KOLEKTOR ATS d.o.o.

Primorska 86 21127 Novi Sad Srbija

ats@kolektor.com
www.kolektor.com

UPRAVLJANJE BEZBEDNOŠĆU
Upravljanje bezbednošću je sistem usvojen za upravljanje pitanjima vezanim za zdravlje i
bezbednost na našim radnim mestima. Može se nazvati i sistemom upravljanja bezbednošću i
zdravljem na radu i životnom sredinom (HSE-MS). Sadrži specijalizovanu strukturu koja čitav proces
upravljanja zdravljem i bezbednošću čini uspešnim.
Različite organizacije su predložile različite sisteme upravljanja bezbednošću i zdravlju na
radui životnom sredinom, a to su: OHSAS 18001 – 2007: Ovo je razvijeno u saradnji sa ISO 9000
serijom za upravljanje kvalitetom i ISO 14001 serijom za upravljanje životnom sredinom. Sada je
aktuelan ISO 45001. Standard ISO 45001:2018 pomaže organizaciji da ostvari predviđene ciljeve svog
OH&S sistema menadžmenta. U skladu sa politikom organizacije OH&S, predviđeni ciljevi OH&S
sistema upravljanja uključuju:
a) stalno poboljšanje performansi OH&S;
b) ispunjavanje zakonskih zahteva i drugih zahteva;
c) ostvarenje OH&S ciljeva.
Iako različiti sistemi upravljanja bezbednošću pristupaju zdravlju i bezbednosti malo
drugačije, svi oni sadrže osnovne elemente za uspešno upravljanje bezbednošću.
Osnovni elementi sistema upravljanja bezbednošću su:
1. Politika
2. Organizovanje
3. Planiranje i implementacija
4. Merenje performansi
5. Pregled performansi
6. Revizija-provere

Svi elementi u sistemu upravljanja bezbednošću su sastavni deo uspešnog programa zdravlja i
bezbednosti u svakoj organizaciji.
U ovom trenutku ćemo razmotriti šest (6) elemenata za dobro upravljanje bezbednošću:
1. POLITIKA
Politika bezbednosti i zdravlja na radu otkriva pravac organizacije u pogledu zdravlja i
bezbednosti. U njemu se navodi koji su ciljevi organizacije Zdravlje i bezbednosti i postavljaju se
procedure za postizanje tih ciljeva.
Politika zdravlja i bezbednosti je podeljena na 3 dela:
Opšta izjava o namerama: Ovo izražava posvećenost organizacije zdravlju i bezbednosti na radu. Ovo
ukazuje da je politika zdravlja i bezbednosti prihvaćena od strane organizacija pošto je mora odobriti
više rukovodstvo.
Organizovanje: Ovo uključuje podelu uloge zdravlja i bezbednosti među članovima u celoj hijerarhiji.
Odgovorne osobe moraju biti svesne svoje odgovornosti i takođe se moraju smatrati odgovornim za
propuste.
Sistemi, dogovori i procedure: Ovo uključuje sve programe postavljene da bi se osiguralo postizanje
ciljeva zdravlja i bezbednosti. Primer: uvod, obuka, plan za hitne slučajeve, prva pomoć, plan
inspekcije i revizije, itd.
 KOLEKTOR ATS d.o.o.
Primorska 86 21127 Novi Sad Srbija
ats@kolektor.com
www.kolektor.com

2. ORGANIZOVANJE
Ovaj odeljak pomaže da se postave jasne odgovornosti i linija komunikacije sa svima u
organizaciji. Odgovornosti moraju biti jasne. Odgovornosti treba rasporediti na sve članove, kao što su
direktori, viši menadžeri, supervizori, predstavnici za zdravlje i bezbednost, specijalisti (medicinske
sestre, ekolozi, vatrogasci, itd.), pružaoci prve pomoći, zaposleni itd.
3. PLANIRANJE I IMPLEMENTACIJA
U nekim sistemima upravljanja bezbednošću i zdravlja na radu i životnom sredinom,
planiranje je odvojeno od implementacije. Međutim, bilo da su spojeni ili odvojeni, važan aspekt je da
su oni veoma važni elementi sistema upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu i životnom
sredinom.
Planiranje uključuje proces u kome se daju ideje, donose odluke i dodeljuju resursi da bi se obezbedilo
postizanje ciljeva zdravlja i bezbednosti propisanih Politikom bezbednosti i zdravljem.
Ova faza planiranja treba da proizvede sistem koji može da otkrije nebezbedne radnje i uslove,
opasnosti, rizike, kvarove koji bi mogli da izazovu nesreće, povrede i gubitke; sa kontrolama i merama
oporavka.
Pre nego što planiranje bude perspektivno, ono mora da uzme u obzir trenutno stanje sistema zdravlja i
bezbednosti, pre nego što predloži šta treba da se postigne. Ovo će zahtevati procenu rizika za ceo
projekat kako bi se otkrile rupe u postojećem sistemu.
Nakon uspešne faze planiranja, sve strukture na papiru moraju biti u potpunosti sprovedene da bi se
ispunili ciljevi politike bezbednosti i zdravlja.
4. MERENJE PERFORMANSE
Merenje učinka uključuje procenu koliko dobro su uspostavljene kontrole mogle da poboljšaju
zdravlje i bezbednost na radu.
5. PREGLED PERFORMANSE
Pregled učinka uključuje upoređivanje dostignuća u oblasti zdravlja i bezbednosti sa postavljenim
ciljevima.
6. REVIZIJA-PROVERA
Revizija uključuje poređenje rezultata vašeg pregleda učinka sa organizacionim standardima i
najboljom praksom.
Nakon revizije, rezultat revizije će pokazati šta dalje raditi. Ako rezultat pokaže propust u sistemu
upravljanja bezbednošću i zdravlju na radu i životnom sredinom, onda će biti potrebna provera da bi
se obezbedilo stalno poboljšanje.
Organizacije koriste ključne indikatore učinka (KPI) da mere svoj napredak u postizanju zdravstvenih
i bezbednosnih ciljeva specifičnih za kompaniju. Ovi KPI-ji omogućavaju stručnjacima za bezbednost
i liderima kompanija da prikupljaju podatke i komuniciraju o trendovima, koji se zatim mogu koristiti
za identifikaciju gde su potrebna dalja poboljšanja.
Ovaj članak će poslužiti kao početnička postavka za ključne indikatore učinka za zdravlje i bezbednost
na radu i pružiti savete koje biste trebali izabrati za svoju organizaciju.
Ključni indikatori učinka mogu se podeliti na dva:
 KOLEKTOR ATS d.o.o.
Primorska 86 21127 Novi Sad Srbija
ats@kolektor.com
www.kolektor.com

1. Vodeći indikatori:
Vodeći indikator je prediktivno merenje. To je proaktivni indikator koji predviđa pravac pre nego što
se zaista dogodi. Na primer; procenat ljudi koji nose zaštitne kape na gradilištu je vodeći indikator
bezbednosti; ovo može da pokazuje pad usklađenosti sa HSE i mogućnost da se uskoro dogodi
ozbiljna nesreća.
- Primeri vodećih indikatora
• Procenat rukovodilaca sa adekvatnom zdravstvenom i bezbednosnom obukom;
• Procenat radnika HSE sa adekvatnom zdravstvenom i bezbednosnom obukom;
• Procenat sastanaka menadžmenta na kojima se razmatraju pitanja zdravlja i bezbednosti;
• Procenat sastanaka menadžmenta i radnika na kojima se govori o zdravlju i bezbednosti;
• Broj inspekcija na radnom mestu ili rezultati sistema za inspekciju radnog mesta
• Učestalost praćenja lokacije do uočenog nebezbednog ponašanja;
• Broj izvršenih provera BZR;
• Procenat predloga ili pritužbi na BZR gde se povratne informacije daju onima koji su prijavili u roku
od dve nedelje;
• Nivo usklađenosti sa HSE
2. Indikatori zaostajanja
Indikator zaostajanja je izlazno merenje. Ovo je negativan pokazatelj, jer se uspostavlja nakon što se
nešto loše dogodilo. Na primer; broj nesreća na gradilištu je indikator bezbednosti koji zaostaje.
- Primeri indikatora zaostajanja
• Povrede na radu i oboljenja u smislu LTI (eng. Lost time injury), učestalost incidenata u smislu
izgubljenog vremena (stopa)
(= broj povreda po izgubljenom vremenu x 1.000.000 podeljen sa ukupnim satima rada u
obračunskom periodu);
• Proizvodni dani izgubljeni zbog bolovanja (% od ukupnog broja radnih dana izgubljenih zbog
bolovanja; ovo se takođe može dalje specificirati, npr. za kratkotrajno bolovanje i dugotrajno odsustvo
sa posla);
• Incidenti ili nesreće koje su mogle da se dese (uključujući one sa potencijalom da izazovu povrede,
loše zdravlje ili smrt);
• pritužbe na rad koji se obavlja u nebezbednim ili nezdravim uslovima;
• Broj prevremenih penzionisanja itd.
Kao što izreka kaže „Ono što se meri to se i upravlja“. Praćenje KPI-ja obezbeđuje proaktivan pristup
zdravlju i bezbednosti na radnom mestu.

Kako izračunati stopu povreda izgubljenog vremena?

Stopa povreda i vreme oporavka prati jednostavnu formulu koja ukazuje na vaš učinak.
Podeliti ukupan broj povreda po izgubljenim danima u određenom vremenskom periodu sa ukupnim
brojem sati rada u tom periodu, a zatim pomnožite sa 200.000 da biste dobili LTIR. Ovaj broj vam
govori o broju izgubljenih dana zbog povreda na 100 radnih godina (ekvivalentno 2000 radnih sati za
svakog od 100 radnika).
Imajte na umu da neke kompanije u određenim zemljama koriste 1.000.000 umesto 200.000 u formuli
opisanoj iznad. Razlog za korišćenje tako velikih brojeva je da je broj izgubljenih povreda u odnosu na
ukupan broj odrađenih sati uvek mali. Korišćenje većeg broja kao osnovu olakšava tumačenje. To
izgleda ovako: (LTI / ukupno # sati) x 200.000
 KOLEKTOR ATS d.o.o.
Primorska 86 21127 Novi Sad Srbija
ats@kolektor.com
www.kolektor.com

Jednostavnosti radi, recimo da ste godinu završili sa dve povrede po izgubljenom vremenu od 150.000
odrađenih sati. LTI metrički rezultat bi bio 2,67.
Broj incidenata x 200.000 / ukupan broj sati rada u godini
200.000 je merilo koje je uspostavio OSHA jer predstavlja ukupan broj sati koje bi 100 zaposlenih
prijavilo u 50 nedelja na osnovu 40-časovne radne nedelje. Dve stvari koje treba zapamtiti kada
uzimate u obzir svoje godišnje radno vreme su: sati odmora i odsustva (kao što su odsustvo, vojno
odsustvo, odsustvo zbog žalosti, itd.) ne bi trebalo da budu uključeni u obračun „ukupnih radnih sati“.
Mogu se uključiti samo stvarni odrađeni sati.