ИСТОРИЈАТ ТЕТОВАЖА

Тетоваже можемо видети као чин побуне против друштва, али то је

само један од многих разлога зашто су људи носили и још увек
носе тетоваже.
Докази да су праисторијски људи знали и практиковали тетовирање
су алати који су откривени у Француској, Португалу и
Скандинавији. Ови алати су стари најмање 12.000 година и
коришћени су за тетовирање. Најстарије преживеле тетоваже су оне
пронађене на Оцију (кичма,колено,зглобови...акупунктура)
Леденом човеку, мумији пронађеној у долини Ец у Алпима и која
датира од 5. до 4. миленијума пре нове ере. Такође знамо да су се
германска и келтска племена такође тетовирала.
Стари Египат и Индија користили су тетоваже као методе лечења и
као методе верског обожавања. Оне су такође биле ознаке статуса у
друштву, али и казна. Тетоваже на Филипинима биле су ознаке
ранга и достигнућа и тамо су људи веровали да имају магична
својства.
Када се хришћанство појавило, тетовирање се сматрало варварском
традицијом и полако је нестало у Европи. Испрва је тетовирање
било „резервисано” за морнаре и ниже класе, али временом, како су
тетоватори постајали све искуснији, тетовирање је постало хоби
аристократије која је имала новца да плати високе цене
професионалаца. Како је тетовирање појефтинило, поново је виђено
као ознака ниже класе.
Хепатитис је био велики проблем после Другог светског рата и на
многим местима је било забрањено тетовирање. Нека места нису
укинула забрану тек релативно недавно.
Стари Грци и Римљани су тетовирали своје робове и криминалце
како би их лакше идентификовали ако су побегли. Кинези су такође
тетовирали своје злочинце.
Стари Египат је практиковао „медицинско тетовирање“ између
осталих облика Најраније мастило за тетовирање направљено је од
угљеника и пепела.
КЕРАМИЧКЕ ФИГУРЕ У МЕКСИКУ 100г.п.н.е
Више од 1.000 година, култура је цветала у садашњим западним
мексичким државама Халиско, Најарит и делови Колима. Већина
онога што знамо о култури потиче од артефаката узетих из
гробница – обично од стране пљачкаша гробница – укључујући
примере јако тетовираних шупљих керамичких фигурица. Неки
научници верују да фигурице приказују богове, док Кристофер
Бикман са Универзитета Колорадо Денвер сумња да оне заправо
представљају људе са којима су сахрањене. Свакако да су дизајни
имали за циљ да пренесу идентитет и статус, посебно имајући у
виду да се чини да су фигурице коришћене у церемонијалним
контекстима, а такође су биле постављене у стамбеним зонама да се
виде и посећују. Према Бекману, приметно је да се тетовирање
јавља уочљиво око уста, што се може односити, као што је то у
друштву класичних Маја, на дах живота или способност углађеног
говора ових појединаца.

Јана Шуковић 4-3