnogo više da ponudi, da nije samo obična roba.
Umetnost se našla kao deo robe, ali oni pokušavaju da se izbore protiv toga, da pokaţu da je izvan sistema
komercijalnog. Zato koriste smele izlete, često kolaţe.

70
 „Krevet“
Postavio je ćebe na platno, a zatim je dodavao gips, lepak i slično. Usvojio je indijanski odnos prema tekstilu
i manuelnom.
 „Monogram“
Postavio moderni je „totem“, glavu ţivotinje. Napravio je asamblaţ postavivši ovo na drvenu površinu. To je
već multimedijalni koncept jer nije ni tradicionalna slika na zidu ali nije ni skulptura, bez obzira na to što je
trodimenzionalno. NaĎeni predmet je sagledan kao novi rad. Asamblaţ je preteča današnjih instalacija.

DŢASPER DŢONS
 „Meta“
Radio je dve teme. Meta je jedna, kao banalna tema u američkom kontekstu, kaţu neki teoretičari. U Americi
je čak poţeljno imati pušku, gaĎati naokolo. Dţons je bio mobilisan za rat u Koreji. Prepoznao je taj motiv
mete kao karakteristični brend američkog društva 50-ih godina i predano ih slikao. Radi enkaustiku, krajnje
tradicionalnu zastarelu tehniku koju su koristili majstori ikonopisa. Boja ide na drvenu podlogu, vrlo zahtevna
tehnika.
 Druga velika tema su ameriĉke zastave. One su svuda u Americi, na svakom koraku kao vrlo popularan
motiv na besmislenim predmetima. To je globalno prepoznatljiv motiv koji ljudi masovno kupuju. Shvatio je
da taj dezen moţe biti jako provokativan. Radio je razne intervencije sa zastavom. Postavljalo se pitanje
meĎu stanovnicima Amerike da li je to zastava ili slika, jer se zastava mora pozdraviti. U nekoj
nerazjašnjenosti gde je slika a gde simbolični predmet se i krije njegovo istraţivanje. To je pristup koji voli
dadaizam – provokativan, ali ne vreĎa nikoga.
 „Konzerve za pivo“
U obojenoj bronzi. Banalni predmeti koji su kao tradicionalna skulptura. Kao spomenik zabavi i pivu.

NEOREALIZAM

 Neorealizam je nastao 1962. godine i prva njihova izloţba je bila u Milanu. Tvorac pokreta je bio Iv Klajn i od
početka su imali podršku kritike. Bila im je zamisao da se ugledaju na Dadu, ali da budu još inovativniji.
IV KLAJN
 Koristio je ljudsko telo kao četku, a on je posrednik u realizaciji ideje. Osmislio je čitav nastup u galeriji sa
orkestrom i plavom bojom koju su devojke nanosile na platno svojim telom. To je posebna boja koja ne bledi,
a sam Klajn je tvorac te posebne nijanse plave. Kasnije je isecao platno i dobijao slike.
Intervenisao je i sprejevima oko tela, otiskivao tela devojaka na platno.Tada nije postojala ideja o
koautorstvu i te devojke su samo posluţile koncepciji.
Izlagao je i sunĎere koje je utapao u plavi pigment. Kao grupe predmeta ili pojedinačne skulpture.
 „Ĉisto plavo“ - Potpuno plavo platno.
 TakoĎe je bojio i muškarce u plavo i sa njih skidao otiske. Plava trodimenzionalna figura fiksirana na zlatnu
pozadinu. Danas se Iv Klajn identifikuje sa tom plavom nijansom.

71
 ARMAN
 Kombinovao je objekat od hiljada gas-maski. Zatim je razbio klavir i ulio ga u pleksiglas, kao u prozirnu
kocku. Ţeleo je da pokaţe da je razbijen predmet potpuno drugačiji od pravog, funkcionalnog.
 Kada su ga pozvali na godišnjicu Fiata u Italiji, on je uzeo sve modele Fiata i ulio ih u jedan betonski stub.
Nekima se to jako dopalo i radio je slične i u Juţnoj Americi. Arman tako glorifikuje predmet onakav kakav
jeste, ne interveniše direktno na predmetu ali pravi zbirke istih ili različitih elemenata. Fascinira kvantitetom
pre svega.

SEZAR
 Oduševljen je presovanim kolima i limovima. Koristio je različite industrijske prese i od raznih limova pravio
skulpture. Nikada se ne zna šta će dobiti, uvek postoje nove mogućnosti.

PJERO MANCONI
 „Umetnikov izmet“
Smatrao je da je sve što iz umetnika izaĎe dragoceno i da je u redu da svoj izmet spakuje u konzervu i izloţi
tu konzervu. Ta ideja je navodno bila jako duhovita i nspirisala je mnoge umetnike, izmeĎu ostalog i Marinu
Abramovič. Ideja koju je neorealizam ponudio je da apsolutno sve što uradi umetnik automatski umetnost i
umetničko delo.
 On je izmeĎu ostalog prodavao linije. Pošto umetnik mora stalno da veţba i povlači linije, on se dosetio da
kupi dugačak kanap, stavlja otiske boje na papir i pakuje ga u komade od 10, 20, 30 metara i slično. Tako je
prdavao kutije sa urolanim papirom kao „linije od 20m“ na primer.
 TakoĎe je pravio balone sa njegovim potpisom koje je nazivao „Umetnikov dah“ i slično. Uglavnom
kratkotrajne predmete.

KRISTO JAVAŠEV
 On je Bugarin koji je u Parizu bio fasciniran samoposlugama. Oduševila ga je količina pakovanja u tim
prodavnicama, jer to nije video kod kuće. Postojalo je strahopoštovanje za pakovanjem, ambalaţom i tada
su ljudi čuvali pakovanja, kese (ako bi ih dobili).
 Kristo se naročito divi kolicima za samoposlugu. Krenuo je sa pakovanjem tih kolica, zatim flaša i slično.
Došao je do toga da pakuje čitave mostove, Rajhstag u Berlinu, obale Amerike i slično. Danas to naravno ne
stoji više tamo. Njegove postavke traju kratko, ali on prodaje svoje crteţe, skice, planove, fotografije i slično.

72
 NOVA FIGURACIJA

 Nova figuracija je jedan od pokreta 50-ih godina koji se formuliše kao reakcija na apstraktnu umetnost koja
je tada dominantna i u prednosti. Do konceptualne umetnosti se na figuraciju gleda kao na osvrtanje ka
prošlosti i smatralo se da je to nešto staromodno, dok se apstrakcija vezivala za moderno i napredno,
karakteristično za 20. vek. Svi su se oslanjali na neke vrste apstrakcije: od Modriana i Kandinskog do
Maljeviča, jer su njihova dela bila posebno vaţna i inspirativna. Postojali su i marginalizovani umetnici tih 50-
ih godina i jedan od njih je Frensis Bejkn koji je negovao figuraciju.
FRENSIS BEJKN
 On se oslanja na Rembranta, što vidimo po polutkama mesa koje često slika.
Ugleda se takoĎe na film i fotografiju i na Velaskeza i Rafaela. On ih smelo citira i
oslanja svoja dela na njihova, ali to ujedinjuje sa znanjima filma i fotografije. Spaja
te dve ideje u svojim delima. Otvoreno i jasno koristi iskustva fotografije i ukazuje
na to da je baš to njegov vizuelni izbor. I sam kaţe da je bilo poučno da gleda
fotografiju jer je ona već učinila redukciju vidljivog sveta. Koristio je isečke iz novina
i knjiga.
 „Studija prema Velaskezovom portretu Pape Inoćentija X“, „Glava VI“
Čuvena „Krstarica Potemkin“ Sergeja Ezenštajna je bio film koji je najviše uticao na
njega. Bejkn često koristi motiv razjapljenih dramatičnih usta koja vrište, a taj motiv
je baš iz ovog filma. Taj vrisak je vrlo tipičan za Bejkna i vezuje se za njegova dela.
 Bejkn je bio vrlo vezan za svoju dadilju u detinjstvu i jako se teško snalazio u
društvu oko sebe. Zato je bio homoseksualac i birao je beskućnike i ljude sa
margine društva za prijatelje. Nepoštedno je kritikovao razne engleske konvencije i
podsmevao se društvu. Najviše je patio kada je izgubio dadilju i kada je gubio svoje
problematične prijatelje. Tek u tridesetim godinama odlučuje da slika, i to radi sa
neočekivanom posvećenošću.
 Njegovo delo je prošlo put od potpunog odbacivanja do prihvatanja, i danas se
smatra najvećim engleskim umetnikom druge polovine 20. veka. Njegov atelje
pokušavaju da rekonstruišu za jednu vrstu ambijentalne izloţbe, jer je bio pretrpan
stvarima i vrlo specifičan. Bejknova otvorenost i prihvatanje pozicije
marginalizovanog umetnika su karakteristične. Ostao je dosledan ekspresionizmu i
figuraciji.
Fascinantan mu je odnos kostiju i mesa na ţivom biću, kao na primer odnos
izmeĎu zuba i mekog mesa u ustima. Često slika polutke mesa i različito ih
interpretira.
 [Vlada Veličković je naš umetnik koji je radio figuru čoveka na zgradi rektorata na
Filozofskom platou. Voleo je da rasteţe i deformiše figure. Često je unosio i brojeve
i pravio eksperimente slične kao Bejkn.]
 „Raspeće“
Bejkn često radi dela u serijama, i ovo je triptih. On insistira na razvoju priče.
Inspirisan je filmom gde naracija teče iz kadra u kadar, baš kao što je ţeleo da
bude na njegovim slikama. Kasnije se Bejknove ideje opet prenose na film,
pogotovo kod Dejvida Linča. Dominantne su deformisane figure i preteće senke, i
dramatičan ambijent koji izaziva nemir kod posmatrača.
 „Autoportret“
Na Bejknovim delima ima mnogo autobiografskog. Predstavlja ljude iz svog
okruţenja, ali bez laskanja i idealizovanja. Uvek su deformisani, skoro bezlični.
Gotovo da ne iskazuje njihov identitet.

73
 POPULARNA I OPTIĈKA UMETNOST
POP ART
Ovo je dosta leţernija i opuštenija umetnost. Pop art je nastao u Engleskoj ali pravu formu je dobio u Americi
pa je upamćen kao njihov pokret. Riĉard Hamilton je idejni tvorac i on je ţiveo i stvarao u Engleskoj.
RIĈARD HAMILTON
 Zapazio je da postoji velika razlika izmeĎu onoga što se izlaţe u muzejima i što se stvara i dešava u društvu
i da ta dela ne odraţavaju savremeni ţivot. Ţeleli su da gledaju subkulturu: stripove, grafite i novinske
reklame, i ţivot ulice. Koristeći se postupcima kolaţa i estetikom redi-mejda ţeleli su da unesu taj ţivot u
galerijski prostor. Tada nastaje rok muzika i drugi popularni tokovi. To je bila reforma u kulturi i kultura je
dobila drugačiji aspekt. Razlikovala se popularna kultura inspirisana masovnim medijima od elitne umetnosti.
 „Šta je to što moderni stan ĉini tako posebnim?“
Hamilton koristi inovativni postupak za svoj kolaţ. Ukazuje na kult bodi bildinga koji je već tada bio
nametnut. Prikazuje zgodnog momka i pinap devojku koja imitira devojke sa reklama. Do fantastičnih
razmera se razvija konzumersko društvo. Tu su televizor, veliki tranzistor i slično. Na plafonu je prikazana
galaksija, što je aluzija na svet koji se otvara. Umetnik je ţeleo da prihvati masovnu kulturu, prihvati vizuelne
oblike stripa i reklama i tako komunicira sa publikom.
 „Ona“
To je moderna ţena samo fragmentarno nagoveštena. Takva ţena je podrazumevala i moderne aparate:
toster, mašinu za veš i slično.

ALEN DŢONS
 Reklame su tada pa i danas jako inspirisane seksualnim porukama, i bile su jako erotizovane što je
prihvatljivo u popularnoj kulturi. Alan Dţons zato prikazuje svoje ţene sa jako naglašenim grudima koje čak
izlaze u prostor.
 Umetnici Pop arta su koristili svoje ideje za izradu omota ploča, pakovanja i slično. To je bila vrlo plodna
epoha u Engleskoj.

ENDI VORHOL
 U Americi je ideja odlično prihvaćena. Oni su uzorke uzimali direktno iz svakodnevnog ţivota
i kolaţiranjem pravili svoja dela. Endi Vorhol radi slike, plakate, fotografije. Sama „Kembel
supa“ je direktno uzeta iz samoposluge. MeĎutim bitan je kontekst, tj. da li je ta supa
izloţena u samoposluzi ili u muzeju. Ona se izlaţe kao roba u svakom slučaju, niţu se na
desetine supa ili plakata supe. Vorhol pravi serije, tiraţe. Serigrafija je prvi put prihvaćena
kao umetnička tehnika, a ne zanatska veština. Serigrafija je sa pop artom ušla u umetničke
tokove a sama Kembel supa je postala simbol Vorhola. Vorhol je bio emigrant iz Poljske i
mama mu je spremala te tople supe jer je bio bolešljiv. Zato je te supe smatrao znakom
ljubavi i paţnje, i spremao je kasnije svojim bliskim prijateljima. To je jedna vrsta njegove
intimne ispovesti.
 Umetnici Pop arta nikako ne insistiraju na originalnosti. Vorhol je radio kao crtač oglasa za
cipele i tako je najpre zaraĎivao. I mnogi drugi predstavnici su počeli kao crtači reklama i
firmopisci. Kasnije su otkrili da te svoje ideje mogu uneti u umetnost. Negiraju originalnost i
unikatnost. Vorhol je radio na stotine hiljada supa i samo je birao model i kombinaciju boja, a
nije ih čak ni sam slikao. Ideja o negiranju i nepoštovanju originalnosti i umnoţenosti dovodi
do pravljenja tiraţa. Slika više nije unikatna, jedinstvena, originalna. Pop art to odbacije kao
prevaziĎenu prošlost. Inspirišu se masovnim medijima, samoposlugama i slično.

74
 „Narandţasta katastrofa“
Vorhol slika električnu stolicu, koju umnoţava. Pokazuje da tako nešto otupljuje naš
doţivljaj strahota. TakoĎe obraĎuje saobraćajne nesreće i druge strašne doţivljaje,
ali multipliciranjem one gube na emotivnošću. Ljudi prestaju da emotivno shvataju
sliku ako je često viĎaju.
 TakoĎe prave satove, majice i sve ostalo što se moţe naći na trţištu. Vorhol radi
sliku bočice Šanela 5, Koka-kole i sličnih prepoznatljivih proizvoda.
 „Elvis“
Kao što je umetnost prihvatila multiplikaciju, tako Vorhol ponavlja figure na platnu,
umnoţava motiv. Koristi likove poznatih zvezda estrade ili politike. Ideologija
Holivuda je bila dobar temelj na kome se širila umetnost Pop arta. Prihvatili su
postojeće zvezde i poznata lica.
 Pop art je prvo prihvatila publika pa onda kritika, što je jako čudno. Na njegovim
garfikama najvaţniji je bio njegov potpis jer je to jedino svojeručno dodavao, i zbog
njega im je rasla cena.

ROJ LIHTENŠTAJN
 On je koristio kvadrate iz stripova od par centimetara, ali njegove grafike su jako velike. Enormno je
povećavao strip kvadrate i davao im novo značenje. Ostavljao je vidljiv raster štampe i tako ostavljao
vizuelne efekte tipične za strip. Mašinska estetika je dobila enormne dimenzije i novi kvalitet. Često bira
banalne sentimentalne tekstove stripa i ostavlja nama da dopunimo značenje. Estetika kvazi-
sentimentalnosti je dosta potencirana. Veličina tih lica na platnu pleni, kao i ta fragmentarnost. To je gotovo
poruka na ivici besmisla i nebitna je ako je posmatrač ne stavi u neki kontekst.
 Ova umetnost komunicira sa zapadnim trţištem tako da je ne moţe svako razumeti. Pop art je okrenut
čoveku savremenog masovno-medijskog sveta, koji to gleda svaki dan i moţe da razume. Dakle ipak ga ne
moţemo nazvati internacionalnim pokretom.
 Lihtenštajn je kasnije inspirisan istom idejom radio i trodimenzionalne forme, takoĎe iz stripova.

 KLAS OLDENBURG
Odlučio je da svakodnevne predmete pretvori u ogromne skulpture, pa tako pravi dţinovsku štipaljku,
špahtlu i slično. TakoĎe pravi meke skulpture, šivene WC šolje, krevete, meki telefon, prekidač. To su
inventivni i čudesni predmeti na paţljivo odabranim lokacijama, gde ih nikako ne bismo očekivali. Koristi
sjajne aluminijume prevučene plastikom.
 ŢORŢ SEGAL
Koristio je tipične situacije i rekonstruisao ih: ţene koje prodaju za šalterom, posmatrač u muzeju, čistačice i
slično. To su uvek ljudi od belog gipsa koji se skoro stapaju sa okolinom i deluju kao ţivi.

75
 DŢEJMS ROZENKVIST
„F11“
Najveća slika do sada, od 26 metara.
Pop art je vezan pre svega za društva masovne kulture. To je ideologija koja glorifikuje robu, trţište, kulturu
kupovine i posedovanja, masovnog trţišta i proizvodnje. Ova ideologija je daleka za siromašne zemlje.
Dušan Otašević je naš umetnik blizak pop artu. Smelo istraţuje banalne predmete.

OP ART
 Najpoznatiji predstavnici su Viktor Vazareli, Jakov Agam i Rafael Soto. I oni su
smatrali da umetnost mora biti u skaldu sa vremenom u kome se stvara, ali su smatrali
da mora usvojiti naučna saznanja i prilagoditi se novoj tehnologiji. Binarni sistem im
je bio jako bitan. Usvojili su binarni sistem i postavili modul u centar istraţivanja.
 VIKTOR VAZARELI
Kvadrat stranice 11,5cm je bio za Vazarelija taj modul. On se moţe kriviti, bojiti i
slično. On će nam dati nova saznanja o mogućnostima vizuelnog saznanja. Ţeleli su
da pokaţu kako se sa jednim elementom moţe stvoriti neograničen broj radova i
iskaza.
Tu ideju o modernoj umetnosti koja se bavi proučavanjem optičkog polja je u „Ţutom
manifestu“ 1955. godine formulisao Vozareli. Napisan je na ţutom papiru i izneto je
glavno ubeĎenje da umetnost mora da poštuje naučna dostignuća i da je i ona vrsta
saznanja.
 JAKOV AGAM
Radio je dela kao harmonike; na osnovu kretanja posmatrača formira se slika. Dakle,
bitan je aktivan posmatrač.
 RAFAEL SOTO
Njegova dela su od cevčica pleksiglasa koje je nizao kroz prostor. Obojenost i
pomeranje cevčica menja prostor i one se stalno menjaju, prave šum. To je kao vrsta
moderne tapiserije, pogotovo zanimljiva na aerodromima i u velikim salama. Ovo je
uvod u kinetičku umetnost koja insistira na kretanju, svetlosnim efektima i raznim
iluzijama koje grade različite doţivljaje u ambijentima.

76
 MINIMALNA I KONCEPTUALNA UMETNOST

MINIMAL ART
 Ovaj pokret je vezan za 60-te i početak 70-ih godina. Minimalna umetnost se bavi
pručavanjem najjednostavnijih izraţajnih sredstava kjima bi umetnik realizovao svoju
ideju. Često se koristi termin „ABC umetnost“, kao azbuka, ono osnovno u
umetnosti. Bitno je bilo koristiti naučna, tehnološka i ostala dostignuća prilikom
stvaranja dela. Predloţili su binarni sistem i modul kao početnu jedinicu. Te ideje će
sada voditi do cyber-arta i net-arta koji koriste internet kao glavno oruĎe za
komponovanje umetničkih dela.
Minimal art je insistirao na tome da umetnost treba imati svoju azbuku (ideja koju su
imali i neoplasticizam i Mondrijan). Sagledava mogućnosti savremene umetnosti na
minimalan način. Redukuju ekspresionizam i redukovali su apsolutno sve što su
mogli, naročito individualni izraz. Potčinjavaju svoje stavove i mišljenja aktuelnoj
tehnologiji. Na primer skulptori biraju najnovije industrijske materijale.

 KARL ANDRE
„144 olovna kvadrtata“
Instalacija u kojoj je koristio pločice koje su 11x11cm, i to uvek 144 pločice finog
metala, i njih je u odnosu na prostor različito organizovao u kvadrate, pravougaonike,
meandre. Formulisali su modul i ponavljali ga kao univerzalni modul. Minimal art se
minimalno nameće posmatraču i pokazuje redukciju sredstava ali i jako veliku
kreativnost, jer je teško smisliti dinamične kompozicije sa tako siromašnim
materijalom.

 SOL LEVIT
TakoĎe smatra da je kvadrat savršena forma, ali koristi trodimenzionalnu projekciju,
kao mreţu belih kocaka različitih veličina, organizovanih različito u prostoru.

 DONALD DŢAD
Umetnici ne prave sami ove module, ni finalna dela. Taj savršeno ispolirani materijal
niko sam ručno ne moţe napraviti. Vidi se da je mašinski pravljen, perfektno sečen,
poliran i spajan. To su meĎusobno identični komadi, varira samo broj i njihova
kompozicija. Umetnik predlaţe formu i gradi nove strukture.
 Sa minimal artom se vraća u skulpturu boja. Modernistička skulptura sa apstrakcijom
traţi prirodnu boju materijala, a sada se dodaju i intenzivne osnovne boje prirodnim
bojama materijala. Oni koriste polufabrikate i samo ih komponuju u svoje strukture.
Računali su na parkove i veće ambijente za svoja dela, i ţeleli su da delo artikuliše
ambijent. Često su pravili ogromne skulpture koje se proteţu niz ravnice (Holandija,
Engleska, Amerika). Napuštaju antropomorfnu formu. Dobro su prihvaćeni i hvaljeni
od kritičara.
 Kod nas nema minimal arta ali se formira „objekat-skulptura“ koja se takoĎe drţi
kocke kao osnovnog modula i sledi ideju apstraktne skulpture. Milun Vidić se drţi te
filozofije u grupi 10+ kod nas. Teţili su monumentalnoj skulpturi. [spomenik ţrtvama
u Kragujevcu koji je u Šumaricama]

 DEN FLEVIN
TakoĎe pripada minimalističkoj umetnosti ali se bavi svetlom kao novim medijem u
skulpturi. Koristi fluorescentno svetlo i fluo-cevi koje je rasporeĎivao u odnosu na
ambijent. Njegova skulptura je čitava svetlosna celina a ne samo te cevi. To je ceo
ambijent, ono što organizuje uz pomoć svetla. Koristio je čudne asocijacije i samo
nekoliko cevi. Vraćao se idejama Nauma Gaboa i Pevznera koji su rekli da skulptura
više nema masu, već da mora organizovati prostor. Upravo to je Den Flerin i radio.

77
 KONCEPTUALNA UMETNOST
JOZEF BOJS
 Veliki prorok konceptualne umetnosti. Ova umetnost se oslanja na koncept, pojam ili poruku. Onaj koji ima
koncept ima neku ideju. Da bi sada neko razumeo njihovu ideju, oni prave iskaz, predstavljaju svoju
koncepciju na papiru ili u katalogu, gde objašnjavaju delo. Sada umetnik više nije samo tvorac, već iskazuje
svoje ciljeve, pozicije, probleme koje raspravlja. Umetnik preuzima deo uloge kritičara, verbalno analizira i
vrednuje svoj umetnički rad. On mora da objasni šta treba da gledamo.
 „Kako objasniti sliku mrtvom zecu“
Treba pročitati koncept da bi se znalo šta je izloţeno. Nestaje podela izmeĎu umetnika i kritičara i oni se
trude da demistifikuju sam nastanak dela. Bojs bi pravio delo u toku predavanja koja su trajala i po 8 sati.
Sve je bilo jasno, pred publikom. Drţao je predavanja i u Beogradu i ispisao je nekoliko tabli, objašnjavao
kako je nastao zec i kako je tekla istorija umetnosti. Predavanje je uzbudljivo i neočekivano i tada su
nastajala njegova dela. On je imao potpuno novi odnos prema prirodi.
 „Stolica sa lojem“
Loj je smatrao prirodnom energijom, smatrao je da on čoveku daje zalihu ţivota. To je shvatio proučavajući
sverne kulture i ţivotinje (foke, Eskime). Smatrao je da čovek treba da se vrati prirodnim porivima.
 „Klavir od filca“
Sašio je presvlaku za klavir da ga zagreje prirodnom energijom. Bojs je ekološka orijentacija u
konceptualnoj umetnosti. Postoji i land art (umetnost zemlje) i body art (umetnost tela).
Bojs je insistirao na demistifikaciji, a neki su insistirali na dematerijalizaciji, dakle smatrali su da je dovoljno
osmisliti delo, a da se ono ni ne mora realizovati.

ROBERT SMITSON
 „Spiralni nasip“
Nasip je u teško dostupnom ambijentu u slanom jezeru. U nekim
periodima godine se ni ne vidi, kada se podigne nivo vode pa ga je retko
ko uopšte i video. Fotografija, crteţ i projekat se mogu videti i za njega je
to bilo dovoljno, jer to su suština i zamisao. Samo izvoĎenje ne uključuje
umetnika, več to rade majstori. On koristi motiv spirale koji se pojavljuje
od najstarijih civilizacija, kao ornament. Insistirajući na dematerijalizaciji
je izgubio ţivot, jer je poginuo u nesreći dok je helikopterom traţio novo
mesto za projekat.
 Mnogi umetnici land arta su pravili prolaze kroz zemlju i razne nasipe, a
Kristo je takoĎe to radio pre svojih pakovanja.

JOZEF KOŠUT
 Spadao je u lingvistiĉku struju (art and language) jer je zaključio da je
jako bitan jezik. Pitao se koji je to sastojak koji delo čini umetničkim
delom, koji je materijal najbitniji. Nema škole koja objašnjava kako se
dobija umetničko delo, a već je Dišan rekao da moţemo uzeti bilo šta i
izloţiti ga kao umetničko delo. Bitno je da se sve verifikuje u kontekstu i
jeziku. Dakle, delo se mora izloţiti u galeriji. To je verifikovano u jeziku, u
kontekstu, i mora postojati mreţa instititucija, podrške, sistem analize da
bi se neko predstavio kao umetnik.
 Košut je napravio tri vida stolice: fotografiju, predmet i jezičku definiciju
tog termina. Naši nazivi su proizvoljni za predmete, u drugom jeziku
predmeti se drugačije zovu. Dakle, sve je stvar komunikacije i Košut je to
isticao.

78
 MARINA ABRAMOVIĈ
Najizrazitiji predstavnik body arta. Neki od njih su i Raša Todosijević i Neša
Paripović, članovi grupe „Šestorice“. Marina je najdoslednije pratila te ideje.
 „Umetnik je prisutan“
Sedela je 700 sati nepomično u muzeju, a publika je sedela preko puta. Njen
jedini koncept od 1973. godine do sada je da radi samo svojim telom.
 U drugom performansu je postavila na sto ispred sebe 10 noţeva i njima
bockala svoje telo. Drugi put su posetioci mogli da joj rade šta hoće: šišaju je,
tuku na pr.
 Zatim je sa jedne strane vrata galerije stajala ona sasvim naga, a sa druge
strane njen partner Ulaj. Svi posetioci su morali da bi ušli u galeriju da proĎu
izmeĎu ta dva naga tela, što je jako neobično i neprijatno. Taj performans na
primer traje tri meseca. Bitno je da ti ljudi doţive sebe kao skulpture, a ne kao
ţive ljude. Delo je dematerijalizovano, to je samo stvar projekta, koncepta.

 BIL VIOLA
„Okean bez obale“
Snimak ljudi koji izlaze iz vode.

 BRUS NOJMAN
Jedan od prvih predstavnika konceptualne umetnosti. Mnogo je unapredio
svoja istraţivanja, ali u centru paţnje je uvek čovekovo telo. Telo kao medijum
izraţavanja. Uključuje svetlost, zvuk, ambijent i dinamiku.

79