Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

Висока здравстево – санитарна школа

струковних студија ,,Висан'' , Београд

Семинарски рад

Предемет: Еколошки аспекти одрживог развоја

Тема: Загађивање живптне средине и одрживи

развој

Ментор: Проф. Др Сузана Павловић Студент: Сара Круљ 4-17/21

Београд, децембар, 2021.

 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

Садржај:

Садржај:................................................................................................................................................1

1. Увод...............................................................................................................................................1

2. Загађивање животне средине.......................................................................................................2

2.1. Историјат...............................................................................................................................2
2.2. Шта је загађење?...................................................................................................................2
2.3. Извори и врсте загађења......................................................................................................4
3. Одрживи развој.............................................................................................................................5

3.1. Циљеви одрживог развоја....................................................................................................5

3.2. Основни принципи одрживог развоја.................................................................................7
4. Закон о заштити животне средине..............................................................................................8

5. Извори загађења.........................................................................................................................10

5.1. Дифузно загађење...............................................................................................................10

5.2. Тачкасто загађење...............................................................................................................10
6. Литература..................................................................................................................................12
 1. Увод

Заштита и унапријеђење животне средине представља глобални проблем савременог

друштва. Крај 20. вијека донио је велику промјену у дефинисању и мјерењу развоја.
Тада је као кључни циљ поставњен одрживи развој, а мјере развоја су до тада
укључивале само квантитативне индикаторе, а сада су проширене како би укључиле и
квалитативне попут квалитета живота и животне средине.

Животна средина је скуп свих природних вриједности, чији међусобни односи чине
окружење, тј простор и услове за живот1. Чиниоци животне средине су:

 Земљиште
 Вода
 Ваздух
 Флора и фауна

Који су садржани у литосфери, хидросфери, атмосфери, биосфери и техносфери.

Одрживи развој је концепт који тежи побољшању квалитета живота тиме што
удружује: економски развој, заштиту животне средине и друштвену одговорност. Ови
фактори су повезани, ниједан од њих не може постојати засебно, него заједно да би
могли омогућити једноставан али стабилан ослонац.

Заштита животне средине је пракса заштите животне средине од стране појединаца,

организација и влада (прим. прев.)2. Заштита животне средине подразумијева скуп
различитих поступака и мјера који спрјечавају угрожавање животне средине с циљем
очувања биолошке равнотеже. Здрава животна средина је основ за очување људске
егзистенције, здравог развоја друштва и битан фактор за ниво живота становништва.

1
Закон о заштити животне средине, 2009
2
"Environmental-protection dictionary definition | environmental-protection defined". yourdictionary.com.

1
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

2. Загађивање животне средине

2.1. Историјат

Загађеност животне средине и њених елемената: ваздуха, воде и земљишта је

различита кроз епохе човечанства. Према степену деградације у развоју људске
цивилизације постоје три епохе: пољопривредна која траје до 1850. године,
индустријска до 1950. године и техничко-технолошка која обухвата другу половину
XX вијека и траје до данас. У првој епохи деградација је била минимална –
занемарљива, а са повећањем становништва и све веће активности човека у природи,
повећава се и степен деградације природних екосистема и животне средине у целини.
Касније интензиван развој индустрије и производња ради стицања профита,
коришћење фосилних горива као енергетских извора доводи до угрожавања животне
средине у већем обиму, тако да се поставља питање опстанка живота на планети
Земљи.

Република Србија као чланица светске заједнице и сама осјећа и трпи посљедице
загађења животне средине, а нарочито после бомбардовања 1999. године. У процесу
транзиције и припреми за пријем у Европску унију, све више пажње се посвјећује
рјешавању бројних еколошких проблема.

Човјек је својом дјелатношћу у великој мјери измијенио изглед Земље и оштетио

биосферу. На огромним површинама планете потпуно су уништени природни
екосистеми (шуме, степе, мочваре) или су замјењене вјештачким (плантаже, фарме,
насеља). Мали дио нетакнуте природе је у великој опасности да нестане под притиском
савременог човјека. Животну средину на Земљи савремени човјек угрожава у мјери
која пријети да угрози и његов сопствени опстанак.

2.2. Шта је загађење?

Загађење је присуство загађивача у животној средини које изазива негативне промјене

и представља опасност по жива бића и природу. Загађивачи представљају све врсте
материје и енергије које су остаци оног што човјек производи, користи и на крају
одбаци.
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

Загађење животне средине јесте уношење загађујућих материја или енергије у животну
средину, изазвано људском дјелатношћу или природним процесима које има или може
имати штетне посљедице на квалитет животне средине и здравље људи. Загађење
ваздуха је уношење штетних природних и синтетичких материја у атмосферу као
директна или индиректна посљедица човјекових дјелатности. Загађивачи могу бити
чврстог, течног или гасовитог агрегатног стања. Загађен ваздух на различите начине
утиче на живи свијет:

 утиче на здравље људи и других живих организама,

 на климатске промјене,

 промјене у воденим токовима,

 промјене земљишта

Загађивање животне средине је уношење загађујућих материја у животну средину,

изазвано људским радом или природним процесима, које имају или могу имати штетне
посљедице по животну средину и здравље људи.

Загађен ваздух је загађен када садржи нетоксичне и токсичне материје које настају као
посљедица механичке, физичке, хемијске и биолошке обраде материјала од природе и
човјека.

Загађивач је предузеће, друго правно или физичко лице које својом активношћу
загађује животну средину.

Катастар загађивача је регистар свих врста загађивача животне средине, са подацима о

њиховој локацији, производним процесима, карактеристикама и материјалним
билансима на улазима и излазима сировина, полупроизвода и готових производа,
постројењима за пречишћавање, пут одласка отпада и загађујућих материја и мјесту
њиховог одлагања.
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

2.3. Извори и врсте загађења

Животна средина може бити загађена из различитих извора загађења и разним врстама
загађења. Најчешћи су:

 Развне врсте хемикалија и радиоактивне честице

 Отпадна топлота, бука и свјетлост
 Електромагнетска поља
 Свака промјена хемијског састава животне средине
 Физичко загађивање
 Хемијске материје које се у природи не разграђују или се јако споро разграђују

Промјена хемијког састава животне средине која је изазвана органским и неорганским

материјама је производ људског рада. Дијели се на природне и вјештачке, органске и
неорганске. Природни органски, као што су остаци из клаоница, сточарства и сл, који
су биоразградљиви и у мањим количинама не представљају велику опасност. За
разлику од природних, вјештачке материје (детерџенти, пестициди, тешки метали)
доводе до дуготрајног загађења јер се тешко разграђују или се уопште не разграђују.

Физичко загађивање обухвата загађивање чврстим отпадом, термичким загађењем,

чађи, прашином, буком и радиоактивно загађење које је најопаснији облик загађења.

Биолошко загађење представља пораст популације, често патогених организама

(вируси, бактерије, гљиве) што доводи до поремећаја у функционисању екосистема.

Хемијске материје које се у природи не разграђују су алуминијске конзерве, соли живе,

једињења фенола, а оне које се билошким поступцима могу потпуно разградити су
отпадне воде из домаћинстава, које се разграђују природним процесима или у
посебним уређајима.
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

3. Одрживи развој

Одрживи развој  подразумијева развој  друштва  који расположивим

ресурсима задовољава људске потребе, не угрожавајући природне системе и животну
средину, чиме се осигурава дугорочно постојање људског друштва и његовог
окружења. Концепт одрживог развоја представља нову  стратегију и
филозофију друштвеног развоја.

Одрживи развој се најчешће доводи у везу са заштитом животне средине, односно

настојањем да се забринутост за опстанак живог свијета на планети Земљи, повеже са
очувањем природних ресурса и бројним еколошким изазовима који стоје пред сваким
друштвом, државом и човјечанством у цјелини.

Не постоји општеприхваћена дефиниција одрживог развоја. Најчешће се наводи

дефиниција одрживог развоја коју је 1987. године дала Светска комисија за окружење
и развој при Уједињеним нацијама у свом извештају под називом  Наша заједничка
будућност, а она гласи: Одрживи развој је развој који задовољава потребе садашњице,
не доводећи у питање способност будућих генерација да задовоље властите потребе 3.

Једна свеобухватна дефиниција одрживог развоја гласи: одрживи развој представља

интегрални економски, технолошки, социјални и културни развој, усклађен са
потребама заштите и унапријеђења животне средине, који омогућава садашњим и
будућим генерацијама задовољавање њихових потреба и побољшање квалитета
живота.

3.1. Циљеви одрживог развоја

Циљеви одрживог развоја (енг. Sustainable development Goals – SDGs) су дефинисани

на Конференцији Уједињених Нација о одрживом развоју 2012. године и представљају
сет универзалних циљева који су у складу са политичким, економским изазовима и
изазовима у области заштите животне средине са којима се сусрећемо.

3
Report of the World Commission on Environment and Development: Our Common Future; 1987.
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

Свих 17 циљева одрживог развоја су међусобно повезани, тако да успех у остваривању

једног утиче на остваривање осталих:

1. Свијет без сиромаштва;

2. Свијет без глади;
3. Добро здравље;
4. Квалитетно образовање;
5. Родна равноправност;
6. Чиста вода и санитарни услови;
7. Доступна и обновљива енергија;
8. Достојанствен рад и економски раст;
9. Индустрија, иновације и инфраструктура;
10. Смањење неједнакости;
11. Одрживи градови и заједнице;
12. Одговорна потрошња и производња;
13. Акција за климу;
14. Живот под водом;
15. Живот на земљи;
16. Мир, правда и снажне институције;
17. Партнерством до циљева.

Начин на који се суочавамо са претњама које носе климатске промјене, како

управљамо отпадом и како се односимо према природи утиче на то како управљамо
природним ресурсима уз тежњу да живимо у свијету без сиромаштва, без глади, у
свијету у коме је свима доступно образовање, чиста вода, санитарни и многи други
основни услови.

Одрживи развој ствара услове да се економија развија несметано, у складу са

еколошким принципима.
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

3.2. Основни принципи одрживог развоја

Оновни принципи одрживог развоја јесу:

 Обједињавање екологије и економије (у доношењу одлука на свим нивоима)

 Уважавање суштинских вриједности животне средине (без обзира на корист за
човјечанство)
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

4. Закон о заштити животне средине

Члан 1 овог закона уређује интегрални систем заштите животне средине којим се
обезбјеђује остваривање права на живот и развој у здрваој средини и уравнотежен
однос привредног развоја и животне средине у Р. Србији.

2 члан закона чине мјере, услови и инструменти за:

1. Одрживо управљање, очување природне равнотеже, цјеловитости,

разноврсности и квалитета природних вриједности и услова за опстанак
свих живих бића
2. Спријечавање, контролу, смањење и санацију свих облика загађивања
животне средине

Одрживо управљање природним вриједностима и заштита животне средине остварују

се у складу са овим законом и са посебним законом.

Чланом 4 у оквиру својих овлашћења обезбјеђује:

 Република Србија
 Аутономна покраина
 Општина, односно град (јединица локалне самоуправе)
 Предузећа, друга домаћа и страна правна лица и предузетници који у обављању
привредне и друге дјелатности користе природне вриједности, угрожавају или
загађују животну средину
 Научне и стручне организације и друге јавне службе
 Грађанин, групе грађана, њихова удружења, професионалне или друге
организације

Сви субјекти система заштите животне средине су дужни да чувају и унапређују

животну средину.

Члан 9 овог закона прописује 11 основих начела животне средине.

 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

Члан 15 Закона о заштити животне средине обувата сагласност за коришћење.

Надлежни орган не може издати одобрење за коришћење природних ресурса, без
сагласности на пројекат заштите и санације животне средине током и послије
коришћења природног ресурса. По ставу 1 овог члана одобрење се не прибавља за
радове и активности на коришћење природних ресурса, који у складу са посебним
законом подлијежу процедури процјене утицаја на животну средину, за које се мјере
заштите и санације животне средине утврђују у оквиру поступка процјене утицаја.

Ову сагласност даје Министарство. Министар надлежан за послове животне средине

ближе прописује садржину пројекта из става 1 овог члана, као и поступак и услове
давања сагласности на пројекат.

Чланови 69,70,71,72 и 73 овог закона односе се на праћење стања животне средине.

 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

5. Извори загађења

Главни извори загађења, према просторном поријеклу поред настанка и испуштања,

класификују се у двије основне категорије:

1. Тачкасте изворе и
2. Дифузне изворе загађења

5.1. Дифузно загађење

Дифузна загађења могу бити различита, као и извори њиховог настанка и могу се
сврсттаи у шест главих категорија. Дифузно загађење је широко рапрострањен
проблем, који утиче на квалитет површинских и подземних вода и према својој појави
просторног је карактера, а у великој мјери није обухваћено мјерама редукције.

Категорије дифузног загађења су:

 Нутријенти
 Суспендоване материје
 Киселине и соли
 Тешки метали
 Опасне и штетне материје
 Патогени микроорганизми

5.2. Тачкасто загађење

Тачкасто загађење је углавном везано за људске активности, мјерљиво квалитативно и

квантитативно. Испусти загађених вода су на познатим мјестима, најчешће путем
цјевовода или канала.

Већина озбиљних утицаја на квалитет воде најчешће је у љетном периоду, када је

проток у водотоку низак.
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

Основни значајни параметри квалитета воде су:

 Биохемијска потрошња кисеоника (БПК)

 Нутријенти
 Суспедоване честице
 Тешки метали (код индустрија)

Програме контоле примјењују државни органи и локална самоуправа.

Слика 1. Извори загађења воде

Извор:https://www.educaplay.com/learning-resources/3413356-izvori_zaga_enja_vode.html
 Висока здравстено – санитарна школа струкових срудија ,,Висан''

6. Литература

1. Ратајац Р. и сарадници (2008). Екологија и заштита живоне средине, Завод за

уџбенике и наставна средства, Београд
2. Мишковић Душан (2013). Одрживи развој и заштита животне средине,
Факултет за економију и инжењерски менаџмент, Нови Сад
3. Paragraf.rs, Закон о заштити животне средине ,
https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_zivotne_sredine.html (30.11.2021)
4. Tajm-lajn, Заштита живоне средине и одрживи развој https://tajmlajn.rs/zastita-
zivotne-sredine-i-odrzivi-razvoj/ (2.12.2021)
5. Bionet-skola.net, Загађивање животне средине https://www.bionet-
skola.com/w/Zaga%C4%91ivanje_%C5%BEivotne_sredine (2.12.2021)
6. Ђорђевић М. (2008). Загађивање и заштита ваздуха, воде и земљишта;
Универзитет у Београду, Филолошки факултет
7. Report of the World Commission on Environment and Development: Our Common
Future; 1987