Professional Documents
Culture Documents
Voved
1
Javnite slu`bi se slu`bi koi zadovoluvaat nekoi zaedni~ki potrebi na
op{testvoto. Javnata slu`ba poteknuva od podelbata na trudot {to postoi vo edno
op{testvo.
Vo niedno op{testvo poedinecot nemo`e sam da gi zadovoli svoite potrebi pa
zatoa i se javuva ideata za socijalno zadovoluvawe na izvesni potrebi.
Vo ovoj kontekst da ja spomneme teorijata na francuskiot teoreti~ar Leon
Digi1. Negova cel be{e da pronajde eden sistem na protivte`i {to }e go neutralizira
samovolieto na upravuva~ite taka {to nivnata vlast da sli`i za ostvaruvawe na
socijalnite funkcii vo interes na celoto op{testvo.
1
Види, Д-р Димитар, Трајковски, Д-р Мирјана, Сланинка-Динева. Управно право и управна
постапка. Светлост Графика ДОО-Скопје. Скопје, 2002.
2
Principot na adaptacija kon novite uslovi zna~i modiфikacija na uslovite na
javnata slu`ba {to mo`e da odi na tovar na korisnicite na uslugite na javnata slu`ba ako
toa go diktiraat promenite vo ekonomskite uslovi,na pr.opredeluvawe na nova tarifa
vo uslovi na visoka inflacija,a isto taka modifikacijata mo`e da odi i vo nivna korist
za{to uslugite na slu`bata sekoga{ mora da bidat adaptirani na potrebite na korisnicite.
Od druga strana,organite {to vr{at kontrola na javnata slu`ba sekoga{ }e baraat od nea
da gi vnese site tehni~ki inovacii za nejzino podobro funkcionirawe {tom tie }e dojdat
vo faza na industrisko koristewe.
Trtiot fundamentalen princip na javnata slu`ba e principot na kontinuitet.
Javnata slu`ba po definicija treba da zadovoli opredeleni javni potrebi. Spored toa
nejzinoto funkcionirawe mora da bide redovno,neprekinato i da te~e bez naru{uvawe.
Ovoj princip i ovozmo`uva na upravata da mu nametne sankcii na koncesionerot {to
od koi bilo pri~ini ja zaprel aktivnosta na slu`bata {to mu e doverena.
Pokraj ovie principi vo pravnata teorija najzna~ajni kriteriumi pri izgraduvawe
na re`imot na javnata slu`ba se glavno i: op{tiot interes na dr`avata,na gra|anskoto
op{testvo; nemerkantilisti~kiot karakter na dejnostite, {to }e re~e pazarnata cena na
uslugite e poniska od stvarnata pa zatoa ~esto dr`avata gi nadomestuva tro{ocite.
3
со цел да се исполнат сите ветувања и им е потребна ефикасна, силна,
диригирана управа и јасна управувачка структура.
Секоја држава одделно го регулира нејзиниот непрофитен сектор,па така
и Република Македонија која со системските закони ги утврдува следниве
нестопански дејности како непрофитни: образованието, здравството,
социјалната заштита, научно истражувачката дејност, спортот и културата.
Непрофитните организации можат да се определат како институции чија
цел не е создавање на профит туку задоволување на потребите кои имаат
нематеријален карактер а можат да се определат како вложување во човекот,
мислејќи пред се на неговиот психофизички развој на унапредување на неговата
психофизичка конституција и одржување на работниот потенцијал, потоа
едукацијата, културното воздигнување и слични видови на услуги; при што
ефектите не се гледаат во моментот на давањето на услугата туку тие се
подолгорочни па дури и по смртта на давателот, на пример кај авторските и
уметничките дела.
4
Што се однесува на управувањето со локалната заедница треба да се
прави разлика меѓу локалната самоуправа и локалната управа. Втората за
разлика од првата претставува деценрализирана управна дејностодносно на
државната управа или народско кажано продолжена рака на централната,
државната управа во локалната заедница.
Формално-правно гледано граѓаните во единиците на локалната
самоуправа имаат право да управуваат и одлучуваат за локалните работи преку
бројните облици на локална демократија, пример граѓанска иницијатива,собир
на граѓани и рефереднум.
Постои и одлучување на граѓаните преку претставници. Претставнички
органи се советот на општината и на градот Скопје како посебна единица на
локалната самоуправа и градоначалникот на општината и на градот Скопје.
Новиот Закон за локална самоуправа содржи новини во поглед на
надлежностите и организацијата на локалната самоуправа.
Постојат три вида на надлежноисти што се утврдени со Законот за
локална самоуправа:
1.општа надлежност
2.самостојна надлежност
3. делегирана надлежност
5
1. во културата
2. во спортот и рекреацијата
3. во социјалната заштита и заштитата на децата
4. во образованието
5. во здравствената заштита
6
Основна дејност на установите е давање на определени услуги кои
главно имаат нематеријален карактер а се од следниве области: образованието,
воспитанието, здравството, социјалната заштита, културата и научно
истражувачката дејност. Значи установите се оној облик преку кој се
задоволуваат интересите и потребите кои според својот карактер имаат
пошироко општествено значење и заради тоа посебен режим на управување.
Јавните претпријатија пак ја вршат стопанската дејност која има карактер
на јавна служба. Овие претпријатија вршат стопански дејности, но кои се од
големо значење како за службените лица така и за граѓаните, тука спаѓаат
железничкиот сообраќај, авио превозот, комуналните дејности,
водостопанството, еколошките активности и сл.
Накратко можеме да ја нагласиме разликата меѓу класичните јавни
установи и јавните претпријатија. Како прво јавната установа има буџет но тоа
не е случај со јавните претпријатија. Јавните установи се подвргнуваат на
извесен број на правила што се однесуваат на располагањето со добрата што им
се доверени. Националните или јавните претпријатија можат да управуваат со
своите добра без ограничување. Тие можат да ги отуѓуваат, да ги разменуваат,
да купуваат нови под единствен услов да ја сочуват негибната вредноста на тие
добра. Јавните претпријатија за разлика од јавните установи се комерцијални,
односно се стремат да станат профитабилни.
Сепак и јавните претпријатија се подвргнати под извесни облици на
админастративна контрола. Така дел од раководниот персонал го именува
државата.
Установите се оној организационен облик на вршење на јавна служба
кои ги имаат следниве карактеристики:
7
5. Установите во вршњето на јавната дејност по правило се релативно
самостојни.
2
Види, Закон за социјална заштита, Сл.весник на РМ 50/1997. Член 52.
3
Види, Закон за социјална заштита, Сл.весник РМ 50/1997. Член 55.
8
Концесионер може да биде секој приватно-правен субјект без оглед на
тоа дали е правно или физичко лице,ако ги исполнува условите за вршење на
дејности и задачи кои се предмет на концесиска јавна служба.
Коинцедент е РМ, општината или градот согласно Законот.
Концесискиот однос настанува со акт за концесија. Според Законот
концесискиот акт е акт со кој концедентот дава,а концесионерот стекнува право
на вршење на јавна служба.
Заклучок
9
сообраќај, авио превоз,…кои иако имаат стопански карактер се од големо
значење како за службените лица така и за граѓаните. Преку службените
дејности се остварува една поблиска и поефикасна соработка меѓу поединците,
граѓаните на едно општество, таа обезбедува остварување на заемна помош и
разбирање на потребите на поединците за нивен напредок и усовршување.
Користена литература:
10
- Закон за социјална заштита, Сл.весник на РМ, 50/1997.
11