Pletenje kao radost davanja

Da li ste znali da ljudi koji daju žive duže, bolje su raspoloženi, i osećaju veće zadovoljstvo svojim
životom? Retko ih muče bolesti, a stres i depresija su im nepoznanice. U čemu je njihova tajna? Ili,
bolje reći—u čemu je tajna davanja?

Kad god dajemo svoje vreme, trud, saosećanje, kompliment ili neki materijalni poklon mi se
ispunjavamo ljubavlju prema osobi kojoj nešto od ovoga dajemo.  Naravno, pod uslovom da dajemo
iskreno, od srca.

Stoga pletenje puno pomaže, jer svaki ručno rađeni predmet zahteva naše vreme, trud, energiju, i
posvećenost. U stvari, u svaki pleteni rad mnogo toga je utkano, pa je time i ispunjenost koju osećamo
veća.

Iako je većina nas osetila benefite poklanjanja predmeta koje smo same napravile, hajde da vidimo, na
koji to način davanje čini naše živote bogatijim i srećnijim.

Sreća je u iščekivanju

Kažu da prilikom odlaska na odmor, najveće benefite dobijamo kroz iščekivanje odmora. Zamislite
onda koliko naše iščekivanje davanja dok pletemo za nekog našeg dragog i bliskog, ili za decu i ljude
koji nemaju mnogo tih dragih i bliskih ljudi oko sebe, pojačava naš osećaj ispunjenja.

Umnožavanje pozitivnih misli

Ko god je fokusiran na davanje, retko će biti žrtva negativnih misli. To je stoga jer mesto sa koga
dajemo jeste mesto izobilja. Ne možemo davati, a da osećamo da nemamo dovoljno ni mi sami.
Ukoliko verujemo da ‘nemamo dovoljno’—vremena, energije, volje, strpljenja, novca i slično, teško
ćemo se odlučiti da izradimo predmet za koji je sve ovo neophodno.

Svako davanje zahteva promenu moda u kome se nalazimo. Umesto da verujemo kako ‘nemamo
dovoljno’, moramo početi da razmišljamo kako imamo sasvim onoliko koliko nam je potrebno. Tek sa
ovog mesta, može se pojaviti inspiracija za davanje i velikodušnost. Da nije tako, ne bi upravo
malodušnost bila na drugoj strani tasa.
Društveni benefiti

Ljudi koji daju takođe osećaju i mnogobrojne socijalne benefite poput većeg poverenja u ljude i u
njihove dobre namere. Čak i ako se desi da ponekad pogrešno procene nečije namere, to ih svakako
neće toliko ugroziti koliko uvek prisutno i često neopravdano podozrenje.

I upravo ovaj osećaj poverenja štiti davaoce od osećaja usamljenosti i izolacije, a sa njim i depresije.
Stoga, setimo se nekog dragog ili manje dragog sa kime želimo da popravimo ili učvrstimo odnos i
ispletimo jedan mali dar, koji će preneti tu poruku koju samo naše suptilne duševne niti mogu da
utkaju.