Тахјоскопија - један од начина представљања скривене радње у драми под којом се подразумевају

догађаји који су се одиграли ван сцене па не припадају месту радње већ само њеном времену. То
може бити симултано када неко стоији на зидинама и остали актери који то не виде то сазнају као
и публика, а може бити и другачија ситуација, када се погелдом у неку тачку евоцира неки догађај
и онда се сажима радња у времеу када се то препреича. То се често назива извештајем са зидина и
тај облик има највише драмских елемената. Овим поступком се у блиску везу доводе скривена и
отворена радња будући да гледалац о догађајима које не види сазнаје у тренутку готово истоветно
са моментом њиховом одигравања. Захваљујући јунаку драме који их посматра и истовремено
речима преноси оно што види а гледаоцима је недоступно. Фридрих клоц.

Контраст спољашње унутрашње. Она одређује оним што види оно што не види, али то што не види
јаче је присутно у њој од онога што види, што значи да је у домену афективног, кључ њеног
погледа на свет не оно визуелно што чулима опажа него асоцијација која она на основу тога
изграђује па се оно примарније присутно у њеној свести. Уперен поглед у оно што је црна гора али
заправо није црна гора него венеција. Доживљај унутар негације - карактеристика романтичарског
јунака је да је важно оно што је унутра него што је споља. Карактеристика кроз негацију и отуда је
оно што није присутније у свести него оно што јесте. Низ питања. „та плавог мора хладна богиња“ -
типичан јакшићевски поредак. Она је у црној гори 3 дана и све то говори о неким аспектима њене
психолошке неудобности. Ова питања што ме даде и где дођох - постављају се на питању. Шта
одређује њену позицију у црној гори? Не помиње се лексема отац. Млетачка принцеза јелисавета.
Експлицитна и готово натуралистичка слика, изразито снажна- он лије девојчице и после их
продаје за крв. Тада се разрешава приватно биће јелисаветино јер се приватно биће разрешава у
односу родитељ дете, а јавно биће разрешава се у функцију земље којој припада. Венеција као
мајка, нигде се не дају имена и нема њене биолоке мајке.

У овом троуглу генерише се трагичка судбина саме јелисавете. Однос судбине и воље - што сам
пошла, нисам могла да избегнем судибну. Две венеције - једна коју она види а које нема - невеста
сјајна мора небеског... постоји и друга венеција до које се не стиже преко морске површине него
тунелима који су под мора - хтонски простор. Горостасне црне авети - вертикала и хоризонтала
морске површине. Горостасне црне авети прете небу и поносно пружају сенке по пустој земљи -
овде имамо ништа што је претња него је потврђивање воље и имамо сјајну невесту која стоји као
метафора насупрот црним аветима. Појављује се њена судбина - суморно чело, врхова чемер
камени, гранит тврдих граница, држава бедна зета дужедева - одређење црне горе. Венеција више
није невеста сјајна него је хладна богиња плавог мора.

Предговор разбојницима - лик који изазива и дивљење и одвратност, медеја остаје велика жена
достојна дивљења уз сва злодела, а и ричард мора да изазове дивљеењ и мржњу. Ако је стало да
прикаже целовите ликове шилер мора да прикаже и њихова савршенства без којих нису ни они
најгори. Поређење са тигром - ако треба да некога упозори на тигра мора да помене његове дивне
шаре. Ружно као саставни део лепог (медузина глава и шели). То је непрестани дијалектички
укрштај. Лепо и ружно постоје у садејству и оно што је кључно је да се категорија лепоте појављује
у романтичарском доживљају лепоте и у динамичком кретању неа статике. Нема пејзажа у
романтизму где се приказује равница. Нешто мора да бдуе у фокусу пажње на слици, не може да
убде све исто важно. Романтичарски сликар жели да задржи твоју пажњу као посматрача јер се
његов поглед на свет задржава на категоријама контраста, абнормалности (и ирационалног),
мистичности и тајанствености. Тај укрштај супротности говори о једном непрестаном динамичком
кретању. У романтизму је концепт лепоте динамички, а не статички. Она јеуунутар крајности и
основни концпет лепоте у романтизму везује се за романтизам je ne sais quais. Не може да се
одреди да ли је привлачније или одвратније. Оно што је иопасно је и привлачно и неодредиво је.
Избија из саме ствари и јак је доживљај.