FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

KOSOVSKA MITROVICA

KOVANJE U UKOVNJIMA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA

OBRADA DEFORMISANJEM

Mentor: Student:

Prof. Bogdan Ćirković Marjan Stajić

1
Sadržaj…………………………………………………………………………………………………..2
Uvod……………………………………………………………………………………………………..3
Kovanje-obrada deformacijom.................................................................................... …………4
Postupak kovanja u ukovnjima……………………………………………..…………………………6
Volumen i masa početnog materijala……………………………….………….…………………….7
Dodaci za obradu I tolerancije……………………………………………………………………...…8
Čelici za izradu ukovnja………………………………………………………………..……………...8
Kovački strojevi…………………………………………………………………………………………9
Kovačka proizvodnja………………………………………………………………………………….10
Izrada otkovka…………………………………………………………………………………………14
Konstrukcija otkovka………………………………………………………………………………….14
Dodaci za obradu i izradne tolerancije otkovka……………………………………………………14
OdreĎivanje mase obraĎenog komada……………………………………………………………..15
Proračun dodataka za obradu izradnih tolerancija……………………………………………..….16
Proračun dodataka za obradu otkovka…………………………………………………………..…16
Proračun izradnih tolerancija otkovka……………………………………………………………....17
Kovački nagibi i zaobljenja…………………………………………………………………………...18
Proračun pločice za probijanje……………………………………………………………………….19
Proračun dimenzija kanala za venac………………………………………………………………..20
Projektovanje tehnologije izrade……………………………………………………………………..21
Proračun dimenzija početnog materijala za otkovak………………………………………………22
OdreĎivanje redosleda faze izrade…………………………………………………………………..23
Završna gravura………………………………………………………………………………………..23
Pripremno prethodna gravura………………………………………………………………...……...24
Otvori za kovačka klešta I ulivni kanal…………………………………………………………...….26
Konstrukcija i eksploatacija kovačkog ukovnja……………………………………………………..27
ObraĎivanje sile padajućih delova kovačkog čekica……………………………………………….28
Provera veličine površine sudara…………………………………………………………………….28
Konstrukcija lastinog repa………………………………………………………………………….…29
Konstrukcija bočnog centrirača…………………………………………………………………….…29
Proračun alata za probijanje pločice i rezanje venca………………………………………………30
OdreĎivanje dimenzije ploče za rezanje venca………………………………………………….....31
OdreĎivanje dimenzije ploče za probijanje pločice…………………………………………………31
OdreĎivanje dimenzije probojca………………………………………………………………………33
Zazori I tolerancije izrade alata za probijanje pločice I krzanje venca……………………………34
OdreĎivanje sila……………………………………………………………………………………......35
Zaključak……………………………………………………………………………………………......37
Literatura………………………………………………………………………………...……...………38

2
 1. Uvod

Tehnika kovanja jedan je od najstarijih postupaka plastiĉne obrade metala.

Prvi metali sa kojima se ĉovek susreće kroz istoriju bili su bakar i bronza, a nešto kasnije ĉovek
upoznaje i železo. Otkriće svakog metala odreĊeno je velikim istorijskim razdobljem: bakreno
doba, bronzano doba i železno doba.
Ĉovek je tehniku kovanja poĉeo usvajati i koristiti još u doba prve upotrebe metala. Od davnih
vremena, razna oruĊa za obradu zemlje, oružja za ratovanje, izraĊivala su se kovanjem i bila su
namenjena prvenstveno za poljoprivredu, lov i osvajanja. Na taj naĉin zapoĉeo je i razvoj prvih
civilizacija.
Obzirom na nepostojanje mašina, u prošlosti su prvi poĉeci slobodnog kovanja bili snagom
ruke, odnosno delovanje udarcima malja po nakovnju. U svakoj kovaĉkoj radionici
moglo se pronaći na desetine razliĉitih ĉekića i kovaĉkih klešta. Pritom bi svaka kovaĉka radionica bila
opremljena otvorenim ognjištem i kovaĉkim mehom kojim bi se održavala vatra. Najĉešći
poslovi koje je obavljao kovaĉ bili su popravak plugova, oštrenje motike, izrada noževa za rezanje
sena, kovanje ukrasnih ograda, te brojni drugi. Jedni od najtežih izazova za kovaĉa bili su
potkivanje konja i okivanje kola. Veština kovaĉa bila je kljuĉna za uspešno obavljanje posla i
kvalitet izraĊenih predmeta. Potrebno znanje i veština za izradu dobrog alata ili oružja sticali
su se iskustvom. Kovaĉki obrt je u prošlosti bio vrlo cenjen, a porodica kovaĉa uvek je uživala
veliki ugled u društvu.
U modernije doba, otkivci izraĊeni slobodnim kovanjem više nemaju ograniĉenja, kada se osvrnemo na
nepostojanje mašina i teške uslove rada, vrstu, oblik, te veliĉinu i masu proizvoda i kao takvi smatraju
se visokovrednim proizvodom (a ponekad i poluproizvodom) u mašinstvu. Kovanje se još i danas
smatra veoma cenjenom i znaĉajnom granom metalne industrije.
Otkivci se koriste u mnogim granama industrije, od jednostavnih elemenata za spajanje, pa
sve do veoma kompleksnih delova automobila, aviona, brodova i sl. Prema masi otkivaka koji se
dobijaju kovanjem, može se kovati otkivak od nekoliko grama, pa sve do 1 tone. Raznolikost
delova koji se dobijaju kovanjem može se ilustrativno prikazati podatkom da je prema proceni
struĉnjaka u svetu više od 600 000 alata za kovanje. Kvalitet i taĉnost površine dobijene kovanjem u toplom
stanju, te u otvorenim ukovnjima su na relativno niskoj razini, pa se površine moraju još naknadno obraĊivati
mašinskim obradama odnosno odvajanjem ĉestica. Uprkos ovom nedostatku, kovanjem se postiže promena
mehaniĉkih svojstava metala (povećana tvrdoća, ĉvrstoća i dr.). Metali ĉija svojstva
oblikovanja odgovaraju zahtevima kovanja zovu se kovaĉki metali. Od njih se izraĊuju
opterećeni delovi mašina poput kolenastog vratila , klipnjaĉe motora, poluosovina
vozila i dr.

3
 2. Kovanje-obrada deformacijom

Kovanje je jedan od najstarijih i najraširenijih postupaka oblikovanja metala deformacijom pri

kojem se višestrukim udarnim delovanjem po zagrejanom ili hladnom metalu, pritiskom
vrši oblikovanje i postizanje željenog oblika (otkivka).
Kuje se ruĉno, udarcima ĉekića na nakovnju, ili mašinski, udarcima bata ili malja. Karakteristike
tehnologije kovanja su: velika taĉnost postignutih dimenzija, dobar kvalitet površine i vrlo visoka
efektivnost. Moguće je postizanje specifiĉnih fizikalnih i mehaniĉkih karakteristika, te zahtevane
strukture koje je nemoguće postići drugim tehnologijama (dinamiĉka i izmenjiva opterećenja –
kolenasta vratila, zupĉanici, ventili, turbinske lopatice…).
Danas se u tehnici kovanja i kovaĉkoj proizvodnji razlikuje i govori o dva parcijalna razliĉita
naĉina rada:
a) slobodno kovanje
b) kovanje u kalupima, tzv. ukovnjima
Oba naĉina rada imaju nešto zajedniĉko - da se od nekog poĉetnog oblika, do zadatog
završnog oblika, gotovog otkivka dolazi obiĉno postepeno, kroz više faza. To znaĉi da i kod
kovanja u ukovnjima, a ne samo kod slobodnog kovanja, vrlo ĉesto mora prethoditi ĉitav niz
predoperacija, pomoću kojih se nastoji dovoljno približiti oblik sirovog materijala u oblik pogodan za
završno oblikovanje u ukovnju.
Pri slobodnom kovanju materijal se slobodno širi i izdužuje u vodoravnim smerovima, pa otkivak
ne postiže taĉne dimenzije ni sasvim ravne površine. Takvo je, npr. ruĉno kovanje (sabijanje,
iskivanje, raskivanje, kovaĉko probijanje i savijanje), te mašinsko kovanje na batovima i na
vretenastim, mehaniĉkim i hidrauliĉnim presama radi poboljšanja strukturnih i mehaniĉkih
svojstava materijala.
Kovanjem u ukovnju oblikuje se izradak kroz više faza, ĉime se poĉetni oblik postupno
prilagoĊava konaĉnom. Višekratno kovanje vrši se u sve dubljoj gravuri namenski izraĊenog
ukovnja. Zbog same konstrukcije ukovnja širenje materijala je ograniĉeno. Razlikuje se kovanje u
otvorenom ukovnju i kovanje u zatvorenom ukovnju. Kod otvorenog ukovnja reže se venac i radi
završna obrada, a kod zatvorenog ukovnja nema dalje obrade. Kovanjem u ukovnju serijski se
proizvode, npr. kljuĉevi za odvrtanje matica i drugo.

Prema konstrukciji ukovnja za kovanje razlikuju se tri osnovna naĉina kovanja:

a) kovanje u otvorenim ukovnjima
b) kovanje u zatvorenim ukovnjima
c) kovanje istiskivanjem
Na sledećoj slici prikazani su izgledi otvorenog ukovnja (a), zatvorenog ukovnja (b) i ukovnja za
istiskivanje (c) za sluĉaj kovanja istog oblika.

4
 Slika 1. Osnovni oblici ukovnja za kovanje

Otvoreni ukovanj za kovanje sastoji se od dva dela ( gornjeg 1 i donjeg 2) sa udubljenjima (I) i
kanalom za venac. Kod kovanja u otvorenim ukovnjima, osnovna karakteristika procesa je
što se u ravnini dodira gornjeg i donjeg dela alata na kraju procesa kovanja obrezuje na otkivku
tzv. venac. Venac se formira od viška (dodatnog) materijala, za koji se razlikuju zapremnine
otkivka i polaznog pripremka.
Kod kovanja u zatvorenom ukovnju ne dolazi do formiranja venca, jer donji i gornji deo alata
zatvaraju udubljenje ukovnja. U ovom sluĉaju volumen pripremka i otkivka su jednaki.
Kod kovanja u zatvorenom i otvorenom ukovnju za kovanje, deformisanje materijala izvodi se
sabijanjem.
Pri kovanju istiskivanjem koristi se takoĊe zatvoreni ukovanj (ne odrezuje se venac na otkivku),
s time što se deformisanje materijala izvodi istiskivanjem.

U većini sluĉajeva proces izrade otkivaka deli se na više operacija. Pri tome se razlikuju:

a) operacije pripremnog kovanja

b) operacije definitivnog kovanja
c) operacije odvajanja

Operacija pripremnog kovanja izvodi se kovanjem u ukovnjima (u gravuri za pripremno kovanje),

ili pomoću specijalnih mašina za kovanje kao što su kovaĉki valjci. Pripremnim kovanjem vrši se
postepena promena oblika polaznog materijala, tj. formira se pripremak sliĉan krajnjem obliku
otkivka (oblikovanje pripremka).
Definitivno ili završno oblikovanje otkivaka može se izvoditi u toku jedne (završno kovanje) ili
dve operacije (prethodno i završno kovanje) u prethodnim i završnim gravurama. Pri tome se u
poslednjoj operaciji otkivku daje potreban oblik i dimenzije.
Posle završnog kovanja izvode se operacije odvajanja, kao što su:

a) odvajanje otkivka od šipke( u sluĉaju kovanja iz šipke);

b) razdvajanje otkivka ( u sluĉaju istovremenog kovanja dva ili više otkivaka);
c) odsecanje venca (kod otkivaka sa vencem).

Proces kovanja produktivniji je od livenja. U odnosu na delove izraĊene livenjem (posebno

livenje u pesku), otkivci se odlikuju boljom homogenošću materijala i sitnozrnastijom
strukturom, većom dinamiĉkom ĉvrstoćom materijala, većom taĉnošću dimenzija i boljim
kvalitetom površine (potreban je manji dodatak za naknadnu mehaniĉku obradu). Kovanje ima
široku primenu u svim granama metalopreraĊivaĉke industrije ( železniĉka
5
industrija, industrija fine mehanike, industrija motornih vozila i dr.) pri serijskoj i velikoserijskoj
proizvodnji dinamiĉki opterećenih mašinskih delova.

Slika 2. Proizvodi izraĊeni kovanjem: a) Klipnjaĉa, b) Kljuĉevi, c) Zupĉanici

2.1 Postupak kovanja u ukovnjima

Postupak kod kojeg se metal, pod delovanjem udarca kovaĉkog malja, ili pod pritiskom malja
prese, deformiše ispunjavajući unapred definisani profilisani prostor izraĊen u kovaĉkom alatu tj.
ukovnju. Oblikovanje deformisanjem se obavlja delovanjem sile gornjeg dela alata – malja ili žiga na donji
deo alata, ili pritiskom gornjeg dela alata prese koji svojim pritiskom oblikuje obradak.

Slika 3. Kovanje u ukovnju, 1) Gornji ukovanj 2) Donji ukovanj 3) Malj kovaĉkog bata 4)
Nakovanj kovaĉkog bata 5) Klin gornjeg ukovnja 6) Klin donjeg ukovnja 7) Boĉni centriraĉ
gornjeg ukovnja 8) Boĉni centriraĉ donjeg ukovnja 9) Nosaĉ donjeg ukovnja 10) Klin nosaĉa 11)
Otkivak nakon kovanja 12) Otkivak-gotov komad 13) Venac 14) Ploĉica

6
 Kovanje u ukovnjima pogodno je za savremenu masovnu i velikoserijsku proizvodnju raznih
otkivaka. Odlika postupka kovanja u zatvorenom ukovnju su postizanje taĉnih i preciznih
dimenzija i oblika otkivka, bolji i jednoliĉni kvalitet materijala obratka, niži proizvodni
troškovi. Kod kovanja u otvorenim ukovnjima, naroĉito u toplom stanju potrebne su dodatne
obrade.
Samo u jednostavnim sluĉajevima izvodljivo je formiranje završnog oblika otkivka u jednoj
operaciji. Polazeći od poĉetnog materijala koji može biti okruglog, ĉetvrtastog ili ploĉastog preseka, do
završnog oblika dolazi se obiĉno kroz dve ili više operacija. Pritom se prve operacije ĉesto izvode
van ukovnja, pomoću slobodnog kovanja, a samo poslednja operacija u ukovnju. Ĉesto se
predoperacije u vidu sabijanja, zaobljavanja, lokalnog zadebljanja ili izduživanja, savijanja i
sliĉno, izvode u istom ukovnju, u kojem je urezana i glavna završna gravura, što s gledišta brzine
rada ima svojih prednosti.
Na sledećoj slici prikazan je primer postepenog oblikovanja otkivka.

Slika 4. Postepeno oblikovanje otkivka

Iskivanje šipke i formiranje njenog oblika po dužini i preseku, kako to pokazuje iznad navedena
slika, najlakši je naĉin kovanja u ukovnjima. Polazni oblik materijala ĉini šipka okruglog
popreĉnog preseka i volumena nešto većeg od volumena gotovog otkivka. Kovanje se sprovodi na
batu. U gravuri za izduživanje (a), šipka poprima oblik (II), oblik(III) poprima u gravuri za
uvaljivanje oblika (b), a u završnoj gravuri (c) otkivak poprima završni oblik (IV). U završnoj
operaciji je višak materijala pri kovanju istekao u za to predviĊeni kanal (d) i formirao višak po
opsegu otkivka. Da se višak odstrani s otkivka, potrebno je još provesti odsecanje na nožu za
odsecanje (e).

2.2 Volumen i masa početnog materijala

Prilikom kovanja u ukovnjima neophodno je da volumen i masa poĉetnog materijala budu veći od mase
gotovog otkivka. Taj višak materijala treba da:
1) nadoknadi gubitak metala usled izgaranja
2) osigura dobro prokivanje materijala i ispunjavanje gravure za sluĉaj da se ukovnji iz
bilo kojeg razloga ne zatvaraju potpuno
3) nadoknadi gubitak metala od probijanja otvora na otkivku.

7
2.3 Dodaci za obradu i tolerancije
Otkivak ima razliĉite dimenzije i oblik od završnog oblika proizvoda, a razliku ĉini tzv. dodatak
za obradu koji se mora naknadno skinuti tehnologijom obrade odvajanjem ĉestica. Ovaj dodatak
zavisi od kvaliteta i mase otkivka, a u manjoj meri i od sistema kovaĉkog stroja. Visina ovog dodatka
ukljuĉuje visinu svih grešaka i odstupanja dimenzija usled nedovoljnog zatvaranja ukovnja,
nepravilnog vancentriĉnog voĊenja ukovnja, istrošenosti gravure, izbaĉenosti otkivka i dr.
Kod svih površina otkivka predviĊaju se dodaci za obradu koji se naknadno obraĊuju.
Odgovarajuće dimenzije gotovog dela (vanjski i unutrašnji) povećavaju se, odnosno
smanjuju za veliĉinu dodatka δ (ako se obe strane obraĊuju dodatak je 2δ).
Tolerancije izrade otkivaka predstavljaju dozvoljena odstupanja od nominalnih mera otkivka.
Uzroci tih odstupanja mogu biti nedovoljno kovanje po visini, trošenje i deformisanje elementa
(površina) udubljenja ukovnja, krivljenje osa i ovalnost popreĉnog preseka i drugo. Tolerancije
otkivka odreĊuju se na temelju obradivosti(vrsti materijala), masi, veliĉini i složenosti otkivka.

Slika 5. Dodaci za obradu i tolerancije otkivka

2.4 Čelici za izradu ukovnja

Najpogodniji alati za kovanje i presovanje su visokolegirani ĉelici za rad u toplom stanju.

Takvi materijali trebaju ispuniti sledeće uslove:
1. dobra mehaniĉka svojstva kod sobnih i povišenih temperatura – kalup ne sme
omekšati
2. otpornost na dinamiĉka opterećenja i udarce ( visoka udarna žilavost)
3. otpornost na trošenje
4. tvrdoća – osigurava otpornost prema prodiranju drugih materijala i alata
5. prokaljivost materijala
6. obradivost

Najĉešći materijali od kojih se izraĊuju ukovnji : Ĉ.5740; Ĉ.6540; Ĉ.6543; Ĉ.4751.

Nakon izrade kalupi se prokaljuju na HRC 48 – 53.
Vek trajanja ukovnja, broj otkivaka dobijenih do istrošenosti gravure zavise od :
1. veliĉini i složenosti otkivaka ;
2. vrsti kovanog metala i temperaturi kovanja ;
3. sastavu i strukturi ĉeliĉnog materijala ukovnja.

8
2.5 Kovačke prese

Kovaĉke prese su prese za obradu preoblikovanjem poĉetnog materijala, promenom dimenzija.

Volumen poĉetnog materijala je konstantan tj. ne menja se po završetku obrade.
Obzirom na konstrukciju i naĉin rada, kovaĉke prese za plastiĉno oblikovanje možemo
podeliti u tri glavne grupe:
a) batove;
b) prese;
c) horizontalni kovaĉki strojevi.

Otkivkom se nazivaju gotovi proizvodi dobijeni kovanjem na batu, dok se otpreskom smatraju
proizvodi dobijeni kovanjem na presi. Razlika je u procesu nastajanja. Materijali koji ne podnose
nagle promene oblika, poput udaraca na batovima, potrebno je postepeno preoblikovati na
presama. Iz tog razloga konstruktivna rešenja alatnih presa prilagoĊavaju se materijalu
proizvoda - batovima koji otkivak obraĊuju udarcima, odnosno presama koje postepeno
preoblikuju otpresak povećavanjem pritiska, te ga zadržavaju konstantnim odreĊeno vreme.
Prednosti kovaĉkih presa su:

1. Brzine malja kod batova kreću se u trenutku udarca od 4 do 7 m/s, što znaĉi da su i
brzine deformacije na batovima nekoliko puta veće nego na frikcijskim i kolenastim
presama, a znatno veće nego na sporim hidrauliĉnim presama.

2. Kod kovanja u ukovnjima je zadržavanje oblikovanog metala u ukovnju na batovima

kraće nego na presama, što povoljno utiĉe na vek trajanja skupog ukovnja.

3.Snažni udarci bata po ukovnju skraćuju vek trajanja ukovnja.

4. Miran rad presa rezultira boljom taĉnošću otkivka i dužim radnim vekom ukovnja, za
razliku od batova koji udarcima izazivaju vibracije koje štetno deluju na okolinu.

5. Obrada na batu je brža i ekonomiĉnija.

6. Batovi su jeftiniji od presa za iste uĉinke.

9
2.6 Kovačka proizvodnja

Oblikovanje, najvažnije svojstvo materijala kod postupka oblikovanja kovanjem, definiše se kao
sposobnost materijala da zadrži oblik plastiĉnom deformacijom kovanja bez pojave pukotina.
Sinonim za oblikovanje je deformacija. Upravo na oblikovanje znaĉajno utiĉu
temperatura, kao i hemijski sastav materijala.
Kad je reĉ o temperaturi, postupak kovanja asocira nas najpre na operacije koje se odvijaju u
toplom stanju tj. na deformisanje metala kod povišenih temperatura, iako vrlo lako možemo
zamisliti i sluĉajeve kada se zbog manjih dimenzija i prikladnog oblika operacije kovanja mogu
izvoditi i kod sobne temperature. Topli rad pruža brojne prednosti poput bolje plastiĉnosti
metala pri povišenim temperaturama, puno niže deformacijske sile i utroška energije. Kod toplog rada
javljaju se i nedostaci od kojih su najuticajniji: stvaranje oksida i utrošak toplote. Stvaranje oksida
znaĉi uvek neĉišćenje površine tretiranog materijala i gubitak mase, koji se vrlo ĉesto kreće u
granicama od 3-5%. Taj gubitak zavisi o trajanju zagrevanja i o temperaturi, o sastavu
atmosfere u ložnom prostoru peći, a najviše o dimenzijama i obliku grejanog materijala. Što su
više temperature i dugotrajnije zagrevanje, to će biti veća koliĉina oksida i što je tanji
materijal i veća specifiĉna površina po jedinici njegove mase, to veći će biti gubitak zbog oksida.
S relativno malim porastom temperature iznad uobiĉajene vrednosti vrlo naglo će rasti koliĉina
oksida i debljina oksidne kore na površini. Potrebno je naglasiti da oksidi uvek predstavljaju
opasnost da tokom preoblikovanja budu uvuĉeni i pritisnuti dublje, ispod površine materijala.
Koncentrisani unutar nekog opterećenog preseka otkivka mogu lako postati uzrok loma. Za
proizvodnju kvalitetnih i jaĉe opterećenih otkivaka ĉesto se sprovodi uklanjanje oksida s površine
zagrejanog poĉetnog materijala. Postupak i naĉin uklanjanja je dosta jednostavan – pomoću sabijanja
poĉetnog materijala.
Kod kovanja u ukovnjima je ovaj postupak ĉišćenja oksida s površine materijala ĉesto vrlo važna
predoperacija i uslov za dobar kvalitet otkivka. Za uspešno uklanjanje oksida potrebno je da budu
takvog sastava koji ih ĉini dovoljno krtim i lako odvojivim s površine metala. To zavisi od režima
zagrevanja i sastavu unutrašnje atmosfere u peći.
Na visinu temperature kovanja i zagrevanja metala moramo paziti koliko s gledišta oksida i
gubitaka na metalu, toliko i zbog eventualne izmene u sastavu površinskog sloja grejanog materijala.
Ĉelici s više ugljenika lako se razugljiĉuju u površinskom sloju, time jaĉe što je viša temperatura i
dugotrajnije zagrevanje. Razugljiĉenje ima negativan uĉinak na gotov otkivak, prvenstveno s
gledišta zahteva koji se stavljaju na svojstva njegove površine. Kovanje se provodi unutar
odreĊenog temperaturnog intervala, zavisno o vrsti i sastavu kovanog materijala. Gornju granicu
temperature nećemo prelaziti iz ovde navedenih razloga, ali i donje granice treba se pridržavati
da ne bismo zašli u podruĉje preniske plastiĉnosti metala i suviše otežanog preoblikovanja,
povezanog i s opasnošću od pucanja i stvaranja škarta. Za svaku vrstu tehniĉkog metala poznat
je i utvrĊen temperaturni interval kovanja. Na osnovu tog gledišta možemo razlikovati
materijale s relativno širokim temperaturnim intervalom, što je vrlo povoljno i osetljive metale s
uskim intervalom, što će zahtevati više puta dogrevanje i prekide procesa. U prvu grupu povoljnih
materijala iz tog ugla posmatranja, spadaju i mekani ĉeliĉni materijali sa malo ugljenika, za koje
taj interval iznosi gotovo 500°C, za razliku od nekih legiranih vrsta ĉelika, za koje je interval upola
uži, kako se vidi iz priložene tabele.

10
 Tabela 1. Temperatura kovanja za razliĉite vrste ĉeliĉnog materijala

Ĉesta greška prilikom kovanja je preklapanje materijala i stvaranje dvoslojnosti, što zapravo znaĉi
pojavu skrivene pukotine na mestu preklopa. Temperature kovanja nisu dovoljno visoke da bi na
mestima preklopa moglo doći, pod delovanjem udarca bata, do zavarivanja preklopnih spojeva.

11
 Možemo konstatovati da je kovanje u ukovnjima proces kod kojeg metal, pod
delovanjem udara malja kovaĉkog ĉekića ili pod pritiskom pritiskivaĉa prese (krivajne,
frikicione, hidrauliĉne) ili neke druge mašine za kovanje, ispunjava profilisani prostor
izraĊen u kovaĉkom alatu(ukovnju).
Za razliku od slobodnog kovanja gde je širenje materijala u pravcima normalnim na
pravac kretanja malja ĉekića neometano (slobodno) kod kovanja u ukovnjima ovo širenje je
ograniĉeno zidovima gravure ukovnja. Cilj je da se poĉetni oblik materijala pod dejstvom
sile kovanja menja i ispunjava gravuru kovaĉkog alata dajući željeni oblik proizvoda.
Kovanje se može izvoditi u hladnom i vrućem stanju pripremka.
Taĉnost kod hladne obrade je veća odnosno oblik otkovanog komada po obliku i
dimenzijama je bliži finalnom proizvodu pa je potrebno manje materijala skinuti u toku
obrade rezanjem.
Hladno kovanje se primenjuje kod materijala koji su mekši i manje složeni u pogledu
dobijanja željenog oblika otkovka .
U vrućem stanju kuju se materijali koji se ne mogu ili se vrlo teško obraĊuju
plastiĉnom deformacijom kovanjem na sobnoj temperaturi.
Mašine za kovanje se razlikuju po naĉinu popunjavanja kovaĉke gravure po tome što
kod kovanja na kovaĉkim ĉekaĉima gravura se popunjava sa nekoliko udara malja ĉekićem,
dok kod kovanja na presama gravura se popunjava u jednom hodu pritiskivaĉa prese.
Kovaĉki ĉekići koji se najviše primenjuju su:
 ĉekići prostog dejstva
 ĉekići dvostrukog dejstva
 protivudarni ĉekići (ĉekići bez nakovnja)

Kod kovanja na principu jednog hoda najviše se primenjuju:

 kovaĉke frikicione prese
 hidrauliĉke kovaĉke prese

Kovanje u ukovnjima ima veliku primenu u metalnoj industriji i predstavlja jednu od

najrasprostranjenijih metoda obrade plastiĉnom deformacijom.
Alat za kovanje u ukovnjima sa sastoji od gornjeg i donjeg ukovnja u kojima su izraĊene
gravure prema obliku otkovka. Presek ravni podele ili podione površine i otkovka definiše
konturu linije sastava ukovnja.

Podiona ravan zavisi od konfiguracije otkovka i ona treba da bude odreĊena tako da
olakšava razlivanje materijala u gravuri, a istovremeno ne sme da otežava konstrukciju alata.
Volumen poĉetnog oblika materijala je veći od gotovog otkovka, koji ide na dalju obradu sa
skidanjem ĉestica. To je zbog toga jer se jedan deo materijala troši na obrazovanje venca i ploĉice.
Venac otkovka je nužan radi boljeg popunjavanja gravure ukovnja i radi pravilnije eksploatacije
alata.

U cilju uštede materijala kovanjem se pored vanjskog oblikovanja mogu izraditi i otvoriĉija je osa
paralelna sa pravcem kretanja gornjeg dela alata. Za izradu otvora služe odgovarajuća ispupĉenja u
gravuri. Rastojanje izmeĊu ispupĉenja gornje i donje gravure u završnoj fazi kovanja odgovara
debljini ploĉice.

12
 Nakon završnenog kovanja, otkovak definitivne gravure se obraĊuje na presama i to:
 obrezivanjem venca
 probijanje ploĉice
Ove operacije se obiĉno rade u jednom kombinovanom alatu.
U serijskoj i masovnoj proizvodnji se kao poluproizvod koristi valjani i vuĉeni
materijal raznih profila.

Slika6. Primer parnog bata Slika7. Primer mase maljeva od 50-1000kg

13
 3.Izrada otkovka

Materijal za izradu je Ĉ.4320. Ovo je ĉelik koji spada u grupu kvalitetnih

konstrukcionih ĉelika za cementaciju sa maksimalnim sadržajem sumpora (S) i fosfora (P) do
0,045 %. Koristi se za izradu delova kod kojih se traži povećana žilavost i ĉvrstoća jezgra i
koji su dinamiĉki opterećeni zatezanjem, pritiskom i savijanjem. Hemijski sastav i mehaniĉke
osobine ovog ĉelika date su u tabeli.

Tabela 2. Mehaniĉke osobine i hemijski sastav ĉelika Ĉ.4320.

Hemijske osobine Mehaniĉke osobine

Ugljenik Hrom Mangan
Tvrdoća HB m [MPa] v [MPa] 5 %
%C %Cr %Mn
0,16 0,95 1,15 207 800 ÷ 1100 600 10

3.1 Konstrukcija otkovka

Konstrukcija otkovka predstavlja poĉetnu fazu u procesu projektovanja tehnologije
kovanja u ukovnjima i konstruisanja alata za ovu tehnologiju. Kao polazna osnova za
konstruisanje otkovka služi konstruktivni crtež komada, sa svojim oblikom, dimenzijama,
kvalitetom izrade, materijalom itd. Pored osnovnih dimenzija komada vrlo važnu ulogu u
konaĉnom izgledu otkovka igraju i neke tehnološke osobine koje zavise od samog procesa
kovanja kao što su: ravan podele otkovka, kovaĉki nagibi i zaobljenja, ploĉice za probijanje,
venac i dr.

3.2 Dodaci za obradu i izradne tolerancije otkovka

Dodatak za obradu predstavlja sloj materijala koji se skida u naknadnoj mehaniĉkoj
obradi komada. Prema tome dodatke za obradu imaju samo one dimenzije koje se naknadno
obraĊuju skidanjem strugotine, dok za dimenzije koje se ne obraĊuju, dodaci nisu ni potrebni.
Dodaci za obradu odreĊuju se tabelarno i zavise od mase, kvaliteta površine i dimenzija
otkovka.

14
3.3 OdreĎivanje mase obraĎenog komada

Masa obraĊenog komada odreĊena je na taj naĉin što se on nacrta pomoću 3D solid
modela. Ovako nacrtanom komadu se može automatski odrediti zapremina kao što je
prikazano na slici 8.

Slika 8. Osnovna masa gotovog komada odreĊena pomoću 3D Solid modela.

Masa gotovog komada je:

m =  . V = 7,85 . 0,298049 = 2,34 [kg]
V = 0,2463 [dm3] – zapremina gotovog komada 
 = 7,85 [kg / dm3] – specifiĉna težina ĉelika

Otkovak ima za (25 ÷ 35) % veću masu, pa je približna masa otkovka:

mo = (1,25 ÷ 1,35) . m = (1,25 ÷ 1,35) . 2,34 = (2,925 ÷ 3,16) [kg]

15
3.4 Proračun dodataka za obradu izradnih tolerancija

Slika 9. Osnovne dimenzije na osnovu kojih se odreĊuju dodaci za obradu i izradne

tolerancije otkovka

3.5 Proračun dodataka za obradu otkovka

Dimenzije otkovka se odreĊuju na osnovu dimenzija obraĊenog komada i kvaliteta obraĊenih

površina:

Dk = D + D dk = d - d Hk = H + H

gdje je:

Dk dk Hk (mm) – vanjski preĉnik , unutrašnji preĉnik i visina otkovka

D d H (mm) - vanjski preĉnik , unutrašnji preĉnik i visina obraĊenog komada
D d H (mm) – dodaci za obradu

Dodatak za obradu sadrži u sebi sloj materijala sa greškom nastalom pri kovanju, usled
nepotpunog ispunjavanja završne gravure nastaju razne neravnine.

Vrednosti iz tabele uzećemo za sluĉaj velikoserijske proizvodnje gde se kovanje vrši na

mašinama univerzalnog karaktera a to je: klasa 2, masa otkovka je 2,5 – 4 kg i kovanje je na
kovaĉkim ĉekićima. Za te vrednosti je izvršen odabir dodatka za obradu:

16
 D =  120 (mm) i klasu taĉnosti N9 je: d =  36 (mm) i klasu taĉnosti N5 je:
 = 2  (2 + 0,6) = 5,2 (mm)  = 2  (1,9 + 0,3) = 4,4 (mm)
Dk = 120 + 5,2 = 125,2 (mm) dk = 36 – 4,4 = 31,6 (mm)

D =  60 (mm) i klasu taĉnosti N5 je: H = 80 (mm) i klasu taĉnosti N5 je:

 = 2  (2 + 0,3) = 4,6 (mm)  = 2  (1,9 + 0,3) = 4,6 (mm)
Dk = 60 + 4,6 = 64,6 (mm) Hk = 80 + 4,6 = 84,6 (mm)

D =  56 (mm) i klasu taĉnosti N9 je: H = 20 (mm) i klasu taĉnosti N6 i N9 je:

 = 2  (2 + 0,6) = 5,2 (mm)  = 2  (1,9 + 0,5) = 4,8 (mm)
Dk = 120 + 5,2 = 61,2 (mm) Hk = 20 + 4,8 = 24,8(mm)

3.6 Proračun izradnih tolerancija otkovka

Izradne tolerancije otkovka zavise od kvaliteta površine i težine otkovka (a i b) i
od dimenzija otkovka (c) i odreĊuju se po obrascu:

x = a + c
y = b + c

Izradne tolerancije unutrašnjih dimenzija se uzimaju sa suprotnim predznakom od

izradnih tolerancija vanjskih dimenzija. Kovaĉke dimenzije sa izradnim tolerancijama se
prema tome raĉunaju po obrascu:

Dk = D  ϭ D  x
y

dk = d  ϭ d y
x

Za masu otkovka od 2,5 do 4 kg i velikoserijsku proizvodnju izradnih tolerancija

otkovka su: a = 1,6 (mm) i b = 0,6 (mm).

D =  120 (mm): d =  36 (mm):

c = 0,24 (mm) c = 0,1 (mm)
x = 1,84 (mm) x = 1,7 (mm)
y = 0,94 (mm) y = 0,8 (mm)

H = 80 (mm):
D =  60 (mm): c = 0,24 (mm)
c = 0,24 (mm) x = 1,84 (mm)
x = 1,84 (mm) y = 0,94 (mm)
y = 0,94 (mm)
H = 20 (mm):
D =  56 (mm): c = 0,1 (mm)
c = 0,24 (mm) x = 1,7 (mm)
x = 1,84 (mm) y = 0,8 (mm)
y = 0,94 (mm)

17
 Tabela 3. Proraĉun dodataka za obradu i izradnih tolerancija otkovka

Dimenzije gotovog
ф120 ф60 ф36 ф56 80 20
komada (D) i (H) [mm]
Kvalitet obrade 9 5 5 9 5 6,9
Dodatak za obradu /2
2+0,6 2+0,3 1,9+0,3 2+0,6 2+0,3 1,9+0,5
[mm]

Dimenzije Dk=D+D;
125,2 64,6 31,6 61,2 84,6 24,8
otkovka Hk=H+H
[mm] Usvojeno 125 65 31 61 85 25
a 1,6 1,6 1,6 1,6 1,6 1,6
Izradne b 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7 0,7
tolerancije
c 0,24 0,24 0,24 0,24 0,24 0,1
otkovka
[mm] x = a+c 1,84 1,84 1,7 1,84 1,7 1,7
y = b+c 0,94 0,94 0,8 0,94 0,8 0,8

3.7Kovački nagibi i zaobljenja

Da bi se omogućilo vaĊenje otkovka iz alata za kovanje bez posebnih ureĊaja sve

površine gravure koje su paralelne sa pravcem kretanja gornjeg dela alata se izvode pod
odreĊenim nagibom. Veliĉina ugla nagiba zavisi od oblika konture i odnosa dimenzija
pojedinih delova otkovka, kvaliteta površine gravure, temperature kovanja i niza ostalih
faktora.
Vrednost vanjskih () i unutrašnjih (1) uglova kovaĉkih nagiba zavisi od vrste mašine
za kovanje i njihove vrednosti se usvajaju tabelarno. Za kovĉki ĉekić ovi uslovi iznose:
- vanjski ugao kovaĉkih nagiba  < 7° usvaja se  = 5°
- unutrašnji ugao kovaĉkih nagiba 1 < 10° usvaja se 1 = 7°
Vanjski radijus (R) i unutrašnji radijus (r) zaobljenja otkovka su veoma važne veliĉine,
jer se njihovim povećanjem olakšava teĉenje materijala i bolje popunjavanje gravure, takoĊe
produžava se vek trajanja kovaĉkih alata zbog smanjenja koncentracije napona na mestima
promene preĉnika komada.

Vanjski radijusi zaobljenja otkovka biraju se na osnovu tabela i zavise od težine

kvaliteta otkovka, dok se unutrašnji radijusi izraĉunavaju po obrascu:

r  2,5  3,5 R  0,5 mm

18

Za otkovak prirubnicu u ovom primeru je:
- vanjski radijus zaobljenja otkovka R = 3 [mm]
- unutrašnji radijus zaobljenja otkovka:
r  2,5  3,5 R  0,5  3 3  0,5  9,5 mm
Usvaja se r = 10 [mm]

3.8 Proračun pločice za probijanje

Da bi se smanjio otpadak materijala kod obrade skidanjem strugotine za komade koji
imaju otvore sa osama paralelnim pravcu kretanja gornjeg ukovnja u komadu se pomoću
posebnih ispupĉenja u gravuri vrši utiskivanje slepih udubljenja koja imaju profil traženog
otvora. Materijal koji razdvaja gornji i donji otvor oznaĉava se kao ploĉica i ona se na
posebnom alatu naknadno probija. U zavisnosti od dimenzija komada postoje ĉetiri vrste
ploĉica za probijanje:

- ploĉice sa istom debljinom primenjuju se kada je: d – 1,25 . r1 < 26 [mm]

- ploĉice za otkivke male debljine primenjuju se kada je: d – 1,25 . r1 > 26 [mm]
- ploĉice sa ispupĉenjem primenjuju se ako utiskivanje otvora vrši u prethodnoj gravuri
- ploĉica za niske otkivke primjenjuje se kod otkovka kod kojih je d  15 . h
Za otkovak prirubnicu je:
d – 1,25 . r1 = 31 – 1,25 . 17,2 = 9,5 < 26 [mm]usvaja se ploĉica sa istom debljinom
r1 = r + 0,1 . h + 2 = 10 + 0,1 . 52 +2 = 17,2 [mm]– radijus zaobljenja ploĉice
h = 52 [mm] – rastojanje od središta ploĉice do gornje površine otkovka
d = 31 [mm] – preĉnik otvora na gornjoj površini otkovka
Debljina ploĉice raĉuna se:
s  0,45  d  0,25  h  5  0,6  h  0,45  31  0,25  52  5  0,6  52  5,7266 mm
Usvaja se debljina ploĉice s = 6 [mm]

Slika 10. Osnovne dimenzije ploĉice za probijanje

19
3.9 Proračun dimenzija kanala za venac

Oko konture završne kovaĉke gravure od istisnutog metala obrazuje se venac otkovka
koji zavisi od složenosti konfiguracije i pravilnosti rasporeda metala u raznim presecima
otkovka, a takoĊe služi i za ublažavanje udara malja ĉekića i produžuje vek trajanja završne
gravure. Venac se obrazuje u kanalu koji je izraĊen oko završne gravure i sastoji od dva dela:
mosta manje visine koji se nalazi neposredno zu gravuru i magacina veće visine.
Najveću promenu imaju kanali tipa I prikazanog na slici 11. sa osnovnim dimenzijama.

Slika11. Osnovne dimenzije kanala za venac tipa I.

Visina mosta kanala za venac odreĊuje se po obrascu:
c  0,015  A
A [mm2] – površina otkovka u horizontalnoj ravni (normalnoj na ravan kretanja
ĉekića) i raĉuna se za najveći preĉnik otkovka

Dmax = D1 + H1 . tga = 126,84 + 26,5 . tg 5° = 129,158 [mm]

D1 = 126,84 [mm] – najveći preĉnik otkovka
H1 = 26,5 [mm] – visina koja odgovara najvećem preĉniku
Površina otkovka u horizontalnoj ravni je:


D2
A  max    129    13063,185 mm2 
2

4 4
Na osnovu ovoga visina mosta kanala za venac je:
c  0,015  A  0,015  13063,185  1,714 mm
Broj širine kanala se raĉuna na osnovu koeficijenta kojim se uzima u obzir naĉin
 H 
popunjavanja gravure: K = 1,5 +0,3   
 B sr 

20


gde je:

H = 52 (mm) – dubina gravure

Bsr – srednja širina gravure
Bsr = 0,5  (B1 + B2) = 0,5  (126,84 + 124,06) = 125,45 (mm)

K = 1,62435

Za K = 1,6 ÷ 2,5 odgovara kanal br.2 . Uloženi materijal je veći od otvora gravure pa se
kovanje vrši po kombinovanom principu, sabijanjem i utiskivanjem.

Za otkivak prirubnicu bira se venac tipa I sa podacima prema tabeli :

- c = 2 [mm] – visina mosta kanala za venac
- b = 10 [mm] – dužina mosta kanala za venac
- b1 = 28 [mm] – dužina magacina kanala za venac
- Av = 153 [mm2] – površina popreĉnog preseka kanala za venac

Na slici 12. prikazan je otkovak prirubnice sa vencem.

3.10 Projektovanje tehnologije izrade

Otkivak prirubnice može se na osnovu njegovog oblika i odnosa dimenzija svrstati u II

grupu otkivaka za kovanje na kovaĉkim ĉekićima. Prilikom projektovanja tehnologije izrade
otkovka prirubnice potrebno je odrediti oblik i dimenzije poĉetnog materijala, kao i odrediti
redosled faza izrade otkovka.

21
3.11 Proračun dimenzija početnog materijala za otkovak

Zapremina otkovka bez venca odreĊena pomoću 3D Solid modela data je na slici 13.

Slika 13. 3D solid model otkovka bez venca.

Zapremina venca otkovka raĉuna se po obrascu:


Vv    A v  P    b  b1   0,5 153  129    2  10  28  36801,09 mm3 
 = 0,5 – koeficijent kojim se uzima u obzir stepen
popunjavanja kanala za venac
Av = 153 [mm2] – površina popreĉnog preseka kanala
P = Dmax .  =129  [mm]
.
– obim otkovka u podionoj ravni
=2 – koeficijent kojim se uzima u obzir oblik otkovka
b = 10 [mm] – dužina mosta kanala za venac
b1 = 28 [mm] – dužina magacina kanala za venac

22
 Zapremina poĉetnog materijala raĉuna se po obrascu:
Vp = (Vo + Vv) . (1 + ) = (498480,4546 + 36801,09) . (1 + 0,03) = 551340 [mm3]
Vo = 498480,4546 [mm3] – zapremina otkovka bez venca
 = 0,03 – dodatak materijala predviĊen za izgaranje
Preĉnik valjka poĉetnog materijala raĉuna se po izrazu:

 68,34 mm
4 Vp 4 551340
dp  
3  3  usvaja se dp = 68 [mm]
ρ m ρ 2,2
m = 2,2 – odnos preĉnika i visine valjka
Na osnovu ovoga visina valjka je:
hp = m . dp = 2,2 . 68 = 149,6 [mm]
usvaja se hp = 150 [mm]
Zapremina poĉetnog materijala:
d p2 ρ 682  ρ
Vp   hp  150  544476 [mm3]
4 4

3.12 OdreĎivanje redosleda faza izrade

1. Odsecanje poĉetnog oblika materijala dimenzija iz šipke okruglog opreĉnog preseka

dp = 68 (mm) na dužinu lp = 150 (mm)
2. Zagrevanje poĉetnog oblika materijala u peći na temperaturi kovanja od 1150 °C
3. OslobaĊanje zagrejanog komada
4. Kovanje poĉetnog materijala u prethodnoj gravuri na date dimenzije
5. Kovanje otkovka u završnoj gravuri na oblik i dimenzije otkovka,
6. Krzanje venca i probijanje ploĉice

3.13 Završna gravura

Završna gravura predstavlja taĉan otisak otkovka u vrućem stanju u donjem i gornjem
ukovnju kovaĉkog alata. S obzirom da se kovanje vrši u vrućem stanju potrebno je

23
 izvršiti korekciju hladnih kota radi širenja pri zagrevanju. Ova korekcija se vrši po
obrascu:
D1 = D  (1 +   t) = n  D
gde je:
D1– vanjski preĉnik otkovka u vrućem stanju
D - vanjski preĉnik otkovka u hladnom stanju
 - toplotni koeficijent linearnog istezanja
t – temperatura kovanja
n – korekcioni koeficijent povećanja dimenzija

Vanjske dimenzije otkovka se pri tome povećavaju, a unutrašnje se smanjuju tako da je:
D1 = n  D
d1 = d – (n  d – d) = d  (2 – n)
Za temperaturu kovanja t = 1150C je n = 1,024
Vruće dimenzije otkovka su date u tabeli 3.

Tabela 3.

Dimenzije
125,2 64,6 31,6 61,2 84,6 24,8
hladne
Dimenzije
128,2 66,15 30,84 62,67 86,63 25,4
vruće

3.14 Pripremno – prethodna gravura

U ovoj gravuri se vrši sabijanje poĉetnog materijala na oblik diska sa preĉnikom nešto
većim od preĉnika glavĉine, ali ispod preĉnika otkovka uz istovremeno delimiĉno
istiskivanje konusa sa slepim otvorima.

Dimenzije diska: D >d1p > dp

Obiĉno se uzima da je: d1p = dp + (15 ÷ 20) = 68 + 18 = 86 (mm)
Preĉnik diska je: d1p = 86 (mm)
Visina diska se odreĊuje iz uslova o konstantnosti volumena:
2
 dp 
2
 68 
h1p =    h    150  93,78 (mm)
 d  p



 1 p   86 

Usvaja se: h1p = 94 (mm)

Da bi se disk pripremio – prethodne gravure približio obliku završne gravure izvodi se
korekcija oblika diska.

24
- kovaĉki uglovi dobijeni u prethodnoj gravuri su veći od kovaĉkih uglova ( = 5° i
1 = 7°) dobijenih u završnoj gravuri. Usvaja se p = 7° i p1 = 10°
- prelazni radijusi su takoĊe veći nego radijusi dobijeni u završnoj gravuri(r
= 10 [mm] i R = 3 [mm]).
rp = 1,2 . r +3 = 1,2 . 10 +3 = 15 [mm] i Rp = 1,2 . R +3 = 1,2 . 3 +3 = 6,6 [mm]
Usvaja se rp = 15 [mm] i Rp = 7 [mm]
- oko predhodne gravure se ne izvodi venac, već se izvodi zaobljenje sa radijusom:
Rpv = Rv + C = 1,5 + 4 = 5,5 [mm]
- širina treba da bude za 20 ÷ 25 [mm] veća nego širina dobijena pomoću završne gravure
- najmanji preĉnik istisnutog konusa raĉuna se po izrazu:
d1 = d – (2÷3) = 64,6 – 2,5 =62,1 [mm]
Usvaja se d1 = 62 [mm]
- visina konusnog dela mora biti manja nego visina dobijena u završnoj gravuri (h = 25
[mm]). Usvaja se hp = 22 [mm]
Sve ostale dimenzije otkovka dobijene u prethodnoj gravuri se usvajaju na osnovu
jednakosti volumena, vodeći raĉuna o popunjenosti gravure

25
 Slika 14. Faze izrade otkovka prirubnice.

3.15 Otvori za kovačka klešta i ulivni kanal

Otvor za kovaĉka klešta se nalazi sa prednje strane kovaĉkog ukovnja u produžetku

završne i predhodne gravure i za otkovke II grupe služi za prebacivanje iz prethodne u
završnu gravuru, kao i za vaĊenje otkovka iz završne gravure. Oblik i dimenzije otvora za
kovaĉka klešta zavise od dimenzija poĉetnog oblika materijala, kao i od vrste kovaĉkih klešta
i mora biti tako domenzionisan da omogućava nesmetanu manipulaciju kovaĉkim kleštima.
Za otkovke II grupe merodavna kota za dimenzionisanje otvora za kovaĉka klešta je
visina sabijenog diska h1 (nakon kovanja u predhodnoj gravuri). Za visinu diska h1 = 25
[mm] dimenzije otvora za kovaĉka klješta su:
- A = 64 [mm] – visina otvora za kovaĉka klešta
- B = 50 [mm] – širina otvora za kovaĉka klešta
- R = 12,5 [mm] – radijus zaobljenja otvora

Taĉnost oblika i dimenzija gravure se proverava ulivanjem probnog materijala (olovo,

sumpor i sl.), koji nakon hlaĊenja treba da ima oblik i dimenzije otkovka u hladnom stanju.
Da bi se omogućilo ulivanje, u kovaĉkom ukovnju se predviĊa poseban ulivni kanal, koji veže
dno otvora za kovaĉka klešta sa gravurom.
Pošto je masa otkovka manja od 10kg to je ulivni kanal šestaugaonog popreĉnog
preseka sa dimenzijama:
- t = 8 [mm] – širina ulivnog kanala
- s = 4 [mm] – visina ulivnog kanala

26
3.16 Konstrukcija i eksploatacija kovačkog ukovnja
Alat za kovanje se sastoji iz gornjeg i donjeg ukovnja u kojima je izgraĊena gravura.
Veza sa maljem ĉekića, odnosno sa donjim delom alata, koji se nalazi u kovaĉkom ukovnju
se ostvaraje preko završetka u obliku lastinog repa i pomoći uzdužnog klinova.

U gornjem i donjem delu lastinog repa su izgraĊena gnezda u kojima upadaju boĉni
cenriraĉi, koji su drugim krajem uĉvršćeni u malj, odnosno donjem alatu kovaĉkog ĉekića. Na
taj naĉin se alat centrira u uzdužnom pravcu.

Minimalna širina kovaĉkog ukovnja se odreĊuje u zavisnosti od najveće širine gravure i

dubine gravure.

Za dubinu gravure h = 52 (mm)

 debljina zidova izmeĊu gravure i vanjske ivice: a = 80 (mm)
 debljina zidova izmeĊu gravure i gravure: a1 = 56 (mm)
 minimalan visina ukovnja: H = 250 (mm)

Minimalna širina kovaĉkog ukovnja se odreĊuje u zavisnosti od najveće širine gravure

po obrascu:

B = Cb  b (mm)

gde je:
Cb – koeficijent koji se bira u zavisnosti od najveće širine
Cb = 2,8
b = 129 (mm)
B = 2,8  129 = 361,2 (mm)
Usvaja se: B = 362 (mm)

Proraĉunate dimenzije BxH se zaokružuju na standardne dimenzije blokova:

BxH= 400x250 (mm)

Dužina kovaĉkog ukovnja je:

L=l+3h
gdje je:
l = 129 (mm) – dužina gravure
h = 52 (mm) – durbin gravure
L = 129 + 3  52 = 285 (mm)
Usvaja se L = 300 (mm)
Materijal za izradu kovaĉkog ukovnja mora da ispunjava sledeće uslove:
 dobre mehaniĉke osobine kod normalnih i povećanih temperatura
 otpornost na dinamiĉka opterećenja (visoka udarna žilavost)

27
  otpornost na habanje
 sposobnost za mehaniĉku obradu
Materijal koji zadovoljava gore navedene uslove je: Ĉ.6451.
Tabela 4. Mehaniĉke osobine i hemijski sastav ĉelika Ĉ.6451.

Hemijske osobine
Ugljenik Hrom Volfram Vanadijum
%C %Cr %W %V
0,30 2,5 9,0 0,4

3.17 ObraĎivanje sile padajućih delova kovačkog čekića

Sila padajućih delova ĉekića dvostrukog dejstva za kovanje u ukovnjima otkovka
okruglog oblika u horizontalnoj ravni se može proraĉunati po obrascu:

20  
2

G = (1 – 0,0005  D)  
1,1    (0,75 + 10-5  D2)  D  n (N)
 D 

gde je:

D = 129 (mm) – najveći preĉnik otkovka

n = 60 (N/mm2) – ĉvrstoća materijala u krajnjoj fazi procesa kovanja

20  
2

G = (1 – 0,0005  129)  1,1    (0,75 + 10  129 )  129  60 (N)
-5 2

 129 
G = 11811,215 (N)
Usvaja se: G = 12000 (N) = 12 (KN)

3.18 Provera veličine površine sudara

Površina sudara je onaj deo površine nakovnja koji nema gravure. Da ne bi došlo
do gnjeĉenja ova površina mora da zadovoljava uslov:

Adoz  (3 ÷ 5)  G
Adoz  (3 ÷ 5)  12000 = 36000 ÷ 60000 (mm2)
ϖ
A = B  L - Dmax + 2  (b + b1)2  - 2  B  A (mm2)
4
ϖ
A = 400  300 - 129 + 2  (10 + 28)2  - 2  50  64 (mm2)
4
A = 80610,675 (mm2) – zadovoljava A > Adoz

28
3.19 Konstrukcija lastinog repa

Veza ukovnja sa radnim organima kovaĉkog ĉekića se ostvaruje pomoću lastinog repa.
Alat se oslanja na malj kovaĉkog ĉekića po površinama lastinog repa. Da bi se izbeglo
gnjeĉenje kontaktna površine lastinog repa mora ispunjavati uslov:

Amin  4500  G (mm2)

Za G = 12 KN iz tabele uzimanju se dimenzije lastinog repa:

b = 200 (mm) – širina lastinog repa
h = 50,5 (mm) – visina lastinog repa

Amin  4500  12 = 54000 (mm2)

Kontaktna površina je: A = b  l = 200  400 = 80000 (mm2)

Uslov je ispunjen. Lastin rep izabranih dimenzija može izdržati opterećenja u toku rada.

3.20 Konstrukcija bočnog centrirača

Boĉni centriraĉ svojim užim krajem upada u gnezdo izraĊeno u lastinom repu
kovaĉkog ukovnja, a širim konusnim delom se utiskuje u malj, odnosno nosaĉ alata
kovaĉkog ĉekića.
Dimenzije boĉnog centriraĉa se odreĊuju u zavisnosti od sile padajućih delova
kovaĉkog ĉekića. Za G = 12000 (N):

f = 80 (mm) h = 50 (mm) l = 97 (mm) l1 = 49 (mm) k = 49,9 (mm)

29
 Slika 15. Konstrukcija boĉnog centriraĉa.

Slika 16. Položaj boĉnog centriraĉa.

3.21 Proračun alata za probijanje pločice i rezanje venca

Ova operacija obrade sastoji se iz probijanja ploĉice i rezanja venca oko otkovka i
izvršava se na kombinovanom alatu za probijanje ploĉice i rezanje venca. Materijal alata je
ĉelik Ĉ. 4150.

30
 Tabela 5. Tvrdoća i hemijski sastav ĉelika Ĉ4150.

Hemijske sastav Tvrdo

ća
Ugljenik Hrom Mangan Silicijum Vanadijum Posle Posle kaljenja
%C %Cr %Mn %Si %V žarenja HRC
HB
2 12 0,3 0,3 0,1 2 64
5
0

3.22 OdreĎivanje dimenzija ploče za rezanje venca

Dimenzija ploĉe za rezanje venca se odreĊuju na osnovu visine mosta kanala za

venac (c = 2 [mm]):

- minimalna visina ploĉe za rezanje Hmin = 55 [mm]

- preĉnik ploĉe jednak je D = 130 [mm]
- visina pojasa na koji se naslanja otkovak h = 12 [mm]
- minimalna širina ruba ploĉe za rezanje bmin = 35 [mm]
- unutrašnji ugao rezne konture je 5°
- vanjski preĉnik ploĉe za rezanje je Dv = D + 2 . bmin = 130 + 2 . 35 = 200 [mm]

3.23 OdreĎivanje dimenzija ploče za probijanje pločice

OdreĊivanje dimenzija ploĉe za probijanje ploĉice se sastoji u odreĊivanju debljine (H)

potom se vrši provera ploĉe na savijanje.
Debljina ploĉe raĉuna se po obrascu:

  
H  10  5  s  0,7  2  D  c  10  5 10  0,7  
2 14 1,3  82,81 mm

Usvaja se H = 85 [mm]
s = 10 [mm] – debljina ploĉice
D = 14 [mm] – preĉnik ploĉice
c = 1,3 – koeficijent koji zavisi od ĉvrstoće materijala koji se proseca

Vanjski preĉnik ploĉe odreĊuje se na osnovu konstrukcione dimenzije alata:D = 128mm

31
 Provera na savijanje vrši se po izrazu:
2,5  F  2 D 
s  2
 1   1   sd


H  3 D 0 


D1 = 14[mm] – unutrašnji preĉnik ploĉe

D0 = 14 + 4,4 = 18,4 [mm] – preĉnik oslonca
sd = 500 [MPa] – dozvoljeno naprezanje na savijanje
F [N] – sila probijanja raĉuna se po izrazu
F = D1 .  . t’ . m = 14 .  . 21,7 . 200 = 190786,4 [N]
m = 250 [MPa] – ĉvrstoća smicanja na temperaturi od 700C

t’ = u’ + v + x = 14 + 6 + 1,7 = 21,7 [mm] – stvarna debljina ploĉice

u’ = 14 [mm] – debljina ploĉice na liniji smicanja
(odreĊuje se grafiĉki )
v = 6 [mm] – dodatak koji predviĊa trošenje ispusta u
gravuri za kovanje
x = 1,7 [mm] – izradne tolerancije otkovka
Na osnovu ovoga slijedi:
 2 14 
ϭ s  2,5  F  1  2  D1   2,5 190786,4  1   32,53 MPa
 3 D    
H2  0  852  3 18,4 


Pošto je: s = 32,5[MPa] < sd = 500 [MPa] ploĉa za probijanje je dobro dimenzionisana.

32
 3.24 OdreĎivanje dimenzija probojca
Kod proraĉuna dimenzija probojca potrebno je proveriti probojac na izvijanje i poveriti
površinski pritisak izmeĊu probojca i gornjeg nosaĉa alata, tj. odrediti da li je potrebna
kaljena meĊuploĉa.
Provera probojca na izvijanje svodi se na odreĊivanje maksimalne dužine probojca pri
kojoj neće doći do izvijanja. Konstruktivna izvedba probojca je da je on uklješten i voĊen, a to
je IV sluĉaj po Eulerovom kriterijumu pa je maksimalna dužina probojca:
D3 143
lmax  254,8   254,8   181,214 mm

t'ţ m 21,7  250

D = 14 [mm] – preĉnik ploĉice
t’ = 21,7 [mm] – stvarna debljina ploĉice
m = 250 [MPa] – ĉvrstoća smicanja
Pritisak izmeĊu probojca i gornjeg nosaĉa alata mora da zadovolji uslov
4F
p  pd
  D2
pd = 250 [MPa] – površinski pritisak za SL 18 (gornji nosaĉ alata)
F = 190786,4 [N] – sila probijanja
Na osnovu ovoga sledi:
4F 4 190786,4
p   1240 MPa
ρ D 2
ρ 142
Pošto je:p = 1240 [MPa] < pd = 250 [MPa] izmeĊu probojca i gornjeg nosaĉa alata
potrebna kaljena meĊuploĉa, takoĊe je potrebno povećati preĉnik probojca na gornjem kraju.

33
3.25 Zazori i tolerancije izrade alata za probijanje pločice i rezanje venca

Kvalitet izrade alata za probijanje ploĉice i rezanje venca usvaja se N15. Proraĉun
vrednosti zazora i tolerancija izrade alata dat je u tabeli 6.

Tabela 6. Proraĉun zazora i tolerancija alata za probijanje ploĉice.

Probijanje ploĉice
Nazivna mera predmeta [mm] D = 14 [mm] kvalitet N15 14

Analitiĉki f = (h .. tg 1 – 0,5) = (14,5 . tg 7° – 0,5) 1,28

Zazor [mm]
Usvaja se f = 1,3 1,3

Izradna tolerancija predmeta [m]  = 700 700

Najveća mera predmeta [mm] Dmax = 14,7 14,7

Najmanja mera predmeta [mm] Dmin = 14 14

Preĉnik probojca ds = Dmax = 14,7 kvalitet N6 14,7 h6
Nazivne mere alata [mm] Preĉnik prstena za
dM = ds +2 . f = 14,7 + 2 . 1,3 kvalitet N7 17,3 H7
probijanje
Prsten tM = 18 18
Izradne tolerancije alata [m]
Prosekaĉ ts = 27 27

Dimenzije prstena za Najveći preĉnik dM max = dM + tM = 17,3 + 0.018 17,318

probijanje [mm] Najmanji preĉnik dM min = dM = 17,3 41,4

Najveći preĉnik ds max = ds =14,7 38,8

Dimenzije probojca [mm]
Najmanji preĉnik ds min = ds – ts = 14,7 –0,027 14,727

Tabela 7.Proraĉun zazora i tolerancija alata za rezanje venca

Rezanje venca
Nazivna mera predmeta [mm] D = 130 [mm] kvalitet N14 130

Zazor [mm] Usvaja se f = 0,8 0,8

Izradna tolerancija predmeta [m]  = 1000 1000

Najveća mera predmeta [mm] Dmax = 130 130

Najmanja mera predmeta [mm] Dmin = 129 129

34
 Preĉnik prstena za
dM = 129 kvalitet N7 129 H7
obrubljivanje
Nazivne mere alata [mm]
Preĉnik
ds = dM – 2 . f = 129 – 2. 0,8 kvalitet N6 127,4 h6
prosekaĉa
Prsten tM = 40 1600
Izradne tolerancije alata [m]
Prosekaĉ ts = 25 1000

Dimenzije prstena za rezanje Najveći preĉnik dM max = dM + tM = 129 + 0,04 129,04

venca [mm] Najmanji preĉnik dM min = dM = 129 129

Dimenzije opsekaĉa venca Najveći preĉnik ds max = ds = 127,46 127,46

[mm]
Najmanji preĉnik ds min = ds – ts = 127,4 – 0,025 127,375

3.26 OdreĎivanje sila

Sila probijanja ploĉice raĉuna se po izrazu

F = D1 .  . t’ . m = 14 .  . 21,7 . 200 = 190786,4 [N]
m = 250 [MPa] – ĉvrstoća smicanja na temperaturi od 700C
t’ = u’ + v + x = 14 + 6 + 1,7 = 21,7 [mm] – stvarna debljina ploĉice
u’ = 14 [mm] – debljina ploĉice na liniji smicanja

v = 6 [mm] – dodatak koji predviĊa trošenje ispusta u

gravuri za kovanje
x = 1,7 [mm] – izradne tolerancije otkovka
Deformacioni rad probijanja ploĉice je:

x = 0,25 – faktor koji pokazuje odnos srednje (Fsr) i

maksimalne (Fm) sile
Sila prese potrebna za rezanje venca raĉuna se po izrazu:
Fv = 1,4 . Dmax .  . (u + x) . m = 1,4 . 129 .  . (2,45 + 1,84) .250 = 193693,5 [N]
m = 250 [MPa] – ĉvrstoća istezanja
u = 2,45 [mm] – debljina venca na liniji smicanja
x = 1,84 [mm] – izradne tolerancije otkovka
F  t' 190786,4  21,7
W  x  0,25  
 1035 J


p
1000 1000
Deformacioni rad potreban za rezanje venca je:

Wv  x 
F  (u  x)
 0,25 

193693,5  (2,45  1,84)


 207,736 J

1000 1000

35
 x = 0,25– faktor koji pokazuje odnos srednje (Fsr) i maksimalne (Fm) sile
Potreban hod pritiskivaĉa prese usvaja se H = 100 [mm]
Merodavna sila za izbor prese jednaka je zbiru sile probijanja ploĉice i rezanja venca
uvećana za koeficijent sigurnosti 1,25
F = 1,25 . (Fp + Fv) = 1,25 . (190786,4 + 193693,5) = 2626474,8 [N]
Merodavni deformacioni rad za izbor prese jednak je zbiru radova
probijanja ploĉice i radu krzanja venca:
W = Wp + Wv = 1035 + 207,736 = 1242,736 [J]
Tehnološke karakteristike prese za probijanje ploĉice i krzanje venca su:
- sila prese F  2,626 [MN]
- deformacioni rad W  1242,736 [J]
- hod pritiskivaĉa prese H = 100 [mm]

Zbog niza koeficijenata koji su uzeti orjentaciono po preporuci potrebno je kontrolisati

tehnološki proces kovanja i utvrditi da li je potrebno izvršiti korekcije dimenzija poĉetnog
materijala – poĉetne šipke.

U proraĉunu alata za rezanje venca i probijanje ploĉice predviĊeno je da se operacije

vrše u vrućem stanju (t = 750 C ÷ 800 C). Da bi se iskoristile pogodnosti obrade materijala
u vrućem stanju (radi uštede snage mašine koja je poterbna za obradu) poterbno je presu za
rezanje venca i probijanje ploĉice smestiti što bliže kovaĉkom ĉekiću.

Za izradu gornjeg i donjeg ukovnja koriste se blokovi standardnih dimenzija.

36
 4. ZAKLJUČAK
Tehnologija prerade matala deformacijom je moderan vid prerade metala koji se primenjuje u
gotovo svim savremenim fabrikama.Ovaj naĉin prerade u odnosu na ostale ima niz tehniĉko –
ekonomskih prednosti.
Proizvodno – tehniĉke prednosti ovog naĉina obrade su:

1. Jednim relativno jednostavnim hodom mašina za obradu deformacijom (presa ili

ĉekić) proizvode se delovi vrlo složenog oblika, koje bi na drugi naĉin bilo gotovo
nemoguće raditi, ili bi za izradu istih trebalo niz složenih i veoma skupih operacija.
2. Taĉnost izraĊenih delova je velika jer se mogu postići vrlo uske izradne tolerancije.
3. Dobijaju se proizvodi visokog kvaliteta koji uz to imaju i relativno manju težinu:

Ekonomske prednosti:

1. Utrošak materijala je mali, jer je otpadak sveden na minimum.

2. Sa odgovarajućom opremom pogona mašina, alata i ureĊajima, uz neophodnu
automatizaciju tehnološkog procesa može se postići vrlo visoka produktivnost.
3. Mašine za obradu deformacijom su jednostavne za posluživanje, tako da se za samu
proizvodnju ne zahteva viskokvalifikovana radna snaga.
4. Moguća je proizvodnja velikih koliĉina uz nisku cenu koštanja.

Obrada metala plastiĉnom deformacijom ima niz tehniĉkih i ekonomskih prednosti u

odnosu na druge naĉine obrade, ali zbog cene alata i mašina ovaj vid prerade materijala
opravdano je koristiti u serijskom tipu proizvodnje.

Jedan od bitnih razloga zbog kojih delovi izraĊeni postupkom plastiĉne deformacije
imaju bolje mehaniĉke osobine leži u tome što kod obrade deformacijom tok vlakana je
neprekinut.

Prilikom konstrukcije alata i odreĊivanja dimenzija poĉetnog materijala, kako kod

dubokog izvlaĉenja, tako i kod kovanja korišteni su odreĊeni principi koji u stvarnosti ne
mogu predvideti neke eksploatacione neugodnosti kao npr. homogenost materijala nije svuda
ista, postoje odstupanja po debljini materijala itd. pa je zbog toga potrebno izvršiti
proizvodnju par probnih komada na osnovu ĉijih dimenzija se donosi zakljuĉak da li je
poĉetni materijal dobro dimenzionisan ili ne. Korekcije ako je potrebno izvršavaju se na
dimenzijama i obliku poĉetnog materijala, a isto tako ako je potrebno i na dimenzijama alata.
Ove probe i korekcije se vrše sve dok se ne postignu oblik i dimenzije potrebnog predmeta.

Obrada metala plastiĉnom deformacijom je jedan od najstarijih, ali i jedan od

najsavremenijih vidova prerade metala. Od prvih kovaĉnica, pa do najsavremenijih
postrojenja za proizvodnju automobila, aviona i drugih proizvoda metalne industrije metode
obrade plastiĉnom deformacijom su pronašle svoje mesto prilikom obrade deformisanjem.

37
Literatura:
[1] Joviĉić M., Kršljak B. „Osnove konstrukcija alata i pribora“,Nauĉna knjiga, Beograd
[2] Binko Musafija, Obrada metala plastiĉnim deformisanjem, Svjetlost, Sarajevo 1985
[3] Hribar J. „Plastiĉna obrada metala“, Fakultet strojarstva i brodogradnje, Zagreb, 1975.
[4] Mustafija B. „Obrada metala plastiĉnom deformacijom“, IGRKO SVETLOST OOUR
Zavod za udžbenike,Sarajevo, 1979.
[5] https://pl.scribd.com/doc/57543297/Kovanje
[6] http://s233.photobucket.com/user/Medo_os/media/OSNOVE/radilica.jpg.html
[7] https://hr.wikipedia.org/wiki/Kovanje
[8] http://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=33539
[9] http://www.krokus.rs/admin/images/000819.jpg
[10] http://www.maxalati.com/web_shop/odvijaci_kljucevi/kljuc_okasto_vilasti.aspx
[11] http://strojarska-tehnicka-radionica.hr/product/zupcanik/
[12] http://www.imgrum.net/media/1395208741758227863_3243762138
[13] https://www.fsb.unizg.hr/usb_frontend/files/1349380489-0-proizvodni_postupci.pdf
[14] https://hr.wikipedia.org/wiki/Pre%C5%A1a
[15] http://www.lumbertrans.com/proizvod/rucne-prese/omcn/hidraulicna-presa-100t-160/160
[16] http://www.steelnumber.com/en/steel_composition_eu.php?name_id=154
[17] http://www.grf.bg.ac.rs/p/learning/tabele_valjanih_profila_1_1385534047307.pdf
[18] https://www.fsb.unizg.hr/usb_frontend/files/1366810097-0-beche.pdf

38