Средња школа ЈУ „ 28.

јуни „
Источно Ново Сарајево
Република Српска

Матурски рад из предмета „Саобраћајна инфраструктура“

Назив матурског рада: ГЕОМЕТРИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ ПУТА

Ментор: Ученик:
Милица Кулина, проф. Маријана
Јагајић

Источно Ново Сарајево, јун 2022. година

 Садржај
1. УВОД.......................................................................................................................................................3
2. ОСНОВЕ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ДИМЕНЗИЈА ЕЛЕМЕНАТА ПУТА.................................................................4
2.1. Врсте елемената пута.....................................................................................................................4
2.2. Улазни параметри за одређивање димензија елемената пута...................................................7
2.2.1 На путевима који припадају техничким групама А, Б, и Ц.....................................................7
2.2.2. На путевима који припадају техничкој групи Д (малосаобраћајни путеви).........................8
2.2.3 Утицај резултирајућег нагиба коловоза.................................................................................8
3. ПОПРЕЧНИ ПРОФИЛ............................................................................................................................10
3.1. Елементи попречног пута.............................................................................................................11
3.1.1. Коловозне траке.....................................................................................................................11
3.2. Пратеће површине коловоза.......................................................................................................13
3.2.1. Средња раздјелна трака........................................................................................................14
3.2.2. Бочне раздјелне траке...........................................................................................................15
3.3. Косине насипа и усјека.................................................................................................................15
4. СТАНДАРДНИ ПОПРЕЧНИ ПРОФИЛИ..................................................................................................17
4.1.Врсте попречних профила на путу................................................................................................17
4.2. Геометријски попречни профил...................................................................................................17
4.3. Типски попречни пут.....................................................................................................................18
4.4. Нормални попречни профил........................................................................................................19
4.5. Карактеристички попречни профил (КПП)..................................................................................20
4.6. Детаљни попречни профил (ДПП)................................................................................................21
5. Закључак...............................................................................................................................................22
Литература...............................................................................................................................................23

2
1. УВОД

Тема овог рада је „Геометријски елементи пута“. Почећу од основа за одређивање

димензија елемената пута , затим други и трећи дио је резервисан за попречни профил и
стандардни попречни профил. Циљ рада је да обухвати што више области везаних за
геометријске елементе пута.

3
2. ОСНОВЕ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ДИМЕНЗИЈА ЕЛЕМЕНАТА ПУТА

2.1. Врсте елемената пута

Тијело пута

Тијело пута се састоји од елемената који су обухваћени пројектом пута у складу са

саобраћајним потребама и просторним условима. Основни пројектни елементи пута су:
• геометријски елементи осовине пута у основи и подужном пресјеку,
• саобраћајне и несаобраћајне траке дуж коловоза, и
• технички елементи (нагиби, промјене нагиба).
Током пројектовања елементи пута се комбинују и димензионирају у складу са Законом о
јавним путевима, овим смјерницама и општим стручним методама. Уколико то захтијевају
просторни услови или у случају посебне употребе пута, која није предвиђена овим
смјерницама могуће је употријебити друга рјешења. Наведена алтернативна рјешења
морају бити стручно утемељена за сваки појединачни случај.
Састављање елемената пута, њихове димензије и међусобни односи зависе од:
• категорије пута,
• саобраћајног оптерећења,
• просторних услова,
• познавање услова на путевима од стране возача и
• начинима функционисања.
Категорија пута је, с обзиром на саобраћајну функцију и друге услове, правним актом
дефинисана врста пута, коју треба планирати, изградити и одржавати тако да по
завршетку планског периода функционише на нивоу који одговара саобраћајној функцији
коју обавља.
Саобраћајно оптерећење је волумен саобраћајног тока на одређеном путу. За
пројектовање пута мјеродаван је обим саобраћајног тока на крају планског периода,
уколико из оправданих стручних разлога пројектним задатком није одређено другачије.
Састав и димензије елемената пута морају бити дефинисани тако да по завршетку
планског периода одређени пут функционише на нивоу, који се одређује с обзиром на
категорију пута и под условима који су наведени у овим смјерницама.
Просторни услови произилазе из употребе и серије догађаја који су значајни за простор
кроз који ће одређени пут да пролази. У одређеним случајевима, обим и значај појединих

4
врста употребе или догађаја могу да превазиђу саобраћајни значај планираног пута. У
таквим случајевима дозвољено је смањење нивоа услуга (ниво функционисања) на
дионици пута са нарочито осјетљивом околином, и то максимално за један ниво ниже.
При томе је на обе прелазне дионице пута (на локацији мјењања елемената) потребно
обратити нарочиту пажњу на безбједност саобраћаја и јасну препознатљивост
различитости при извођењу пута.
Познавање услова вожње од стране возача на одређеном путу зависи од фреквентности
употребе датог пута. Фреквентност употребе је типична за одређену категорију пута.
Возачи користе одређени пут врло често, периодично или стално, што битно утиће на
обученост и искуства возача.
На одређеном путу се обезбјеђују или услови за кретање константном брзином или
услови за кретање са промјенљивом брзином.

Техничка класификација путева

Планирање путева мора бити рационално. Познавање услова на путу од стране корисника
(возача) омогућава увођење диференцираних димензија геометријских елемената пута
ради обезбјеђења истог нивоа услуга на путу. Диференцијацију омогућава:
• степен употребе дозвољене вриједности коефицијента трења (fRmax doz), и
• вријеме реакције возача (tr).
С обзиром на начин функционисања пута, елементи пута се димензионирају:
• у односу на возно-динамичке услове (услови константне брзине и услови неометаног
превоза), или
• у односу на карактеристично возило (обезјеђење превоз без обзира на возно -
динамичке услове).
Према горе наведеним основама извршена је техничка класификација путева у 4 групе
(табела 1). Диференцирана техничка рјешења су карактеристична за ове групе. Рангирање
категорија путева у поједине групе наведене у табели 1 може бити измјењено уколико је
измјењена званична категоризација путева.
Табела 1. – Техничке групе путева1

У начелу се
Карактеристична врста Начин примјењује за
Техничка група употребе димензионирања категорију: *
ријетка (појединачна)
A употреба возно-динамички M1, M2

1
Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање дио 1:
Пројектовање путева поглавље 3: Геометријски елементи пута Сарајево/Бања лука 2005. стр- 21.

5
 Б – изван насеља периодична употреба возно-динамички M3, Р1, Р2, Л1
Б – у насељу учестала употреба возно-динамички М3, Р1, Л1, Л2
претежно стална Остале врсте
Ц употреба возно-динамички путева
обезбјеђује нискосаобраћајни
Д самостална употреба превозности путеви
 Могућа су одступања у рангирању путева, која се с обзиром на саобраћајну функцију одређују
пројектним задатком.
 У табели наведене дознаке категорија путева су информативнеж

Диференциране граничне вриједности елемената по техничким групама омогућавају

највеће могуће прилагођавање саобраћајних функција пута, те прилагођавање употреби и
другим условима у простору. Основне полазне тачке се не смију мијењати приликом
одабира појединих геометријских или техничких елемената осовине пута и коловоза.
Када је усљед посебних услова (ограничења у простору, ограничена средства, проширене
функције пута, итд.) потребно увођење скромнијих полазних тачака од оних које су
дефинисане овим документом, то мора бити потврђено планским документом или
пројектним задатком. За саобраћајно најзахтјевније путеве (техничка група А, техничка
група Б изван насеља), одредбе које се односе на усклађеност геометријских елемената
не смију бити занемарене. Скромније полазне тачке се употребљавају без посебних
образложења уколико се пројектују путеви (улице) у густо насељеном подручју, а
нарочито у густо насељеним урбаним центрима. У том случају су траса пута (улице) и
њени елементи у највећој мјери подређени просторним могућностима.
Избор услова за одређени пут се врши искључиво у оквиру поједине техничке групе.
Могући изузеци, који су посљедица непредочене употребе земљишта морају бити
предвиђени пројектним задатком и стручно приказани у пројекту.
За категорију туристичких путева се, с обзиром на посебне околности, планским
документом или пројектним задатком одређује које услове је потребно узети у обзир
(услове групе Б или Ц – прилагођавање задовољавања саобраћајних потреба
могућностима простора). У појединим случајевима пројектним задатком може бити
одређено да се обезбјеђује само превозност (група Д).
Стандардне ширине саобраћајних трака
Коловоз се састоји од саобраћајних трака, трака за претицање, додатних трака и рубних
појасева. Стандардне ширине саобраћајних трака зависе од ширине стандардног возила
(саобраћајни профил 2.50 x 4.00 м), и од брзине вожње, док код путева са елементима
нижег стандарда (малосаобраћајни путеви) зависе од мјеродавног возила, које се стално
креће на одређеном путу (табела 2).
Уколико између два смјера вожње нема разђелног појаса, између обе унутрашње
саобраћајне траке потребно је предвиђети разђену траку ширине 0.50 м. Ширина
6
разђелног појаса се додаје на ширину коловоза и има индиректан утицај на одређивање
димензија појединих геометријских и техничких елемената пута.
Ширина коловоза, која индиректно утиче на одређивање димензија појединих
геометријских и техничких елемената пута (дужину прелазне кривине, надвишење, итд,
не обухвата сљедеће:
• додатне траке,
• рубне појасеве,
• траке за принудно заустављање, и
• заштитну траку пред уздигнутим ивичњаком, уколико је коловоз локално оивичен.

Предвиђена Брзина VPRED [KM/H]

Ширина Траке [M]
40 50 60 80 100 ≥120
Уобичајена 2.50 2.75 3.00 3.25 3.50 3.75
У изузетним случајевима 2.25 2.50 2.75 - - -
Табела 2. – Стандардне ширине саобраћајних трака
Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање
дио 1: Пројектовање путева поглавље 3: Геометријски елементи пута Сарајево/Бања лука 2005. стр- 25.

2.2. Улазни параметри за одређивање димензија елемената пута

2.2.1 На путевима који припадају техничким групама А, Б, и Ц

Димензије техничких елемената линије осовине пута треба одредити на основу:
• категорије пута,
• предвиђене брзине (Vpred), и
• одређеног нивоа услуга (густина саобраћајног тока на једносмјерним коловозима и
просјечна брзина путовања [Vput] на двосмјерним коловозима) који је потребно
обезбиједити на путу одређене категорије на крају планског периода.
Приликом избора елемената трасе потребно је постићи највећу могућу усклађеност са
просторним елементима, као и рационалност при планирању.
2.2.2. На путевима који припадају техничкој групи Д (малосаобраћајни путеви)

На путевима који припадају техничкој групи Д могуће је изоставити одређивање

димензија геометријских елемената у зависности од предвиђене брзине. У циљу

7
осигурања безбједности саобраћаја на таквим путевима, приликом одређивања
техничких елемената у обзир је потребно узети сљедеће:
• нормални попречни профил се одређује с обзиром на типичне кориснике, при чему су
ширине саобраћајних трака мање од стандардизованих за јавне путеве;
• највиша брзина вожње на тим путевима износи до 50 км/х, а највећи попречни нагиб по
правилу не прелази 5%;
• препоручује се употреба одредби за одређивање димензија елемената коловоза, које су
важеће за техничку групу Ц;
• попречни нагиб и дужину прегледности на поједином кружном луку треба одредити с
обзиром на процјењену брзину вожње на датом луку;
• када се међу сусједним кружним луковима утврде знатне разлике између могуће
брзине вожње, попречни пресјек највећег лука треба одредити на основу брзине која је
могућа на кружном луку мањег радијуса;
• када се истегнуте дионице (праве или лукови Р > 400 м), дуже од 200 м појаве између
појединих група три или више кружних лукова, елементе поједине групе лукова потребно
је одредити узимајући у обзир брзину која се примјењује за најмањи кружни лук унутар
одређене групе са највећим попречним нагибом;
• на поједним трасама могуће је постављање група лукова различитих брзина али истог
нормалног попречног профила; уколико су изразита одступања брзина између сусједних
група лукова (∆В ≥ 20 км/х) то је потребно посебно означити вертикалном саобраћајном
сигнализацијом.
Уколико је предвиђено пројектним задатком, а затим стручно утемељено у пројекту,
поступак наведен у претходној ставци може да се уведе за путеве из техничких група Ц и Б
(изван насеља), уколико саобраћајно оптерећење не прелази 500 возила на дан.
Истегнути дио трасе између двије узастопне групе кривина не смије бити краћи од 1.5 пут
зауставне дужине.
2.2.3 Утицај резултирајућег нагиба коловоза

Резултирајући нагиб коловоза је векторска сума уздужног и попречног нагиба. На

дионицама пута гдје резултирајући нагиб коловоза прелази максималну вриједност
(могућа опасност од проклизавања усљед поледице на коловозу), морају се употријебити
хоризонтални кружни лукови са таквим попречним нагибом, да исти није прекорачен,
који се чита из дијаграма на Слици 1, а с обзиром на вриједност подужног пада за било
коју од максималних вриједности Qmaxres.
У обзир је потребно узети максималну дозвољену вриједност Qmaxres:

8
• Qmaxres = 8 % на путевима из групе А са обимом саобраћаја преко 12,000 возила/дневно,
• Qmaxres = 10 % на путевима из групе А, на путевима из групе Б (изван насеља), као и на
другим путевима гдје обим саобраћаја прелази 5,000 возила/дневно.
У изузетним случајевима потребно је предвиђети одговарајуће заштитне мреже од
проклизавања (обавеза строге контроле и одмрзавања, заштитне ограде, итд.). На
путевима за веће удаљености такође је потребно пројектовати излазе за принудно
искључивање из саобраћаја.
Горе наведене услове није потребно испуњавати за подручја гдје је статистички доказано
да се поледица не јавља.

Слика бр. 1. - Овисност максималног попречног нагиба Qmax од уздужног нагиба Si при
резултирајућем нагибу коловоза Qres=8% и Qres=10%
Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање
дио 1: Пројектовање путева поглавље 3: Геометријски елементи пута Сарајево/Бања лука 2005 стр. 30

3. ПОПРЕЧНИ ПРОФИЛ
Попречни профил пута треба бити рационално пројектован и и одређен тако да, у оквиру

9
предвиђеног обима саобраћаја, омогућава нормалне услове за вожњу и слободан ток
саобраћаја.
При избору елемената попречног профила у обзир је потребно узети сљедеће:
• брзину, структуру, густину и временску распођелу предвиђеног саобраћаја,
• димензије изабраног мјеродавног возила,
• број очекиваних сусретања возила,
• саобраћајни значај и функцију пута,
• економичност,
• топографију терена,
• заштиту животне средине и
• потребе зимске службе.
Нормалан попречни профил (НПП) представља основну дефиницију садржаја, структуре и
димензија саобраћајних и несаобраћајних подручја у попречном профилу појединачне
врсте пута. Нормалан попречни профил, с обзиром на саобраћајну и возну динамику,
зависи од параметара.
Попречни профил јавног пута је у најширем смислу тијело пута представљен у попречном
профилу са свим пратећим објектима.
Тијело пута може бити:
• У висини постојећег терена;
• У усјеку, на насипу или комбинацији оба (мјешовити попречни профил);
• На мостовима, вијадуктима, подвожњацима, надвожњацима; • У тунелима и
галеријама;
• Са носећим конструкцијама и конструкцијама за подупирање;
• Дуж постојећих путева;
• Поред водених токова;
• Дуж жељезнице;
• У ненасељеним, сеоским или урбаним подручјима;
• У селима, градовима, индустријским подручјима;
• Са мјерама за акустичну заштиту;

10
• У подручјима заштите вода; итд.
Свака од наведених могућности има своје специфичности с обзиром на пројектовање и
општа правила визирања појединих објеката са путем и коловозом.
3.1. Елементи попречног пута

Траса пута је дио путног подручја између унутрашњих ивица косина усјека или насипа и састоји се
од:

• Коловоза (саобраћајне траке за моторна возила, додатне траке, ивичне траке или зауставне
траке);

• Бочних трака или подручја:

- Саобраћајне траке за немоторизоване учеснике (бициклисти, пјешаци, остало);

- Несаобраћајне траке (разђелне траке између усмјерених коловоза или између коловоза и других
саобраћајних трака и саобраћајних трака предвиђених за мирујући саобраћај);

- Уздужна подручја за заштиту коловоза (банкине);

- Уздужна подручја за заштиту и обезбјеђење функционалности трасе пута (берме); и

- Објеката за уздужну одводњу пута (ивичњаци, усмјерени канали, закривљени канали).

3.1.1. Коловозне траке

Коловоз се састоји од коловозних трака за возила и ивичних трака на којима мора бити
обезбијеђено довољно простора за кретање возила (саобраћајни профил) и за саобраћајну
безбједност (слободни профил).

Коловозне траке за моторна возила

Коловозне траке за моторна возила су:

• Коловозне траке (једна, двије или више за један смјер);

• Траке за претицање (једна за један смјер);

• Додатне траке за спора возила и коловозне траке за посебне намјене (аутобус, такси); и

• Додатне траке за излаз или приступ и престројавање (на приступним тачкама и на

раскрсницама).

Ширине појединих коловозних трака се заснивају на брзини вожње и саобраћајим обимима

појединих учесника у саобраћају на путу. На ширину саобраћајне траке (коловозне, траке за
претицање, додатне траке) за моторни саобраћај утиче одабрано типично теретно возило и
брзина вожње која се одражава на ширину подручја бочног кретања (табела 3).

Брзина вожње Ширина Подручје Ширина

11
 [km/h] типичног
возила бочног кретања коловозне траке
[m] [m] [m]
30, 40 ili 50 2.50 0.25 2.75
60 ili 70 2.50 0.50 3.00
80 ili 90 2.50 0.75 3.25
100 ili 110 2.50 1.00 3.50
120 ili 130 2.50 1.25 3.75
Табела бр. 3 – Стандардне ширине саобраћајних трака за слободан ток моторних возила
Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање
дио 1: Пројектовање путева поглавље 3: Геометријски елементи пута Сарајево/Бања лука 2005 стр. 30

Проширење пута за мимоилажење

Посебан случај проширења коловоза је проширење за мимоилажење. Предвиђено је за
одговарајуће и безбједно мимоилажење два возила, првенствено у комбинацији теретно возило –
теретно возило, у случају да је НПП одабран за случај мимоилажења комбинације путничко
возило – путничко возило или у случају двосмјерног коловоза са једном саобраћајном траком,
ширине мање од 5.00 м. Димензије проширења пута за мимоилажење представљене су у
сљедећој табели 4.

Ширина Дужина
Коловозна Проширење Проширење Укупно
Улаз/излаз
трака б* пута за пута за
Lp Ls
мимоилажење мимоилажење
[m] [m]
biz [m] [m] Liz [m]
3.00 2.50 10 10 30
3.50 2.00 10 7 24
4.00 1.50 10 5 20
4.75 0.75 10 3 16
Табела бр. 4 – Димензије проширења пута за мимоилажење два теретна возила
Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање
дио 1: Пројектовање путева поглавље 3: Геометријски елементи пута Сарајево/Бања лука 2005 стр. 42

Сужење коловоза
Сужење коловоза усљед измјене ширине саобраћајних трака треба извести примјеном
поступака који су предвиђени за проширење (поглавље Проширење и сужење коловоза

12
при промјени ширине саобраћајне траке), гдје прелазна дужина мора бити таква да
омогућава смањење брзине Впрој на широј саобраћајној траци на Впред на ужој
саобраћајној траци. У случају да се саобраћајна трака сужава за више од 0.25 м, разлику
дијела сужења треба извести на дијелу шире траке (примјеном одговарајуће саобраћајне
сигнализације – саобраћајни знакови, хоризонтална сигнализација) а преосталих 0.25 у
подручју физичког прелаза, који се израчунава како је наведено у поглављу Проширење и
сужење коловоза при промјени ширине саобраћајне траке.
Сужење коловоза због одузимања саобраћајних трака треба извести у случају:
• Завршетка додатне траке; и
• Смањења броја саобраћајних трака у попречном профилу пута.
Додатне саобраћајне траке на коловозу, које се на наведеном коловозу и завршавају,
представљају траке које су изграђене за потребе саобраћајних токова који се укључују на
пут или због повећања пропусности пута.
Додатне траке за укључење на пут (раскрснице), по правилу, треба да се налазе са десне
стране коловоза, те на њему морају бити и завршене, како је наведено у поглављу
Прикључци и чворишта у више нивоа. Додатна трака за повећање пропусности пута може
да се налази са десне или са лијеве стране коловозних трака, које су предвиђене за
кретање у одређеном смјеру. Завршетак додатних трака треба извести поступно (једну по
једну) без обзира са које се стране смјера вожње налазе.
3.2. Пратеће површине коловоза

 Саобраћајне траке за немоторизоване учеснике у саобраћају (подручја за

бициклисте, пјешаке, итд.)
По правилу су физички, висински или разђелном траком одвојене од саобраћајних трака
за моторна возила. Потребан размак зависи од брзине кретања моторног возила
(безбједносна ширина). Детаљно су разрађене у поглављу Цестовна подручја за
бициклисте, пјешаце и хендикепиране особе.

 Несаобраћајне траке (Раздјелне траке)

Несаобраћајне траке на коловозу представљају раздјелне траке између усмјерених
коловоза или између коловоза и других саобраћајних трака и саобраћајних трака за
мирујући саобраћај. Познате су још и под називом разђелни појас. Вањски изглед и
стабилизација раздјелних трака визуелно се разликују од трака у саобраћајном подручју.
У зависности од начина извођења, могу бити поплочане или изведене постављањем
одговарајуће хоризонталне сигнализације или могу бити изведене као зелене површине.
Направе за уздужну одводњу коловоза могу бити изведене на и у разђелним тракама.

13
Минимална ширина раздјелне траке мора бити једнака сигурносној ширини (размак
између саобраћајног и слободног профила пута) и зависи од брзине вожње.
Ширина разђелних трака треба у начелу бити једнака дуж читавог пута, изузев на
раскрсницама или у случају проширења или сужавања за додатне траке. У случају
сложених просторних или економских услова, као и сложене нивелете, раздјелну траку је
могуће извести у промјенљивој ширини, с тим да сваки од оба руба коловоза траке треба
бити паралелан “својој” осовини усмјереног коловоза.
На путевима на којима брзина вожње износи ≥ 70 км/х, раздјелна ограда треба физички
бити одвојена од коловоза, сигурносном оградом или издигнутим ивичњаком или
комбинацијом ова два.
Уколико је зелена површина оивичена, због потреба одржавања њена минимална
ширина треба да износи 1.20 м, укључујући ивичњаке са обе стране. Ужа подручја се
изводе поплочавањем (различите плоче за поплочавање), а пројекат у том случају треба
да садржи процјену саобраћајне безбједности с обзиром на уску раздјелну траку (брзина
вожње).
Засађивање дрвећа може бити предвиђено на раздјеној траци која се изводи као зелена
површина. У том случају, размак дрвећа од руба коловоза се одређује тако да се дрвеће
налази изван слободног профила пута. Ширина траке такође зависи од избора врсте
дрвећа (различите крошње и коријење).
На путевима на којима брзина вожње износи ≥ 70 км/х, не препоручујемо засађивање
алеја дрвећа из безбједносних разлога (клизање, судари). У том случају потребно је
процијенити ниво саобраћајне безбједности (постављање безбједносних ограда и брзо
уклањање опалог дрвећа или временски ограничено ограничење брзине).
Разликујемо сљедеће раздјелне траке с обзиром на положај у попречном профилу
коловоза:
- средња раздјелна трака и бочна раздјелна трака.
3.2.1. Средња раздјелна трака
Код путева са више саобраћајних трака превиђа се средња разђелна трака, омогућавајући
раздвојено управљање саобраћајним токовима, одводњавање коловоза и постављање
саобраћајних знакова и јавне расвјете.
На путевима се предвиђају сљедеће минималне ширине разђелних трака:
• На аутопутевима: 3.20 – 4.00 м (предвиђено затравњење);
• На осталим путевима изван насељених подручја: 1.25 – 2.50 (предвиђено је
поплочавање или асфалт);
• На путевима са више саобраћајних трака у насељеним подручјима: 1.60 – 4.50 м;
14
• На путевима са једним коловозом и више саобраћајних трака (В≤70 км/h): 0.50 м
(стабилизована као коловоз).
3.2.2. Бочне раздјелне траке

Бочне раздјелне траке треба предвиђети углавном у градовима и мјестима и насељеним

подручјима, уколико се наведене траке користе за раздвајање бициклистичких или
пјешачких површина од коловоза, уређење засађених површина (жбуње, алеје дрвећа)
дуж пута или као траке у којима се постављају уздужне комуналне инсталације дуж
коловоза.
Минимална ширина раздјелне траке треба да износи 1.20 м. Ширина раздјелне траке на
којој је засађено дрвеће и жбуње треба да износи најмање 2.0 м.
Разђелне траке могу бити на нивоу коловоза или од њега издигнуте помоћу издигнутих
ивичњака, и то:
• hмин = 7 цм уколико је размак сигурносне ограде од ивичњака ≥ 50 цм;
•hмин = 10 цм на путевима изван насељених подручја, уколико је ивичњак постављен до
10 цм прије ограде; или
• h = 12-13 цм на путевима у насељеним подручјима (без ограде).
3.3. Косине насипа и усјека

Нагиби косина усјека и насипа дуж пута углавном зависе од геомеханичких својстава
терена у усјеку, као и својстава материјала за испуну.
Након одређивање геомеханичких параметара слиједи пројектовање нагиба усјека и
насипа, са становишта уређења терена дуж коловоза, у циљу обезбјеђења најбољег
могућег уклапања пута у околни терен, с тим да је у највећој могућој мјери у обзир
потребно узети каракеристике локалног рељефа као и микрорељефа насипа.
Посебно:
• Смањење дозвољених геомеханичких нагиба (усјеци и насипи);
• Заокруживање повезивања усјека и насипа природним тереном;
• Употреба преградних берми које представљају елеменат пројекта и рјешење за
одводњавање косина.
Пројекат усјека и насипа може имати значајан утицај на уклапање пута у околни пејзаж.
Даље у тексту наводимо одређене карактеристике визуелне анализе:
• Нижи насипи изгледају боље уколико су им блажи нагиби косина;

15
• У одређеним случајевима је природније да се изведе једнака дужина насипа него
сталан нагиб;
• Побољшава се оптички приказ уколико се блажи нагиб косина изводи са унутрашње
стране усјека;
• Благи усјеци и насипи се боље стапају са околином и пејзажом уколико је нивелета
постељице пута продужена до природног нагиба терена.
Пројектант пута има на располагању два рјешења:
• Употребу једнаких нагиба косина усјека и насипа (класично рјешење); или
• Једнаке дужине косина усјека и насипа.
С обзиром на поглед са пута (поглед возача/корисника), визуелно су прикладнија
рјешења са једнаким дужинама косина, односно само до висине од 5 метара са дужинама
косина до 10 метара.
С обзиром на изглед пута посматрано из околине, боље рјешење представља употреба
једнаких нагиба, јер је на тај начин интервенција мање упадљива – изузев у случају веома
ниских усјека и насипа (до 3 метра), гдје су рјешења са једнаким дужинама косина такође
веома добра.

Слика бр. 2. – Примјер попречног профила насипа

Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање
дио 1: Пројектовање путева поглавље 3: Геометријски елементи пута Сарајево/Бања лука 2005 стр. 62

16
4. СТАНДАРДНИ ПОПРЕЧНИ ПРОФИЛИ

4.1. Врсте попречних профила на путу

Попречни профил је прва полазна пројекција у пројектовању пута. Њиме се утврђују врста
и димензије елемената пута, омеђују контуре будућег путног простора и сагледава
експлоатационе и иневстиционе ефекте који се могу јавити као последица примењених
ријешења у том профиу.
За потребе планирања, пројектовања и грађења путева попречни профил узима слиједеће
облике, различите по садржају и намјену, за којег се припремају:
• геометријски попречни профили,
• типски попречни профили,
• нормални попречни профили,
• карактеристички попречни профили,
• детаљни попречни профили.
4.2. Геометријски попречни профил

Геометријски попречни профил (ГПП) је графички приказ саобраћајних и осталих

уздужних површина на коловозном профилу (возне траке, оивичења, разделне траке и
банкине) пројектованог пута, изабраних и дефинираних према врсти и значају пута те
планираном саобраћајном оптерећењу (учесници и волумен тока), да би пут могао
функционисати у оквиру саобраћајних и вознодинамичких карактеристика (брзина
путовања и омјер између меродавног саобраћајног оптерећења и капацитета пута = ниво
услуге), предвиђених према његовој саобраћајној функцији (категорија пута).
У ГПП се дефинирају:
• број и поредак те ширине појединих саобраћајних површина коловоза,
• основни режим у експлоатацији (са једним или два коловоза),
• хоризонтални размаци и вертикална делинеација појединих елемената профила,
• саобраћајни и слободни профил и
• могуће фазе у грађењу пута (прво ужи, касније шири).

17
Примјена ГПП:
• у планирању саобраћаја и путне мреже,
• у генералним студијама као полазно опредељење,
• у просторним студијама за дефинирање односа са путном средином
• у идејном и главном пројекту пута као основа за дефинисање нормалних профила те
• у експертним студијама (дефинирање саобраћајног режима на путу, увођење
интелигентних саобраћајних система).

Слика бр. 3 – Геометријски попречни пут

Извор: Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и: пројектовање
дио 1: Пројектовање путева поглавље 3: Геометријски елементи пута Сарајево/Бања лука 2005 стр. 66

4.3. Типски попречни пут

Типски пречни профил (ТПП) је геометријски попречни профил (ГПП), дефинисан као
једно од могучих решења за поједину врсту односно категорију пута, да би се постигао
јединствени приступ у пројектовању путева у земљи.
Типски попречни профил одређује се:
• према саобраћајном режиму у експлоатацији (са једним или два коловоза),

18
• према саобрачајним карактеристикама за поједину врсту пута (број и поредак
саобраћајних трака, ивићне траке и траке за заустављање на коловозу, разђелни појасеви)
• према димензијама појединих елемената коловоза (ширине трака).
Поједини ТПП је у овој смјерници поред графичког приказа претстављен и зависношћу
између брзине (Vpros) и степена искоришћености капацитета (Qmerod/C) као основним
показатељем квалитета саобраћајног тока у условима брежуљкастог терена и
саобраћајних параметара, који су као стандардни узети у обзир у методологији у
приручнику за димензионирање пропусне мочи пута ХЦМ (путничка возила + 5% тешких
возила + без огранићења претицања), која се овим смјерницама усваја као званично
призната методологија.
Када пут води кроз просторе са различитим карактеристикама (изван или унутар насеља,
равничарски или брдовит, са или без бициклистичких и пјешачких трака), у једном те
истом пројекту примењи се више типских попречних профила, да би се обезбедило
нормално функционирање пута у тим различитим условима.
Избор ТПП за потребе пројекта изводи се на основу у овој смјерници датих параметара,
који обезбеђују вознодинамички квалитет пројектованог пута (у првом реду Vpoč и Vput), и
атрибута (карактеристике према категорији пута). Ако показатељи квалитете саобраћајног
тока задовољавају очекивања, у пројекту није потребно изводити саобраћајно
димензионирање профила.
4.4. Нормални попречни профил

Нормални попречни профил (НПП) је графички приказ ГПП у стандардним природним и у

стандардним саобраћајним условима. Укратко: НПП је са трупом пута и грађевинско -
конструктерским решењима допуњен ГПП, стављен у реалне димензије простора. Њиме
се дефинишу:
• облици и димензије појединих врста саобраћајних и пратећих елемената коловоза
(заштитни појасеви и елементи одводњавања),
• интерни односи међу њима (систем раздвајања – раздјелне зелене траке, ивичњаци,
ограде),
• врста и положај елемената за заштиту пута и околине (вањске ограде, ограде против
буке),
• положај основних елемената саобраћајне опреме пута (смјерници, знакови, ограде),
• врста и положај инфраструктурних и комуналних водова,
• грађевински детаљи за извођење радова и

19
• цјелокупна ширина земљишта, потребног за изградњу пута (путно земљиште),
условљених за извођење саобраћајне функције пута према у техничком пропису
претходно дефинираним саобраћајним и вознодинамичким условима. У НПП се поред
димензија, које су дефиниране у НПП, показују:
• линију терена са дебљином хумуса и котом терена на оси пута,
• положај нивелете у профилу те нагиби коловоза и планума доњег строја,
• дебљина и састав коловозне конструкције,
• пратећи елементи коловоза са конструктерским решењима, димензијама и нагибима
(банкина, берма, уређења за уздужно одводњавање пута, раздљелне траке),
• врсту и облик елемената трупа пута у профилу (усјек, насип, мјешовити профил, нагиб
косина, уређење косина),
• грађевинска решења за изградњу трупа пута (нагиби на појединим слојевима доњег
строја у случају примјене различитих насипних материала, засјеци, исклињења, риголи
или дренаже за одводњење доњег строја),
• положај и грађевинска решења заштитних елемената пута (канали, потпорни и опорни
зидови, дубоке дренаже),
• положај и дубина у труп пута уграђених комуналних и инфраструктурних водова те
њихова међусобна растојања по профилу и висини (канализација, водовод, плин, електро,
јавна расвјета, ТВ кабел, вручевод, кабел за интерну комуникацију власника пута и
слично).
4.5. Карактеристички попречни профил (КПП)

Карактеристички попречни профил (КПП) је графички приказ НПП на појединим

стационажама или деоницама пута, на којима се мјењају:
• структура и облик трупа пута (мост, виадукт, тунел, потпорни зидови),
• саобраћајни захтјеви (проширења коловозних трака, додатне траке на успонима или у
прикључцима те раскршчима, додатне траке за паркирање, одузимање трака, зауставне
нише),
• висински односи по смјеру раздвојених коловоза (специјална извођења витоперења,
замјена положаја осовине пута и слично),
• поредак саобраћајних елемената коловоза због укључења локално примењених мјера
за вођење саобраћаја и/или већу безбедност саобраћаја (раздјелни отоци резличите
намјене),

20
• садржај и поредак површина дуж коловоза (бициклистичка трака, бициклистичка стаза,
тротоар и слично),
• елементи уздужног одводњавања те мјере заштите околине дуж пута (риголи, дубоке
уздужне дренаже, канализација, ограде против буке, ограде против прејаког ветра и
слично),
• састав и/или дебљина коловозне конструкције,
• садржај и локација појединих инсталација и водова у трупу пута (комунална
инфраструктура)
Примјена КПП:
• у идејном и главном пројекту пута као обавезан прилог у пројекту и
• у експертним студијама (увођење интелигентних саобраћајних система на путу, студија
заштите околине и слично).
4.6. Детаљни попречни профил (ДПП)

Детаљни попречни профил (ДПП) је графички приказ пресјека пута на појединим

стационажама, да би се на тим стационажама:
• дефинисало висински положај пута у природној средини (кота терена, кота нивелете,
коте ивица коловоза, висина ивичњака, косине и њихов нагиб, одстојања појединих
елемената намјештених уз пут),
• показало попречне нагибе коловоза и осталих уздужних површина,
• планиметрирало обим појединих врста земљаних радова за потребе масног профила те
распореда маса по траси пута или ван ње (откоп хумуса, површине усека, насипа,
хумузирање косина),
• показало врсте и положај инсталација и водова у тијелу пута,
• дефинисало елементе за попречно одводњавања (пропусти), ако се налазе на тој
стационажи и
• уњело врсту и положај различитих уређења (темељи стубова и слично) ако се налазе на
тој стационажи.
Размаци између запоредних детајлних попречних профила зависе од врсте пројектне
документације и од закривљености осовине пута.
Детајлни попречни профили означавају се или запоредним бројем или шифром П-х
(x_запоредни број) или стационажом или комбинацијом тих могучности, да би се могло у
пројекту и код грађења пута пратити њихов распоред.

21
5. Закључак

Попречни профил пута треба бити рационално пројектован и и одређен тако да, у оквиру
предвиђеног обима саобраћаја, омогућава нормалне услове за вожњу и слободан ток
саобраћаја. Нормалан попречни профил (НПП) представља основну дефиницију садржаја,
структуре и димензија саобраћајних и несаобраћајних подручја у попречном профилу
појединачне врсте пута. Нормалан попречни профил, с обзиром на саобраћајну и возну
динамику, зависи од параметара. Попречни профил је прва полазна пројекција у
пројектовању пута. Њиме се утврђују врста и димензије елемената пута, омеђују контуре
будућег путног простора и сагледава експлоатационе и иневстиционе ефекте који се могу
јавити као последица примењених ријешења у том профиу.
Геометријски попречни профил (ГПП) је графички приказ саобраћајних и осталих уздужних
површина на коловозном профилу (возне траке, оивичења, разделне траке и банкине)
пројектованог пута, изабраних и дефинираних према врсти и значају пута те планираном
саобраћајном оптерећењу (учесници и волумен тока), да би пут могао функционисати у
оквиру саобраћајних и вознодинамичких карактеристика (брзина путовања и омјер
између меродавног саобраћајног оптерећења и капацитета пута = ниво услуге),
предвиђених према његовој саобраћајној функцији (категорија пута).
Типски пречни профил (ТПП) је геометријски попречни профил (ГПП), дефинисан као
једно од могучих решења за поједину врсту односно категорију пута, да би се постигао
јединствени приступ у пројектовању путева у земљи.
Нормални попречни профил (НПП) је графички приказ ГПП у стандардним природним и у
стандардним саобраћајним условима. Укратко: НПП је са трупом пута и грађевинско -
конструктерским решењима допуњен ГПП, стављен у реалне димензије простора.

22
Литература

1. др Светозар Костић, др Бранко Давидовић, Зоран Папић; Терминали у саобраћају,.

Универзитет у Новом Саду департман за саобраћај; Нови Сад, 2012. године.

2. Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и наџор на путевима књига и:

пројектовање дио 1: Пројектовање путева поглавље 3: Геометријски елементи пута
Сарајево/Бања лука 2005

3. Пројекат рехабилитације транспорта; Република Србија Београд, 2012.

4. Смјернице за пројектовање, грађење, одржавање и надзор на путевима књига 1:

Пројектовање; дио 1: Пројектовање путева ; поглавље 4: Функционални елементи и
површине пута; Сарајево/Бања лука 2005.

23
 Датум предаје рада : ___________.2022.године
Комисија:
1. Предсједник: ____________________
2. Испитивач: ____________________
3. Члан: ____________________

Оцјена рада:____________( )

Коментар:

Оцјена одбране рада: ________( )

Датум одбране рада: ________.2022. године

Коначна оцјена: _________( )

24
25