VISOKA ŠKOLA MODERNOG BIZNISA

BEOGRAD

SEMINARSKI RAD
Predmet: Principi menadžmenta

Tema: Planiranje: pojam, značaj i uloga

Mentor: Student: Nikola Kovačević

Dr Dejan Gligorić
Br. indeksa: 18238

B E O G R A D 2022
 SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................1
Pojam planiranja.........................................................................................................................2
Koraci u funkciji planiranja........................................................................................................3
Karakteristike planiranja.............................................................................................................5
Podele planiranja.........................................................................................................................7
Operativno planiranje..................................................................................................................7
Strateško planiranje.....................................................................................................................7
Dugoročno planiranje..................................................................................................................8
Srednjeročno planiranje..............................................................................................................8
Kratkoročno planiranje...............................................................................................................8
Podela planiranja prema funkcijama na koje se odnosi..............................................................8
Značaj planiranja.........................................................................................................................9
Značaj planera i njihove karakteristike.......................................................................................9
Pojam odluke, karakteristike, faze i značaj odlučivanja...........................................................10
ZAKLJUČAK...........................................................................................................................12
SPISAK LITERATURE...........................................................................................................12
 UVOD

Predmet seminarskog rada je pojam planiranja, odnosno značaj i uloga planiranja

Motivacija za odabir ove teme proističe prevashodno iz činjenice da se autor ovog
seminarskog rada profesionalno bavi planiranjem (planer materijala). Pored toga, motivacija
za izbor ove teme takođe proističe iz velikog uticaja planiranja na živote svakog od nas, kako
u kratkoročnom, tako i u dugoročnom smislu.

1
 Pojam planiranja

Postoji veliki broj definicija pojma planiranja, iz velikog broja izvora.

Po Anri Fajolu, planiranje predstavlja donošenje odluke o najboljoj opciji (između više
opcija) kako bi se ispunila određena menadžerska operacija, u cilju ispunjenja ranije
određenih ciljeva.
Po Džejmsu Landiju, „Planiranje znači određivanje toga šta treba uraditi, na koji način to
uraditi, ko to treba da sprovede, i kako se mere rezultati“.
Po Lindal Jurviku, “Planiranje je mentalna predispozicija da se stvari rade na uređen način, da
se razmišlja pre delanja i da se postupa na osnovu činjenica, umesto na osnovu pretpostavki ”.

Planiranje se takođe može definisati kao odlučivanje unapred šta treba uraditi u budućnosti.
Ono predstavlja proces razmišljanja i delanja na osnovu razmišljanja. Ono uključuje
određivanje ciljeva, kao i aktivnosti koje je potrebno sprovesti kako bi se ti ciljevi ostvarili.
Grafik ispod na pojednostavljen način predstavlja koncept planiranja:

Planiranje je primarna funkcija menadžmenta koja obuhvata aktivnosti donošenja odluka o

ciljevima, politici, strategijama, programima i planovima, Kojima se omogućuje usmeravanje I
prilagođavanje poslovanja preduzeća u kontinuiranom procesu poslovanja. Planiranjem se u
jednoj organizaciji uspostavljaju ciljevi i biraju načini kojim će se ti ciljevi ostvariti (planovi,
strategije, programi itd. ) Prvi korak u procesu planiranja jeste izbor ciljeva organizacije.
Nakon toga se ciljevi formulišu za organizacione celine. Nakon što se definišu ciljevi,
formuliše se program ostvarenja istih. Program predstavlja sistematičan način ostvarivanja
ciljeva.. Planiranjem se utvrđuju sredstva, odnosno uslovi za ostvarivanje tih ciljeva.
predviđanja poslovanja u budućem period.

2
 Koraci u funkciji planiranja

Funkcija planiranja u menadžemntu uključuje sledeće korake:-

1. Postavljanje ciljeva
 Planiranje zahteva sistematičan pristup.
 Planiranje započinje postavljanjem ciljeva (u širem i u užem smislu) koji se žele
dostići.
 Ciljevi u užem smislu obezbeđuju povod za preduzimanje raznih aktivnosti
ukazuju na pravac u kom su usredsređene te aktivnosti.
 Ciljevi u užem smislu “skreću” pažnju menadžmenta na krajnji rezultat koji se želi
postići
 Ciljevi u užem smislu predstavljaju jezgro procesa planiranja. Zbog toga, ovi
(konkretni) ciljevi trebaju biti naglašeni na jasan i precizan način, kako bi svima
bilo jasno šta se tačno želi postići, u suprotnom, preduzete aktivnosti neće uroditi
plodom..
 Koliko je god to moguće, ciljevi trebaju biti kvantitativni (merljivi). Npr., broj
zaposlenih, visina plata, broj proizvedenih jedinica itd.
 Ciljevi takođe trebaju biti kvalitativni.
 Ukratko, ciljevi trebaju biti praktični, prihvatljivi, merljivi i dostižni.

2. Uspostavljanje pretpostavki u planiranju

 Pretpostavke u planiranju predstavljaju predviđanje kako će se određene stvari u
budućnosti odvijati (povećanje cena repromaterijala, povećanje cena rada itd.).
 Ovakve pretpostavke su jedne od osnova u procesu planiranja.
 Svrha uspostavljanja ovih pretpostavki jeste predviđanje prepreka koje se u
budućnosti mogu javiti u procesu planiranja. Takođe, uspostavljanje pretpostavki u
procesu planiranja je fokusirano na to da se preduzmu takvi koraci kako bi se
izbegle prepreke u budućnosti
 Mogu biti interne (npr. Investicije u proizvodni proces, promene u kolektivnim
ugovorima) i eksterne (makro-ekonomski i socio-ekonomski uslovi)
 Interne pretpostavke (premise) mogu biti kontrolisane, dok eksterne ne mogu (npr.
povećanje minimalne cene rada)

3. Donošenje alternativnih izbora

 Kada su prognoze i pretpostavke dostupni, javiće se određeni broj alternativnih
akcija (odnosno alternativnih izbora), koji se moraju uzeti u razmatranje.
 U ovu svrhu, svaka alternativa mora biti ocenjena, odnosno moraju se uzeti u obzir
njihove dobre i loše strane.
 Nakon uzimanja svih stavki u razmatranje, donosi se odluka o najboljoj opciji.
 Osobe zadužene za planiranje trebaju izmeriti na kvantitativan način stabilnost
svake alternative.

4. Donošenje pod-planova
 Pod-planovi su sekundarni ili detaljniji planovi koji obezbeđuju ostvarenje glavnog
plana..
 Oni uključuju politike, procedure, pravila, programe, budžete itd.
3
  Pod planovi (ili sekundarni planovi) imaju vremensku odrednicu i sekvencu
(raspored) ostvarivanja određenih zadataka.

5. Obezbeđivanje kooperacije
 Nakon što su planovi određeni, neophodno je obezbediti podršku i saradnju
podređenih, odnosno osoba koje moraju da te planove sprovedu.
 Prednosti ovakvog pristupa su da u tom slučaju, podređeni imaju veću motivaciju,
obzirom da su uključeni u proces donošenja i sprovođenja odluka; organizacija čiji
su deo može dobiti značajne predloge kako za poboljšanje samog plana, tako i za
samo sprovođenje.

6. Kontrola / ocena/ praćenje planova

 Nakon što se određeni pravac odabere, sprovode se akcije
 Nakon implementacije određenog plana, važno je oceniti efektivnost istog.
 Ovo se radi na osnovu povratnih informacija osoba uključenih u samo sprovođenje
plana ili na osnovu informacija osoba zaduženih za kontrolu.
 Ovo omogućava menadžmentu da izvrši korekcije planova ili određena
prilagođavanja istom.
 Ovaj korak obezbeđuje vezu između planiranja i kontrole.

4
 Karakteristike planiranja

1. Planiranje je orijentisano ka ciljevima.

 Planiranje se vrši kako bi se ostvarili određeni ciljevi poslovanja.

 Uspostavljeni ciljevi bi trebali da budu opšte-prihvaćeni, jer u suprotnom dolazi do
rasipanja energije i motivacije osoba unutar organizacije.
 Planiranjem se identifikuju akcije koje bi vodile ka ostvarivanju uspostavljenih
ciljeva na brz i ekonomičan način.
 Planiranje daje svrhu određenim aktivnostima. Npr. kompanija XYZ lansira
određeni proizvod kako bi povratila udeo na tržištu. It provides sense of direction
to various activities..

2. Planiranje je orijentisano ka budućnosti.

 Zahteva analiziranje i “predviđanje” budućnosti.

 Planiranje se u velikoj meri bazira na prognoziranju (forecasting).

3. Planiranje je intelektualni proces.

 Planiranje je „mentalna vežba“ koja zahteva kreativnost u razmišljanju, logičko

rasuđivanje i maštovitost.
 Planiranje nije “igra pogađanja” već racionalno rasuđivanje.
 Osoba može pripremiti dobar plan samo ako dobro rasuđuje, ima sposobnost
“predviđanja” i maštovitost.
 Planiranje je uvek zasnovano na ciljevima, činjenicama i procenama.

4. Planiranje podrazumeva donošenje izbora i odluka.

 Planiranje u suštini predstavlja biranje između određenih alternativa.

 U skladu sa tim, ukoliko postoji samo jedan pravac delovanja (odnosno jedna
alternativa), nema potrebe za planiranjem, jer ne postoji izbor između više opcija.
 Donošenje odluka predstavlja jednu od ključnih stavki u planiranju.

5. Planiranje je primarna funkcija menadžmenta.

 Planiranje postavlja temelj za druge funkcije menadžmenta.

 Planiranje služi kao vodič za organizovanje, zapošljavanje, upravljanje i kontrolu.
 Sve funkcije menadžmenta se vrše unutar okvira planova koji su donešeni.
 U skladu sa navedenim, planiranje predstavlja osnovnu, primarnu funkciju
menadžmenta..

5
6. Planiranje je kontinuiran proces.

 Planiranje je funkcija koja se uvek vrši, u skladu sa dinamičnim poslovnim

okruženjem.
 Planovi se pripremaju za specifične vremenske periode, i na kraju tih perioda
planovi su podložni reevaluaciji i promeni, ukoliko se pojave neki novi zahtevi ili
se određene okolnosti promene.
 Dokle god određeno preduzeće postoji, planiranje se nikada ne završava. Uvek
postoje aktivnosti, okolnosti i problemi koji zahtevaju izvršenje procesa planiranja

7. Planiranje je „uvek tu“.

 Zahteva se od svih nivoa menadžmenta i svih odeljenja.

 Naravno, opseg planiranja je manji ili veći u zavisnosti od nivoa na kom se ono
vrši.
 Top menadžment može biti usredsređen na planiranje u organizaciji kao celini,
dok srednji nivo menadžmenta biva više fokusiran na planove unutar svog
odeljenja.

8. Planiranje postoji zbog efikasnosti.

 Planiranje vodi ostvarivanju ciljeva, uz najmanji mogući trošak.

 Izbegava razbacivanje resursima i osigurava adekvatnu i optimalnu upotrebu
resursa.
 Plan je bezvredan ukoliko ne računa sopstveni trošak.
 Stoga, planiranje mora dovesti do uštede vremena, novca i truda.
 Planiranje vodi do pravilne iskorišćenosti radne snage, novca, materijala, mašina I
metoda.

9. Planiranje je fleksibilno.

 Planiranje se radi za budućnost (odnosno za unapred).

 Obzirom da je budućnost nepredvidljiva, planiranje mora obezbediti prostor da se
uspešno izbori sa promenama u zahtevima klijenata, konkurencijom, vladinim
politikama itd.
 Ukoliko se okolnosti promene, plan mora biti revidiran i praktičniji.

6
 Podele planiranja
Prema prirodi odluka:
1. Operativno planiranje
2. Strategijsko planiranje
Prema vremenskoj odrednici:
1. Dugoročno planiranje
2. Srednjeročno planiranje
3. Kratkoročno planiranje
Prema funkcijama na koje se odnosi:
1. Planiranje marketinških aktivnosti
2. Planiranje istraživanja i razvoja
3. Planiranje finansija
4. Planiranje kadrova
5. Planiranje proizvodnje

Operativno planiranje
Operativno planiranje predstavlja sastavni deo operativnog menadžmenta. Operativno
planiranje je po svojoj prirodi kratkoročno. Operativnim planovima se definišu akcije koje će
biti preduzete u rešavanju problema koji se mogu javiti u kratkoročnoj budućnosti. Ovaj tip
planiranja se naziva i short-term planning ili single use planning (planovi za „jednokratnu
upotrebu“
Nakon što prođe vremenski period na koji se operativni plan odnosi, potrebno je definisati
novi plan. Pravljenje budžeta je odličan primer operativnog planiranja – definiše se radna
snaga, materijal, oprema i novčana sredstva za ostvarivanje određenog plana. Nakon što
istekne period na koji se budžet odnosi, potrebno je praviti novi budžet.

Strateško planiranje

Strategijsko planiranje predstavlja sastavni deo strategijskog menadžmenta. Ono je po svojoj

prirodi dugoročno i usmereno je ka formulaciji ciljeva organizacije u celini i traženju načina za
realizaciju tih ciljeva. Strategijsko planiranje predstavlja okvir za operativno planiranje.

Strategijskim planiranjem se bavi top menadžment i njime se uspostavljaju:

1. Ciljevi – šta je to što organizacija kao celina želi da postigne?
2. Politike – predstavljaju odgovor na ponavljajuća pitanja, odnosno okvir za rešavanje
problema koji se javljaju.
3. Procedure i metode – daju detaljnije odgovore na koji način se ostvaruju radni zadaci
4. Pravila – vodič za ponašanje u određenim situacijama. Ukazuju šta treba i šta ne treba
raditi u konkretnim situacijama. Predstavljaju jasno i rigidno upustvo za ponašanje u
određenim situacijama.

7
 Dugoročno planiranje
Dugoročno planiranje se odnosi na period od 10 i više godina. Dugoročno planiranje je po
svojoj prirodi strategijsko planiranje.
Ono definiše način na koji će se strateški planovi ostvariti.
Od njega se ne očekuje velika preciznost. Dugoročno planiranje nije predviđanje (niti to može
biti) i ne bavi se budućim odlukama, već se bavi donošenjem odluka u sadašnjosti čiji će
rezultati biti vidljivi u daljoj budućnosti.

Srednjeročno planiranje
Srednjeročno planiranje se odnosi na period od 3 do 7 godina. U najvećem broju slučajeva,
cilj srednjeročnog planiranja privremeno otklanjanje kratkoročnih problema. Zahteva veću
preciznost u odnosu na dugoročno planiranje.

Kratkoročno planiranje
Kratkoročno planiranje se odnosi na period do godinu dana.Takvo planiranje je operativnog
karaktera jer se njime specificiraju zadaci koje treba obaviti na realizaciji ciljeva organizacije.
Od kratkoročnog planiranja se očekuje najveća preciznost (u poređenju sa dugoročnim i
srednjeročnim planovima).
Kratkoročno planiranje je neophodno kako bi se ostvarili dugoročni ciljevi i u velikoj meri
utiču na ostvarivanje dugoročnih ciljeva.

Podela planiranja prema funkcijama na koje se odnosi

Podela planiranja po poslovnim funkcijama obuhvata razlikovanje više vrsta planiranja:
planiranje marketinga, istraživanja i razvoja, finansija, kadrova, proizvodnje, kvaliteta,
međunarodne poslovne aktivnosti, investicija. Dva ključna cilja marketinga su: prodaja
postojećih proizvoda i razvoj novih. Planiranje proizvodnje podrazumeva: održavanje
kontinuiteta proizvodnog procesa, proizvodnja potrebne količine proizvoda da se zadovolje
potrebe potrošača, visok stepen korišćenja kapaciteta. Finansijsko planiranje se odnosi na
obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava i kapitala, obavljanje plaćanja itd.

8
 Značaj planiranja

Kao što je već rečeno, planiranje je jedna od najvažnijih funkcija menadžmenta. Ono se
sastoji od evaluacije ciljeva organizacije i donošenja seta akcija kako bi se ti ciljevi ostvarili.

Planiranje predstavlja osnovu menadžmenta i ima ključnu ulogu u (ne)uspehu organizacije jer
definiše načine na koji će se ciljevi ostvariti. Ono takođe ima veliku važnost jer „dozvoljava“
menadžmentu da donosi efektivne odluke. Pošto osigurava tačnost, ekonomičnost i efikasnost,
ima vitalnu ulogu u opstanku i rastu jedne organizacije.. Takođe, pomaže donošenju
uniformnih odluka, postavlja standarde u radu i pomaže rešavanju svakodnevnih problema i
izazova koji se javljaju unutar organizacije. Ukoliko bi se odstranilo planiranje kao funkcija
menadžmenta, to bi za rezultat imalo odsustvo efikasnosti, konfuziju, kao i rasipanje resursa
(kako ljudskih, tako i materijalnih).

Značaj planera i njihove karakteristike

Planeri su ljudi koji su specijalizovani za obavljanje niza aktivnosti u okviru planiranja. Oni
obično rade u posebnom organizacionom delu. Zaduženi su za čitav niz aktivnosti počev od
analize i istraživanja okruženja, preko pomoći u obavljanju planiranja i donošenju odluka, do
finalizacije planova...

Ključne karakteristike planera

 Moraju imati praktično iskustvo u datoj organizaciji.

 Moraju biti sposobni da sagledaju organizaciju kao celinu.

 Moraju imati znanja i razumeti društvene, političke, tehnološke, ekonomske i druge

trendove.

 Moraju biti sposobni da rade sa ostalim članovima organizacije.

Pored gore navedenih karakteristika, planeri moraju imati sistematičnost, organizovanost, kao
i sposobnost ostvarivanja ciljeva unutar zadatih ograničenja (budžeti, vremenski rokovi itd)

9
 Pojam odluke, karakteristike, faze i značaj odlučivanja

Odluka je izbor između dve ili više alternativa. Odnosi se na traženje najboljeg načina za
rešavanje nekog problema. Odlučivanje je i rešavanje problema. Sama odluka je akt izbora
alternativnog rešenja određenog problema ili izbor pravca akcije za rešavanje problema. I
najbolja odluka će ostati „mrtvo slovo na papiru“ ukoliko se ne implementira (sprovede).

Karakteristike odlučivanja:
1. Bazira se na racionalnom razmišljanju. Osoba koja odlučuje razmišlja o mogućim
efektima odluka pre nego što se odluči za jednu od alternativa.
2. Evaluacija svih dostupnih alternativa – izbor najbolje alternative se pravi tek nakon
uzimanja u obzir „za“ i „protiv“ svake alternative.
3. Odlučivanje je proces iznalaženja najbolje alternative.
4. Zahteva posvećenost, kako pri donošenju, tako i pri sprovođenju odluke
5. Donošenje odluke predstavlja krajnji rezultat procesa odlučivanja, jer mu prethode
mnogobrojne analize, razgovori itd.
6. Svrha donošenja odluka jeste postizanje ciljeva organizacije.

Faze u procesu odlučivanja:

1. Identifikovanje problema – faza u kojoj se problem uočava. Identifikuju se stvari,
aktivnosti koje je potrebno uraditi ili sprovesti kako bi organizacija dobro poslovala.
2. Dijagnoza problema – detaljnija definicija problema, sagledavaju se svi načini za
potencijalno rešavanje istog.
3. Definisanje alternativa za rešenje problema – faza u kojoj se identifikuju svi
alternativni načini za rešavanje problema
4. Ocena i izbor alternativnih rešenja – faza donošenja odluke
5. Prihvatanje, primena i kontrola odluke – završna faza u procesu odlučivanja.

Značaj odlučivanja

Značaj odlučivanja ne može biti dovoljno naglašen. Nezavisno od veličine organizacija i

obzirom na uticaj raznoraznih promena u poslovnom okruženju, da bi organizacija išla u
dobrom pravcu, potrebno je doneti velik broj odluka. Donošenje odluka se nalazi u srži
procesa planiranja. Ono predstavlja kičmu jedne organizacije, jer se ništa ne može postići bez
donošenja odluka.

10
 ZAKLJUČAK
Cilj ovog seminarskog rada je bio da se objasni šta zapravo predstavlja planiranje, šta čini
proces planiranja, da se makar ukratko objasne njegove karakteristike i značaj planiranja za
funkcionisanje jedne organizacije. Važno je istaći značaj operativnog i strateškog planiranja,
kao i razlike između dugoročnih, srednjeročnih i kratkoročnih planova.
Takođe, vredi istaći značaj donošenja odluka, kao i objašnjenje samog procesa donošenja
odluka.
Po mišljenju autora ovog rada, značaj planiranja i odlučivanja je ogroman, kako u
funkcionisanju jedne organizacije, tako i u svakodnevnom životu. Bili toga svesni ili ne,
svako od nas, svakodnevno i nebrojeno puta nešto planira i donosi odluke o nečemu, kako u
profesionalnom, tako i u privatnom životu. Poslovni svet kakvim ga poznajemo bi bio
neprepoznatljiv bez funkcija planiranja i odlučivanja (veliko je pitanje da li bi postojanje bilo
kog tipa organizacija bilo uopšte moguće bez ovih funkcija)

11
 LITERATURA
1. Barron's Management, Barron's Business Review book fifth edition: Patrick J.
Montana and Bruce H. Charnov
2. Swaraj Institute of Management, Principle and Practices of Management, Prof. Komal
Kumbhar
3. https://www.yourarticlelibrary.com/management/decision-making-management/
decision-making-definition-characteristics-and-importance/70292
4. https://businessjargons.com/strategic-planning.html
5. Principi Menadžmenta Skripta, MBS, 2020

12