Апсинт

Апсинт је алкохолно пиће које се производи од аниса, пелена и шећера, а садржи и до 72 процента
алкохола.[1]

Наводно га је први пут произвео др Пјер Ординер (Pierre Ordinaire) 1792. године као лек против
дизентерије и маларије и назвао га Artemisia Absinthium. Напитак у рзо до ија надимак La Fée Verte
или „зелена вила“, з ог своје специфичне оје. Овај лек у рзо постаје омиљено пиће, поготово међу
француским војницима у Северној Африци, који су у апсинт почели да додају анис да му поправе
укус.

Апсинт почиње да стиче све већу популарност и ускоро га прихватају уметници и припадници
високог друштва. Највећу популарност доживљава у периоду од 1880. до 1914, а само 1910.
попијено је више од 36 милиона литара овог пића. Осим у Француској, конзумирање апсинта рзо се
проширило и у Сједињеним државама, највише у Њу Орлеансу, граду с француским коренима.
Америчке власти за рањују апсинт 1912. з ог велика роја алкохоличара, а 1920. започиње до а
прохи иције, потпуне за ране алкохола.[1]

Следећи пример САД, ускоро и остале државе за рањују апсинт, а Француска уводи за рану 1915.
Но пиће је ило толико популарно да се и даље продавало. Произвођачи су се на разне начине
довијали како прикрити чињеницу да продају апсинт. Неки су ишли чак толико далеко да су апсинт
продавали као тоник за косу. Занимљиво је да апсинт никада није ио за рањиван у Уједињеном
Краљевству, нити у Шпанији.

Француска, међутим, поново о навља производњу тог славног контроверзног пића. Тако Франсоа
Ги (Francois Guy), наследник познате дестилерије из Понтарлијера, поновно почиње да производи
апсинт, но његов напитак мора ити знатно лажи од својих „оригиналних“ претходника. У литру
пића количина тујона – неуротоксина који је главни кривац за халуцинације уживатеља апсинта - не
сме ити већа од 10 mg.

Апсинт се пије на специфичан начин. У високу чашу улије се

мало апсинта, а затим се на кашичицу у којој је шећер, лагано
долива ледена вода, која мора да полако капље у чашу с
апсинтом. Свака кап претвара се у љештаво елу пахуљицу у
зеленом апсинту. Шећер служи за у лажавање горчине пелина,
а сама метода припремања даје пићу додатну чар. Њy Орлеанс
олд апсинт хаус(New Orleans Old Apsint House) ила је позната
по великој фонтани из које је стално капала хладна вода у чаше
с апсинтом.[1]

Многи уметници и познате личности о ожавали су апсинт.

Сликар Тулуз Лотрек (Toulouse-Lautrec) радио је посе ан коктел,
који је назвао un tremblement de terre (потрес), а који се састојао
од апсинта и коњака. Уместо воде, апсинт може да се меша и са
црним или елим вином, а неки га пију чистог. Оскар Вајлд
(Oscar Wilde), један од уживалаца овог нео ичног пића, једном
је написао: „Први степен опијања апсинтом није ништа
посе но, у другом вам се почињу да привиђају чудовишне и
окрутне ствари, али ако издржите, на крају ћете доћи до
завршног ступња и тада ћете видети ствари које желите да
завршног ступња и тада ћете видети ствари које желите да
видите - прекрасне, неописиве ствари“.[2]

Референце
1. „Sve tajne apsinta: Zeleno piće mitskih moći” (https://luftika.rs/sve-tajne-apsinta-zeleno-pice-mit
skih-moci/). Lufika. Приступљено 27. 1. 2020.
2. „Kako sam pravio domaći apsint i zašto sam prestao” (https://www.vice.com/rs/article/ypd4wb/k
ako-sam-pravio-domaci-apsint-i-zato-sam-prestao-da-ga-pravim). Vice. Приступљено
27. 1. 2020.

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Апсинт&oldid=22863486”

Датум и време последње измене странице: 28. јануар 2020. у 00:47

Текст је доступан под лиценцом Creative Commons Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за детаље.