1

ISSN 2683-4871
 3

Мало је градова који се могу те традиције, који даје плодан просторија, спотицања уместо под-
похвалити да у њиховим средина- стваралачки и извођачки допринос ршке, и неразумевања за све оно

ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА

ма постоје и раде певачка друштва развоју хорске музике у граду, је што хорска уметност јесте. Упркос
основана у другој половини 19. Алексиначки мешовити хор Шу- свему годинама опстаје, превази-
века. Алексинац може и поноси матовац. Својим уметничким из- лазећи препреке, захваљујући ен-

Х
се тиме. У Алексинцу се хорска разом и квалитетом, „Шуматовац” тузијазму појединаца, поштоваоца
песма негује довољно дуго да је постаје темељ, оквир и полазиште традиције хора Шуматовац, који је
ор Шуматовац у мом срцу, постала интересовање стручњака за касније хорове и хорско певање певао у 19. и 20, пева и у 21. веку, а
у мом животу има посебно који о томе пишу у монографија- у граду. Дани, месеци и године нада се да ће певати и у временима
место. Већ прве године по ма, летописима и другим публи- посвећености, ентузијазма и тру- која долазе.
кацијама. Све је то захваљујући да, чак и у време када није било Залагање да Шуматовац и
доласку у Алексинац (1964)
зачетнику хорског певања - Алек- друштвених мрежа и медијских хорско певање добију значај који
до мене су почеле да долазе синачкој певачкој дружини Шу- промоција, допринеле су да Алек- заслужују, данас је препознатo од
приче и сећања о Алексиначкој певачкој матовац. Песма се преносила и синачки мешовити хор Шуматовац стране локалне самоуправе, па
дружини Шуматовац. Наступајући са Жен- орила из генерације у генерацију траје и данас, и да својом песмом хор има велику подршку за своје
ским хором Учитељске школе, пријатељи алексиначких певача који, упркос спаја три века. Суочавани година- пројекте. Добитник је највишег
и љубитељи хорске песме причали су ми разним тешкоћама, никад нису до- ма са мноштвом проблема, почев признања града, Плакете за допри-
о Алексиначкој певачкој дружини, о на- зволили да она утихне. Настављач од недостатка средстава, певача, нос развоју културе.
станку дружинске заставе, о прослави 50.
годишњице АПД Шуматовац, о радио пре-
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА

носу концерта из сале Алексиначке гим-

назије. Све је то у мени стварало слику о
једном посебно лепом и музички великом
алексиначком времену, када се песма у ва-
роши орила из грла Алексинчана, занат-
лија, чиновника, ученика, професора...
Замишљао сам препуну салу хотела
Српска круна и на позорници мушки хор
из 1895. године како узбуђено пева пред
тек свечано освећеном дружинском заста-
вом, или кад путују возом на концерте у
Крушевац, Параћин, Ђуприју или Јагоди-
ну, или кад се од Ђуниса до Рибарске бање
возе фијакером, или кад у својој вароши
одржавају забаву са концертом и игранком
на којој се скупила сва варош, а где свира-
чи имају списак којим редом има да сви-
рају игре: Трговачко коло, Девојачко коло,
Милетово коло, Учитељско коло, па онда
један Валс, па Ванстен... па кад послу-
житељ прима два динара за куповину три
литре гаса за лампу, који су потрошени на
хорским пробама, или кад се 1889. плаћа
150 динара за куповину и допремање хар-
монијума из Београда, за рад са певачком
дружином, итд, итд. Књигу смо о томе на-
писали.
Наравно, као и свака медаља, и рад
Шуматовца имао је две стране, једну свет-
лију, али нажалост и ону тамнију. Почнимо
од оне тамније. Дружина је по нама имала
до сада три прекида у раду:
- после Великог рата - од 1914 до 1923;
- после Другог светског рата - од 1941
до 1974 и
- после 1986 до 2004.
Сваки од ових прекида и услова и до-
2 гађања за његово обнављање су приче за
себе.
Томислав Братић са заставом хора
А сад оне светлије којих се рађе сећамо:
- 1895 - свечано освећење Дружинске заставе, кум за-
ставе је француски гроф Филип ла Ренотијер де Ферари,
који за ту прилику долази из Париза. Освећење заставе се
обавља у алексиначкој цркви Свети Никола, на Литургији
пева Нишка црквено певачка дружина Бранко, у подне пред-
седник општине за све госте приређује банкет, а увече у
истој сали Српске круне оба хора приређују концерт.
- 1937 - на свечаној прослави 50. годишњице рада Дру-
жине варош је свечано искићена а на прослави наступају:
Црквено певачко друштво Бранко из Ниша, Хор Вежбаони-
це, Хор Алексиначке гимназије, Штрајх оркестар коњичког
пука из Ниша, певачи радио Београда: Властимир Јованчић
- Лале; Миле Милутиновић и Душан Јанковић – Цака, (поре-
клом Алексинчани); а на вечерњем концерту у сали Алекси-
начке гимназије певају: хор најстаријих чланова Дружине;
Мушки хор Шуматовац; Певачка дружина Слога из Јагоди-
не; Крушевачко певачко друштво Цар Лазар, Крушевачко
певачко друштво Обилић; Концерт преноси Радио Београд.
- 2017. Свечана прослава 130 година од оснивања пе-
вачког друштва Шуматовац, учествују Академски хор СКЦ
Универзитета у Нишу, и Мешовити хор Шуматовац. За град
је то лепа свечаност, Хор успева да врати оригиналну заста-
ву из 1895. и направи њену реплику.
Хор сада носи назив Алексиначки градски хор Шума-
товац, и својим певањем проноси славу хорског певања на
Мокрањчевим данима у Неготину, Охридском хорском фе-
стивалу, Интернационалном фестивалу академских хорова
у Чешкој, Међународном хорском фестивалу у Херцег Но-
вом, али и у Бугарској, Словенији, Грчкој, итд.
И зато нека својим гласовима, својом заставом, својом
песмом из дубине душе Хор слави музику и проноси славу
своје вароши, и нека то траје и траје неограниченим бројем
година.
Томислав Братић
Браћа Тихомир и Владимир Ђорђевић
Алексиначка певачка дружина Шуматовац основана је на Сре-
тење 1887. године, недуго после десетогодишњице велике победе
српске војске над Турцима на брду Шуматовац. Било је то време наци-
оналног заноса, великог родољубља и огромне националне свести о
томе колики значај песма има у народу, и очувању српског културног
бића. Хору се осим ученика, занатлија и трговаца прикључују и инте-
лектуалци тог времена, судије, адвокати, лекари, учитељи, студенти и
њихови професори. Међу њима и академик Тихомир Ђорђевић, етно-
лог, фолклориста и културни историчар. Његов брат Владимир Ђорђе-
вић, познати српски композитор и етномузиколог, чије име носи му-
зичка школа у Алексинцу, неко време је био хоровођа хора. Хором су
дириговали многи ондашњи реномирани музичари. Део фолклорног
богатства које је сакупио Владимир Ђорђевић и даље живи у „Песма-
ма алексиначког Поморавља”, које је за Алексиначки мешовити хор
Шуматовац приредио дугогодишњи диригент и хроничар хора Томис-
лав Братић. Ове песме се нигде на другом месту не могу чути. Овде
оне трају и опстају. Премијерно су изведене на концерту поводом 130
година од оснивања хора.
Песмом су славили, песмом величали, песмом чували знамења,
српску црквену, српску народну песму, у свим данима српске исто-
рије.
У почетку је „Шуматовац” био мушки хор и често је певао за по-
требе цркве „Свети Никола” у Алексинцу. Интересантан податак да је
Хор савременик великог српског композитора Мокрањца, и да је Мо-
крањац једном приликом на молбу „Шуматовца”, специјално за њих
прерадио тропар, писан за мешовити хор, прилагодивши га мушком
хору. О томе сведочи писмо из 1893. које се, заједно са другим писми-
ма, сведочанствима и документима, чува у архиви хора.
 5

Током дуге историје Певачка
дружина Шуматовац је много пута
низованој као надпевавање хорова.
Тада је у жирију био и Мокрањац,
Н
Иван Матејевић
Ниша. Педесет година постојања
екаква чудна празнина јављала ми се по-
Хор је обележио свечаним концер-
четком новог века и миленијума, док сам

ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА

заблистала. Године 1902, на свеча-
ности поводом постављања камена
темељца за цркву Св. Тројице у
Горњем Адровцу, у славу пуков-
ника Николаја Рајевског. Следеће,
1903. године, има запажен наступ
на прослави годишњице Првог Бе-
оградског певачког друштва, орга-
Друштвена клима у Србији најчешће је била
неповољна за развој културе, још мање разуме-
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
а хоровођа је био Душан Р. Триву-
нац.
Прослава освећења Дружин-
ске заставе одржава се 1895. го-
дине, а у њој учествује цео град.
Концерт одржавају Алексинака пе-
вачка дружина Шуматовац и Црк-
вено-певачка дружина Бранко из
том 1937. године, који је директно
преносио Радио Београд. Време-
ном је Хор прерастао у мешовити,
наступао на свечаностима у граду
и земљи. Певао је на свечаном до-
чеку приређеном краљу Алексан-
дру Обреновићу приликом његове
посете Алексинцу.
Данас је Алексиначки мешови-
ти хор Шуматовац такође самостал-
но удружење грађана и значајно име
у култури града. Нове, младе снаге,
и некадашњи дугогодишњи певачи
обновили су га фебруара 2005. годи-
не, уз подршку Сузане Костић, тада
диригента Академског хора СКЦ из
Ниша. Дуго је припреман тај моменат.
Више пута су певачи покушавали да
обнове рад хора, међутим, нису наи-
лазили на подршку надлежних. Тек
почетком 2005. године, наишло се на
разумевање тадашњег директора Цен-
тра за културу и уметност, Ивана Ма-
тејевића, који је имао слуха за њихове
предлоге. Од почетка је планирано
седео на месту директора Центра за култу-
ру и уметност и смишљао шта све још тре-
ба да се уради како би Центар за културу
себе и град представио у најбољем светлу.
Па наравно хор - хор Шуматовац. Носи име чувеног
брда од чувеније битке, једине добијене у српскотурским
ратовима.
Многе улице у Србији и чувена кафана у Београду
(које више нема), носи ово име као назив. Хор настао од
Певачке дружине Шуматовац основане давне 1887. годи-
не и са пар прекида радио све до 1986. Тај четврти пери-
од рада хора седамдесетих и осамдесетих година добро
сам знао, највише захваљујући томе што је по четвртом
обнављању мој отац* постао председник Управног одбо-
ра хора, а и по томе што је он често доводио кући своје
другаре певаче (Гиша, Мића, Селе, Ковачичек, Стева...)*,
како би додатно вежбали, а ја сам их снимао да би што
темељније исправљали евентуалне грешке (на сваком

вања је било за оне који су били независни. Хор

је у највећем делу свога постојања опстајао као
самостално удружење, без подршке неке установе
која би бринула о његовом раду и развоју, или по-
моћи политичких странака и цркве. Функционисао
је само захваљујући ентузијазму појединаца, који
су сматрали да је борба за очување традиције и
културе обавеза и дужност - пред прецима, и бу-
дућим поколењима. Када се све то узме у обзир,
необично је и вредно поштовања да је опстао,
трајао и радио и после скоро 100 година. Имао је
прекиде у раду, али се увек обнављао као Феникс
и настављао са још већим ентузијазмом свој рад.
Прекиди у раду су настајали у времену великих
историјских догађаја, и када није било услова за
његово постојање.
Седамдесетих година прошлог века је бројао
чак 67 певача, а његов рад је два пута снимао Радио
Београд. У то златно доба велике популарности
4 рес, него су несебично улагали себе у култур-
хорског певања Хор је добитник Октобарске награ-
де града Алексинца за посебне заслуге у култури
(1979. године). Диригенти у том периоду били су:
Томислав Братић, који је вредно бележио и сачувао
од заборава све значајне хорске моменте, Срећко
Страх, чије аранжмане и данас хор радо и често из-
води, као и Живадин Живковић, а многи од певача
увек ће се радо сећати и посвећеног корепетитора
хора, Брацка Станковића, који је у одређеним ком-
позицијама пратио хор на хармоници и клавиру.
У раду Дружине су учествовали и највиђе-
нији људи вароши, некада као певачи, а не-
када као чланови управе и почасни чланови,
који су хор помагали на разне начине. Међу
њима се налазе Лазар Протић, председник
Суда, Милун Миљковић, председник Општи-
не, Иван Дамјановић, директор Гимназије, Јо-
ван Апел, пивар, Ђорђе Хас, апотекар, Прота
Аврам Миловановић, Прота Брана Коруно-
вић, а касније и Прота Стеван Димитријевић,
Коста Таушановић, политичар, економиста и
министар у Влади Србије, Ратко Жунић, Јелка
Радуловић, и многи други. Међу успешнијим
председницима хора помињу се др Јосиф Бу-
цек и др Марко Радман, чувени лекар, војник
и полиглота. Из данашње перспективе вредно
је дивљења да људи тог времена нису гледали
само своја посла, свој лични комфор и инте-
не потребе заједнице.
да хор има и дечију секцију, да ради
под окриљем Центра за културу. Тако
је било читавих десет година, и то је
једини период у историји хора када он
није деловао самостално.
Центар за културу и уметност ор-
ганизовао је аудицију за пријем члано-
ва градског хора, који би имао дечију
секцију и хор одраслих певача. На
радост организатора јавио се велики
број заитересованих певача, који су
наставили свету и светлу традицију
хора Шуматовац.
- Када сам била позвана да дири-
гујем хором Шуматовац, идеја ме је
врло обрадовала. Помислила сам и да
то са собом носи велику одговорност,
али је мисао о одговорности брзо за-
менила мисао о изазову, а ја волим из-
азове, тако да сам са задовољством
прихватила овај задатак - речи су
младе диригенткиње Марије Станко-
вић, која ради са хором од самог по-
четка.
поновљеном снимку грешака је било све више), не би ли
спремили репертоар за наступе, који су кренули баш си-
ловито. Тада није било других хорова у граду. Само „Шу-
матовац”, и он је окупљао све заинтересоване певаче. У
овом периоду хор је имао више од педесет певача.
Онда затишје од петнаест година.
Хор није певао.
На потребу обнављања хора стално ме је подсећао,
долазећи код мене, Мића Токић, последњи председник
хора у четвртом периоду његовог постојања. Тих дана је
балансирао између болести и здравља, али увек ведрог
духа. Скроз ме је убедио у оно што сам и сам знао.
Претворио сам себе у човека који је у „божјој ми-
сији” и крену у акцију.
Тане и Сања*, чланови Шуматовца, по његовом пре-
станку рада обрели се у Академски хор у Нишу. Почео
сам да „обрађујем” Танета, не би ли некако направили
иницијативу и приволели Сузу* да нам помогне. Помоћ
нам је била неопходна. Било колико то изгледало лако хор
је тешко основати, а још теже га одржати. Трајала је моја
„божја мисија”. Као бивши и будући певач Шуматовца
укључује се и Маркони*. Суза нам је баш помогла. За ди-
ригента, по пети пут обновљеног хора Шуматовац „усту-
пила” нам је своју студенткињу, тада апсолвента Марију
Станковић. Усуд је хтео да је после петнаест година ди-
ригент хора Шуматовац поново буде Марија, која се сада
презива Зовко.
Ето поново пева хор и за сада не прекида с песмом
већ петнаест година. Шири се и размножава.
Што је боље од петнаест, а много боље од тридесет
година тишине, колико је било између ранијих периода.
Објашњења
* Мој отац - Славољуб Матејевић
* Његови другови:
Гиша - Драгиша Латински
Мића - Милун Токић
Селе - Светолик Илић
Ковачичек - Иван Ковачичек
Стева - Стеван Димитријевић
* Тане - Станимир Живић
* Сања - Сања Стаменковић
* Суза - Сузана Костић, тада диригент Академског хора СКЦ, сада декан
Факултета музичких уметности у Нишу.
* Маркони - Небојша Марковић

Већ неколико месеци после осни-
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
вања, Хор учествује на концерту за Дан
општине Алексинац, наступа на Дану
Универзитета у Нишу и приређује само-
стални, сада већ традиционални, Нового-
дишњи концерт. На позив хора, Jувентус
Kантат из Сомбора, са којим је хор Шу-
матовац остварио добру сарадњу, одржава
веома успешан концерт у Градској кући у
Сомбору.
Хор 2007. обележава 120 година од
оснивања Алексиначке певачке дружине,
концертом у Алексиначкој гимназији. Не-
колико сати касније и свечаним вечерњим
концертом у Великој сали Центра за кул-
туру и уметност, са гостима, хором Ју-
вентус Кантат из Сомбора и Академским
хором СКЦ из Ниша. Концерт је велики
музички догађај за град. Изводи компо-
зиције Рахмањинова, Моцарта, Хајдна,
Баха, Бетовена, хорске обраде српских и
руских народних песама. Почасни гост на
концерту је дугогодишњи диригент хора,
композитор и аранжер Срећко Страх, чија
се композиција Хорска свита премијерно
изводи те вечери.
Убрзо, на Интернационалним хор-
ским свечаностима у Нишу, 2008, „Шу-
матовац” осваја прву свеукупну награду
за извођење духовне музике. Нижу се на-
ступи и успеси, признања и награде. Го-
дине 2010. осваја специјалну награду за
оригинално извођење композиције Гласом
мојим ко господу возвах. Посебно запажен
наступ остварује 2011. године на хумани-
тарном концерту у синагоги у Новом Саду,
када наступа заједно с првим инклузивним
хором у Европи - хором Исон, и Џез клу-
бом из Алексинца. Између осталих изводи
композицијe Акваријус, из мјузикла Коса
(соло Оливера Живковић) и Увело лишће,
чувену француску шансону на текст Жака
Превера, познату по извођењу Ив Монта-
6 на, којe је за Хор прерадио тадашњи дири-
гент Живорад Милосављевић.
П
осебна пажња посвећује се квалитету из-
вођења. Захваљујући томе Хор је учество-
вао на бројним фестивалима и такмичењи-
ма и остварио велики број наступа у земљи
и иностранству. Наступао је у Руском дому, у Београду.
Учествовао је на Госпојинским данима у Ваљеву, Васкр-
шњем концерту ФПН у Јагодини, на Рамским сутонима у
Великом Градишту, Светоилијским вечерима у Печењев-
цу, Духовним свечаностима „Пут духовности” у Ракови-
ци. Представио се и у домаћој телевизијској емисији мо-
заичког типа Жикина шареница, показавши да култура
не станује само у Београду.
Као део алексиначке културне баштине нашао је
своје место у презентацији културног туризма града на
манифестацији Београдски манифест. Увеличао је Све-
чану академију поводом 180 година Храма Светог Оца
Николаја у Алексинцу. Учествовао је у обележавању 120
година Учитељске школе и 25 година Факултета педа-
гошких наука у Јагодини, обележавању 80 година библи-
отеке у Дољевцу, на обележавању 40 година рада Њ. П.
Епископа Сремског Господина Василија, као и пола века
Основне школе „Вожд Карађорђе” у Алексинцу. Пред-
стављао културу свога града у братском граду Лаврију,
у Грчкој, у оквиру пријатељске и културне размене пово-
дом 10. годишњице братимљења Алексинца и Лаврија.
Иако се определио за извођење, пре свега, све-
товне музике, Алексиначки мешовити хор Шуматовац је,
годинама уназад, неговао и православну духовну музику,
и ненаметљиво, али сигурно, нашао своје место на мно-
гим фестивалима духовне музике у земљи и иностран-
ству, где је освојио многа признања. Учесник је Другог
Суботичког хорског фестивала духовне музике, Другог
Митровачког хорског фестивала, Мајских Музичких
Свечаности у Бијељини и многих других културних ма-
нифестација. Своју посвећеност и рад недавно је круни-
сао Првом наградом и Златном медаљом на последњем
фестивалу, и то баш у категорији православне духовне
музике, која није његова специјалност.
Већ четрнаест година отвара манифе-
стацију Пекарски дани, о чему сведочи не- 7
давно добијено признање за дугогодишњу
сарадњу, и изванредан допринос организа-
цији манифестације.
Сваке године, на дан оснивања Алек-
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
синачке певачке дружине Шуматовац, при-
ређује Сретењски концерт, који је уједно
и слава хора. У оквиру манифестације
Културно лето организује Хорско вече, а
за традиционални Новогодишњи концерт
увек изненади своју верну публику нечим
новим у свом наступу.
Свечаним гала концертом, 2012. го-
дине, под диригентским вођством Милене
Ињац, Хор обележава 125 година од осни-
вања. Концерт је био атрактиван и про-
грамски узбудљив, музичко путовање кроз
земље и епохе, са бројним занимљивим
Шуматовац на обележавању 143. годишњице Шуматовачке битке, по којој је добиo име.
гостима. Осим дечијег хора ЦЗК и учени-
Фото Божа Марковић Al right reserved.
За последњих 15 година, колико се ради у овом сазиву,
значајно је обогаћен програм и подигнут ниво музичког из-
вођења. То потврђују многобројни успешни концерти, критике
стручних жирија и похвале публике. Хор се труди да се одупре
општем тренду снижавања критеријума у уметности и врати
публику правим вредностима. Циљ певача је да се лепота и бо-
гатство хорске музике, не само ових простора него и шире, кроз
дружење и певање приближe млађим генерацијама, не би ли их
мотивисали да им се придруже.
Гала концерт поводом 125. година од оснивања хора
Хор учествује на свим важнијим градским манифестацијама. ка музичке школе „Владимир Ђорђевић”
Традиционално наступа на Општинској смотри хорова, оркестара као гост наступа и оркестар Кончертанте
и камерних ансамбала општине Алексинац, учествује у програ- из Ниша, као и ансамбл Стари храст, са
му обележавања годишњица битака на Шуматовцу и Делиграду, којима хор заједнички изводи неколико
по позиву учествује у програму свечане академије обележавања староградских композиција. Кроз програм
Дана општине Алексинац. Радо учествује на књижевним вечери- публику лежерно води нишки глумац Ми-
ма, и отварњима изложби. Прикључује се иницијативама, али и одраг Мими Павловић, пореклом Алексин-
самостално организује хуманитарне коцерте. чанин.
Програмски оквир Хора је раз- бије, а прихватају се и нови трен- композиција из мјузикла, црначких
нолик, чине га композиције врхун- дови великих певачких група, да духовних песама и савремених рок
ских композитора свих епоха, пре се етно, поп, џез и филмска музика балада обрађених у хорском мани-
свега, композиције српске световне изводе на хорски начин. Зато у ре- ру. Репертоаром не заостаје за чуве-
музике, али и композиције право- пертоару има и музике других наро- ним академским хоровима Обилић,
славне духовне музике, староград- да, обрада популарних композиција Лола, Колегијум музикум, прила-
ске и народне песме. Hајрадије се уз инструменталну пратњу, африч- гођавајући га капацитетима хора,
држи хорске музичке традиције Ср- ких и кубанских народних песама, који нема бројност, али има душу.

„Шуматовац” наступа два пута на Охридском хорском фе-
стивалу, који је међународног карактера и окупља хорове из мно-
гих земаља. Убрзо после ревитализације Хора, он је континуира-
но растао и развијао се, тако да је следећи корак био учешће на
неком фестивалу. У то време оснива се Охридски хорски фести-
вал који убрзо прераста у највећи међународни фестивал хоро-
ва у овом делу Европе. Шуматовац учествује на самом почетку,
2008, и одмах осваја 96 поена од могућих 100!
Пропозиције на фестивалима у то време биле су веома стро-
ге, наступ је морао да садржи различите стилове хорске музике,
и обавезне композиције, а бодовање је било другачије, и прву
награду могао је да добије само један хор у категорији. Са тада
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
веома младом диригентицом Маријом Станковић, усудили смо
се на извођење дела врхунских мајстора хорске музике: Балето
- Гастолдија, Богородице, дјево - Рахмањинова, Тебе појем и 2.
Руковет - Мокрањца, Рум, дум, дум и Чае Шукарие - Шуплев-
ског. Током извођења награђивани смо вишеструким аплаузима.
Остала је жал свих чланова што пропозиције нису биле друга-
чије, онакве какве су данас, јер би то била висока прва награда.
Друго учешће на овом фестивалу било је 2013. године, у
такмичарском делу, са диригентицом Миленом Ињац. Поучени
искуством, знајући да је критеријум све јачи, спремили смо ре-
несансну композицију Каприћијата, Ниње отпушчајеши - Ар-
хангелског, 8. Руковет - Мокрањца, Кон ел вито - Масотија, Как
пајду - Свешникова и обавезну македонску композицију, Маке-
донско оро - Шуплевског.
У изузетно јакој конкуренцији од преко 50 универзитет-
ских хорова из земаља које веома негују хорску музику, освајање
треће награде био је изузетан успех. „Шуматовац” за свој наступ,
посебно за 8. Руковет, добија одличне критике и бурне аплаузе,
као и бројне позиве за фестивале широм Европе. Нажалост, због
честог осипања певача, одласка младих на студије, у потрази за
послом, као и недовољног интересовања за хорско певање, није
било могућности да се на позиве одазове.
Награда је била мотив за даљи рад и нове успехе. Те године
остварен је запажен наступ на Госпојинским данима у Ваљеву.
8 земљу, „Шуматовац” је представио ком-
Г
одине 2014. хор Шума-
товац наступа на Интер-
националном фестивалу
академских хорова у Пар-
дубицама, у Чешкој. Овај
веома атрактиван фестивал окупља
академске хорове из многих земаља
и разних континената, стварајући ат-
мосферу дружења и културне сарадње
међу народима. Иако аматерски хор,
„Шуматовац” због својих референци
добија право учешћа на овом еминет-
ном фестивалу. Уз бројне и изузетно
квалитетне хорове из Русије, Пољске,
Чешке, Израела, Грчке и Колумбије,
алексиначки хор Шуматовац је једини
који представља Србију. На овом фе-
стивалу, раније, је из Србије учествовао
још само хор „Обилић” са диригентом
Даринком Матић Маровић. Алексинач-
ки хор „Шуматовац” су тада подржали
амбасадор и конзул Републике Србије у
Чешкој, који су тим поводом специјал-
но допутовали из Прага.
На отварању фестивала, своју
позицијом Маријо, дели, бела кумријо,
у аранжману Срећка Страха. Хорови су се
такмичили у више категорија. „Шуматовац”
је учествовао у категорији Бохуслав Марти-
ну, названој по имену познатог чешког ком-
позитора неокласицизма. Осим композиције
овог еминентног чешког композитора, Стала
паненка Мариа, која је била обавезна, на ре-
пертоару „Шуматовца” нашла се ритмички
изузетно захтевна ренесансна композиција
Capricciata a Tre Voci Contrapunto Bestiale
Alla Mente, композитора Adriano Bachieri;
Осма руковет Мокрањца, Узори Маро и О ја-
блане кликоване - Константина Бабића.
- Имајући у виду број земаља учесница и
квалитет пријављених ансамбала, била је из-
узетна част и привилегија бити представник
свога града и земље на једном оваквом так-
мичењу и, као увек до сада, дали смо све од
себе да оправдамо дотадашње резултате.
Освојили смо бронзу, док је наш солиста, Вла-
димир Пешић, победио у надпевавању - речи
су маестре Милене Ињац, тадашњег дири-
гента хора. - У забавном делу програма, под
називом Ифасијада, „Шуматовац” је освојио
друго место. Одржали смо и изванредан кон-
церт у синагоги у граду Херманов Местец.
Као што то често бива, када се иде узлазном
линијом и када Хор прави велике планове, (из-
међу осталих и организовање хорског фестивала
у Алексинцу), стиже обавештење које обавезује
„Шуматовац” да своје даље активности мора да
настaви изван окриља Центра за културу и умет-
ност, као самостално удружење грађана. Уместо
Новогодишњег концерта и обележавања десет
година рада припремају се формулари за осни-
вање удружења грађана, и свој пут, од децембра
2014. гради самостално.
9
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
Хор Шуматовац се 2015. године представио на
ревијалном фестивалу православне духовне музике у
Бугарској, фестивалу „Света Богородица - Достојно
јест”, који се одржава у част иконе Пресвете Богороди-
це „Достојно јест” у граду Поморју.
Благословљени од стране Његовог Високопре-
освештенства Митрополита Сливенског Ионикија,
хорови, вокални ансамбли и самостални извођачи из
многих православних земаља изводили су старе цркве-
не мелодије и савремене композиције духовне музике.
Дванаести међународни фестивал протекао је у знаку
обележавања 140. годишњице рођења Добри Христова,
знаменитог бугарског композитора. Koнцерти су одр-
жани у цркви Рођење Пресвете Богородице.
Овај фестивал има циљ да прикаже сву разно-
ликост и богатство православне духовне музике,
стављајући у први план, пре свега, молитвени израз,
дајући му предност над музичким извођењем. Хор са
диригентом Марином Гавриловић изводи композиције
Оче наш - Марине Гавриловић, Свјатиј боже - мело-
дију из 17. века, Достојно јест - Корнелија Станко-
вића, Благослови, душе моја господа - Добри Христова
и композицију Христос воскресе - Гребеншчикова, са
солистом Марином Гавриловић. Нема класичног бодо-
вања и рангирања, али су Хору додељене две специјал-
не награде.
АМХ Шуматовац остварује сарадњу са бројним
установама, институцијама, удружењима, асоција-
цијама и појединцима како на територији свог се-
дишта, тако и на територији Републике Србије, али и
истакнутим и релевантним удружењима и организато-
рима фестивала хорске музике у иностранству.
Блиску сарадњу на територији општине Алек-
синац остварује са локалном самоуправом општине
Алексинац, ЦКУ Алексинац, ОМШ Владимир Ђорђе-
вић у Алексинцу, Завичајним музејом, Средњом
пољопривредном школом „Шуматовац” у Алексинцу,
Алексиначким градским оркестром, Градским позо-
риштем „Театром 91” из Алексинца, Алексиначком
гимназијом, а сарађује и са Учитељским факултетом
у Јагодини, Факултетом уметности у Нишу и другим
удружењима. Сарађивао са Дечијим оркестром „Ве-
дри звуци” и Црквеним хором „Свети Никола”. Члан
је Хорског савеза Србије.

С
вој велики труд и рад Шуматовац је крунисао учешћем на Мокрањ-
чевим данима, у Неготину, и то на 160 година од рођења великог
композитора. Хор је самим учешћем на овој манифестацији обе-
збедио себи врх српског хорског певања, показавши звук и боју на
којима би му многи позавидели, а задржавши старе и квалитетне вредно-
сти хорског певања. Избором композиција одупрео се комерцијализацији
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
и општем тренду естрадизације уметности. Представио се Мокрањчевом
композицијом „Акатист”, задржавши тако дух Мокрањца баш у оквиру овог
фестивала, као и сплетом народних песама „Песме рода мог”, у аранжману
Јовице Гавриловића, које су писане у стилу руковети, проносећи тиме још
једном славу нашег града. Добио је много комплимената и конструктивних
критика од стране жирија, на којима је веома захвалан. Оправдао је част и
привилегију да учествује на овој важној манифестацији, изненадивши пу-
блику чињеницом да се и у малом граду негују праве вредности.
Само петнаест дана после наступа на Мокрањчевих данима, својим
успесима „Шуматовац” је придодао и учешће на 2. Међународном фести-
валу у Херцег Новом, где је стао раме уз раме са хоровима из Хрватске,
Словеније, Македоније и Русије, и остварио значајан резултат - Сребрну
диплому.
Осим ренесансне композиције Ђакома Гастолдија, и духовне Војис-
лава Симића, извео је и композиције савремених аутора. Композицију У
котарици ми мајка село донела, црногорског композитора Радомира Пе-
тровића, и Голему ччкалицу, нишке композиторке Драгане Величковић.
Чланови међународног жирија, из Хрватске, Словеније и Италије,
оцењивали су чистоту интерпретације, ритам, дириговање, дикцију и сцен-
ски наступ, уз додатне оцене за укупни утисак. Члан жирија из Италије
оценио је ритмичко извођење хора као изврсно, и назвао их molto simpatico
10
- Велика нам је част учешће
на ‘Мокрањчевим данима’, јер
дух Мокрањца баш у оквиру
овог фестивала и преко фести-
вала живи већ 51. пут. Био је
то веома запажен наступ, који
је преносио РТС, јер је ово фе-
стивал који је битан не само за
Неготин, већ и за целу Србију.
На њему наступају они који су
својим радом дубоко задужили
српску музику и баш зато је при-
вилегија бити овде, и то на 160
година од рођења родоначелника
српске музике. Ово је било нај-
боље издање хора, велико изне-
нађење за публику и жири, круна
досадашње каријере - рекла је о
фестивалу Марија Зовко, дири-
гент хора.
gruppo. Поред такмичарског, био је и
ревијални наступ. Овом приликом је
изведен сплет народних композиција
„Песме рода мога”, нашег Јовице
Гавриловића. Композицију Уродиле
жуте крушке су прихватиле и девојке
из Македоније и певушиле у паузама
између наступа.
Свој садашњи успех „Шу-
матовац” дугује изврсним и по-
свећеним певачима аматерима,
великим заљубљеницима у хор-
ску музику, али и посебно сјај-
ним диригентима и уметницима
који су га водили. Од самог по-
четка, 2005. Хором је диригова-
ла млада диригенткиња Марија
Станковић, сада Зовко, која и са-
дашњи диригент хора. Учешће
у раду Хора су као диригенти
имали и Милица Станковић,
Живорад Милосављевић, Ма-
рија Петровић и Марина Гаври-
ловић. Свој несебичан уметнич-
ки допринос афирмацији хора
дала је и нишка маестра Милена
Ињац, пореклом из Алексинца.
СВЕЧАНИМ ГАЛА КОНЦЕРТОМ ОБЕЛЕЖЕНО 130 ГОДИНА ОД ОСНИВАЊА
Алексиначки мешовити хор Шуматовац, између
осталих признања, добитник је плакете за 2017. го-
дину, највећег признања Скупштине општине Алек-
синац, за допринос развоју културе, поводом 130
година од оснивања. Овај велики јубилеј обележио
је уз подршку Скупштине општине града, на један
леп и свечан начин. Најпре је у Галерији 2 Центра
за културу и уметност отворена изложба писаних до-
кумената и фотографија од оснивања АПД Шумато-
вац, давне 1887. до наших дана. Изложбу је отворио
Александар Никезић, директор Завичајног музеја.
На 22 паноа изложена су документа којима се на
аутентичан начин приказују најважнији догађаји из
рада ове Певачке дружине, која је у 130. годишњем
постојању имала значајно место у музичком животу
ове средине, а и музичком животу Србије. Посебно
треба истаћи да су Алексинчани успели да сачувају
своју дружинску заставу, освећену давне 1895. годи-
не, а сада реплику исте преузимају певачи Алекси-
начког мешовитог хора Шуматовац, и са њом, као са
првом заставом у давним временима, проносе славу
алексиначких певача и њиховог певања кроз снажне
и складне тонове српске, и не само српске песме.
Реплика заставе хора из 1895, чијем је свечаном
чину освећивања кумовао француски гроф Филип ла
Ренотијер де Ферари, урађена је уз помоћ Завичајног
музеја из Алексинца.
Гала концерт који је одржан у препуној вели-
кој сали Центра за културу и уметност у Алексин-
цу, имао је у уводу једно лепо медијско подсећање
11
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
на историјски пут алексиначког хора. Приказан је кратак
документарни филм којим су кроз слику, тон и реч при-
казани најзначајнији музички догађаји из историје овог
Хора. Филм је рађен у сарадњи са Библиотеком „Вук Ка-
раџић”. Концерт је, поред певања слављеничког хора, са
диригентом Маријом Зовко, увеличао и Академски хор
СКЦ Универзитета у Нишу, са диригентом мр Зораном
Станисављевићем, са којим Шуматовац одржава ви-
шегодишњу сарадњу. За љубитеље хорске песме био је
то посебан музички догађај, јер су хорови извели свој
програм на високом уметничком нивоу. Посебно су била
успешна извођења Шесте руковети - Стевана Мокрањ-
ца, хора Шуматовац и Нишке бање - Александра Вујића,
Академског хора. „Шуматовац” је извео и савремену
хорску обраду песама групе АВВА. Занимљиво да су
оба хора имала на свом програму композиције алекси-
начких аутора, Јовице Гавриловића, Драгана Томића и
Томислава Братића. За ту прилику Шуматовац је пре-
мијерно извео сплет композиција „Песме алексиначког
Поморавља”, један мали део народног богатства које је
сакупио Владимир Ђорђевић, а за Алексиначки мешо-
вити хор Шуматовац приредио дугогодишњи диригент
и хроничар хора Томислав Братић.
Након концерта додељене су захвалнице заслуж-
ним појединцима и медијима, за вишегодишњу ствара-
лачку, медијску и материјалну подршку Хору.
 Претходну хорску сезону обележили
су предивни моменти. Склопљена су нова
пријатељства, обележени су многи битни 13
датуми и остварена значајна достигнућа.
Алексиначки мешовити хор Шумато-
вац је одржао неколико концерата у Алек-
синцу, али и у Нишу, Београду, Солуну и

ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА

Марибору.

На 17. хорском фестивалу међународ-

ног карактера, „Мајске музичке свечаности”,
одржаног у Бијељини, у Републици Српској,
Алексиначки мешовити хор Шуматовац под
диригентским вођством Марије Зовко, пред-
ставио се у две категорије, и оба пута забли-
стао! Према оцени стручног жирија, у кате-
горији камерни мешовити хорови, освојио је
II награду, и сребрну медаљу, изводећи ком-
позиције Балето - Гастолдија,: 8. Руковет -
Мокрањца, Фатише коло - Марковића, и Оро
се вије - Јовице Гавриловића. Републике Српске, БиХ, Турске, Србије, Словеније, Хрватске.
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
Мајске музичке свечанности, Бијељина 2018, Манастир Светог Василија Острошког Концертну сезону запо-
чео је Сретењским концер-
У категорији православне духовне музике, изводећи Оче том, којим је обележио 132 го-
наш - Кедрова, Хвалите господа с Небес - Бортњанског, Тебе дине од оснивања, у препуној
Бога хвалим, и Тебе појем - Мокрањца, освојио је I награду, галерији Центра за културу и
и златну медаљу! На такмичењу је учествовало 30 хорова из уметност, у топлој и свечаној
атмосфери. Ово је био први у
низу концерата и наступа то-
ком године, на којима прено-
си бакљу традиције и музичко
благо претходних генерација.
Галерија је била према-
тори, Срећко Страх и Јовица
Гавриловић, са којима је хор
неговао посебан однос, и од-
личну сарадњу, затим Исидор
Бајић, Драган Шуплевски,
Љубиша Симић и други. Кон-
церт је веома топло примљен
од присутних грађана, тако
да ће Шуматовац размотри-
ти предлог директорке Маје
Радоман Цветићанин, која је
отворила ово вече, да дого-

ла да прими све оне који су дине одржи концерт у већем

желели да их чују. Публика простору.
Свој допринос Шумато- 2019. године, „вртеле” на Ра- је уживала у величанственим Након концерта свеш-
вац је дао и на Данима сло- дију Њујорк и 150 радио стани- композицијама духовне му- тенство цркве Свети Никола
венске писмености и култу- ца Америке и Канаде! зике, али и хорским обрадама духовним чином благода-
ре, где је на платоу Храма Током ових 15 година познатих народних песама. рења приступило је резању
Светог Саве, заједно са још рада, настало је доста анегдо- Преовладавала су дела Мо- и освећењу славског колача.
неколико хорова Србије и та из живота и рада хора, а у крањца, Бортњанског и Ар- У пријатној атмосфери Дома
оркестром РТС, под дири- најлепше моменте спада онај хангелског, док су од компо- омладине, вече је завршено уз
гентском палицом Бојана када приликом пријављивања зиција световне музике били дружење старих пријатеља и
Суђића, извео неколико тра- на фестивал, од селектора, кога заступљени алексиначки ау- чланова хора.
диционалних композиција. уопште не познају, чују да није
Композиција Тамо далеко је потребно да пошаљу снимке
уживо емитована на Црвеном тргу у Москви, пред својих наступа, јер познаје рад хора Шуматовац, како
више стотина учесника и више хиљада посетилаца, и је рекла, чула је њихов наступ на Охридском хорском
преношена на руској државној телевизији као посебан фестивалу, и сећа их се, што им директно омогућује
прилог из Србије. учешће!
Да је квалитет Хора данас препознат ван грани- Певајући на улицама градова и тргова разних зе-
ца нашег града и земље, сведочи податак да су се ду- маља, „Шуматовац” представља нашу земљу на нај-
ховне композиције у извођењу „Шуматовца”, јануара бољи начин, музиком нашег поднебља.

За протеклих петнаест година
освојено је много признања и вред-
них награда. Између осталих:
Свеукупна награда за извођење
православне музике на 22. Интерна-
ционалним хорским свечаностима у
Нишу 2008; Специјална награда за
оригинално извођење композиције
Гласом мојим ко господу возвах,
2010. године на истом фестивалу;
Трећа награда на Међународном
хорском фестивалу у Охриду 2013.
године; Трећа награда на Интернаци-
оналном фестивалу академских хо-
рова у Чешкој 2014; Две специјалне
12 награде 2015. године на Међународ-
ном фестивалу духовне православне
музике у Бугарској; Златна плакета
Мокрањчевих дана 2016; Сребрна ди-
плома на Међународном фестивалу у
Херцег Новом 2016; Прва награда и
Златна медаља у категорији духовне
музике и Друга награда и Сребрна
медаља у категорији световне музике
на Мајским музичким Свечаностима
у Бијељини, 2018. године. Златна мас-
лина на Светском фестивалу мјузик-
ла у Солуну.
Ипак, један од најдражих моме-
ната члановима хора био је освајање
96 поена на 1. Охридском хорском
фестивалу, од могућих 100, где је про-
глашен за пријатно изненађење и оз-
биљан хор о којем ће се тек причати.
Чланови хора презадовољни су и наступом на одлично ор-
ганизованој 12. Смотри хорова, оркестара и камерних ансамбала,
која је одржана 4.4. у великој сали Центра за културу и уметност,
у организацији Основне музичке школе „Владимир Ђорђевић”.
За сваки наступ потруде се да изнена-
де публику и спреме нешто ново, па су
овога пута премијерно извели потпуно
нови програм, композиције Seasons of
love из мјузикла Rent, Smoke gets in your
eyes из мјузикла Roberta, уз клавирску
пратњу Маје Ранђеловић, химну Рома
Ђелем, ђелем у веома занимљивом и
захтевном аранжману Јована Павло-
вића, као и народну песму Јечам жела уз
музичку пратњу на хармоници Милоша
Стоиљковића, госта из Ниша, а под
диригентском вођством Марије Зовко.
Део овог репертоара био је припрема за
нешто сасвим другачије - светски фе-
стивал мјузикла.

ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
Љубав према музици и жеља да се опро-
бамо у нечему новом одвела нас је овога пута
у Солун, европску престоницу културе, на фе-
стивал мјузикла и филмске музике. Вратили
смо се пуни утиcака, презадовољни својим
наступом за који смо добили Златну маслино-
ву гранчицу! Још један изазов смо освојили!
– кажу у Шуматовцу.
Након двомесечних интензивних при-
према, Алексиначки мешовити хор Шумато-
вац нашао се пред новим изазовом - учешће на
9. светском хорском фестивалу мјузикла, 9th
World Choir Festival on Musicals Thessaloniki
Greece 10-13 May 2019 који је у организацији
Diavlos Culture Groups and Festivals био одр-
жан у Aristotle University of Thessaloniki, у Со-
луну.
Светски фестивал мјузикла и филмске
14 музике у Солуну, који већ годинама окупља
хорове из целог света, одржан је у препуној,
великој, свечаној сали Аристотеловог универзитета. Било је
много учесника, програм је био богат и разнолик, што је дало
посебан печат фестивалу.
Алексиначки мешовити хор Шуматовац изводио је сасвим
другачији репертоар од оног на који је навикао публику, и то
композиције Seasons of love из мјузикла Rent, Smoke gets in your
eyes из мјузикла Roberta, If I were a rich man, из мјузикла Fiddler
on the Roof, уз који су имали мали перформанс, и Ђелем, ђелем,
инспирисан чувеним домаћим филмом Скупљачи перја, под
Публика на Аристотеловом универзитету
диригентским вођством Марије Зовко из Ниша, уз клавирску
подршку Христине Лазаревић, такође из Ниша, наставника
Основне музичке школе „Владимир Ђорђевић” у Алексин-
цу. Посебно су поносни на своју изведбу чувене рок баладе
Bohemian Rhapsody.
За свој наступ хор је добио Златну маслину, која ће се
придружити бројним трофејима и наградама са фестивала.
Презадовољни су својим наступом и реакцијом музички
неговане хорске публике, која разуме оно што чује, као и на-
ступом на Римском тргу, античком амфитеатру у срцу града,
где су на отварању фестивала представили нашу земљу на
најбољи начин, српским народним песмама, носећи заставу
хора Шуматовац из 1887. године.
- Шуматовац је био у непотпуном саставу, јер због по-
словних обавеза неки певачи нису могли да крену на фестивал.
Ипак су организатори били одушевљени нашим наступом, а
и публика је одлично прихватила наш програм. Поносно смо
носили боје Србије, и име Алексинца, као и увек.
- После главне вечери фестивала изненадили су нас тру-
бачима, провели смо дивно вече грчке музике. Било је лепо
упознати друге хорове, дружити се са њима, размењивати
ноте и искуства и видети истинску љубав према музици и пе-
вању - речи су диригента Марије Зовко.
У хору су презадовољни организацијом фестивала. Како
кажу, захваљујћи дивном домаћину, госпођи Ефи, организа-
тору фестивала, уживали су у једнодневној туристичкој тури
по Солуну.
Са трубачима у Солуну
Пренели су и део утисака:
- Обрадовала нас је посета цркви Светог 15
Димитрија Солунског, заштитника града. У њој
се чувају мошти овог свеца чудотворца који је
рођен у Солуну, а упокојио се у Сирмиуму, од-
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
носно нашој Сремској Митровици која носи име
по њему и која га такође слави као свог заштит-
ника.
Посебно нас је оплеменила посета српском
гробљу на Зејтинлику, где смо имали част да
упознамо чика Ђорђа Михаиловића, чувара
гробља, који већ десету деценију дочекује и ис-
Са чика Ђорђем на Зејтинлику
праћа потомке славних Солунаца. Он нам је са
пуно љубави причао о јунацима српске војске.
Захвалили смо се песмама Тебе појем, Тамо да-
леко, Ово је Србија и другим, што га је гануло и
помало растужило.
Чика Ђорђе нам је поменуо и заслуге чуве-
ног архитекте, господина Будимира Христодула,
родом из Алексинца. Осим што се борио као
један од 1.300 каплара, он је био и главни неи-
мар приликом градње Зејтинлика, а посебно је
занимљив податак да је он лично био заслужан
да се на ово гробље донесу саднице чемпреса
из српског манастира Хиландар, на Светој Гори,
које су тако сађене да симболично представљају
стражу свима онима који су своје животе дали
за отаџбину .Међу именима погинулих српских
бораца на плочама у спомен соби пронашли смо
много њих из Алексинца и околине, а неки од
нас пронашли су и своје претке.
Целокупан утисак је одличан, незаборавно
хорско путовање! - кажу у Шуматовцу.
 АЛЕКСИНАЧКИ
ГРАДСКИ ХОР ШУМАТОВАЦ
НА ЧЕТВРТ ВЕКА НИШВИЛА!
С
воје певачко умеће чланови „Шума-
товца” показали су другог дана јуби-
ларног фестивала Нишвил на Музеј
сцени где су се представили богатим
и разноврсним програмом, почев од
хорских обрада домаћих и страних евергрин и џез
композиција, преко музике из филмова, до рок ба-
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
лада. Потрудили су се да комплексну хорску му-
зику покажу у новом руху, а да она и даље остане
класично хорски лепа.
Застава Алексиначког мешовитог хора Шу-
матовац из 1887 вијорила се на Нишвилу!
У тиму Шуматовца били су и Христина Ла-
заревић Сутон, клавирска пратња, Милош Сто-
иљковић, пратња на клавиру и хармоници, и Ла-
зар Тодић, кларинет.
- Концерт је протекао феноменално. Ми смо
се дуго спремали, вредно радили и овај концерт
је круна нашег рада. Певали смо разне жанрове,
филмску музику, мјузикле, и наравно џез компо-
зиције познатих светских џез музичара као што су
Луј Армстронг, Сезариа Евора и други - рекла је
Марија Зовко, диригент хора.
Презадовољна наступом била је и Слађана
Марковић, чланица Управног одбора хора, као и
атмосфером, реакцијом публике, предивно уређе-
ном сценом за главни део фестивала. - Већину
композиција смо извели премијерно. Било је и
композиција са фестивала мјузикла у Солуну, на
коме смо, такође, учествовали ове године, и ода-
кле смо донели Златну маслинову гранчицу.
16
У публици на Нишвилу било је и Алексинчана
17
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
Застава хора Шуматовац вијорила се на Нишвилу
Композиција ‘Ђелем, ђелем’ се мало разликовала, али
она је била нека врста омажа нишком краљу блуза и једном
од десет најбољих блуз певача света, Шабану Бајрамовићу.
Његова биста се налази испред Музеј сцене, што нас је ин-
спирисало да је уврстимо у репертоар, и зато смо њу оста-
вили за крај. Публика, у којој је било и странаца, одлично
је прихватила све композиције, од домаће Под сјајем звезда,
из филма Љубав и мода, преко „Мооn river“, из филма До-
Бројни музичари, различитих жанрова, широм ке на отвореном. У Обреновићевој улици наступио је
Ниша обележили су Светски дан музике у организа- велики број извођача, углавном хорова, па су шетачи
цији Француског института из Ниша и Студентског имали прилике да чују од дечјих, преко етно и кла-
културног центра из Ниша. Сваког 21. јуна широм сичне музике, филмске музике и рок балада, све до
света се празнује музика, а ове године у Нишу је реп песама.
Празник музике обележен већ десети пут. Од Обре- Учесници су били Дечији хор Чаролија, Алек-
новићеве улице и парка Чаир, преко дворишта Уни- синачки мешовити хор Шуматовац, Нишки камерни
верзитета и Нишког симфонијског оркестра, па све хор, етно група Нишко Зоне, Женски хор СКЦ-а, и
до Градске куће певало се и свирало. други. Алексиначки мешовити хор Шуматовац већ је
Музичари свих животних доби свирали су неколико пута у Нишу и Алексинцу био део ове ма-
најразличитије мелодије, а све у знаку обележавања нифестације, па се и овога пута радо одазвао и обога-
Празника музике. Највећу пажњу привукле су свир- тио програм својим песмама.
ручак код Тифанија, „Smoke gets in your eyes“, чувеног хита
групе Плетерси, негро спиритуала Pray on, и Оh, happy day,
са солистима Анђелом Каранчевић, Анђелом Живановић,
и Намањом Рајићем, композиције из филма Пинк пантер,
ванвременске Бесаме мућо, и других. Неке од њих, What a
wonderful world, Луиса Армстронга, и Боемску рапсодију
публика је певала са нама, а посебно им се допао чувени Да је наступ Алексиначког мешовитог хора Шумато-
рефрен Кад бих био богат, монолог млекаџије Тевија, из вац на Нишвилу прошао веома запажено, потврдио је и по-
мјузикла Виолиниста на крову. Он је већим делом изведен зив да уприличе отварање једног другог фестивала. Наиме,
на српском језику, онако како је код нас изводи Зафир Хаџи- њихово извођење композиције Ђелем, ђелем, одушевило је Као и сваке године, у оквиру
манов - рекла је Марковић. организатора „Романи феста”, који се том приликом случај- манифестације Културно лето, Шу-
но нашао у публици. У питању је Светски фестивал ромске матовац је приредио Хорско вече
На концерту је било и доста људи из Алексинца, и
музике и културе, који се традиционално одржава у свету,
Алексинчана који живе у Нишу, Цириху и другим местима за алексиначку публику. Овога пута
са централном прославом у Прагу. То је мултикултурал-
широм Европе! ни пројекат, који уједињује и зближава различите нације и нешто мало другачије, као вече евер-
Чланови „Шуматовца“ веома су задовољни су што су културе. Започео је изложбом фотографија о животу Рома, грин музике. Хор је на клавијатури
били део овогодишњег Нишвила, велике и значајне мани- ликовном галеријом испред Џез музеја, и књижевним сусре- пратио Милош Стоиљковић. Соли-
фестације која је за девет дана и ноћи на 20 сцена окупила том песника Ниша, на коме је представљена књига о Ша- ста је био Немања Рајић.
више од хиљаду извођача на 170 концерата у оквиру 130 бану Бајрамовићу, а наставио концертом разних извођача.
програма. Било је то још једно занимљиво искуство за Шуматовац.
 У склопу програма Европа за грађане и
грађанке 2014-2020, који финансира Европска
унија, делегација грчке општине Лаврио посе- 19
тила је Алексинац у периоду од 27. до 29. сеп-
тембра 2019. године.
Пројекат под називом „Култура као мост
комуникације и сарадње у уједињеној Европи”

ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА

имао је за циљ да прикаже свеобухватни при-
Још једно отварање, и Шуматовац ступ културној сарадњи између побратимљених
градова, како би се додатно промовисала са-
још једном на висини задатка, али овога
радња на европском нивоу.
пута отварање Сабора духовне музике Пројектне активности укључиле су пре-
„Сазвучја”, који је окупио најбоље хорове зентације о култури као мосту комуникације
посвећене очувању српске духовне музике. сарадње уједињене Европе, и представника
Алексиначки мешовити хор Шумато- двеју општина, па је у петак 27. септембра са
вац је у Центру за културу и образовање почетком у 19.00 часова у Великој сали Дома
Раковица отворио завршно вече четвртих културе одржан заједнички концерт Филхармо-
традиционалних Духовних свечаности није општине Лаврио, Алексиначког мешови-
Пут духовности, чија је тема била осам тог хора Шуматовац и оркестра Музичке школе
векова Светосавља. У том духу у великој Владимир Ђорђевић.
сали Центра за културу и образовање Рако-
вица организован је Сабор духовне музи-
ке под називом САЗВУЧЈА. Хор је извео
је композиције Оче наш, Кедрова, Хвалите
господа с небес, Бортњанског, Тебе појем, и
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА

Буди имја господње, Мокрањца.

Манифестација „Пут духовности” у сарадњи са манастиром Раковица и црквом у изградњи посвећеној
организује се већ четврту годину заредом, Светом Владики Николају у Реснику.
у периоду од 17. до 21. септембра, уз благо- Манифестација је добила међународни карактер, окупљајући
слов Његове светости патријарха Иринеја, бројне уметничке ствараоце.
У организацији Друштва српско - словеначког пријатељства „Здравица”,
чије је седиште у Нишу, чланови Алексиначког градског хора Шуматовац и
Алексиначког градског оркестра, одржали су заједнички концерт у великој кон-
цертној Дворани Унион, у Марибору.
- Најакустичнија сала Словеније инспирисала нас је да концерт изведемо
веома професионално, и да заиста уживамо у музици. Носимо дивне успомене,
и одличне утиске са гостовања у Словенији, која ћемо још дуго памтити - за-
довољни су у Шуматовцу.
Изведене су композиције Хвалите господа с небес, Тебе појем, Под сјајем
звезда, Српкиња, Струга, Ајде Јано, Друга руковет, Мооn river, Smoke gets in
your eyes, Пинк пантер, Бесаме мућо, Негро бембон, Bohemian Rhapsody, What
a wonderful world, If I were a rich man. Већина композиција била је уз клавирску
пратњу Христине Лазаревић Сутон, наставника Основне музичке школе „Вла-
димир Ђорђевић”, којој се посебно захваљујемо на посвећености и стрпљењу,
18
јер је током целе концертне
сезоне 2019. била уз нас и
пратила нас на наступима у
Солуну и Нишу, препозна-
ла наше могућности и ква-
литет, успоставила контакт
и договорила концерт који
би појачао већ постојећу
културну и пријатељску са-
радњу између наших градо-
ва. Концерту је присуство-
вао заменик амбасадора
Србије.
Хор и оркестар извели
су заједнички композиције
староградске музике Све док
је твоја благог ока, и Бледи
месец, у аранжманима Јо-
вице Гавриловића и Марка
Јеленића, као и Маријо, дели
бела кумријо, Срећка стра-
ха. Солиста је била Милица
Красић, професор соло пе-
вања у Основној музичкој
школи „Владимир Ђорђе-
вић”. После наступа наста-
вили смо дружење уз песму
у веселој и опуштеној ат-
мосфери, задовољни јер смо
музицирали.
Крајем децембра чланови „Шуматовца” са ра-
дошћу су публици поклонили свечани Новогодишњи
концерт - Новогодишња хорска рапсодија, на којем су
сумирали још једну успешну програмску годину ис-
пуњену бројним наступима у земљи и иностранству.
Новогодишњи концерт сваке године представља по-
себан изазов да лествицу подижу квалитативно.
Концерт је представљао својеврстан осврт на
програм хора изграђен током ове године. Публика је
била у прилици да чује композиције које су обеле-
жиле наступе и концерте АМХ Шуматовац на госто-
вањима у земљи и ван ње.
Најава Новогодишњег концерта Шуматовца ове
године се нашла и на реклами интернет странице
World Choral Day/Dia Mundial del Canto Coral, а кас-
није и фотографије са самог концерта, јер је Шума-
товац део групе хорова која концертима у децембру
широм света обележава светски дан хорског певања.
Традиционални Новогодишњи концерт одржан
је у великој сали Центра за културу и уметност 27.
децембра у 19 часова. Наступ Шуматовца састојао се
из три блока, у првом су се нашле етно композиције,
Српкиња, Струга и Ајде Јано, други је био разерви-
сан за староградске песме, док су добро познате ро-
мантичне евергрин мелодије које публика посебно
воли биле остављене за крај. На програму су била
дела Срећка Страха, Јовице Гавриловића, Исидора
Бајића, Даринке Матић Маровић, Марка Јеленића,
Хенрија Манцинија, Фредија Меркјурија и других
аутора. Хор је на гитари пратио Лука Алексић, а на
клавиру Христина Лазаревић Сутон. Плесну тачку
уз композицију Пинк Пантер извела је Лена Миљко-
вић, ученица музичке школе Владимир Ђорђевић, и
чланица плесне школе „Ронде”.
Уз чланове „Шуматовца” на концерту су на-
ступили хор Алексиначке гимназије, под дири-
гентским вођством Иване Лукић, професора музи-
ке, и ученици Основне музичке школе „Владимир
Ђорђевић”, Софија Станковић, Лена Миљковић и
Борис Милојевић. Успешно су се уклопили младост
са вишегодишњим искуством и осећајем за сцену.
Шуматовац је својој верној публици приредио још
једно вече за памћење. После концерта приређен
је свечани коктел за учеснике у сарадњи са Удру-
жењем „Радиност”.

ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
Ново доба донело је и нове пробле-
ме. Највећи од њих, недостатак певача и
све мање разумевања за очување тради-
ције и за оно што четворогласно хорско
певање јесте, а све више помодарства,
популизма и компромиса који не воде
у добром правцу. Неговање хорске тра-
диције и вокалног звука, од великог је
значаја за град, али и поштовање према
традицији хора Шуматовац. Прихватање
нових идеја је у реду, али некритичко ин-
систирање на свему што је ново, води ка
забораву свега онога што су генерације и
посвећени појединци годинама сакупља-
ли као вредну баштину свога народа.
Један од проблема је ново схватање
ширења културе, и музички утицај стра-
них култура. Под маском креативности
форсира се безидејност, пружају се мо-
гућности и права да у уметности ради
ко шта хоће. У Шуматовцу сматрају да
20
је боље радити на унапређивању постојећег, него по сваку цену
стварати ново. Можда је лакше све радити манифестно, него неш-
то темељно, али ипак верују да треба превазићи личне интересе и
амбиције и уместо на привиду, порадити на озбиљном очувању кул-
туре и наше богате хорске баштине. Неопходна је стабилна и јака
хорска интерпретација, која би очувала традицију хора Шуматовац
и културну музичку баштину Алексинца
и државе Србије. Лични стваралачки по-
тенцијал треба усмерити ка мотивацији
певача за настављање те традиције, на
коју сви грађани треба да су поносни.
Дужни смо да предамо неке вредно-
сти будућим генерацијама, битно је да се
не заборави оно што јесмо, јер, како кажу,
ко поседује прошлост, има и будућност, и
целина је важнија од њених делова.
О хору Шуматовац се
много тога зна. Или ми
мислимо да је тако. Или
би требало тако да буде.
Нека ово онда буде за
сваки случај.
Н
екада давно, Алексинац
је био мала, али господ-
ска варош, од велике
важности за Србију, прва
у много чему. Десило се, тако, да
је далеке, 1887. у њему основа-
на Алексиначка певачка дружина
Шуматовац, по угледу на певачка
друштва која су у том периоду ни-
цала широм ратом напаћене Ср-
бије. Баш зато што што се Алек-
синац тек опорављао од тешких
времена, и многих губитака, само
деценију после Шуматовачке бит-
ке, песма је била лек, и давала сна-
гу народу.
Стварањe певачке дружи-
не био је корак даље у развоју и
општем расту вароши какав је
Алексинац у то време био. Исто-
рија Алексиначке певачке дружи-
не Шуматовац се тесно прожима
са историјом алексиначке културе.
Основан је када је био најпотреб-
нији, и своју мисију је остваривао
са променљивим, али несумњи-
вим успехом. Без подршке и сам.
Није се везао ни за цркву ни за
општину. Можда је баш зато дола-
зило до прекида у раду.
После једног таквог затишја,
осетивши празнину у културном
животу града, обновили су га не-
кадашњи певачи и љубитељи хор-
ске песме. Било је више покушаја
да се обнови рад хора, међутим,
певачи, иако упорни у својој на-
мери, нису наилазили на под-
ршку надлежних. Неки од њих,
не могавши без песме, обратили
су се цркви, која их је примила
под своје окриље, под условом,
разумљиво, да хор ради као црк-
вени. Тако је настао хор „Свети
Никола”, у коме је тада своје ме-
сто нашао велики број певача не-
кадашњег Шуматовца. То је био
одличан и преко потребан корак у
тешким временима деведесетих.
Међутим, потреба за градским
хором, са ширим музичким репер-
тоаром и даље није јењавала. Тек
почетком 2005. године, наишло се
на разумевање тадашњег директо-
ра Центра за културу и уметност,
Ивана Матејевића, који је и сам,
неко време, у жељи да унапреди
рад Центра за културу, прижељки-
вао стварање градског хора. Од
почетка је планирано да хор ради
под окриљем Центра за културу
и да има и дечју секцију. Тако је
било читавих десет година, и то
је једини период у историји хора
када он није деловао самостално.
У тренутку када се поставило пи-
тање имена које ће носити градски
хор, за праве Алексинчане није
било дилеме. Подразумевало се да
ће носити име Шуматовац, и на-
ставити традицију хора који је дао
немерљив допринос алексиначкој
култури.
Било је то на Сретење, 2005, и
од тада континуирано ради, и пева,
кад год му се за то пружи прили-
ка. Упркос великим проблемима
у обезбеђивању диригената за рад
са хором, као и материјалних,
највећи проблем је, свих ових го-
дина, недовољно интересовање
за ову врсту музике. Ипак, љубав
према хорској песми успева да
окупи и одржи у Хору језгро чла-
нова који упркос свему постижу
изузетне резултате. Ненаметњиво,
али сигурно, нашао је своје место
на многим фестивалима хорске
музике у земљи и иностранству,
где је освојио многа признања.
Није ставио у први план успех
преко ноћи већ је себе градио
темељно, корак по корак. Такве
успехе ређе примећујемо, јер је то
пут којим се ређе иде. Баш су они
који тако граде свој пут наше мало
благо које треба да чувамо, да се
услед наше небриге не би изгу-
било. Тренутно је хор Шуматовац
више запажен ван Алексинца. Ми
верујемо да је то због репертоара,
јер композиције које обично при-
према нису оне које су прикладне
и потребне за алексиначке мани-
21
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
фестације, где више одговара на-
родна, и родољубива песма, а хор
је потребан углавном због интони-
рања химне. Хорска уметност је
много више од тога. Није популар-
на, и, као и свака права уметност
није ни комерцијална, не одговара
тренутним критеријумима вред-
ности, и времену у коме се меша
култура и духовност, уметност и
родољубље. Певање у хору је по-
себна уметност, није за широки
аудиторијум, али је диван начин
за представљање културе свога
града и земље. Шуматовац је у
том смислу, за ових 15 година, од-
лично обавио свој задатак. Доса-
дашњи успеси су показатељ да ова
група ентузијаста излази из окви-
ра нашег малог места, и достојна
је да се пред многобројном публи-
ком појави као представник хора
са дугогодишњом традицијом.
Шуматовац је радо виђен гост не
само на фестивалима, у земљи и
иностранству, већ и на концерти-
ма, књижевним вечерима, сабори-
ма духовне музике, обележавању
разних јубилеја.
Хор је значајна културна ком-
понента друштва, чија племени-
та мисија има општи културни и
друштвени значај. Утиче на раз-
вој музичког укуса, а, сложићемо
се, никада нам то није било по-
требније него данас. Алексинац је
расадник музичких талената, има
музичку школу и много професора
музике, и било би лепо да има више
интересовања за алексиначки хор.
Сваки човек који располаже при-
родном музикалношћу и добром
вољом, поседује најважније услове
за хорско певање, и могућност да
ствара чаролију уметности у ње-
ном најширем значењу. Уколико
лепо певате, и сматрате да је бор-
ба за очување традиције, културе и
историје наша обавеза и дужност,
ако вам је Алексинац у срцу, подр-
жите нас и придружите се Алекси-
начком градском хору Шуматовац.
Са жељом да Шуматовац живи
још много после нас, да неки нови
клинци открију лепоту хорског
звука, и проносе славу наше певач-
ке дружине.
Слађана Марковић
 Вредни поштовања
су људи који нешто
вредно заснују, а такви
су и они који то вредно
наставе и унапређују
Кроз хор је током свих ових година прошло мно-
го певача и сви су оставили свој лични траг. Млади,
који сваке године уносе свежи дух у овај хор и ста-
рији искусни певачи, који су почели са певањем још
у ђачким данима и истрајали дуго, спајајући своје
приватне и професионалне животе са хорским. За то
време било је много незаборавних тренутака, просла-
вило се много рођендана, склопљена су многа прија-
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
тељства, а било је и хорских бракова. Чланови обично
кажу да када хор и певање једном уђу у крв тешко их
је касније избацити из живота.
- Хор је дао лепши смисао мом животу, обич-
ну свакодневицу заменио нечим лепшим, хуманијим,
креативнијим, и за мене је певање у хору неизмерно
уживање - каже о хору Анђела Живановић, која је у
„Шуматовцу” од своје петнаесте године, а од недавно
je и члан Уметничког савета хора.
Занимљиво је да су певачи различитих занимања
и узраста. Професори, службеници, ученици, студен-
ти, библиотекари, пензионери, књиговође... Зајед-
ничка им је љубав према музици, и сви заједно чине
један од најстаријих хорова у Србији. У овом хору
се на још један начин одржава традиција. Појединим
члановима је бар једна, а понегде и две генерације
предака певало у хору Шуматовац.
Упркос генерацијским и професионалним раз-
ликама, на сцени звуче уједначено и складно, увек
јединствени и спремни да сопственом хармонијом
испуне срца искрених љубитеља хорског музике.
Чланови хора 2019. године
Слађана Марковић
Кристина Пешић
Анђела Каранчевић
Јелена Цолић
Анђела Живановић
Бранислава Маринковић
Слађана Трајановић
Биљана Петровић
Слађана Вујановић
Весна Живадиновић
Миомир Брзаковић
Немања Рајић
Милан Митић
Станимир Живић
22 Стефан Петровић
Милош Раденковић
Неко време чланице хора су биле Вања Срнић,
Валентина Јашаревић и Сашка Анђелковић, али, због
пословних и породичних обавеза нису биле у могућ-
ности да долазе на пробе. Било је још певача који су
због природе посла и обавеза морали да се растану
са дружином. У тиму Шуматовца од ове године више
нису Благојче Димитријевић, Данијела Николовска и
Марија Гијић. Хор је добио нове младе чланове Луну
Петровић, и Луку Алексића.
Хор има своје органе управљања, Скупшти-
ну, Управни одбор, Надзорни одбор, Уметнич-
ки савет, и Статут, по коме чланови хора имају
дужности, права и обавезе, јер само предан тим-
ски рад доноси резултате. Чланови хора треба да
чувају углед хора, и развијају дух заједништва
са осталим члановима. Следио се светао пример
управљања Алексиначком певачком дружином
Шуматовац, чију традицију овај хор наставља. У
Правилима Дружине између осталог стоји да „певач
може бити сваки грађанин којег хоровођа одабере, и
који својим занимањем, понашањем и животом ужи-
ва поштовање својих суграђана”.
У раду тадашњег удружења учествовали су
највиђенији људи вароши, који су својим несе-
бичним залагањем чували Дружину и омогућава-
ли њен рад. Тој идеји приступило се и сада, и зато
данас угледни привредници и поштовани грађани
из струке учествују у раду Управног одбора.
Чланови УО АМХ Шуматовац
Миодраг Миловановић, председник УО
Марко Јеленић,
Александар Илић,
Миливоје Јојић,
Драган Милојевић,
Анђела Живановић,
Слађана Марковић,
Милан Митић, испред Скупштине хора,
(без права гласа).
23
ЛЕТОПИС АМХ ШУМАТОВАЦ ЗА ПРЕТХОДНИХ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА
Хор Шуматовац данас има велику подршку локалне самоу- другим пријатељима хора без чије све-
праве, а ускоро, надамо се, и Министарства културе Републике срдне и континуиране подршке не бисмо
Србије. Има историјски задатак да сачува углед и традицију успели у својој дугогодишњој мисији кул-
четворогласног хорског певања у време које није наклоњено турне афирмације нашег града.
тој врсти музике. Није нимало лак задатак одолети утицају сав- Посебно хвала редакцији Радио
ременог доба, а ипак привући младе певаче, и приближити им Алексинца и портала Алпрес и Радио Те-
драж и лепоту правог хорског певања. Овде смо доспели за- левизији Босфорус који прате све наше
хваљујући великом ентузијазму мале групе људи, у време када наступе. Хвала Народним новинама из
се и хорови по школама затварају. Неки градови много већи Ниша, којe су препозналe значај Алек-
од Алексинца и немају свој хор, јер је тешко окупити певаче и синачког мешовитог хора Шуматовац, и
ускладити гласове у јединствен хорски звук. схватилe да је он за Алексинац исто што
И даље вредно вежбамо и верујемо да ћемо бити бољи. је за Ниш хор Бранко, темељ хорског пе-
Цела година била је посвећена савременој музици, па је то била вања и градске културе, зато у својој ру-
прилика да се млади прикључе и покажу шта знају. Уродило је брици Срез редовно објављују текстове о
плодом. Неколико нових младих гласова сада обогаћује Шу- нама. Захваљујемо се и редакцији портала
матовац, који ће и даље посвећивати велику пажњу стварању Јужне вести, која већ неколико година са-
хорског подмлатка. Једна од жеља и планова за будућност јесте моиницијативно прати рад нашег хора, а
стварање дечјег - омладинског хора Шуматовац. недавно су изразили жељу да направе ре-
С обзиром да у последње време има много фестивала у портажу о његовом раду.
окружењу, на којима углавном учествују ансамбли и хорови
који тек утиру свој пут, хор се окренуо модернијем присту-
пу хорског извођења. Волели би да стечено искуство пренесу
млађима. Хвала свим диригентима
- Захваљујемо се покровитељима прошлогодишње хор- који су дали свој уметнички
ске сезоне – председнику Општине, председнику Скупштине допринос раду хора!
општине, као и Одељењу за Општу управу и друштвене делат-
ности града Алексинца, Центру за културу и уметност Алекси-
Бескрајно хвала свим пева-
нац, Алексиначкој гимназији, Основној музичкој школи „Вла-
димир Ђорђевић”, Управном Одбору АМХ Шуматовац и свим чима Алексиначког мешовитог
хора Шуматовац, амбасадори-
ма културе своје земље и свог
града на високо професионал-
ном, а волонтерском деловању,
у континуитету, већ деценија-
ма. Поносни смо на своје певаче
али и на публику која је током
целе године пратила наше на-
ступе и давала нам неизмерну
подршку и подстрек да будемо
још бољи! Позивамо публику да
буде са нама и у 2020. години, а
ми ћемо, као и до сада, оправда-
ти указано поверење - поручују
„Шуматовчани”.
 Летопис хора „Шуматовац”: Специјално издање Ал новина
Издавач: „Ал прес” д.о.о. Алексинац
Главни и одговорни уредник: Слађана Марковић
Сарадник уредника: Јелена Радовановић
Аутори текстова: Слађана Марковић, Томислав Братић и Иван Матејевић
Лектура: Иван Матејевић
Фотографије: Стефан Живковић, Срђан Илић, Милош Ристић, Божа Марковић, Марко Миладиновић, Ondřej Sýkora
Графичка припрема: Иван Петковић
Штампа: Tradepromet – Ниш

ISSN 2683-4871 = АЛ новине

COBISS.SR-ID 282043660