Србија ратне 1914.

године

- Сарајевски атентат (28.6.1914) - атентат на Франца Фердинанда,

аустроугарског престолонаследника, извршио је Гаврило Принцип, један од
члана организације Млада Босна.
- Аустро-Угарска 23.7.1904. шаље Србији ултиматум од 10 тачака.
- Српска влада одбија ултиматум, а Аустро-Угарска објављује рат Србији
28.јула 1914.
- Краљевина Србија, ослабљена након два балканска рата, није била спремна за
нови рат.
- Српска војска је мобилисала око 420.000 војника, а Црна Гора, која је стала на
страну Србије, мобилисала је око 45.000 војника. Такође је склопљен и договор
о њиховој војној сарадњи.

Врховни командант српске војске: регент Александар Карађорђевић

Начелник генералштаба: војвода Радомир Путник
Заменик начелника Генералштаба: генерал Живојин Мишић

Команданти српске војске

I армија: ген. Петар Бојовић

II армија: ген. Степа Степановић
III армија: ген. Павле Јуришић Штурм
Ужичка војска: ген. Милош Божановић

- Балканска војска на чијем челу је био генерал Оскар Поћорек имала је задатак
да напад на Србију изврши из правца Босне, преко Дрине.

- Церска битка, августа 1914, вођена је код села Текериш, на планини Цер. Ова
победа је била прва савезничка победа у Великом рату. Степа Степановић, који
је командовао војском у овој бици, унапређен је у чин војводе.
- Операције на Дрини: генерал Оскар Поћорек извршио је напад преко Дрине, а
српска војска је додатно појачала одбрамбене линије на том подручју, па се
развила тешка рововска битка. Српска војска била је приморана на повлачење,
аустро-угарска војска је заузела Ваљево, Лајковац, Обреновац и Београд.

- Након овог слома, команду над Првом армијом преузима ген. Живојин Мишић,
који је одморио војнике, набавио ново оружје и попунио јединице регрутима. У
рат су ушли ђаци, подофицири из војне школе у Скопљу, познатији као 1300
каплара.

- Мишић је наредио контраофанзиву, чиме је почела Колубарска битка.

Након овог великог успеха српске војске, Београд је ослобођен, а Живојин
Мишић је добио чин војводе.

- Аустроугарски војници вршили су терор над српским становништвом. У Мачви

су масовно стрељани цивили, због тих ратних злочина, српска влада је позвала
доктора Арчибалда Рајса, познатог криминолога из Швајцарске. Његов
задатак био је да истражи злочине и његово сведочење помогло је да Европа
сазна за злодела које су војници Аустро-Угарске и Немачке чинили према
Србима.