ПАНЧИЋЕВА

ОМОРИКА
Панчићева оморика је врста смрче. Име је
добила по српском ботаничару Јосифу
Панчићу који ју је открио на планини Тари
1875. године, код села Заовине и Растишта. Научни назив оморика потиче од локалног
имена за ову четинарску врсту. Природна станишта Панчићеве оморике данас се
простиру на узаном подручју око средњег тока реке Дрине, са обе стране између
Вишеграда и Бајине Баште.
Панчићева оморика је танко, витко, до 50 метара високо четинарско дрво. Може се
сматрати живим фосилом у биљном свету. Крошња је веома уско пирамидална. Горње
гране на стаблу оморике уперене су навише, оне у средини су хоризонталне, док су
доње повијене ка земљи, али су врхови уперени ка врху. Кора је танка, смеђе боје,
љуспасто испуцала. Пупољци су без смоле. Четине су дуге 8—20 мм, широке до 2 мм,
на врху зашиљене до заобљене, на пресеку спљоштене.
Свако појединачно стабло Панчићеве оморике је под заштитом.

Царство: Plantae

Дивизија: Pinophyta

Класа: Pinopsida

Ред: Pinales

Породица: Pinaceae

Род: Picea

Врста: P. omorika