Дисјунктивни и хипотетички силогизам

Чисте форме силогизма (дисјунктивни и хипотетички) представљају дедуктивне закључке који се

састоје из две премисе које су дисјунктивни односно хипотетички судови, па је и конклузија
дисјунктивни односно хипотетички суд.
Дисјунктивни силогизам (ДС):
Појмови по обиму су квантификовани или неквантификовани.
Квантификовани појмови су универзални или партикуларни или сингуларни.
Појмови по обиму су универзални или партикуларни или сингуларни или неквантификовани.
А је В или С
В је В1 или В2 или В3
А је В1 или В2 или В3 или С
Хипотетички силогизам (ХС):
Ако су људи задовољни, онда у свету влада мир. p→q
Ако у свету влада мир, цвета култура. q→r
Ако су људи задовољни, цвета култура. p→r

Мешовите форме силогизма

Хипотетичко-категорички силогизам
Како му само име каже, велика премиса је хипотетички, док су мала премиса и конклузија
категорички искази. Базира се на таблици истинитости за импликацију и представља најраширенију
форму дедуктивног закључивања која се примењује у математичким, логичким, филозофским и
доказима емпиријских наука. Овај силогизам има два правилна, које такође називамо модусима, и
њиховом применом обезбеђујемо исправност закључивања. Наиме, помоћу њих искључујемо оне
валуације у којима је импликација неистинита.
Modus ponendo ponens (МП)
Глагол ponere на латинском значи тврдити, па у складу с овим правилом тврдећи антецеденс нужно
тврдимо и консеквенс.
Ако штедим, имаћу новца за летовање. p→q
Штедим. р
Имаћу новца за летовање. q
Modus tollendo tollens (МТ)
Ово је модус порицања, јер глагол tollere на латинском значи порицати, а у овом модусу поричући
консеквенс нужно поричемо и антецеденс.
Ако штедим, имаћу новца за летовање. p→q
Немам новца за летовање. ¬q___
Нисам штедела. ¬p
Дакле, да бисмо добили исправан модус морамо да водимо рачуна о томе шта тврдимо, а шта
поричемо. Наиме, поричући антецеденс и тврдећи консеквенс запашћемо у логичке грешке.
Дисјунктивно-категорички силогизам
У случају да је једна од премиса дисјунктивни суд, морамо повести рачуна о томе која врста
дисјунктивне везе се у њему изражава, с обзиром да разликујемо три њене варијанте: (укључиву)
дисјункцију, алтернацију и инкомпатибилност. У зависности од тога применићемо једно од два
следећа правила.
Modus tollendo ponens (МТП), којим поричући један алтернант или дисјункт тврдимо други, биће
исправан у свим варијантама дисјунктивних судова, јер дефиницје истинитости тих оператора
забрањују да оба буду лажна.
Прочитаћу књигу или погледати филм. p˅q p˅q
Нећу прочитати књигу. ¬p ___ или: ¬q __
Погледаћу филм. q p
Овај смарагд је или прави или лажан. p⊻q p⊻q
Овај смарагд није прави. ¬p ___ или: ¬q __
Овај смарагд је лажан. q p
Међутим, постоји још једно правило, а то је modus ponendo tollens (МПТ), који се примењује када је
премиса изражава алтернацију или инкомпатибилност исказа. Тада је довољно да тврдећи један од
њих порекнемо други.
Овај смарагд је или прави или лажан. p⊻q p⊻q
Овај смарагд је прави. p ___ или: q ___
Овај смарагд није лажан. ¬q ¬p
Најчешће грешке код ових врста мешовитих силогизама настају када се значења дисјунктивних
везника замене. Отуда је потребно добро размислити о природи везе која је изражена у почетној
премиси, тј. поставити питање да ли је могуће да чланови дисјункције буду истовремено истинити,
или се узајамно искључују, па тек онда применити правило.
Хипотетичко-алтернативни силогизам (дилема)
Дилема је ваљана форма закључка чија је структура нешто сложенија, али и даље ће нам бити од
помоћи познавање истинитосних вредности сложених исказа. Велика премиса дилеме је конјункција
два хипотетичка суда, а мала алтернативни суд који или тврди антецеденс велике премисе или пориче
њен консеквенс. Ако премисе садрже већи број хипотеза, дилема постаје трилема, тетралема,
полилема.
Конструктивна дилема (КД)
Конструктивна дилема је закључак у коме је мала У литератури постоје многе занимљиве
премиса алтернација оба антецеденса конјунката велике дилеме. Једна од њих је и (неистинита)
премисе, а конклузија алтернација њихових прича о трећем по реду спаљивању
консеквенса. Александријске библиотеке, приликом
(p → q) ∧ (r → s) арапског освајања 642. године. Кажу да је
p ⊻ r__________ калиф Омар I на питање својих официра
шта да раде с књигама из библиотеке
q⊻s
одговрио следећим речима: Ако се у овим
Пример: књигама говори исто што и у Курану, оне
1а. Ако се удам за Марка, нећу морати да бринем о су сувишне, а ако се говори нешто што се
новцу. не слаже с Кураном, оне су штетне.
1б. Ако се удам за Јована, никад ми неће бити досадно. Пошто се претпоставља да знамо како су
2. Удаћу се за Марка или за Јована. књиге завршиле, ова дилема у ствари је
ентимем: приповедач нам оставља да сами
Према томе, (добро ћу проћи, јер) или нећу морати да
изведемо све исказе који недостају.
бринем о новцу, или ми никад неће бити досадно.
Деструктивна дилема (ДД)
Ова дилема се разликује од конструктивне у томе што алтернативна премиса пориче оба консеквенса
(заправо одговара бинегацији), па је и конклузија алтернација негација оба антецеденса:
(p → q) ∧ (r → s)
¬q ⊻ ¬ s __
¬p ⊻ ¬r
У нашем примеру, то би изгледало овако:
1а. Ако се удам за Марка, нећу морати да бринем о новцу.
1б. Ако се удам за Јована, никад ми неће бити досадно.
2. Или не желим да бринем о новцу, или да ми буде досадно.
Према томе, или се нећу удати за Марка, или се нећу удати за Јована.
Протагора и ученик
Славни софиста Протагора подучавао је извесног Еуатла адвокатској вештини. Пошто ученик
није имао довољно новаца, погодили су се да половину школарине плати одмах, а другу
половину кад добије прву парницу. Међутим, како се Еуатло потом није бавио адвокатуром,
остао је дужан учитељу. Кад су се једном приликом срели, Протагора је запретио да ће га
тужити суду, сигуран да ће добити спор: Ти ћеш ми свакако платити остатак школарине. Јер ако изгубиш
парницу, платићеш по одлуци суда, а ако је добијеш, платићеш ми по нашој погодби. На шта је ученик, који је
очигледно био веома талентован, одговорио: Ја ти свакако нећу платити. Јер, ако добијем парницу, нећу ти
платити јер је тако суд пресудио. Ако изгубим, нећу ти платити јер смо се тако погодили.
Наравно, овакав исход често је незадовољавајући у бројним ситуацијама када се заиста суочавамо са
личним дилемама или када се слична форма закључивања користи у јавним дебатама око питања од
општег значаја. Јер, резоновање треба да помогне у избору праве одлуке, а ми остајемо без
једнозначног одговора. У таквим ситуацијама можемо покушати да разрешимо дилему неким од
следећих начина.
Хватање дилеме за рогове
То је стратегија којом се обара ваљаност закључка тако што се утврди да је нека од хипотеза
(импликација) у првој премиси лажна, јер је онда лажна и читава конјункција. А онда, довољно је да је
једна премиса лажна, па да не постоји нужно извођење конкклузије: на пример, да није истина да ако
се удам за Марка никад нећу морати да бринем о новцу.
Провлачење кроз рогове дилеме
Дилему можемо елиминисати и тако што ћемо показати да је лажна (као и принудни исход у
конклузији) уколико нађемо још алтернатива осим две понуђене: афирмишући ту нову, оповргавамо
остале (МПТ). Тада би друга премиса у конструктивној дилеми била неистинита: ако се дилема не
своди на избор између Марка и Јована, ту су Петар, Павле...
У свим поментуим облицима закључивања можемо да градимо полилогизме, да изостављамо неку од
премиса или конклузију, и тако добијемо ентимеме или сорите.

Вежбе и задаци
1. Изведите конклузију (ако је то могуће) и одредите врсту закључка:
а) Воде могу да буду слатке или слане. б) Имунитет може да буде природни или вештачки.
Ово језеро је слатко. Природни имунитет је или урођен или стечен.
2. Допуните премисе силогизма применом:
а) МП Ко рано рани, две среће граби. б) МТ ....................................................
.................................................... Једна јабука је иструлела.
Две среће грабим. Иструлео је цео воз јабука.
в) МТП и МПТ
Или грми ил’се земља тресе. ....................................................... .
.................................................... ____________________________.
Аутор овог текста није Шекспир
3. Анализирајте дилеме приказане у тексту „Протагора и ученикˮ и одредите којој врсти припадају.