Садржај

1. Увод..............................................................................................................................................3
2. Породица.....................................................................................................................................4
3. Брак..............................................................................................................................................6
3. 1. Положај жене у исламу......................................................................................................6
3. 2. Смисао брака.......................................................................................................................8
3. 3. Склапање брака...................................................................................................................9
3. 4. Развод.................................................................................................................................12
3. 5. Улоге у браку....................................................................................................................13
4. Деца............................................................................................................................................15
5. Закључак....................................................................................................................................16
Библиографија.............................................................................................................................. 17

2
 1. Увод

У поређењу са другим монотеистичким религијама у Исламу је наглашенија

усредсређеност на извршавање Божијих заповести у односу на бављење тајном божанске
личности. Муслимана најпре занима како да угоди Богу, а тек затим ко је заправо Он. То
произилиази из јаког осећања Божије апсолутне власти над светом и човеком као и
наглашавањем потпуне потчињености Њему. Језгро вере су божанске заповести и
послушање – ислам. Муслиманска побожност је практична, у суштини састоји се из
усклађивања свакодневног живота са обрасцем датим од Бога преко пророка Мухамеда.
Ово је контекст у којем треба да разматрамо етичка и друштвена питања у светлу Ислама.
Исламски морални принципи и друштвене институције темеље се на Курану, допуњују се
традицијом (Хадис), али и даљим разрадама и установљењем закона преко шеријата.
Куран је препун практичних упустава која се тичу друштвеног и породичног живота.
Такође, Мухамед је веома вешто проценио основне елементе арабљанске религије и
адекватно их уобличио, као што је то урадио и са елементима других религија присутних
на тлу Арабије пре настанка Ислама.1
У светлу ових чињеница у нашем раду биће речи о поимању брака и породице у
исламу. Усредсредићемо се на основне теолошке поставке на којима Куран и касније
муслиманско предање преосмишљавају ове две институције. Прво ће бити речи о значају и
структури породице у исламу, као основне ћелије друштва. Затим о институцији брака
којом једна породица започиње своје постојање. Говорићемо и о улози жене у Исламу коју
не би смо требали да посматрамо сувише круто и једнострано као и о разликама између
хришћанског и исламског поимања брака. У трећем делу биће речи о односу деце према
родитељима.

1
Јанулатос, А., Ислам, Београд, 2005, 174.

3
 2. Породица

Ислам на породицу гледа као на основну ћелију од које се састоји комплетно

друштво. Само са здравим ћелијама друштво може бити потпуно здраво. Зато се породици
поклања толика пажња у исламу. Породица је основна заједница у којој људи егзистирају
и остварују свој идентитет, друштвене функције и интересе. Циљ ислама јесте
формулисање јаког и здравог друштва, а претпоставка за то јесте здрава и јака породица.
Уколико нам је породица разбијена, појединци су попут мува без главе, тумарају без
осећаја за циљем. Почетак изградње јаке и здраве породице, као предуслова јаког друштва,
почиње одабиром супружника. Ислам на то подсећа када Божији Посланик каже: ,,Жену
удаје једна од четири ствари: њено богатство, њена лепота, њен углед и њена вера. Ожени
се верницом, Бог ти дао свако добро“. Египатски муслимански теолог Сеид Кутб (1906-
1996) говори: ,,Ислам је вера породице , па отуда утврђује одговорност верника у његовој
породици и његову обавезу у његовом дому. Муслимански дом је језгро муслиманске
породице и ћелија из које се, заједно са другим ћелијама, састоји то живо тело звано
“исламско друштво“. Дом је тврђава ове вере. Тврђава мора бити компактна изнутра,
чврста сама по себи; сваки појединац у тој тврђави стоји на отвору кроз који се несме ући
унутра. Дужност верника је да у ислам позива прво своју породицу и укућане. Његова је
обавеза да осигура ову тврђаву изнутра. Неопходна је и мајка муслиманка. Сам отац
муслиман није довољан за осигурање тврђаве. Неопходни су и отац и мајка да воде бригу о
синовима и кћеркама . Стога је Куран објављен мушкарцима и женама. Верницима је дао
обавезу самих себе и својих породица када Аллах каже: О верници, себе и породице своје
чувајте од џехенемске (паклене) ватре“.2
Прва и основна функција породице је продужење људске врсте. Алах је створио
мушкарца и жену и тако обезбедио физичке предуслове за испуњење овог задатка. Ипак, за
његово успешно извршење неопходна је и добра воља људи, оличена кроз стабилан брак и
спремност супружника у остварењу тог божанског задатка. Друга функција породице јесте
очување морала и подстицање позитивних вредности кроз контролу сексуалног нагона. У
браку се полна енергија каналише у границама суживота мушкарца и жене и на тај начин

2
http://www.svetionikislama.org/tekstovi/53-uloga-porodice-u-islamskom-nacinu-zivljenja.html, интернет адреси
смо приступили на дан 04. 01. 2014.

4
не долази до изгреда који могу дестабилизовати брачни, породични и уопште друштвени
живот. Односи у муслиманској породици треба да буду прожети пријатељством и
међусобним поверењем. Стабилна породица представља најбоље окружење за васпитање
деце, она као основна ћелија друштва има незаменљиву улогу у процесу формирања
личности детета. Главни задатак родитеља - муслимана је да кроз поуку и лични пример
упознају дете са исламском верем, како у торији тако и у пракси. Односне верске и
законске норме у Исламу за циљ имају да подстакну чланове породице на односе који се
заснивају на принципипима љубави, пријатељаства и уважавања. Васпитање стечено у
окриљу породице је најбољи гарант да ће сви њени ћланови испуњавати предвиђене улоге
и да ће се успешно интегрисати у ширу друштвену заједницу.3
Структура исламске породице је веома сложена, најчешће у свој састав укључује три
нивоа , први чине муж и жена, други родитељи и трећи евентуална послуга. Проширеној
породици припадају и рођаци између којих су забрањене брачне везе. Мушкарац је
заштитиник и хранитељ породице и контролор извршавања свих обавеза прописаних
моралним кодексом. Унутрашња организација породичног живота, укључујући бригу о
деци и припрему хране, поверена је женама. Сродство у породици може бити крвно,
некрвно и по млеку. Крвно сродство укључује оца, мајку, деду, бабу и друге непосредне
рођаке узлазне линије, док непосредну силазну лозу крвне везе чине синиви, кћери, унуци
и унуке. Рођаци другог степена су браћа, сестре, њихова силазна линија, као и тетке по оцу
и мајци. Некрвно сродство обухвата свекрву, таста и њихове родитеље, кћери и синове од
супруга, њихову унучад и од њихових кћери и синова унучад итд. Сродство по млеку је
специфична исламска институција произашла из околности да је жена подојила туђе дете.
Тазбинско сродство укључује очеву супругу (маћеху), синову супругу (снаху), мајку од
супруге (ташту) и кћерку од супруге (пасторку).4 5
3
Новаковић, Д., Структура муслиманског живота, Београд, 2012, 158-159.
4
Исто, 160.
5
Породица је основ једне шире заједнице познате као клан, а сваки клан је део једног племена. Ислам је
заједништво једног племена или града преосмислио као уму (umma), у после породице први вид
муслиманске заједнице. Члановима заједнице дата је независност у погледу приватне својине и личних
права, а задржана је међузависност њених чланова у одређеним потраживањима опште природе попут крвне
освете и наследних питања. Мухамед није искоренио древни обичај крвне освете, која је доводила до
истребљења читавих племена, али ју је ограничио уз препоруку ,,да се не прекораче границе“ (El-Isra, Ноћно
путовање, 17 31.33). Одредио је да је само најближем рођаку жртве дозвољено да предузме освету, те да је

5
 3. Брак

3. 1. Положај жене у Исламу

Пре него што будемо говорили о браку у Исламу, казаћемо уопштено пар речи о
положају жене у исламу. Једна од највећих разлика измећу ислама и хришћантсва је
исламско потцењивање жене, колико год се апологете ислама трудиле да то умање. Куран
увек директно наглашава надмоћ мушкарца која је утемељена у Алаховој вољи приликом
стварања света. Тако се у Курану срећемо са следећем речима: ,,Мушкарци управљају (и
воде бригу) женама, јер је Алах одликовао (и уздигао) једне изнад других и јер они
(мушкарци) троше своје иметке (за издржавање жена). Добре жене су покорне (Богу),
чувају тајне (у одсутности мужа што треба чувати: част и иметак) зато што Алах чува
(њих). А оне (жене) за које се бојите да ће бити непокорне, савјетујте их, оставите их у
постељама (не прилазите им) и истуците их; а ако вам се покоре, не изналазите против
њих никаква начина (да им учините насиље). Заиста је Бог узвишен (и) велик“ (En-Nisa,
Жене, 4 34). Просто поређење овог ајета са оним што о женама пише у Новом Завету (нпр.
Гал 3 28, ,,нема више мушког ни женског“), открива различита гледишта ових двају вера
према женама. Иако се Мухамед према женама опходио са добротом и љубављу, чини се
да он није имао високо мишљење о њима. По предању Имран ибн Хусеина, Пророк је
рекао: ,,Приметио сам рај и видео да су већина његових становника сиромашни; и
приметио сам пакао и видео да су већина његових становника биле жене“ (Al-Bukhari,
Sahih, Scaht, Islam, 1931).6
Право јачег пола протеже се у низ потчињености жене мушкарцу у свакодневном
животу, о којима ћемо кроз рад говорити. Тако, нпр. имамо покривање лицем лица велом
које важи у већини исламских земаља. Овај обичај потиче из предарабљанске религије и
био је саставни део древно-блискоисточних култура. Њега налаже Куран: ,,Њима (женама
Посланиковим) нема гријеха (ако се не сакрију) од својих очева, синова, браће, сестрића,

предмет освете искључиво убиство док упоредо препоручује праштање. Убиство роба или немуслимана не
оправдава освету нити она важи у случају убиства верника из нехата. Јанулатос, А., наведено дело, 182-183.
6
Јанулатос, А., Исто, 175.

6
њихових жена и оних који су у њиховој власти. Бојте се (о ви жене) Бога; заиста је Бог
свједок свакој ствари. О вјеровесниче, реци својим женама и својим кћерима, и женама
вјерника да обуку на себе своје огртаче. То је најбоље да буду препознате, па да не буду
узнемирене. Заиста Алах опрашта (и) милостив је“ (El-Ahzab, Савезници, 33 55. 59).7 8
Куран о женама стално говори као о ,,онима у њиховој власти“ тј. власти мушкараца:
очева, браће и мужева. У овој књизи се сусрећемо са констатном и јаком дискриминацијом
жена у погледу законодавства о браку и разводу. Први пример дискриминације огледа се у
полигамији која је дозвољена једино мушкарцима. Мухамед није био тај који је увео
полигамију, већ је само усвојио елемент културе који је постојао у предисламској Арабији,
уопштено на целом Блиском Истоку, и ограничио број жена на четири. Занимљива је
обавеза мушкарца да не узима више жена него што може да издржава и да према свакој
треба да се опходи праведно (En-Nisa, Жене, 4 3). У исламској правној литератури
полигамија не само да је дозвољена већ се и препоручује, уколико муж све жене третира
једнако. Шиити, осим бракова са четири жене, допуштају могућност склапања
привремених бракова.9 10
Ипак не треба преувечичавати супремацију мушкараца над женама описану у
Курану и Сунету, те сматрати да Ислам, сам по себи, позива на деградирајући однос према
7
Јанулатос, А. Исто, 176.
8
Аргументовано се настоје побити и све критике због специфичног начина одевања исламске жене чија је
основна карактеристика покривање највећег дела тела. Наводи се да прописи о одевању подједнако обавезују
жене и мушкарце и да је њихов циљ забрана голотиње, афирмација пристојности и подстицање стида као
фактора у функцији заштите општег морала. Приликом ступања на молитву мушкарац је дужан да покрије
тело од појаса до више колена. Обавеза је жене да покрије цело тело, осим лица, шака и стопала, с тим да је
тај начин одевања прописан и за молитву и за свакодневни живот. Исламски теолози говоре да такав начин
одевања може изгледати неприкладан и недовољно савремен, али уколико се у објашњење укључи
религијски фактор и строги морални кодекс прописан од ислама, сви неспоразуми треба да престану.
Новаковић, Д., наведено дело, 175
9
Јанулатос, А., наведено дело, 176.
10
Поред законитих жена, муслиман може имати и неограничен број наложница (En-Nisa, Жене, 4 24). У
питању су заробљенице из ратова које су аутоматски биле смештане у хареме истакнутих борава. Оне су
стављане на апсолутно распологање своме господару, користио их је и продавао према сопственом
нахођењу. Ако би нека ропкиња постала мајка, имала је бољи третман; ако роди сина обично би добијала
слободу. Јанулатос, А., наведено дело, 177.

7
женама у свакодневници ма колико год то пракса оспоравала. Укратко, Ислам позива
мушкарца на хуман однос према жени иако га сматра супериорнијим од ње. Нпр у Курану
стоји написано: ,,О верници, забрањује вам се да жене као ствари насљеђујете, преко воље
њихове и да им тешкоће причињавате, с намером да нешто од онога што сте им даровали
присвојите, осим ако буду очито згрешиле. С њима лепо живите! А ако према њима
одвратност осетите, могуће је да је баш у ономе према чему одвратност осећате Алах
велико добро дао. (En- Nisa Ниса, Жене, 4 19)" .

3. 2. Смисао брака

Брак у Исламу има велики значај пре свега зато што омогућава одржавање људске
врсте и цивилизације. Браком се чува моралност будући да је сексуални нагон природна
датост, која се у заједници брака упражњава и благосиља. Ислам строго забрањује
ванбрачне односе. Циљ брака је постизање физичког и емоционалног јединства мушкарца
и жене.11 Дефиниција брака у исламу гласи: ,,Брак је склапање шеријатски ваљаног уговора
између мушкарца и жене, који је јаван и из којег произилазе одређена права и обавезе“.12
Ирански суфиста Шејх Абдул – Кадир Џилани (1077-1166) говори о обвезности
брака у Исламу. Она се препознаје у следећим ајетима: ,,Удавајте неудате и жените не
ожењене, и честите робове и робиње своје: ако су сиромашни. Алах ће им дати свога
изобиља. Алах је неизмерно добар и све зна (Ен-Нур 32).“ Затим: ,,...па жените се са оним
женама које су вам допуштене, са по две, три или четири (Ен Ниса, 3). Затим имамо један
хадис у коме се говори следеће: ,,Склапајте бракове и множите се, јер ћу се ја сутра на
Судњем Дану поносити вашом бројношћу па макар и недоношчетом“. Брак је утемељен и
на очувању и употпуњењу вере те у Исламу имамо максиму: ,,Ко се ожени, сачувао је пола
вере“. Циљ брака је потомство о чему говориједан хадис: ,,Жените оне које воле да рађају,
јер ћу се ја поносити вашим бројем“.13
Кардави говори следеће о циљу брака Исламу: ,,Ступањем у брак две особе вежу се
везом која је основа у целом свемиру. Свемир опстоји на таквим везама“. На основу овог
долази до закључка да су хомосексуални односи неприродни: ,,Када би се човечанство
11
Кубурић, З., “Брак и породица у јудаизму, исламу и хришћанству“, Породични разговори (1/2009), 17..
12
http://iltizam.org/tekstovi/read/2473, интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.
13
http://www.camo.ch/islbrak.htm, интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.

8
повиновало њиховим захтевима (оних који пропагирају те односе), људи би врло брзо
изумрли , нестало би нас! Алах је одредио да се привлаче различитости, а исти полови
одбијају. То је закон који ограничава наше понашање. Супротставити му се значи изазвати
општу пометњу која би имала несагледиве негативне последице по цело цовецанство.
Аллах је одредио да породица, састављена од различитих полова, буде гаранција опстанка
и даљег развоја људског рода , а сваки покушај удаљавања од тог правила је погрешан“.14

3. 3. Склапање брака

Исламски брак има своје основне оквирне прописе, без обзира на различитост
облика. Да би брак био исламски мора бити склопљен у име и ради Аллаха и по
шеријатско-правним прописима. По шеријатско-правним прописима услови за ваљаност
исламског брака су двојаки и то: - Шурутун-никјах - предуслови за склапање брака и -
Ерканун-никјах - услови при склапању брака. Зато је са становишта ислама у правној
равни - брак женидбени уговор, који је према шеријатским прописима закључен изеђу
мушкарца и жене који немају никаквих верских и шеријатско-правних сметњи, у бити
уговор или споразум, на основу којег те особе потпуно слободно и на дозвољен начин
живе у интимном односу и ступају у сексуалне односе који су једино у браку и кроз брак
дозвољени. По учењу ислама брак спада у шеријатско-верско право зато што се заснива на
Кур'ану и Хадису и што се као верски чин склапа, у име и ради Алаха али он спада иу
шеријатско грађанско право (муамелат) и зато што је он врста потпуно слободног уговора
и споразума из којег настају сасвим конкретне обавезе, дужности али и права и благодети
за обе стране које на благословен начин не могу нигде и никако ван брака постићи.
Чињеница да се брак заснива на верско-моралној подлози даје му велики значај и тежину и
зато он нипошто није један обични формално-правни уговор као куповина куће, али с
обзиром да је ипак врста уговора и споразума две стране, он није ни хришћански
сакрамент, света тајна и света нераскидива брачна веза оних који су венчани на земљи да

14
http://iltizam.org/tekstovi/read/2473, интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.

9
су свезани и на небу. Под тачно одређеним, на вери, моралу и шеријатско-правним
прописима заснованим разлозима, брак је у исламу ипак раскидив.15 16
Понуда и прихватање као услов брака састоје се од једноставних речи („Женим се са
тобом“, „Прихватам брак са њим“) којим обе стране исказују спремност да ступе у брачну
везу. Приликом склапања брака заступници и сведоци треба да избегну шеријатом
прописане препреке, које представљају основ за поништавање брачне везе. Те брачне
препреке груписане су у три велике групе: сродство по крви, млеку и тазбинству .17 18
Склапање брака одвија се јавно, читањем делова Курана и упућивањем савета о
заједничком животу и преиспитивањем поменутих препрека. Том приликом се пред
сведоцима одређује мехр, венчани поклон који муж мора дати супрузи. Код исламског
начина склапања брака постоје две врсте мехра. Први је мехри муаџел – венчани дар, који
је младожења дужан урућити још пре склапања брака. Тај дар не мора бити скуп, нити
велик. Може бити и обичан прстен, или чак само оно што дотични зна из Курана напамет.
Друга врста мехра је мехри муеџел – одгодни дар, који се даје у случају да дође до развода

15
http://sebil.eu/index.php?option=com_content&view=article&id=394%3Aislamsko-erijatsko-sklapanje-braka-
nikjah&catid=1%3Alatest-news&Itemid=90, интернет адреси смо риступили на дан 04. 01. 2014.
16
У предисламској Арабији у брак се могло ступити на четири начина: а) Венчање момка и девојке након
што је он запроси; б) Брак који настаје након што жена по вољи мужа одлази да живи са другим мушкарцем
док не затрудни. Након тога може се вратити свом мужу , ако он то одлучи. Ова врста брака се практиковала
код парова који нису могли имати деце; в) Постојале су такозване јавне жене које су своју кућу означавале
заставицом и које су сексуално опћиле са свим мушкарцима који би у нихову кућу дошао. Уколико би
остала трудна , позивали су се сви мушкарци који су са њом општили и онда се на основу мишљења
физиономисте одређивало на кога дете личи, и ко му је отац. Мушкарац који би био проглашен за оца није
могао то одбити; г) Исти случај био је и у погледу силованих жена; д) Поред овог , постојао је и брак који је
био продукт заробљавања. Жене , које су биле ратни плен биле су присилно удаване за победнике . Објавом
Ислама сви ови бракови се укидају.
17
Новаковић, Д., Наведено дело, 161-162.
18
Није дозвољено склапање бракова између блиских рођака (о препрекама за склапање брака говори: En-
Nisa, Жене 4 26-27). Муслиману је забрањено склапање брака са женом удатом за другог муслимана без
њеног претходног развода, док је то могуће у случају да је она жена неког “неверника“ (El-Mumtehene,
Провјерена, 60 10). Муслиман има право да се ожени хришћанском или Јеврејком, а да она не напусти своју
веру (El-Maide, Трпеза, 5 6), док са друге стране муслиманка нема право да постане супруга хришћанина или
јудејца. Такође, јасно је утврђен обичај мираза, али код муслимана мираз даје супруг невести. Без давања
мираза брак са слободном женом се сматра неважећим. Јанулатос, А., наведено дело, 177.

10
брака мужевљевом кривицом. Сума мехри муеџела мора бити одређена на дан венчања,
што присутни сведоци усмено и писмено својим потписом потврде. 19 20
У вјерско-моралном смислу када младић или девојка једно другом у присуству
сведока понуде и прихвате брак он је ваљан и по тој основи настају све брачне обавезе,
права и дужности независно од тога да ли су младић и девојка имали стварну намеру да се
узму, уколико нису постојале шеријатске сметње за њихово венчање. Ово само упозорава
да је ашиковање, понуда брака и његово прихватање крајње одговоран чин с којим нема
никакве шале и неодговорности. Хадис је ту изричит: ,,У три случаја речи које изговоримо
било у шали, било у збиљи постају обавезујуће: речи понуде и склапања брака, речи
пуштања и повратка жене и изречена заклетва." Медутим, пошто је брак уз вјерско-
морални чин истовремено и шеријатско-правно-грађански акт, то његово склапање у тој
равни тражи одређену и јасну процедуру. 21 Шеријатско венчање се обично, у традицији
муслимана, може учинити у просторијама џамијеа или месџида (просторија за обављање
молитве, али без минарета – ово је уобичајено у западним земљама где су муслимани
мањина), али се оно може обавити и у кући или некој другој просторији где је свадба.22

3. 4. Развод

Имајући у виду важност брака у исламској традицији разумљиво је што се у њој

развод третира као негативна појава коју Алах не одобрава. Постоји један хадис који
говори хадис који говори: ,,Ни једно допуштено дело није тако мрско Алаху као развод
брака“.23

19
Институција мехра је позната из предисламског периода. Уговор о висини мехра се мора одредити у току
склапања брака. У шеријатском праву мехр је материјална вредност коју муж даје жени за њен улазак у брак.
Мехр се заснива на Кур'ану и Хадису. Висину мехра споразумно утврђују заручници. http://sebil.eu/index.php?
option=com_content&view=article&id=394%3Aislamsko-erijatsko-sklapanje-braka-nikjah&catid=1%3Alatest-
news&Itemid=90, интернет адреси смо риступили на дан 04. 01. 2014.
20
Кубурић, З., Наведено дело, 18.
21
http://sebil.eu/index.php?option=com_content&view=article&id=394%3Aislamsko-erijatsko-sklapanje-braka-
nikjah&catid=1%3Alatest-news&Itemid=90, интернет адреси смо риступили на дан 04. 01. 2014.
22
Кубурић, З., Наведено дело, 18.
23
http://www.camo.ch/islbrak.htm, интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.

11
 Јанулатос истиче да Куран са изузетном лакоћом озакоњује развод, наравно само у
корист мушкарца. Уколико жена затражи развод, мушкарац има право да је пребије.
Развод на иницијативу жене могућ је само уз заједничку сагласност и уз враћање мираза
мужу. Прибегавање судовима обично није повољно по жене. Процедура развода је врло
једноставна и састоји се из формуле коју супруг објављује званично: ,,Од сада те
отпуштам“ и брак се поништава. Муж може два два пут да се разведе од своје жене и да је
поново узме. Уколико би то хтео трећи пут забрањено му је да поново настави да живи са
њом, осим ако се она не уда за другога, а тај се касније разведе од ње (El-Bekere, Крава, 2
226. 236). Све речено представља јасно одступање са нивоа на који је хришћанство уздигло
брак Исламски брак поставља жену на нижи ниво од мушкарца и институцију брака
претвара у неравномерни однос. Без обзира на то што законодавства друштава утемељених
на принципима ако не хришћанског а оно бар рационалистичког поимања брака одбацују
полигамију, за муслимана је полигамија и даље “реч Алахова“.24
Постоје одређени случајеви када муж и жена имају право да окончају брак по
сопственом избору и без обавезе испуњавања било којих услова. Tо су појава неког
недостатка, као што су умна поремећеност, губавост или шугавост, омогућавају
супружнику да напусти брачну заједницу. Развод брака наступа аутоматски ако муж
установи да је заједница заснована на обмани. Теоријски обмане могу бити разноврсне,
али се као карактеристичан пример наводи изјава жене да је муслиманка, па се током брака
установи да је хришћанка или јеврејка. Одсутност мужа у дужем периоду, као и
немогућност установљења његовог пребивалишта омогућавају супрузи да се обрати
шеријатском судији који ће донети одлуку о разводу. Такође је значајно навести одредбу о
разводу брака да супруг може да се разведе два пута од своје жене и да је поново ожени, а
ако то хоће по трећи пут забрањено му је, осим ако се она уда за другога, а тај се после
разведе од ње.25
Били би смо неправедни када би изоставили чињеницу да Куран брине о отпуштеним
супругама. Мушкарцима се препоручује да не траже назад мираз од жена када их отпусте
(En-Nisa, Жене, 4 20; El-Bekere, Крава, 2 229. 231-232). Куран спречава жене да живе заједно
са другим мушкарцем пре него што прођу три месеца, да би се јасно знало очинство

24
Јанулатос, А., наведено дело, 178-179
25
Новаковић, Д., Наведено дело, 166-167.

12
њихове деце (El-Bekere, Крава, 2 228), а и могуће је да се брак поново успостави уколико
муж промени мишљење. Куран даје право распуштеници, уколико с епокаже да је трудна,
да остане у кући свога мужа. Ако се породи, бивши супруг је дужан да је издржава две
године док не престане да доји дете (El-Bekere, Крава, 2 233). Разведена супруга има право
да преузме старатељство над својом децом обично до њихове седме године. У погледу
трајања суживота мајки и деце постоје различита мишљења. Такође, и деца наложница се
сматрају законитом и имају иста права као и она из законитих бракова. Куран познаје и
институцију усвајања деце, с тим што усвојено дете нема иста права као и рођено, а
нарочито по питању наследства. Куран са доста прецизности одређује и састављање
тестамента и питања наследства (En-Nisa, Жене, 4 11-13; El Maide,Трпеза, 5 105-107).26

3. 5. Улоге у браку

Улоге у браку су такве да муж сноси одговорност за економски просперитет и

унутрашњу дисциплину породице, а жена има одговорност за унутрашње функционисање
породице, она је организатор породичног живота. Сматра се да на муслиманским женама
почива не само породица већ и исламска цивилизација, да управо жене чланове породице
уче вери и вредностима, док се та њихова улога учитеља вере ограничава или сасвим укида
у јавном животу. О равноправности полова може се говорити у зависности од контекста
културе у којој муслимани живе. Конзервативнији представници исламских улема залажу
се за поново увођење ношења фереџа и за раздвајање полова, као и за ограничења у
образовању и запослењу жена.27 Ове тендеције нарочито су присутне у оним исламским
земљама у којима су на власти исламски екстремисти, попут Саудијске Арабије и земаља
које су искусиле “благодети“ арапског пролећа.
Џилани истиче да мушкарац према жени у браку треба да се опходи на најлепши
начин: не сме се узнемиравати, посвати њена мајка, вређати њени родитељи, јер га се (тог
који тако ради) у противном Алах и Његов Посланик одричу. Један хадис сведочи:
,,Поступајте са женама најлепше, јер вам оне поклањају децу“. У погледу мехра један

26
Јанулатос, А., наведено дело, 180.
27
Кубурић, З., Наведено дело, 17.

13
хадис говори: ,,Ко ожени жену не намеравајући д ајој преда мехр, доћи ће на Судњи дан
као блудник“.28
Кардави истиче да су права и дужности у браку међусобно повезана и да се не могу
се и да је зато неопходно да свака јединка испуњава своје обавезе и ужива права која
призилазе из тих обавеза. Мушкарац је тај који управља домаћинством, али то није само
његово право већ и обавеза. То проистиче из мушкарчевих природниих предиспозиција, он
је хранитељ и бранитељ породице. Наравно, истиче овај професор, некада се може
показати да је жена способнија да управља домаћинством па може доћи до одступања од
вог правила. Зашпажамо да он као апологета Ислама жели на што више начина да умањи
отворену надређеност мушкарца над женом у Исламу. Затим додаје да мушкарац у
управљању породицом он није апсолутиста, мора да салуша и мишљење осталих укућана и
да га уважи уколико је оно исправно. Његов однос порема члановима породице је одраз
његовог односа према члановима муслиманског друштва. Ко се у својој кући понаша
деспотски тај не може бити добар кандидат за обављање неке друштвене дужности. 29

4. Деца

По Исламу, крајњи циљ брачне заједнице – уз међусобно усрећење њених чланова –

јесу деца и потомство. Куран и Хадис децу убрајају у најлепше украсе и вредности овога
света, а положај родитеља убрајају у степен неприкосновености. Отуда исламска пракса
велику пажњу поклања породичном животу, посебно деци и њиховом васпитању. Начин
на који ће родитељи највише утицати на децу јесте давање личног примера, нарочито у
сгери вере. Што се тиче ставова о контраверним питањима, забрањен је абортус, као и
хомосексуални односи. Облачење верника током намаза мора бити у складу са Исламом,
што значи да морају бити пристојно одевени, покривени и чисти.30
28
http://www.camo.ch/islbrak.htm, интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.
29
http://iltizam.org/tekstovi/read/2473, интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.
30
Кубурић, З., Наведено дело, 18.

14
 Како у Курану тако и у Хадисима наглашава се поштовање деце према родитељима.
Однос који се очекује од деце изражен је у светој књизи ислама на следећи начин, и
односи се не само на период детињства него и на селокупан живот, што је нарочитно
битно када у виду имамо то да се у време појаве ислама живело у великим породичним
задругама тј. клановима као деловима једног племена: ,,Твој Господар је одредио да
робујете (служите) само Њему и да чините добротворство родитељима. Ако једно од њих
или обоје достигну (доживе) код тебе старост не реци ни: - Уф! – (занк досађивања), не
одбијај га (што ти се од њих не свиђа) и говори с њима благим говором. Спусти пред њима
(своја) крила понизности из милости (буди им нјежан) и реци – Мој Господару, смилуј им
се, као што су они мене нејака одгајали! - “ (El-Isra, Ноћно путовање, 17 23-24). Једно
предање ово проширује и на родитеље других људи: ,,Међу смртним греховима треба да
буде и проклетство човека од његових родитеља“, рекао је Пророк. Приметили су: -
Посланиче Алахов, како је могуће да буде проклет од његових родитеља? – Одговорио је: -
Онај који псује родитеље другога псује исто свог оца и мајку“ (Al-Bukhari, Sahih, према:
Jeffery, Reader, 1962, 85).
Очева власт се показује, између осталог, и у праву да одабере мужа својој невиној
кћерци и да закључи брак свога сина који се налази пред пубертетом. Куран и каснија
предања наглашавају обавезу подршке и бриге према мајци. Једно предање наводи да је
један човек дошао код пророка и рекао му: ,,О посланиче Алахов, хтео бих да учествујем у
борби и дошао сам од тебе да затражим савет.“ Пророк је упитао: ,,Имаш ли мајку“ он је
одговрио: ,,Да“. Пророк рече тада: ,,Остани да се бринеш о њој; јер се рај налази под
твојим двема ногама“( Doi, Introduction, 1971, 131).31 32

5. Закључак

Ислам на склапање брака гледа са посебним значајем. Брачна веза има посебно место
у исламу. Ислам је брачну везу уздигао на највише степене светости и учинио је основом

31
Јанулатос, А., наведено дело, 181.
32
Куран осуђује древни арабљански обичај убијања женске одојчади, међутим, прихвата извесне изузетке
,,из праведних разлога“. Јанулатос, А., наведено дело, 183.

15
за примарне опште интересе брачног, породичног и друштвеног живота, како појединца
тако и заједнице. Склапањем брака ступа се у брачну везу и тиме се заснива породица.
Породица је основ сваког друштва. Конзистентност једне заједнице зависи од стабилности
њене основне ћелије, а то је породица. Из тог разлога ислам је кроз куранске препоруке и
хадиска упутства детаљно регулисао како да се та ћелија очува, учврсти и учини
стабилном.

Библиографија

Литература
-

16
 - Јанулатос, А., Ислам, Београд, 2005.
- Кубурић, З., “Брак и породица у јудаизму, исламу и хришћанству“, Породични разговори
(1/2009), 16-20.
- Новаковић, Д., Структура муслиманског живота, Београд, 2012.

Интернет адресе

- http://bs.wikipedia.org/wiki/Brak#Vjerski_aspekti_braka, интернет адреси смо приступили на

дан 04. 01. 2014.
- http://www.camo.ch/islbrak.htm, интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.
- http://iltizam.org/tekstovi/read/2473, интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.
-http://sebil.eu/index.php?option=com_content&view=article&id=394%3Aislamsko-erijatsko-
sklapanje-braka-nikjah&catid=1%3Alatest-news&Itemid=90, интернет адреси смо риступили на дан
04. 01. 2014.
-http://www.svetionikislama.org/tekstovi/53-uloga-porodice-u-islamskom-nacinu-zivljenja.html,
интернет адреси смо приступили на дан 04. 01. 2014.

17