U srpskom jeziku imamo deset vrsta reči, a to

su: imenice, pridevi, zamenice, brojevi, glagogli, prilozi, predlozi, veznici, rečce i uzvici.

Neke od ovih reči menjaju svoj oblik, i zbog toga se zovu PROMENLJIVE REČI.

Ostale svoj oblik nikada ne menjaju, pa smo takve reči nazvali NEPROMENLJIVE REČI.

Pogledajmo, najpre, ove dve rečenice.

1. Lisica i zec mogu da budu drugari samo u bajci.

2. Samo u bajkama možemo da čitamo o drugarstvu između lisice i zeca.

Ukoliko obratimo pažnju na naše glavne aktere, zeca  i lisicu, videćemo da oblik ove dve reči nije isti u
prvoj i drugoj rečenici.

LISICA -> LISICE

ZEC -> ZECA

Neke druge reči, kao što je I (lisica I zec; lisice I zeca), ostale su iste.

U prethodnom primeru videli smo da su reči ZEC  i LISICA promenile oblik. To nije zbog toga što je
naša LISICA  prevrtljive prirode, već što je njena funkcija u rečenici IMENICA, isto kao i reč ZEC.

IMENICE SU PROMENLJIVE REČI!

IMENICE: zec, lisica, čaj, ljubav, sreća, lopta, parfem...

Dalje vidimo da reč I nije promenila oblik, ali ne zbog toga što je mnogo kratka, nego zato što ona ima
funkciju VEZNIKA.

VEZNICI SU NEPROMENLJIVE REČI!

VEZNICI: i, ni, samo, tek...

VAŽNO

Evo i kompletne podele reči na PROMENLJIVE i NEPROMENLJIVE:

Kada menjamo neku reč, ne menjamo je celu već samo jedan njen deo.

Lisica je nadmudrila zeca.

Lisica igra šah sa zecom.

DEO REČI KOJI OSTAJE ISTI NAZIVA SE GRAMATIČKA OSNOVA REČI!

Menjanjem završetaka reči dobijamo njene različite oblike (-a, -om...)

Ti delovi su nastavci koji se dodaju gramatičkoj osnovi reči.

Dakle, PROMENLJIVI DELOVI REČI, KOJI SE DODAJU NA GRAMATIČKU OSNOVU, ZOVU SE NASTAVCI ZA
OBLIK!