You are on page 1of 406

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 1

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Основи проучавања прошлости
тема/област:
Основи проучавања прошлости – од завршетка Првог светског
Наставна јединица: рата до данас

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са начином рада у осмом разреду и са
Циљ часа:
основним одликама савременог доба.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
Очекивани исходи  илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
на крају часа: промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба.

Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење
компетенције: - Вештина комуникације
- Рад с подацима и информацијама
- Дигитална компетенција
- Решавање проблема
- Вештина сарадње
- Вештине за живот у демократском друштву

Међупредметно
Географија
повезивање:
20. век, 21. век, међуратни период, период Другог светског рата,
Кључни појмови:
период хладног рата и постхладноратовски период.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (20 минута)

Представљање програма наставе и учења за предмет Историја у - Активно слуша,


осмом разреду. Представљање уџбеника, дигиталних и - одговара на
мултимедијалних садржаја и начина рада. Приказ начина рада на питања,
часу и код куће. - поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (20 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Период у коме и сами живимо. - преписује са
- Обухвата 20. и 21. век. табле,
- У периоду између два рата велики напредак медицине. - прати упутства
- Демографска експлозија. наставника;
- Велике друштвене, економске, политичке и културне - одговара на
промене. питања,
- Огромна достигнућа у науци. - слуша одговоре
- Велики изуми доводе до брзих промена. других ученика;
- Различите идеологије – од либералних до тоталитарних. - поставља
- Савремено доба дели се на: међуратни период, период питања,
Другог светског рата, период хладног рата и - бележи
постхладноратовски период. непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
питања.
- исказује утиске
Домаћи задатак: након одржаног
Да на ленти времена одреде време трајања савременог доба, са предавања;
- прати
поделом на периоде.
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Основне одлике савременог доба


20. и 21. век
Велике друштвене, економске, политичке и културне промене.
Дели се на:
- међуратни период,
- период Другог светског рата,
- период хладног рата и
- постхладноратовски период.

Начини провере - Наставник води евиденцију о активности и


остварености исхода: интересовању ученика.
- Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 2

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Основи проучавања прошлости
тема/област:
Основи проучавања прошлости – од завршетка Првог светског
Наставна јединица: рата до данас

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о основним одликама
Циљ часа:
савременог доба, као и о изворима за проучавање те епохе.
На крају часа ученик ће бити у стању да:
 смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
Очекивани исходи  илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
на крају часа: промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба.

Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење
компетенције: - Вештина комуникације
- Рад с подацима и информацијама
- Дигитална компетенција
- Решавање проблема
- Вештина сарадње
- Вештине за живот у демократском друштву

Међупредметно
Географија, српски језик, информатика.
повезивање:
20. век, 21. век, међуратни период, период Другог светског рата,
период хладног рата и постхладноратовски период. Писани
Кључни појмови: извори, материјални остаци, усмени извори аудио-визуелни
извори, критика извора.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Који период обухвата савремено доба? питања (усмено
или писано),
2. Објасните због чега се животни век људи у овом периоду
- слуша одговоре
продужио.
других ученика;
3. Којим превозним средством је човек, почетком 20. века, могао - анализира и
да путује? Да ли има разлика у упоређује са
односу на 21. век? одговорима
других ученика;
4. Које политичке идеологије су биле популарне током - преписује са
савременог доба? табле,
5. У којим институцијама се чувају историјски извори? - користи
6. Објасните шта је Интернет. историјске и
географске
7. Због чега је битна критика историјских извора? карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити (може и у групама) пројекат о аудио-визуелним
домаћи задатак.
изворима и њиховом значају за савремену епоху.

Основне одлике и извори за изучавање савременог доба


Савремено доба
- Кључне промене
- Подела на периоде
- Основне карактеристике
Историјски извори
- Подела
- Критика извора
Изглед табле

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 3

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Париска мировна конференција

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са променама које су настале у свету
Циљ часа:
после Првог светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
Међупредметно
Географија
повезивање:
Версај, Фебруарска револуција, Октобарска револуција,
Кључни појмови:
Друштво народа.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Мир је склопљен са Немачком у Версају (28. 6. 1919), са - преписује са
Аустријом у Сен Жермену (10. 9. 1919), са Бугарском у табле,
Неју (27. 10. 1919), са Мађарском у Тријанону (4. 6. 1920) - прати упутства
и са Турском у Севру (10. 8. 1920). наставника;
- Тешки услови за Немачку највише су одговарали - користи
Француској. историјске и
- Британија је страховала од превеликох јачања Француске. географске
- Италија је била незадовољна. карте,
- Највише користи имале су САД. - одговара на
Револуције у Русији питања,
- слуша одговоре
- Фебруарска и Октобарска револуција 1917.
других ученика;
- Током фебруарске је проглашена република.
- поставља
- Октобарском се мења и друштвено уређење –
питања,
социјализам.
- користи
- Вођа бољшевика био је Лењин.
уџбеник,
- Грађански рат (1917-1922) добијају бољшевици – настаје
- препричава,
СССР.
- Револуције у Мађарској и Немачкој. - описује
Друштво народа илустрације и
фотографије,
- Основано у Версају да би се трајно спречило избијање - бележи
новог великог рата. непознате
- У случају неспоразума међу државама, Друштво је појмове,
требало да помогне да се спор реши мирним путем. - користи
- 32 државе чланице. мултимедије и
- Највећи недостатак била је чињеница да та организација електронске
није имала сопствену војну силу. додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Набројати најважније одлуке мировне конфренције у
након одржаног
Версају.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Прилике у свету после Великог рата


Мировне конференције:
- Версај
- Сен Жермен
- Неј
- Тријанон
- Севр
Револуције у Русији
- Фебруарска
- Октобарска
Друштво народа
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 4

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Париска мировна конференција

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање знања ученика о променама које су настале у свету
Циљ часа:
после Првог светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
Међупредметно
Географија
повезивање:
Версај, Фебруарска револуција, Октобарска револуција,
Кључни појмови:
Друштво народа.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Мир је склопљен са Немачком у Версају (28. 6. 1919), са - преписује са
Аустријом у Сен Жермену (10. 9. 1919), са Бугарском у табле,
Неју (27. 10. 1919), са Мађарском у Тријанону (4. 6. 1920) - прати упутства
и са Турском у Севру (10. 8. 1920). наставника;
- Тешки услови за Немачку највише су одговарали - користи
Француској. историјске и
- Британија је страховала од превеликох јачања Француске. географске
- Италија је била незадовољна. карте,
- Највише користи имале су САД. - одговара на
Револуције у Русији питања,
- слуша одговоре
- Фебруарска и Октобарска револуција 1917.
других ученика;
- Током фебруарске је проглашена република.
- поставља
- Октобарском се мења и друштвено уређење –
питања,
социјализам.
- користи
- Вођа бољшевика био је Лењин.
уџбеник,
- Грађански рат (1917-1922) добијају бољшевици – настаје
- препричава,
СССР.
- Револуције у Мађарској и Немачкој. - описује
Друштво народа илустрације и
фотографије,
- Основано у Версају да би се трајно спречило избијање - бележи
новог великог рата. непознате
- У случају неспоразума међу државама, Друштво је појмове,
требало да помогне да се спор реши мирним путем. - користи
- 32 државе чланице. мултимедије и
- Највећи недостатак била је чињеница да та организација електронске
није имала сопствену војну силу. додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Набројати најважније одлуке мировне конфренције у
након одржаног
Версају.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Прилике у свету после Великог рата


Мировне конференције:
- Версај
- Сен Жермен
- Неј
- Тријанон
- Севр
Револуције у Русији
- Фебруарска
- Октобарска
Друштво народа
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 5

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата
Економске, друптвене и културне прилике између два светска
Наставна јединица: рата

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са великим променама на пољу
Циљ часа:
економије и културе у међуратном периоду.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.

Међупредметно
Географија, Српски језик, Ликовна култура
повезивање:
Кључни појмови: Велика економска криза, филм, медији, спорт, наука, уметност.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Економске прилике - преписује са
- Враћањем привреде из ратне у мирнодопску (уз нове табле,
технологије) дошло је до стварања вишка производа – - прати упутства
хиперпродукције. наставника;
- Велика незапосленост и гомилање непродате робе. - користи
- Слом берзе у Њујорку довео је до највеће економске кризе историјске и
у историји (1929 – 1933). географске
- Вредност новца је опадала (хиперинфлација). карте,
- САД су почеле да излазе из кризе када је председник - одговара на
Френклин Рузвелт почео да спроводи Њу Дил. питања,
- Од европских држава, криза је највише погодила Немачку. - слуша одговоре
других ученика;
Наука, књижевност и уметност
- поставља
- Велики развој природних наука (Алберт Ајнштајн, питања,
Александар Флеминг...) - користи
- Пронађен је пеницилин и вакцине против тетануса, уџбеник,
туберкулозе, жутице... - препричава,
- Проналазак покретне траке унапредио је рад у фабрикама. - описује
- Радио и телевизија мењају живот људи. илустрације и
- Велики развој филмске уметности. фотографије,
- Волт Дизни се прославио стварајући цртане филмове. - бележи
- Велики књижевници били су Ернест Хемингвеј, непознате
Александар Шолохов, Томас Ман... појмове,
- Најпознатији сликари били су Пабло Пикасо и Салвадор - користи
Дали. мултимедије и
- Спорт постаје све важнија грана људске делатности. електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Попричати са родитељима о економској кризи 1993. године у
након одржаног
нашој земљи и направити поређење са Великом економском
предавања;
кризом.
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Економске и друштвене прилике
Економске прилике
- Велика економска криза
- Превазилажење кризе
Наука
Књижевност
Уметност
Филм
Медији
Спорт

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 6

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата
Економске, друптвене и културне прилике између два светска
Наставна јединица: рата

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о демократским и
Циљ часа:
тоталитарним режимима у међуратном свету.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Демократија; тоталитаризам; диктатура пролетаријата, култ
Кључни појмови:
личности.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. У чему су се разликовали либерализам, фашизам и питања (усмено
комунизам? или писано),
2. Шта одликује демократију? - слуша одговоре
3. Наведите фазе у развоју СССР-а. других ученика;
4. Које су основне карактеристике парламентаризма у - анализира и
Великој Британији и Француској? упоређује са
5. Објасни појам култ личности. одговорима
6. Шта су то гулази? других ученика;
7. Какав је био развој САД? - преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити пројекат о Стаљину (ПП презентација или пано).
домаћи задатак.

Изглед табле
Између демократије и тоталитаризма
Демократске и тоталитарне идеологије
Демократске:
- Велика Британија
- Француска
- САД
Тоталитарне: Совјетски савез
- Планска привреда
- Диктатура пролетаријата
- Култ Стаљина

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 7

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Италија и Немачка између два светска рата

Тип часа: Обрада


Упознати ученике са тоталитарним режимима у Италији и
Циљ часа:
Немачкој.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне - Дигитална компетенција;
компетенције: - Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Фашизам; Вајмарска република, нацизам; Мусолини; Хитлер;
Кључни појмови:
Трећи рајх.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Фашизам у Италији - преписује са
- Тражена је ревизија Версајског уговора. табле,
- Велика криза допринела је незадовољству народа. - прати упутства
- Брзо се ширио нови ауторитарни покрет – фашизам. наставника;
- Вођа фашиста Бенито Мусолини (Дуче) веровао је у - користи
обнову Римског царства. историјске и
- Насиље над противницима широм Италије. географске
- Мусолини 1922. постаје председник владе, а 1925. укида карте,
скупштину и проглашава фашистичку диктатуру. - одговара на
питања,
Вајмарска република
- слуша одговоре
- Три фазе Вајмарске републике других ученика;
- Од деснице, преко умерених струја, до економског краха - поставља
током Велике економске кризе. питања,
Нацизам у Немачкој - користи
уџбеник,
- Од 1920. године на челу Нацистичке партије био је Адолф - препричава,
Хитлер. - описује
- Велико незадовољство народа отворило је пут јачању илустрације и
нацистичке идеологије. фотографије,
- Хитлер је 1933. дошао на власт, а затим завео нацистичку - бележи
диктатуру. непознате
- Проглашење Трећег рајха. појмове,
- Уздизање немачке нације и расно законодавство. - користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направити поређење фашизма у Италији и нацизма у
након одржаног
Немачкој.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Ауторитарни национализам
Фашизам у Италији
- Незадовољство Версајским уговором
- Бенито Мусолини
- Фашистичка диктатура
- Насиље над неистомишљеницима
Вајмарска република – три фазе
Нацизам у Немачкој
- Адолф Хитлер
- Нацистичка идеологија
- Трећи рајх
- Расно законодавство
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 8

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Италија и Немачка између два светска рата

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о фашизму у Италији и
Циљ часа:
нацизму у Немачкој.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне - Дигитална компетенција;
компетенције: - Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Фашизам; Вајмарска република, нацизам; Мусолини; Хитлер;
Кључни појмови:
Трећи рајх.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Због чега су фашисти били супротстављени комунистима и питања (усмено
демократији? или писано),
- слуша одговоре
2. Које идеје је заступао фашистички покрет у Италији?
других ученика;
3. На који начин је Адолф Хитлер дошао на власт? - анализира и
4. Размислите о томе зашто све до „кристалне ноћи“ није било упоређује са
израженог физичког насиља над Јеврејима. одговорима
других ученика;
5. У чему је суштинска разлика између фашизма и нацизма? - преписује са
6. Какав је био развој Вајмарске републике? табле,
- користи
7. Објасни појам расно законодавство.
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити поређење између Мусолинија и хитлера.
домаћи задатак.

Изглед табле

Ауторитарни национализам
Фашизам у Италији
- Бенито Мусолини
- Фашистичка диктатура
- Насиље
Вајмарска република
Нацизам у Немачкој
- Адолф Хитлер
- Нацистичка идеологија
- Трећи рајх
- Расно законодавство
- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности
ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 9

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Свет на путу ка новом рату

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са приликама у свету које су довеле до
Циљ часа:
Другог светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне - Дигитална компетенција;
компетенције: - Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Јапански милитаризам; агресија Италије и Немачке; Шпански
Кључни појмови:
грађански рат; Пакт Рибентроп – Молотов.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Немачка, Италија и Јапан желеле су да имају хегемонију. - преписује са
- Јапан је 1937. освојио кинеску област Манџурију. табле,
- Немачка 1933. напушта Друштво народа. - прати упутства
- Велика Британија и Француска хтеле су да се мир очува наставника;
по сваку цену. - користи
- Веровале су да ће моћи заједно са Италијом и Немачком историјске и
да контролишу дешавања у Европи. географске
- Италија је 1936. заузела Абисинију (Езиопију), а 1939. карте,
окупирала Албанију. - одговара на
- У Шпанији је од 1936. до 1939. трајао грађански рат. питања,
- Франциско Франко је, уз помоћ Немачке и Италије - слуша одговоре
победио левичаре који су остријумфовали на изборима. других ученика;
- Немачка је 1936. припојила Рур и Сар. - поставља
- 1938. Немачка је извршила аншлус (анексију) Аустрије. питања,
- Хитлер је 1938. припојио Судетску област (део - користи
Чехословачке). уџбеник,
- Минхенски споразум (1938) је био покушај Велике - препричава,
Британије и Француске да се спречи рат. - описује
- У марту 1939. Хитлер је заузео остатак Чехословачке. илустрације и
- Спремајући се за напад на Пољску Хитлер је направио фотографије,
договор о ненападању са Русијом (пакт Рибентроп – - бележи
Молотов) 23. августа 1939. непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Приказати на карти немачко ширење пре Другог светског
након одржаног
рата.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Свет на путу ка новом рату


Јапански милитаризам
Освајање Манџурије
Италијанско освајање Абисиније
Окупација Албаније
Грађански рат у Шпанији
Немачко ширење:
- Рур и Сар
- Аншлус Аустрије
- Чехословачка
Минхенски споразум
Пакт Рибентроп - Молотов
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 10

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Свет на путу ка новом рату

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о приликама у свету уочи
Циљ часа:
Другог светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне - Дигитална компетенција;
компетенције: - Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Јапански милитаризам; агресија Италије и Немачке; Шпански
Кључни појмови:
грађански рат; Пакт Рибентроп – Молотов.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Коју државу (и када) је Јапан напао? питања (усмено
2. Зашто је дошло до Шпанског грађанског рата? или писано),
3. Које територије је заузела Италија пре Другог светског - слуша одговоре
рата? других ученика;
4. Које територије је заузела Немачка пре Другог светског - анализира и
рата? упоређује са
5. Зашто су Британија и Француска узмицале пред одговорима
Немачком? других ученика;
6. Зашто је Минхенски споразум потписан у том граду, а не - преписује са
у Лондону или Паризу? табле,
7. Које су све европске државе постале фашистичке пред - користи
почетак Другог светског рата? историјске и
8. Какав је био договор Немачке и СССР-а пред Други географске
светски рат? карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Препоручити им да одгледају играни филм Хитлер: Уздизање
домаћи задатак.
зла, Кристијана Дугаја.

Изглед табле
Свет на путу ка новом рату
Јапански милитаризам
Италијанска освајања
Грађански рат у Шпанији
Немачко ширење:
Минхенски споразум
Пакт Рибентроп - Молотов

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 11

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата
Стварање југословенске државе – Краљевине Срба, Хрвата и
Наставна јединица: Словенаца

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са околностима у којима је настала
Циљ часа:
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Верска настава
повезивање:
Нишка декларација; Југословенски одбор; Крфска декларација;
Кључни појмови:
Држава Словенаца, Хрвата и Срба; Краљевство СХС.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- У Нишкој декларацији (7. 12. 1914) дефинисани су ратни - преписује са
циљеви Србије – ослобађање и уједињење Јужних табле,
Словена. - прати упутства
- Представници Јужних Словена из Аустроугарске наставника;
формирали су Југословенски одбор (Анте Трумбић, Иван - користи
Мештровић...) историјске и
- Српска влада тражила је унитарну, а Југословенски одбор географске
федералну државу. карте,
- Крфском декларацијом (20. 7. 1917) дефинисано је да - одговара на
држава буде уставна, парламентарна монархија на челу са питања,
династијом Карађорђевић. - слуша одговоре
- Равноправност вероисповести и писама. других ученика;
- Октобра 1918. појавило се ново тело – Народно вијеће - поставља
Словенаца, Хрвата и Срба, државе која није била питања,
међународно призната. - користи
- Народно вијеће је хтело да се, као равноправни фактор, уџбеник,
уједини са Србијом.
- Народно вијеће позвало је српску војску да заштити - препричава,
западне границе. - описује
- Војводина је 25. новембра прогласила прикључење илустрације и
Србији, а дан касније и Црна Гора. фотографије,
- Регент Александар је 1. децембра 1918. прогласио - бележи
Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Написати реферат о два најзначајнија документа – Нишкој и
након одржаног
Крфској декларацији.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Стварање југословенске државе
Нишка декларација
Југословенски одбор
Крфска декларација
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Проглашење Краљевства СХС

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 12

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1929. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са првом деценијом постојања Краљевине
Циљ часа:
Срба, Хрвата и Словенаца.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне
- Дигитална компетенција;
компетенције:
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Унитарна, парламентарна, уставна монархија; Видовдански
Кључни појмови:
устав; странке, Мала антанта.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Претензије суседних држава на нашу територију. - преписује са
Простор и становништво табле,
- прати упутства
- Једна од најдужих граница у Европи.
наставника;
- Србима (39%), Хрватима (23%) и Словенцима (8,5%)
- користи
призната је националност.
историјске и
- У држави је било 47% православног, 39% римокатоличког
географске
и 11% муслиманског становништва.
карте,
Конституисање државе - одговара на
- Коначно признање Краљевина СХС добила је на питања,
Конференцији мира у Паризу. - слуша одговоре
- Први избори одржани су 1920, а 28. јуна 1921. донет је других ученика;
- поставља
Видовдански устав питања,
- Донет 1921. - користи
- Владар је имао широка овлашћења. уџбеник,
- препричава,
Парламентарни и политички живот
- описује
- Прва влада формирана је децембра 1918. на челу са илустрације и
радикалом Стојаном Протићем. фотографије,
- Народна радикална странка (Никола Пашић) залагала се - бележи
за унитарну централизовану државу. Заступала је српске непознате
националне интересе. појмове,
- Демократска странка (Љубомир Давидовић) пропагирала - користи
је идеју о стварању југословенске нације. мултимедије и
- Хрватска републиканска сељачка странка (Стјепан Радић) електронске
–федералистичко уређење са посебном републиком додатке.
Хрватском. - износи своје
- 1925. мења име у ХСС и укључује се у парламентарни запажање;
живот. - анализира и
- Словенска људска странка (Антон Корошец) залагала се закључује.
за федерализам и посебност Словенаца.
- Југословенска муслиманска организација (Мехмед Спахо)
је подржавала идеју југословенства и заступла интересе
муслимана.
- Комунистичка партија Југославије се залагала за рушење
монархије и капитализма путем револуције.
- 1920. Министар унутрашњих послова Милорад
Драшковић Обзнаном је суспендова рад КПЈ.
- После његовог убиства и покушаја атентата на регента
Александра КПЈ је забрањена, па је прешла у илегалу.
- Сукоби између српских и хрватских политичара у вези са
уређењем државе.
- 1928. догодио се атентат у скупштини, када је радикал
Пуниша Рачић усмртио Стјепана Радића и још двојицу
хрватских политичара.
- Краљ је почетком 1929. суспендовао устав и завео
Шестојануарску диктатуру.
Спољна политика
- Краљевина СХС ослањала се на Француску.
- Са Чехословачком и Румунијом склопила војни савез
познат као Мала антанта.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направи поређење између две најјаче српске странке –
након одржаног
демократске и радикалне.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.
Изглед табле

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца од 1918. до 1929. године


Простор и становништво
Конституисање државе
Видовдански устав
Парламентарни и политички живот
Спољна политика

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 13

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о настанку Краљевине
Циљ часа:
СХС и њеном развоју током првих десетак година.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Верска настава
повезивање:
Нишка декларација; Југословенски одбор; Крфска декларација;
Држава Словенаца, Хрвата и Срба; Краљевство СХС; унитарна,
Кључни појмови:
парламентарна, уставна монархија; Видовдански устав; странке,
Мала антанта.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Којим документом и у каквим околностима је Влада питања (усмено
Краљевине Србије прокламовала свој ратни програм и или писано),
циљеве? - слуша одговоре
2. Који су основни садржаји Мајске и Крфске деклерације. У других ученика;
чему се та два документа разликују? - анализира и
3. Шта чини суштину садржаја Женевске декларацији и због упоређује са
чега тај документ није био прихватљив за Владу одговорима
Краљевине Србије и регента Александра Карађорђевића? других ученика;
4. У чему је значај одлука донетих новембра 1918. године у - преписује са
Новом Саду и Подгорици? табле,
5. Дефинишите проблеме са којима се суочила нова држава. - користи
6. Истражите и процените шта је био најважнији задатак историјске и
нове државе: економски, политички, верски, образовни, географске
културни или интегративни. карте,
7. Које су основне одредбе Видовданског устава? - описује
8. Зашто се Хрватска сељачка странка одрекла илустрације и
републиканства? фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Анализирај највеће проблеме са којима се суочила Краљевина
домаћи задатак.
СХС. Напиши кратак реферат.

Изглед табле
Стварање југословенске државе
Нишка декларација
Југословенски одбор
Крфска декларација
Држава Словенаца, Хрвата и Срба
Проглашење Краљевства СХС
Простор и становништво
Конституисање државе
Видовдански устав
Парламентарни и политички живот
Спољна политика

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 14

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Краљевина Југославија 1929–1941. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са приликама у југословенској држави
Циљ часа:
током тридесетих година 20. века.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Шестојануарска диктатура, Југославија, бановине, Октроисани
Кључни појмови: устав, усташе, ВМРО, атентат у Марсеју, Милан Стојадиновић,
кнез Павле.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Краљ је 6. јануара 1929. године суспендовао Видовдански - преписује са
устав. табле,
- Шестојануарском диктатуром завео је лични режим. - прати упутства
- За председника владе поставио је генерала Петра наставника;
Живковића. - користи
- Промењено је име државе – Југославија. историјске и
- Држава је подељена на 9 бановина, са географским географске
називима. карте,
- Политика наметања југословенства није дала очекиване - одговара на
резултате. питања,
- Јачају сепаратистички покрети (усташе). - слуша одговоре
- Под притиском Француске, краљ је 1931. донео других ученика;
Октроисани устав. - поставља
- Краљ је имао огромна овлашћења. питања,
- Балкански пакт склопљен је 1934. - користи
- 9. октобра 1934. у Марсеју убијен је краљ Александар. уџбеник,
- Атентат су организовали чланови организација ВМРО и
усташе. - препричава,
- На челу намесништва био је кнез Павле Карађорђевић. - описује
- Од 1935. до 1939. председник владе био је Милан илустрације и
Стојадиновић, члан Југословенске радикалне заједнице. фотографије,
- Велики заокрет у спољној политици – окретање ка - бележи
Немачкој и Италији. непознате
- Неуспели покушај конкордата (споразума са Ватиканом). појмове,
- Под притиском Енглеза, кнез Павле смењује Милана - користи
Стојадиновића. мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направити презентацију о краљу Александру.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Југославија од 1929. до 1939. године
Шестојануарска диктатура
Краљевина Југославија
Подела на бановине
Октроисани устав
Балкански пакт
Атентат у Марсеју
Кнез Павле Карађорђевић
Влада Милана Стојадиновића

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 15

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Краљевина Југославија 1929–1941. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са проблемима са којима се Краљевина
Циљ часа: Југославија суочавала непосредно пре уласка у Други
светски рат.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Верска настава.
повезивање:
Споразум Цветковић – Мачек, Бановина Хрватска, Иван
Кључни појмови:
Шубашић.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Хрватски народ је вековима није успевао да створи своју - преписује са
националну државу. табле,
- Део хрватских политичара и представника Римокатоличке - прати упутства
цркве хтео је национално чисту, искључиво католичку наставника;
хрватску државу. - користи
- То је довело до националне и верска нетрпељивости. историјске и
- Хрвати су подршку добијали од Немачке и Италије. географске
- У емиграцији је радио усташки покрет. карте,
- Када је на чело владе 1939. дошао Драгиша Цветковић, - одговара на
отворено је питање положаја Хрвата. питања,
- Са лидером ХСС-а Влатком Мачеком склопио је споразум - слуша одговоре
о оснивању Бановине Хрватске. других ученика;
- Захватала је око простор око једне трећине Краљевине - поставља
Југославије. питања,
- Бан је постао Иван Шубашић. - користи
- Незадовољство српске опозиције. уџбеник,
- препричава,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Показати на карти територију Бановине Хрватске.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Хрватско питање и покушај његовог решавања 1939–1941. године
Вековне тежње Хрвата за државом
Подршка Немачке и Италије
Национална и верска нетрпељивост
Усташки покрет
Споразум Цветковић – Мачек
Бановина Хрватска
Незадовољство српске опозиције

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 16

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Краљевина Југославија 1929–1941. године

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о приликама у Краљевини
Циљ часа:
Југославији у периоду од 1929. до 1941. године.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Српски језик, Верска настава
повезивање:
Шестојануарска диктатура, Југославија, бановине, Октроисани
устав, усташе, ВМРО, атентат у Марсеју, Милан Стојадиновић,
Кључни појмови: кнез Павле, споразум Цветковић – Мачек, Бановина Хрватска,
Иван Шубашић.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Кад је краљ Александар увео диктатуру и зашто? питања (усмено
2. Кад и где је краљ убијен? или писано),
3. Који су били основни циљеви усташког покрета? - слуша одговоре
4. Какву је спољну и унутрашњу политику водио Милан других ученика;
Стојадиновић? - анализира и
5. Коме је највише одговарала стабилна Краљевина упоређује са
Југославија и зашто? одговорима
6. Шта је „хрватско питање”? других ученика;
7. Који су били основни циљеви усташког покрета? - преписује са
8. Шта је основни резултат споразума Цветковић-Мачек? табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити презентацију о кнезу Павлу и Милану Стојадиновићу.
домаћи задатак.

Изглед табле
Југославија од 1929. до 1939. године
Шестојануарска диктатура
Подела на бановине
Октроисани устав
Балкански пакт
Атентат у Марсеју
Кнез Павле Карађорђевић
Влада Милана Стојадиновића
Споразум Цветковић – Мачек
Бановина Хрватска

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 17

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Привреда, друштво и култура југословенске краљевине

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са развојем науке, књижевности и
Циљ часа: уметности на простору Краљевине Југославије у
међуратном периоду.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Српски језик, Верска настава, Грађанско васпитање, Ликовна
повезивање: култура, Музичка култура
Никола Тесла, Михаило Пупин, Милутин Миланковић,
Кључни појмови: Михаило петровић, Иво Андрић, милош Црњански, Јован
Дучић, Урош Предић, Паја Јовановић.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Велики проценат неписмених. - преписује са
- Упркос великој неписмености, дошло је до наглог развоја табле,
науке, културе и уметности. - прати упутства
Научници: наставника;
- користи
- Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутун Миланковић,
историјске и
Михајло Петровић Алас, Јован Цвијић, Слободан
географске
Јовановић.
карте,
Књижевници: - одговара на
- Иво Андрић, Милош Црњански, Бранислав Нушић, Јован питања,
Дучић, Алекса Шантић, Милан Ракић, Исидора Секулић... - слуша одговоре
других ученика;
Ликовни уметници: - поставља
- Урош Предић, Паја Јовановић, Сава Шумановић, Иван питања,
Мештровић. - користи
- У краљевини је живело 46,6% православаца, 39,4% уџбеник,
римокатолика, 11,1% муслимана. - препричава,
- Од 1919. време се рачуна по грегоријанском календару. - описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Набројати најзначајнија дела поменутих књижевника и
након одржаног
уметника.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Југословенски културни простор
Пуно неписмених
Развој школа
Наука
Књижевност
Ликовне уметности
Спорт
Руска емиграција

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 18

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата

Наставна јединица: Привреда, друштво и култура југословенске краљевине

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о достигнућима
Циљ часа: југословенских научника, књижевника и уметника у
међуратном периоду.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Српски језик, Верска настава, Грађанско васпитање, Ликовна
повезивање: култура, Музичка култура
Никола Тесла, Михаило Пупин, Милутин Миланковић,
Кључни појмови: Михаило петровић, Иво Андрић, милош Црњански, Јован
Дучић, Урош Предић, Паја Јовановић.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Колико је било неписмених у Краљевини Југославији? питања (усмено
2. Наведи најзначајније научнике тог доба. или писано),
3. Наброј најпознатије књижевнике. - слуша одговоре
4. Ко су били наши навећи сликари у то врме? других ученика;
5. Какве су биле културне и здравствене прилике на - анализира и
југословенском селу? упоређује са
6. Шта карактерише уметнички живот у југословенској одговорима
краљевини? других ученика;
7. Да ли је Краљевина Југославија била културна провинција - преписује са
Европе? табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити поређење Николе Тесле и Михаила Пупина.
домаћи задатак.

Изглед табле
Југословенски културни простор
Развој школа
Наука
Књижевност
Ликовне уметности
Руска емигарија

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 19

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду између два светска рата
Европа, свет и српски народ у југословенској држави у
Наставна јединица: периоду између два светска рата

Тип часа: Систематизација


Сагледавање постигнућа ученика о наставној теми Европа, свет
Циљ часа: и српски народ у југословенској држави у периоду између два
светска рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.

Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода


Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални, фронтални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Српски језик, Верска настава, Грађанско
повезивање: васпитање, Ликовна култура, Музичка култура
Кључни појмови: Међуратни свет, Краљевина СХС, Краљевина Југославија.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Прегледање свеске и домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Резиме наставне теме Европа, свет и српски народ у
југословенској држави у периоду између два светска рата. - Активно слуша,
Користити питања за проверу и давати додатна објашњења. - одговара на
питања (усмено
или писано),
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - слуша одговоре
других ученика;
- анализира и
упоређује са
одговорима
других ученика;
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Анализа постигнутог у наставној теми Европа, свет и питања,
српски народ у југословенској држави у периоду између два - поставља
светска рата. питања.
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Домаћи задатак
Направити временску ленту са најважнијим догађајима из
светске и наше међуратне историје.

Изглед табле

Европа, свет и српски народ у југословенској држави у периоду између два


светска рата
Међуратни свет
Краљевина СХС
Краљевина Југославија

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 20

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Други светски рат у Европи и свету 1939–1940. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са најважнијим догађајима и
Циљ часа:
личноастима из прве фазе Другог светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Силе осовине; Антифашистичка коалиција; напад на Пољску;
Кључни појмови:
рат у северној и западној Европи; рат у Африци; Тројни пакт.
ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Највећи рат у историји. - преписује са
- Силе осовине – Немачка, Италија и Јапан (Тројни пакт). табле,
- Савезници – Велика Британија, Француска, а касније и - прати упутства
САД и СССР. наставника;
Напад на Пољску - користи
историјске и
- Немачка је 1. септембра 1939. напала Пољску због луке
географске
Гдањск (Данциг).
карте,
- Два дана касније Британија и Француска су објавиле рат
- одговара на
Немачкој.
питања,
- Немачка и СССР су заузеле и поделиле Пољску.
- слуша одговоре
- ССССР је вратио већину територија које је изгубио Брест-
других ученика;
Литовским миром.
- поставља
Нацистичке операције 1940. године питања,
- У пролеће 1940. Немачка је без борба заузела Данску, а - користи
после ваздушног десанта и Норвешку. уџбеник,
- Заобишавши одбрамбену линију Мажино, Немци су за - препричава,
кратко време покорили Француску (22. 6. 1940). - описује
илустрације и
Битка за Британију фотографије,
- Хитлер је покушао ваздушним нападима да ослаби - бележи
Британију, како би је напао. непознате
- Енглези су одолевали уз помоћ радара. појмове,
Рат у Африци и Средоземљу - користи
- Мусолини је из Либије напао британску колонију Египат. мултимедије и
- Пошто је био потучен, Хитлер му је послао помоћ и електронске
фелдмаршала Ервина Ромела (Пустињска лисица). додатке.
- износи своје
Тројни пакт запажање;
- Склопљен септембра 1940. у Берлину. - анализира и
- Немачка, Јапан и Италија. закључује.
- Међусобна помоћ уколико их нападну САД.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Показати на карти најважније ратне операције током прве
након одржаног
две године сукоба.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Доминација Сила осовине (1939–1941)


Највећи рат у историји
Савези
Напад на Пољску
Ратне операције 1940.
Битка за Британију
Рат у Африци
Тројни пакт

Начини провере - Наставник води евиденцију о активности и


остварености исхода: интересовању ученика.
- Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 21

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Други светски рат у Европи и свету 1939–1940. године

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о ратним дејствима у прве
Циљ часа:
две године сукоба.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Силе осовине; Антифашистичка коалиција; напад на Пољску;
Кључни појмови:
рат у северној и западној Европи; рат у Африци; Тројни пакт.
ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
питања (усмено
или писано),
1. Која су питања остала „отворена” после заврештка Првог
- слуша одговоре
светског рата?
других ученика;
2. Из којих су разлога Француска и Велика Британија водиле
- анализира и
попустљиву политику према Хитлеру и Мусолинију? Да
упоређује са
ли су биле у праву?
одговорима
3. Наведите немачка освајања у 1939. и 1940. години.
других ученика;
4. Зашто је пољска влада отишла у Лондон?
- преписује са
5. Кад је и како започео рат у Африци?
табле,
6. Кад и зашто је формиран Тројни пакт?
- користи
7. Да ли су Југославија и Грчка биле у прилици да војно
историјске и
надмаше и победе Немачку?
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити пројекат (може и по групама) о првим ратним
домаћи задатак.
годинама.

Изглед табле

Доминација Сила осовине (1939–1941)


Савези
Напад на Пољску
Ратне операције 1940.
Битка за Британију
Рат у Африци
Тројни пакт

Начини провере - Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


остварености исхода: ученика.
- Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 22

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Други светски рат у Европи и свету 1941–1942. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са периодом равнотеже у ратним
Циљ часа:
резултатима током периода од 1941. до 1943. године.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Операција Барбароса; Атлантска повеља; Перл Харбор;
Кључни појмови:
Пацифичко ратиште, Стаљинград; Курск; Афричко ратиште.
ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Напад на Совјетски Савез - преписује са
- 22. јуна 1941. отпочео је напад на СССР (операција табле,
Барбароса). - прати упутства
- Победом над СССР-ом Хитлер би обезбедио животни наставника;
простор и енергетске изворе. - користи
- Кад су Немци већ били пред Москвом, руски шпијун историјске и
Рихард Зорге јавио је да Јапан неће нападати СССР. географске
- Генерал Георгиј Жуков је приморао Немце на повлачење. карте,
- одговара на
Августа 1941. потписана је Атлантска повеља.
питања,
Улазак САД у рат - слуша одговоре
- Јапанци су 7. децембра 1941. напали америчку луку Перл других ученика;
Харбор, па су и САД ушле у рат. - поставља
- Почео је рат на пацифику, а највећа битка била је код питања,
Мидвеја (1942), где су Јапанци претрпели велике губитке. - користи
уџбеник,
Највећа битка на Пацифичком ратишту била је код Мидвеја (јон - препричава,
1942). - описује
Антифашистичка коалиција формирана је 1942. године. илустрације и
фотографије,
Велике битке на простору СССР-а
- бележи
- Хитлер је хтео да, освајањем јужних делова СССР-а, дође непознате
до енергетских извора. појмове,
- Од јула 1942. до фебруара 1943. трајала је Стаљинградска - користи
битка. мултимедије и
- Жуков је користио ново оружје – каћуше. електронске
- После пораза код Стаљинграда, Немци су прешли у додатке.
дефанзиву. - износи своје
- Последњи покушај Хитлера да преокрене ситуацију на запажање;
Источном фронту осујећен је поразом код Курска (лето - анализира и
1943). закључује.
Рат у Африци
- Ромел прокреће ситуацију, али Немци губе одлучујућу
битку код Ел Аламејна (1942).
- Кад су се Американци искрцали у Алжир и Мароко,
Немци су морали да напусте Африку.
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Показати на карти места најважнијих догађаја у периоду
након одржаног
1941-1943.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Рат 1941–1943. године


Напад на СССР
Атлантска повеља
Улазак САД у рат
Пацифичко ратиште
Антифашистичка коалиција
Стаљинград и Курск
Рат у Африци
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 23

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Други светски рат у Европи и свету 1941–1942. године

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о најважнијим ратним
Циљ часа:
дејствима у периоду 1941-1943. година.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Операција Барбароса; Атлантска повеља; Перл Харбор;
Кључни појмови:
Пацифичко ратиште, Стаљинград; Курск; Афричко ратиште.
ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Кад је како нападнут Совјетски савез? питања (усмено
2. Који је био разлог уласка САД у рат? Објасните или писано),
међународни значај тог догађаја. - слуша одговоре
3. Шта је Атлантска повеља? других ученика;
4. Које су биле преломне битке на источном фронту у 1942. - анализира и
и 1943. години? упоређује са
5. Да ли је у Европи, у периоду 1940–1943. године, постојао одговорима
још неки фронт осим источног? других ученика;
6. Објасните због чега је битка код Мидвеја била - преписује са
прекретница на пацифичком ратишту. табле,
7. Објасните како су се одвијале војне операције на - користи
афричком фронту. историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Написати реферат о уласку у рат две велике силе – СССР и САД.
домаћи задатак.

Изглед табле

Рат 1941–1943. године


Напад на СССР
Атлантска повеља
Улазак САД у рат
Пацифичко ратиште
Антифашистичка коалиција
Стаљинград и Курск
Рат у Африци

Начини провере - Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


остварености исхода: ученика.
- Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 24

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Други светски рат у Европи и свету 1943–1945. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са најважнијим догађајима и
Циљ часа: најистакнутијим личностима у завршној фази Другог
светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Пад Италије; Техеранска конференција; искрцавање у
Кључни појмови: Нормандији; капитулација Немачке; капитулација Јапана;
Конференције у Јалти и Постдаму.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Пад Италије - преписује са
- После освајања Африке, савезници су се током јула 1943. табле,
искрцали на Сицилију. - прати упутства
- Италија је капитулирала у септембру 1943. наставника;
- Хитлер је заузимањем Рима покушао да спречи потпуни - користи
губитак Италије, али је то било привремено. историјске и
географске
На Техеранској конференцији (новембар 1943) састали су се
карте,
Черчил, Рузвелт и Стаљин („велика тројка“).
- одговара на
Источни фронт питања,
- Руси су деблокирали Лењинград и убрзо ослободили - слуша одговоре
читаву земљу. других ученика;
- Црвена армија је учествовала у ослобађању Румуније, - поставља
Бугарске, Југославије, Мађарске Словачке и Пољске. питања,
- користи
Отварање новог фронта у Европи уџбеник,
- Искрцавањем савезника у Нормандији (6. јуна 1944) - препричава,
отворен је фронт у Западној Европи. - описује
- Операцијом под називом Оверлорд командовао је Двајт илустрације и
Ајзенхауер. фотографије,
- У августу је ослобођен Париз, а до краја 1944. Немци губе - бележи
све освојене територије. непознате
Крај рата у Европи појмове,
- користи
- У априлу 1945. Руси су се на реци Елби спојили са мултимедије и
Американцима. електронске
- Одредивши адмирала Деница за свог наследника, Хитлер додатке.
се убио 30. априла 1945. - износи своје
- Маршал Кајтел је 9. маја потписао капитулацију Немачке. запажање;
Капитулација Јапана - анализира и
закључује.
- Американци су у августу 1945. атомским бомбама гађали
Хирошиму и Нагасаки.
- Цар Хирохито је 2. септембра потписао безусловну
капитулацију, чиме је Други светски рат завршен.
Савезничке конференције 1945.
- На састанку „велике тројке“ на Јалти (фебруар 1945)
договорено је послератно уређење Европе.
- Последња конференција одржана је у Постдаму (лето
1945).
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Победа антифашистичке коалиције


Пад Италије
Техеранска конференција
Источни фронт
Отварање новог фронта у Европи
Крај рата у Европи
Капитулација Јапана
Савезничке конференције 1945.

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 25

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Други светски рат у Европи и свету 1943–1945. године

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о завршној фази Другог
Циљ часа:
светског рата и победи Антифашистичке коалиције.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Кључни појмови: Пад Италије; Техеранска конференција; искрцавање у
Нормандији; капитулација Немачке; капитулација Јапана;
Конференције у Јалти и Постдаму.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Шта је била последица савезничког искрцавања на питања (усмено
Сицилију? или писано),
2. Које су одлуке конференције у Техерану? - слуша одговоре
3. Које је значајне победе извојевала Црвена армија и које су других ученика;
биле њихове последице? - анализира и
4. Где је вођена последња битка Другог светског рата у упоређује са
Европи? одговорима
5. Које су одлуке Рузвелт, Черчил и Стаљин донели на других ученика;
конференцији у Јалти? - преписује са
6. Који су основни циљеви Организаије уједињених нација? табле,
7. Пронађите на интернету оригиналне филмске записе о - користи
догађајима и биткама које сте учили. Нека вам један од историјске и
њих послужи као тема за есеј. географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити хронолошку ленту са најважнијим догађајима у
домаћи задатак.
Другом светском рату.

Изглед табле

Победа антифашистичке коалиције


Пад Италије
Техеранска конференција
Источни фронт
Отварање новог фронта у Европи
Крај рата у Европи
Капитулација Јапана
Савезничке конференције 1945.

Начини провере - Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
- Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 26

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Свет у Другом светском рату

Тип часа: Обрада

Циљ часа: Упознавање ђака са последицама највећег рата у историји.


Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Српски језик, Верска настава, Грађанско
повезивање: васпитање.
Кључни појмови: Логори смрти, геноцид, холокауст, атомска бомба, радар, носач
авиона, живот у рату.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Огромни људски и материјални губици. - преписује са
Логори смрти, геноцид, холокауст табле,
- прати упутства
- Холокауст је назив за геноцид над Јеврејима.
наставника;
- Званични прогон почео је доношењем Нирнбершких
- користи
закона 1935.
историјске и
- У току рата убијено је око 6 милиона Јевреја.
географске
- Осим Јевреја, у бројним концетрационим логорима
карте,
страдао је велики број Словена, Рома и других народа.
- одговара на
- На Нирнбершком процесу дванаесторица нацистичких
питања,
вођа осуђена су на смрт.
- слуша одговоре
Модерна војна технологија других ученика;
- Атомске бомбе - поставља
- Вишецевни бацачи ракета – „Каћуше“ питања,
- Носачи авиона - користи
- Радар уџбеник,
- препричава,
Живот у рату - описује
- Насиље, терор, патња и смрт. илустрације и
- Различити окупациони системи. фотографије,
- Покрети отпора. - бележи
- Рат је био инспирација бројним уметницима и непознате
књижевницима. појмове,
- Настао је велики број филмова са ратном тематиком. - користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Истражи и представи податке о холокаусту.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Последице рата
Огромни људски и материјални губици.
Логори смрти
Геноцид
Холокауст
Модерна војна технологија
Живот у рату

Начини провере - Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
- Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 27

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Свет у Другом светском рату

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о ратним разарањима,
Циљ часа: логорима, холокаусту, геноциду, новом оружју и култури у
ратним условима.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Српски језик, Верска настава, Грађанско
повезивање: васпитање.
Логори смрти, геноцид, холокауст, атомска бомба, радар, носач
Кључни појмови:
авиона, живот у рату.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Какви су и колики били људски и материјални губици у питања (усмено
Другом светском рату? или писано),
2. На који су начин нацисти извршили злочин холокауста - слуша одговоре
над јеврејским становништвом? других ученика;
3. Како је, према међунардном праву, дефинисан злочин - анализира и
геноцида? упоређује са
4. Зашто је суђење нацистичким вођама одржано у одговорима
Нирнбергу, а не у неком другом граду? других ученика;
5. Које ново оружје је коришћено? - преписује са
6. Како је изгледао живот у ратним условима? табле,
7. Наброј неколико ратних филмова. - користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Обавити разговор са неком особом која је преживела Други
домаћи задатак.
светски рат, на тему свакодневни живот у ратним условима.
Написати кратак реферат.

Изглед табле

Последице рата
Огромни људски и материјални губици.
Логори смрти
Геноцид
Холокауст
Модерна војна технологија
Живот у рату
- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности
ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 28

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Априлски рат и окупација Краљевине Југославије 1941. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са првом фазом Другогсветског рата у
Циљ часа:
Југославији.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија, Верска настава
повезивање:
Мартовски пуч, Априлски рат, НДХ, капитулација, подела
Кључни појмови:
Југославије, геноцид.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- У тешким међународним околностима, Југославија је 25. - преписује са
марта 1941. приступила Тројном пакту. табле,
- Група официра, на челу са Душаном Симовићем и - прати упутства
Боривојем Мирковићем, извршила је 27. марта војни удар. наставника;
- Уз масовне демонстарције, краљ Петар II проглашен је - користи
пунолетним, а поништен је документ о приступању историјске и
Тројном пакту. географске
- 6. априла 1941. бомбардовањем Београда нападнута је карте,
Југославија. - одговара на
- Напад је извршен из скоро свих суседних држава (осим питања,
Грчке). - слуша одговоре
- Краљ Петар II и чланови владе напустили су земљу. других ученика;
- Југославија је капитулирала 17. априла. - поставља
- априла у Загребу је Славко Кватерник прогласио тзв. питања,
Независну државу Хрватску (НДХ). - користи
- Држава је подељена на више окупационих зона. уџбеник,
- На чело српске владе постављен је генерал Милан Недић. - препричава,
НДХ и политика геноцида - описује
илустрације и
- На територији НДХ живело је близу 2 милиона Срба. фотографије,
- На челу усташког режима био је Анте Павелић. - бележи
- Сматрано је да трећину Срба треба побити, трећину непознате
покатоличити, а трећину протерати. појмове,
- Срби су стављени ван закона, убијани, мучени и одвођени - користи
у логоре, од којих је најзлогласнији био Јасеновац. мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Показати на карти окупационе зоне и објаснити коме су
након одржаног
припале.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Априлски рат и последице пораза
Приступање Тројном пакту
Мартовски пуч
Напад на Југославију
Априлски рат
Стварање НДХ
Капитулација и подела Југославије
НДХ и геноцид

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 29

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Априлски рат и окупација Краљевине Југославије 1941. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са догађајима на југословенском ратишту
Циљ часа:
током 1941. године.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
ЈВО, Драгољуб Михаиловић, партизани, Јосип Броз Тито,
Кључни појмови:
устанак, Влада националног спаса.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Влада у емиграцији (у Лондону) прихватила је ратне - преписује са
циљеве из Атлантске повеље. табле,
Антиокупаторске грађанске снаге - прати упутства
наставника;
- Југословенска војска у отаџбини (равногорци/четници) на
- користи
челу са Драгољубом Михаиловићем.
историјске и
- Михаиловић је подржан од владе у Лондону.
географске
- Избегавање великих оружаних акција, док се савезници не
карте,
консолидују.
- одговара на
- Обнова југословенске монархије са српском
питања,
територијалном јединицом.
- слуша одговоре
Комунисти и револуционарна перспектива других ученика;
- Партизани (КПЈ) на челу са Јосипом Брозом Титом. - поставља
- Партизани су хтели конкретну борбу против Немаца, без питања,
обзира на последице. - користи
- Желели су да социјалистичком револуцијом створе уџбеник,
републику по узору на СССР. - препричава,
- Боље организовани од четника (такође герилски начин - описује
ратовања). илустрације и
Устанак фотографије,
- бележи
- ЈВО је подигла устанак у мају 1941. непознате
- КПЈ је устанак подигла почетком јула 1941. појмове,
- Устанци су избили и у другим деловима Југославије. - користи
- Тито и Дража постигли су у Струганику (септембра 1941) мултимедије и
договор о заједничком деловању. електронске
- Ослобођени су Лозница, Чачак, Горњи Милановац, додатке.
Ужице. - износи своје
- Велике одмазде Немаца у Краљеву и Крагујевцу (100 за запажање;
једнога). - анализира и
- Сукоб партизана и четника око Ужица прерастао је у закључује.
грађански рат.
Влада националног спаса, на челу са Миланом Недићем.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направити паралелу између партизана и ЈВО.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Отпор, устанак и грађански рат
Равногорски покрет
Драгољуб Михаиловић
Партизански покрет
Јосип Броз Тито
Устанак
Влада националног спаса

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 30

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Априлски рат и окупација Краљевине Југославије 1941. године

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о југословенском ратишту
Циљ часа:
током 1941. године.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик, Верска настава
повезивање:
Мартовски пуч, Априлски рат, НДХ, капитулација, подела
Кључни појмови: Југославије, геноцид, ЈВО, Драгољуб Михаиловић, партизани,
Јосип Броз Тито, устанак, Влада националног спаса.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Који догађаји су претходили Априлском рату 1941. питања (усмено
године? или писано),
2. Шта је био узрок брзе капитулације југословенске војске? - слуша одговоре
3. Како је извршена подела територије Краљевине других ученика;
Југославије после слома у Априлском рату? - анализира и
4. Какав је био однос власти НДХ према српском упоређује са
становништву? одговорима
5. Да ли су савезничке државе признале окупаторску поделу других ученика;
Југославије? - преписује са
6. Које активности је предузела југословенска влада у табле,
емиграцији? - користи
7. Шта је чинило суштину „стратегије чекања” коју је историјске и
заговарао Драгољуб Михаиловић? географске
8. Како се развијао устанак у Србији? карте,
9. Са каквим је циљем формирана влада на чијем челу је био - описује
Милан Недић? илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити поређење Драже Михаиловића и Тита.
домаћи задатак.

Изглед табле

Почетак рата у Југославији

Мартовски пуч
Напад на Југославију
Априлски рат
Стварање НДХ
Капитулација и подела Југославије
НДХ и геноцид
Равногорски покрет
Драгољуб Михаиловић
Партизански покрет
Јосип Броз Тито
Устанак
Влада националног спаса

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 31

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Устанак против окупатора и почетак грађанског рата 1941–
Наставна јединица: 1942.

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са догађајима на југословенском ратишту
Циљ часа:
закључно са 1942. годином.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Кључни појмови: Грађански рат, офанзиве, терор и геноцид, АВНОЈ.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Грађански рат - преписује са
- Велике разлике и нетрпељивости између четника и табле,
партизана. - прати упутства
- Састанци Тита и Драже без трајних резултата. наставника;
- Грађански рат у Србији утицао је на слом устанка. - користи
- Немци су офанзивом поново успоставили контролу над историјске и
Србијом. географске
- Партизани су прешли у Санџак, па у Источну Босну. карте,
- Четници су се поделили и устанак је био угушен. - одговара на
питања,
Носиоци терора и геноцида
- слуша одговоре
- Више логора на простору Србије других ученика;
- Терор Албанаца над Србима на Косову и Метохији. - поставља
- „Рација“ у Новом Саду у јануару 1942. Убијено око 2.000 питања,
Срба и Јевреја. - користи
уџбеник,
- У бугарској окупационој зони убијено је око 20.000 Срба. - препричава,
- Терор на простору НДХ имао је највеће размере. - описује
- Расно законодавство довело је до геноцида над Србима, илустрације и
Јеврејима и Ромима. фотографије,
- Кажњавани су и Хрвати – антифашисти. - бележи
Борбе у 1942. години непознате
појмове,
- После нове офанзиве партизани из Источне Босне прелазе - користи
у Западну. мултимедије и
- Покрет је омасовљен услед борби против усташа и електронске
домобрана (НОВ и ПОЈ). додатке.
- У јулу 1942. Немци и усташе заузимају центар слободне - износи своје
територије – планину Козару. запажање;
- Нова слободна територија створена је у Бихаћу (август - анализира и
1942). закључује.
- Дража се определио за стратегију чекања.
- Његове војводе, Павле Ђуришић у Црној Гори и Момчило
Ђујић у Крајини, омасовљавали су покрет.
Прво заседање АВНОЈ-а
- АВНОЈ је основан у Бихаћу, у новембру 1942.
- Општенационално и општепартијско политичко
представништво народноослободилачке борбе у
Југославији.
- То тело било је највиши орган нове власти.
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Показати на карти где су се одиграли најважнији догађаји у
након одржаног
Југославији током 1941. и 1942. године.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Грађански рат – југословенско ратиште 1941–1942. године


Грађански рат
Носиоци терора и геноцида
Борбе у 1942. години
Прво заседање АВНОЈ-а
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 32

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Устанак против окупатора и почетак грађанског рата 1941–
Наставна јединица: 1942.

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о догађајима који су
Циљ часа: обележили крај 1941. и 1942 годину југословенском
ратишту.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Кључни појмови: Грађански рат, офанзиве, терор и геноцид, АВНОЈ.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Које су основне карактеристике окупаторског терора у питања (усмено
Србији? или писано),
2. Какав је био положај српског народа на Косову и - слуша одговоре
Метохији? других ученика;
3. Шта се дешавало са Србима, Јеврејима и Ромима на - анализира и
простору НДХ? упоређује са
4. Шта је био узрок грађанског рата? одговорима
5. Где су се померале партизанске и четничке трупе током других ученика;
1942? - преписује са
6. Које су основне одлуке Првог заседања АВНОЈ-а? табле,
7. Какве акције су предузимали остали покрети отпора у - користи
Европи? историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Описати положај српског народа у различитим окупационим
домаћи задатак.
зонама.

Изглед табле
Грађански рат – југословенско ратиште 1941–1942. године
Грађански рат
Носиоци терора и геноцида
Борбе у 1942. години
Прво заседање АВНОЈ-а

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 33

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Завршне операције и крај Другог светског рата у Југославији

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са догађајима и околностима које су
Циљ часа: довеле до краја рата у Југославији и победе партизанског
покрета.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Неретва, Сутјеска, Десант на Дрвар, ослобођење Београда,
Кључни појмови:
Сремски фронт, крај рата.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Ратне операције у Југославији 1943. године - преписује са
- Почетком 1943. очекивало се искрцавање савезника на табле,
Јадрану. - прати упутства
- Немци покрећу нову офанзиву – операције Вајс 1, 2 и 3 наставника;
(битка на Неретви). - користи
- Партизани су из Бихаћа протерани до долине Неретве, где историјске и
су крајем марта поразили четнике. географске
- Уз партизане је било и цивилно становништво. карте,
- После напада на Козару Много их је страдало или - одговара на
завршило у логорима. питања,
- Диана Будисављевић спасила је неколико хиљада српске - слуша одговоре
деце из усташких логора. других ученика;
- Заробивши око 2000 четника, Немци су кренули у нову - поставља
офанзиву на партизане. питања,
- У јуну 1943. су партизани опкољени у долини реке - користи
Сутјеске (операција Шварц). уџбеник,
- Уз велике губитке партизани пробијају обруч и беже - препричава,
непријатељу. - описује
АВНОЈ и стварање југословенске федерације илустрације и
фотографије,
- На другом заседању (29. новембра 1943) донете су одлуке - бележи
о уређењу будуће државе непознате
- Забрањен је повратак краљу и влади. појмове,
Конгрес у селу Ба - користи
мултимедије и
- Светосавски конгрес 1944. електронске
- Верност краљу. додатке.
- Позив на братску слогу. - износи своје
Велике силе и југословенско ратиште запажање;
- анализира и
- У почетку подршка равногорском покрету.
закључује.
- Због њихове пасивности креће подршке партизанима.
- Споразум Тито-Шубашић (јун 1944).
- Дража је разрешен дужности министра војног.
- Септембра 1944. и априла 1945. године Тито се срео са
Стаљином.
- Договорене су заједничке операције у Југославији.
- Влада ДФЈ је образована 7. марта 1945. године.
Ратне операције у 1944. години
- Савезници су на Васкрс 1944. бомбардовали Београд и
друге градове у Србији.
- У мају 1944. Немци су десантом на Дрвар покушали да
убију Тита.
- Јединице Црвене армије ушле су у Србију. Четници су
прешли у Босну.
- 20. октобра 1944. ослобођен је Београд.
Завршне операције за ослобођење земље
- После Београда ослобођена је цела Србија, Банат и део
Барање.
- У пролеће 1945. отворен је Сремски фронт.
- Пробијен је средином априла, уз велике губитке.
- Борбе су трајале све до 15. маја 1945.
- Већи део четника уништен је на Зеленгори 13. маја 1945.
- После коначног ослобођења земље нова комунистичка
власт обрачунала се са противницима револуције.
- Том приликом страдао је и велики број невиних људи.
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
Показати на карти места најважнијих догађаја у периоду - исказује утиске
1943-1945. након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Југословенско ратиште и завршна фаза рата


Ратне операције у Југославији 1943. године
АВНОЈ и стварање југословенске федерације
Конгрес у селу Ба
Велике силе и југословенско ратиште
Ратне операције у 1944. години
Завршне операције за ослобођење земље

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 34

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Завршне операције и крај Другог светског рата у Југославији

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о догађајима на
Циљ часа:
југословенском ратишту у завршној фази рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Неретва, Сутјеска, Десант на Дрвар, ослобођење Београда,
Кључни појмови:
Сремски фронт, крај рата.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
1. Шта је био војни циљ операција „Вајс” и „Шварц”? - одговара на
2. Које су најзначајније одлуке Другог заседања АВНОЈ-а? питања (усмено
3. Које су одлуке донете на Светосавском конгресу у селу или писано),
Ба? - слуша одговоре
4. Каква је била политика великих савезничких сила према других ученика;
Југославији 1943. и 1944. године? - анализира и
5. Зашто је Шубашић прихватио владу са Титом? упоређује са
6. Кад је ослобођен Београд? одговорима
7. Како је и када окончан Други светски рат у Југославији? других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
На врменској ленти уписати најважније догађаје на
домаћи задатак.
југословенском ратишту током Другог светског рата.

Изглед табле
Југословенско ратиште и завршна фаза рата
Ратне операције у Југославији 1943. године
Друго заседање АВНОЈ-а
Конгрес у селу Ба
Велике силе и југословенско ратиште
Ратне операције у 1944. години
Завршне операције за ослобођење земље

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 35

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Последице Другог светског рата у Југославији

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са билансом и последицама Другог
Циљ часа: светског рата у Југославији, као и са доприносом наше
војске победи Антифашистичке коалиције.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно
Српски језик, Верска настава, Грађанско васпитање
повезивање:
Кључни појмови: Логори смрти, србоцид, холокауст и порајмос, рат и кулутра.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Војни допринос победи - преписује са
- Велики допринос победи савезника. табле,
- Наших људи било је и у страним војскама и покретима - прати упутства
отпора. наставника;
- Окупатори су морали у Југославији да држе између 30 и - користи
50 дивизија. историјске и
- Војни допринос вреднован је на савезничким географске
конференцијама. карте,
- одговара на
Људски и материјални губици
питања,
- Југославија је у Другом светском рату изгубила око два - слуша одговоре
милиона становника. других ученика;
- Много људи завршило је по затворима и - поставља
концентрационим логорима. питања,
- Огромни материјални губици. - користи
- Готово потпуно уништена привреда. уџбеник,
- Велике миграције Срба и НДХ и других окупационих - препричава,
зона. - описује
- Тачан број жртава у НДХ никад није утврђен. илустрације и
- После рата доста Немаца је напустило Банат. фотографије,
- Логори смрти - бележи
- Укупно 71 логор, највише у НДХ. непознате
- Нјзлогласнији је био Јасеновац. појмове,
Геноцид – србоцид (над србима), холокауст (над Јеврејима) и - користи
порајмос (над Ромима). мултимедије и
електронске
- Тачан број српских жртава никад није установљен додатке.
(највише у НДХ). - износи своје
- У НДХ је живот изгубило 74.850 деце. запажање;
- Број ромских жртава на подручју Југославије процењен је - анализира и
на око 130.000 (највише у НДХ). закључује.
- Страдало је око 60.000 Јевреја.
Уништавање и пљачка културних и привредних добара
- Једна од најоштећенијих земаља.
- Укупна штета у Југославији износила је преко 46
милијарди долара.
- Без куће је остало око 3,3 милиона људи.
- Уништавање и пљачка културних вредности непроцењива
је.
- Један од највећих злочина је уништавање Народне
библиотеке Србије.
Рат и култура
- Највећи број научника и уметника одбио је сарадњу са
окупатором.
- Доста писаца пришло је партизанском покрету.
- Пуно књижевних и уметничких дела на тему рата.
- Велики број ратних (партизанских) филмова.
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Написати реферат, или направити пројекат о
након одржаног
концентрационом логору Јасеновац.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Биланс рата и допринос Југославије победи
Војни допринос победи
Људски и материјални губици
Геноцид – србоцид, холокауст и порајмос
Уништавање и пљачка културних и привредних добара
Рат и култура

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 36

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Последице Другог светског рата у Југославији

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о људским и
Циљ часа: материјалним жртвама и доприносу Југославије победи у
Другом светском рату.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно
Српски језик, Верска настава, Грађанско васпитање
повезивање:
Кључни појмови: Логори смрти, србоцид, холокауст и порајмос, рат и кулутра.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. У чему се састојао војни допринос Југославије победи над питања (усмено
фашизмом? или писано),
2. Какви су и колики били људски и материјални губици - слуша одговоре
Југославије у Другом светском рату? других ученика;
3. Шта знаш о логорима смрти у Југославији за време Другог - анализира и
светског рата? упоређује са
4. Какве је раземере имао холокауст у Југославији? одговорима
5. Какве је размере имао геноцид над српским народом у других ученика;
НДХ? - преписује са
6. Зашто је бомбардована Народна библиотека у Београду? табле,
7. Како је изгледао културни живот у ратним околностима? - користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Наброј десетак партизанских филмова, а о једном напиши
домаћи задатак.
реферат.

Изглед табле
Биланс рата и допринос Југославије победи
Војни допринос победи
Људски и материјални губици
Геноцид – србоцид, холокауст и порајмос
Уништавање и пљачка културних и привредних добара
Рат и култура

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 37

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Други светски рат
тема/област:
Наставна јединица: Други светски рат

Тип часа: Систематизација


Сагледавање постигнућа ученика о наставној теми Други
Циљ часа:
светски рат.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални, фронтални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик, Верска настава, Грађанско васпитање
повезивање:
Тројни пакт, Антифашистичка коалиција, југословенско
Кључни појмови: ратиште, партизани, четници, победа савезника и допринос
Југославије.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Прегледање свеске и домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Резиме наставне теме Други светски рат.
Користити питања за проверу и давати додатна објашњења. - Активно слуша,
- одговара на
питања (усмено
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. или писано),
- слуша одговоре
других ученика;
- анализира и
упоређује са
одговорима
других ученика;
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Анализа постигнутог у наставној теми Други светски рат. питања,
- поставља
питања.
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Домаћи задатак
Направити презентацију (може и по групама) о најважнијим
догађајима у Другом светском рату.

Изглед табле
Други светски рат
Тројни пакт
Антифашистичка коалиција
Југословенско ратиште
Партизани и четници
Допринос Југославије победи савезника.

- Вођење
-
- евиденције о знању, напредовању и активности
Начини провере ученика.
остварености исхода: - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 38

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата
Међународни односи, стварање блокова и почетак Хладног
Наставна јединица: рата

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са великим променама у свету које су
Циљ часа:
се десиле после Другог светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Уједињене нације, Хладни рат, блоковска подела, несврстани,
Кључни појмови:
деколонизација.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Крај Антифашистичке коалиције. - преписује са
- САД су постале водећа сила западног света , СССР табле,
источног. - прати упутства
- Основана је Организација уједињених нација. наставника;
- Најважније телу УН је Савет безбедности. - користи
- Велика разлика између комунистичких и капиталистичких историјске и
великих сила, што ће довести до Хладног рата. географске
- 1949. створен је НАТО, на челу са САД-ом. карте,
- 1955. створен је Варшавски пакт, на челу са СССР-ом. - одговара на
- Нестају колонијална царства, а многе државе стичу питања,
независност. - слуша одговоре
- Први скуп несврстаних земаља одржан је септембра 1961. других ученика;
- године у Београду. - поставља
- Трка у развоју технологије и наоружања. питања,
- Немачка је подељена најпре на 4, а потом на 2 дела - користи
(Берлински зид). уџбеник,
- У Корејском, Вијетнамском и Авганистанском рату - препричава,
учествовале су САД или СССР. - описује
- Свет је био на ивици нуклеарног рата у време Кубанске илустрације и
кризе (1962). фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Показати на карти блоковску поделу у време Хладног рата.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Послератни свет и његове противуречности
Хладни рат
Међународне организације
Блоковска подела света и рађање трећег света
Деколонизација
Политика несврстаности
Кризе и ратна жаришта

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 39

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата
Међународни односи, стварање блокова и почетак Хладног
Наставна јединица: рата

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о дешавањима у свету
Циљ часа:
после Другог светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Уједињене нације, Хладни рат, блоковска подела, трећи свет,
Кључни појмови:
несврстани, деколонизација.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. У чему је значај ОУН? питања (усмено
2. Који су били основни органи ОУН? или писано),
3. Шта је то „Маршалов план”? - слуша одговоре
4. Који војни блокови су постојали и кад су основани? других ученика;
5. Шта је то деколонизација? - анализира и
6. Чему је служио покрет несврстаних? упоређује са
7. Наведите неколико критичних жаришта у свету у другој одговорима
половини 20. века. других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Истражи и напиши кратак реферат (или направи презентацију) о
домаћи задатак.
Берлинском зиду као симболу Хладног рата.

Изглед табле
Послератни свет и његове противуречности
Хладни рат
Међународне организације
Блоковска подела
Трећи свет
Деколонизација
Политика несврстаности
Кризе и ратна жаришта

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 40

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Свет у време Хладног рата

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са научним достигнућима и различитим
Циљ часа: политичким и друштвеним покретима у другој половини 20.
века.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик, Музичка култура
повезивање:
Еманципација, апартхејд, Мартин Лутер Кинг, освајање
Кључни појмови:
свемира, медији, поп-култура.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Апартхејд – дискриминација тамнопутог становништва. - преписује са
- Отворена експлоатација, насиље, непоштовање људских табле,
- права. - прати упутства
- Марти Лутер Кинг – борац за права тамнопутих наставника;
Американаца. - користи
- Покрети за женска права инсистирали су на економској и историјске и
друштвеној једнакости оба пола. географске
- Хипи покрет залагао се за мир и љубав. карте,
- Поп-култура. - одговара на
- Рокенрол музика – Елвис Присли, Битлси, питања,
Ролингстонси… - слуша одговоре
- Велики протести на универзитетима широм Европе 1968. других ученика;
- Научна достигнућа и освајање свемира - поставља
- 1957. први вештачки сателит – Спутњик. питања,
- 1961. први човек у свемиру – Јуриј Гагарин. - користи
- 1969. Први човек на месецу – Нил Армстронг. уџбеник,
- Медији имају огроман утицај на становништво. - препричава,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Написати кратак реферат о Мартину Лутеру Кингу.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Покрети и идеје савременог друштва
Покрети еманципације
Апартхејд
Мартин Лутер Кинг
Научна достигнућа
Освајање свемира
Медији
Популарна култура

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 41

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Свет у време Хладног рата

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о свету у време Хладног
Циљ часа:
рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик, Музичка култура
повезивање:
Еманципација, апартхејд, Мартин Лутер Кинг, освајање
Кључни појмови:
свемира, медији, поп-култура.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
1. Шта је то „апартхејд”? - одговара на
2. Ко је био Мартин Лутер Кинг? питања (усмено
3. Кад је почела и како је текла озбиљнија борба за права или писано),
жена? - слуша одговоре
4. Како се звао први човек који је био у свемиру? других ученика;
5. како први човек који је закорачио на Месец? - анализира и
6. Које рок групе знаш? упоређује са
7. Како је изгледао развој и утицај електронских медија? одговорима
других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Наброј најзначајније рок групе и издвој бар по једну песму.
домаћи задатак.

Изглед табле
Покрети и идеје савременог друштва
Покрети еманципације
Апартхејд
Мартин Лутер Кинг
Научна достигнућа
Освајање свемира
Медији
Популарна култура

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 42

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Друштво, наука и култура током Хладног рата

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са развојем држава у оквиру европских
Циљ часа:
интеграција.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Крај Хладног рата; перестројка; слом комунизма; европске
Кључни појмови:
интеграције; ЕЕЗ.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Крај Хладног рата - преписује са
- Реформа у СССР-у („перестројка“) почела је доласком табле,
Горбачова. - прати упутства
- Демократске слободе грађана у СССР-у. наставника;
- Променио се однос према Западу. - користи
- До 1990. Хладни рат је окончан. историјске и
- Колапсом СССР-а, САД су постале једина суперсила у географске
свету. карте,
- Социјалистички поредак совјетског типа распао се 1989. - одговара на
године у свим земљама бившег источног блока. питања,
- Уместо СССР-а настала је Заједница Независних Држава. - слуша одговоре
- Укидање варшавског уговора је извршено 21. фебруара других ученика;
1991. - поставља
питања,
Уједињење Европе
- користи
- Тај процес је прво започео на економском и културном, па уџбеник,
тек - препричава,
- онда на политичком плану. - описује
- Европски конгрес у Хагу 1948. илустрације и
- Жеља да буде успостављено несметано кретање људи, фотографије,
идеја, робе и информација. - бележи
- Европска конвенција о заштити људских права и непознате
темељних слобода 1951. појмове,
- Прва фаза у раду Европског савета завршена је 1963. - користи
- Европске заједнице за угаљ и челик – почетак европских мултимедије и
интеграција. електронске
- Године 1957. шест земаља Европе формирале су Европску додатке.
економску заједницу. - износи своје
- Састанак у Мастрихту 1991. и идеја за увођење евра. запажање;
- Уједињење Европе добило је на замаху после слома - анализира и
комунизма. закључује.
- Земље Источне Европе укључиле су се у европске
интеграције.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Покажи на карти ширење ЕЕЗ и европске интеграције.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Европска интеграција
Крај Хладног рата
Перестројка
Крах СССР-а
Слом комунизма
САД као једина суперсила
Европске интеграције
Европска економска заједница

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 43

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Друштво, наука и култура током Хладног рата

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о друштву, науци и
Циљ часа:
култури током Хладног рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Крај Хладног рата; перестројка; слом комунизма; европске
Кључни појмови:
интеграције; ЕЕЗ.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
Како се завршио Хладни рат? питања (усмено
или писано),
Шта је то перестројка?
- слуша одговоре
Шта знате о уједињењу Европе? других ученика;
Шта је то ЕЕЗ? - анализира и
упоређује са
Када и како се распао социјалистички поредак у СССР-у и одговорима
земљама источне Европе? других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Показати на карти распад СССР-а.
домаћи задатак.

Изглед табле

Европска интеграција
Крај Хладног рата
Перестројка
Крах СССР-а
Слом комунизма
САД као једина суперсила
Европске интеграције
Европска економска заједница
- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности
ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 44

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Југословенска држава 1945–1948. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са првим периодом од успоставе новог
Циљ часа: државног и друштвеног уређења у Југославији после Другог
светског рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
ДФЈ, Народни фронт, Устав из 1946, аграрна реформа,
Кључни појмови:
национализација, конфискација.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Треће заседање АВНОЈ-а – август 1945. у Београду. - преписује са
- Проширени АВНОЈ трансформисао се у Привремену табле,
народну скупштину. - прати упутства
- Велики обрачуни са неистомишљеницима и „класним наставника;
непријатељем“. - користи
- Организација Југословенски народни фронт добила је историјске и
изборе. географске
- Проглашена је Федеративна Народна Република карте,
Југославија. - одговара на
- Устав је донет 1946. питања,
- Укинута је монархија и успостављен једнопартијски - слуша одговоре
систем. других ученика;
- Забрана повратка краљевској породици. - поставља
- Шест република и две покрајине. питања,
- Обнова и изградња порушене земље. - користи
- Организоване су радне акције, афирмисано ударништво. уџбеник,
- Конфискација „непријатељске имовине”. - препричава,
- Одузимање вишка земље и приватне својине – - описује
национализација. илустрације и
- Аграрна реформа – велики ударац за село. фотографије,
- Петогодишњи планови, по угледу на СССР. - бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Описати под каквим је околностима дошло до промене
након одржаног
државног и друштвеног уређења у Југославији.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Нова власт у Југославији
Демократска Федеративна Југославија
Народни фронт
Треће заседање АВНОЈ-а
Проглашење републике
Устав из 1946. године
Обнова и промена власничких односа

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 45

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Југословенска држава 1945–1948. године

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о успостављању нове
Циљ часа:
власти у Југославији после Другог светског рата,
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
ДФЈ, Народни фронт, Устав из 1946, аграрна реформа,
Кључни појмови:
национализација, конфискација.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Какву је улогу у политичком животу југословенске питања (усмено
државе имала организација Народни фронт? или писано),
2. Када је и како конституисана федерална Србија? - слуша одговоре
3. На који начин је, према Уставу из 1946. године, других ученика;
дефинисана југословенска држава? - анализира и
4. Шта знате о обнови ратом разрушене земље? упоређује са
5. Објасни појмове национализација и конфискација. одговорима
6. Шта је то аграрна реформа и какви су били резултати? других ученика;
7. Шта су то омладинске радне акције? - преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Објасни процес промене власништва у привреди, из приватног у
домаћи задатак.
државно.

Изглед табле
Нова власт у Југославији
Народни фронт
Треће заседање АВНОЈ-а
Устав из 1946. године
Обнова
Промена власничких односа

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 46

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Југославија у Хладном рату – између Европе и несврстаности

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са спољном политиком Југославије у
Циљ часа:
првим послератним годинама.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Информбиро, резолуција ИБ-а, Тршћанска криза, несврстани,
Кључни појмови:
радничко самоуправљање.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
У почетку чврсти односи са СССР-ом, а лоши са Западом - преписује са
(Тршћанска криза). табле,
Совјети су 1947. основали Информациони биро. - прати упутства
наставника;
Резолуција ИБ-а 1948.
- користи
КПЈ је осуђена од стране СССР-а и дошло је до захлађења историјске и
односа. географске
Југославија је била изложена бојкоту и економској блокади карте,
- одговара на
социјалистичких земаља. питања,
Запад је слао помоћ Титу, а Стаљинисти су завршавали у - слуша одговоре
логорима (Голи оток). других ученика;
- поставља
Југославија је, заједно са Грчком и Турском формирала
питања,
Балкански пакт.
- користи
До нормализације односа са СССР-ом дошло је.посетом уџбеник,
Хрушчова Београду (1955). - препричава,
Сарадња са земљама афричко-азијског простора одредила је - описује
спољнополитичку позицију Југославије. илустрације и
фотографије,
Са бившим колонијалним државама формиран је покрет - бележи
несврстаних. непознате
Очување мира, неангажованости унутар војних блокова, борба појмове,
против колонијализма и поштовања независности других земаља. - користи
мултимедије и
Прва конференција несврстаних – Београд 1961. електронске
Радничко самоуправљање озакоњено је 1950. године. додатке.
- износи своје
После почетног одушевљења, самоуправљање није дало
запажање;
значајније резултате.
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Објасни околности које су довеле до сукоба Тита и Стаљина.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Спољнополитички положај Југославије
Међународни положај Југославије
Сукоб с Информбироом
Политика несврстаности
Балкански пакт
Радничко самоуправљање

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 47

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Југославија у Хладном рату – између Европе и несврстаности

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о спољној политици
Циљ часа:
послератне Југославије.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Информбиро, резолуција ИБ-а, Тршћанска криза, несврстани,
Кључни појмови:
радничко самоуправљање.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Шта знате о сукобу Југославије и земаља Информбироа? питања (усмено
2. Какав је био однос Југославије са Западом? или писано),
3. У чему је суштина политике несврстаности? - слуша одговоре
4. Чему је служио логор на Голом отоку? других ученика;
5. Шта је радничко самоуправљање? - анализира и
упоређује са
одговорима
других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Погледајте филм Отац на службеном путу Емира Кустурице.
домаћи задатак.

Изглед табле
Спољнополитички положај Југославије
Међународни положај Југославије
Сукоб с Информбироом
Политика несврстаности
Балкански пакт
Радничко самоуправљање

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 48

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Држава, друштво и култура комунистичке Југославије

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са друштвеним и економским развојем
Циљ часа:
Југославије у послератном периоду.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Страни кредити, друштвени стандард, Студентсе
Кључни појмови:
демонстрације, МАСПОК, либерали.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Брз економски развој 60-их захваљујући страним - преписује са
кредитима. табле,
- Порастао је и животни стандард становништва. - прати упутства
- Развој здравства. наставника;
- Политичка, економска и национална криза. - користи
- Почетком 60-их партијско руководство земље више није историјске и
било јединствено. географске
- Устав из 1963 – СФРЈ. карте,
- Привредна реформа из 1965. године доживела је неуспех. - одговара на
- Обрачун са Ранковићем 1966. на тзв. Брионском пленуму питања,
СКЈ. - слуша одговоре
- Југословенска држава почела је да слаби, а јачала је моћ других ученика;
ре- - поставља
- публика. питања,
- Студентске демонстрације у Београду 1968. Тражене су - користи
хитне друштвене реформе. уџбеник,
- Размишљало се и о отцепљењу Хрватске и њеном - препричава,
укључењу у - описује
- ОУН. илустрације и
- Обрачун Тита са МАСПОК-ом у Хрватској 1971. фотографије,
- Устав из 1974 – корак ка конфедерацији. - бележи
- Српско руководство, (Марко Никезић и Латинка непознате
Перовић), настојало је да модернизује Србију. појмове,
- Албански политичари захтевали су да право на - користи
самоопредељење – „Косово – република“. мултимедије и
- Тито се 1972. обрачунао и са либералним вођством електронске
српских комуниста. додатке.
- Стабилан положај између Истока и Запада. Политика - износи своје
несврстаности. запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направити презентацију о Јосипу Брозу Титу.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Друштвени и економски развој Југославије
Друштвени развој и криза
Устав из 1963 – СФРЈ
Студентске демонстрације у Београду
Обрачун Тита са МАСПОК-ом у Хрватској
Обрачун са либерализмом у Србији
Спољна политика Југославије

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 49

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Држава, друштво и култура комунистичке Југославије

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о друштвеном и
Циљ часа:
економском развоју Југославије у послератном периоду.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Страни кредити, друштвени стандард, Студентсе
Кључни појмови:
демонстрације, МАСПОК, либерали.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Наведите неке од узрока политичке и економске кризе у питања (усмено
Југославији. или писано),
2. Зашто је дошло до студентских демонстрација у Београду - слуша одговоре
1968? других ученика;
3. На који се начин испољавао хрватски национализам у - анализира и
време масовног покрета? упоређује са
4. Како је Устав из 1974. године дефинисао југословенску одговорима
државу, а како положај Србије? других ученика;
5. Какву је спољну политику водила Југославија у 60-им и - преписује са
70-им годинама 20. века? табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Напиши кратак реферат (или направи презентацију) о Покрету
домаћи задатак.
несврстаних.

Изглед табле
Друштвени и економски развој Југославије
Друштвени развој и криза
Устав из 1963 – СФРЈ
Студентске демонстрације у Београду
Обрачун Тита са МАСПОК-ом у Хрватској
Обрачун са либерализмом у Србији
Спољна политика Југославије

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 50

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Друштвена криза и пораз Југославије

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са догађајима који су довели до
Циљ часа:
распада СФРЈ.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
СКЈ, Титова смрт, Устав Србије, сепаратизам, Слободан
Кључни појмови:
Милошевић.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Југословенска криза је била дубока и дуготрајна. - преписује са
СКЈ је настојао да у јавности одржи привид лагодног живота и табле,
просперитетног развоја. - прати упутства
наставника;
Индустријска производња је стагнирала.
- користи
Потрошња је била већа од производње. историјске и
Стално задуживање. географске
карте,
Подобни добијају предност у односу на способне. - одговара на
Разлике између развијених и неразвијених делова земље биле су питања,
све веће. - слуша одговоре
других ученика;
Републике су разбиле велике југословенске економске системе.
- поставља
Уставна решења из 1974. онемогућила су Србију да врши власт питања,
на целој својој територији. - користи
Војводина и Косово, понашале су се као самосталне републике. уџбеник,
- препричава,
СКЈ није могла да се прилагоди променама у друштву. - описује
Партијски диктат, контрола целокупног друштвеног живота, илустрације и
употреба силе. фотографије,
- бележи
Тито (доживотни председник) је умро 4. маја 1980. непознате
Његови наследници у партији и државном врху нису успели да појмове,
наставе континуитет, под паролом „И после Тита Тито“. - користи
мултимедије и
Сепаратизам на Косову у Метохији, уз исељавање Срба (42%) и
електронске
Црногораца (63%).
додатке.
Демонстрације 1981. оцењене су као „контрареволуција”. - износи своје
Заговорници државности Војводине и Косова имали су запажање;
- анализира и
нескривену подршку из Словеније и Хрватске. закључује.
„Српско питање“ и успон Слободана Милошевића.
Септембра 1990. године донет је Устав Републике Србије.
Територијална целовитост, уз две покрајине.
По окончању Хладног рата Југославија је изгубила функцију коју
је имала и њена спољна политика је престала да буде утицајна.
Појава нових републичких лидера довела је до међунационалне
мржње.
Словенци и Хрвати хтели су самосталну државу.
Запад и НАТО су их подржавали.
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направи хронологију најважнијих догађаја у Југославији
након одржаног
током осамдесетих година 20. века.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Друштвена криза и пораз Југославије


Криза самоуправљања и економије
Криза изазвана уставно-правним преобликовањем федерације
Криза унутар Савеза комуниста Југославије
Југославија после Тита
Албански сепаратизам
Неравноправни положај Србије у југословенској федерацији
Успон Слободана Милошевића
Нови Устав Србије
Однос Словенаца и Хрвата према СФРЈ

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 51

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата

Наставна јединица: Друштвена криза и пораз Југославије

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о последњој деценији
Циљ часа:
постојања СФРЈ и разлозима за њен распад.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


Међупредметне - Компетенција за целоживотно учење;
компетенције: - Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
СКЈ, Титова смрт, Устав Србије, сепаратизам, Слободан
Кључни појмови:
Милошевић.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
1. Који су корено друштвене кризе у Југославији? - одговара на
2. Зашто се за Устав из 1974. каже да је „почетак краја“ питања (усмено
СФРЈ? или писано),
3. Како се снашао државни врх после Титове смрти? - слуша одговоре
4. Који су народи и када почели испољавати сепаратистичке других ученика;
идеје? - анализира и
5. До каквих промена је довео Устав Србије из 1990? упоређује са
одговорима
других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Напиши кратак реферат (или направи презентацију) о томе како
домаћи задатак.
је изгледала структура државног врха СФРЈ после Титове смрти.

Изглед табле
Друштвена криза и пораз Југославије
Криза самоуправљања и економије
Криза изазвана уставно-правним преобликовањем федерације
Криза унутар Савеза комуниста Југославије
Југославија после Тита
Сепаратизам
Положај Србије у СФРЈ
Нови Устав Србије

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 52

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
тема/област: периоду хладног рата
Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у
Наставна јединица: периоду хладног рата

Тип часа: Систематизација


Сагледавање постигнућа ученика о наставној теми Свет, Европа
Циљ часа:
и српски народ у југословенској држави у периоду хладног рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова
условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог
порекла и сазнајне вредности;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода
Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални, фронтални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Српски језик, Музичка култура, Ликовна култура,
повезивање: Верска настава, Грађанско васпитање.
Хладни рат, НАТО, Варшавски пакт, Несврстани, Тито, СФРЈ,
Кључни појмови:
СКЈ.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Прегледање свеске и домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Резиме наставне теме Свет, Европа и српски народ у
југословенској држави у периоду хладног рата. - Активно слуша,
Користити питања за проверу и давати додатна објашњења. - одговара на
питања (усмено
или писано),
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - слуша одговоре
других ученика;
- анализира и
упоређује са
одговорима
других ученика;
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Анализа постигнутог у наставној теми Свет, Европа и питања,
српски народ у југословенској држави у периоду хладног рата. - поставља
питања.
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Домаћи задатак
Направи хронологију најважнијих догађаја у другој
половини двадесетог века.

Изглед табле

Свет, Европа и српски народ у југословенској држави у периоду хладног рата


Хладни рат
НАТО
Варшавски пакт
Исток и Запад
СФРЈ
Тито
КПЈ/СКЈ

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 53

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Крај Хладног рата, слом комунизма у Европи и свет данас

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са приликама у Европи и свету крајем
Циљ часа:
20. века.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне - Дигитална компетенција;
компетенције: - Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Кључни појмови: Тријумф капитализма, демократизација, транзиција.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Пад Берлинског зида био је велика политичка и идеолошка - преписује са
победа Запада. табле,
- прати упутства
Капитализам је био прилагодљивији од комунизма околностима
наставника;
у којима је функционисала светска привреда.
- користи
У већини некадашњих социјалистичких држава успостављен је историјске и
демократски поредак, уз често болну транзицију. географске
Улога Европе мења се у односу на ранији период. карте,
- одговара на
У Европи и даље егзистирају државе – нације, али је чињеница питања,
да оне сарађују унутар европских економских, политичких и - слуша одговоре
војних институција. других ученика;
- поставља
Најкреативнији високообразовани кадрови из Европе, из бројних
питања,
разлога одлазе у САД.
- користи
Њихова места данас, у појединим државама, испуњавају људи из уџбеник,
држава које теже да приступе Европској Унији (попут Србије) и - препричава,
мигранти. - описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Наброј државе чланице Европске уније, са годинама када су
након одржаног
приступиле.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Европа и свет после хладног рата


Крај Хладног рата
Тријумф капитализма
Свет после Хладног рат
Европа после хладног рата
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 54

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Крај Хладног рата, слом комунизма у Европи и свет данас

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о приликама у Европи и
Циљ часа:
свету у првој деценији после Хладног рата.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне - Дигитална компетенција;
компетенције: - Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Кључни појмови: Тријумф капитализма, демократизација, транзиција.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
1. Када се и како завршио Хладни рат? - одговара на
2. Свет после Хладног рата. питања (усмено
3. Улога Европе у свету после Хладног рата? или писано),
4. Проблеми са којима се данас суочава Стари континент? - слуша одговоре
других ученика;
- анализира и
упоређује са
одговорима
других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Написати кратак реферат о слому комунизма у Европи.
домаћи задатак.

Изглед табле

Европа и свет после хладног рата


Крај Хладног рата
Тријумф капитализма
Свет после Хладног рат
Европа после хладног рата

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 55

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Стварање Европске уније и процеси глобализације

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са највећим изазовима са којима се
Циљ часа:
суочава савремени свет.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Биологија, Хемија
повезивање:
Глобализација, тероризам, глобално загревање, озонске рупе,
Кључни појмови:
киселе кише.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Глобализација - преписује са
- Глобализација је појава економског, технолошког, табле,
политичког, културног и идеолошког обједињавања света. - прати упутства
- Велико тржиште и употреба јефтине радне снаге широм наставника;
света омогућавали су мултинационалним компанијама - користи
високе профите. историјске и
- Бројна обележја глобализације, уз добре и лоше стране. географске
- Насупрот присталица глобализације, који је сматрају карте,
неминовним и спонтаним светским процесом, њени - одговара на
критичари је тумаче као пројекат који намеће доминацију питања,
Запада. - слуша одговоре
других ученика;
Тероризам
- поставља
- Уз ратове један од основних видова политичког насиља у питања,
послератном свету. - користи
- Збацивање режима или сепаратизам. уџбеник,
- Крајем 80-их тероризам је имао етничке и верске мотиве. - препричава,
- Главни изум овог периода биле су отмице авиона и напади - описује
бомбаша самоубица. илустрације и
- Трећи облик тероризма, који доминира у 21. веку, чини фотографије,
- политичко насиље које је постало глобално. - бележи
- Најпознатији напад у то време догодио се 11. 9. 2001. у непознате
САД. појмове,
- Против тероризма је поведен „глобални рат“. - користи
- Оживљавање војних интервенција од стране САД. мултимедије и
Еколошки проблеми света електронске
додатке.
- Бројне активности утичу на промене у природи. - износи своје
- Последице су такве да утичу становништво читаве запажање;
планете. - анализира и
- Глобално загревање, озонске рупе, киселе кише… закључује.
Проблеми савременог света
- Пренасељеност, велики број избеглица и миграната…
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направити презентацију о еколошким проблемима
након одржаног
савременог света.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Изазови савременог света: глобализација, тероризам, екологија и сиромаштво

Глобализација
Тероризам
Еколошки проблеми
Проблеми савременог света
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 56

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Стварање Европске уније и процеси глобализације

Тип часа: Утврђивање


Упознавање ђака са највећим изазовима са којима се
Циљ часа:
суочава савремени свет.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Биологија, Хемија
повезивање:
Глобализација, тероризам, глобално загревање, озонске рупе,
Кључни појмови:
киселе кише.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Глобализација - преписује са
- Глобализација је појава економског, технолошког, табле,
политичког, културног и идеолошког обједињавања света. - прати упутства
- Велико тржиште и употреба јефтине радне снаге широм наставника;
света омогућавали су мултинационалним компанијама - користи
високе профите. историјске и
- Бројна обележја глобализације, уз добре и лоше стране. географске
- Насупрот присталица глобализације, који је сматрају карте,
неминовним и спонтаним светским процесом, њени - одговара на
критичари је тумаче као пројекат који намеће доминацију питања,
Запада. - слуша одговоре
других ученика;
Тероризам
- поставља
- Уз ратове један од основних видова политичког насиља у питања,
послератном свету. - користи
- Збацивање режима или сепаратизам. уџбеник,
- Крајем 80-их тероризам је имао етничке и верске мотиве. - препричава,
- Главни изум овог периода биле су отмице авиона и напади - описује
бомбаша самоубица. илустрације и
- Трећи облик тероризма, који доминира у 21. веку, чини фотографије,
- политичко насиље које је постало глобално. - бележи
- Најпознатији напад у то време догодио се 11. 9. 2001. у непознате
САД. појмове,
- Против тероризма је поведен „глобални рат“. - користи
- Оживљавање војних интервенција од стране САД. мултимедије и
Еколошки проблеми света електронске
додатке.
- Бројне активности утичу на промене у природи. - износи своје
- Последице су такве да утичу становништво читаве запажање;
планете. - анализира и
- Глобално загревање, озонске рупе, киселе кише… закључује.
Проблеми савременог света
- Пренасељеност, велики број избеглица и миграната…
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направити презентацију о еколошким проблемима
након одржаног
савременог света.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Изазови савременог света: глобализација, тероризам, екологија и сиромаштво

Глобализација
Тероризам
Еколошки проблеми
Проблеми савременог света
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 57

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Изазови савременог света у XXI веку

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са друштвеним променама и
Циљ часа:
економским изазовима у савременом свету.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно
Географија
повезивање:
Кључни појмови: Интернет, мобилни телефони, соларна енергија, ГМО.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Револуција у сфери информатике и развоју - преписује са
комуникационих технологија. табле,
- Мултинационалне европске компаније пренеле су - прати упутства
производњу у Азију. наставника;
- Тамо је јефтина радна снага. - користи
- Промене у друштву проистичу и из сталног сукоба историјске и
демократског поретка и репресивних режима. географске
- Повећавање неједнакости и сиромаштва у свету је све карте,
израженије. - одговара на
- Велике промене у породици. питања,
- Пад наталитета, нарочито у развијеним земљама. - слуша одговоре
- Интернет, телекомуникације, ИТ, итд. битно мењају свет. других ученика;
- Свет грозничаво трага за алтернативном енергијом која ће - поставља
заменити нафту. питања,
- Значајне промене обухватиле су и производњу хране. - користи
- Проналажење лекова и вакцина за разне болести. уџбеник,
- Центар светске трговине премештен је на Тихи океан. - препричава,
- Економска снага Европе опада, а њен развој је успорен. - описује
- Кина производи више од 1/2 светске производње кућних илустрације и
апарата.
- Слично је и у другим областима. фотографије,
- Брзи развој бележе још неке азијске државе. - бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Написати кратак реферат (или направити презентацију) о
након одржаног
економском развитку Кине.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Друштвене и економске промене у свету


Велики развој ИТ
Пребацивање производње у Азију
Промене у производњи хране, медицини, енергетици…
Тихи океан као центар светске трговине
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 59

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Изазови савременог света у XXI веку

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о бројним променама и
Циљ часа:
изазовима са којима се суочава свет на почетку 21. века.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Биологија, Хемија
повезивање:
Глобализација, тероризам, глобално загревање, озонске рупе,
Кључни појмови: киселе кише, интернет, мобилни телефони, соларна енергија,
ГМО.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
1. Шта је глобализација? - одговара на
2. Какви облици тероризма постоје? питања (усмено
3. Са каквим изазовима се суочава савремени свет? или писано),
4. Какав економски и производни модел преовладава у - слуша одговоре
данашњем свету? других ученика;
5. Да ли се то одражава на друштво и како? - анализира и
6. Објасните улогу Кине у светској економији. упоређује са
7. Које још азијске земље доживљавају напредак? одговорима
других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити презентацију о глобализацији.
домаћи задатак.

Изглед табле

Савремени свет – изазови и промене


Глобализација
Тероризам
Еколошки проблеми
Проблеми савременог света
Велики развој ИТ
Пребацивање производње у Азију
Промене у производњи хране, медицини, енергетици…
- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности
ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 60

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Наука и култура савременог доба

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са развојем културе и уметности у
Циљ часа:
свету крајем 20. и почетком 21. века.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Српски језик, Биологија, Хемија, Физика,
повезивање: Информатика, Музичка култура, Ликовна култура
Поп-култура; „нови медији“, пропаганда, цензура,
Кључни појмови:
манипулација, пристрасност; концептуализам; постмодернизам.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
- Велики развој свемирског програма. - преписује са
- Изузетан развој природних наука. табле,
- Медицина је и даље пред великим изазовима. - прати упутства
- Највећи развој бележи информатика. наставника;
- Нови видови чисте енергије. - користи
- Револуција „нових медија“. историјске и
- информације су постале много доступније, а географске
информисаност неупоредиво већа. карте,
- Појачана медијска пропаганда, цензура, манипулација, - одговара на
пристрасност. питања,
- Технолошки развој је утицао на развој популарне културе - слуша одговоре
(поп-културе). других ученика;
- Рокенерол је, уз одређене промене и даље присутан. - поставља
- Присутан је и на домаћој музичкој сцени, уз друге правце. питања,
- Модернизам и његов „наставак” постмодернизам - користи
доминантни су у књижевности. уџбеник,
- Савремена српска проза и поезија 21. века је истовремено - препричава,
патриотска, социјална и интелектуална. - описује
- У ликовном стваралаштву присутне су и концептуална илустрације и
уметност, уметност перформанса и мултимедија и фотографије,
рачунарска уметност. - бележи
- Међу концептуалним уметницима светску славу досегла непознате
је Марина Абрамовић. појмове,
- Филмска уметност је доживела огромну промену - користи
захваљујући високој технологији. мултимедије и
- Домаћа кинематографија се и поред тешких околности електронске
- показала врло креативна и продуктивна. додатке.
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направити презентацију о све већем учешћу ИТ технологије
након одржаног
у образовању.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Наука, култура и уметност у постхладноратовском свету


Освајање свемира
Развој науке
Медији
Популарна култура
Популарна музика
Књижевност
Ликовна уметност
Филм
- Наставник води евиденцију о активности и
интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 61

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Наука и култура савременог доба

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о култури у савремном
Циљ часа:
свету.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода

Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Међупредметно Географија, Српски језик, Биологија, Хемија, Физика,
повезивање: Информатика, Музичка култура, Ликовна култура
Поп-култура; „нови медији“, пропаганда, цензура,
Кључни појмови:
манипулација, пристрасност; концептуализам; постмодернизам.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
- одговара на
1. Како изгледа савремени развој свемирског програма? питања (усмено
2. Које науке су доживеле успон на прелазу између два или писано),
миленијума? - слуша одговоре
3. Који музички правци су данас доминантни? других ученика;
4. Која су обележја савремене књижевности? - анализира и
5. Шта разликује нове филмове од оних ранијих? упоређује са
одговорима
других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Направити презентацију о томе како су специјални ефекти
домаћи задатак.
променили филску индустрију.

Изглед табле

Наука, култура и уметност у постхладноратовском свету


Освајање свемира
Развој науке
Медији
Популарна култура
Књижевност
Ликовна уметност
Филм
- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности
ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 62

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Грађански рат и распад СФРЈ

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са најважнијим догађајима и
Циљ часа: личностима у вези са српским народом крајем 20. и
почетком 21. века.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова
условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог
порекла и сазнајне вредности;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода
Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне - Дигитална компетенција;
компетенције: - Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Грађански рат; САО Крајина; Република Српска; Бљесак, Олуја,
Кључни појмови:
Дејтон.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Крај хладног рата и Југославија - преписује са
- Лоше прилагођавање новим околностима (крај Хладног табле,
рата). - прати упутства
- Свет више није био биполаран. наставника;
- САД и западне државе обликовале су нови светски - користи
поредак. историјске и
географске
Разбијање Југославије
карте,
- Југословенски политичари нису на време препознали ни - одговара на
интеграционе процесе у Европи. питања,
- Југословенско државно руководство није било у стању да - слуша одговоре
пронађе излаз из дубоке кризе. других ученика;
- СКЈ се распао у јануару 1990. - поставља
- Током 1990. године у југословенским републикама питања,
одржани су први вишестраначки избори. - користи
- Референдуми и осамостаљење 4 републике. уџбеник,
- Србија и Црна Гора формирале су 27. априла 1992. године - препричава,
СРЈ. - описује
Рат у Словенији илустрације и
фотографије,
- Трајао је 10 дана (јун 1991). - бележи
- ЈНА се повукла из Словеније – независност. непознате
Рат у Хрватској појмове,
- користи
- Српски народ је децембра 1990. године избачен из новог мултимедије и
Устава Хрватске. електронске
- Срби су дигли глас против нове хрватске власти коју су додатке.
сматрали „усташоидном“. - износи своје
- У пролеће 1991. почели су оружани сукоби у Хрватској. запажање;
- Када се Хрватска осамосталила, Срби су прогласили САО - анализира и
Крајину. закључује.
- Покушаји представника Европске заједнице да обуздају
рат и „замрзну” реализацију осамостаљења нису дали
резултате.
- Крајем фебруара 1992. године у Хрватску су упућене
мировне снаге ОУН (УНПРОФОР).
- Хрватски државни врх је почетком маја 1995. године
извео војну акцију „Бљесак”.
- Етнички је очишћена западна Славонија.
- Хрватска је августа 1995. године извела оружану акцију
„Олуја” унутар које је дошло до етничког чишћења Срба.
- Највеће етничко чишћење у послератној Европи.
- Протерано је око 250 хиљада Срба.
- Западне државе нису реаговале.
Рат у БиХ
- Одлука о самосталности БиХ донета је без Срба.
- Срби формирају Републику Српску.
- Хрвати и Муслимани формирали су Федерацију БиХ.
- Углавном су заједно ратовали против Срба.
- Ратови у Хрватској и Босни имали су национални и
верски карактер.
- Рат у БиХ завршен је преговорима у Дејтону (новембар
1995) и потписивањем мира у Паризу (децембар 1995.
године).
Формирање нових држава
- Административне границе република, мимо правила,
постале су државне.
- Српски народ је изузет од универзалног права на
самоопредељење.
- Настало је 5 (данас 6) самосталних држава.
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направи хронолошки низ најважнијих догађаја током ратова
након одржаног
у Југославији.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Српски народ у постјугословенском времену


Крај хладног рата и Југославија
Разбијање Југославије
Рат у Словенији
Рат у Хрватској
Рат у БиХ
Формирање нових држава

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 63

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: НАТО агресија на СРЈ 1999. године

Тип часа: Обрада


Упознавање ђака са агресијом НАТО држава на Југославију
Циљ часа:
1999. године.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова
условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог
порекла и сазнајне вредности;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода
Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне
- Решавање проблема;
компетенције:
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Кључни појмови: СРЈ, санкције, ОВК, Бомбардовање, Кумановски споразум.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Савезна република Југославија - преписује са
- Међународна заједница није одмах признала СРЈ. табле,
- Оптуженој за умешаност у рат у БиХ СРЈ су уведене - прати упутства
санкције. наставника;
- То је довело до незапамћено високе инфлације, - користи
осиромашења становништва и економског разарања историјске и
државе. географске
- Санкције су укинуте 1996. карте,
- Проблеми са Црном Гором довели су до њеног одвајања - одговара на
2006. питања,
Криза на Косову и Метохији и НАТО бомбардовање - слуша одговоре
других ученика;
- Провокације ОВК преточене су у оружане сукобе. - поставља
- ОВК је имала подршку Запада и САД. питања,
- Поједине акције српске полиције против ОВК означене су - користи
од као прекомерна употреба силе. уџбеник,
- То је за собом повлачило увођење бројних санкција - препричава,
Србији. - описује
- После неуспелих преговора у Рамбујеу, НАТО је почео илустрације и
агресију на нашу земљу. фотографије,
- Бомбардовање је трајало од 24. марта, до 10. јуна 1999. - бележи
- Напад је започет без дозволе Савета безбедности УН и непознате
противан међународном праву. појмове,
- Коришћено је ратним законима недозвољено оружје. - користи
- Међу циљевима су били и бројни цивилни циљеви. мултимедије и
- Кршене су конвенције о обичајима рата. електронске
- Бомбардовање је окончано Кумановским споразумом. додатке.
- Наша војска морала је да се повуче са простора Косова и - износи своје
Метохије. запажање;
- У резолуцији СБ УН о Косову бр. 1244 гарантован је - анализира и
територијални интегритет СРЈ. закључује.
- На територију КиМ су стигле НАТО трупе.
- После тога било је доста напада на српске цивиле, од
стране ОВК.
- Под притиском се одселило преко 220.000 Срба и другог
неалбанског живља.
- Бројне криминалне радње на простору КиМ.
- Српски народ на КиМ суочава се са бројним примерима
кршења људских права.
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направити презентацију о НАТО бомбардовању.
након одржаног
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле
Рат са НАТО пактом
Савезна република Југославија
Криза на Косову и Метохији
НАТО бомбардовање
Проблеми и страдања Срба на простору Косова и Метохије

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 64

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Српски народ крајем 20. века

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о ратовима и другим
Циљ часа: догађајима који су обележили последњу деценију 20. века у
Југославији.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова
условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог
порекла и сазнајне вредности;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода
Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне - Дигитална компетенција;
компетенције: - Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву.
Међупредметно
Географија, Српски језик
повезивање:
Грађански рат; САО Крајина; Република Српска; Бљесак, Олуја,
Кључни појмови: Дејтон, СРЈ, санкције, ОВК, Бомбардовање, Кумановски
споразум.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
1. Када је настала Савезна Република Југославија и зашто? - одговара на
2. Где је и како почео рат у СФРЈ? питања (усмено
3. Како је и када престала да постоји Република Српска или писано),
Крајина? - слуша одговоре
4. Какав карактер је имао грађански рат у Босни и других ученика;
Херцеговини? - анализира и
5. Када је и како завршен грађански рат у СФРЈ? упоређује са
6. Са каквим се проблемима суочавала Савезна Република одговорима
Југославија у првим годинама свог постојања? других ученика;
7. Шта је ОВК? - преписује са
8. Колико дуго је постојала криза на Косову и Метохији? табле,
9. Зашто је почео рат са НАТО пактом? - користи
10. Какве су последице овог рата за српски народ? историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Показати на карти некадашње СФРЈ како је текао распад, као и
домаћи задатак.
места најважнијих догађаја.

Изглед табле

Српски народ крајем 20. века


Разбијање Југославије
Рат у Словенији
Рат у Хрватској
Рат у БиХ
Формирање нових држава
Савезна република Југославија
Криза на Косову и Метохији
НАТО бомбардовање
Проблеми и страдања Срба на простору КиМ

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 65

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Србија у новом миленијуму

Тип часа: Обрада


Упознавање ученика са најважнијим догађајима и
Циљ часа:
личностима српског народа у 21. веку.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова
условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог
порекла и сазнајне вредности;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Монолошко-дијалошка, метода демонстрације, ИКТ метода
Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Фронтални, индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне
- Дигитална компетенција;
компетенције:
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
Међупредметно
Географија, Верска настава, Грађанско васпитање
повезивање:
Пад Милошевића; ДОС; Коштуница; Ђинђић; самостална
Кључни појмови:
Србија.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Обнaвљање наученог на претходном часу.
- Активно слуша,
‒ Увод у нову тему. - одговара на
питања,
- поставља
питања.
- износи своје
мишљење;
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Предавање са акцентом на кључне садржаје:
- Активно слуша,
Пад Слободана Милошевића - преписује са
- Бројни проблеми током 90-их утицали су на пад табле,
популарности Милошевића. - прати упутства
- На председничким изборима 24.9.2000. победио га је наставника;
Војислав Коштуница, испред коалиције ДОС. - користи
- Милошевић је признао изборни пораз тек после масовних историјске и
демонстрација 5. октобра. географске
- Иза Милошевића су остали велики проблеми у држави. карте,
- одговара на
- Нову Владу оформио је Зоран Ђинђић. питања,
- Покушајима демократизације друштва, изградњи - слуша одговоре
институција и законодавној делатности. других ученика;
- Укидање санкција и враћање СРЈ у међународне - поставља
институције. питања,
- Нова власт није успела да промени бројне пропагандне - користи
стереотипе о Србији и Србима. уџбеник,
- Недовољни резултати у економском и политичком - препричава,
смислу. - описује
- Милошевић је предат суду у Хагу. илустрације и
- Преминуо је 2006. током судског процеса. фотографије,
- Зоран Ђинђић убијен је у атентату 2003. - бележи
Србија као самостална држава непознате
појмове,
- Србија је проглашена сувереном републиком 5. јуна 2006. - користи
- Интензивиран је процес европске интеграције Србије. мултимедије и
- Уз то, приоритет су били односи са САД, Русијом и електронске
Кином. додатке.
Једнострано проглашење независности Косова и Метохије - износи своје
запажање;
- Низ инцидената против Срба. - анализира и
- Погром Срба 17. марта 2004. закључује.
- Албански политичари са КиМ су, фебруара 2008. године,
једнострано прогласили самосталност јужне српске
покрајине.
- Добили су подршку САД и Запада.
- Процес осамостаљивања у супротности је са
међународним правом.
- Неке државе, повукле су признање независности Косова и
Метохије.
Завршни део часа (5 минута)
- Одговара на
‒ Обнављање наученог уз кратка пропитивања. питања,
- поставља
Домаћи задатак: питања.
- исказује утиске
Направи хронологију најважнијих догађаја за српски народ у
након одржаног
21. веку.
предавања;
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Изглед табле

Пад Слободана Милошевића и преобликовање српске државе


Пад Слободана Милошевића
Демократска власт у Србији
Европске интеграције
Србија као самостална држава
Једнострано проглашење независности Косова и Метохије

- Наставник води евиденцију о активности и


интересовању ученика.
Начини провере - Посматра учешће ученичка у раду, закључивање и
остварености исхода: одговарање на постављена питања.
- Вреднује резултате и постигнућа.
- Запажања бележи у педагошку свеску.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
,
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 66

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Србија у новом миленијуму

Тип часа: Утврђивање


Сагледавање постигнућа ученика о Великим променама које
Циљ часа:
су се догодиле у Србији на почетку 21. века.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова
условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог
порекла и сазнајне вредности;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода
Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
Међупредметне
- Дигитална компетенција;
компетенције:
- Решавање проблема;
- Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
Међупредметно
Географија, Верска настава, Грађанско васпитање
повезивање:
Пад Милошевића; ДОС; Коштуница; Ђинђић; самостална
Кључни појмови:
Србија.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Провера домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Провера знања (усменим или писаним путем) уз помоћ питања:
- Активно слуша,
1. Шта је све довело до пада популарности Милошевића? - одговара на
2. Шта су „петооктобарске промене”? питања (усмено
3. Ко је био Зоран Ђинђић и због чега је значајан? или писано),
4. Кад и како је Србија поново постала самостална? - слуша одговоре
5. Наведите искушења са којима се српски народ данас других ученика;
суочава. - анализира и
упоређује са
одговорима
других ученика;
- преписује са
табле,
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. фотографије,
- бележи
непознате
појмове,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Кратак осврт на научено. питања,
‒ Анализа резултата провере знања. - поставља
питања.
Домаћи задатак: - прати
инструкције за
Поразговарајте са члановима породице о овим догађајима и
домаћи задатак.
запишите прикупљене податке.

Изглед табле
Пад Слободана Милошевића и преобликовање српске државе
Пад Слободана Милошевића
Демократска власт у Србији
Европске интеграције
Србија као самостална држава
Једнострано проглашење независности Косова и Метохије

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 67

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Свет, Европа, српска држава и народ у савременим процесима

Тип часа: Систематизација


Сагледавање постигнућа ученика о наставној теми Свет,
Циљ часа:
Европа, српска држава и народ у савременим процесима.
Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе и рангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна на примерима из савремене историје, важност
поштовања људских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и сарадња
различитих етничких и социјалних група утицали на
политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицаја спортских и уметничких достигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова
условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог
порекла и сазнајне вредности;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода
Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални, фронтални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Српски језик, Географија, Верска настава, Грађанско
Међупредметно
васпитање, Ликовна култура, Музичка култура, Биологије,
повезивање:
Хемија, Физика
Глобализација, тероризам, екологија, транзиција,
Кључни појмови:
евроинтеграције, пад Милошевића, самостална Србија.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Прегледање свеске и домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Резиме наставне теме Свет, Европа, српска држава и народ у
савременим процесима. - Активно слуша,
Користити питања за проверу и давати додатна објашњења. - одговара на
питања (усмено
или писано),
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. - слуша одговоре
других ученика;
- анализира и
упоређује са
одговорима
других ученика;
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Анализа постигнутог у наставној теми Свет, Европа, питања,
српска држава и народ у савременим процесима. - поставља
питања.
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Домаћи задатак
Направи временску ленту са најважнијим догађајима из овог
периода.

Изглед табле

Свет, Европа, српска држава и народ у савременим процесима

Европа и свет после хладног рата


Изазови савременог света
Наука, култура и уметност
Српски народ у постјугословенском времену

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?
ПРИПРЕМА ЗА ЧАС БРОЈ 68

Предмет: Историја Школа и разред:


Наставник: Датум одржавања:
Наставна Свет, Европа, српска држава и народ у савременим
тема/област: процесима

Наставна јединица: Годишња систематизација градива

Тип часа: Систематизација

Циљ часа: Годишња систематизација градива


Очекивани исходи На крају часа ученик ће бити у стању да:
на крају часа:  смешта кључне догађаје, појаве и процесе из савремене
историје на временској ленти;
 уочи динамику различитих историјских појава и промена на
историјској карти;
 пореди различите историјске изворе ирангира их на основу
њихове сазнајне вредности;
 анализира и процени ближе хронолошко порекло извора на
основу садржаја;
 поредећи различите изворе о истој историјској појави или
догађају, анализира позицију аутора;
 доведе у везу узроке и последице историјских догађаја,
појава и процеса на конкретним примерима;
 наведе специфичности друштвених појава, процеса,
политичких идеја, ставова појединаца и група у историјском
периоду савременог доба;
 образложи значај и улогу истакнутих личности у датом
историјском контексту;
 уочи елементе континуитета и дисконтинуитета српске
државности;
 изведе закључак о повезаности националне историје са
регионалном и светском, на основу датих примера;
 образложи утицај историјских догађаја, појава и процеса на
савремено друштво;
 идентификује основне карактеристике тоталитарних
идеологија и наводи њихове последице у историјском и
савременом контексту;
 препозна,на примерима из савремене историје, важност
поштовањаљудских права;
 наведе примере како су идеје о родној, верској и етничкој
равноправности утицале на савремене политичке прилике и
развој друштва;
 пореди положај и начин живота припадника различитих
друштвених група у историјском периоду савременог доба;
 илуструје примерима утицај научно-технолошког развоја на
промене у друштву, економији и природном окружењу;
 образложи утицај различитих друштвено-економских
система на свакодневни живот људи, анализирајући дате
примере;
 препозна како су културне интеракције, и
сарадњаразличитих етничких и социјалних група утицали
на политички, друштвени и привредни живот;
 наведе примере утицајаспортских и уметничкихдостигнућа
на обликовање савременог друштва;
 идентификује узроке, елементе и последице историјских
сукоба и ратова и дискутује о могућим начинима превенције
конфликата;
 објасни значење појмова геноцид и Холокауст;
 изведе закључке о узроцима, току и последицама ратова
условљених распадом СФРЈ користећи изворе различитог
порекла и сазнајне вредности;
 изрази ставове, засноване на историјским аргументима,
уважавајући мишљење саговорника;
 препозна пропаганду, стереотипе и идеолошку позицију у
историјском извору и формулише став који се супротставља
манипулацији;
 критички се односи према информацијама из медија
користећи се историјским знањима и вештинама;
 анализира историјске догађаје и појаве на основу доступног
аудио-визуелног изворног материјала;
 осмисли, спроведе и презентује резултате истраживања
заснованог на одабраним историјским изворима и
литератури, користећи ИКТ;
 образложи смисао неговања сећања на важне догађаје и
личности из историје савременог доба;
 истражи меморијалне споменике у локалној средини и
учествује у организовању и спровођењу заједничких
школских активности везаних за развој културе сећања;
 покаже одговоран однос према културно-историјском
наслеђу сопственог и других народа;
 уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и
уметничким делима;
 препозна историјску димензију политичких, културних и
технолошких промена у савременом свету и Републици
Србији.
Наставне методе: Дијалошка, ИКТ метода
Наставна средства: Уџбеник, свеска, мултимедијални ПДФ

Облици рада: Индивидуални, фронтални


- Компетенција за целоживотно учење;
- Вештина комуникације;
- Рад с подацима и информацијама;
- Дигитална компетенција;
Међупредметне - Решавање проблема;
компетенције: - Вештина сарадње;
- Вештине за живот у демократском друштву;
- Брига за здравље;
- Еколошка компетенција;
- Естетска компетенција.
Српски језик, Географија, Верска настава, Грађанско
Међупредметно
васпитање, Ликовна култура, Музичка култура, Биологије,
повезивање:
Хемија, Физика
Међуратни свет, Други светски рат, Хладни рат, савремени
Кључни појмови:
процеси.

ТОК ЧАСА

Планиране активности Планиране


наставника: активности
ученика:
Уводни део часа (10 минута)
‒ Прегледање свеске и домаћих задатака.
- Показује урађене
домаће задатке,
- одговара на
питања.
- поставља
питања.
- слуша одговоре
других ученика.

Главни део часа (30 минута)


Годишња систематизација градива
- Активно слуша,
- одговара на
Вредновање и оцењивање ђачких одговора. питања (усмено
или писано),
- слуша одговоре
других ученика;
- анализира и
упоређује са
одговорима
других ученика;
- користи
историјске и
географске
карте,
- описује
илустрације и
фотографије,
- користи
мултимедије и
електронске
додатке.
- прати упутства
наставника;
- препричава,
- износи своје
запажање;
- анализира и
закључује.

Завршни део часа (5 минута)


- Одговара на
‒ Анализа постигнутог у школској години. питања,
- поставља
питања.
- прати
инструкције за
домаћи задатак.

Домаћи задатак

Изглед табле

Годишња систематизација градива


Међуратни свет
Други светски рат
Хладни рат
Савремени процеси.

- Вођење евиденције о знању, напредовању и активности


ученика.
Начини провере - Посматрање ученичког учешћа у раду, закључивања и
остварености исхода: одговарања на постављена питања.
- Вредновање и оцењивање ђачких одговора.
- Резултати се бележе у дневнику и педагошкој свесци.
ОКВИР ЗА
ПРЕИСПИТИВАЊЕ
ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:
 Да ли ми је адекватан
избор начина провере
остварености исхода?
 Да ли сам планирао/-ла
адекватне активности
ученика?a
 Да ли је било
одступања/потешкоћа
приликом остваривања
планираног?
 Шта бих променио/-ла?

You might also like