Univerzitet u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA

Zaštita na radu

Seminarski rad
Predmet: Požari i eksplozije

TEMА:Potencijalni izvori požara i eksplozija i zaštita od istih(benzinske stanice)

Profesor: Milenko Petrović Studenti: Andrija Denić 257/19

Andrija Asanović 251/19
Kristina Andrić 252/19

Septembar , 2022. godine

 SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................3
1. ZAPALJIVE TEČNOSTI.......................................................................4
1.1. Etimologija reči “tečnost”............................................................4
1.2. Podela zapaljivih tečnosti..............................................................5
1.3. Obeležja zapaljivih tečnosti...........................................................5
1.4. Zapaljive i eksplozivne smese........................................................7
2. OPASNOST ZA VATROGASCE U SLUČAJU POŽARA NA
BENZINSKOJ STANICI...........................................................................9
3. DOKUMENTACIJA ZAŠTITE OD POŽARA NA BENZINSKOJ
STANICI..................................................................................................11
3.1. Elaborat zaštite od požara i klasifikacija prostorija...................11
3.2. Plan evakuacije i spašavanja od požara.....................................11
3.3. Primer plana evakuacije i spašavanja na benzinskoj stanici......13
3.3.1. Požar na benzinskoj stanici................................................14
3.3.2. Eksplozija na benzinskoj stanici.........................................15
3.3.3. Zemljotres na benzinskoj stanici........................................15
3.3.4. Teroristički čin na benzinskoj pumpi..................................16
3.3.5. Alarmiranje zaposlenih i obaveštavanje “emergency”
centra............................................................................................16
3.3.6. Bezbednosni zahtevi za evakuacione puteve i izlaze..........17
4. ZONE OPASNOSTI NA BENZINSKOJ STANICI............................18
5. POPIS MOGUĆIH IZVORA I UZROKA POŽARA I EKSPLOZIJE
NA BENZINSKOJ STANICI..................................................................19
6. PRIMENJENE MERE ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJE NA
BENZINSKOJ STANICI.........................................................................20
6.1. Lična zaštitna sredstva................................................................22
ZAKLJUČAK...........................................................................................23
LITERATURA.........................................................................................24
 UVOD

Zbog stalnog rasta ljudske populacije, čiji razvoj prvenstveno zavisi od izvora
energije, a u novije vreme i razne druge (opasne) materije sve je veća potreba za
njima eksploatacije. Najveću ulogu među njima ima nafta i njeni derivati, a u novije
vreme druge zapaljive tečnosti (alkoholi, razni rastvarači i dr.) i brojne druge opasne
materije koje imaju široku primenu u različitim delatnostima i neophodni su za razvoj
brojnih tehnoloških procesa. Naravno, neophodna potreba za ovim supstancama
takođe nosi sa sobom određene bezbednosne brige rizike. S obzirom na to da smo
brzorastuće društvo koje je uglavnom koncentrisano u gradovima koji zavise od
energetike, postoji i potreba za izgradnjom kritičnih infrastrukturnih objekata kao npr
a to su benzinske pumpe, naftni terminali i razna hemijska postrojenja. Na takvim
mestima obično pronađu velike količine uskladištenih zapaljivih tečnosti koje
formiraju specifične opasnosti od požara i/ili eksplozije od kojih su najvažnije njihove
karakteristike isparljivosti i zapaljivost. Svojstvo isparljivosti utiče na brzinu
formiranja zapaljivih parnih smeša sa okolinom vazduhom (kiseonik iz vazduha kao
oksidant) iznad površine tečnosti. Takve mešavine su moguće zapaliti i zapaliti pod
određenim uslovima, a kako se zapaljive tečnosti nalaze u zatvorenom plovila i
rezervoara, u njima (ako rezervoari i prateća oprema nisu ispravno prati i održava)
može stvoriti i povoljne uslove za nastanak i razvoj eksplozije.
Mešavine pare sa vazduhom zapaljivih tečnosti su posebno opasne zbog toga što
u nekim slučajevima, veoma niska energija (Ep < 1 mJ) je dovoljna za njihovo
paljenje, tako da postoji rizik od požara/eksplozije mogu predstavljati skoro svi nama
poznati izvori energije paljenja.
Iz ove teme proizilazi važnost koja neprestano ukazuje na to koliko je ljudski
faktor presudan za sprečavanje potencijala opasna odstupanja u radu industrijskih i
drugih proizvodnih postrojenja, agregata ili njihovih delovi/elementi važni za
bezbednost od požara, eksplozija, kvarova i drugih štetnih događaja.
 1. ZAPALJIVE TEČNOSTI

1.1. Etimologija reči “tečnost”

Kao u svakodnevnom govoru, kada se koristi reč "tečnost" obično se ne

razmišlja o tome njegovo pravo značenje i da je pojam „tečnost“ relativno slabo
zastupljena reč u
u srpskom jeziku između te dve reči, što se fizičkih svojstava susptance tiče, nalazi se
jedna važna razlika.
Naime, termin tečnost je preuzet od latinske reči fluidum i koristi se kao
uobičajen pojam za sve tečne i gasovite materije. Ovde je važno napomenuti kako pod
dovoljno pri visokom pritisku i ispod kritične temperature, gas se može dovesti u
takvo stanje da se hlađenjem pri niskom pritisku prelazi u tečnost i ne može se reći u
kom trenutku je prešao iz gasovitog u tečno stanje. Zbog toga se ova dva stanja
zajednički nazivaju fluidom.
Termin tečnosti se stoga odnosi na tečnosti u užem smislu reči, supstance u
agregatno stanje, koje karakteriše laka promena oblika sa istovremenim, skoro
potpunim, nestišljivost. Oni poprimaju oblik posude u kojoj se nalaze, ali je ne
ispunjavaju u potpunosti (kao gas), ali svoju slobodnu površinu formiraju upravno na
smer uticaja spoljašnjih sila.
To je posledica strukture u kojoj su molekuli tečnosti u stalnom kontaktu jedni
sa drugima intervalima, ali nemaju fiksnu poziciju. Pod određenim pritiskom,
odnosno na određenom temperature, svaka tečnost se pretvara u gas (paru).
Cilj ovog seminarskog rada je da ukaže na najznačajnije uzroke požara i
eksplozija koji mogu se pojaviti na mestima sa zapaljivim tečnostima, pa su u
praktičnom delu
u radu opisana samo ona tehnološka postrojenja u kojima se skladište i/ili koriste
zapaljive materije tečnosti koje su prvobitno u stanju kapanja (nafta i naftni derivati,
alkohol, rastvarači itd.), ali ne i gasovite materije koje su kompresijom dovedene u
to stanje. U hemiji se tečnosti označavaju malim slovom L (engl. liquid).
1.2. Podela zapaljivih tečnosti

Prema pravilniku o zapaljivim tečnostima ("Službeni list", br. 54/99), zapaljive

tečnosti su supstance koje imaju penetraciju veću od 300 jedinica penetracije (1/10
mm) i čije pritisak pare na 323,15 K (50 °C) manji od 300 kPa (3 bara), i dele se
prema temperaturi tačke paljenja za zapaljive (lako zapaljive) tečnosti čija je
temperatura tačke paljenja jednaka ili niža 311,15 K (38 °C) i zapaljive tečnosti sa
temperaturom tačke paljenja iznad 311,15 K (38 °C) i dodatno se razvrstavaju u grupe
prema tački paljenja i temperaturi ključanja i to:

Prva grupa zapaljivih tečnosti podeljena je na podgrupe:

 I.A - tečnosti čija je temperatura paljenja niža od 23 °C i tačka ključanja ispod
38 °C,
 I.B - tečnosti čija je temperatura paljenja niža od 23 °C i tačka ključanja iznad 38
°C i
 I.C - tečnosti čija je temperatura paljenja od 23 °C do 38 °C.
Druga grupa zapaljivih tečnosti su tečnosti sa temperaturom paljenja od 38 °C
do 60 °C,
Treća grupa zapaljivih tečnosti je podeljena u podgrupe:
 III.A - tečnosti čija je temperatura paljenja od 60 °C do 93 °C i
 III.B - tečnosti čija je temperatura paljenja viša od 93 °C, ali ne više od
100 °C.

Zapaljive tečnosti koje se rastvaraju u vodi ili u kojima su tečne komponente

zapaljive rastvoreni u vodi na 15°C dodatno su označeni slovom "V", npr.; etanol -
I.B "V".

1.3. Obeležja zapaljivih tečnosti

Najvažnija karakteristika zapaljivih tečnosti je isparavanje. Omogućava stvaranje

zapaljivih mešavina pare sa okolnim vazduhom (kiseonik iz vazduha kao oksidant)
iznad površine tečnosti.
 Brzina isparavanja tečnosti zavisi pre svega od njenog sastava, a to je brzina
veća kada je:

 temperatura atmosfere iznad tečnosti je viša, odnosno što je temperatura viša

 tečnosti,
 veća površina tečnosti koja isparava,
 jače strujanje vazduha (atmosfera iznad površine tečnosti),
 manja zasićenost atmosfere iznad tečnosti tom parom i drugim gasovima ili
parom,
 manji pritisak iznad površine tečnosti

Ako je tečnost u zatvorenoj posudi, određeni broj molekula iz stanja pare će

usled kretanja u svim pravcima da se približi ili da se sudari sa površinom tečnosti i
tako pređe u kapajuće stanje. Istovremeno, određeni broj molekula će preći iz tečnog
stanja u stanje pare (slika 1, levo). Međutim, ako je temperatura konstantna, doći će
do uspostavljanja dinamička ravnoteža, što znači da će u određenom vremenskom
periodu određeni broj molekul prelazi iz stanja pare u tečno stanje (slika 1, desno).

Slika 1. Isparavanje i fermantacija tečnosti

Pritisak pare koji se u takvim uslovima stvara u posudi iznad tečnosti naziva se
pritisak zasićene pare, a zavisi od temperature i sastava tečnosti.
Kako temperatura raste, povećava se i pritisak nastaviće da raste sve dok se ne
izjednači sa atmosferskim pritiskom na određenoj temperaturi, kada tečnost isparava i
iznutra, ne samo sa površine. Temperatura u isto vreme dostignuta se naziva
temperatura ključanja.
Sagorevanje zapaljivih tečnosti je proces koji se odvija kao sagorevanje
gasova, jer tečnost sagoreva paru iznad sebe (slika 2).
Paljenje zapaljive tečnosti moguće je samo kada se iznad njega pojave pare u
dovoljnoj količini da se spoje sa kiseonikom iz vazduha ili sa nekim drugim gasovitim
oksidantom formiraju zapaljivu smešu.

Slika 2. Ako ugradimo automobilsku svećicu ispod nivoa u posudu u kojoj se nalazi benzin benzina i
propuštamo električnu struju između krajeva elektroda, stvoriće se električna varnica, ali benzin se
neće zapaliti (levo). Međutim, ako istu sveću ugradimo neposredno iznad nivoa benzina gde ima
isparenja benzina i vazduha, smeša će se odmah zapaliti čim se završi elektroda proizvodi električnu
iskru

1.4. Zapaljive i eksplozivne smese

Pare zapaljivih tečnosti pomešane sa vazduhom stvaraju zapaljive smeše koje

mogu
zapaliti i zapaliti ili eksplodirati pod određenim uslovima. Takvo sagorevanje se
naziva plamenom ili eksplozije, a njihova mešavina sa vazduhom naziva se zapaljiva
ili eksplozivna smeša.
Ovako smeša će se zapaliti ili eksplodirati ako se istovremeno ispune sledeći uslovi:

1. nazočnost zapaljive pare zapaljive kapljevine u određenoj koncentraciji,

2. nazočnost zraka s dovoljnom koncentracijom kisika,
3. nazočnost izvora topline dovoljne energije i temperature da zapali smjesu
(otvoreni plamen, dovoljno jaka električna iskra ili električni luk, užareni
predmeti i dr.)

Prisustvo zapaljive ili eksplozivne smeše u prostoru neće izazvati eksploziju ili
eksplozije dok se ne postignu neophodni uslovi za paljenje. Pare zapaljivih tečnosti
(npr zapaljivi gasovi i prašina čvrstih zapaljivih materija) mogu se zapaliti ili
eksplodirati samo kada nalaze se u tzv „zapaljivost/eksplozivna oblast“.
 Ta oblast je ograničena minimalni i maksimalni zapreminski udeo zapaljive
pare, gasa ili prašine u smeši sa sa vazduhom koji se može zapaliti i nastaviti da gori
nezavisno (slika 3).

Slika 3. Oblast zapaljivosti, eksplozivnosti, deflagrabilnosti i detonabilnosti

U oblasti ispod DGZ (donje granice zapaljivosti), koncentracija zapaljive pare u

vazduhu je veoma mali. Ta smeša je suviše siromašna komponentom goriva
(premala količina zapaljivog materije, a prevelike količine supstanci koje podržavaju
gorenje – kiseonika u vazduhu) da bi uopšte bilo moguće zapaliti, a kamoli
eksplodirati. Takva smeša se može zapaliti (usijati) samo koronalno tzv. „hladnog
plamena“ u direktnom ili indirektnom kontaktu sa izvorom energije paljenja, ali takav
plamen se neće proširiti na ostatak smeše. U području iznad GGZ (gornja granica
zapaljivost) koncentracija zapaljive pare u vazduhu je previsoka, odnosno smeša je
prebogata komponentom goriva (prevelika količina zapaljive materije i premalo
kiseonika u vazduhu), tako da bi moglo da se zapali, a kamoli da eksplodira. Oblast
zapaljivosti, eksplozivnosti i detonabilnosti para zapaljivih tečnosti se izražava u
zapreminskim procentima (vol. %).
Zapaljiva Grupa Temperatura Temperatura Temperatura Granice
tečnost plamena ključanja samopaljenja zapaljivosti
Nafta I.B 14 - - 0.9-6.7
Benzin I.B -43 38-204 246-280 1.4-7.6
Etanol I.B “V” 17 78 365 3.3-19
Kerozin II. 38-72 151-301 295 0.7-5
Metanol I.B 11 65 470 6.7-36

Tabela 1. Svojstva zapaljivosti nekih zapaljivih tečnosti

Može postojati mnogo izvora energije paljenja. Najčešće su to otvoreni plamen,

električni lukovi i varnice, vruće/pregrejane površine, mehaničke i hemijske varnice
itd. Pomenuti izvori energije za paljenje su obično, ili lako mogu biti, u dovoljnoj
količini toplotne energije i obično su dovoljno visoke temperature za uspešno paljenje
zapaljive mešavine zapaljivih gasova ili para zapaljivih tečnosti sa vazduhom.
Specijalna vatrogasna jedinica i/ili opasnost od eksplozije izazvana povremenim
naletima statičkog elektriciteta tokom rada određene vrste radova ili tehnoloških
operacija sa zapaljivim tečnostima kao npr tkanje/vađenje, izlivanje, pumpanje,
transport cevima, mešanje, prskanje, aerosol rasipanje itd.

2. OPASNOST ZA VATROGASCE U SLUČAJU POŽARA NA

BENZINSKOJ STANICI

Prilikom gašenja svakog požara, vatrogasci se suočavaju sa brojnim

opasnostima većeg ili manjeg intenziteta. Pre svega, to je opasnost od toplotnog
zračenja i opekotine, opasnost od eksplozije, strujnog udara, gušenja i trovanja
udisanjem produkta sagorevanja koji nastaju u požaru i mehanička dejstva na telo.
U većini slučajeva benzinske pumpe se nalaze na primarnim putevima i
„magistralnim raskrsnice“ kroz grad, a u trenutku intervencije bitno je da je jedan
vatrogasac zadužen za regulisanje saobraćaja i zabranu pristupa benzinskoj pumpi
zbog mogućeg opasnosti po zdravlje i život.
 Mnogi od ovih objekata benzinskih pumpi su tipa II konstrukcije, koja je
identifikovana kao najosetljivija vrsta konstrukcije koja može da se sruši u uslovima
požara. Neoklopno zidani zidovi, lake čelične šipke i lagani krovni podovi mogu brzo
da pokvare pod teški požarni uslovi.
Benzinska stanica je specifična za gašenje požara i veoma je važno da se to
uradi brzo
blagovremeno delovanje vatrogasnih službi, zbog zapaljivih tečnosti i gasova koje
preteći i koji mogu izazvati velike posledice.
Postoje mnoge opasnosti za vatrogasce na benzinskoj pumpi, kao što su
opasnosti od požara, eksplozije, prelivanje zapaljivih tečnosti, dejstvo toplote, dima i
toksičnih gasova, opasnost od klizavog poda od prolivene tečnosti, te je stoga
neophodno obezbediti i zaštititi prostore i prostorije koje nisu zahvaćene vatrom kako
bi se izbegla eventualna velika šteta.
Na slici 5 vidimo skladište gasnih boca, to je skladište bezbednosnog rizika i u
u njega mogu ulaziti samo ovlašćeni stručnjaci, a skladište je obeleženo znaci
upozorenja.
Ovo skladište je opasno jer su boce pod pritiskom a pažljivo rukovanje je veoma
važno i u slučaju požara važno je obezbediti i zaštititi prostor kako bi se izbegla veća
šteta

Slika 4. Skladište plinskih boca

3. DOKUMENTACIJA ZAŠTITE OD POŽARA NA BENZINSKOJ

STANICI

3.1. Elaborat zaštite od požara i klasifikacija prostorija

Prema zahtevima mera zaštite od požara, zgrade se dele na:

- objekti grupe 1: manje zahtevni objekti.

- objekti grupe 2: zahtevni objekti.

Izveštaj o zaštiti od požara izrađuje se samo za objekte grupe 2. Izveštaj zaštite

protiv požara sastavlja lice ovlašćeno za izradu elaborata zaštite od požara i overe
nego svojim potpisom i pečatom.
Pravilnikom o sadržini studije zaštite od požara propisano je da se studija
predstavlja skup podataka (zahteva i/ili ograničenja) o sistematskoj zaštiti od požara
građevine, a sastoji se od tekstualnog dela i grafičkih priloga, između ostalog
obuhvata karakteristike predvidivog načina korišćenja objekta, požar koji može
nastati u zgradi i način izlaska ili spasavanja ljudi iz zgrade. Grafički prilozi studije
moraju biti usklađeni sa tekstualnim delom i sadržati šematski prikaz način korišćenja
zgrade, požar koji može nastati u objektu i način napuštanja objekta odnosno
spasavanje ljudi iz objekata.
Pravilnikom o otpornosti na vatru i drugim zahtevima koje objekti moraju imati
zadovolji u slučaju požara propisano je da u objektu mora biti dovoljan broj
evakuacionih puteva, odgovarajućih prostornih i drugih parametara (udaljenost, širina,
visina, otpornost na vatru i sl.) i dovoljan broj izlaza, koji vode do različitih uputstva
na bezbedna mesta, tako da u slučaju požara sva lica koja zatečeni u objektu, mogli su
brzo i bezbedno da napuste objekat, a propisane su mere kojima obezbeđena je
bezbedna i blagovremena evakuacija objekta u slučaju požara.

3.2. Plan evakuacije i spašavanja od požara

Zakonom o zaštiti od požara propisano je da vlasnici, odnosno korisnici

objekata, građevinskih delova i drugih nepokretnosti i prostora razvrstanih u prvu i
drugu kategoriju opasnosti od požara, mora doneti izrađen plan zaštite od požara na
osnovu procene opasnosti od požara i organizuju službu zaštite od požara.
Pravilnikom o planu zaštite od požara propisani su uslovi i način izrade, kao i
sadržaj
plana zaštite od požara i plan zaštite od požara obuhvata i sadržaje koji se odnose na
evakuacije i spasavanja. Plan mogu izraditi fizička i pravna lica koja kao njihova
redovna delatnost je zaštita od požara i/ili gašenje požara. Pravilnik o sadržaj opšteg
akta iz oblasti zaštite od požara između ostalog predviđa da opšti akt može biti
poseban akt ili sastavni deo drugog zajedničkog akta i to u prilogu opšteg akta je
rešenje o razvrstavanju u kategoriju opasnosti od požara, ostali planovi
implementacije zaštite od požara (plan alarma, plan evakuacije, itd.) i uputstva za
bezbedan rad i rukovanje u slučaju požara na pojedinim radnim mestima s povećani
rizici za nastanak i moguće posledice požara ili tehnologije eksplozije. Pravilnikom o
izradi procene rizika od požara i tehnološke eksplozije, propisano je da procena
ugroženosti mora da sadrži podatke o načinu evakuacije i spasavanje ljudi.
Zakonom o zaštiti i spasavanju propisano je da pravna lica koja se bave tim
vrsta delatnosti koja po svojoj prirodi može da ugrozi život ili zdravlje ljudi ili životnu
sredinu i posebno pravna lica čija se delatnost odnosi na snabdevanje energijom i
vodom, imaju obavezu izrade operativnih planova zaštite i spasavanja, a propisano je i
da obuku sprovode lica koja ispunjavaju propisane uslove kao i građani za zaštitu i
spasavanje se obrazuju i obučavaju po redovnom sistemu vaspitanja i obrazovanja,
sistemi i programi informativnog, promotivnog i obrazovnog aktivnosti, programe
obuke koje realizuju humanitarne organizacije i udruženja građana koja se bave
određenim oblicima zaštite i spasavanja i kroz priprema i sprovođenje odgovarajućih
vežbi zaštite i spasavanja.
Na slici 6 vidimo prikaz plana evakuacije, koji mora biti vidljiv radnicima a
radnici moraju biti upoznati sa tim. Plan pokazuje puteve evakuacije u slučaju
opasnosti, prva pomoć, aparati za gašenje požara i brojevi za hitne slučajeve koji se
mogu kontaktirati.
 Slika 5. Plan evakuacije benzinske stanice

3.3. Primer plana evakuacije i spašavanja na benzinskoj stanici

Organizacija, procedure i mere za obezbeđivanje brzog, efikasnog i u odnosu na

nastali opasan događaj odgovarajući način evakuacije i spasavanja ugroženih lica
i materijalna dobra iz prostora i prostorija benzinske pumpe (BP).
Evakuacija je uslovljena opasnim događajem, organizovanim, po pravilu,
samostalno
kretanje ugroženih lica na bezbedna mesta, korišćenjem planiranih puteva evakuacije
putevi i izlazi.

Spašavanje ljudi koji ne mogu sami da napuste svoja mesta događaj nastao,
sprovodi se organizovano uz pomoć uvežbanih postupaka odgovarajuću opremu i
resurse.
Evakuacija i spasavanje se sprovode pre, za vreme ili posle nastanka događaja
koji
ugroženi su životi i zdravlje prisutnih lica, odnosno oštećuju materijalna dobra.
Opasni događaji koji mogu nastati i ugroziti ljude i imovinu su različiti po
nastanku trajanju, intenzitetu i posledicama.

Pretpostavlja se mogućnost nastanka sljedećih događaja:

 požar
 eksplozija
 zemljotres
 teroristički čin.

3.3.1. Požar na benzinskoj stanici

Glavni uzroci požara na benzinskim pumpama su ljudske prirode (nepažnja

radnika pri pretočenju goriva iz kamiona cisterne u cisternu, pušenje u prostorima gde
je zabranjena i nedovoljna obučenost radnika za rad sa zapaljivim i opasnim
materijama). Uzroci požara mogu biti i zbog tehničkih poteškoća (neispravnost vozila
za transport opasnih materija, curenje cevi i ventila, loše uzemljenje kada prelivanje,
curenje omotača rezervoara).

Trajanje - Do dva sata, moguće i više u zavisnosti od lokacije požara, geometrijski

karakteristike ugroženih prostora i njihovu povezanost, količinu i požar karakteristike
i izloženi materijali, razmena vazduha i početak i efikasnost delovanja gašenje vatre.
Opasnosti i posledice - Kritično dejstvo toplote, dima i toksičnih gasova na ljude
prisutne već tokom prvog minuta trajanja požara. Materijalna dobra su oštećena i
uništena dejstvom vatre i upotrebom sredstava i postupaka za gašenje. U prostorijama
gde su u upotrebi ili skladište zapaljivi gasovi i zapaljive tečnosti postoji opasnost od
moguće eksplozije.
Evakuacija - Osobe u neposrednoj opasnosti odmah kreću ka sigurnim područjima.
U najkraćem mogućem roku, proces evakuacije treba da se organizuje normalno
kretanje svih ugroženih lica planiranim putevima i izlazima za evakuaciju. Za
upozorenje o planiranim putevima evakuacije treba koristiti propisane znakove i
uputstva i izlaze. Zaposleni na benzinskim pumpama treba da budu posebno obučeni
za kontrolu ponašanje prisutnih kupaca i drugih autsajdera i za suzbijanje paničnih
akcija u situaciji.
Spašavanje kupaca, zaposlenih i drugih prisutnih lica - Organizuju ga i sprovode
u najkraćem mogućem roku obučena lica i znači primerena situaciji.
Spasavanje materijalnih dobara - Izvodi se za vreme ili posle požara uz
maksimalno angažovanje obučenog osoblja zaposlenima na benzinskoj pumpi (BP) i
tokom akcije gašenja stručna vatrogasne jedinice.
3.3.2. Eksplozija na benzinskoj stanici

Eksplozije na benzinskim pumpama najčešće nastaju usled požara sa otvorenih

gorionika, unošenja otvorenog plamena u prostor stanice, statičkog naelektrisanja,
rada sa alatima koji mogu varničiti.

Trajanje - Događaj je veoma kratkog trajanja (delovi sekunde) i iznenadan.

Opasnosti i posledice - Licima koja su se našla u zoni udara eksplozije, pored njenog
fizičkog dejstva, prete i nastali gasoviti produkti, prašina, polomljene instalacije i
eventualno ispušteni mediji. Moguće je panično ponašanje prisutnih. Očekuje se
oštećenje delova zgrade, instalacija i opreme. Verovatan je i nastanak požara.
Evakuacija - Evakuacija se mora organizovati u najkraćem mogućem roku
korišćenjem sigurnih puteva i izlaza, pratiti njen napredak i suzbijati panično
ponašanje.
Spašavanje kupaca, zaposlenih i drugih prisutnih lica - sprovodi se neposredno
nakon incidenta obučenim licima i sredstvima koja odgovaraju situaciji, a po pravilu
po sledećim fazama: 
 utvrđivanje položaja blokiranih lica 
 najpovoljniji način spasavanja uz neophodno osiguranje od mogućeg naknadnog
kolapsa
 oslobađanje blokiranih lica i pružanje neophodne medicinske pomoći.
Ostale aktivnosti -
 gašenje mogućeg požara
 bezbednosni postupci na konstruktivnim elementima, instalacijama i uređajima
 obezbeđenje objekta i održavanje reda
 spasavanje imovine i sanacija štete.

3.3.3. Zemljotres na benzinskoj stanici

Zemljotresi su prirodne pojave koje rezultiraju urušavanjem i zatrpavanjem

nekog objekta, i je opasna pretnja po ljude i objekte velikih razmera. Može doći kao
rezultat zemljotresa do požara i eksplozija na benzinskim pumpama.

Trajanje - Veoma kratko (sekunde). Događaj je iznenadan.

Opasnosti i posledice - Opasnost od zatrpavanja kupaca, zaposlenih i drugih
prisutnih i materijala robe, i ugrožavanje kupaca, zaposlenih i drugih prisutnih lica
prašinom i potencijalno pušteni štetni mediji. Panično ponašanje je vrlo često
verovatno. Moguć je požar.
Spasavanje zatrpanih lica - Izvodi se nakon događaja sa snagama i sredstvima
odgovarajućim stepenu uništenje zgrade. Ove procedure se moraju obaviti u roku od
24 sata.

3.3.4. Teroristički čin na benzinskoj pumpi

Benzinske pumpe su često na meti provalnika i razbojnika čiji je cilj materijalni

korist. Zbog ove materijalne koristi nastaje i ispoljava se materijalna šteta provala,
pljačka novca u kojoj zaposleni trpe psihičke posledice, i krađom goriva. Zbog
ovakvih situacija, benzinske pumpe su se popunile video nadzor, a neki imaju
direktnu prijavu nadležnim organima u slučaju incidenta situacije.

Trajanje - Trajanje događaja kao i uslovljene opasnosti mogu biti veoma različite.
Evakuacija - Sprovodi se po otkrivanju određene opasnosti organizovanim kretanjem
prisutnih lica korišćenjem sigurnosnih puteva i izlaza van zone potencijalne opasnosti.

3.3.5. Alarmiranje zaposlenih i obaveštavanje “emergency” centra.

Zaposleni se upozoravaju zvižducima nakon prijave menadžera evakuacije ili

njegovih zamenika o nastanku vanredne situacije. Možete to uraditi: telefonom,
mobilnim telefonom ili lično.
Naredbu za uzbunu izdaje načelnik BP, odnosno zamenik koga on imenuje.
Postoje slučajevi njegovog odsustva koji su određeni za rukovodioce evakuacije i
spasavanja.
Za događaj je odgovoran upravnik benzinske pumpe (BP) ili zamenik koga on
odredi
vanrednog događaja obavestiti okružni pozivni centar hitne pomoći i operativno
informacioni centar (OIC).
3.3.6. Bezbednosni zahtevi za evakuacione puteve i izlaze

Realizacija, uređenje, održavanje i korišćenje planiranih evakuacionih puteva i

izlaza ona treba da bude takva da se narušavanje bezbednosti izbegne u najvećoj
mogućoj meri lica prisutnih prilikom nastanka opasnog događaja.
Evakuacioni putevi i izlazi moraju obezbediti njihovu dužinu i propusnost
napuštanja ugroženih područja u vremenu kraćem od vremena nastanka kritičnih
uslove za život i zdravlje lica ugroženih požarom. Što se tiče povećanja bezbednosti,
sa od svakog mesta u okviru objekta, svako lice po pravilu treba da ima mogućnost
izbora kretanja do suprotnih izlaza. Putevi i izlazi za evakuaciju treba da budu lako
prepoznatljivi i vidljivi u svakom trenutku korišćenja objekta. Obeležavanje
evakuacionih puteva i izlaza vrši se na propisan način, znakovi su postavljeni na
najvidljivijim mestima. Svetleći znakovi zahtevaju neprekidno napajanje strujom.
Prepoznavanje evakuacionih puteva i izlaza ne smeju da ometaju postavljeni
predmeta ili ukrasa.
Za vreme korišćenja objekta nije dozvoljena projektovana širina evakuacionih
puteva i izlaza da se ništa ne smanji.
Prostorije koje predstavljaju opasnost od požara ili eksplozije ne smeju da se
graniče sa prostorom za evakuaciju putevi ili izlazi, odnosno moraju biti odvojeni od
njih građevinskim elementima propisana otpornost na vatru.

Periferne površine evakuacionih puteva moraju biti tretirane negorivim

materijalima.
Podovi moraju biti ravni, bez izbočina ili oštećenja koja mogu uzrokovati pad
ljudi, a posebno prilikom evakuacije. Podovi takođe treba da budu neklizajuće obloge
koje se mogu naborati ili pomeriti.
Vrata na evakuacionim putevima i izlazima moraju biti okretnog tipa i po
pravilu s otvaranjem u pravcu izlaska iz zgrade. Tako ih treba izvoditi i održavati da
se u bilo kom trenutku mogu jednostavno otvoriti sa strane predviđenog pravca
kretanja i ne smeju biti zaključani. Vrata su namenjena za izlaganje samo u slučaju
opasnosti treba označiti za takvu upotrebu.
Zaštitne ograde kao i bočne površine na putevima evakuacije moraju biti bez
detalja koja može da uhvati odeću.
Anti-panik osvetljenje takođe mora da funkcioniše bez podrške mrežnog
napona, i osvetljavati puteve propisanim intenzitetom u trajanju od najmanje 1
sat.
Evakuacioni izlazi moraju voditi u slobodne površine izvan zgrade, koje su
dovoljno velike da prime sve evakuisane osobe.

4. ZONE OPASNOSTI NA BENZINSKOJ STANICI

Opasne zone na benzinskoj pumpi su područja u kojima se nalaze eksplozivi

mešavina zapaljivih para ili gasova sa vazduhom ili se može očekivati da se prisutan u
takvim količinama da zahteva posebne mere tokom izgradnje, postavljanje i
korišćenje električnih uređaja.
Prema Pravilniku o stanicama za snabdevanje gorivom za prevozna sredstva (Sl.
list 93/98) i prema propisima o protiveksplozijskoj zaštiti zona opasnosti se deli na:

ZONA "0" - obuhvata prostor unutar rezervoara za gorivo.

ZONA "1" - pokriva unutrašnjost zaštitnih omotača agregata tečnih goriva,
odnosno unutrašnjost zaštitnih omotača dovodnih, transportnih i mernih jedinica,
prozor podzemnih rezervoara za skladištenje zapaljivih tečnosti, prostor u radijusu od
1 m cca izlaznog otvora ventilacionog sistema, prostor oko priključnog uređaja
(ventila) uključen cisterna 1,5 m horizontalno i 1 m visoko iznad zemlje, kao i sferni
prostor od 1 m u drugom uputstva oko priključnog uređaja na autocisternu.
ZONA "2" - obuhvata prostor horizontalno do udaljenosti od 0,2 m oko zone "1"
kućišta jedinice za tečna goriva i visina od gornje ivice zone 1 do zemlje, prostor do
0,2 m oko kućišta malih uređaja za isticanje, prostor oko paleta sa flašama tečnosti
naftnog gasa, odnosno skladišta sa TNG bocama horizontalno do udaljenosti od 2 m i
visina do 0,5 m iznad zemlje, područje delovanja izbočenog pipaka, odnosno ventila
za strši do visine radnog dejstva štapa za isticanje odnosno ventila za
izbočina na površini kruga ili segmenta kruga poluprečnika koji odgovara dužini
savitljivog cev uvećana za 1 m za tečna goriva.
 5. POPIS MOGUĆIH IZVORA I UZROKA POŽARA I

EKSPLOZIJE NA BENZINSKOJ STANICI

Nestručno rukovanje, nepravilno održavanje uređaja, instalacija i opreme,

upotreba vatre su mnogi od raznih izvora opasnosti. Prolivene zapaljive tečnosti su
najveći izvori opasnosti i najveći problem sa kojima se benzinske pumpe suočavaju.
Izvori opasnosti na benzinskoj pumpi sa kojima se svakodnevno susrećemo su:
benzin, dizel gorivo, tečni naftni gas (TNG) i ulja i maziva.

Benzin predstavlja opasnost po ljude i životnu sredinu prvenstveno zbog svoje

eksplozivnosti i lako zapaljivo, a lokalno štetno i nadražujuće za respiratorni trakt,
kožu i oči. Udisanje pare izaziva mučninu i vrtoglavicu, a kod većih koncentracija
gubitak svesti. Benzin zagađuje životnu sredinu i zemljište i štetno utiče na okolni
svet.
Dizel goriva predstavljaju mnogo manji rizik za ljude i životnu sredinu zbog svojih
zapaljivost, ali lokalno deluju štetno i nadražujuće na disajne puteve, kožu i oči.
Udisanje pare izaziva mučninu i vrtoglavicu, a kod većih koncentracija gubitak svesti.
Takođe zagađuju životnu sredinu i zemljište i štetno utiču na okolni svet.
Tečni naftni gas (LPG) je komercijalna mešavina propan-butana zbog male količine
predstavlja lokalnu opasnost po ljude i životnu sredinu prvenstveno zbog svoje
eksplozivnosti i vrlo lako zapaljiv. Udisanje pare izaziva pospanost i glavobolju, a
kod starijih osoba koncentracija izaziva gušenje. Zbog svog agregatnog stanja
predstavlja i opasnost od promrzlina. Štetno utiče na biljni i životinjski svet.
Ulja i maziva mogu iritirati kožu/oči preosetljivih ljudi i mogu
imaju štetan uticaj na životnu sredinu. Na benzinskim pumpama se nalaze u
originalnim malim pakovanja (0,5, 1, 2, 5 i 10 l) i odvojeni su od ostalih artikala.
Skladište je u posebne prostore. S obzirom na karakteristike i količine, one nisu
značajnije opasnost, ali pošto su još uvek zapaljive tečnosti, mogu proizvesti (svoj
dim) u vatri značajna toksična i zagušljiva dejstva.
 6. PRIMENJENE MERE ZAŠTITE OD POŽARA I EKSPLOZIJE

NA BENZINSKOJ STANICI

Tečnosti su zapaljive pare koje su eksplozivne kada se pomešaju sa vazduhom.

Njihove pare su teže od vazduha, pa se stoga mogu znatno proširiti i doći do nekih od
njih izvora paljenja, što može prouzrokovati da se para zapali nazad do izvora pare.
Kontakt sa jakim oksidansima kao što su peroksid, azotna kiselina i perhlorat može
izazvati paljenje, odnosno vatra.

Postupci u slučaju požara: izvaditi rezervoare/rezervoare goriva iz opasne zone, ako

to nije moguće, ohladite ih prskanom vodom što dalje. Uvek treba da se udaljite što je
dalje moguće od rezervoara/cisterni zahvaćenih vatrom. U slučaju da zvuci iz
sigurnosnih ventila dolaze iz pravca rezervoara ili ako rezervoar promene boje,
potrebno je što hitnije udaljiti zbog moguće eksplozije kontejner.
U slučaju da rezervoaru preti požar, prostor treba izolovati sa radijusom od najmanje
100 m, a evakuacija ljudi sa ugroženo područje.
Gašenje požara: požar koji uključuje benzin, dizel gorivo ili lož ulje može se ugasiti
ugasiti prahom, vazdušnom penom, ugljen-dioksidom ili vodom. Voda se koristi za
hlađenje rezervoara, a nanositi ga u obliku fino dispergovanih kapi sa što je moguće
više udaljenost. Ako se voda nanese u obliku mlaza, onda može proširiti vatru. Strogo
je zabranjen ulazak vode u vrući derivat u posudi, jer postoji opasnost od ključanja,
vrenje i rasipanje vrelog zapaljenog materijala. U slučaju veoma velikih požara,
oprema namenjena za gašenje požara bez neposredno prisustvo ljudi, a ako to nije
moguće povući se i sačekati da vatra bukne smanjiti. Na pumpi koriste aparate za
gašenje požara.
U slučaju požara, požar se ne sme gasiti vodom, već isključivo sa sredstvima za
gašenje požara zapaljivih tečnosti. Pena se prvenstveno koristi, ali i praškasti uređaji
(S uređaji) za gašenje požara tipa B.
 Slika 6. Vatrogasni aparat

Zaštita od eksplozije: sastoji se u sprečavanju stvaranja koncentracije pare u

unutrašnjosti granica eksplozivnosti, u sprečavanju kontakta pare sa izvorom paljenja,
tj. strukturno organizaciona rešenja koja sprečavaju nastanak eksplozije.

Postupci u slučaju izlivanja:

 odmah izolovati područje u svim pravcima od 50 do 100 m, i ne dozvoliti
ulazak u to područje neovlašćenim licima
 u slučaju većih izlivanja razmotriti evakuaciju zone od 500 m u pravcu vetra
 lica koja preduzimaju radnje moraju uvek da se postave tako da ne duva vetar
donosi opasne pare na njih
 ukloniti moguće izvore paljenja (varnice, plamen, zabranjeno pušenje)
 sva oprema kojom se rukuje mora biti uzemljena
 ne dodirujte i ne hodajte kroz prosuti benzin, lož ulje ili dizel gorivo
 pokušajte da sprečite izlivanje u kanalizaciju, podrume i druge zatvorene prostori
 iskopajte jarak ili izgradite bazen koristeći, na primer, vreće sa peskom u kojima
ćete prikupio prosuti derivat, odnosno ograničio njegovo širenje
 pene se mogu koristiti za smanjenje pare. U slučaju većih izlivanja moguće je
koristite vodeni sprej da smanjite paru, ali se mora napomenuti da način da se sa
apsolutnom sigurnošću spreči požar u zatvorenom prostoru prostor
 pospite lokvicu suvom zemljom, peskom ili nečim drugim što nije zapaljivo
materijal i sakupite u kontejner. Ako su dostupni, koristite biorazgradive
supstance za prikupljanje. Nastali otpadni materijal se mora sakupljati sa
opremom koji ne izaziva varničenje i adekvatno ga odlagati u saradnji sa za to
ovlašćene kompanije.
6.1. Lična zaštitna sredstva

Lična zaštitna oprema je lična zaštitna oprema koja se daje za upotrebu od strane lica
koja su tokom rada izložena određenim opasnostima koje ne može se ukloniti drugim
merama. U ovom slučaju važe posebna pravila zaštite na radu jer se primenom nije
mogla otkloniti opasnost na radnom mestu osnovna pravila zaštite na radu.

Slika 7. Zaštitna maska sa filterom i izolacijskim aparatom sa kompresujućim vazduhom

Slika 8. Rukavice otporne na naftne derivate

Slika 9. Zaštitne naočare

Slika 10. Zaštitno odelo

 ZAKLJUČAK

Požari na benzinskim pumpama će se brzo širiti, od malih početnih požara do više

alarmnih incidenata. Ključevi za uspešno ublažavanje tih potencijala opasnosti
počinju inspekcijom. Menadžeri benzinskih pumpi moraju da shvate kako
potencijalno opasan požar u njihovoj oblasti može biti opasan, ne samo za zaposlene i
klijente, ali i za širu javnost. Oni se utvrđuju inspekcijom nepravilnosti i određuju
kazne, koje bi uticale na savest zaposlenih i rukovodilaca benzinske stanice.
Najveće opasnosti na benzinskoj pumpi su statički elektricitet i požari
automobila i prolivene zapaljive tečnosti, a veoma je važno da na benzinskim
pumpama ponašamo se odgovorno i izbegavamo cigarete, mobilne telefone i slične
stvari koje bi mogle da izazovu posledice.
Požari klase B su požari koji uključuju zapaljive tečnosti, npr. zapaljiva ulja, itd.
pena, prah, halon, ugljen-dioksid ili vodeni sprej. Požari klase C su požari
zapaljivi gasovi. Gase se prahom i halonom.
Da bi se smanjio rizik od požara, instalirani su automatizovani alarmni sistemi
samostalno gašenje požara.
 LITERATURA

[1] Todorovski Đ.: kolegij „Vatrogasna taktika“, PowerPoint prezentacija, , Fišter S.;
„Tehničke smernice od požara TRVB 100, TRVB 125 i TRVB 126 s
obrazloženjem“ ; Vatrogasna zajednica;
[2] Ministarstvo rada, Izrada i sadržaj plana evakuacije i spašavanja;
http://www.mrms.hr
[3] Energoatest; Plan evakuacije i spašavanja; http://energoatest.hr/plan-evakuacije-
ispasavanja/;
[4] National fire protection association; Service station safety; https://www.nfpa.org;
pristupljeno
[5] Izvješće o realizaciji programa aktivnosti u provedbi posebnih mera zaštite od
požara.; https://vlada.gov.hr/;
[6] Zaštita na radu; Osobna zaštitna sredstva; https://zastitanaradu.com.hr;
pristupljeno 29.12.2018.
[7] Đuro Đaković aparati; „Zaštitna maska sa filterom i izolacijskim aparatom sa
kompresovanim vazduhom“ ; http://www.dd-aparati.hr;
[8] Makom treid; Rukavice otporne na naftne derivate; https://www.makomtreid.com;
[9] Miljković promet d.o.o.; Zaštitne naočare; http://miljkovicpromet.com;
[10] TPI; Hemijsko odijelo za zaštitu od požara; http://tehprojekt.com;