AKADEMIJA TEHNIČKO-UMETNIČKIH

STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD

Odsek VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA

SEMINARSKI RAD

Planiranje revizije

Mentor: dr Petar Bojivić Student: Filip Marković 2020/2 05-01

Beograd, 2021. godine

 AKADEMIJA TEHNIČKO-UMETNIČKIH
STRUKOVNIH STUDIJA BEOGRAD
Odsek VISOKA ŽELEZNIČKA ŠKOLA

Student: Filip Marković

Studijski program: Komercijalno poslovanje u saobraćaju
Nivo studija: Master strukovne studije
Upisani školske godine: 2020/21
Broj indeksa: 2020/2 05-01

SEMINARSKI RAD
Predmet: Analiza, kontrola i revizija poslovanja
Tema: Planiranje revizije
Teze stručnog rada:
1. Uvod
2. Planiranje revizije
3. Prikupljanje inforamcija o klijentu
4. Memorandum planiranja revizije
5. Koncept razumnog uverenja
6. Izveštavanje – mišljenje revizora
7. Zaključak

Mentor: dr Petar Bojović Student: Filip Marković 2020/2 05-01

Beograd, 2021. godine
 SADRŽAJ
UVOD..............................................................................................................................................1
1. PLANIRANJE REVIZIJE...........................................................................................................2
2. PRIKUPLJANJE INFORMACIJA O KLIJENTU......................................................................5
3. MEMORANDUM PLANIRANJA REVIZIJE...........................................................................7
4. KONCEPT RAZUMNOG UVERENJA.....................................................................................9
5. IZVEŠTAVANJE – MIŠLJENJE REVIZORA........................................................................10
ZAKLJUČAK................................................................................................................................13
LITERATURA..............................................................................................................................14
 UVOD

U savremenom poslovnom okruženju, veoma je bitno poznavanje fenomena nezavisne revizije,

bez koje nema ni efikasnih finansijskih tržišta na određenom ekonomskom prostoru. Ovo je
posebno značajno u uslovima globalizacije ekonomskih, finansijskih i privrednih tokova, kao i u
uslovima snažne harmonizacije, odnosno ujednačavanja računovodstvene i revizorske prakse na
najširem – svetskom planu. Nije preterano ako kažemo da se moderno društvo nikada ne bi
razvilo u toj meri, bez nezamenljive uloge revizora i računuvođa, kao ,"anđela čuvara" kvaliteta
finansijskog izveštavanja.

Revizija se u najvećoj meri oslanja na računovodstvene podatke, te ocenjuje računovodstvo.

Potreba za revizijom kao strukom se ogleda u finansijskim izvještajima poslovnih subjekata, na
temelju kojih revizori moraju preispitati i utvrditi jesu li finansijski izvještaju sastavljeni i
prezentirani na način kojim se obezbeđuje istinito i objektivno iskazivanje rezulata poslovanja
poslovnog subjekta.

Korisnici informacija koje su predstavljene u finansijskim izveštajima, nakon njihovog

revidiranja, imaju poverenje da finansijski izveštaji realno i objektivno prikazuju stanje imovine,
obaveza i kapitala, rezultat poslovanja. Informacije sadržane u revidiranim finansijskim
izveštajima predstavljaju kvalitetnu podlogu za poslovno odlučivanje. One moraju biti za sve
korisnike neutralne, korektne za odlučivanje i dostavljene na profesionalan način.

Revizori , pre samog početka procesa revizije, moraju napraviti odgovarajući plan revizije i
upoznati se s prirodom klijentovog poslovanja, kako bi se olakšalao otkrivanje najvećih rizika i
omogućio uspešan završni proces revizije, odnosno donošenje revizorskog mišljenja.I upravo
temom" Planiranja revizije "se bavi ovaj seminarski rad.
 1. PLANIRANJE REVIZIJE

Planiranje revizije je veoma značajna aktivnost jer je to proces koji je zapravo početak svakog
procesa o kome god i čemu god se radilo. Planiranje revizije znači razradu opšte strategije i
detaljnih metoda za očekivanu prirodu, vremenski raspored i obim revizije. Međunarodnim
standardima revizije (skrać. MSR) 300 "Planiranje", je između ostalog definisan sam pojam i
opisan proces planiranja revizije. Definicija ovog pojma glasi::

"Revizor treba da planira posao tako da revizija

bude izvedena na efikasan način".

Faza planiranja rеviziје ima za cilj da se odredi obim i tip dokaza i ispitivanjа kојi su nеоphоdni
da bi rеvizоr stеkао uvеrеnjе dа nе pоstоје znаčајnо pоgrеšnе izјаvе u finаnsiјskim izvеštајimа.
Pоstupci u fazi planiranja su sledeći:

1. Dоbiti infоrmаciје о pоslоvаnju kоmpаniје i privrеdnе grаnе u kојој kоmpаniја оbаvljа

dеlаtnоst;
2. Istrаžiti pоdаtkе vеzanе zа zаkоnоdаvstvо;
3. Izvеsti pоčеtnе аnаlitičkе pоstupkе;
4. Izvеsti pоstupkе rаdi pоstizаnjа rаzumеvаnjа intеrnе kоntrоlе;
5. Nа оsnоvu dоkаzа, prоcеniti rizik i utvrditi znаčајnоst; i
6. Priprеmiti prоgrаm rеviziје
 Slika 1. Postupci u fazi planiranja

Ič
ro
p
v
e
tPd
iu
a
n
zlfZ
m
g
c
k
jđ
ti
sO

Planiranje revizije

Izvor: https://slidetodoc.com/globalni-proces-revizije-definisanje-opteg-cilja-revizije-cilj/
Međnarodni standardi (MSR) koji se odnose na postupak planiranja revizije su

 MSR 300 – Planiranje revizije finansijskih izvještaja;

 MSR315 – Razumevanje poslovnog subjekta i njegovog okruženja, te procenjivanje

rizika značajnog pogrešnog prikazivanja;

 MSR 320 – Značajnost u reviziji; i

 MSR 330 – Revizijski postupci kao reakcija na procenjene rizike.

Postoje tri važna razloga zbog kojih revizor mora pravilno da planira posao:

 da bi obezbedio dovoljno pouzdanih dokaza za date okolnosti;

 da bi cenu revizije održao na razumnom nivou; i
 da bi izbegao nerazumevanje u odnosima s klijentom.

Prikupljanje dovoljno pouzdanih dokaza od vitalne je važnosti ako preduzeće za reviziju želi da
smanji zakonsku odgovornost i sačuva dobru reputaciju u profesionalnom okruženju. Održanje
razumnih cena pomaže preduzeću da ostane konkurentno i na taj način zadrži klijente, pod
pretpostavkom da ima reputaciju da kvalitetno obavlja posao.

Izbegavanje nerazumevanja sa klijentom važno je zbog dobrih odnosa s njim i zbog kvalitetnog
obavljanja posla po razumnoj ceni. Na primer, pretpostavimo da revizor obavesti klijenta o tome
da će revizija biti završena pre 15. maja a ne može da je završi pre septembra zbog
neodgovarajućeg radnog rasporeda osoblja. Klijent će verovatno biti nezadovoljan preduzećem
za reviziju i može ga čak tužiti zbog neispunjenja ugovora. Planiranje podrazumeva da se:
  posao mora dobro poznavati u svim fazama rada,
 posao mora dobro razmotriti,
 moraju unapred sagledati sva otvorena pitanja, i
 moraju unapred rešiti svi mogući izazovi i teškoće.

Plan revizije je važan i efikasan instrument kontrole izvođenja revizije, usmeravanja rada i
kontrole saradnika. Plan revizije je dokumentovana podloga koja je od koristi u toku revizije od
momenta prihvatanja angažmana do izrade revizorskog izveštaja. Zbog važnosti plana, revizor u
planu treba dapredvidi sledeće:1

 odredi potreban broj revizorskog osoblja;

 proceni materijalnost i rizik revizije;
 proceni verovatno područje grešaka i kriminalnih radnji;
 utvrdi povezana lice;
 izvede preliminarne analitičke postupke; i
 proceni troškove za izvođenje revizije.

Revizorske firme trebaju osigurati kompetentno osoblje sa adekvatnom obukom i

praktičnimiskustvom. Broj izvršilaca koji će se angažovati uz rukovodioca tima determinisan je
veliči nom klijenta, složenošću poslovnih promena i vremenom koje im je na raspolaganju.
Angažovanje eksperata trebaplanirati kao irad koji se od njih očekuje u skladu sa Međunarodnim
standardom revizije „Korišćenjerezultata rada eksperta“.

1
Dostupno na: https://www.scribd.com/document/86057345/Planiranje-revizije datum pristupa sajtu: 21.05.2021
 2. PRIKUPLJANJE INFORMACIJA O KLIJENTU

Faza planiranja revizije je zapravo razrada svega onog što je uradjeno u ," Fazi prihvatanja
klijenta". Kao i kod te faze, "količina" planiranja će varirati, posebno zavisno od toga da li se
radi o prvom ili o kontinuiranom angažmanu.Tokom preliminarnog istraživanja klijenta,
prikupljene su mnoge polazne informacije i revizor se upoznao sa poslovanjem klijenta.

Sledeći korak je prikupljanje dodatnih informacija o klijentu. Većina toga je obično već
odradjena u fazi pre revizije, ali ako se to ranije nije stiglo završiti zbog nedostatka vremena,
mora se dovršiti u okviru planiranja, uključujući i svu potrebnu dokumentaciju. Ovo obično
podrazumijeva sastanke i upite većem broju osoblja klijenta .ali i razgovor sa prethodnim
revizorom u slucaju da je reč o prvom angažmanu.

U slučajevima prvog angažmana potrebno je razgovarati sa prethodnim revizorom,ako to nije

učinjeno u fazi koja prethodi fazi "Planiranja revizije".Komunikaciju bi trebalo da započne novi
revizor. Pre toga, potrebno je dobiti dozvolu klijenta zbog poverljivosti koju zahteva Kodeks
profesionalne etike. Od prethodnog revizora zahteva se da odgovori na ovaj zahtev u vezi sa
informacijama. U slučaju da postoje zakonski problemi ili neslaganja između klijenta i
prethodnog revizora, ovaj odgovor može se ograničiti na izjavu o tome da nikakve informacije
neće biti iznete.

Novi revizor trebalo bi ozbiljno da razmisli o tome da li želi da prihvati potencijalno

angažovanje, bez dodatne istrage, ako klijent ne želi da odobri ovu komunikaciju. Prethodni
revizor se kontaktira pre svega iz razloga da bi se utvrdilo zašto je prestala saradnja, da li je bilo
ikakvih neslaganja sa upravom ili pojedinim službama reduzeća , te da bi se prikupile
informacije o preduzeću.Obavezan deo kontakta sa prethodnim revizorom jeste pregledanje
dokumentacije prethodnog revizora.Ukoliko se iz nekog razloga ovaj kontakt ne dozvoli, postoji
velika šansa da će revizor odbiti da preduzme bilo kakav dalji rad

Prema Međunarodnom standardu revizije (MSR) 310, "pri obavljanju revizije finansijskih
izveštaja, revizor treba da stekne dovoljno saznanja o preduzeću kako bi mogao da identifikuje i
razume događaje, transakcije i poslovnu praksu koja, po mišljenju revizije, može imati
značajnog uticaja na finansijske izveštaje, ispitivanja, ili izveštaj revizora"2.
2
Medunarodni strandard reviziie ISA 310
Razumevanje poslovanja poslovnog subjekta podrazumeva razumevanje poslovnih ciklusa u
poslovnom subjektu, pa revizor mora provesti postupke:3

 identifikovanja poslovnih ciklusa u poslovnom subjektu, a čije je evidentiranje u

poslovnim knjigama značajna pozicija finansijskog izvještaja;

 identificiranje postupka u elektronskoj i ručnoj obradi koji učestvuju u iniciranju, obradi,

evidentiranju i izvještavanju u finansijskim izvještajima;

 pregledavanja računovodstvenih evidencija u elektroskojj i papirnatoj verziji koje

sačinjavaju deo pripremne ili konačne dokumentacije u vezi s iniciranjem, obradom,
evidentiranjem i izveštavanjem u finansijskim izvještajima; i

 pregledavanje procesa izrade finansijskih izvještaja, uključujući pozicije koje su

procijenjene ili su obračunske kategorije.

Informacije o poslovanju poslovnog subjekta revizori dobivaju kroz razgovor s upravom

poslovnog subjekta, te eksternim putevima (npr. Internet, službene publikacije koje izdaje
poslovni subjekt, mediji). Kada je reč sticanje saznanja o kompaniji i privrednoj grani putem
razgovora sa upravom sam postupak podrazumeva intervju sa upravom klijenta radi sticanja
saznanja o:4

 Planovima i politikama koje mogu uticati na finansijske izveštaje

 Problematici vezanoj za delatnost kojom se klijent bavi
 Pravnim i regulatornim pitanjima
 Ciljevima, očekivanjima i planovima (kratkoročno, dugoročno)

3
Andrić Mirko, Krsmanović Branka, Jakšić Dejan, Revizija - teorija i praksa, Univerzitet u Novom Sadu,
Ekonomski fakultet Subotica, 2009.
4
Ibid
Obilazak klijentovih objekata od koristi je pri boljem upoznavanju njegovog poslovanja i
operacija zbog toga što omogućava susret sa ključnim članovima osoblja i posmatranje poslovnih
aktivnosti na licu mesta. Razgovori s osobljem koje ne obavlja računovodstvene poslove tokom
obilaska i revizije korisni su za formiranje šireg uvida u performanse preduzeća.

Pregled fizičkih objekata pomaže pri upoznavanju fizičkog obezbeđenja osnovnih sredstava i pri
tumačenju računovodstvenih podataka i obezbeđuje referentni okvir za predstavljanje aktive kao
zaliha u proizvodnji i fabričke opreme.Dakle obilazak klijentovih objekata podrazumeva:5

 Obilazak prostorija i uvid u proizvodni proces

 Zapažanja u pogledu poštovanja reda i discipline
 Upoznavanje sa organizacionom šemom (radi planiranja broja revizora i obima njihovog
angažovanja)
 Uočavanje znakova potencijalnih problema

3. MEMORANDUM PLANIRANJA REVIZIJE

Konačni korak u procesu planiranja je meomorandum planiranja revizije, u okviru kojeg se

dokumentuje sve što je do sada rečeno i izlaže se plan revizije. Memorandum postaje deo radne
dokumentacije tokom cele revizije, i može se menjati kako se revizija odvija.

MSR 300 j kaže da "revizor treba da izradi i dokumentuje plan revizije u kome opisuje očekivani
obim, vremenski raspored i način obavljanja revizije." On ne navodi detalje, već prepušta
revizoru da odluči o načinu prezentacije tih informacija.

5
Ibid
Velike revizorske kuće obično imaju standardne formate, obrasce i spiskove za proveru, dok
male ponekad imaju veoma malo programa, pogotovo onih koji su specijalno pripremljeni. Ipak,
postoje neki osnovni elementi koji će se pojaviti u svakom memorandumu o planiranju:
Memorandum mora uključivati:

 Deo koji se odnosi na preduzeće

Ovaj deo sadrži informacije i podatke o delatnosti i organizaciji, kao i svim značajnim pitanjima
o klijentu,sa fusnotama iz revizorske dokumentacije.Ovaj deo memoranduma daje dovoljno
informacija takve prirode, da, bilo ko, ko bude uključen u reviziju može nakon njihovog čitanja
steći dovoljan nivo "poznavanja poslovanja" koje zahtevaju standardi revizije. Ovaj deo se
obično poziva na ostalu radnu dokumentaciju, koja sadrži detalje (npr, dosije interne kontrole ili
"stalni dosije/trajna arhiva", koji sadrži pravnu dokumentaciju).

 Deo koji se tiče objašnjenja ciljeva revizije

Suštinski, to je jedan kratak pregled onoga što je uključeno u memorandum o angažmanu, pri
čemu se navodi da li je reč o reviziji za akcionare, državne organe ili se revizija obavlja u
posebne svrhe.

 Deo koji se odnosi na razne rizike revizije

U ovom delu memoranduma treba izložiti i objasniti razne rizike revizije. To uključuje rizike
angažmana (utvrđene u fazi pre revizije) te inherentne rizike koji su utvrdjeni u fazi planiranja-
uključujući i objašnjenje načina na koje će se oni tretirati na nivou pojedinačnih računa.

 Deo koji se odnosi na ocenu interne kontrole

Treba dokumentovati ocenu interne kontrole, posebno kako ona utiče na pojedinačne testove i
postupke revizije. U meri u kojoj je to neophodno, ova ocena će uključivati komentare u vezi sa
kompjuterskim informacionim sistemom (KIS) i kako se on koristi u sistemu kontrole.

 Deo koji se tiče ocene preliminarne materijalnosti

 Kratak pregled revizijskih postupaka
 Ovaj memorandum takodje treba da uključi kratak pregled revizijskih postupaka/pristupa za
svako od značajnih područja revizije. Takodje se uključuje vremenski plan rada, kritične tačke
revizije (npr. prebrojavanje zaliha, konfirmacija potraživanja itd.),

 Deo koji se odnosi na budžet revizije i angažovano osoblje

Ovaj deo memorandum treba da uključuje informacije vezano za budžet revizije i osobe koje će
taj posao obaviti. Po potrebi, takodje treba navesti informacije o ostalim ekspertima koji će biti
uključeni u reviziju i vrstama usluga koje će oni pružiti. Ovaj deo je veoma važan da bi se
demonstrirala ozbiljnost kad je u pitanju nadgledanje rada. Najčešće veliki deo stvarnog rada
neće izvršiti revizori, nego će se prebaciti na druge.

To je naravo dozvoljeno, ali evidencija mora pokazivati da je revizor obavio odgovarajući nadzor
i pregled. To je posebno važno u slučajevima kada revizor angažuje eksternog eksperta (npr.
revizor bi mogao tražiti mišljenje ovlaštenog procjenjivača po pitanju vrednosti nekog sredstva).
Iako je ekspert taj koji pruža uslugu, revizor je u krajnjoj liniji odgovoran, pa je obavezan da se
pobrine da ekspert kvalifikovan i da izvrši svoj rad u skladu sa uputama koje mu je revizor dao.

Posebno je važno da iz memorandum bude vidljivo da su radna zaduženja dodeljena

odgovarajućim osobama s obzirom na težinu zadataka. Na primer, nije jerovatno da će novi član
osoblja revizora dobiti najsloženiji aspekt revizije-obično bi iskusnija osoba bila zadužena za te
aspekte. Medjutim, bez obzira kome je dodeljen koji deo posla, rad treba da nadgleda i kontroliše
revizor koji snosi krajnju odgovornost.

To mora biti vrlo jasno vidljivo iz celokupne dokumentacije revizije, uz to, od ključne je
važnosti da memorandum o planiranju potpiše odgovorni revizor- u stvari, osim ako je revizijski
angažman veliki, složen i vezan za više lokacija, trebalo bi da dokument o planiranju revizije, ili
njegove ključne dijelove, zapravo i napiše odgovorni revizor. Memorandum o planu revizije se
izrađuje pre početka rada, odobrava ga šef revizije-menadžer i partner, a može se menjati po
potrebi u toku revizije i shodno zahtevima koji se mogu pojaviti u procesu reviuzije a sve shodno
slučaju i situaciji u kojoj se revizija nalazi.
 4. KONCEPT RAZUMNOG UVERENJA

Razmatrajući pitanje materijalnosti i revizijskog rizika ne možemo zaobići koncept razumnog

uveravanja. Naime, ovaj koncept se bitno tiče pitanja procene materijalnosti i revizijskog rizika.
“Razumno uvrenje je koncept vezan za sakupljanje revizijskih dokaza potrebnih da bi revizor
mogao da zaključi da ne postoje značajni pogrešni navodi i greške u finansijskim izveštajima u
celini.”6 Najznačajnija pitanja koja ovaj koncept postavlja su:7

 U kojoj meri se korisnici finansijskih izveštaja mogu pouzdati u mišljenje revizora?

 Da li revizor u suštini može da garantuje da u finansijskim izveštajima nema materijalnih
grešaka?

Ova pitanja se ne postavljaju zbog nepoverenja u revizorov rad i stručnost, budući da se revizija
u poslovnom svetu dokazala kao relevantna profesija, nego ova pitanja proističu pre svega iz
specifičnostirevizije kao delatnosti.

U okolnostima kada računovodstveni izveštaji nastaju kao produkt na hiljade transakcija,

knjiženja i poslovnih događaja, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće garantovati bilo kakvu
tačnost finansijskih dokumenata. Naravno da bi apsolutna uverenost bila poželjna, ali postavlja
se pitanje da li je ona moguća? Detaljna provera svih računovodstvenih evidencija zahtevala bi
višegodišnju proveru praćenu visokim troškovima revizorskog angažmana.

Izražavanje mišljenja na ovaj način, nakon tako dugog vremenskog perioda nebi imalo nikakvu
praktičnu vrednost za potencijalne korisnike izveštaja, budući da bi se u međuvremenu desile

6
Uloga revizora u poslovanju. Reavizori su važni, ali zašto? Dostupno na:
https://www.pwc.rs/sr/publications/assets/PwC-Insert-BiF-June-2015-uloga-revizora-u-poslovanju.pdf datum
pristupa sajtu: 21.05.2021
7
Živkov Dejan, Materijalost i revizijski rizik, „Škola biznisa“ naučno-stručni časopis, Visoka polsovna škola
strukovnih studija Novi Sad, 2008.
druge poslovne promene koje bi izmenile finansijsku poziciju i rezultate poslovanja preduzeća.
Takođe, troškovi koji bi proizišli iz tako obimne revizije bili bi ekonomski neopravdani.

5. IZVEŠTAVANJE – MIŠLJENJE REVIZORA

Rukovodstvo društva je odgovorno za sastavljanje finansijskih izveštaja različitog sadržaja.

Revizor je odgovoran za izražavanje mišljenja u kome navodi da je dobijeno razumno
uveravanje da finansijski izveštaji koji su sačinjeni u nekom privrednom društvu ne sadrže
materijalno značajno pogrešno prikazivanje nastalo usled pronevere ili greške, te da su prikazani
realno i objektivno u skladu sa relevantnim računovodstvenim standardima a ti standardi su
obično Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja ili skraćeno MSFI.8

Nezavisni priređivači standarda u oblasti revizije finansijskih izveštaja daju jasne okvire kojima
su obuhvaćeni propisi i smernice u pogledu načina na koji treba vršiti reviziju, kao i u pogledu
stepena uveravanja koji treba pribaviti.

Odgovornost revizora je da reviziju planira i vrši na način da budu zadovoljeni važeći standardi
revizije i da bude pribavljeno dovoljno adekvatnih dokaza kojima se potkrepljuje mišljenje
revizora. Međutim, pojam "dovoljno adekvatnih dokaza" stvar je profesionalnog prosuđivanja.
Revizor uzima u obzir brojne faktore prilikom utvrđivanja da li finansijski izveštaji ne sadrže
materijalno značajna pogrešna prikazivanja, kao i prilikom ocene svih identifikovanih pogrešnih
prikazivanja.

Pomenuti faktori zahtevaju profesionalno prosuđivanje od strane revizora koji koristi svoje
znanje i iskustvo kako bi na osnovu prikupljenih dokaza formirao stav o finansijskim izveštajima
društva posmatranim u celini. Mišljenje revizora iskazuje se kao poseban stav u okviru
revizorskog izveštaja. Revizor izdaje "čisto" mišljenje onda kada je njegov zaključak da
finansijski izveštaji društva ne sadrže materijalno značajno pogrešno prikazivanje. Pored svega
ovog navedenog u okviru ovog rada skrenućeno pažnju na još jednu stvar a to je modifikovano
mišljenje revizora i dati objašnjenje istog.

8
Uloga revizora u poslovanju. Reavizori su važni, ali zašto? Dostupno na:
https://www.pwc.rs/sr/publications/assets/PwC-Insert-BiF-June-2015-uloga-revizora-u-poslovanju.pdf datum
pristupa sajtu: 21.05.2021
Mišljenje revizora za koje se ne smatra da je u žargonu rečeno čisto, jeste modifikovano
mišljenje. Revizori izdaju modifikovano mišljenje ukoliko nisu saglasni sa rukovodstvom
društva u pogledu finansijskih izveštaja. U praksi ovo možda nije uobičajen slučaj, budući da su
društva pre spremna da izvrše neophodne izmene i dopune finansijskih izveštaja i
obelodanjivanja nego da od revizora dobiju modifikovano mišljenje.9

Osim toga, revizori izdaju modifikovano mišljenje ako nisu bili u mogućnosti da sprovedu sve
procedure koje smatraju neophodnim, odnosno ako nisu bili u mogućnosti da prikupe sve
potrebne dokaze. Revizori mogu da modifikuju revizorski izveštaj bez modifikovanja mišljenja
revizora, i to dodavanjem stavova kojima se skreće pažnja korisnika na određena značajna
pitanja.

Primera radi, ukoliko revizori smatraju da postoje određeni aspekti finansijskih izveštaja kod
kojih postoji visok stepen neizvesnosti, čak i kada su u potpunosti obelodanjeni, revizori tada
mogu da pribegnu skretanju pažnje, odnosno njihovom naglašavanju u revizorskom izveštaju.

9
Uloga revizora u poslovanju. Reavizori su važni, ali zašto? Dostupno na:
https://www.pwc.rs/sr/publications/assets/PwC-Insert-BiF-June-2015-uloga-revizora-u-poslovanju.pdf datum
pristupa sajtu: 21.05.2021
 ZAKLJUČAK

Faza planiranja razradjuje te ranije prikupljene informacije. Na primjer, ako nije već obavljen u
prethodnoj fazi, veoma važan prvi korak je sastati se sa prethodnim revizorom i porazgovarati o
klijentu, posebno da li je bilo ikakvih neslaganja izmedju njega i klijenta. Novi revizor bi takodje
bio zainteresovan za razlog promjene revizora.

Uobičajeno je da prethodni revizor dozvoli novom da pregleda njegovu radnu dokumentaciju-

novi revizor treba da dokumentuje sva eventualna sporna pitanja. Ako će revizor za svoj izvještaj
koristiti osnovu uporednih podataka, potrebno je da se uvjeri u ispravnost početnih salda.

Revizorska struka je od velike važnosti, posebno za vlasnike poslovnih subjekata, budući da

vlasnici često nisu ti koji upravljaju poslovnim subjektima, već je ta funkcija poverena
menadžmentu. Revizor svoje mišljenje koje može biti pozitivno ili modificirano donosi na
temelju ispravnosti informacija sadržanih u finansijskim izveštajima.

Planiranje revizije je, logično, prva i ključna faza u obavljanju revizije, a kao i u svakodnevnom
životu tako je i u obavljanju postupka revizije planiranje od velikog značenja, budući da je bez
kvalitetne podloge i dobroga plana nemoguće doći do uspeha i ostvarenja željenih rezultata i
ciljeva. Revizija mora biti isplanirana na način da na vreme otkrije moguće probleme i kako bi
celokupan proces obavljanja revizije bio obavljen na vreme.

Analitički pregled je alat koji se zapravo koristi tri puta tokom revizije- potreban je tokom faza
planiranja i zaključivanja revizije, a često se koristi i tokom suštiniskih postupaka revizije. U fazi
planiranja, uglavnom se koristi kao pomoć pri upoznavanju klijenta. Koji su ključni
pokazatelji (dobitak, sredstva)? Koji trendovi su prisutni (obično na osnovu periodičnih
izvještaja)? Da li se uklapaju u opštu sliku? Obično se takodje razmotri analiza pokazatelja za
ključne aspekte-npr, ako je prodaja značajno porasla, revizor bi mogao proučiti i potraživanja te
analizirati "period naplate potraživanja" da bi vidio da li je pokazatelj isti.

LITERATURA

Andrić Mirko, Krsmanović Branka, Jakšić Dejan, Revizija - teorija i praksa, Univerzitet u
Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica, 2009.

Živkov Dejan, Materijalost i revizijski rizik, „Škola biznisa“ naučno-stručni časopis, Visoka
polsovna škola strukovnih studija Novi Sad, 2008.

Uloga revizora u poslovanju. Reavizori su važni, ali zašto? Dostupno na:

https://www.pwc.rs/sr/publications/assets/PwC-Insert-BiF-June-2015-uloga-revizora-u-
poslovanju.pdf

https://www.scribd.com/document/86057345/Planiranje-revizije