Ranko Jakovljevic

ЈАДРАН НА ДУНАВУ

Маријан Микац 29.1.1903-29.1.2023

(Senj, 1903 – na brodu pri povratku u Australiju, 1972) Pisac i pjesnik. Iako se
školovao za mornara i dugo vremena radio na brodu Mikac je jedan je od prvih
autora dadaističke proze i poezije u nas. Bio je aktivni suradnik časopisa Zenit, a
najpoznatiji je po “romanu” Fenomen majmuna, koji je započet na putu Barcelona
- Gibraltar- Alžir. Njegova poezija je antipoetična, a on sam bio je sljedbenik
Micićeve interpretacije balkanskog moderniteta. U širem krugu zapažen je tek
romanom Doživljaji Morica Švarca koji upozorava na odnos Njemaca prema
Židovima, ali u duhu svojih dadaističkih početaka ne sluti krvavi ishod nego se
zadovoljava humorističkom nadgradnjom u kojoj ilustrira kako se iza svakog
nacista krije prerušeni Židov koji ne želi okriti svoje židovsko porijeklo.
Neposredno prije početka Drugog svjetskog rata vratio se u Hrvatsku, a prije toga
živio je u Berlinu gdje je radio u tamošnjim uredima velikih američkih filmskih
kompanija. Uspio je čak i zainteresirati producente za snimanje filma prema
njegovom romanu Fenomen majmuna. U Hrvatskoj je 1941. imenovan ravnateljem
u Državnom ravnateljstvu za film. Bio je začetnik ozbiljne i profesionalne filmske
proizvodnje u Hrvatskoj, a omogućio je i snimanje prvog hrvatskog umjetničkog
filma Lisinski. Nakon rata odlazi u emigraciju u Argentinu gdje je napisao prvi
roman na hrvatskom o Bleiburgu (U povorci smrti, 1954.)

https://www.avantgarde-museum.com/hr/museum/kolekcija/umjetnicimarijan-
mikac~pe4478/

Mikac, Marijan (Mariano Mikats), hrvatski književnik i filmski

djelatnik (Senj, 29. I. 1903 – Atlantski ocean, pokraj Južnoafričke
Reublike, 16. III. 1972). Nakon završene Pomorske trgovačke akademije u Bakru neko je
vrijeme radio u brodarskoj službi na Dunavu (Beograd, Brăila, Kladovo, Zemun). Od
1929. radio u filmskoj industriji, kao prevoditelj i urednik u zagrebačkim podružnicama
hollywoodskih poduzeća Fox Film i Paramount Pictures te filmski publicist (zapaženi su
mu članci o filmu u Novoj Evropi), a u doba NDH 1941–42. ravnatelj Ravnateljstva za
film te 1942–45. upravitelj Državnoga slikopisnog zavoda »Hrvatski slikopis« (Croatia
film). U književnosti se javio kao pripadnik zenitističkoga kruga pjesničkom
zbirkom Efekt na defektu (1923) i proznom groteskom Fenomen majmun: zenitistički
roman (1925), objema tiskanima na srpskome jeziku. U kasnijim djelima napušta
avangardnu, dadaističku poetiku: pomorskim životom bave se prozne zbirke Pod teretom
lengera (1926) i Mornari, žene, leševi (1942). Satirični roman Doživljaji Morica Švarca u
Hitlerovoj Njemačkoj (1937., španjolska verzija Las aventuras de Moritz Schwarz, 1959),
travestija političke situacije u nacističkoj Njemačkoj napisana u pikarskoj tradiciji, bio je
zabranjen u NDH; ustaške su vlasti Mikca nakratko uhitile u svibnju 1941., a
komunističke u svibnju 1945 (proglašen je krivim, ali bez izdržavanja kazne). Od 1947.
živio je u Argentini, a od sredine 1960-ih u Australiji, gdje se bavio književnošću i
publicistikom, objavljujući u emigrantskome tisku. Kasna su mu prozna djela
sentimentalno-realistička, dokumentarno-političke i domovinske tematike te bez većega
književnog značaja (zbirka novela na španjolskome Vidas sin valor – Životi bez
vrijednosti, 1951; U povorci smrti: roman iz doba hrvatske tragedije god.
1945., 1954; Majčin hljeb, 1968); ističe se memoarska knjiga Film u Nezavisnoj Državi
Hrvatskoj (1971).

https://enciklopedija.hr/natuknica.aspx?ID=40697

Кабинет министра за женске послове.

Министарство за женске послове обухвата све што носи сукњу.

Тако ce хвала оваквој констелацији и слика последњег папе налази
y кабинету министра за женске послове.

Господин папа очајно рокће са стене.

Зрак шареног светла продире кроз спуштене завесе, немилосрдно

пробада вршак носа Његове Милости, која je пала y немилост.

Папа je бесан. Он тугује. Дође му да плаче. Испребијан, ружан и

расцепкан виси на зиду. Неки окрутни сликар начинио му je нoc
жутом пирамидом, очи водено сиве као барке бродоломаца, a једно
једино уво бачено негде y ћошак слике било je сасвим црно.
Потсећало je на гусарски барјак.
Претамни (сада je имао овакав наслов) веровао je чврсто, да je
ружан y овом новом телу (а гадно je то када неко сам за себе држи
да je ружан!)

Папа хоће да ce изјада некоме гласно, да ce извиче и све да

надвиче.

Али кабинет спава. Спава цело ово друштво од нужде : женске

кошуље, чарапе и гаћице, луксусне црвене мантије кардинала и
просте црне мантије нижега клера. Спавају и калуђерски хабитуси,
који висе сад поред једноставних хаљина нецивилизованих црница.
Спава мноштво књига, слика, кипова и тоалетних предмета. (Ту, y
том малом кабинету, окупио ce цео свет, свију боја и облика, свију
звања све што носи сукњу, и што ce je било чиме показало
вредним, да нађе овде своју гробницу, Међу овима y првом реду:
писци и песници љубави, сликари актова, и сл.).

Папа стење: какво ужасно друштво: блуднице, црнице и варијетске

играчице! Кад би ja био Створите b, направио би човека од камена,
a цркву би подигао на стени од блата. Све би онда било
другачије !... Тишина y сумраку.

Зрак сунчаног светла дрхти, остављајући досадашњи положај,

прелази са папе, шири ce и пада на насликану главу једне девојке.

Папа гледа нетремице осветљену главу младе жене, чита

раширеним очима слова испод слике: ПОСЛЕДЊА ЖРТВА МУШКЕ
ТИРАНИЈЕ. Нешто га дирну y срцу. Паднувши y облигатну екстазу,
поче да говори ; Побунише ce. Вековима потлачени створови
дигоше свој глас, тражећи изједначење са мужевима, право гласа.
пуштање y парламенат потпуно право и слободу y свим пословима.
Начелно, кад човек размисли, не може да има ништа против, И
право je! Створови су као и ми људи. И лепо ce сетити,како наша
прва реч беше жена: мајка. Њезине патње и болове, док нас je
поставила на ноге и пустила y свет. A и доцније, Но ипак! Ту лежи
судбина појединца, тамо судбина човечанства. Без сумње, жене
имају потпуно право на равноправност са мужевима. Beh због
правичности и осећања, Био je дакле апсурд да им ce оспорава ro
право, тим више када жени имамо толико да захвалимо, јер толико
зависимо од ње. Једино je питање, да ли је жена заиста зрела, да
активно учествује y јавном раду. Жена je загонетка. Жена je магнет.
Жена је попут зверке, која сама лети y замку (брак!). Жена не
ствара ничег оригиналног. Она ce трајно налази под туђим утицајем
(говорник!). Жена je загонетка само ономе, који нема власти над
собом, Који ту власт ма и мало има, њему je отворена књига, y чији
садржај треба само да ce унесе. Жена je као вал: непрестано мења
снагу и смер. Жена није змија. Змија трује и уништава, жена трује и
подржава. Жена има засебно мерило људске вредности, a то je
тоалета (једина оригиналност код жена!). Жена ce налази под
утицајем једног јаког магнета. Тај магнет je црква. Зато: жена мора
бити подложена врховној глави цркве. Тако je било y почетку, и
биће тако увек, на све веке векова, (Задње речи падају громко. Чује
ce звук као удар по металној плочи).

Кип наге жене, отвори малена уста и шане лагано: Амин! (Жена je
од Папе удаљена свега пола метра).

Папа ce тргне;

Ви сте ме чули?

Кип наге жене: Сачувај Боже! нисам ништа чула. Ja сам само
осетила вашу близину.

Папа виче: Хвала! (Радосно:) Ох, да овај проклети сликар није моје
руке посипао крвљу, покушао би да вас загрлим.

(Папа очајава. Чини узалудне напоре да ce макне. Успева y толико,

што ce расцепкани делови његове главе лагано групишу, Сада ce
виде јако отворене његове лалоке.) Обешени Папа баца са слике
тужан поглед према прозору. Насупрот женске гаћице смешкају ce
кокетно. Уто ce диже спуштена завеса. Папа гледа слике које редом
следе једна иза друге. Овако:

Mope: дредноти, крсташи, торпиљери, подморнице. Плове y

највећем реду. Брзина према систему.

Копно: пешадија, топништво, коњица, трен, црвени крст.

Ваздух: авијони, хидроавијони са мотором и без мотора, свију

конструкција. Радиотопови Силна експлозија. Детонација. Румена и
сива магла од експлозије. У магли: делови бродова, авијона,
топова, људи и животиња. Ужасан хаос. Боје шаролике и разне
мењају ce, измењују интензитет. У разбистравању лобање, много
лобања и костију једино што преостаје од свега: јуре кроз ваздух y
гомилама и појединце слажу ce y скуповима no земљи кроз море и
под морем.
Две гротескне фигуре промичу са носиљкама,

Папа: Vanitas vanitatum et... али га прекида дрзак смех преко пута. У
кабинет пада кроз прозор ватрена лопта. У једном великом пожару
заједнички изгарају попови и кокоте са старомодним кабинетом
уметности, науке и дипломатије. Споља продиру звуци
победоносног плеса џау-џау-фа кога одмах надглашава певање:
БУНА БУНА НА БАЛКАНУ.

Маријан МИКАЦ

Кладово

http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00059_19260701|page:1|query:%D0%BA
%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%BE%20%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BD
%D0%B8%D1%86%D0%B8
8.11.2013.
 

Kategorija: Hrvatski književnici izvan domovine

Rodio se 1903. u Senju. Nakon početnih razreda u rodnom gradu, nastavlja i

završava najstariju hrvatsku pomorsku školu, Pomorsku akademiju “Nautika” u
Bakru. Kratko je vrijeme radio u tom zvanju, a onda je počeo djelovati kao
novinar, književnik, publicist i filmski stručnjak.

Podkraj dvadesetih godina otišao je u SAD, radio u velikim američkim filmskim

poduzećima, dvije godine u “20 Century Fox Filmu” i deset godina u “Paramount
Pictures”. Ta iskustva je, kao jedan od pionira hrvatskog filma, donio u Hrvatsku,
nažalost ratnu, postao je upraviteljem Državnog slikopisnog zavoda “Hrvatski
slikopis” (“Croatia mm”), upotpunjujući svoja iskustva studijskim boravcima u
Francuskoj i Njemačkoj.

Nakon rata gaje nova vlast zatvorila u koncentracioni logor i sudila, ali je poslije,
zahvaljujući nekim svojim dobrim vezama, bio pušten na slobodu. Ipak, živeći u
nepodnošljivoj neizvjesnosti, u drugoj polovici 1947. bježi s cijelom obitelji u Trst,
a slijedeće godine preseljuje u Argentinu. U polovici šezdesetih godina
nastanjuje se u Australiji. Koju godinu zatim bio je doselio u Španjolsku, ali kako
mu tamo nije nikako odgovaralo, ponovno se vratio u Australiju. Umro je kao
pravi sin mora, na valovima Atlantika, 16.ožujka 1972, na brodu kojim se iz
Europe vraćao u Australiju.

Mikac pripada staroj generaciji, koja je između dva rata, a onda i za rata, odigrala
važnu ulogu u promicanju hrvatske kulture i imena. Još od mladenačkih dana bio
je plodan suradnik mnogih novina i časopisa, u kojima je objavljivao pripovijetke,
članke i romane u nastavcima. U javni se život uključuje u početku dvadesetih
godina kao pripadnik skupine “Zenit” (pod vodstvom Ljubomira Micića), pa nije
čudo što je poslije objavljivao knjige zenitističke poezije i proze.

Međutim, najviše ga je privlačio film. Unatoč teškim ratnim prilikama, preko dvije
stotine filmskih tjednika, desetak kratkih kulturnih filmova i jedan dugometražni
film (“Lisinski “) plod je četirigodišnjeg rada Marijana Mikeca i njegovih suradnika.

U emigraciji, živeći kao politički izbjeglica, Mikac je surađivao u gotovo svim

hrvatskim publikacijama, a najviše se očitovao kao književnik. Pisao je i na
španjolskom. Za zbirku pripovijedaka na tom jeziku “Vidas sin valor” dobio je
uglednu argentinsku književnu nagradu. Ostavio je nekoliko neobjavljenih
rukopisa, među kojima i roman Dvije žene i crveni.

Objavio je sljedeća djela:

Efekt na defektu (zenitistička poezija; ćirilica; na srpskom) Beograd, 1923.

Fenomen majmun (zenitistički roman; ćirilica; na srpskom), Beograd, 1925.

Pod teretom lengera (crtice; ćirilica; na srpskom), Beograd 1926.

Doživljaji Morica Švarca u Hitlerovoj Njemačkoj (satirični roman), Zagreb, 1937.

Mornari, žene, leševi (pripovijesti), Zagreb, 1942

Tri godine rada Hrvatskog slikopisa, Zagreb, 1944.

Vidas sin valor (pripovijetke na španjolskom), Buenos Aires, 1951.

U povorci smrti (roman), Chicago, 1954.

Las Aventuras de Moritz Schwarz (roman “Doživljaji Morica Švarca u ;

-Hitlerovoj Njemačkoj” preveden na španjolski), Buenos Aires,1959.

Misija u Hrvatskoj (priredio za tisak, napisao predgovor i komentare za ovaj dnevnik

Giuseppea Masuccia, tajnika opata Marconea, koji je bio posebni izaslanik Pia XII. kod
hrvatskog Episkopata u doba NDH), Madrid, 1967.

Majčin hljeb (roman), Madrid, 1968.

Film u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, Madrid,1971.

https://hsk.hr/2013/11/08/mikac-marijan

/ Hrvatski svjetski kongres