Habanje metala

Habanje metala je pojava koja se sastoji od postepenog mehanickog trosenja povrsina metalnih delova koji se
dodiruju i krecu jedan u odnosu na drugi.Habanje metala trenjem dva metala nayiva se metalno habanje a ono
nemetalom trenje naziva se brusenje.

Zavarljivost

Se definise kao sposobnost zavarivanja materijala .To je komparativno svojstvo I uporedjuje se zavarljivost dva ili
vise materijala us primenu iste ili razlicite tehnologije zavarivanja.

Legure gvozdja

Legure gvozdja su najvaznije i najvise koriscene legure u tehnickoj praksi.

Celik je legura gvozdja i ugljenika od 0,05 do 2,11%

Liveno gvozdje je legura gvozdja i ugljenika sa sadrzajem ugljenika od 2,11% do 6,67%.

Sirovo gvozdje je legura gvozdja i ugljenika sa sadrzajem od 2,11% do 6,67%.Dobija se topljenjem gvozdene rude u
zelezarama.

Tehnicki cisto gvozdje je elementarno gvozdje kod koga se sadrzaj svih prisutnih elemenata ne prelazi 0,05%.

Livena gvozdja

Liveno gvozdje su legure gvozdja i ugljenika sa sadrzajem ugljenik 2,11 do 6,67%.Ove legure zavise od oblika u kome
se pojavljuje ugljenik dele se na 3 grupe:

Sivo liveno gvozdje

Belo liveno gvozdje

Melirano liveno gvozdje

Struktura gvozdja zavisi od vise faktora ali najvecu uticaj umaju hemiski sastav i brzina hladjenja.

Belo liveno gvozdje

Belo liveno gvozdje beli liv ne sadrzi u strukturi slobodan grafit vec je sav ugljenik zadrzan u obliku cementita.

Sivi liv

Sivi liv karakterise se time da se sav ugljenik koji se pri ocvrscivanju nije rastvorio u austenit,izdvaja slobodan u
obliku grafita.

Beli temper liv

Beli temper liv se dobija dugotrajnim zarenjem belog livenog gvozdja u oksidnoj atmosferi pri cemu dolazi do
manjeg ili veceg razugljenisanja povrsinskog sloja odlivka a cementid se razlaze na austenit i temper ugljenik.

Sintermetalurgija

Metalurgija praha sintermetalurgija je tehnoloski postupak prerade metalinih prahova u finalne cvrste
proizvode.Predmet se oblikuje presovanjem praha u kalupe koji se potom zagrevaju na temperaturi bliske ili nize od
solidus temperature.Najvazniji faktori koji uticu na gustinu su: pritisak presovanja,krutoca zrna,oblik zrna,tvrdoca
materijala zrna.
 Termicka obrada metala

Termicka obrada metala i legura obuhvata skup procesnih operacija koje imaju za cilj da poboljsaju mehanicke
osobine,odnosno da metalu ili leguri daju zahtevana svojstva.U procesu standardne obrade celika spadaju:

Zarenje Kaljenje otpustanje

Zarenje celika

Zarenje je postupak termicke obbrade kod koje se celik izlaze po visim temperaturama u duzem vremenskom
periodu a posle toga sporo hladi,Vrsi se u cilju poboljsanja obradivoscu smanjenjem unutrasnjih
naprezanja,dobijanjem homogene strukture,usitnjavanjem kristalnog zrna,uklanjanjem teksture hladne
deformacije.

Difuzno zarenje(homogenizacija)

Se izvodi na temperaturama od 1050c do 1200c u toku dugog vremena koje obicno iznosi od 10 do 40h,a potom
sledi lagano hladjenje.

Meko zarenje

Meko zarenje se primenjuje na srednje i visoko ugljenicne celike,cija se struktura sastoji od grubog lamelarnog
perita,pa su zbog toga tvrdi i nepogodni za obradu rezanjem i deformaciju.Izvodi se zagrevanjem
celika,zadrzavanjem na toj temperaturi nekoliko desetina sati,zatim sporim hladjenjem do sobne temperature.

Rekristalizaciono zarenje

Vrsi se posle hladne deformacije da bi celik ponovo dobio plasticnost i zilavost.Naime obrada hladnom
deformacijom izazica tzv deformaciono ojacanje sto je posledica promene oblika i dimenzija kristalnog zrna.

Normalizaciono zarenje

Se satoji u zagrevanju celika do temperature koja je za 30/50c visa od AC3 odnosno Acm toliko drzanjem na ovoj
temperaturi do potpune austenitizacije i homogenizacije strukture i hladjenje na mirnom vazduhu.

Cementacija

Cementacija predstavlja najcesce koriscen nacin hemisko termicke obrade a sastoji se u obogacivanju povrsinskog
sloja celika ugljenikom.Osnovni cilj cementacije je dobijanje mas,delova sa tvrdom povrsinom otpornom na habanje
i zilavim jezgrom u kome nije doslo do promene hemiskog sastava.

Bakar i legure bakra

Bakara se dobija preradom uglavno sufidnih ruda a prerada se sastoji od niza pirometaluruskih operacija pomocu
kojih se kao finalni proizvod dobija topionkicki bakar.elektroliticki bakar cistoce 99,95% dobija se procesom
elektroliticke rafinacij.Legure bakra imaju vecu primenu u masinstvu od cistog metala.

Mesing

Mesing je zajednicko ime za familiju legura bakra u kome je cink glavni legirajuci element.Prema nacinu tehnoloske
prerade mesing se deli na:

Mesing za gnjecenje Mesing za livenje

Bronza
Bronze su legure sa svim drugim metalima osim cinka.Pri tome bronze mogu da sadrze cink ali ne kao glavni
legirajuci element.Prema glavnom legirajucem elementu bronze se dele na:

Kalajne Aluminijumske Olovne Manganske Berilijumske Fosoforne i dr.

Kalajne bronze

Kalaj povecava cvrstocu i tvrdocu a smanjuje plasticnost bakra.Slicno mesinzima kalajne bronze se dele na legure za
obradu deformacijom i legure za gnjecenje.

Aluminijumske bronze

Aluminijumske bronze imaju izuzetno dobra mehanicka i tehnoloska svojstva otporne su na koroziju i habanje
dobor se liju i po mnogim osobinama prevazilaze mesingne i kalajne bronze ,sadrze od 8 do 11% aluminijuma
ponekad nikl i gvozdje.

Olovne bronze

Sadrze od 8 do 10% kalaja i od 4 do 12% olova imaju dobra antifrikciona svojstva pa se koriste kao materijal za
klizne lezaje.

Silicijumske bronze

Sadrze do 4,5% silicijuma i odlikuje se dobrom toplotnom i elektricnom provodivoscu otpornoscu na habanje i
dejstvo visoke temperature.

Manganska bronze

Su otporne na visoke temperature jer zadrzavaju kako tvrdocu tako i zilavost.

Berilijumska bronza

Odlikuje se najvecom cvrstocom i tvrdocom od svih legura bakra.

Aluminijum i legure aluminijuma

Aluminjium je veoma rasprostranjen u zemljinoj kori

Dobija se iz rude boksita.

Durali

Durali su legure aluminijuma sa silicijumom.Ova dva elementa grade euteniticki sistem sa vrlo malom
rastvorljivoscu silicijuma u cvrstom stanju.

Silumini

Su legure aluminijuma sa silicijumom.Ova dva elementa grade euteneticki system sa vrlo malom
rastvorljivvoscu silicijuma u cvrstom stanju.

Titan i legure titana

Titan i legure titana su inzinjeriski materijali koji poseduju odlicnu kombnaciju svojstva.Metali titana imaju
malu gustinu,vrlo visoku temperaturu topljenja i odlicnu cvrstocu.

Cink I legure cinka

Cink je metal sjajne-srebrnasto bele boje otporan je na atmosfresku koroziju jer na vlaznom vazduhu
prekriva se slojem hidrokisida ili oksida.Kovnost plasticnost I istegljivost cinka je veoma mala dok pri
yagrevanju na temperaturama od 120-150c postaje plastican I moze se preradjivati u folije,sipke I zice.

Kalaj I legure kalaja

Je metal srebrnasto-bele ili sive boje mek je I kovan.Kalaj je otporan na koroziono delovanje te se korisiti
za

Korozionu zastitu kuhinjskih posudja I drugih predmeta

Za izradu belih limova I folija

Za izradu mekih lemova

Polimerni materijali

Mogu da se podele na dve osnovne grupe>

Plasticni polimerni materijali I elastomeri

Plasticne mase su vestacki dobijene sintetike,organske materije,velike molekularne mase I nekristalne

structure.

Katalizatori

Za plasticne mase su materije koje ubrzavaju reakciju ocvrscavanja.Katalizatorsko dejstvo imaju razlicite
organska I neorganska jedinjenja,ultravioletna svetlost I ozon.

Punioci

Su hemiski neutralne supstance koje se dodaju u cilju postizanja trazenih osobina plasticnih masa.

Plastifikatori

Su hemiski aktivna organska jedinjenja koja se dodaju u cilju povecanja plasticnosti polimernih
masa.Deluju fizicko-hemiski ili fizicki na strukturu polimera,sto se najcesce ispoljava manjem broja veza
izmedju molekula.

Stabilizatori

Su supstance koje obezbedjuju trajnost vise polimernih hemiskih jedninjenja u slucaju dejstva takvih
spoljasnih cinioca kao sto su temperature,vidljivo ili ultraljubicasto zracenje.

Termoplasti

Termoplasti omeksavaju pri svakom zagrevanju tako se oblikuju na toplom a pri hladjenju ocvrscavaju I
zadrzavaju zadat obli.Imaju strukturu mineralnih ili razpranatih prostih lanaca.

Duroplasti

Duroplasti pri zagrevanju prelaze u plasticno stanje ali kada se zagrevanje nastavi nepovratno ocvrscavaju
zadrzavajuci zadati oblik sto je posledica hemiske reakcije kojima podleze molekuli polimera.Naknadno
zagrevanje dovodi do porpadanja tj. Hemiskog razlaganja proizvoda .polimerni moleklui duroplasta imaju
umrezenu strukturu.

Metode prerade plasticnih masa

Najvaznije metode prerade plasticnih masa jesu

Luvenje,presovanje,brizganje,sinterovanje – ekstruzija,kalandrovanje,izvlacenje,duvanje,termicko
oblikovanje

Gravitaciono livenje

Se primenjuje za izradu predmeta malih dimenzija iz razloga velikog skupljanja plasticnih masa.Postupak se
koristi za preradu fenomnih,akrilnih,epoksidnih I poliestarnih masa.Smole se hlade I prelaze u cvrsto
stanje.Kalupi za livenje izradjuju se od silikonskog kaucuka cija elasticnost olaksava vadjenje odlivaka.

Presovanje

Presovanje je najcesce koriscena metoda prerade termo reaktivnih smola kao sto su fenalne I urea
smole.na ovaj nacin preradjuju se I neku termoplasti na primer polimeri.

Brizganje

Se zasniva na topljenju ili omeksavanju pripremljne mase u zagrejan cilindar I njeno periodicno
ubrizgavanje u hladan kalup u kome se masa hladi I ocvrscava.Metoda se primenjuje u proiyvodnji razlicitih
elemenata I proizvoda od termoplasta kaosto su:poliamid,polisterin,polivilin hlorid itd.

Sinterovanje

Najcesce se koristi za izradu elemenata od poliamida koji imaju relativno veliki udeo kristalne struktrure u
masi a time I vecu otpornost na habanje.poliamidna sirovina u obliku mikroniziranog praha precnika zrna
4-10mm sipa se u kalup a potom presuje na hladno pod pritsikom do 400Mpa.Sledeca operacija
sinterovanaja koja se zasniva na starom zagrevanju praha na ulju zagrejanom na temperaturama od 220
do 250c u toku 2,5 sata a zatim veoma sporo hladjenju od oko 90c.

Elastomeri

Su polimerni materijali koji imaju sposobnost da se pod dejstvom napona znatno deformisu a da se po
prestanki naprezanja vrate u prvobitan oblik I dimenzije.njihova granica elasticnosti veoma je visoka
zateznoj cvrstoci.Potrebno svojstvo za elasticno ponasanje je umrezena struktura polimera.Prozes
umnozivanja elastomera naziva se vulkanizacija.

Guma se prozivodi procesom vulkanizacije koja moze biti topla ili hladna.Sustina procesa vulkanizacije je
uvodjenje sumpora u strukturu kaucuka tako da on boino povezuje.

Vrste guma

Prema poreklu osnovne sirovine za proizvdnju kaucuka guma moze biti

Prirodna dobija se od prirofnog kaucuka koji je po hemiskom sastavu polimer izoprena,a dobija se od
lateksa soka kaucukove palme

Sinteticki od sintetickog kauckuka

Sinteticki kaucuk

Predstavlja visoko polimerni proiyvod sposoban da u procesu vulkanizacije predje iz plasticnog u elasticno
stanje.

Sredstva za vulkanizaciju
Su hemiski elementi ili jedinjenja koja mogu da izazovu prelazenje molekula kaucuka iz lancane u mrezastu
strukturu.Najcesce se u ovu svrhu koristi kalaidni sumpor ili njegova jedinjenja sumpor monohlorid
osnoano ugljen disuflid.

Punioci

Punioci se dodaju kaucuku u kolicini od 80% radi poboljsanja mehanickih svojstava ili pojeftinjena finalnih
proizvoda.Prvi se nazivaju aktivni,a drugi pasivni punioci.Najcesce se kao aktivni punioci koriste cadj,a kao
pasivni gips,kaolin,talk,kreda,azbest,magnezit,kbarc.

Ubrzivaci

Ubrzivaci su hemiska jedinjenja koja ubrzavaju process vulkanizacije.Kao ubrzivaci najcesce se koriste
oksidi cinka,oksidi olova,oksidi magnezijuma,amino soli.U pogledu brzine dele se na
brze ,umerne,relativno spore I spore.

Aktivatori

Aktivatori potsticu ubrzivace na sto potpunije delovanje omogucavajuci manje doziranje znatno skupih
ubrzivaca.Ujedno zbog svog baznog karaktera deluju I kao sredstva protiv starenja.Kao aktivator koriste se
oksidi kalijuma I cinka.

Sredstva protiv starenja

Sluze da smanje ili uspore hemijske reakcije koje su posledica dejstva toplote, sunceve svetlosti,
ultraviolentog zraka I drugih aktivatora procesa starenja. U procesu starenja guma se hemijski razlaze I
pretvara u lepljivu plasticnu masu. Zastita gume vrsi se: dodavawem u smesu za proizvodnju gume
sredstava koja usporavaju reakciju starenja ; Nanosenjem premaza na povrsinu gume cime se sprecava
kontakt izmedju gume I vazduha.

Omeksivaci

Omogucuju laksu obradu smese a gumi daju karakteristicna svojstva.Dodaju se u vrlo malim kolicinama I
cine smesu plasticnom odnosno omogucuju homogenu raspodelu punioca I postizanje tanke povrsine pri
oblikovanju na masinama

Kompozitni materijali

Kompozitni materijali su konstrukcioni materijali od dva ili vise elemenata koji se medjusobno znatno
razlikuju po hemiskom sastavu,strukturi mehanickim I drugim, osobinama.

Struktura kompozita

Kompoziti se sastoje iz osnove I materijala za ojacavanje

Osnova moze biti mteal,kremaika,polimer

Materijal za ojacavanje cestice I vlkana

Podela kompozita

Prema svojstvima kompozitni materijali se dele na: Izotropne(ista svojstva u svim pravcima)

Amizotropne(razlicita svojstva u razlicitim pravcima)

 Staklo

Je cvrsta nekristalna(amorfna)supstancija sastavljena od oksida metala I nemetala.

U strukturnom smislu predstavlja podhladjen metabolicni rastvor koji zbog brzog hladjenja nije uspeo da
iskristalise,vec je zadrzao nekristalnu staklastu strukturu.

Vatrostalni materijali

Vatrostalnim materijalom se naziva material koji izdrzava visoke temperature a da se ne topi I ne

deformise I ne smanuje otpornost na pritisak I habanje.U uzem smislu material se smatra vatrostalnim ako
se ne deformise na temperaturama nizim od 1600c.U masinstvu se najcesce koriste azbest odnosno
zamena za azbest dok ostali materijali kao sto su samot,kvarc,magnezid,hrom,hrom magnezit,imaju vecu
primenu u metalurgiji I hemiskoj industriji.

Keramicki materijali

Keramicki materijali su kristalna jedinjenja dobijena kombinacijama metalnih I nemetalnih

elemenata.Osobine tako dobijenih keramika razlicite su od pocetnih sastojaka.Ovi su materijali dobri
elektricni izolatori I slabi provodnici toplote.Keramike su krti,tvrdi I kruti material,po pravilu jaci na pritisak
nego na zatezanje.Otpornost keramike na hemikalije je veca nego metala I organskih materija.

Kamen

Kamen je material koji su ljudi najpre poceli da koriste.I danas veliku primenu imaju krecni
kamen,pescanik,skrljci,mermer,granit.Najcesci sastojci kamena su silicijum dioksid (SiO2),alumno silikati I
kalcijum karbonat(CaCO3)

Glina

Glina je opsti naziv za material sastavljen od veoma sicusnih cestica

kaolina,kvarca,feldspata,turmalina,liskuna I dr minerala

Azbest

Azbest je mineralna sirovina vlaknaste strukture na bazi alumo-silikata.U prirodi se nalazi u pukotinama ili
zilama izmedju stena u obliku kristalnih vlakana. Ne sadrzi gvozdje odlican je isolator toplote I elektriciteta.
Otporan je na vatru, kiseline, hemikalije I soli.

Samot

Samot se najvise upotrebljava u tehnici buduci da se lako dobija iz dostupnih mineralnih nalazista. Izradjuje
se od manje ili vise cistog kaolina I tecne gline. Samotne opeke ne mogu da nose veliko optere’enje vec se
koriste samo za oblaganje peci I komora. Malter za zidanje se pravi od vatrostalne gline I vode.

Keramciki materijali

Keramicki materijali su kristalna jedninjena dobijena kombinacijama metalnih I nemetalnih

elemenata.Osobine tako dobijenih keramika razlicite su od pocetnih sastojaka.
Kamen

Kamen je material koji su ljudi najpre poceli da koriste. I danas celiku primenu imaju krecni kamen
(krecnjak), pescanik, skriljci, mermer, granit. Najcesci sastojci kamena su silicijum dioksid, alumino-silikati I
kalcijum karbonat.

Papir kao inzinjerski material

Papir je celulozni material dobijen odstranjivanjem lignin iz drveta ili drugih materijala I valjanjem
preostale celulozne mase u tanke slojeve. Prvi papir za pisanje izradjen je u starom egiptu I Kini a dicnije I u
Damasku za potrebe Bliskom istoku I u evropi. Danas se proizvodi vise vrsta papira kako za pisanje tako I za
tehnicke primene.