FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE U BEOGRADU

KATEDRA ZA HIRURGIJU,ORTOPEDIJU I
OFTALMOLOGIJU
PREDMET: ANESTEZIOLOGIJA

LEKOVI U ANESTEZIJI
PROF.DR BRANISLAV PROKIĆ

proka@vet.bg.ac.rs
 ODNOS ORGANIZAM - LEK !

 FARMAKOKINETIKA
FARMAKOLOŠKA DISCIPLINA KOJA SE BAVI
PROUĈAVANJEM REAGOVANJA ORGANIZMA NA UNETI
LEK

 FARMAKODINAMIKA

FARMAKOLOŠKA DISCIPLINA KOJA SE BAVI

PROĈAVANJEM EFEKATA I NAĈINIMA DELOVANJA LEKA
NA ORGANIZAM
 ŠTA JE POTREBNO POZNAVATI ?

 FARMAKOKINETIKU LEKA
- APSORPCIJA:

1. Jednostavna difuzija
2. Nejonska difuzija
3. Jonska difuzija (transport preko prenosioca - proteina)
a) Difuzija molekula kroz membranu iz sredine sa većom koncentracijom (nema
utroška energije)
b) Aktivni tzransport: lek ide suprotno koncentraciji (proces zahteva utrošak energije –
ATP-a)
- DISTRIBUCIJU LEKA
- ELIMINACIJA LEKA: BUBREZI, GIT, PLUĆA

 FARMAKODINAMIKU LEKA - DA BI SE ISPOLJIO KLINIĈKI EFEKAT LEKA, NJEGOVI

MOLEKULI MORAJU DA ISPOLJE NEKE HEMIJSKE UTICAJE NA JEDNU ILI VIŠE KOMPONENTIĆELIJE !
- AFINITET LEKA ZA VEZIVANJE ZA REGULATORNE PROTEINE:
1. ENZIMI
2. TRANSPORETERI ( molekuli nosaĉi)
3. PROTEINI JONSKIHN KANALA
4. RECEPTORI
 DELOVANJE ANESTETIČKIH SUPSTANCI

GRUPA LEKOVA DEJSTVO

- PROTEINE JONSKIH KANALA,

HIPNOTICI -DELOVANJE NA SINAPTIĈKE
(ANESTETICI) (GABA) RECEPTORE

ANALGETICI - SPECIFIĈNE RECEPTORE

- SPECIFIĈNE RECEPTORE,
RELAKSANTI - ENZIMSKA RAZGRADNJA
 LEKOVI U PREMEDIKACIJI

 ANTIHOLINERGICI
Atropin, Skopolamin

 SEDATIVI - HIPNOTICI
Benzodiazepini , Ksilazin,

 NEUROLEPTICI (sedativi trankvilajzeri)

Fenotiazin, Butirofenoni

 OPOIDNI ANALGETICI
Morfin, Metadon, Butorfanol
 ANTIHOLINERGICI

 Antimuskarinske holinolitici
(blokiraju muskarinske M-1, M-2 i M-3 receptore
- Atropin
- Scopolamin

 Antinikotinski holinolitici (ganglijski blokatori)

- Heksametonijum
- Pentametonijum
PRIMENA ATROPINA :

 RELAKSACIJU GLATKIH MIŠIĆA (OSIM KRVNIH

SUDOVA)

 SMANJENJE PERISTALTIKE

 BRONHODILATATOR *

 SMANJENJE SEKRECIJE *
OSETLJIVOST NA ATROPIN

 KONJI, GOVEDA, KOZE :

DOBRO PODNOSE : PER – OS PRIMENU ATROPINA
OSETLJIVI : NA PARENTERALNU APLIKACIJU

 SVINJE : JAKO OSETLJIVE – ĈESTO DOLAZI DO TROVANJA

 PAS : DOBRO PODNOSI

 MAČKE : OSETLJIVE, UTICAJ NA PERISTALTIKU, RETENCIJA

URUNA, TAHIKARDIJA, POREMEĆAJ CNS-A
 NEŽELJENI EFEKTI ATROPINA
 KOPITARI : PARENTERALNA APLIKACIJA (S/C, I/M) - SMANJENJE
PERISTALTIKE CREVA I NASTANAK KOLIKA

 GOVEDA: GUBITAK APETITA, ATONIJA BURAGA

 PREKOMERNA DOZA (TROVANJE) DOVODI DO:

- PRESTANAK SEKRECIJE
- TAHIKARDIJA
- HIPERPNOJA
- MIDRIJAZA
- ATAKSIJA
- RETENCIJA
- EKSCITACIJA CNS-A
- DEPRESJA CENTRALNIH FUNKCIJA - DISANJA
- VAZODILATACIJA
- POVIŠENJE TEL. TEMP.
TERAPIJSKE DOZE ATROPINA ZA PREMEDIKACIJU

 PAS: 30-100 µg/kg/ SC, IM

 PREŽIVARI: 30-60 µg/kg SC, IM

TERAPIJA TROVANJA ATROPNOM:

APLIKACIJA FIZOSTIGMINA
+
DIAZEPAM (ZA SMIRENJE ŽIVOTINJE)
SEDATIVI - HIPNOTICI
 BENZODIAZEPINI: DIAZEPAM, MIDAZOLAM, ZOLAZEPAM
FARMAKOKINETIKA: METABOLIŠU SE U JETRI, IZLUĈIVANJE URINOM I FECESOM
FARMAKODINAMIKA: SVI BENZODIAZEPINI IZAZIVAJU 4 VRSTE EFEKATA:
1. ANKSIOLIZA I SEDACIJA 2. HIPNOZA 3. RELAKSACIJA 4. AMNEZIJA
DEJSTVO NA CNS PREKO RECEPTORA:
1. LIMBIĈKI SISTEM, TALAMUS I HIPOTALAMUS > UMEREN SEDATIVNI EFEKAT I
ANTEROGRADNA AMNEZIJA ZBOG DELOVANJA NA LIMBIĈKI SISTEM
2. SEDACIJA I ANKSIOLIZA > ZBOG DEPRESIJE TALAMUSNE REGIJE
3. DEPRIMIRAJU MOTORNU SINAPSU > RELAKSACIJA ( U KOMBINACIJI SA PROPOFOLOM
ILI BARBITURATIMA DAJE JAKU RELAKSACIJU > MOGUĆE SU OPERACIJE BEZ PRIMENE
RELAKSANATA
4. ANTIKONVULZIVNO DELOVANJE I MANJA DEPRSIJA KVS I RESP. SIST. OD BARBITURATA
5. BRZA APLIKACIJA > IZRAŽENA HIPOTENZIJA I BRADIKARDIJA, PARADOKSALNA
EKSCITACIJA KOD MAĈAKA
6. ATAKSIJA KOD VEL.IKIH ŽIVOTINJA,

DIAZEPAM: ODLIĈAN ANKSIOLITIK I SEDATIV I UMEREN RELAKSANT

MIDAZOLAM: IZRAZIT HIPNOTIK, RELAKSANT I JAK AMNESTIĈKI EFEKAT. NIJE DOZNO
ZAVISTAN !
7. ANTAGONIST: FLUMAZENIL U DOZI OD 0,01-0,1 mg/kg/TT
 SEDATIVI HIPNOTICI
α2- AGONISTI: 1. KSILAZIN 2. DETOMIDIN 3. MEDETOMIDIN 3. DEKSMEDETOMIDIN
 KSILAZIN: IM, IV APLIKACIJA; KORISTI SE KAO SEDATIV, ANALGETIK OPŠTI ANESTETIK
KOD SVIH ŽIVOTINJA (IZUZEV SVINJA)
FARMAKOKINETIKA: BRZA APSORPCIJA NAKON IM APLIK. METABOLŠU SE U JETRI,
IZLUĈUJU PUTEM URINA. DELIMIĈNO AKTIVNI METABOLITI MOGU DA PRODUŽE DEJSTVO
LEKA.
FARMAKODINAMIKA: GLAVNO DELOVANJE NA CNS: SEDACIJA, ANALGEZIJA (stimulacija
a2 receptora) + RELAKSACIJA SKELETNE MUSKULATURE (inhibicija intraneuralnih impulsa u
CNS-u).
1. DUŽINA DELOVANJA: 20 – 40 min
2. SA DEPRESORIMA I ANALGETICIMA IZ GRUPE OPIJATA > DOBRA ANESTEZIJA
3. IM SEDACIJA PREŽIVARA, IV SEDACIJA KOPITARA + IV APLIKACIJA KETAMINA> OŠTA ANEST.
U TRAJANJU DO 40 MIN.
4. DOBAR STEPEN ANALGEZIJE KOD EPIDURALNE ILI SPINALNE ANESTEZIJE
5. DEPRESIJA KVS (PROLAZNO SMANJENJE SRĈANOG UDARNOG VOL. POSLE IV APLIK.)
6. KONTRAIDIKOVAN U GRAVIDITETU
7. SUPRIMACIJA SALIVACIJE, SMANJENJE PERISTALTIKE RUMENA, GASTRIĈNE SEKRECIJE I
CREVNE PERISTALTIKE
8. ZNOJENJE KOPITARA
9. HIPOTENZIJA, BRADIKARDIJA KOD MAĈAKA + POVRAĆANJE
10. PAS: DISPNEJA + POVRAĆANJE
11. α2 ANTAGONIST: JOHIMBIN, TOLAZOLIN, DOKSAPRIM HCL,
 NEUROLEPTICI (TRANKVILAJZER MAJOR)
FENOTIAZINI: 1. ACEPROMAZIN 2. PROMAZIN
BUTIROFENONI: 1. DROPERIDOL 2. AZAPERON

* FENOTIAZINI : ACEPROMAZIN: SMIRENJE ŽIVOTINJE, PREMEDIKACIJA OPŠTE ANESTEZIJE

FARMAKOKINETIKA: APLIKACIJA IV IM , PREMDIKACIJA ZA SVE ŽIVOTINJE SEM ZA GOVEDA

(PRODUŽAVA ANESTEZIJU), METABOLIŠU SE U JETRI, ELIMINACIJA PREKO BUBREGA
FARMAKODINAMIKA: SVI LEKOVI IZAZIVAJU DEPRESIJU RETIKULARNE FORMACIJE -
SUBKORTIKALNIH STRUKTURA
 SUPRIMIRA EPILEPSIJU, EKSCITACIJU (KOD KETAMINSKE ANESTEZIJE)
 SMANJENJE MOTORNE AKTIVNOSTI
 POBOLJŠAVAJU ANALGETSKI EFEKAT
 ANTIEMETIĈKI EFEKAT
 DEPRESIVNI EFEKAT NA SRCE (SMANJENJE ILI PREVENCIJA ARITMIJE)

NEŽELJENI EFEKTI:
 DEPRESIJA KVS I PULMONALNOG SIST.
 VAZODILATACIJA I HIPOTENZIJA (NAROĈITO KOD EKSCITIRANIH PACIJENATA)
 REFLEKSNA TAHIKARDIJA (ODGOVOR NA HIPOTENZIJU) ! LEĈENJE INFUZIONOM TERAPIJOM
 DUGA HIPOTENZIJA (UGROŽAVA ŽIVOT): > GUBITAK SVESTI, BRADIKARDIJA PA I SMRT LEĈENJE
INFUZ. TER. + FENILEFRIN (ADRENERGIĈNI VAZOKONSTRIKTOR, DIREKTNI SIMPATIKOMIMETIK,
DUG EFEKAT, NE UBRZAVA RAD SRCA I NE STIMULIŠE CNS)
 DEPRESIJA RESPRATORNOG CENTRA, SMANJEN DISAJNI VOLUMEN,
 HIPERKAPNIJA KOD PREDOZIRANJA !!!
 HIPOTERMIJA I NEKONTROLISANI POKRETI TELA
 SMANJUJU AGREGACUJU TROMBOCITA
 NEUROLEPTICI (TRANKVILAJZER MAJOR)
FENOTIAZINI: 1. ACEPROMAZIN 2. PROMAZIN
BUTIROFENONI: 1. AZAPERON 2. DROPERIDOL

1. AZAPERON (STRESNIL)
 SLIĈAN EFEKAT FENOTIAZINIMA
 APLIKACIJA IM i IV
 SEDACIJA
 REDUKCIJA MOTORNE AKTIVNOSTI
 INHIBICIJA KVS, PS I CNS
 DUBOKO IM APLIKACIJA SVINJAMA U VRATRNU MUSKULATURU
 VELIKIM NERASTOVIMA MAKS.DOZA JE 2mg/kg/tt

2. DROPERIDOL
 KORISTI SE U KOMBINACIJI SA FENTANILOM ZA NEUROLEPTANALGEZIJU
ILI SA PENTOBARBITONOM ZA NEUROLEPTANESTEZIJU
 NAJKRAĆI EFEKAT
 JAĈI ANTIEMETIĈKI EFEKAT
 OPOIDNI ANALGETICI NALOKSAN ANTAGONIST
Morfin, Metadon, Butorfanol, Fentanil
LEK APLIKA EFEKAT NEGATIVAN EFEKAT
CIJA

SC, IM, KOD SVIH ŽIVOTINJA (SEM PREŽIVARA) SE KORISTI PSI: DEPRESIJA CENTRA ZA
IV ZA ANALGEZIJU U BUDNOM STANJU, DISANJE, POVRAĆANJE
MORFIN SMANJUJE PERISTALTIKU, ALI IMA I SPAZMOGENIO MAČKE, KONJA,KOZE, OVCE,
DELOVANJE SVINJE: EKSCITACIJA
( pojaĉava tonus gl.musk. GIT-a + grĉ sfinktera) (NAJJIZRAŽENIJA UZ MALU
DOZU KOD MAĈAKA +
POVRAĆANJE), POVIŠENJE
TEL. TEMPERATURE

IV, SC, ANALGETIK, POJAĈAVA TONUS GL. MUSK. GIT-a, DEPRESIJA DISANJA,
IM MOŽE DA SE KOMBINUJE SA ACP-om SMANJUJE MINUTNI VOL.
KONJI: ZA ANALGEZIJU I SMIRENJE, MANJE HIR. STIMULACIJA VAGUSA,
METADON: INTERVENCIJE, BRADIKARDIJA, SALIVACIJA,
PAS: ANALGEZIJA, PREMEDIKACIJA OPŠTE DEPRESIJA CENTRA ZA
toksiĉniji od ANESTEZIJE (KOMBINUJU SE SA BARBITURATIMA KAŠALJ, KOD MAĈAKA
morfina ZA HIR. ANESTEZIJU) EKSCITACIJE I KONVULZIJE

IV, SC, 4-7X JAĈI ANALGETIK (KOPITARI) OD KONJI: NEMIR, ATAKSIJA,

BUTORFANOL IM MORFINA, ANTITUSIK, PREMEDIKACIJA DRHTANJE (ovi simptomi se
derivat OPŠTE ANESTEZIJE, NE IZAZIVA izostavljaju kombinacijom sa
EKSACITACIJU KOD MAĈAKA ksilazinom, detomidinom)
morfina
IV, SC ANALGETIK (i do 100 puta veći analgetski PROMENA PONAŠANJAOD
FENTANIL brži, SEDACIJE DO EKSCITACIJE,
ali kraći efekat IM efekat od morfina). FENTANIL + DROPERIDOL KONJI: ZNOJENJE, KONSTIPACIJA
od morfina (neuroleptik)= NEUROLEPTANALGEZIJA RETENCIJA URINA
FENTANIL + ANESTETIK=NEUROLEPTANESTEZIJA PAS: MIOZA, HIPERSALIVACIJA,
ODLIĈNA SEDACIJA KOD PASA MAĈKA: MIOZA
RESP. DEPRESIJA,
 INTRAVENSKA ANESTEZIJA - IV INJEKCIONI ANESTETICI
POJEDINI IV ANESTETICI SE MOGU APLIKOVATI I IM ILI SC ODAKLE POTIĈE I NAZIV

INJEKCIONA ILI PARENTERALNA ANESTEZIJA

 IV i IM ANESTETICI PROIZVODE STANJE: POSPANOSTI +
ANALGEZIJE ILI STANJE OPŠTE ANESTEZIJE
 NEOPHODNA PREMEDIKACIJA
 FAKTORI KOJI UTIČU NA EFEKAT IV ANESTETIKA:
1. VRSTA UPOTREBLJENOG SREDSTVA
2. DOZA
3. BRZINA APLIKACIJE ANESTETIKA
4. PUT ADMINISTRIRANJA (IV, IM, SC, IP)
5. STEPEN SVESTI ŽIVOTINJE
6. ACIDOBAZNI BALANS
7. SRĈANI MIN. VOL.
8. TOLERANCIJA NA LEK: STAROST, VRSTA, DEBLJINA, TEMPERAMENT
9. INTERAKCIJA SA DRUGIM LEKOVIMA
 BARBITURATNA ANESTEZIJA BARBITURATNI ANESTETICI:
 NEBARBITURATNA ANESTEZIJA - ANESTETICI
 DISOCIJATIVNA ANESTETEZIJA - ANESTETICI
 OSTALI OPŠTI ANESTETICI: PROPOFOL, HLORAL-HIDRAT
 BARBITURATNA ANESTEZIJA
BARBITURATI

FENOBARBITON KORISTE SE ZA IZAZIVANJE

DUGO SEDACIJE I HIPNOZE.
ANTIKONVULZIV DUŽINA DELOVANJA JE 8 -12
DELUJUĆI TERAPIJA EPILEPSIJE SATI
SREDNJE KORISTE SE ZA IZAZIVANJE
DUGO SEDACIJE I HIPNOZE
CIKLOBARBITON
DELUJUĆI

VRSTA LEK APLIKACIJA PUN EFEKAT DUŽINA

TRAJANJA
KRATKO PENTOBARBIT IV, IM (IRITACIJA 5 -10 MIN. 45 -90 MIN.
DELUJUĆI ON TKIVA) , IP
(REZ. PUT ZA APL.)
1. TIOPENTON IV DO PUNOG 5 MIN 45 -90 MIN.
ULTRAKRA KUMULATIVAN EFEKTA
TKO DELUJUĆI
2. METOHEKSITAL IV DO PUNOG 3 PUTA 3 – 8 MIN
MANJE EFEKTA POTENTNIJI OD
ULTRAKRATK
KUMULATIVAN TIOPENTONA
O DELUJUĆI
 BARBITURATNA ANESTEZIJA
 FARMAKOKINETIKA
- MAKS. CONC. PRVO U MIŠIĆIMA, KOŽI I MOZGU, PA U MASNOM TKIVU
- PONOVLJENE DOZE IMAJU KUMULATIVNI EFEKAT
- ELIMINACIJA IZ ORGANIZMA OBRNUTIM REDOM
- NAJDUŽE ZADRŽAVANJE U MASNIM ĆELIJAMA
- OPORAVAK MRŠAVIH ŽIVOTINJA JE KRAĆI,
- KOD žIVOTINJA SA VIŠKOM MASNIH ĆELIJA PROLONGIRANA ANESTEZIJA (POSEBNO KOD PONAVLJANJA
DOZA)
- METABOLISANJE U JETRI (TREBA GA IZBEGAVATI KOD PACIJENATA SA TEŠKOM INSUFICIJENCIJOM JETRE
JER EFEKAT NASTUPA KASNIJE)
- IZLUĈIVANJE METABOLITA PUTEM URINA
 FARMAKODINAMIKA
- DEPRESIJA CNS-a OD BLAGE SEDACIJE, ZBUNJENOSTI, KONFUZIJE, DO KOME
- MEHANIZAM DEJSTVA: BLOKIRANJE PRENOSA GAMAAMINOBUTERNE KISELINE U CNS
- BARBITURATI SMANJUJU: CREBRALNI PROTOK KRVI, METABOLOZAM U CNS-u, POTROŠNJU 02 (OVI EFEKTI
IZRAŽENI KOD PASA)
- SMANJENJE ARTERIJSKOG PRITISKA
- SLABI ANALGETICI
- ANTIKOLVIZIVI
 NEŽELJENI EFEKTI
- RESPIRATORNA DEPRESIJA 8ZAVISI OD DOZE)
- KAŠALJ, LARINGOSPAZAM KAO POSLEDICA HIPERSALIVACIJE (ZNAĈAJ PREMEDIKACIJE ATROPINOM)
- KRATAK PERIOD APNEE (PSI, MAĈKE, POTREBNA INTUBACIJA ILI STIMULATOR DISANJA: DOKSAPRIM)
- DEPRESIJA KVS, PAD PRITISKA, MOGUĆE ARITMIJE (TIOPENTON NATRIJUM)
- TREBA IH KORISTITI SAMO ZA UVOD U ANESTEZIJU (DODAVANJE U TOKU ANEST. ZNAĈAJAN PAD PRITISKA)
- HIPOMOTILITETAGIT-a ODMAH PO DAVANJU LEKA. KASNIJE MOGUĆ HIPERMOTILITET.
- KONTRAIDIKOVANI KOD ŽENKI PRI POROĐAJU (PROLAZI PALCENTARNU BARIJERU I MOGUĆA OZBILJNA
DEPRESIJA RESPIRACIJE PLODA)
 DOZE LEKA
- ODREĐUJE SE NA OSNOVU IDEALNE TELESNE MASE: TELESNA MASA MINUS TEŽINA MASNIH NASLAGA
 NEBARBITURATNA ANESTEZIJA - ANESTETICI
 PROPOFOL: BRZO DELUJUĆI, ULTRAKRATKI NE KUMULATIVNI ANESTETIK.
 UVOD U ANESTEZIJU,
 PROPOFOL + ANALGETIK > ODRŽAVANJE ANESTEZIJE
 KAO MONOANESTETIK > KRATKE DIJAG. PROCEDURE
 FARMAKOKINETIKA:
- IV APL. MAKS. EFEKAT ZA 1 min.
- DISTRIBUCIJA PRVO U MOZGU, MIŠIĆIMA, VITALNIM ORGANIMA > U MASNOM TKIVU.
- ELIMINACIJA METABOLITA PREKO URINA - BRŽA OD BARBITURATA (SLABO KUMULATIVAN)
 FARMAKODINAMIKA:
- PROPOFOL IZAZIVA SEDACIJU – HIPNOZU (KAO TIOPENTON – NATR. I METOHEKSITON – NATRIJUM).
- VEZIVANJE ZA GABA REC. > DEPRESIJA ZAVISNA OD DOZE
- MOŽE DA POJAĈA EFEKAT NEDEPOLARIZIRAJUĆIH MIORELAKSANATA
- BLAGI ANALGETIK U SUBHIPNOTIĈKIM DOZAMA
- DOZE ZA ANESTEZIJU SMANJUJU CEREBRALNI KRVOTOK I ISKORIŠĆENJE O2 U MOZGU
- ANTIKONVULZIVNO DEJSTVO
- ODLIĈNA MIORELASACIJA
- PRI UVODU U ANESTEZIJU ELIMINIŠE BOL
- BRZ OPORAVAK IZ ANESTEZIJE
 NEŽELJENI EFEKTI:
- UMERENA DEPRESIJA SRCA I PAD PRITISKA (MANJI NEGO KOD BARBITURATA)
- RESPIRATORNA DEPRESIJA DO APNEE (KRATKOTRAJNA I DOZNO ZAVISNA)
- NEMA NEG. EFEKATA NA OSTALE VITALNE ORGANE
 DOZE:
- IV KAO MONOANESTETIK > ZA UVOD U ANESTEZIJU I KRATKE DIJAG. PROCEDURE (PSI, MAĈKE)
- U INFUZIJI > ZA ODRŽAVANJE ANESTEZIJE ZAJEDNO SA OKSIMORFINOM + FENTANIL
- PACIJENT NA VEŠTAĈKOJ VENTILACIJI: + MIORELAKSANTI
 HLORAL HIDRAT

 SINTETISAN 1832. GOD.

 PRVI DEPRESORNI PREPARAT
 HIPNOTIK – DELUJE NA OBE FAZE SNA
 SKRAĆUJE REM FAZU
 PO PRESTANKU DELOVANJA PRODUŽAVA REM FAZU I
IZAZIVA STRAH I KOŠMAR
 SEDATIV, ANTIKONVULZIV, ANALGETIK
 PRIMENA SAMO U VETERINI
 APLIKACIJA: IV, PER-OS, PER –REKTUM
 HIPNOTIĈKI EFEKAT NASTAJE SPORO
 SPOR OPORAVAK, ŽIVOTINJA DUGO LEŽI !
 DISOCIJATIVNA ANESTEZIJA – DISOCIJATIVNI ANESTETICI :
TELETAMIN, KETAMIN, FENCIKLIDIN, ZOLETIL (KOMBINACIJA ZOLAZEPAMA (BENZODIAZEPIN) +
TELETAMIN)
 KETALAR - KETAMIN HIDROHLORID:
- HIPNOTIĈKI, ANALGETIĈI I ANAMANESTIĈKI EFEKAT ( JEDINI LEK U ANESTEZIJI KOJI ISTOVREMENO
PROIZVODI SVA TRI EFEKTA)
- UPOTREBA U VET. MED. I HUMANOJ MED. (PEDIJATRIJI)
 FARMAKOKINETIKA:
- METABOLIŠE SE U JETRI, IZLUĈUJE PUTEM URINA (KOINTRAINDIKOVAN KOD PACIJENATA SA TEŠKOM
INSUFICIJENCIJOM JETRE I BUBREGA !)
 FARMAKODINAMIKA:
- KETAMIN PREKIDA ASOCIJATIVNE PUTEVE IZMEĐU CENTARA U MOZGU (DISOCIJATIVNA ANESTEZIJA)
- ŽIVOTINJA NESVESNA OKOLINE, OĈI OTVORENE, OĈUVANI OSNOVNI REFLEKSI: PALPEBRALNI,
FARINGEALNI, LARINGEALNI I REFLEKS KAŠLJANJA
- DUŽINA EFEKTA ZAVISI OD PUTA ADMINISTRIRANJA (IV ili IM)
- PACIJENT I PRI UVODU I OPORAVKU EKSCITIRAN (ZA RAZLIKU OD BARBITURATA I NEBARBITURATA)
- NE IZAZIVA MIORELAKSACIJU (POTREBNA UPOTREBA BENZODIJAZEPINA)
 EFEKAT NA ORGANE I SISTEME:
- ISTA DOZA KOD RAZLIĈITIH PACIJENATA DAJE RAZLIĈIT EFEKAT NA KVS ( POVIŠENJE KR. PRIT. I FR.
SRCA)
- PREMEDIKACIJA DIAZEPAMOM REDUKUJE POVIŠENJE PRITISKA
- JAK UTICAJ NA RESPIRATORNI SISTEM: 1. BRZA APLIKACIJA > MOGUĆ PRESTANAK DISANJA NA KRATKO
 NEŽELJENI EFEKTI: POVIŠENJE INTRAKRANIJALNOG I INTRAOKULARNOG PRITISKA
- KONTRAINDIKOVAN U HIRURGIJI CNS-a, TRAUMA OKA
- HPERTONUS MIŠIĆA
- HIPERSALIVACIJA (NEOPHODNA PREMEDIKACIJA ATROPINOM)
- HALUCINOGEN EFEKAT I UZNEMIRENOST I DO 24h (PREMEDIKACIJA BENZODIAZEPINIMA)
- LAKO PROLAZI PLACENTU – ANESTETIĈKI EFEKAT NA FETUS (PAŽNJA KOD CARSKOG REZA)
 DOZA: DOZA PREMA IDEALNOJ TEŽINI : mg/kg/tm
- OBAVEZNA PREMEDIKACIJA : ATROPIN + ACP + DIAZEPAM
 INHALACIONI ANESTETICI

 ANESTETIĈKI GASOVI
- AZOTOKSIDUL

 LAKO ISPARLJIVI ANESTETICI – VOLATILNI

ANESTETICI
- ETAR
- HALOTAN 1956.
- IZOFLURAN 1965. U KL. PRAKSI OD1981.
- ENFLURAN 1963. U KL. PRAKSI OD 1972.
- SEVOFLURAN 1975.
 AZOT OKSIDUL (N2O)

 GAS KOJI JE POD VISOKIM PRITISKOM PREVEDEN U

TEĈNOST I SKLADIŠTI SE U ANESTEZIOLOŠKIM
BOCAMA
 ISPARAVANJEM ETRA > GAS SE KORISTI ZA ANESTEZIJU
 GAS BEZ MIRISA (IZAZIVA NEKONTROLISAN SMEH)
 SLABIJE ANALGETSKO (ZA 50%) DEJSTVO KOD
ŽIVOTINJA
 KORISTI SE SA 02 U ODNOSU 4:1 DO 2:1
 BRZA I KRATKA ANESTEZIJA
 PRESTANAK APLIKACIJE > BRZ OPORAVAK
 KORISTI SE KAO GASNI NOSAĈ OSNOVNOG (JAĈEG)
INHALACIONOG ANESTETIKA + ANALGETIK
(INJEKCIONO)
 ETAR (Dietil-etar, C2H5-D-C2H5):

 BEZBOJNA LAKO ISPARLJIVA TEĈNOST OŠTROG MIRISA

 JAK ANALGETIK
 VELIKA TERAPIJSKA OŠTRINA
 MAC 1,9 Vol%
 KONCENTRACIJA 3,5 – 4,5 Vol.% > III stad. HIR. ANEST.
 KONCENTRACIJA 6,5 – 8,5 Vol.% > RESPIRATORNA
PARALIZA
 JEDNOSTAVAN ZA PRIMENU
 AKTUELAN KOD MASOVNIH NESREĆA
NEŽELJENI EFEKAT
 NADRAŽAJ DISAJNIH PUTEVA
 KAŠALJ
 LARINGOSPAZAM (POREBAN MIORELAKSANT)
 HALOTAN (fluotan-CF3ChBrCl)
 BISTRA TEĈNOST
 SNAŽAN ANESTETIK
 BOLJI EFEKAT KOD MLADIH ŽIVOTINJA
 NE DELUJE NA FETUS
 BRONHODILATATOR
 INHIBIRA BRONIJALNU U PLJUVAĈNU SEKRECIJU
 UMERENA HIPERTENZIJA
PREDOZIRANJE:
 BRADIKARDIJA
 ARITMIJE
 KONTRAINDIKOVANA PRIMENA ADRENALINA SA HALOTANOM
NEGATIVAN EFEKAT
 SMANJENJE CEREBROSPINALNE TEĈNOSTI
 HEPATOTOKSIĈAN KOD PONOVNE PRIMENE
 KONTRAINDIKOVAN KOD INSUFICIJENCIJE JETRE
 IZOFLURAN
 POUZDAN ANESTETIK ZA SVE ŽIVOTINJE
 DOBAR ZA KRATKE HIR. PROCEDURE
 ANESTEZIJA NASTAJE BRZO PRI KONC. 1 – 2%
 (BOLJI OD HALOTANA)
 SMNAJUJE PROTDOBAR MIORELAKSANT OK KRVI U CNS-u
 NE POVEĆAVA INTRAKRANIJALNI PRITISAK (karakteristika
znaĉajna za neurohirurgiju!)
 HIPOTENZIJA (slabije od halotana)
 DILATACIJA KORONARNIH KRV. SUDOVA
 MANJA SNAGA KONTRAKCIJE SRĈANOG MIŠIĆA I UDAR SRCA
 NE MENJA SE SRĈANI RITAM !
 POVEĆAVA PROTOK KRVI KROZ ABDOMINALNE ORGANE I
SKELETNU MUSKULATURU
 DEPRIMIRA DISANJE
 BRONHODILATATOR
 NEMA HEPATOTOKSIĈNO DEJSTVO
 ENFLURAN

 INHALACIONI ANESTETIK NOVIJE GENERACIJE

 BRZ UVOD, KONC. 1,5 – 4 %
 NE IZAZIVA ARITMIJE
 BRZ OPORAVAK
 DOBRA MIORELAKSACIJA (ABDOM. HIR.!)
 IZLUĈUJE SE U SKORO ISTOM OBLIKU U KOM JE
UNET U ORGANIZAM
 IRITIRA BRONHIJALNO STABLO > KAŠALJ
 SKUP
 SEVOFLURAN

 SIGURAN
 BRZ UVOD
 BRZ OPORAVAK
 POTENTAN I DOZNO ZAVISAN
 BLAGA MIORELAKSACIJA
 UTICAJ NA KVS i RESP. SISTEM JE MINIMALAN
 POTREBNI SU POSEBNI ABSORBENSI
 EKSTREMNO SKUP !?
 MEHANIZAM DEJSTVA INHALACIONOG
ANESTETIKA

 ANESTETIK >
 PLUĆA >
 RESORPCIJA >
 TRANSPORT KRVOTOKOM DO CNS I
MOŽDANA ĆELIJA >
 PROMENA AKCIONIH POTENCIJALA
MEMBRANE I MEĐUNEURONSKE
HOMEOSTAZE >
 DEPRESIJA CNS-a
 MIORELAKSANTI
PODELA PREMA MEHANIZMU DELOVANJA NA
NEUROMIŠIĆNOJ SINAPSI (NM) - MOTORNOJ PLOČI

 DEPOLARIZUJUĆE (nekompetitivne)
- SUKCINILHOLIN
- MEHANIZAM DELOVANJA: BLOKADA PRENOSA IMPULSA NA NEURO-MIŠIĆNOJ
SINAPSI
-APILKACIJA: IV
- EFEKAT ZA NASTUPA ZA: 20-60 sec., TRAJE: 3-15 min.
- ODMAH INTUBACIJA + VEŠTAĆKA VENT. PLUĆA
NEDOSTATAK:
- BRADIKARDIJA I ZASTOJ SRCA - APLIKACIJA ATROPINA!

 NEDEPOLARIZUJUĆE (kompetitivne)
- KURARE – PANKURONIJUM (efekat 10-90 min., antagonist neostigmin)
- VEKURONIJUM (efekat traje 15-40 min., antagonist piridostigmin)
- ATRAKURIJUM (efekat 20-30 min., antagonist edrofonium)
- MEHANIZAM: BLOKADA NIKOTINSKIH RECEPTORA ZA ACETIL HOLIN NA NM –
SINAPSI
- KARAKTERISTIKE: EFEKAT SPORIJI, A DEJSTVO DUŽE OD SUKCINILHOLINA
- PRIMENA: ZA ENDOTRAHEALNU INTUBACIJU PACIJENATA AKO NIJE
URGENTNO