Редни број часа 11.

Школа и разред

Наставник

Датум одржавања

Наставна област, Књижевност; обрада

врста (тип) часа

Наставна јединица Љубиша Ђокић, Биберче (одломак)

Облици рада Фронтални, индивидуални

Наставне методе Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка

Наставна средства Читанке, школске свеске, фотографија писца, табла, креда/

фломастер

Циљ часа Анализирање драмског текста; поређење дела ауторске и усмене

књижевности.

Исходи, према Ученик је у стању да: чита са разумевањем и опише свој доживљај
образовним различитих врста књижевних дела; одреди тему и главне и споредне
стандардима мотиве; анализира узрочно-последично низање мотива; илуструје
особине ликова примерима из текста; вреднује поступке ликова и
аргументовано износи ставове.

Кључни појмови Биберче, драма, дијалог

Међупредметне Комуникација, сарадња, решавање проблема

компетенције и
корелације

Литература за Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности,

наставнике Завод за уџбенике, Београд, 2012.
Уводни део часа
Подсећање на народну бајку Биберче и на особине њеног главног јунака.
Објаснити да је Љубиша Ђокић написао оригинално дело по мотивима народне бајке Биберче,
уводећи нове јунаке, пишући га у драмској форми и у стиху. Пажњу треба посветити и животу
и стваралаштву Љубише Ђокића (Расковник, стр. 43).

Главни део часа

Ученици ће извести одломак из читанке (Расковник, стр. 37), што су раније припремили на
часу додатне наставе или секције.
Анализа текста тече према задацима и питањима из одељка Трагом речи (Расковник, стр. 41).
Ученици треба да уоче због чега Свадиша критикује Биберчета и да своје одговоре образлажу
позивајући се на текст. Исто тако, потребно је анализирати и лик Биберчета, размотрити
ситуације у којима дела и објаснити које особине том приликом истиче, као и лик Добрише.
Наставник потом указује и на стилске особености текста и подстиче ученике да уоче функцију
епитета и поређења. Битна су и имена јунака, те и на то треба усмерити ток анализе текста.
Како у тексту запажамо елементе хумора, ученике треба усмерити да овај одломак сагледају и
из те перспективе, али је добро размотрити улогу хумора уопште у књижевним делима, као и у
животу.
Текст је згодна прилика да се ученик упозна са драмским текстом и његовим елементима.
У томе ће му помоћи Појмовник (Расковник, стр. 42), у коме се указује на појмове дијалога,
монолога и дидаскалије.
Наглашава се да је природа драмског текста и његова намена таква да се он најчешће
посматра као предложак и основна подлога за настанак позоришне представе. Због тога је
неопходно прочитати и разумети дату табелу у којој се наводе учесници у раду на
позоришној представи. На часу додатне наставе та табела послужиће при припреми
драматизације на часу.

Завршни део часа

У читанци (Бележница, Расковник, стр. 42), разматра се значење израза ни на крај памети,
односно пасти на памет. Завршни део часа конципирати у вези са овим текстом.
На крају часа ученици планирају извођење одломка драме на школској сцени за ученике
млађих разреда.

ПРИПРЕМА ЗА ИЗВОЂЕЊЕ ЧАСА

Редни број часа 117.

Школа и разред

Наставник

391
Датум одржавања

Наставна област, Књижевност; утврђивање

врста (тип) часа
Наставна јединица Однос народне и ауторске бајке

Облици рада
Фронтални, индивидуални
Наставне методе
Монолошка, дијалошка, текстовна, аналитичко-синтетичка
Наставна средства
Читанке, књига лектире, дневници читања
Циљ часа
Оспособљавање ученика за жанровско разликовање народне и уметничке
бајке.

Исходи, према Ученик је у стању да: разликује народну од уметничке књижевности;

образовним разликује реалистичну прозу и прозу засновану на натприродној
стандардима мотивацији; напредује у стицању читалачких компетенција.
Кључни појмови
Народна бајка, уметничка бајка, жанровске одлике, фантастично

Међупредметне Комуникација, сарадња, естетичка компетенција; Ликовна култура

компетенције и
корелације

Литература за Милија Николић, Методика наставе српског језика и књижевности,

наставнике Завод за уџбенике, Београд, 2012.
Владимир Проп, Морфологија бајке, БИГЗ, Београд, 1982.
Тихомир Петровић, Историја српске књижевности за децу,
Змајеве дечје игре, Нови Сад, 2008.

391
Припремне радње: Ученици се подстичу да обнове одлике народне бајке и да, на основу
обрађених бајки Гроздане Олујић, уоче специфичности уметничке бајке.

Уводни део часа

Одлике народне бајке обнављају се путем кратког усменог обнављања, а потом се уводе одлике
уметничке бајке. Уметничка бајка подразумева постојање записаног, познатог ствараоца који
ствара властити фантазијски свет, систем измишљених ликова, препреке, помагаче. Уметничка
бајка може бити ослоњена на народну традицију, преузимајући и преобликујући преузете теме и
мотиве, али је остављен простор ствараоцу да заснује властити фантазијски свет, неоптерећен
односом извора и утицаја. Познати писци ауторских бајки ученицима су познати из млађих
разреда (Ханс Кристијан Андерсен, Шарл Перо, браћа Грим, Александар Сергејевич Пушкин), а
од српских аутора вреди споменути Десанку Максимовић, Гроздану Олујић и Ивану Нешић.

Главни део часа

Ученицима се потом даје да самостално прочитају одломак„Маљуци” из романа Зеленбабини
дарови Иване Нешић (Расковник, стр. 44–45). Иако је приповедање о чудесним бићима засновано
на фолкору Словена, у овом делу представљени су необични створови које народна традиција не
познаје. Од ученика се тражи да опишу маљутке, размисле зашто они представљају фантастична
бића, као и да их упореде са Толкиновим хобитима. Такође, ученици се упућују да размисле
зашто ауторка истиче да на свету више нема толико магијских створења и зашто су данашње
генерације престале да верују у чаролију бајке. Наставник скреће пажњу ученицима да се у
роману одиграва сусрет између маљутака и дечака Мике, дебељушкастог основца кога
малтретирају вршњаци (савремено доба), те да ће уколико прочитају целу књигу, видети како је
Ивана Нешић изменила уобичајене обрасце бајке (Мика није јунак без мане и страха, маљутак
Завиша не жели да буде ослобођен, Зеленбаба је била водена вила која се заљубила у човека и
потом се покајала због те љубави). Ученици се подстичу да нацртају маљутке.

Завршни део часа

Путем задатка са тврдњама обнављају се кључни појмови о народним и уметничким бајкама.
И народна и ауторска бајка имају познатог аутора. Т Н
Ауторска бајка је„Седефна Ружа”, а народна бајка„Аждаја и царев син”. Т Н
У народној бајци постоје аждаје, змајеви, паунице, крилати коњи и вештице. Т Н
У уметничкој бајци дуга не може да буде фантастично биће, само змајеви,
Т Н
але и аждаје.
Народна бајка се преноси с колена на колено, али увек остаје у истом Т Н
облику.
У уметничкој бајци аутор мења традиционалне представе о јунацима и Т
фантастичним бићима из народне бајке. Н

Ученици се упућују на интерактивни задатак на стр. 51 дигиталне читанке.

391
 А Б В Г

правило позориште ступити на... ставити у...

наредба улога позорница интерпункција

за употребу главни призор математика

рецепт аудиција завеса угласта

упутство глумац сцена заграда

дидаскалије

391