Praktična vežba 1

Psihofizika
• Donji prag – najmanji intenzitet draži koji
možemo detektovati
– Da li čujemo zvuk?
– Da li osedamo dodir?
• Diferencijalni prag - najmanja promena u
intenzitetu draži koja može biti detektovana
– Da li je u prostoriji postalo hladnije?
– Da li je buka sa ulice postala glasnija?
 Metode za utvrđivanje pragova
• Metoda reprodukcije

• Metoda granica

• Metoda konstantnih draži

 Metoda granica (dif. prag)
• Ispitaniku se izlažu dve draži:
– Standard: konstantna draž srednjeg intenziteta
– Test : draž čiji intenzitet variramo
• Uzlazne i silazne serije
• Ispitanik odgovara da li je test draž jača, slabija
ili jednaka kao standard
• Ispitivanje prestaje kada se dobiju odgovor
drugačiji od početnog
 Metoda granica (dif. prag)

G+

TSJ

G-
Interval nesigurnosti

• Diferencijalni prag: polovina intervala nesigurnosti

 Istraživanje
• Cilj: odrediti koliko iznosi diferencijalni prag za
ukus kiselog (za uzorak od pet ispitanika)
• Želimo da demonstriramo da kontinuirana
promena intenziteta stimulacije ne mora da bude
pradena kontinuiranom ved kategorijalnom
promenom u opažanju stimulusa
• Ideja vežbe je da kroz primenu metode granica
što bolje razumete i zapamtite psihofizičke
metode i koncept diferencijalnog praga
 Materijal
• Plastične čaše od 2 dl
• Alkoholno sirde
• Špric od 2 ml
• Obična voda
• Povez za oči
• Štipaljka
• Marker
 Priprema materijala
• Napunite 21 čašu sa 2 dl vode i u svaku dodate
različitu količinu sirdeta pomodu šprica
• U prvu dodajete 1 ml i povedavate za 0.1 ml u
svakoj slededoj dok ne stignete do 3 ml
• Napunite još jednu čašu sa 2 dl vode i dodajte
u nju 2 ml sirdeta (čaša koja de biti standard)
• Zabeležite markerom na svakoj od 21 čaše koja
je količina sirdeta dodata i poređajte ih po
rastudem redosledu, a dodatnu čašu sa 2 ml
sirdeta ostavite sa strane
 Postupak sa ispitanikom
• Sa svakim od pet ispitanika radite individualno
• Pre nego što uđe u prostoriju sa čašama,
stavljate mu povez na oči i štipaljku na nos
• Objašnjavate ispitaniku da de njegov zadatak
biti da više puta proba dve čaše zakiseljene
vode jednu za drugom i da kaže da li je kiselija
prva, druga ili su jednako kisele
• Naglašavate ispitaniku da uvek prvo proba onu
u levoj ruci, a potom onu u desnoj i odgovori
 Postupak sa ispitanikom
• Čaše dajete ispitaniku u uzlaznoj, pa silaznoj,
pa ponovo uzlaznoj pa ponovo silaznoj seriji
• Serija se završava kada ispitanik da odgovor
koji je drugačiji od početnog odgovora u toj
seriji
• U njegovu levu ruku mu dajete čašu koja
predstavlja standard, a u desnu čašu koja
predstavlja test stimulus
• Na kraju serije zamenite standard čašu novom
sa 2 dl i 2 ml sirdeta (jer je možda poluprazna)
 Uzlazna serija
• Počinje test čašom koja ima najmanje sirdeta
(1 ml), koja bi trebalo da bude ispitaniku
manje kisela od standarda
• U svakom izlaganju uzimate čašu koja ima za
0.1 ml više sirdeta od prethodne
• Serija prestaje kada ispitanik da odgovor
drugačiji od početnog
• Beležite vrednost koja odgovara prosečnoj
količini sirdeta koja je zadata u poslednje dve
test čaše
 Silazna serija
• Počinje test čašom koja ima najviše sirdeta
(3 ml), koja bi trebalo da bude ispitaniku više
kisela od standarda
• U svakom izlaganju uzimate čašu koja ima za
0.1 ml manje sirdeta od prethodne
• Serija prestaje kada ispitanik da odgovor
drugačiji od početnog
• Beležite vrednost koja odgovara prosečnoj
količini sirdeta koja je zadata u poslednje dve
test čaše
 Beleženje odgovora
ml ↑ ↓ ↑ ↓

... + +
Primer beleženja
2.3 + +
odgovora u silaznoj seriji:
2.2 + + (2.0 + 1.9) / 2 = 1.95
2.1 + +

2.0 + = -

1.9 + = -

1.8 - -

1.7 - -
Primer beleženja
... - -
odgovora u uzlaznoj seriji:
(1.9 + 1.8) / 2 = 1.85
 Analiza odgovora
• Za svakog ispitanika imate računate sledede:
– Donja granica (G-): dobija se uprosečavanjem
zabeleženih vrednosti iz uzlaznih serija
– Gornja granica (G+): dobija se uprosečavanjem
zabeleženih vrednosti iz silaznih serija
– Diferencijalni prag: polovina intervala između
donje i gornje granice
 Izveštaj
• Uvod
– Čulo ukusa (šta je stimulus, koji su osnovni ukusi)
– Definicija pojma diferencijalnog praga i njegovo
značenje u kontekstu čula ukusa
– Cilj istraživanja
• Metod
– Uzorak: broj ispitanika, polna i starosna struktura
– Procedura: detaljan opis prikupljanja podataka,
stimulusa koji su korišdeni, načina na koji su
beleženi odgovori ispitanika
 Izveštaj
• Rezultati
– Tabela u kojoj je prikazan diferencijalni prag za
svakog ispitanika
– Prosečan diferencijalni prag za ceo uzorak
• Diskusija
– Objasnite šta nam koncept diferencijalnog praga
govori o odnosu stimulacije i njenog doživljaja
– Navedite metodološke nedostatke istraživanja
koji utiču na procenu diferencijalnog praga
– Navedite sugestije kako da se popravi istraživanje
 Izveštaj
• Font: Times New Roman veličine 12
• Duplo poravnanje (justify u Word-u)
• Prored 1.5 (line spacing u Word-u)
• Naziv fajla: ime.prezime
• Rad šaljete na milan.jordanov@fmk.edu.rs
• Rok za predaju rada je 20. novembar u 23:59h
• Radovi predati posle roka nede biti pregledani
i nikakva opravdanja nede biti uvažena!
 Izveštaj
• Dobar rad sadrži sve delove koji su navedeni
• Radovi se uglavnom razlikuju prema stepenu
posvedenosti, zato dajte sve od sebe
• Čitajte rad više puta i potrudite se da ispravite
terminološke, stilske i slovne greške
• Zamolite nepsihologa da pročita rad i naglasi
delove koji su nerazumljivi, pa popravite rad
• Vodite računa o urednosti i preglednosti
• Dužina rada je okvirno 2 do 4 strane
 Plagijarizam
• Najstrože zabranjen!
• Predstavlja intelektualnu krađu, moralni
prestup i grubo kršenje akademskih standarda!
• Akademska čestitost je važan princip u
ponašanju koji morate da usvojite!
• Bide detektovan i sankcionisan u skladu s
važedim pravilnicima na fakultetu!
• Jednostavno, nemojte sebi ovo da dozvolite!
 Opšti saveti
• Počnite na vreme
• Uradite prvo na probnom ispitaniku
• Pripremite sebi tabele za beleženje odgovora
• Pišite slojevito, najpre osnovne ideje, makar u
tezama, a onda ih razrađujte i stilski doterujte
• Ako ne znate kako da počnete da pišete od
početka rada, krenite od sredine ili s kraja
• Pisanje zna da bude frustrirajude, trenirajte
strpljenje, dajte sve od sebe i ne brinite