Praktična nastava

01-04 Uvodne napomene i zaštita

Dobra teorijska priprema je neophodan preduslov za praktičan rad.
Potrebno je konceptualno razumevanje dela materije koji se praktično ilustruje laboratorijskom
vežbom. Pogrešno je proceduru opisanu u uputstvu za izvođenje vežbe slediti napamet, bez
razmišljanja o tome kakve posledice proizvodi svaki korak.
Izvođenje laboratorijske vežbe ne treba započinjati bez prethodne dozvole nadležnog nastavnika.
Tokom izvođenja laboratorijske vežbe potrebno je izbegavati svaku mogućnost dodira sa
komponentama i provodnicima dok su pod napajanjem.
Nakon završetka laboratorijske vežbe, potrebno je radno mesto vratiti u prethodno zatečeno (uredno)
stanje.

Električni šok
Električni šok (strujni udar) nastaje kao
posledica prolaska struje kroz ljudsko telo.
Struja prolazi kada dva dela tela istovremeno
dođu u dodir sa dve tačke u električnom kolu
između kojih postoji razlika potencijala.
Put kojim struja prolazi kroz telo zavisi od
položaja tačaka dodira. Jačina struje zavisi od tog
puta, kao i razlike potencijala između tačaka
dodira.
Deo tela kojim struja prolazi predstavlja
otpornik. Otpornost ljudskog tela zavisi od više
parametara, kao što su godište, pol, težina,
vlažnost kože, itd. Posledice električnog šoka prvenstveno
zavise od jačine struje koja je prošla kroz telo.

Posledice električnog šoka

Jačina struje (A) - posledica po ljudsko telo
0,0005 slabo peckanje
0,001 prag jasnog osećaja
0,002 blagi udar
0,010 bolni udar
0,015 jači bol
0,025 intenzivan bol, grčenje mišića
0,075 srčana aritmija
0,250 jaka srčana aritmija, zastoji u radu srca
4,000 paraliza srca
5,000 opekotine tkiva

1
Praktična nastava

PODSETNIK m, µ, n, p – K, M, G, T
UČENICI DA PRETVORE 0,001A U mA (*1000/1000).
Vrednosti su okvirne i ne treba ih uzimati kao granične. Neke od ozbiljnih posledica se mogu pojaviti i pri
manjim vrednostima jačine struje.
Otpornost ljudskog tela iznosi, okvirno, između nekoliko k i nekoliko desetina k, do 100 k.
Vrednost otpornosti zavisi od tačaka između kojih se meri, kao i od ostalih uslova. Na primer, otpornost
između dve tačke u suvim uslovima može biti 50 k, a u vlažnim 5 k. Pri razlici potencijala od 50 V, kroz telo
bi tekle struje od 1mA i 10 mA, respektivno.
Uzimajući u obzir vrednosti iz prethodne tabele, u prvom slučaju bi se struja jedva osetila, a u drugom bi
izazvala bolni udar. Treba primetiti da za nastupanje ozbiljnih posledica električnog šoka nije neophodna
velika razlika potencijala (tzv. visoki napon).

Osnovno električno kolo

Kolo se sastoji od izvora i potrošača. Usled razlike potencijala na
krajevima izvora, struja teče kroz potrošač i vraća se u izvor.
Razlika potencijala predstavlja napon.
Negativni kraj izvora u ovom kolu predstavlja referentni
potencijal. Vrednost napona se računa i meri u odnosu na
referentni potencijal. Referentni potencijal ne mora nužno imati
nultu vrednost. U svim kolima je uobičajeno postojanje zajedničke
„linije“ refrentnog potencijala koja se naziva masa (common).
Razlika potencijala na krajevima izvora i potrošača se računa i
meri u odnosu na nultu vrednost. Termin koji se koristi za zajedničku liniju referentnog potencijala je
zemlja (earth ground ili samo ground).
Ovaj simbol se koristi da označi uzemljenje šasije (frame) ili kućišta (chassis)
uređaja.
Ako je kućište uređaja metalno, ono obavezno mora biti uzemljeno! Ako je
kućište uređaja plastično, a unutar njega se nalazi metalna šasija, tada ona
obavezno mora biti uzemljena!

Mrežni napon
Na standardnoj mrežnoj utičnici dostupan je naizmenični napon iz električne mreže (line
voltage).

2
Praktična nastava
Napon je sinusnog oblika i menja se u vremenu sa periodom T = 20ms (učestanost f = 1/T
= 50 Hz). Maksimalna ili vršna vrednost napona (peak) je Vp = 325 V. Efektivna vrednost
napona Veff=Vp/2 = 230 V. Efektivna vrednost naizmeničnog napona jednaka je
vrednosti jednosmernog napona koji na istom potrošaču disipira istu snagu kao i taj
naizmenični napon. PREDLOG, DA SE ZNA 2 I 3 i I=U/R P=U*I

P je srednja vrednost snage koja se disipira na potrošaču u vremenu.

Kod naizmeničnih signala se podrazumevaju efektivne vrednosti, pa se zbog toga mrežni
napon deklariše na 230 V.
Utičnica (tzv. šuko) je na električnu mrežu povezana sa tri provodnika, koji se nazivaju:
faza, nula i zemlja.
Razlika potencijala između faze i nule se menja u
vremenu kao na Sl. 1.
Napomena: Iako bi raspored faze i nule trebao da
bude kao na slici, u mnogim praktičnim
slučajevima nije tako!
Napomena: Naziv „nula“ ne treba da zavarava, jer
kroz taj provodnik teče struja na svom povratnom putu prema električnoj mreži!
Zadatak: Ako TA peć troši 3,5KW, ima dva grejača, i povezana je na jednu fazu, da li je
“pametno” da se poveže na dve faze ako znamo da je povezana na osigurač od 16A?
Koncept uzemljenja
Uzemljenje je bezbedonosna mera, koja smanjuje mogućnost da korisnik dođe u dodir sa
opasnim nivoima signala iz električne mreže u slučaju kvara uređaja.
Boje provodnika:
faza (Live – L) – tipično braon
nula (Neutral – N) – tipično plava
uzemljenje (Ground – G) – tipično žuto–zelena
Pažnja: Boje na postojećim instalacijama nikada ne uzimati zdravo za gotovo!

3
Praktična nastava

Ako dođe do incidenta, preko metalnog kućišta se otvara provodni put male otpornosti, pa
struja naglo raste. Zbog toga dolazi do pregorevanja ili izbacivanja osigurača. Spajanje nule
i uzemljenja vrši se samo na ulazu u instalaciju. Između uzemljenja i faze takođe postoji
mrežni napon!

4
Praktična nastava
Električna struja kao uzrok požara
Statistički podaci o mestu nastanka kvara na električnim instalacijama čija je posledica bio nastanak
požara obuhvataju sledeća mesta:

 kvarovi na provodnicima koji su ugrađeni u objekat (preko 33%),

 kablovi i utikači (blizu 20%)
 sijalice i razni izvori svetlosti (blizu 20%)
 prekidači, produžni kablovi i utičnice (preko 10%)
 osigurači, glavni prekidači, razvodne table (oko 5%)
 energetski transformatori
 ostala mesta u okviru električnog razvoda
Svakoj vrednosti električne struje odgovara određeni porast temperature koji mora biti ograničen, tj.
temperatura ne sme dostizati tačku paljenja izolacije, okolnih predmeta i materijala. Materijali u
neposrednoj blizini mogu da budu različiti: izolacija, konstruktivni elementi zgrade, bilo koje druge
zapaljive i eksplozivne materije.
Najčešći uzroci paljenja koji su povezani sa električnom strujom:

 pregrevanje električnih provodnika, namotaja i drugih uređaja kroz koje protiče električna struja,
 kratak spoj
 veliki prelazni otpor
 varničenje i električni luk
 kvarovi na elektrotermičkim uređajima
Električna struja pri prolazu kroz provodnik, ili prilikom korišćenja u mašinama i uređajima, delom se pretvara u toplotnu
energiju. Svakoj vrednosti električne struje odgovara određeni porast temperature koji može da dovede do oštećenja izolacije i
time do izazivanja požara.
U skladu sa Džul-Lencovim zakonom, količina toplote Q[J] koju električna struja razvija u provodniku proporcionalna je kvadratu
jačine struje I[A], otporu provodnika R[Ω] i vremenu proticanja struje T[s]. Zbog toga, prolaskom struje dolazi do pregrevanja
provodnika što prouzrokuje zagrevanje i paljenje izolacije. Nastalo preopterećenje najviše utiče na kontakte i na spojeve
provodnika, posebno ako nisu pravilno izvedeni, pa do paljenja izolacije dolazi baš na tim mestima.

Do pregrevanja provodnika može doći i pri normalnim strujnim opterećenjima, pod uslovom da je na neki način sprečeno
odvođenje toplote. Bilo kakvo sprečavanje oslobađanja toplote u okolni ambijent, prekrivanjem izolacije robom ili različitim
materijalima koji mogu da stvore neki oblik spoljne toplotne izolacije, a što je često slučaj u poslovnim objektima, može izazvati
paljenje energetskog kabla čak i u uslovima normalnog strujnog opterećenja. Za ekspertizu je važan i podatak da li se osećao

5
Praktična nastava
specifičan miris gume koji se razvija prilikom pregrevanja izolacije. U praksi se najčešće pale nekvalitetni i preopterećeni
produžni kablovi.

Prelazni otpori nastaju na mestima gde se spajaju provodnici i na mestima njihovog spajanja sa
tablama, mašinama, uređajima i aparatima. Kod dobro ostvarenih spojeva (dobar kontakt) prelazni
otpori su mali tako da se ne razlikuju u drugim delovima strujnog kola. Kod loše ostvarenih spojeva ta
mesta se intenzivno zagrevaju tako da dolazi do paljenja izolacije.
Takođe, oksidacija na spojnim mestima stvara uslove za nastanak prelaznih otpora. Ova pojava je
posebno izražena tamo gde provodnici nisu izrađeni od bakra. Razni potresi i vibracije mogu da doprinesu
da kontakti olabave i da se jave prelazni otpori. Ukoliko električni kontakt nije dobro pričvršćen i ima
veliku otpornost, to ima za posledicu lokalno zagrevanje koje potpomaže proces oksidacije, a samim tim
dolazi do mikropomeranja delova kontakta. Ovo je bespovratni proces, jer spoj postaje labaviji,
nagomilava se oksid koji ima manju provodnost, otpornost na mestu kontakta raste i povećava se
oslobađanje toplote. Temperatura na kontaktu raste, disipacija energije se povećava sve do momenta
kada se stvore uslovi za paljenje zapaljivih materijala u neposrednoj blizini. Prilikom vršenja uviđaja, ovoj
činjenici treba posvetiti posebnu pažnju jer to može olakšati razjašnjenje događaja.

6
Praktična nastava
Инсталациони проводници и каблови са бакарним проводницима.
Za prenos električne energije koriste se instalacioni provodnici (vodovi). Za izradu provodnika
koriste se metali jer imaju najmanju specifičnu električnu otpornost odnosno najbolje provode
struju. Provodnici za električne instalacije izrađuju se u obliku gole ili izolovane žice od bakra (Cu)
ili aluminijuma (Al). Najviše se koristi bakar ali zbog njegove visoke cene i malih rezervi za
vazdušne vodove se koristi i aluminijum i njegove legure.
Instalacioni vodovi međusobno se razlikuju zavisno od načina izrade tako da ih možemo podeliti
na:
 gole provodnike
 izolovane provodnike (vodove)
 kablove
Goli provodnik je metalna žica bez izolacije iskorišćena za dovod električne struje.
Kod izolovanih vodova provodnici su celom dužinom presvučeni izolacionim materijalom (PVC,
guma ili slična termoplastična izolacija).
Pod kablom se podrazumevaju provodnici koji su električno izolovani i smešteni uzajednički
omotač za zaštitu od spoljnog uticaja (vlaga, mehanička oštećenja, korozija).
Електричне инсталације можемо поделити на:

• Електро-енергетске инсталације (ЕЕИ) - електричне инсталације ниског напона,

намењене дистрибуцији електричне енергије до електричних потрошача, код којих је напон
између (фазног) проводника и уземљења до 250VAC (eng. Alternating Current, AC -
наизменична струја). Нпр. Системи осветљења, напајања потрошача, ...

• Сигнално-телекомуникационе инсталације (СТКИ) - електричне инсталације ниског

напона, намењене преносу електричних сигнала, код којих је напон између проводника и
уземљења до 60VDC (eng. Direct Current, DC - једносмерна струја). Нпр. Телефонске,
алармне, интерфонске, РТВ, рачунарске инсталације, инсталације за аутоматску детекцију
и дојаву пожара, експлозивних гасова, прашина, ...

Prema vrsti prenosnog medijuma

 kablovi sa žicanim provodnicima
 optički kablovi
Telekomunikacioni kablovi
Telekomunikacioni vodovi se prema mestu postavljanja dele na:
 Uvlačne kablove, koji se postavljaju u unapred pripremljene kablovske tunele ispod
zemlje
 Podzemne kablove, koji se postavljaju direktno u zemlju u prethodno iskopan rov, a
kao dodatni sloj za zaštitu od mehaničkih opterećenja usled pritiska zemlje koja ga
pokriva ima armaturu od upredenih čeličnih žica,
 Podvodne kablove koji se postavljaju ispod vode u rekama, jezerima, morima i
okeanima. Imaju sličan sastav kao armirani kablovi, samo im je armatura znatno
čvršća kako bi izdržala velike pritiske vodenog stuba,
 Vazdušne (samonosive) vodove, koji se danas sve ređe koriste
7
Praktična nastava
https://www.youtube.com/watch?v=Gg1aFmsKQgk PODVODNI KABLOVI

Svi telekomunikacioni kablovi se fabrički označavaju. Oznaku kabla sačinjavaju:

 Osnovna oznaka, • Oznaka konstrukcije jezgra, i • Dopunska oznaka
Osnovna oznaka se sastoji iz grupe slovnih i brojčanih simbola. Slovni simboli označavaju tip kabla, a
brojčani neke od konstrukcionih slojeva kabla.
U nastavku je dat prikaz nekih od najčešće korišćenih osnovnih oznaka:
TK – niskofrekventni pretplatnički kabl, TD – niskofrekventni kabl mesne mreže i mesne grupe, TZ – niskofrekventni završni
kabl, TI – instalacioni kabl, TC – niskofrekventni kabl za centrale, TH – koaksijalni kabl, TF – simetrični visokofrekventni kabl, TV
– visokofrekventni uvodni kabl,..
Konstruktivni elementi telekomunikacionih kablova

1. Jezgro – sastoji se od osnovih elemenata (izolovanih provodnika - žila, parica, trojki,

četvorki i sl.);
2. Plašt (omotač) nalazi se oko jezgra kabla i štiti ga od vlage;
3. Armatura – postavlja se oko plašta i štiti ga od mehaničkih oštećenja
4. Zaštitni slojevi – nalaze se oko armature i štite je od korozije

Jezgro
Jezgro kabla se sastoji od prethodno navedenih osnovnih elemenata kabla – žila, parica ili četvorki. Ako su
u jezgru svi osnovni elementi iste vrste, takvi kablovi nazivaju se prosti ili jednostavni, a ukoliko su osnovni
elementi različitih vrsta takve kablove zovemo složeni ili kombinovani. S obzirom na raspored osnovnih
elemenata u jezgru razlikujemo:
- Žila je izolovani metalni provodnik. Izrađuje se najčešće od bakra. Najviše se izrađuju okrugli
provodnici prečnika : 0.4mm, 0.6mm, 0.8mm, 0.9mm, 1.2mm i 1.4mm.
- Parica. Paricu čine dve kablovske žile upredene zajedno zbog smanjenja preslušavanja usled
indukcije. Zbog razlikovanja svaka žila u parici je posebno obeležena.
- Četvorka. Četvorku čine dve parice ili četiri žile upredene zajedno, takođe zbog smanjenja
preslušavanja usled indukcije. Ovakav način upedanja neophodan je za veće dužine kablova.
Radi razlikovanja, svaka žila ili parica su posebno označene.
8
Praktična nastava

Slika 5: Zvezda četvorka Slika 6: DM četvorka

Postoje dve vrste četvorki:

i) Zvezdasta ili zvezda četvorka (slika 5) koja nastaje istovremenim upredanjem četiri žile;
ii) Dieselhorst – Martinova četvorka (skraćeno DM – slika 6) koja nastaje upredanjem dve
prethodno upredene parice.
 Koaksijalna parica. Koaksijalna parica sastoji se od dva provodnika postavljena koaksijalno jedan
unutar drugog. Preslušavanje između ovakvih parica je minimalno, što je naročito važno pri
prenosu visokofrekventnih naizmeničnih signala.
Plašt (omotač)
Omotač kabla je hermetička zaštita jezgra od mehaničkih oštećenja, hemijskih delovanja
rastvora i elektromagnetnih polja. Debljina omotača kabla kreće se od 1 do 4 mm. Može
biti od različitih materijala: Olovo, Aluminijum, Plastične mase (polivinilhlorid, polietilen,
neopren itd.), Talasasti lim (čelik, bakar, aluminijum).
Armatura
Armatura štiti omotač od mahaničkih oštećenja. Izrađuje se u obliku namota trake ili žice (okruglog ili četvrtasog
preseka).
Zaštitni slojevi
Zaštitni slojevi štite armaturu kabla od korozije. U novije vrijeme se za izradu zaštitnih slojeva uglavnom koriste
plastične mase, od kojih se najviše upotrebljava polivinilhlorid.

Zadatak – Napraviti i ispitati produžni kabl.

SVAKI UČENIK el.teh. škole ovo MORA DA ZNA.

https://homele.ru/hr/sockets-and-switches/connecting-the-sockets-
with-each-other-how-to-connect-the-outlet-to-an-electrical-outlet/