Optič

Optičke osobine koloidnih rastvora:

rasipanje svetlosti

Pravi rastvor Koloidni sôl

dr Nataša Pejić, vanr. prof.

1

Turbidited (NTU)

Z

Rasipanje
Rasipanje svetlosti na koloidnim česticama
V

Instrumentacija
O
Primena
D

1
 OPTIČKE POJAVE KOD KOLOIDA

• Refrakcija
naintenzivnije rasipanje: R čestica > λ / 10 − λ /15
• Optička rotacija
• Apsorpcija
• Rasipanje svetlosti
• Dvojno prelamanje
• Fluorescencija

za datuλλ
zadatu
zavisi od prirode i dimenzija česticakoje
zavisi od prirode i dimenzijačestica kojerasipaju
rasipajusvetlost
svetlost

Rasipanje
Rasipanje svetlosti zavisi od velič
veličine i oblika čestica
I0 veličina čestice
1
< λ
10

1
∼ λ
4

>λ

2
 Apsorpcija svetlosti u odnosu na rasipanje

I0 I
Apsorpcija svetlosti
(apsorbancija)

IR
Rasipanje svetlosti I0
(turbidited)

ID

koncentrovani emulzija disperzija

koloidni sôl
Izrazito rasipanje i mutnoća

micelarni gel
mikroemulzija koloid
Zamućeni rastvori

Rastvori makromolekula
Naizgled bistri
Zašto?
Zašto?
bitna
bitna razlikauunnDS
razlika DSi DF
i DF
6

3
Već
Već ste nauč
naučili – IM

Zašto dolazi do rasipanja svetlosti?

Svetlost prolazi kroz nehomogenu sredinu sa:

● mehurićima gasova (pene)

Centri rasipanja
● kapljicama tečnosti (emulzije)
● čvrstim česticama (suspenzije)

Koje su osobine rasute svetlosti?

● prostire se u svim pravci

● vidljiva je iz pravca ⊥ na pravac upadnog zraka
● ima istu λ kao i upadna svetlost

Intenzitet
Intenzitetrasute
rasutesvetlosti
svetlosti
uuidealno
idealno ureñenomkristalu
ureñenom kristalujejezanemarljiva
zanemarljiva

Teč
Tečnosti rasipaju oko 50 puta slabije od gasova
(na istom broju čestica)

Kod nehomogenih sitema sa centrima rasejanja dimenzija 1 − 100 nm

rasejavanje je intenzivno

4
 Već
Već ste nauč
naučili – IM

Posledica rasipanja svetlosti: Niz prirodnih fenomena

9

Koloidni rastvori (centri rasejanja koloidne čestice)

λ od 400 nm do 750 nm)

Rasipaju vidljivi deo spektra (λ

Vidljivo rasipanje svetlosti: zamućenost

Zamuć
Zamućenost je posledica
reflektovanja zraka od površ
površine čestica

10

5
 ZAMUĆENOST
ZAMUĆENOST
Kao rezultat 3 osnovna uzroka RASIPANJA svetlosti:

− REFLEKSIJE (odbijanja)
difuzno rasipanje (u svim
pravcima)
− REFRAKCIJE (prelamanja)

− DIFRAKCIJE (savijanja) svetlost usmerena unapred

 pored zamuć
zamućenosti
i interferencija, depolarizacija,
depolarizacija, opalescencija....
opalescencija.... (nisu svojstvene malim molekulima)

OPALESCENCIJA:
koloidni sôl pri posmatranju u beloj svetlosti,
pokazuje izvesno prelivanje spektralnih boja (u ≠ pravcima ≠ boje),
kao posledica rasipanja svetlosti

sôl jače rasipa kraće λ − opalescencija

11
za već
veće čestice, disperzija slabije opalescira i postaje mutnija

−IM
Već ste naučili−
Osobine rasute svetlosti
(intenzitet, ugao rasejavanja, polarizacija) zavise od:

 veličine
 oblika
 broja (koncentracije)

čestica na kojima se vrši rasipanje

 λ upadne svetlosti
I r = k λ −4
 razlike u indeksu prelamanja DS i DF Ukoliko je već veći je Ir
veća, već

12
 ugla merenja

6
Već ste naučili-IM TURBIDIMETRIJA I NEFELOMETRIJA
Optičke metode koje se zasnivaju na zavisnosti Ir od c koloidnih čestica

Meri se intenzitet rasute svetlosti u smeru upadnog

Turbidimetrija snopa (prividna "apsorbancija")
(T)
Meri se intenzitet rasute svetlosti pod nekim uglom u
Nefelometrija odnosu na upadnu svetlost (najčešće 90°°)
(N)

Izbor metode zavisi od osobina ispitivanog sistema (koncentracije)

koncentrovani − turbidimetrija
razblaženi − nefelometrija
umereno koncentrovani − i T i N (izbor zavisi od veličine čestica)

13

Različiti aparati: I0 I
180o 0o
detektori postavljeni pod
θ
različitim uglovima!!!
!!!
Iθ

D
90o
o

oo

oo

14

7
 Za izrač
izračunavanje rasipanja svetlosti
koristi se turbiditet, τ

τ − mera ukupnog intenziteta rasejane svetlosti u svim pravcima

(zavisi od λ upadne svetlosti, c i osobina čestica (veličine, oblika, n)

Eksponencijalni zakon (u odsustvu apsorpcije)

I p = I o e −τ l

U analitič
analitičkoj praksi, izraz slič
sličan Berovom:

A priv = k ⋅ b ⋅ c
15

Već ste naučili-IM

Shema:
TURBIDIMETRA NEFELOMETRA

Pre merenja, T i N se moraju kalibrisati pomoću standarda mutnoće

Merene vrednosti su relativne i date u jedinicama:

NTU – nefelometrijske-turbidimetrijske jedinice
FTU – formazinske jedinice mutnoće

16

8
 Fotografija aparata
VEŽ
VEŽBA!!!!!
VEŽBA!!!!!

17

FORMAZIN = C2H4N2
heksametilentetramin + hidrazin-
hidrazin-sulfat

Standard : vodena suspenzija hidrazina = 4000 NTU

18

9
 Jedinice turbiditeta i veza izmeñu različitih jedinica

jedinica JTU FTU (NTU) SiO2 (mg L−1)

JTU* 1 19 2,5

FTU (NTU) 0,053 1 0,13

SiO2** 0,4 7,5 1

*Džeksonova
*Džeksonovajedinica
jedinicamutnoće
mutnoće(istorijski
(istorijskiznačaj)
značaj)
**Mutnoća
Mutnoćaizražena
** izraženapreko
prekoturbiditeta
turbiditetakoji
kojiizaziva
izazivasuspenzija
suspenzijasilicijum-dioksida
silicijum-dioksida

19

VEŽBA Kvantitativna odreñivanja

Metoda kalibracione krive
τ = f (c)
τ (NTU)

u N.T.U jedinicama (0 − 1000)

Standardi:
• rastvori (istih koloidnih i hem. osobina kao
analizirani rastvor)
• ili: čvrsti standardi (mutna i mlečna stakla
poznatog τ)
c

Osetlijivost metode zavisi od prirode koloidnog sistema i tehničkih 20

karakteristika mernog ureñaja: 10−6 g cm−3 do 10−8 g cm−3.

10
 Odreñivanje kazeina
VEŽBA!!!

Zašto
Zaštojejemleko
mlekobele
beleboje?
boje?

κ-kazein
Ca9(PO4)6

Fosfatne grupe

Kozmetički preparati (maske za kosu)

Neki farmaceutici (vitaminske tablete)
21
....

Tipične vrednosti turbiditeta različitih uzoraka

uzorak Turbidited
(NTU)
Otpadne vode 70 – 2000

Voda za pić
piće 0,05 – 1,5

Mleko > 4000

Džus 300 – 900

22

11
 Uslovi za primenu T i N
 savršena čistoća analiziranog uzorka (čestice prašine se
ponašaju kao centri rasejanja)

 DF mora biti nerastvorna i ravnomerno rasporeñena, a

disperzni sistem vremenski stabilan
(posebna pažnja pri izboru postupka za pripremu koloida)

Poreñenje T i N
 čestica čije su dimenzije < λ upadne svetlosti rasipaju ~ isto
u svim pravcima; ako su dimenzije > λ , max. rasipanje u
pravcu upadnog snopa; za čestice dimenzija ~ µm
koristi se T, a ne N

 nefelometrija − manje osetljiva na promenu boje rastvora

(zbog geometrijskog rasporeda); zbog toga se kao izvor uvek
koristi bela svetlost
23

12