Intra- i intermolekularne

veze i sile
Jasna Lovrić
Periodni sustav elemenata
 Veze između atoma
• Kovalentna
• Ionska
• Između nemetala
• u anorganskim molekulama
(N2, H2CO3) • Između metala i nemetala
• U organskim molekulama
(H2NCH2COOH) • Polarna veza
• Jednostruka (H-H) NaCl
• Višestruka (C=O, HC=N)
• Polarna
(H2O, HCl, CH3OH)
• Nepolarna
(O2, CO2, H3C-CH3)
 Koordinativna veza
• Vrsta kovalentne veze (dativna veza)
• Veza se ostvaruje između atoma od kojih
samo jedan atom donira oba elektrona za
ostvarivanje veze
• Kompleksi
• hemoglobin - dušik iz pirolnih prstena
donira željezu elektrone
 Koordinativna veza
• Donori elektrona za
zajednički elektronski par
mogu biti:
• Monodentatni ligandi
- mogućnost vezanja na metal
samo preko jednog atoma
koji nosi elektrone
• Bidentatni ligandi
- mogućnost vezanja na metal

:
preko dva atoma koja nose H 2N CH2 CH2 NH2
elektrone
• Polidentatni ligandi
(EDTA, trifosfatni ion)
- mogućnost vezanja na metal
preko više atoma koja nose
elektrone
 POLIDENTATNI LIGANDI

4-
: : : :
O O

C C
: etilendiamintetraacetatni ion
:

O CH2 CH2 : O

:
EDTA
:

:
:

N CH2 CH2 N
:

:
: O CH2 CH2 O

:
C C

: : : :
O O
:

:
5-
: : : :
O O :
O
:
trifosfatni ion

:
:
: :
O P O P O P O

:
:

: : : : : :
O O O
:

:
Struktura hema

H H

H H

N N
H
FeH2+
N N

H H

H H
 Kompleksi u biološkim sustavima

1. Neophodni: u pohrani i transportu kisika, prijenosu elektrona,

kao katalizatori, biotransformaciji ksenobiotika, fotosintezi
2. Primjena kompleksa u terapiji:
a) antireumatici - spojevi zlata(I)
b) antitumorsko djelovanje organo-metalnih spojeva
- kompleksi arsena, platine, germanija: metaloceni: Ti, V, Nb,
Mo, Fe, Co
c) fotodinamička terapija karcinoma - metaloporfirini lantanoida -
gadolinija i lutecija
d) kod otrovanja teškim metalima olovom i živom
3. Medicinskoj dijagnostici - dendrimeri
Vodikova veza
Vodikove veze u biološkim sustavima
AKCEPTOR VODIKA

DONOR VODIKA

Intermolekularne vodikove veze

(voda, alkoholi, karboksilne kiseline...)
Primjeri biološki važnih vodikovih veza

INTRAMOLEKULARNE
vodikove veze
Intramolekularne vodikove veze
(DNA, proteini, salicilaldehid,...)
Usmjerenost vodikovih veza

JAKA vodikova veza

SLABIJA vodikova veza

DbH = 10 - 40 kJ/mol
DbH (u vodi) = 15 kJ/mol
DbH (u proteinima) = 8,4 - 12,6 kJ/mol
DbH (C-C) = 348 kJ/mol
DbH (C-H) = 416 kJ/mol
 Nekovalentne interakcije
• Van der Walssove privlačne sile (0,2-0,4 nm)
• Hidrofobne interakcije
• Hidrofilne sile
• Elektrostatske interakcije – između skupina s
nabojem – nabojne veze
• nabojne veze su po jačini usporedive s
vodikovim vezama ali djeluju na većoj
udaljenosti - olakšavaju vezanje ioniziranih
molekula i iona za proteine i nukleinske
kiseline
 Nekovalentne interakcije
+ - + -

 C O   C O  dipol-dipol

+ -
 
 C O 
+ -
H
dipol-inducirani dipol
 
 H C 

+ - + -
H H inducirani dipol -
 C H   H C  - inducirani dipol
H H
Nekovalentne interakcije u biološkim membranama i micelama
 H H O H H O H H O

N C C N C C N C C

(CH2)4 CH2 CH2

+
NH3 C NH2

O
O- H

C O O CH3 CH3

H CH2 CH2 CH

N C C N C C N C C

H O H H O H H O

Trodimenzionalna struktura proteina i njegova svojstva ovise o

nekovalentnim interakcijama
Vezanje antigena na
specifično antitijelo ovisi
o kumulativnom efektu
slabih interakcija
-vodikove veze i Van der
Waalsove sile dovode do
pada slobodne energije
sustava i do stabilizacije
molekule
Sve nekovalentne interakcije kontinuirano nastaju i
nestaju.

Iako su nekovalentne interakcije slabe, unutar

biomolekula postoji mnogo takovih interakcija te su
one zbog kumulativnog efekta značajne.

Stvaranje svake nekovalentne interakcije dovodi do

smanjenja slobodne energije sustava a posljedica je
povećana stabilizacija molekule.
VODA - struktura i svojstva
Ukupni sadržaj vode na Zemlji Ukupni sadržaj slatke vode
1,28 x 109 km3 3 x 107 km3
¾ površine Zemlje prekrivaju oceani, a ¼ čine
riječni vodeni tokovi ili podzemne vode
(regulacija klime)

Atmosfera može u obliku pare primiti do 4

volumna % vode

Voda može biti vezana u kristalima - kristalna

voda (CuSO4 x 5 H2O, FeSO4 x 7 H2O)
• Svakom stanovniku na Zemlji pripada >40 m3
pitke vode

• Živi organizmi sadrže čak do 90 % vode

• Organizam čovjeka sadrži 45 -75 % ukupne

mase

• Dnevno u respiracijskom lancu nastaje 800-900

g metaboličke vode

• Bez hrane možemo preživjeti ~ 60 dana, a bez

vode desetak dana

• Termalna regulacija živih organizama

 Sveprisutna voda
• Stvar ili tvar • Maseni udio / %
• meduza 99
• krastavci 96,1
• salata 94,8
• lubenica 92,1
• kupus 82,4
• novorođenče 70
• odrastao muškarac 60
• drvo (svježe) 50
• špek 20
• orah 5,3
• papir <5
• zrak <1
 Elektronegativnost
Kisika 3,44
Vodika 2,20

H-O-H kut je 104,45 

 Struktura molekule vode

U vodi dolazi do 3 vrste interakcija:

elektrostatske interakcije, van der Waalsove i hidrofobne interakcije
 Fizikalna svojstva vode

Svojstvo Voda Metanol Dimetil eter

Formula H2O CH3OH H3C-O-CH3

Molekularna težina (g mol -1) 18 32 46

Gustoća ( kg L-1) 0.998 0.7914 0.713

Vrelište ( °C) 100 65 25

Volumen molekule (nm3) 0.0299 0.0420 0.107

Volumen fuzije (nm3) 0.0027 negativan negativan

Temperatura pri kojoj ima maksimalnu 277 nema nema

gustoću (K)

Specifična toplina (J K-1 g-1) 4.18 2.53 2.37

(J K-1 mol-1) 75.2 81.0 109

Toplina isparavanja (kJ g-1) 2.3 1.16 0.40

(kJ mol-1) 41.4 37.1 18.4

Površinska napetost (mN m-1) 72.8 22.6 16.4

Viskoznost (μPa s) 1002 550 233

Dielektrična konstanta 78.6 33.6 5.0

Dipolni moment (Cm x 1030) 6.01 5.68 4.34

 Ionizacija vode

H2O H+ + OH-

Kc 
H OH 
 -
Kc =1,82·10-16 mol dm-3 t = 25 °C
H2O
Tv / ºC

PERIODA
 1. porast temp. uzrokuje
- anomalija vode
porast gustoće vode

2. povišenjem temp. povećava

se kinetičko gibanje
molekula vode

Vodikove veze u vodi su “kratkoživuće” - 1 x 10-9 s

Kristalna struktura leda

Svaki atom O je okružen

s 4 H atoma – 2 su na
udaljenosti 97 pm a 2 na
179 pm

H2O(s) H2O(l)
DH = 5,9 kJ/mol
H2O(l) H2O(g)
DH = 44 kJ/mol
Specifični toplinski kapacitet vode C(H2O) = 4,184 J/g °C
Toplinski kapacitet je količina topline koja se mora dodati ili
oduzeti tvari da bi mu se temperatura promijenila za 1 C
1000 g vode apsorbira 4 kJ - 1 C
•m 70 kg vode - 10000 kJ za metabolizam – smrt!

Dielektrična konstanta vode e = 78,6

(permitivnost)

F = Q 1 Q 2 / e r2
Dielektrična konstanta ili permitivnost (ε) je mjera sposobnosti tvari
da smanji elektrostatske sile između dva nabijena tijela.
Što je vrijednost dielektrične konstante manja smanjenje je veće.
Dielektrična konstanta za različite materijale pri 20 °C iznosi:
vakuum 1
zrak 1.00058
staklo 3
benzen 2.3
octena kiselina 6.2
amonijak 15.5
etanol 25
glicerol 56
voda 81
Vrijednost dielektrične konstante opada s porastom temperature.
• H2O  amfolit
H2O H+ + OH-

: O:
Lewisova baza
H H

Nukleofilni reagens
Voda
 Voda kao otapalo
• polarno otapalo za
veliki broj ionskih spojeva
– hidratizirani ioni

• mnoge tvari su dobro topljive u vodi zbog

mogućnosti stvaranja vodikovih veza –šećeri, niži
alkoholi…

• u vodi se dobro otapaju organske molekule s

ionizabilnim grupama i mnoge neutralne organske
molekule s polarnim funkcionalnim grupama
 Topljivost tvari
• Topljivost tvari je maksimalna količina tvari koja se
pri danoj temperaturi može otopiti u određenoj
količini otapala, a ovisi o strukturi i svojstvima tvari
kao i o tlaku (kod plinova).

• tekućine i plinovi se miješaju s vodom u različitim

omjerima

• topljivost čvrstih tvari u vodi je ograničena

• otapanje može biti EGZOTERMNO i ENDOTERMNO

• čvrsta tvar se otapa dok otopina (pri danoj temperaturi)

ne postane zasićena – konkrementi Ca(COO)2
 Proces otapanja ionskih tvari u vodi
2. Hidratacija
Orijentacija
molekula vode
oko otopljene
tvari

Na+

Cl-
1. Prevladavanje privlačnih sila u krutini
 Topljivost tvari u vodi
topljivost, g/100 mL vode

Većina krutina
(endotermna
hidratacija)

Plinovi
npr. O2, N2

Neke krutine
(egzotermna
hidratacija)
Temperatura
 OTAPANJE PLINOVA U VODI

• topljivost plinova je različita obzirom na

njihovu sposobnost reagiranja s vodom

• Plinovi koji kemijski NE reagiraju s vodom

(O2, N2 ) pokoravaju se Henryevom zakonu –
otapaju se egzotermno

• Plinovi koji kemijski reagiraju s vodom (CO2,

NH3, SO2, SO3) NE pokoravaju se
Henryevom zakonu – daju kiseline ili baze
Topljivost plinova u vodi obzirom na tlak i temperaturu

V(plin)/mL V(plin)/mL
otopljeno u otopljeno u
100 g H2O 100 g H2O
5 O2 5

4 4

3 3
N2 O2

2 2
N2
He He
1 1

0,5 1,0 10 20 30 40 50
tlak / bar temperatura / ºC

•O2, N2 ne reagiraju s vodom – otapaju se egzotermno

 Topljivost plinova u vodi obzirom na tlak

W. Henry (1775 – 1836) – topljivost plinova u tekućinama proporcionalna je

parcijalnom tlaku plina
 Otapanje nepolarnih molekula u vodi

•amfipatske molekule
(polarni i nepolarni dio)
u vodi stvaraju micele
 Tjelesne tekućine
(kod zdravog muškarca mase 70 kg)

• 41,4 kg vode (~ 60%; ~ 42 L) raspoređen je u 2

odjeljka pa razlikujemo izvanstaničnu i
unutarstaničnu, te transcelularnu tekućinu
• Unutarstanična tekućina: ~ 67%; ~28 L
• Izvanstanična tekućina: ~ 20%, ~14 L
(međustanična i krvna plazma)
• Transcelularna tekućina: 1-2 L
(u sinovijalnom, peritonealnom, perikardijalnom i
intraokularnom prostoru kao i cerebrosinalni
likvor)
• Probavni trakt (slina, želučani sokovi, sekret
pankreasa) slije se dnevno 8 L vode
• Glavnina vode u crijevima ponovo se
resorbira i prelazi u krv
• Dnevna količina mokraće iznosi 1000-1500
mL (96% vode)
 Dnevni gubitak tekućine

• ~ 2,3 L pri normalnim tjelesnim aktivnostima

• 1,4 L preko mokraće

• 350 mL preko kože
• 350 mL preko pluća
• 200 mL znojenjem i stolicom

• 6,6 L prilikom velikih tjelesnih napora