Пројекат система техничке заштите

Младен Кнежевић
Факултет техничких наука, Чачак
Електротехничко и рачунарско инжењерство, рачунарско инжењерство, 2011/2012
djomlak@gmail.com
Ментор рада проф. др Синиша Ранђић

Апстракт—У оквиру овог рада је приказан принцип пројектовања система техничке заштите на фабричком
комплексу. Циљ рада је да се на замишљеном објекту пројектују системи заштите у складу са проценјеним
безбедоносним ризицима, а према дефинисаном пројектном задатку.

Кључне речи – системи техничке заштите, видео надзор, периметарска заштита, структурна кабловска мрежа,
детекција пожара

1 УВОД
Намена рада је да читаоца упозна са основним системима техничке заштите, а касније кроз пример
прикаже пројекцију ситема заштите на конкретан објекат. У раду су приказани општи и технички услови који
морају бити задовољени при имплементацији система заштите, а дат је и пример пројектног задака, као и
графичка документација као саставни део пројекта.
2 ОПШТИ ДЕО – СИСТЕМИ ТЕХНИЧКЕ ЗАШТИТЕ
У овом поглавлју су призани основни системи техничке заштите:
 Систем видео надзора
 Систем противпровалне заштите
 Систем детекције и дојаве пожара
 Систем контроле приступа
 Систем евиденције радног времена
 Систем интерфонских веза
2.1 Систем видео надзора
Видео надзор представља електонски систем за надгледање и снимање ситуација на неком простору, и
пренос сигнала са камера на предефинисану локацију.
Основне компоненте система видео надзора су камере и уређаји за снимање и прегледавање видео
материјала. Видео надзор делимо на аналогни и IP.
Аналогни видео надзор је систем који од аналогних камера преко коаксијалног кабла преноси видео
сигнал до мониторинг собе у којој се налазе уређаји за уживо прећење и складиштење снимака. Централни
уређај система је DVR (Digital Video Recorder) на који се снима и архивира запис у дигиталном формату.
IP видео надзор (слика 1) је систем видео надзора који корисницима пружа могућност надгледања и
архивирања материјала преко рачунарске мреже, користећи Интернет протокол.

Слика 1. IP видео надзор

2.2 Систем противпровалне заштите
Противпровални систем је систем који путем сензора детектује неовлашћени улазак и кретање по
штићеном простору. Основне компоненте противпровалног система су детектори и централа.
 Основна подела детектора је на детекторе предвиђене за унутрашнју монтажу и на детекроре који могу
да се инсталирају напољу.
Према начину детекције детектори могу бити активни и пасивни. Пасивни детектори захтевају додатну
енергију за рад, док активни генеришу и шаљу енергију у околни простор и врше анализу примљене енергије.
2.3 Систем детекције пожара
Основне компоненте система за детекцију пожара су поред централе, аутоматски детектори, ручни
јављачи, уређаји за звучно и светлосно алармирање, као и уређаји за даљински пренос аларма и извшних
функција.
Централа за детекцију пожара има задатак да напаја детекторе пожара и линије детекције стабилним
стабилисаним напоном који треба да је расположив у свим ситуацијама, да од детектора прима информацију о
нормалном стању, стању аларма, прекиду линије, или вађењу детектора, кратком споју линије, да добијено
стање сигнализира на самој централи и по потреби проследи сигнал уређајима за звучну и светлосну
сигнализацију, као и да обезбеди извршне функције које се од система захтевају.
Детекторе по граници детекције делимо на тачкасте и линијске. Према томе како откривају феномене
пожара детекторе делимо на детекторе дима, детекторе топлоте, детекторе пламена.
Детектори дима су намењени откривању дима, у ствари они детектују распршене честице-аеросоле, од
којих је дим само један од могућих.
Детектори топлоте, представлјају уређаје који региструју пораст температуре до одређене границе, или
нагле промене температуре, и те промене претварају у алармно стање. Тако имамо термомаксималне и
термодиференцијалне детекторе.
Детектори пламена реагују на зрачење пламена који је манифестација значајног броја пожара у раној
фази.
Не тако мање значајан део система детекције пожара су и уређаји за звучну и светлосну сигнализацију,
као и модули који служе за активирање извршних функција, као и прихбат информација са других система.
2.4 Систем контроле приступа
Систем контроле приступа (слика 2) служи за заштиту објеката и просторија од неовлашћеног приступа,
као и контролу кретања лица по објекту.
Основни елементи контроле приступа су. Контролер, електронска брава, картице и софтвер задужен за
контролу и управљање системом.
Контролери се преко РС-485 бус-а повезују на рачунар, а такође постоје и контролери са Етхернет
портовима који се у систем повезују преко рачунарске мреже.
Читачи представљају пасивне уређаје за читање РФИД и магнетних картица. Као медијум за
идентификацију углавном се користе РФИД картице или тагови. Поред тога читачи се израђују и у варијанти са
шифратором, као додатна мера заштите. У последнје време се све више користе читачи отиска прста, чиме је
знатно смањена могућност злоупотребе.

Слика 2. Систем контроле приступа

2.5 Систем интерфонских веза
Интерфони омогућавају двосмерну комуникацију са могучношћу отварања врата.
Основна подела интерфона је на аудио и видео интерфонске системе, а основне компоненте и код једних,
и код других су: позивна јединица, пријемна јединица, и електрична брава.
2.6 Интегрисани системи техничке заштите
Интеграција система техничке заштите омогућава централизован надзор догађаја у објектима са једне,
централне локације. Са било ког објекта повезаног на систем, могуће је, путем рачунарске мреже, добити
визуелни приказ и алармне дојаве свих система заштите инсталираних у објекту.
3 ОПШТИ И ТЕХНИЧКИ УСЛОВИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
У овом поглавњу су дати општи и технички услови који морају да се испоштују приликом извођења
инсталација, као и мере заштите на раду којих је извођач радова дужан да се придржава. Техничке услове за
извођење инсталација делимо на:
 Опште,
 Техничке услове којих се морапридржавати приликом извођења телекомуникационих инсталација,
 Као и техничке услове којих се мора придржавати приликом уштања уређаја у рад.
Извођач радова мора бити упознат са опасностима и штетностима које се могу јавити при коришћењу
електричних инсталација и опреме, као и начинима откланања истих.
4 ПРОЈЕКТНИ ЗАДАТАК
Пројектни задатак као полазна основа, за израду пројеката мора да садржи циљеве и сврху израде
пројеката. Пројекат система техничке заштите се израђује за потребе утврђивања концепције ових инсталација.
Пројектни задатак служи да се дефинишу спецификације пројектних захтева, које се приликом израде пројекта
разрађују, и претварају у пројектне спецификацје.
Подлоге за израду главног пројекта су архитектонско грађевински пројекат, идејни пројекат електричних
инсталација, као и технички услови за прикључак на инфраструктуру издатуту од стране овлашћене
организације.
Поред опших података о објекту пројекат мора да садржи и текстуални опис, прорачуне, и графичку
документацију. У текстуалном делу пројекта је дат текстуални опис пројектованих система, са техничким
образложењем усвојених решења, материјала и опреме, техничке услове за извођење, примењене стандард и
прописе, И др. У графићком делу пројекта је приказан распоред елемената на основама, а и дате су блок шеме
веза за сваки систем.
5 ПРОЈЕКАТ
У овом поглављу приказан је пример пројектовања система техничке заштите на замишњеном објекту.
Текстуални опис прати графичка документација, а пројектом је дато техничко решење за извођеље следећих
инсталација:
 Инсталација структурне мреже,
 Инсталација система видео надзора,
 Инсталација периметарске заштите,
 Инсталација система за детекцију и дојаву пожара,
 Инсталација система контроле приступа,
 Интсалација противпровалног система,
 Инсталација сстема за евиденцију радног вемена.
5.1 Структурни кабловски систем
Телефонска и рачунарска мрежа обједињене су тзв. структурним каблирањем. Суштинску предност
структурног каблирања представља коришћење јединственог кабловског система за све инсталације којима се
преносе било какве информације у пропусном опсегу до 600 MHz. То обухвата и пренос говора, слике,
управљачких сигнала, али и веома брз пренос података.
Једини интерфејс ка кориснику је зидна утичница са РЈ 45 конекторима на коју се може прикључити
било рачунар, било телефон (или оба) и која даље кабловским системом води до одговарајућих разделника и
активних уређаја (телефонске централе, тј. разделника или LAN switch).
Комуникациона чворишта су смештена у свим објектима фабричког комплекса, а сва су оптичким
кабловима повезана на централно чвориште у управној згради.
Основне компоненте структурног кабловског система су: рек ормани, РЈ-45 утичнице и кабловска
инсталација.
5.2 Систем видео надзора
Системом видео надзора је предвиђено пкривање поњнег периметра објекта, покривање свих улаза у
објекат, као и покривање свих објеката фабричког комплекса. Из безбедносних разлога за потребе система
видео надзора предвиђена је независна структурно кабловска мрежа. За напајање свих уређаја у систему
предвђени су независни извори напајања.
Систем видео надзора се састоји од следећих основних елемената. NVR уређаја, софтвера за видео
менаџмент и камера.
Предвиђена су 3 снимача. Два су искоришћена за повезивање камера, а трећи служи као редуданта, и у
случају испада једног од ова два аутоматски преузима све његове функције.
VideoEdge мрежни видео снимач (НВР) је снажни, високих пеформанси систем за управљање видеом
(ВМС) пројектован за снимање и управљање снимљеним видеом са стандардних, висококвалитетних и
мегапиксел видео камера и компатибилан је како са форматима 4:3 тако и са 16:9 HD.
Централни софтвер за видео менаџмент, VICTOR, је инсталиран на главном серверу, као и на 3 PC
клијента. Један клијентски рачунар је предвиђен и у портирници, тако да ће и радницима обезбеђења бити
омогућено да прате камере које покривају спољни периметар. Његова флексибилност без премца омогућава вам
да креирате прилагодљиве изгледе који тачно испуњавају захтеве оператера, као што су обезбеђење,
супервизори, истражитељи, и ради сваког дана.
За покривање фабричког комплекса предвиђене су камере високе резолуције 2МП произвођача Arecont
Vision, модел AV2115DNAIv1 2MPx. Камере су постављене тако да свака камера мокрива „мртав угао―суседне
камере. Камере предвиђене за споњну момтажу опремњене су кућиштем са грејачем.
У унутрашњости објеката су предвиђене „доме―камере , Arecont Vision, model D4S-2115DN-3312. У
објекту је такође предвиђен и један број изузетно брзих, покретних спеед доме камера, које се налазе у сферном
(доме) кућишту. Облик и конструкција кућишта као и техничке карактеристике ових камера омогућавају
континуално кретање камере од 360º по хоризонталној оси и 180º по верткалној оси. Оператер на радном месту
има могућност да мишем управља камером, да је помера и зумира. Такође, ове камере имају могућност унапред
дефинисања путање кретања. Предвиђена је камера произвођача American Dynamics, модел
ADVEIPSD35POPVS IP Speed Dome35x оптички зум. Ове камере се такође инсталирају у специјално кућиште
за спољну монтажу. За покривање периметра предвиђено је и 4 термалне камере, које су распоређене у задњем
делу фабричког комплекса. Камере су произвођача Flir, модел Ф-112.
5.3 Систем периметарске заштите
За заштиту периметра предвиђена је комбинација механичке и електронске заштите. Око целог
комплекса предвиђена је ограда. Ограда ће у већем делу бити зидана висине 2м са бодљикавом жицом на врху,
сем у делу до улице с предње стране комплекса, где ће бити другог типа. Електронска заштита обухвата
контролере, сензорски кабал и микроталасне баријере. Предвиђена је опрема произвиђача Сенстар.
Сензорски кабал је предвиђен око целог комплекса изузев улаза у објекат, где су предвиђене
микроталасне баријере. Сензорски кабал ствара невидљиво поље ширине 3м и висине 1м, с обзиром да се
полаже у земљу отпоран је на све врсте временских утицаја,а може да се полаже у свим врстама тла. Сензорски
каблови су повезани на контролер Omnitrax, a контролери су повезани у Silvernetwork.
Silwer network (слика 3) је дизајнирана за испитивање до оба краја мреже и обезбедјује редундантне
податке до крајње опреме у мрежи. Поинт-то-поинт линк може да буде ЕIA-422, синглемодни или милтимодни
оптички, или преко ОмниТраx сензор кабла. Сигнал за пренос података је у потпуности регенерисан до сваког
чвора у мрежи, обезбедјује одговарајућу интеграцију сигнала и поуздан пренос података. Рад Силвер мреже
преко истих ОмниТраx каблова смањује трошкове елиминишући потребу за одвојеним периметарским мрежама
и обезбедјује инхерентну комуникацију.

Слика 3. Silwer network

Комуникацијом преко Силвер мреже управља Wиндоwс PC Silver Network Menager (SNM) software.
СНМ контролише мрежну комуникацију и пролаy ОмниТраx аларма и статус информација до контролног и
дисплеј система какав је StarNet 1000, AIM или трећа генерација система. Интерфејс измедју PC хардвера и
Силвер мреже – компатибилне јединице, као сто је ОмниТраx процесор, обезбедјен је кроз Silver Network
Interface Unit (SNIU).
Мокроталасне баријере су постављене на капијама, састоји се од микроталасног предајника и
пријемника. Предајник емитује микроталасну енергију, коју пријемник константно надзире и мери. Сваки
покрет у зони детекције проузрокује промене у пријемном сигналу. Пријемник детектује и процесира промене
сигнала и активира аларм када сигнал не задовољава одређене критеријуме.
5.4 Систем детекције и дојаве пожара
Систем дојаве пожара (слика 4) у оквиру предметног објекта, треба да обезбеди аутоматску дојаву
настанка пожара и алармирање особља да је до пожара дошло.
У сваком обекту комплекса предвиђено је постављање по једне централе за детекцију пожара. Централе
су умрежене и повезане на рачунар у управној згради, на коме се преко софтверске платформе надгледа рад
централе. Централа ће осим надзора над елементима система за дојаву пожара, вршити надзор и над
елементима система шпринклер мреже. Основне одлике ове централе су адресибилност, аналогност,
самоодржавање и програмабилност.
Сагледавајући намену објекта, могуће узроке избијања пожара, брзину развоја пожара и услове који
владају у просторијама, за аутоматску детекцију појаве пожара предвиђа се примена оптичко-димних и
термичких детектора пожара, као и линијских детектора у производној хали и магацину.
Преко алармних сирена предвиђена је звучна и светлосна сигнализација, а преко командних модула
прослеђивање деловања, тј. извршних функција са централе за дојаву пожара на друге сигурносне системе у
објекту.

Слика 4. Систем детекције пожара

5.5 Систем противпровалне заштите
За сваки објекат фабричког комплекса предвиђен је независан систем противпровалне заштите. Централе
су преко рачунарске мреже пвезане на интегративни софтвер. Предвиђена је опрема произвођача „DSC―и
„Pyronix― . Систем противпровалне заштите представља други степен заштите комплекса. Систем
противпровалне заштите за потребе објекта треба да омогући детекцију и јављање да је дошло до неовлашћеног
уласка.
Да би извршио потребне функције систем противпровалне сигнализације се састоји од:
 Protivprovalne central
 Модула за проширење система,
 Оперативних терминала,
 Детектора и сирена за дојаву аларма.
Улога противпровалне централе је да непрестано надгледа и напаја све сигналне линије и врши
алармирање у случају инцидентне ситуације. Предвиђено је постављање противпровалне централе PC1864.
Капацитет централе је од 8 до 64 алармних зона.
Централе су постављена у техничкој просторији у управној згради и у канцеларијама пословођа у другим
објектима комплекса. Напајање централа је предвиђено са електроенергетских табли у објектима, са засебног
струјног круга и посредством резервних АКУ батерија одговарајућег капацитета (у случају нестанка мрежног
напајања). Управљање централама ће се обављати посредством терминала-шифратора са ЛЦД дисплејом који
се налазе на улазима у објекте.
Детектовање повреде штићених простора ће се остварити помоћу: магнетних контаката, пасивних PIR,
дуалних IR/MW детектора и дуалних антимаскинг детектора. У просторијама у којима се налазе стаклене
површине, предвиђено је постављање амбијенталних детектора лома стакла. Детектори лома стакла реагују на
звук лома и/или сечења стакла.
5.6 Систем контроле приступа и систем еиденције радног времена
Читачи контроле приступа су предвиђени у рек соби у управној згради, како би само овлашћним лицима
био дозвољен приступ, као и просторији где је смештена архива, а терминал за евиденцију радног времена је
предвиђен на портирници на месту где се предвиђа улазак запослених.
6 ЗАКЉУЧАК
Пројектовање система техничке заштите се ради након што се прво направи елаборат о угрожености
објекта, па после тога, у договору са инвеститором, прави пројектни задатак. Правилним распоредом елемената
техничке заштите избором квалитетне опреме значајно се смањују потенцијални безбедоносни ризици. .
 Тенденцја развоја је да се системи заштите интегришу на јединствену софтверску платформу, тако да се са
видео зида у мониторинг соби, могу пратити аларми са свих система заштите. На тај начин се знатно олакшава
и посао служби обезбеђења. Суштина идеје интеграције је могућност повезивања великог броја објеката у један
целовит систем и праћење тог система из централизованог мониторинга. Овај нови концепт интеграције
обједињује све системе из области безбедности, заштите, мултимедије, ИТ-а и аутоматике. Овако свеобухватан
и комплексан систем захтева и поуздано, функционално и модерно решење за мониторинг. Сложеност система
се компензује једноставношћу употребе и додатним могућностима које проистичу из синергије настале
интеграцијом.
На крају да закључимо да се комбинацијом различитих система техничке заштите омогућује се не само
одговорно деловање у превенцији могућих штета већ и знатне материјалне уштеде при склапању полиса
осигурања имовине. Поред великих материјалних штета, могу бити угрожени и људски животи, па се пред
пројектанта постављају високи захтеви. Правилним избором система техничке заштите, њиховом комбинацијом
и интеграцијом, у комбинацији за физичким обезбеђењем и механичком заштитом значајно се максимализују
ефекти заштите.
ЛИТЕРАТУРА
[1] Vicenzo de Astis, Bruno Gasparini,―
Security technology handbook―
.
[2] Vlado Damjanovski, „CCTV. Networking and Digital Technology―
, Butterworth-Heinemann Ltd; 2Rev
Ed edition, 2005
[3] Professional Security Systems, magazin o bezbednosti
[4] Prof. dr. Milan Đ. Blagojević, „Tehnički sistemi zaštite-skripta―
,
[5] Gerard Honey, „Electronic Security Systems―
[6] John E. Traister, Terry Kenned, „Low Voltage Wiring, Security Fire Alarm systems―
[7] www.videonadzor.net
[8] www.koving.rs
[9] www.elsat.rs
[10] www.swhouse.com