37. и 38.

час_Технологија обраде метала у машинству (са и без скидања струготине, савремене технологије
обраде)

Обрада метала
Основни појмови

Обрада је процес промене облика предмета под дејством алата.

Алат је предмет који директно делује на обрадак и мења му облик. То је предмет

који врши обраду.

Прибор је предмет, група предмета или уређај, који помаже процесу обраде
материјалаали не врши обраду.

Припремак је предмет (материјал) који се спрема за обрађивање.

Обрадак је предмет накоме се врши процес обраде.

Израдак је готов, израђен, предмет.

Главно кретање је кретање обратка или алата при коме се скида струготина.

Помоћно кретање помаже обради али је не врши, то је обично повратно кретање

алата на почетни положај и сл.

Врсте обраде

1. Обрада са скидањем струготине (обрада резањем) при овој обради јавља се струготина
(тестерисање, бушење, глодање итд.).

2. Обрада без скидања струготине- приликом обраде се не јавља струготина. Ова обрада
може бити:
o ливење
o обрада пластичним деформисањем

Обрада са скидањем струготине ( обрада резањем)

Сви алати за ову обраду раде на принципу дејства клина.

Физичку основу обраде метала стругањем струготине чини резање метала

клинастим сечивом различитих облика при чему се одвајају честице метала
стварајући на тај начин струготину.

Ту спада обрада метала секачем, тестером, турпијом, бушењем, брушењем,

глодањем, рендисањем, стругањем, израда навоја итд.

Принцип рада при обради метала секачем састоји се у примени резног клина
утискивањем у материјал ударцима чекићем, при чему се ствара струготина. Секач
се мора држати под одговарајућим углом и за различите материјале се користе
одређене врсте секача. Треба користити заштитне наочаре.
Тестерисање је често примењив поступак при ручној и машинској обради метала.
Ручно тестерисање се обавља челичним листом са каљеним зубцима који се учврсте
у метални лук (оквир). Приликом кретања тестере према напред (главно кретање)
вршимо притисак на њу, а при кретању у назад (помоћно кретање) тестера се опусти.

Турпијање се врши разним врстама турпија (равне, квадратне, троугласте,

полуокругле и округле).

Израда рупа (отвора) врши се бушењем при чему бургија врши обртно (главно
кретање) и праволинијско (помоћно) кретање, а радни предмет мирује.

Стругањем се обрађују предмети цилиндричног облика, изводи се струговима, а

као алат служе разне врсте стругарских ножева. Главно кретање врши обрадак а
помоћно кретање алат (стругарски нож).
Глодањем се обликују равне површине, жлебови, профили, зупчаници и др.
Обрада се изводи на глодалицама, а као алат служе глодачи састављени од више
оштрица.

Рендисањем се обликују равне површине, жлебови и профили. Алат за рендисање

је сличан стугарским ножевима. Учвршћени предмет креће се дуж
дугоходне рендисаљке, а алат се помера после сваког хода напред и назад.

Брушење се најчешће користи у завршној обради материјала, а обавља се

брусилицама.

За ручну израду навоја користе се урезници (за урезивање) и нарезници (за

нарезивање).

Навоји се могу израђивати и на стругу, стругарским ножевима за израду

навоја.
 Обрада без скидања струготине
За израду грубих производа, као и за израду полуфабриката примењује се обрада
метала:

1. Ливење
Ливење је поступак при ком се метал загрева до тачке топљења, потом се излива у
припремљен калуп. Тако добијен производ назива се одливак.

2. Обрада деформацијом
У зависности од облика предмета, машине и алата, обрада
деформацијом подразумева сабијање (ковање), извлачење, истискивање,
ваљање, савијање, одвајање (сечење маказама).

Ковањем се ваљани полупроизводи, шипке и сл. поступком деформисања у топлом

и хладном стању прерађују у завршно обликоване полупроизводе и производе.
Обрада се врши ручно или машински.

Извлачењем се израђују предмети од лима при серијској и масовној прозводњи,

као што су: ротациони делови, кутијасти и сложени делови. Има широку примену у
индустрији прераде метала, посебно у изради делова широке потрошње, посуђа и у
авиоиндустрији.

Пример производа добијеног извлачењем лима:

Обрада истискивањем подразумева да се материјал у облику ваљка, колута и

слично истискује у отвореном калупу под дејством истискивача обликујући се у
израдак жељеног облика. Најчешће се израђују шупља и пуна ротациона тела и то
углавном у хладном стању.
 Ваљање је поступак када два обртна ваљка увлаче материјал и деформишу га
притиском, смањујући његов пресек. Може се извести у хладном и топлом стању.

Савијање има значајну примену при обради лима где се добијају

различити профили или добоши за резервоаре и котлове. Изводи се у алатима за
савијање на механичким или хидрауличним пресама и на специјалним машинама
за савијање. Разликују се две врсте савијања: фазонско и кружно

3. Обрада одвајањем се састоји у одвајању једног дела лима од другог.

Операције одвајања су:

 одсецање (сечење),
 пробијање и

 просецање
 СПАЈАЊЕ МЕТАЛА

Спајање металних делова се врши са раздвојивим везама и нераздвојивим

везама.

Спајање металних делова раздвојивом везом врши се уз помоћ вијака и

навртки, који се стежу различитим врстама кључева.

Нераздвојиве везе се примењују где је потребно остварити трајно

спајање машинских делова и изводи се закивањем, лемљењем,
заваривањем.

Закивање је поступак који се изводи уз помоћ заковица које су од истог

материјала као и предмет који се закива. Заковице имају тело и главу ,
могу бити различитог облика и раде се од челика, бакра, алуминијума...

Лемљење је поступак спајања метала помоћу додтаног растопљеног

метала-лема. Може бити меко-до 450 º Целзијуса и тврдо лемљење преко
450 º Целзијуса . Да би се лемљење извело морамо имати лемилицу и
тинол жицу.
Заваривање је поступак којим се остварује чврст, непропустан,
нераздвојив спој. Обично се вари челик, а место где се извршило варење
зове се вар. Постоји електролучно и аутогено-гасно заваривање.

Лепљење је поступак који се изводи лепилом којих данас има много

врста, а омогућава се спајање материјал који се не могу спојити другим
поступцима, нпр. метал и пластику, метал и стакло, метал и гума.... За
тренутно лепљење користимо цијаноакрилна лепила, епоксилна лепила су
добра за лепљење керамике и метала, а полиуретанска лепила имају
велику жилавост.

НЕКОНВЕНЦИОНАЛНЕ МЕТОДЕ ОБРАДЕ МЕТАЛА

Поред механичке обраде користе се поступци којима је повећана
прецизност и квалитет обраде, а то су следећи технолошки поступци:
електроерозија, плазма технологија, обрада ласером...

Електроерозија је поступак обраде код које предмет представља аноду,

а једна електрода катоду, варнице капају и топе честице метала које
испаравају и тако се обликује предмет.

Плазма технологија је таква технологија код које се користи млаз

електрона који се крећу великом брзином, стварајући велику топлину
20000º Целзијуса, рез је чист, прецизан, без уобичајене ширине.

Обрада ласером је такав начин обликовања где се користе фокусирани и

у сноп скупљени зраци који топе, секу, буше и заварују ситне делове са
прецизношћу од 0, 01 mm.