Enterokoke 

(danas se ubrajaju u posebnu familiju, ne u familiju streptokoka)

su gram pozitivne bakterije, raspoređene u vidu parova (diplokoke) ili kratkih lanaca, koje
nastanjuju pretežno creva čoveka i životinja. Slične su streptokokama i ranije su definisane
kao streptokoke D grupe (klasifikacija po Lensfildu), ali se danas smatraju posebnom
familijom[1]. Spadaju u normalnu bakterijsku crevnu floru.

Patogenost
Enterokoke pripadaju normalnoj crevnoj flori i njihov patogeni potencijal je mali. Međutim u
određenim uslovima kao npr. osobe sa oslabljenim imunitetom mogu izazvati infekcije. Enterokoke
često izazivaju bolničke infekcije. Najpoznatiji predstavnici enterokoka su enterokokus fekalis
(lat.Enterococcus faecalis) i enterokokus fecijum (lat. Enterococcus faecium). Ove bakterije mogu
izazvati endokarditis, uretritis, sepsu itd.
Enterokoke su često rezistentne na antibiotike, pa se često oni moraju kombinovati u tretmanu.

Enterokokus fekalis lat. enterococcus faecalis

Enterokokus fecium lat. enterococcus faecium
žive u crevu čoveka i životinja, slabo patogeni, mogu izavati endokarditis, uretritis, sepsu itd.

Enterokokus fekalis Bakterija Enterokokus fekalis je normalni stanovnik

mikroflore digestivne cevi, a najčešće se nalazi u debelom crevu i rektumu. Kako ljudi, tako i životinje
imaju Enterokokus fekalis kao sastavni deo mikroflore sistema za varenje.
Grupa enterokokusa obuhvata 17 vrsti bakterija, ali samo neke od njih mogu da izazovu značajnu
infekciju kod ljudi i da daju simptome. Nastankom antibiotika, infekcija enterokokusom se uspešno i
brzo leči, mada, imajući u vidu da je Enterokokus fekalis otporna bakterija na određene antibiotike,
uglavnom se koristi kombinacija nekoliko antibiotika za izlečenje, npr. kod zapaljenja srčanih
zalistaka (endokarditis) koje uzrokuje baš ova bakterija.

Po najnovijim studijama, bakterija Enterokokus fekalis je jedna od tri najveća uzročnika infekcija koje
nastaju kod pacijenata koji leže u bolnici posle nekog hirurškog zahvata.

enterococcus faecalis izaziva endocarditis, urinarne infekcije, infekcije krvnih ćelija i infekcije

rane posle hirurškog lečenja.
Enterokokus fekalis se javlja i kod muškaraca i kod žena. Stariji pacijenti su podložniji razvoju
infekcije od mlađih osoba, pogotovo stariji pacijenti u bolnici koji mokre preko urinarnih katetera za
vreme perioda rehabilitacije posle hirurške intervencije.
Kod novorođene dece, Enterococcus faecalis može da izazove akutno zapaljenje moždanica (meningitis),
koje se blagovremeno leči da ne bi došlo do značajnog oštećenja moždanih funkcija.

Kako se prenosi Enterokokus fekalis ?

Enterococcus faecalis, u normalnim uslovima, ne izaziva infekcije.
Ima sposobnost preživljavanja i pri velikim količinama žuči, i otporan je na mnoge poznate
antibiotike.
Enterokokus fekalis najčešće izaziva zapaljenje kada, usled korišćenja antibiotika širokog spektra,
pređe iz creva u trbušnu duplju gde se, u normalnim uslovima, ne nalazi. U trbušnoj duplji, bakterije
luče svoje toksine i razvijaju infekciju sa klasičnim simptomima zapaljenja organa trbušne duplje i
trbušne maramice.
Daljim širenjem, preko krvnih sudova, mogu doći do udaljenih organa kao što je srce, postaju
opasne i prouzrokuju opasnija zapaljenja.
Mnogo češće, Enterococcus faecalis se prenosi usled neodržavanja adekvatne higijene: žene, koje
se posle mokrenja ili dekefacije brišu papirom od analnog otvora ka vagini, mogu da razviju urinarnu
infekciju baš ovom bakterijom.
Grupa koja je u posebnoj opasnosti od razvoja infekcije Enterokokusom fekalisom jesu stariji
pacijenti koji se nalaze u bolnici i  koji mokre pomoću urinarnih katetera pa mogu da razviju urinarne
infekcije. Medicinsko osoblje treba redovno da menja i čisti katetere, a pacijenti da redovno peru
ruke i paze na ličnu higijenu.

Enterokokus fekalis može da izazove infekciju srčanih zalistaka, razvoj simptoma se odvija

postepeno, a najčešći simptomi jesu groznica, jeza, glavobolja, bol iza grudne kosti, malaksalost i
noćno znojenje.
Enterokokno zapaljenje srčanih zalistaka se najčešće javlja kod starijih muškaraca, a dugačak boravak
u bolnici i karcinomi povećavaju rizik od infekcije enterokokusom.
Enterococcus faecalis izaziva i zapaljenje trbušne maramice (peritonitis), najčešće kod pacijenata u
bolnici. Spontanu infekciju enterokokusom mogu razviti pacijenti sa oštećenjem jetre ili bubrega, koji
se nisu ni operisali. Simptomi zapaljenja trbušnih organa jesu probadajući bolovi, vrtoglavica,
malaksalost, groznica i povraćanje.
Kada dođe do infekcije hirurške rane, okolina same rane postaje crvena i otečena. Karakteristika
zapaljenja hirurške rane jeste gnoj koji curi iz rane, a uzročnik je uglavnom enterokokus fekalis u
kombinaciji sa drugim bakterijama.
Nakon sumnje na urinarnu infekciju, običnim laboratorijskim nalazom mokraće, utvrđuje se
prisustvo enterokokusa u mokraći (ukoliko je on prouzrokovao infekciju).
Nakon nalaza enterokokusa u urinu, pristupa se daljem lečenju infekcije i sprečavanje prodora
enterokokusa u druga žarišta.
Pored urina, enterokokus se može naći i u spermi – to je znak da se enterokokus fekalis proširio do
prostate i i prouzrokovao zapaljenje same prostate koja se nešto teži leči od infekcije urinarnih
puteva jer je obavijena kapsulom koja otežava prodor i dejstvo antibiotika na bakterije u njoj.
Šta povećava rizik od infekcije enterokokusom?
. Patološka stanja koja povećavaju rizik od urinarnih infekcija enterokokusom jesu: dijabetes, kamen
u mokraćovodu ili mokraćnoj bešici, imunosupresivni poremećaji, bolest srpastih ćelija i nervno-
mišićne bolesti gde bešika nekontrolisano radi. Takođe, nakon operacija, stavljanje katetera je
obavezno, a prisustvo stranog dela u izvodnom delu mokraćnih puteva svakako poveća opasnost od
infekcije.