VISOKA TEHNICKA SKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZVECAN

SEMINARSKI RAD

Predmet: Upravljanje rizikom i metode procene rizika

Tema: Upravljanje rizicima

Mentor: Student:
Aleksandra Kokic Arsic Ivica Lazarevic
br.indexa: 27/18
 SADRZAJ
UVOD...........................................................................................……………
1
UPRAVLJANJE RIZICIMA....................................................……………
2
PLANIRANJE UPRAVLJANJA RIZICIMA.........................……………
2
IDENTIFIKACIJA RIZIKA.....................................................……………
3
ANALIZA RIZIKA....................................................................……………
4
KVALITATIVNA ANALIZA RIZIKA........................................................……………...4
KVANTITATIVNA ANALIZA RIZIKA.....................................................……………...4
ODGOVOR NA RIZIK..............................................................……………
5
ZAKLJUČAK.............................................................................……………
8
LITERATURA............................................................................……………
9
 UVOD
Trižišni rizik, kreditni rizik, rizik nelikvidnosti, operativni rizik, rizik inflacije,
rizik refinansiranja, rizik produženja duga, rizik modela, rizik mogućih obveza,
računovodstveni rizik, porezni rizik, rizik podataka, regulativni rizik, politički rizik,
reputacijski rizik, svi ti rizici, u većem ili manjem opsegu postoje u investicionom
poslovanju. Mnogi od njih međusobno su vrlo usko povezani i nije moguće pouzdano
odrediti gde prestaje jedna vrsta rizika, a počinje druga. Vrlo je bitno shvatiti sve oblike i
uzroke pojave rizika kako bi se investitori mogli pripremiti na moguće nepovoljne
događaje.
Pojedine vrste rizika pojavljivale su se u većoj ili manjoj meri unutar pojedinih
istorijskih razdoblja na trižištima kapitala. najveće finansijske krize u proteklih malo više
od dvadeset godina koje su prouzrokovale promene na kriznom tržištu
1987: slom tržišta
1990: slom japanskog tržišta
1992: kriza Evropske monetarne unije
1994: promena kamatnih stopa na američkom tržišta
1994/95: kriza meksičke valute
1995: kriza u Latinskoj Americi
1997: azijska kriza
1998: ruska kriza
1999: brazilska kriza
2000: slom američkoga tehnološkog tržišta
2001: argentinska kriza.
 Većinu tih kriza nije bilo moguće predvideti. Ono što je svaki put iznova
zaprepastilo finansijski svet bila je nenadanost pojave krize, veličina gubitaka, ali I brzina
oporavka tržišta u nekim slučajevima. Zbog sve veće globalizacije tržišta kapitala, često
prilikom izbijanja kriza u jednom području dolazi do širenja na druga područja. Jednako
tako kriza na jednom segmentu tržišta, npr. na deviznom, dovodi do pojave krize u drugim
segmentima tržišta. Pojava globalnih kriza nametnula je potrebu da se sa što većom
opreznošću projektuje i kontroliše rizik u takvim situacijama.

UPRAVLJANJE RIZICIMA
U svrhu potsticanja pozitivnih faktora uspešnosti i minimiziranja negativnih uticaja
na uspeh projekta, u procesu upravljanja projektom potrebno je uložiti posebne napore u
upravljanje rizicima.
Upravljanje rizicima uključuje procese za planiranje upravljanja rizicima,
identifikaciju rizika, analizu rizika, odgovore na rizik, nadzor i kontrolu projekta. Svrha
upravljanja rizicima je povećati mogućnost pozitivnih uticaja, a smanjiti mogućnost
pojave događaja koji imaju negativne posledice za projekat. Pod pojmom upravljanja
rizicima podrazumevaju se aktivnosti za planiranje rizika, procenu rizika (identifikaciju i
analizu), rešavanje i nadzor.
Proces upravljanja rizicima sastoji se od pet osnovnih koraka:
1. korak - identifikovati rizike kako bi se mogli suočiti s njihovim posledicama,
2. korak – analizirati rizike kako bi se ustanovili uzroci njihovog nastanka, veličina
njihovog uticaja i verovatnost pojave svakoga od njih;
3. korak – odrediti prioritetne rizike kako bi se prišlo rešavanju najvažnijih rizika,
4. korak – planirati aktivnosti za suzbijanje negativnih posledica rizika,
5. korak – nadzirati sprovođenje plana za upravljanje rizicima, pratiti status
rešenih rizika i eventualnu pojavu novih.
Za razliku od procesa upravljanja rizicima koji započinje planiranjem upravljanja
rizicima, planiranje upravljanja rizicima treba biti ukljčeno u planiranje projekta, to ne bi
smela biti izdvojena grupa aktivnosti, kao posebna opcija.

PLANIRANJE UPRAVLJANJA RIZICIMA

 Planiranje upravljanja rizicima je proces odlučivanja o načinu na koji će se
pristupiti upravljanju rizicima i sprovoditi potrebne aktivnosti kroz životni ciklus projekta.
Ovaj proces je bitan kako bi se osigurao optimalan način upravljanja rizicima u odnosu na
vrstu rizika i značaj projekta za organizaciju. Planiranje upravljanja rizicima potrebno je
obaviti što ranije, već u fazi planiranja projekta. Proces planiranja je detaljna izrada
programa aktivnosti za upravljanje rizicima kako bi se:
_ razvila i dokumentovala organizovana, sveobuhvatna i interaktivna strategija
upravljanja rizicima,
_ odredile metode za sprovođenje te strategije,
_ planirali adekvatni resursi.
Planiranje rizika je interaktivan proces, a rezultat procesa je Plan upravljanja
rizicima , kao sastavni deo plana upravljanja projektom. Plan upravljanja riticima sadrži i
definiše:
_ metodologiju – alate, izvore podataka i načine upravljanja rizicima u projektu,
_ uloge i odgovornosti – za svaku aktivnost vezanu uz upravljanje rizicima
imenuje se odgovorna osoba, definišu njene nadležnosti i odgovornosti,
_ proračun – pridružuje resurse i procenjene potrebe za finansijskim sredstvima
za upravljanje rizicima,
_ vremensko planiranje – planiraju se termini sprovođenja pojedinih aktivnosti
upravljanja rizicima tokom životnog ciklusa projekta,
_ kategorije rizika – za lakšu identifikaciju, rizici se prethodno kategorizuju
_ definicije mogućnosti pojave rizika i njegovog uticaja – daje se generalna
definicija
mogućnosti uticaja, za kasniju kvalitativnu analizu rizika,
_ usuglašene stavove interesnih grupa o toleranciji na pojedini rizik,
_ formu izveštavanja – definiše se izgled izvještaja i svih ostalih dokumenata, kao I
forma komunikacije u procesu upravljanja rizicima,
_ praćenje procesa – način prikupljanja i dokumentovanja činjenica vezanih za
upravljanje rizicima.

IDENTIFIKACIJA RIZIKA
U postupku identifikacije rizika prepoznaju se rizici koji bi mogli imati uticaj na
određeni projekat te se oni detaljno opisuju. Identifikacija rizika je složen postupak jer se
tokom životnog ciklusa projekta pojavljuju novi rizici, koji nisu mogli biti definisani u
početnoj fazi projekta. U samom postupku učestvuju članovi projektnog tima, ali i sve
interesne grupe tog projekta kojima je u interesu rano detektovanje rizika kako bi se njima
moglo uspešno upravljati. Ulazni podaci, kao što su informacije dobijene pregledom
raznih publikacija, stručnih mišljenja, zatim iskustva s ranijih projekata, plan upravljanja
tim projektom, plan upravljanja rizicima, tokom ove faze procesa upravljanja rizicima se
obrađuju, I procenjuje se njihova moguća prisutnost na projektu.
Registar rizika, koji je rezultat opisanog postupka, treba da sadrži:
_ popis identifikovanih rizika s opisom uzroka njihovog nastanka i procenama
njihovih mogućih uticaja,
_ popis potencijalnih odgovora – početan popis može biti definisan već u ovoj
fazi, kao podloga za kasniju fazu planiranja odgovora na rizik,
_ glavne uzroke koji povećavaju mogućnost pojave identifikovanih rizika,
_ ažuriranu kategorizaciju rizika – mogu se pojaviti nove vrste rizika koje je
potrebno dodati ranije definisanoj kategorizaciji rizika za određeni projekat.
Rizici se mogu identifikovati tokom životnog ciklusa projekta. U ranim fazama
projekta ukupan rizik je visok zbog nedostatka informacija, dok su u kasnijim fazama
životnog ciklusa projekta veće financijske posledice rizika.

ANALIZA RIZIKA
Analiza rizika se definise kao proces ispitivanja svakog pojedinog identifikovanog
rizičnog događaja u cilju procene mogućnosti njegovog nastanka I predvinanja njegovog
uticaja na projekat. Rizični događaj, ukoliko dođe do njegovog nastanka, može imati
troškovne, planske ili tehničke posledice.
Analiza rizika raščlanjena je na kvalitativnu i na kvantitativnu analizu.

Kvalitativna analiza rizika

Kvalitativnom analizom rizika procenjuju se prioriteti među identifikovanim
rizicima za dalje aktivnosti u cilju uspešnog upravljanja rizicima. Za svaki rizik procenjuje
se mogućnost njegovog nastanka kao i potencijalni efekt na ciljeve projekta (rokove,
troškove, kvalitet) ukoliko dođe do pojave pojedinog rizika. U tu svrhu se izranđju matrice
verovatnosti i uticaja, analizira se kvalitet prikupljenih podataka o pojedinom riziku,
kategorišu se rizici prema izvoru rizika, području u projektu na koje mogu delovati,
fazama projekta i sl., rade se procene hitnosti rešavanja rizika. Rezultat kvalitativne
analize rizika su prioritetine liste najuticajnijih rizika za konkretan projekat. U njima se
mogu prepoznati rizici koji zahtevaju hitan odgovor, rizici koje je potrebno dodatno
analizirati, rizici koje je potrebno posebno imati pod kontrolom kako ne bi prerasli u rizike
opasne za postizanje ciljeva projekta.

Kvantitativna analiza rizika

Kvantitativna analiza rizika odnosi se na analizu uticaja onih rizičnih događaja koji
su prethodnom kvalitativnom analizom definisani kao potencijalno najuticajniji na
ostvarenje ciljeva projekta. U kvantitativnoj analizi koriste se odgovarajuće tehnike I alati:
analiza osetljivosti, procene očekivanih troškova (za negativan rizik), kao I kvantitativne
metode odlučivanja u nesigurnim uslovima - stablo odlučivanja, tehnike modeliranja i
simulacije.
Rezultat ove analize je dopunjeni registar rizika koji sadrži:
_ probabilističke analize projekta (procene mogućih troškova, rokova, najčešće u
obliku kumulativnih distribucija),
_ mogućnost postizanja pojedinih ciljeva projekta u odnosu na rizike,
_ rang listu kritičnih rizika,
_ trendove pojave i uticaja rizika.

ODGOVOR NA RIZIK
Rukovonenje rizikom uključuje specifične metode i tehnike za rešavanje poznatih
rizika, određivanja odgovornosti za rizični problem I procenu troškova i vremena
potrebnih za rešavanje rizika.
Planiranje odgovora na rizik je proces u kome se razvijaju opcije i određuju
aktivnosti za prihvatanje prilika i smanjenje prijetnji za postizanje ciljeva projekta.
Mogući su eventualan odgovor na rizik
- planirane aktivnosti koje će se sprovesti jedino u slučaju da do rizika stvarno
dođe, razrađene strategije za upravljanje negativnim (prijetnje) ili pozitivnim
(prilike) rizicima.
- strategije za negativne rizike ili pretnje

Tri su osnovne strategije za odgovor na pojavu negativnog rizičnog događaja:

 - izbjeći rizik – menja se plan upravljanja projektom kako bi se izbegli nepovoljni
rizici (npr. preciznije se definišu zahtevi, poboljšanje komunikacije, uključivanje
eksperata, i sl.), odvojili projektni ciljevi od rizičnih
uticaja ili se ublažavaju ugroženi ciljevi (npr. produženje roka ili smanjenje
opsega projekta);
- preneti rizik – negativan uticaj rizika prenosi se na treću osobu, čime ona postaje
odgovorna za upravljanjem tim rizikom, za što dobija određenu premiju (npr.
garancije, osiguranja, u građevinarstvu ugovaranje radova po principu „ključ u
ruke“, i sl.);
- ublažiti rizik – smanjuje se mogućnost i/ili uticaj rizičnog događaja na prihvatljiv
prag preduzimanjem aktivnosti u najranijoj fazi projekta (npr. primena manje
kompleksnih procesa, uzimanje većeg broja probnih uzoraka, izbor pouzdanijeg
dobavljača i sl. za smanjenje mogućnosti, odnosno smanjenje štete dodatnim
subjektima za preuzimanje negativnog uticaja, (npr. poput dodatnog agregatnog
postrojenja u slučaju nestanka električne energije, i sl.)

Strategije za pozitivne rizike ili prilike:

- iskoristiti priliku – stvaraju se uslovi da se prilika dogodi (npr. povećanje resursa,
osiguranje, bolje kvalitete od planirane),
- podeliti priliku – pozitivni uticaji dele se s trećom osobom koja je najsposobnija
da iskoristi te prilike (npr. partenerstva, joint venturi, i sl.),
- povećati šansu – povećanje mogućnosti i/ili pozitivnih uticaja.

Strategije za obe vrste rizika, pozitivne i negativne:

- prihvatiti rizik – kada ni jedna od prethodnih strategija ne odgovara riziku, on se
naprosto prihvata: pasivno prihvatanje podrazumeva ne preduzimanje nikakvih
aktivnosti sve dok se rizik ne pojavi, a aktivno prihvatanje podrazumeva stvaranje
određene rezerve u novcu, resursima ili vremenu kako bi se rešili i iskoristili
poznati, a ponekad i nepoznati rizici.

Registar rizika je nakon ove faze procesa upravljanja rizicima dopunjen podacima
o prihvaćenim strategijama upravljanja rizicima, opisom aktivnosti za primenu odabrane
strategije, potrebnim sredstvima i vremenom za njihovu realizaciju, nosiocima rizika
(nosilac rizika je odgovorna osoba za upravljanje određenim rizikom) i njihovim
odgovornostima, rezervnim planovima, primarnim i sekundarnim rizicima (nakon što su
preduzete određene aktivnosti za odgovor na primarni rizik). Osim registra rizika,
potrebno je ažurirati plan upravljanja rizicima I sklopiti odgovarajuće ugovore vezane za
upravljanje rizicima (ugovor o osiguranju imovine I ljudi, ugovor o servisu i sl.)
Problem je kako odabrati optimalan odgovor na pojedini kritični rizik. Odabir se
vrši uglavnom prema jačini rizika i toleranciji vođe projekta prema tom riziku. Međutim,
postoje i drugi bitni elementi koji utiču na odabir odgovora na rizik: kvalitet i dostupnost
potrebnih resursa, kao i politike I procedure za upravljanje projektima koje više ili manje
dozvoljavaju vođi projekta slobodu odlučivanja. Vođa projekta prihvata veću izloženost
rizicima ukoliko ima veću slobodu u donošenju odluka.
Potrbno je pridati značaj potpunom razumevanju mogućih uzroka i posledica rizika
kako bi se mogle odabrati optimalne akcije za njihovim upravljanjem. Kada rizici mogu
imati tako ozbiljne posledice za projekat da ga čine potpuno neprihvatljivim, poseže se za
merama izbegavanja tih rizika. Mere za ublažavanjem uticaja rizika preduzimaju se kako
bi se povećala mogućnost realizacije projekta, ali one istovremeno znače i povećanje
osnovnog proračuna za troškove potrebne za preduzimanje aktivnosti na smanjenju rizika.
Prenošenje rizika na drugog je odluka koju treba doneti uz prethodno razumevanje prirode
takvog rizika, pravilnog odabira partnera koji je najsposobniji njime pravilno upravljati i
analize troškova (premije) prenošenja rizika. Prihvatanje rizika je takođe jedna od opcija
upravljanja rizicima, ali to ne podrazumeva i nepreduzimanje nikakvih aktivnosti za
upravljanje rizicima.
Za upravljanje rizicima kod javnih projekata koji se realiziraju po modelu javno
privatnog partnerstva, javni partner, suočen sa značajnim rizicima, treba da razmotri
mogućnost prenosa dela ili celog rizika na privatni sektor. Ipak, osnovno pravilo je da se
rizik alocira na onu stranu, privatnu ili javnu, koja će tim rizikom najbolje upravljati.
 ZAKLJUČAK
Ubrzani razvoj tržišta kapitala, njegova sve veća globalizacija i uvođenje novih
finansijskih proizvoda i tehnologija nametnula je regulativnim institucijama u svetu nove
izazove.
Specifičnost I različitost svih svera ekonomije nameće potrebu da se uoče problemi
usklađivanja pozajmljenog kapitala radi pokrića rizičnih poslovanja. Međutim, procese
prenosa rizika među različitim subjektima nije još uvek u potpunosti moguće sagledati sa
gledišta mogućih potraživanja.
Na kraju treba reći da nijedna kvantitativna metoda upravljanja rizikom, bez obzira
na to koliko je napredna, ne može zameniti iskustvo i znanje vlasnika portfelja. Osnovni
prednost uspešnog sprovođenja mera upravljanja rizicima nije samo postojanje
standardnih metoda predviđanja rizika, već i nadzor što ga sprovode regulativne
institucije, postojanje internih revizija unutar institucija I dosledno sprovođenje tržišne
discipline od strane investitora.
 LITERATURA

1. Prof.dr Vlajko Petković, Prof.dr Slavko Karavidić, Preduzetništvo, Visoka

škola za poslovnu ekonomiju I preduzetništvo, Beograd, 2009.
2. Prof.dr Dragoslav Jokić, Preduzetništvo, Naučno istraživački centar Užice,
Beograd, 2002.

Internet stranice:
http://www.sapmag.com.hr/show_article.php?id=471
http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/55/55_6/index.html
http://www.ebizmags.com/kultura-i-nadzor-upravljanja-rizicima/
http://www.biznis-akademija.com/B.akademija-UPRAVLJANJE-RIZICIMA---
SASA-JOVANOVIC_984
http://www.gmbusiness.biz/index.php/arhiva/31-40/gm_35/3543.html