TERPENOIDI

Terpeni predstavljaju najbrojniju grupu sekundarnih

metabolita biljaka. Široko su rasprostranjeni u biljkama,
a sporadično se javljaju u animalnim tkivima.

Veoma brojni i veoma raznosvrsni prirodni biljni i

animalni sastojci koji nastaju izoprenskim biosintetskim
putem.

U biljkama, terpenoidi se javljaju kao slobodna jedinjenja

heterozidi, saponozidi, odnosno kao isparljivi sastojci
biljaka.

Takođe, terpenske molekule (sekologanin) su uključene

u sinezu i sastavni su deo molekula nekih alkaloidi
(emetin, rezerpin, hinin...).
1887. god. Valah je shvatio da osnovu mnogih biljnih
produkata predstavlja skelet dobijen umnožavanjem
strukture od pet ugljenikovih atoma, izoprena (2-
metilbutadiena).

1953. god. Ružička je razjasnio ovu hipotezu kroz

formulaciju pravila povezivanja izoprenskih jedinica,
odnosno nekoliko osnovnih struktura (prekursora) koje
definišu klase terpenskih jedinjenja.

Naknadnim reakcijama ciklizacije, uvođenjem različitih

funkcionalnih grupa i reorganizacijom molekula, dolazi
do stvaranja ogromnog broja različitih jedinjenja u
okviru svake klase terpenoida.
Različite klase terpenskih jedinjenja
Neisparljivi monoterpeni
Iridoidi i iridoidni heterozidi
Definicija
Aglikoni ove grupe heterozida su monoterpenska,
biciklična jedinjenja. Nazivaju se iridoidi jer su derivati
iridana, ciklopentan(c)pirana. Osnovni skelet ima deset
C atoma.

Iridoidi su širok pojam i obuhvataju nekoliko hemijski

sličnih grupa jedinjenja:
1. prave iridoide,
2. sekoiridoide,
3. valepotrijate, i
4. amino-derivate.
Iridoidi i sekoiridoidi se retko u biljkama javljaju slobodni,
uglavnom grade heterozide.
U okviru pravih iridoida javlja se nekoliko osnovnih tipova
strukture:
• tip iridana,
• tip iridodiala sa otvorenim piranskim prstenom,
• tip nepetalaktona sa keto-grupom na položaju C1 i
formiranim laktonskim prstenom.

U prirodi se javlja nekoliko tipova sekoiridoida:

• tip sekologanina sa vinil-grupom na C9,
• tip genciopikrozida - dolazi do laktonizacije,
• tip oleozida sa etiIidenskom ili hidroksietilidenskom
grupom na C9.
O O O
CO2CH3 HOOC COOH
11 H H
6 4 H
5 3
O
7
O O O O
9 O O
8
1 H H H
10 H O O Glu O Glu O Glu
Iridan Iridodial Nepetalakton Sekologanin Genciopikrozid Oleozid
Heterozidi nastaju vezivanjem šećera preko hidroksilne grupe
na C1 aglikona.
Najčešći su glukozidi (D-glukoza). Ovakvi heterozidi su
uglavnom zastupljeni u biljkama famiije Gentianaceae.
Može doći do dimerizacije aglikonskih komponenata
(centaurin kod kičice) ili acilovanja šećernog dela molekula
(amaro jedinjenja kod lincure).

CO2CH3 HO H COOH
H H
H
O Glu
HO O
O HO O
H H COOH H
O Glu HO O Glu H HO O Glu
Loganin Aukubin Nepetariazid Monotropein

CO2CH3 HO COOCH3
H HO H H O H

O O O O O
O
H H H H
HO O Glu O Glu HO O Glu O Glu
Genipozid Dojciozid Katalpol Verbenalin
Rasprostranjenost

Jedinjenja ovakve strukture su po prvi put izolovana

iz mrava roda Iridomirmex pa su po njima i dobila
trivijalni naziv, iridoidi.

Kasnije su pronađena i u mnogim biljkama familija

Gentianaceae, Lamiaceae, Scrophulariaceae,
Oleaceae i Verbenaceae.

.
Farmakološko delovanje i primena
Droge koje sadrže monoterpenske heterozide, primenjuju kao
gorka sredstva (Amara pura). Zbog njihovog gorkog ukusa,
dolazi do pojačane sekrecije u digestivnom traktu i do:
• povećanog osećaja gladi,
• boljeg i kompletnijeg varenja hrane.
Gorke droge nisu samo sredstva za poboljšanje apetita, nego
i tonici i roboransi jer jačaju organizam (naročito je to
primetno kod dece, starijih i bolesnih osoba).

Potvrđena je antimikrobna, antiinflamatorna, antipiretička, kao

i spazmolitička aktivnost genciopikrozida, aukubina i drugih
monoterpenskih heterozida.
Gentianae radix - koren lincure
Gentiana lutea L., Gentianaceae

Biljka.
Višegodišnja zeljasta biljka.
Ima dvogodišnji vegetacioni ciklus
razvoja: u prvoj godini razvija lisnu
rozetu, a druge godine cveta i donosi
plod.
Biljka planinskih livada srednje i južne
Evrope kao i Male Azije.
Za dobijanje droge se mogu koristiti i
neke druge "velike" lincure, kao što je
G. purpurea, G. pannonica i G.
punctata.
Droga.
Osušeni delovi rizoma i korena nekoliko
godina starih biljaka.
Rizom i koren lincure se vade u jesen,
obrađuje, iseče na sitnije delove i suši brzo,
na suncu ili u zagrejanim sušarama (50oC).
Ovako se dobija nefermentisan koren
lincure.
Droga je svetložute boje, spolja naborana,
sunđeraste unutrašnjosti, izuzetno gorkog
ukusa (1:15000 po Ph. Jug.IV), bez mirisa.
Koristi se u medicinske svrhe.

Vršni deo rizoma sa pupoljcima se vraća u zemlju.

Ako se posle obrade sirovi koren ostavi nekoliko dana
(dolazi do procesa fermentacije) pa tek onda suši, dobija
se fermentisan koren lincure.

Tamnije je boje, crvenomrke, manje je gorkog ukusa,

specifičnog i aromatičnog mirisa.

Koristi se u industriji alkoholnih pića.

Sastojci.
• Sekoiridoidni heterozidi (2-3%); genciopikrozid,
sverozid i svercijamarin.
• Bifenilni derivati (0,025-0,05%); estri sekoiridoidnih
heterozida sa bifenilnim kiselinama; esterifikovana je
alkoholna grupa glukoze (amarogencin, amarosverin,
amaropanin).
• Ksantonski derivati gentizin, izogentizin i gentiin.
• Alkaloid gencijanin;
• Fitosteroli, fenolne kiseline, pektini i šećeri (saharoze,
genciobioze i gencijanoze).
 O O O O O O

H2O H2
SEKOIRIDOIDI HO H
O
H H
O
O

O -D-Glu O -D-Glu O -D-Glu

Svercijamarin Genciopikrozid Sverozid

BIFENILNI HETEROZIDI Naziv Alkoholna komponenta, R=HKiselinska komponenta, R

O
Amarogencin Svercijamarin HO OH

O Amaropanin Sverozid
O OH
O
O R HO OH
O 2
Amarosverin Svercijamarin
HO CH2 OH
OH
O
Šećerni deo gorkog molekula
Centapikrozid Sverozid
(Centapikrin)

ALKALOIDI
KSANTONI O O O O
R1 R2 O OH
R1O
H CH3 Gentizin NH4OH
O N
CH3 H Izogentizin
H Prv Genciozid O OR2
O -D-Glu
Genciopikrozid Gencianin
Delovanje
• Gorki monoterpenski heterozidi izazivaju pojačana
lučenja ezima u digestivnom traktu.
• Ksantonska frakcija deluje antiinflamatorno i
hepatoprotektorno, inhibira MAO i ima antimikrobnu
aktivnost.
• Alkaloid gencijanin deluje sedativno.
Primena

Tradicionalno se lincura upotrebljava kao gorko,

roborantno sredstvo.

Ovakva primena je kontra-indikovana kod ulkusa želuca i

dvanaestopalačnog creva.

Koristi se i kao "tonik za vene", kod poremećaja

cirkulacije, ali i kao blago sredstvo za umirenje.

Ovakva delovanja su objašnjena prisustvom ksantona i

alkaloida

Novija istraživanja – list lincure.

Centaurii herba - herba kičice
Centaurium umbellatum Gilib.,
Gentianaceae

Biljka
Jednogodišnja, retko dvogodišnja
zeljasta biljka. Koren je plitak, nerazgranat.
Stabljika je uspravna, nerazgranata, glatka, četvorougaona.
Listovi rozete su eliptični, zatupastog vrha celog oboda,
lučne, paralelne nervature, zeleni. Na stabljici su sedeći,
naspramno raspoređeni.
Cvetovi sakupljeni u zbijene dihazijume, štitastog oblika.
Čašica i krunica su levkaste, na vrhu izdeljene na pet oštrih
zubaca. Krunica je ljubičasta.
Plod je čaura ispunjena veoma sitnim semenom.
Kao izvor droge mogu poslužiti i druge vrste kičice:
C. minor
C. pulchellum.
Droga
Osušeni, vršni deo biljke u cvetu.

Tokom leta, kada biljka počinje da cveta, odseca

se vršni deo stabljike sa cvetovima. Suši se brzo
na promajnom mestu.

Stabljika je uglasta, svetlozelene boje, listovi

eliptični, lučne, paralelne nervature, celog oboda.

Čašica cveta levkasta, zašiljenih vrhova, krunica

ljubičasta.

Ukusa gorkog, bez mirisa. Gorčina po Ph. Jug.IV

treba da iznosi 1:1000.
Sastojci

• monoterpenski sekoiridoidni heterozidi (svercijamarin,

sverozid, genciopikrozid)

• bimerne strukture (centaurin, centapikrin i

deacetilcentapikrin)

• heterozidi ksantona, flavonoida i fenolkarbonskih

kiselina.
Delovanje.

Zasnovano na gorkom ukusu i antiinflamatornom

delovanju iridoida.

Upotreba
U obliku infuza ili ekstrakta koristi za poboljšanje
apetita i varenja hrane.

Potvrđeno je da vodeni ekstrakt herbe kičice ima

antiinflamatorno i antipiretičko delovanje.

Koristi se i kao blagi sedativ.

Menyanthidis folium - list gorke deteline
Menyanthes trifoliata L., Menyanthaceae

Biljka.
Višegodišnja zeljasta biljka. Rizom je dug i
člankovit, puzeći.
Listovi su trodelni, retko celi, na dugim
drškama, koje su pri osnovi proširene u
rukavac. Cvetovi su petodelni, sakupljeni u
grozdaste cvasti. Krunica je levkasta,
petozuba, bela do ružičasta.
Plod je loptasta čaura. Ova biljka raste na
močvarnom zemljištu i tresetištima; kod nas je
retka (Vlasina, Stara planina, Kopaonik).
Rasprostranjena je na severu Evrope.
Droga

Osušen list, ređe cela herba, gorke deteline.

Listovi se sakupljaju u fazi cvetanja biljke i brzo suše.

List je karakteristično trodelan. Liske eliptične (2.5-10 x 2-

5 cm), zatupastog vrha, cele po obodu, zelene boje.

Lisna drška pri osnovi proširena u rukavac.

Gorkog ukusa, bez mirisa.

Sastojci

Fenolkarbonske kiseline, kumarinski i flavonoidni heterozidi.

Gorčina potiče od iridoidnih (loganin) i sekoiridoidnih

heterozida (mentiafolin i dihidromentiafolin).

Delovanje
Pojačava sekreciju pljuvačke i želudačnog soka.

OH

O O O
CO2CH3 O CO2CH3 O CO2CH3
H H OH
O
H HO
O O O O
H H H H
O Glu O Glu O Glu O Glu
Mentiafolin Loganin Verbenalin Hastatozid
Plantaginis lanceolatae folium - list muške bokvice
Plantago lanceolata L., Plantaginaceae

Biljka
Višegodišnje zeljaste biljke. Izraste do 50
cm. Rizom je kratak, uspravan.
Listovi raspoređeni u prizemnoj rozeti.
Eliptično-lancestasti, izduženi, zašiljeni na
vrhu, celog oboda, nekada gusto dlakavi,
karakteristične paralelne nervature.
Cvetne stabljike su uspravne, izbrazdane,
prekrivene dlakama. Cvetovi sakupljeni u
glavičaste ili izdužene klasove (0.5-7 cm).
Raste pored puteva, u naseljima, na
livadama i proplancima sve do 2000 m
n.v. Široko rasprostranjena.
Droga
Osušen list bokvice.
Bere se kada je potpuno razvijen, leti kada biljka cveta. Suši
se u tankom sloju, na promaji ili sušarama na 40-50oC.
Lancetastog ili eliptičnog je oblika (10-30 x 2-5 cm), zašiljen
na vrhu, malo kožast, celog oboda, zelene boje.
Često se vide izvućeni elementi provodnog tkiva, žila, na
mestu gde je otkinut (u narodu se zove žilovnjak).
Sluzav i nagorkog ukusa, bez mirisa.
Sastojci

• Monoterpenski iridoidni heterozidi (aukubin, 2.5% i

katalpol, 1%).

• Heterozidi fenolkarbonskih kiselina, kumarina

(eskuletin), flavonoida (derivata apigenina i
luteolina), taninima.

• Saponozidi, sluzi i soli silicijumove kiseline.

Delovanje
Najviše zbog iridoidnih heterozida, ali i zbog drugih
sastojaka, list bokvice deluje antimikrobno, sekretolitički,
spazmolitički i adstringentno.

Primena
Interno kao blag ekspektorans, bronhospazmolitik, kod
upalnih procesa sluznice usta i ždrela.

Danas se retko koristi sok dobijen ceđenjem svežeg lista.

Eksterno se primenjuje kod različitih povreda i inflamacija

kože, omogućava brzo zarastanje rana (vulnerantno
delovanje).
Harpagophyti radix - koren đavolje kandže
Harpagophytum procumbens (Burch.) DC ex Meissn.,
Pedaliaceae

Biljka
Višegodišnja biljka, puzajućih
stabljika. Listovi su naspramno
raspoređeni.
Cvetovi su krupni, pojedinačni. Čašica
je cevasta, podeljena u lobuse, a
krunica tamnopurpurne boje.
Plod je lignificirana čaura koja se
završava zašiljenim izraštajem.
Droga

Krtolasto zadebljani, bočni korenovi.

Radi lakšeg sušenja, koren se seče.

Koren je svetlobraon boje, a unutrašnjost je
svetlija, vidljivo koncentrično i radijalno
isprugana.
Ukusa je gorkog, bez specifičnog mirisa.

Sastojci
• Iridoidni heterozidi (harpagozid i
prokumbid 0.5-3.0%).

• Fitosteroli, triterpeni, flavonoidni

heterozidi, fenolkarbonske kiseline i
šećeri.
Delovanje.
Antiinflamatorno sredstvo, blagi analgetik.

Delovanje je povezano sa aktivnošću slobodnih iridoida.

Gorčina potiče od iridoidnih heterozida i izaziva pojačano

lučenje enzima u digestivnom traktu.

Primena.
Kod oboljenja jetre i stomačnih problema, kao sredstvo za
poboljšanje apetita i varenja hrane.

Kod reumatizma i različitih drugih oboljenja kod kojih se

javlja bol.
Olivae folium - list masline
Olea europaea L., Oleaceae

Biljka.
Drvo koje može da živi izuzetno dugo.
Stablo je masivno, tamne, grube, ispucale
kore. Krošnja je nepravilna, razgranata.
Listovi su naspramno raspoređeni, sedeći,
lancetasti ili eliptični, ravnog oboda.
Cvetovi su u cimoznim cvastima.
Četvorodelni su, bele krunice.
Plod je mesnata koštunica.
Raste i gaji se u mediteranskom regionu.
Droga

Osušen list masline.

List se bere kada je potpuno razvijen.

Lancetastog ili eliptičnog je oblika, kožast, celog oboda,

malo savijen ka naličju, sivozelen na licu, dlakaviji i belji
na naličju.

Gorkog i oporog je ukusa, bez mirisa.

Paziti da se ne pomeša sa vrstom

Nerium oleander, lijander.
Olea europaea Olea europaea

Nerium oleander
Nerium oleander
Sastojci

• Sekoiridoidni heterozidi, oleuropein (60-90 mg/g), 11-

demetiloleuropein i 7,11-dimetil-estri oleozida, ligustrozida
i oleurozida.

• Triterpenska jedinjenja

• Heterozidi flavonoida (rutin i derivate apigenina i

luteolina).
HO

O O
HO CO2CH3 HOOC COOH
H

O O

O Glu O Glu
Oleuropein Oleozid
Delovanje.
U eksperimentima na životinjama je potvrđeno da oleuropein
utiče na nivo lipida i glukoze krvi, snižava povišeni krvni
pritisak, i povećanu telesnu temperaturu.

Oleuropein povećava protok krvi kroz srčani mišić i

uspostavlja normalan ritam rada srca. Deluje kao dobar
spazmolitik i antioksidans.

Primena.
Kao antihipertenziv i diuretik.

U narodnoj medicini se koristio i kao antipiretik, i kao sredstvo

za snižavanje povišenog nivoa šećera u krvi.
Veronicae herba - herba čestoslavice
Veronica officinalis L., Scrophulariaceae

Do 1% iridoidnih monoterpena
(veronikozid, katalpol, aukubin, veprozid,
musenozid, ladrozid), flavonoidi (derivati
luteolina), triterpeni, tanini, hlorogenska i
kafena kiselina.

U narodnoj medicini kod bronhitisa,

bronhijalne astme, kod nekih oboljenja
gastrointestinalnog trakta, reumatizma,
artritisa.

Spolja za brže zarastanje čireva. Kod

upale usne duplje i grla za grgorenje.
Verbenae herba - herba verbene
Verbena officinalis L., Verbenaceae

Iridoidni glikozidi (0,2-0,5%, verbenalin,

hastatozid), derivati kafene kiseline
(verbaskozidi), male količine etarskog
ulja i alkaloida, sluzi.

Sekretolitik, diuretik, adstringens.

Spolja za rane koje teško zarastaju.

Uglavnom u narodnoj medicini (kod

groznice, kao holagog, ekspektorans
kod hroničnog bronhitisa, kod
poremećaja varenja, nervoze, kao
antireumatik).