- дикарбоксилне значи да у свом саставу имају двије карбоксилне групе
- могу бити засићене (нпр оксална и малонска) и незасићене (нпр фумарна и малеинска) - дикарбоксилне групе могу бити или директно међусобно везане као нпр код оксалне киселине или раздвојене једном или више метиленских група ( 2 ) нпр код малонске и ћилибарне киселине
- дикарбоксилне киселине се могу добити на било који начин којим се добијају и
монокарбоксилне али се мора поћи од одговарајућих једињења са двије функционалне групе нпр:
- већина ових киселина се налази у природи или у слободном стању или у облику соли
* оксална киселина (етан-дикиселина) се налази у спанаћу купусу парадајзу грожђу итд
- једна од најјачих органских киселина - пошто није корозивна употребљава се за уклањање рђе *малонска киселина (пропан-дикиселина) је чврста кристална супстанца растворљива у води - има велику примјену у органским синтезама *адипинска киселина (хексан-дикиселина) - бијела кристална супстанца растворљива у води - најважнија дикарбоксилна киселина због своје широке примјене - користи се у прозиводњи полиамидних смола и влакана као што је најлон те у производњи гума
* двије најважније незасићене дикарбонске киселине су фумарна и малеинска
- једињења ових киселина се користе у производњи смола мазива пестицида итд - фумарна киселина се такође налази у нашем организму и служи као интермедијер у циклусу лимунске киселине преко кога се добија енергија неопходна за све животне функције