Metabolizmom aminokiselina biljno tkivo

stvara:

• Alkaloide
• Cijanhidrine
• Glukozinolate
• Nejestive proteine i toksične amino kiseline
 HETEROZIDI
(GLUKOZIDI, GLIKOZIDI)
Kompleksi šećera (glikona) sa nekim drugim,
organskim, nešećernim jedinjenjem (aglikonom).

Povezanost ova dva dela ostvaruje se etarskom,

glukozidnom vezom.
Definicija

Heterozidi su specifični biljni metaboliti, kompleksne

strukture.

Pod uticajem enzima, kiselina, baza ili zagrevanjem, dolazi

do njihove razgradnje (hidroliza glukozidne veze).

Oslobađaju se šećeri (jedan ili više molekula

monosaharida) i neko organsko, nešećerno jedinjenje
(aglikonska komponenta – sekundarni metabolit).
Struktura heterozida

Sekundarna,
Razlikuju se po alkoholna,
hemijskoj poluacetalna grupa šećera,
prirodi aglikonske povezuje se s
komponente.
protonom
Veliki broj koji je poreklom
različitih iz aglikona;
jedinjenja izdvaja
se povezuje se voda iustvara
sa šećerima hetrozide:
heterozid.
• polifenolnih (prosti fenoli, fenolkarbonske kiseline, derivati - i -
pirona, antracena),
Proton može biti izdvojen s različitih hidroksilnih, sulfhidrilnih, amino
• glukozinolati,
grupa ili se odvaja direktno sa ugljenika osnovnog skeleta aglikona.
• alfa-hidroksinitrili,
Zato postoje različite vrste, označene kao O, S, N ili C heterozidi.
• terpeni,
• steroidni (nabrojani su oni koji imaju terapijski značaj).
Stabilnost ovih heterozida je različita; najteže hidrolizuju C heterozidi.
Najčešće su zastupljeni jednostavni šećeri i to heksoze i pentoze koje
Procesi formiranja,
su uobičajeno odvijaju
prisutne se biljke
u tkivu u prisustvu višegalaktoza,
(glukoza, ili manje specifičnih
manoza,
enzima.
ramnoza,Slično, i razgradnja
arabinoza, heterozida je posledica aktivnosti
ksiloza…).
odgovaraju}ih
Retko se pojavljujuenzima npr. glukozidaza,
specifični šećeri kojihidrolaza i sl.
su ograničeno
rasprostranjeni u prirodi (deoksi-šećeri).
Enzimi "razgraditelji" prostorno su odvojeni od heterozida u tkivu
biljke.
Šećerna Verovatno
komponenta: se namonosaharidi,
ovaj način biljka štiti od štetnog
disaharidi delovanja
ili oligosaharidi;.
oslobođenih aglikonskih
Najčešće je vezan samo zakomponenata.
jedno mesto na aglikonu (monozid), sreću
se heterozidi s dva lanca šećera (biozidi), ređe sa više od tri niza.
 NAJČEŠĆI AGLIKONI PRIRODNIH HETEROZIDA
OH
OH
CH3O CO2H
HO
HO HO
OCH3 HO O O HO
Sinapinska kiselina Eskuletin Magnoliol Pinosilvin
(Fenilpropanska kiselina) (Kumarin) (Neolignan) (Stilben)

OH
OH
OH O OH
HO O OH HO O OH O

Glu OH HO OH CH3O
OH O OH O O HO OCH3
Mangiferin Kvercetin Fiscion Ksantoksilin
(Ksanton) (Flavonol) (Antrahinon) (Benzofenon)

22 23 22 23
O
18
20
18
20 24 O
21 21
OH
12 17 O 17 O
11 16 16
19 13 13
1 C D D
9
2 14 15 14 15
10 8
A B
O C5H11 3 5 7
4 6
THC
(Kanabinoid) Kardenolid Bufadienolid
 OH
HO O O OH
HO O
OH
OH O OH
R2 R1
H H
OH
O-Glukozid (8-Glukozilantron)
R2 R1 O
H H + HO OH O OH
HO
OH OH
HO O
HO
OH OPP Uridin R2 HO R1
HO OH
HO O
OH
C-Glukozid (10-Glukozilantron)

POVEZIVANJE ŠEĆERA ZA AGLIKONSKU KOMPONENTU

 Alfa-hidroksi nitrili i
cijanogeni heterozidi
Definicija
Aglikonsku komponentu ovih heterozida predstavljaju nestabilna
jedinjenja, -hidroksinitrili (cijanhidrini).

Rasprostranjenost
Cijanogeni heterozidi su prisutni u vrstama familija Rosaceae,
Amygdalaceae, Fabaceae, Poaceae, Araceae i Euphorbiaceae.

Biološka uloga
Akumulirani su u raznim organima, ali naročito u mladim tkivima koja
rastu.
Smatra se da imaju zaštitnu ulogu.
Formiranjem ovih heterozida, biljka se štiti od štetnog delovanja cijanidnog
jona.
Lokalizacija
Heterozidi su lokalizovani u ćelijama semena ili mladim, zeljastim
delovima. Prostorno su razdvojeni od enzima koji mogu da izazovu
njihovu hidrolizu. Takav enzim je emulzin, koji predstavlja mešavinu -
glukozidaze i hidroksinitrilliaze.

Biosinteza
Nastaju metabolizmom aminokiselina fenilalanina, tirozina, leucina,
izoleucina i valina; azot u okviru nitril-grupe vodi poreklo iz
aminokiselina. Kao šećerna komponenta, gotovo univerzalno se vezuje
glukoza, odnosno genciobioza.

R-CH2-CH-COOH R-CH2-CH-COOH R-CH2-CH NH

NH2 HO NH OH
Aminokiselina N-Hidroksiaminokiselina Acetaldehidoksim

R-CH-C
O N R-CH-C R-CH2-C
Glu OH N N
Cijanogeni glukozid Hidroksinitril Nitril
 H O -D-Genciobioza H O -D-Glu
H3C CN H3C O -D-Glu CN CN
H3C O -D-Glu H5C2 CN
Linamarin (R)-Lotaustralin (R)-Amigdalin (R)-Prunasin

O -D-Glu
H CN H CN H O -D-Glu
O -D-Glu O -D-Glu CN CN
HOOC
HO HO HOOC
(S)-Sambunigrin (S)-Durin (R)-Taksifilin Triglohinin

H CN
OCH3
CN
O -D-Glu
O -D-Glu
CN O N OH
O -D-Glu CH3 OH
Tetrafilin Akalifin Menisdaurin
Katabolizam

Do hidrolize dolazi ako se omogući kontakt -glukozidaze i heterozida.

Već u neutralnoj sredini, izdvaja se šećer i oslobađa aglikon, nestabilno
cijanhidrinsko jedinjenje.
Pod uticajem hidroksinitrilliaze, dolazi do razlaganja aglikona; tada se iz
kompleksa s aldehidom ili ketonom oslobađa isparljiva cijanovodonična
kiselina.
U uslovima povećane kiselosti i povećane temperature, može doći i do
spontane hidrolize cijanogenih heterozida.
Fizičko-hemijske osobine

Proces izolacije i hemijske karakterizacije cijanogenih heterozida je veoma

otežan zbog njihove nestabilnosti. Svakoj ativnosti mora prethoditi
inaktivacija enzima.
Po specifičnom mirisu, prisustvo ovih heterozida u drogama, oseti se već
kada se ošteti tkivo.

Hemijski, dokazuje se prisustvo cijanovodonične kiseline, posle hidrolize

heterozida. Koristi se bojena reakcija s natrijum-pikratom (crvena boja) ili
benzidin-bakar-acetatom (siva boja).

Količina heterozida se određuje posredno, na osnovu količine cijano-

vodonične kiseline. Posle hidrolize, kiselina se predestiliše pomoću vodene
pare i odredi titracijom rastvorom srebro-nitrata.
Danas se primenjuje i gasnohromatografska analiza trimetilsililovanih
derivata.
Farmakološko delovanje i primena

Terapijski značaj ovih heterozida je mali.

Bilo je pokušaja da se citotoksično delovanje cijanogenih heterozida
iskoristi za terapiju nekih tumora; ovakvi pokušaji su napušteni.
Droge s cijanogenim heterozidima se najčešće koriste za izradu
aromatičnih voda. Aromatične vode mogu da sadrže do 100 mg HCN/100 g.
Koriste se za aromatizaciju kozmetičkih preparata.
Ranije su se koristile kao spazmolitici i respiratorni stimulatori; ovakva
primena je danas napuštena.
Toksičnost

Osnova toksičnosti heterozida je oslobađanje cijanidnog-jona.

Ovaj jon se povezuje s citohrom-C-oksidazom i onemogućava
reoksidaciju citohroma. Na ovaj način su ćelije onemogućene da iskoriste
molekularni kiseonik.
Simptomi trovanja su ubrzano i plitko disanje, glavobolja, vrtoglavica,
koma, a smrt nastupa zbog prestanka disanja.
Toksične doze su 0.5-3.5 mg/kg.
I pored ovako izrazite aktivnosti, konzumiranje droga s cijanogenim
heterozidima retko dovodi do trovanja. Ove droge su neprijatnog,
upozoravajućeg ukusa. I kada dođe do unosa značajnije količine biljnog
materijala, u digestivnom traktu dolazi do hidrolize heterozida.
Cijanidni jon se relativno brzo prevodi u tiocijanate (dejstvom enzima
tiosulfat/sumpor transferaza) i eliminiše urinom.
 Glukozinolati i
sumporni heterozidi
Definicija
Glukozinolati su ljuti heterozidi koji u okviru aglikonske komponente
sadrže sumpor.

Rasprostranjenost
Odgovorni su za karakterističnu aromu biljaka familije Brassicaceae,
naročito onih koje se koriste kao povrće (rotkve, rotkvice, kupus, ren).
Ređe se mogu naći u vrstama drugih familija, kao što su Tropeolaceae i
Resedaceae.

Lokalizacija
Lokalizovani su u vakuolama parenhimskih ćelija, različitih organa (lista,
semena, lukovice).
 Biosinteza

Aglikoni ovih heterozida nastaju iz aminokiselina. U zavisnosti od

aminokiseline, u prirodi se javljaju različite strukture aglikona sumpornih
heterozida:
• iz tirozina nastaje p-hidroksibenzilglukozinolat, sinalbozid u semenu
bele slačice, Brassica alba;
• iz fenilalanina nastaje benzilglukozinolat, glukotropeoilin u herbi
dragoljuba, Tropeolus majus;
• iz triptofana nastaje 3-indolilmetil-glukozinolat, glukobrasicin u kupusu;
• iz homometionina nastaje alilglukozinolat, sinigrozid u semenu crne
slačice, Brassica nigra.

R COOH R COOH R COOH HS R -D-Glu S R -D-Glu S R

Cistein Glukoza 3-PA-5'-PS

NH2 N N N N - N
H OH HO HO HO O3S O
Katabolizam

• Do hidrolize glukozinolata dolazi pod dejstvom specifičnog enzima,

tioglukozidaze, trivijalno nazvanog mirozinaza. Ovaj enzim je prisutan
u svim biljkama koje sintetišu sumporne heterozide, ali je prostorno
razdvojen od njih.
• Oštećenjem tkiva, dolazi do kontakta i gotovo trenutne hidrolize.
• Oslobođena aglikonska komponenta je nestabilna i brzo se
reorganizuje.
• U neutralnoj sredini, aglikon se transformiše u reaktivne, često
isparljive izotiocijanate. Ovako posmatrano, aglikoni sumpornih
heterozida su estri izotiocijanske kiseline i nekog alifatičnog ili
aromatičnog alkohola.

-D-Glu S R R N C S Izotiocijanati
R C N Nitrili
- N
O3S O R S C N Tiocijanati
Armoracia lapathifolia Gilib. - ren
Brassica nigra (L.) Koch – slačica crna
(Syn. Cochlearia Armoracia L. )
Fizičko-hemijske osobine

Heterozidi i aglikonske komponente su ljute i draže sluznice.

Njihovo prisustvo u biljkama se može dokazati ogranoleptički, po ljutom
ukusu. Jedan broj aglikona je isparljiv; mogu se dokazati na osnovu
specifičnog mirisa, stvaranja suza i sl.
Hemijski se njihovo prisustvo u drogama dokazuje na osnovu reakcija na
sumpor posle hidrolize (stvaranje crnih sulfida).
Količina glukozinolata se određuje posle enzimske hidrolize i destilacije
vodenom parom. Predestilisani aglikon se određuje titracijom (jodometrija,
argentometrija) i na osnovu količine sumpora preračuna količina
heterozida.
Izolacija glukozinolata iz biljaka nije jednostavna. Prvo se mora izvršiti
inaktivacija enzima, pa se tek onda ekstrakcija i razdvajanje na stubu jon-
izmenjivačkih smola.
Farmakološko delovanje i primena
Sumporna jedinjenja i glukozinolati imaju antimikrobnu aktivnost; retko se
koriste kao antiseptici.
Neki autori smatraju da prisustvo ovih heterozida u ishrani smanjuje
mogućnost nastanka tumora debelog creva.
Sumporna jedinjenja draže sluznicu, deluju iritantno. Aktivnošću na zid
kapilara spoljašnjih slojeva kože, dovode do njihovog proširenja, bolje
prokrvljenosti, povećanog osećaja toplote i smanjenog osećaja bola.
Ovakvo, rubefacijentno, delovanje nalazi primenu kod bolova površinskih
nerava (reumatizma, išijasa, lumbaga).
Sprašena droga ili tinktura se koriste spolja, u obliku obloga, različitih
masti i losiona za utrljavanje. Primenjuju se i interno, kod oboljenja
disajnih puteva i mnogo češće kod gubitka apetita i poremećaja varenja
hrane (kao stomahici, holeretici i holagozi).

Svakodnevna primena
Biljke koje sadrže glukozinolate, koriste se kao povrće, dodaci koji
poboljšavaju ukus hrane, kao začini i konzervansi.
 COOH
C O PO3H2 COOH
CH2 C O OH
HO COOH
Fosfoenolpiruvinska CH2
kiselina CHOH
+ H C OH O OH O OH
CHO H C OH OH OH
H C OH CH2OPO3H2 3-Dehidrokininska 3-Dehidrošikiminska
H C OH 2-Keto-3-deoksi-fosforo- kiselina kiselina
CH2OPO3H2 D-glukoheptonska kiselina
Eritroza-4-fosfat

COOH COOH COOH

HOOC COOH OPO3 H2
CH2 C COOH
O -H2 O
COOH H2O3PO OH HO OH
H OH OH OH OH
Prefenska kiselina Horizminska kiselina Šikiminska kiselina-3-fosfat Šikiminska kiselina

COOH
COOH Fosforibozil-
pirofosfat Serin
NH2
N
NH2 H
Antranilna kiselina Triptofan

O NH2

COOH COOH

Fenilpiruvinska Fenilalanin
kiselina

O NH2
Biosinteza aromatičnih COOH COOH

derivata preko šikiminske

kiseline (fenilpropanski put) OH OH
p-Hidroksifenil- Tirozin
piruvinska kiselina
 (OH)
OH OH OH
B B
O O HO OH
3 CH 3COOH + S.CoA A
CoAS

O O O OH O
4-Kumaroil-CoA Poliketidna struktura Halkonska struktura

Arilno premeštanje

(OH) (OH)
OH OH
(OH)
B B
HO O OH HO O HO O
A B A A

OH O OH O OH O
Izaflavanonska struktura Flavonska struktura Flavanonska struktura

Biosintetsko poreklo različitih flavonoidnih

molekula
Fenolna jedinjenja
 Jednostavni fenoli i
fenolkarbonske kiseline
Kao aglikoni heterozida mogu se pojaviti:
- jednostavni fenoli;
- fenolkarbonske kiseline (odnosno njihovi derivati).

Fenoli
Najčešće se u prirodi javljaju derivati katehola, floroglucinola i
hidrohinona.
Fenolkarbonske kiseline (fenolne kiseline)

To su jedinjenja koja sadrže najmanje jednu karboksilnu i jednu fenolnu

hidroksilnu grupu.
Nastaju iz acetata, biosintetskim putem preko šikiminske kiseline.
U praksi su pojmom fenolkarbonskih kiselina obuhvaćene dve vrste
metabolita:
• derivati benzojeve kiseline (C6-C1),
• derivati cimetne kiseline (C6-C3).
 CH2OH

CHO

OH OH CH2OH
OH OH
H3CO O CH3O OCH3
HO OH OCH3 OCH3 O OH
Katehol Floroglucinol Salicilalkohol p-Anisaldehid E-Anetol Miristicin Sinapilalkohol

COOH COOH COOH COOH

COOH

OH OCH3 HO OH CH3O OCH3

OH OH OH OH
Benzojeva kiselina Protokatehinska kiselina Vanilinska kiselina Galna kiselina Siringinska kiselina

COOH COOH COOH

HOOC

OH
OH OCH3
HO OH OH OH
Homogentizinska kiselina p-Kumarinska kiselina Kafena kiselina Ferulinska kiselina

HO COOH

HO
HO O O
HO OH

OH COOH OH
O COOH O COOH
HO O
O OH O OH
OH
HO HO OH
Rozmarinska kiselina Litosperminska kiselina Hlorogenska kiselina

Verbaskozid (R1=Rha, R2=R3=H)

O R2O
R3 Plantamajozid (R1=Glu, R2=R3=H)
HO O
O O OH Helikozid (R1=Glu, R2=H, R3=OH)
Forsitiazid (R1=R3=H, R2=Rha)
R1O OH
HO Ehinakozid (R1=Rha, R2=Glu, R3=H)
OH Poliumozid (R =R =Rha, R =H)
1 2 3
Dokazivanje
Prirodni derivati fenolkarbonskih kiselina su brojni i raznovrsni.
Jednostavni fenoli reaguju sa rastvorom Fe (III) soli i daju komplekse
U tkivu biljaka se ovakva jedinjenja pojavljuju u različitim oblicima i to kao:
crveno-bordo
• slobodne boje. kiseline;
• sumpornom
Sa alkoholi ili aldehidi
kiselinomodgovarajućih
uz zagrevanje kiselina;
grade crvenoljubičaste proizvode.
• estri sa odgovarajućim alifatičnim alkoholima, odnosno voćnim
Fenoli sa dihlorhinonhlorimidom (Gibbs-ov reagens) u baznoj sredini grade
kiselinama;
indolfenolne boje (ljubičasta,
• depsidi kiselina (međusobni plava, plavozelena,
estri smeđa). kiseline);
dve fenolkarbonske
• heterozidi; rastvori fenolkarbonskih kiselina fluoreskuju pod UV
Alkoholno-vodeni
• acetilovani
osvetljenjem, flavonoidi.
plavo, retlo žuto-zeleno. Posle reakcije sa amino etil etrom
difenilborne kiseline (Naturstoff reagens), fluorescencija se pojačava.
Fizičko-hemijske osobine
Ova osobina se koristi
Fenolkarbonske i zai njihovi
kiseline detekciju fenolkarbonskih
heterozidi kiselina
su rastvorni u rastvoru, ali
u polarnim
i za rastvaračima
dokazivanje primenom
i slabo baznimhromatografije
rastvorima.na tankom sloju adsorbensa.
Derivati cimetne kiseline lako izomerizuju u vodenim rastvorima.
Određivanje
Za određivanje količine koriste se metode spektrofotometrije i tečne
hromatografije.
Delovanje i primena

Inhibiraju određene enzimske sisteme (lipidnu peroksidazu).

Mogu se koristiti kao konzervansi, antiinflamatorni agensi i kao
antioksidans.

Tradicionalno se droge koje ih sadrže koriste kod poremećene

funkcije jetre, kao holeretici i holagozi.
Danas je značajna njihova primena kao hepatoprotektivnih
lekova.
 Kumarini i kumarinski
heterozidi
Jednostavni kumarini, dikumarini i
heterociklični kumarini
 5 4
6 3

2
7
8 O
1
O

Kumarin (C9H6O2)
- derivati -pirona (2H-1-benzopiran-2-on),
- lakton 2'-hidroksi-Z-cimetne kiseline.

Kumarin je prvi put izolovan 1820 god. iz semena (Tonquino beans),

Dipterix odorata Willd. (syn. Coumarouna odorata Aubl.), Fabaceae.
 Primeri različitih kumarina;
jednostavni kumarini, hetrociklični kumarini i dikumarini

CH3O O O
Glu O
O O O
HO O O CH3O O O
Eskulin Ostol Suberozin Angelicin

HO OH O O O
O
O O O HO O O
Aurapten Peucedanol Imperatorin

OH OH

O O O O O O
O O OO
Ksantiletin Halepenzin Dikumarol
Kao i većina ostalih fenilpropanskih jedinjenja i kumarini nastaju iz
fenilalanina preko cimetne i p-kumarinske kiseline. Važni koraci:
- uvođenje hidroksilne grupe u orto položaj;
- proces izomerizacije na dvostrukoj vezi (EZ) je fotokatalizovan.
- spontane laktonizacije i stvaranja kumarinske strukture;
- dodatno prenilovanje;
- naknadna ciklizacija i formiranje furano- i pirano kumarina.
U biljnom tkivu mogu biti
prisutni: Iz heterozida hidroksi-cimetnih
kiselina, kumarini nastaju tokom
- heterozidi o-hidroksi-Z(E)-
procesa sušenja (proces je
cimetne kiseline
praćen formiranja specifičnog
- heterozidi kumarina; mirisa pokošenog sena).
- slobodni kumarini. Dolazi do hidrolize heterozida i
spontane laktonizacije!
Formiranje kumarina tokom procesa sušenja
Formiranje heterocikličnih kumarina
 Jednostavni kumarini

Jednostavi kumarini se međusobno razlikuju po supstituentima; najčešće

su to hidroksilne i metoksi grupe, pa se i oni nazivaju hidroksi- ili
metoksikumarini.

Uglavnom sva prirodna jedinjenja sadrže supstituent (hidroksi ili metoksi

radikal) u položaju C7. To su i najrasprostranjeniji kumarini umbeliferon i
herniarin.

Pored toga, do supstitucije može doći i na drugim položajima; na C6 i C8.

 Heterociklični kumarini

U prirodi se retko sreću O-prenil derivati, a česti su 6, 8 ili 3-prenil

kumarini.
Naknadno dolazi do ciklizacije i formiranja heterocikličnih derivata.
Uvođenje prenil-radikala u položaj 6 dovodi do ciklizacije i stvaranja
linearnih furano ili piranokumarina.
Ako do prenilovanja dolazi na C8, stvaraju se angularni (ugaoni)
heterociklični kumarini.
Heterozidi se nagrade kada se šećer veže preko hidroksilne grupe na
C6 ili C7.
 Dikumarini

Nastaju tako što se dva kumarinska molekula međusobno povežu

metilenskim mostom.

Do ovakvog povezivanja dolazi tokom procesa fermentacije, ali samo

pod specifičnim uslovima:
- u prisustvu mikroorganizama,
- kada je biljna masa vlažna.

Najpoznatije jedinjenje ovakve strukture je dikumarol (4-hidroksi

kumarin; 3.3' veza) i izolovan je iz plesnjivog sena koje je sadržalo dosta
kokoca, Melilotus officinalis.
 Rasprostranjenost, lokalizacija, biološka uloga

Kumarini su široko rasprostranjeni u biljnom svetu; izolovano je preko

1000 različitih struktura kumarina.
Jednostavni kumarini su najprisutniji u biljkama familija Asteraceae i
Fabaceae, a heterociklični kumarini u okviru familija Rutaceae i
Apiaceae.
Slobodni ili u obliku heterozida, lokalizovani su u svim nadzemnim i
podzemnim organima biljaka.
Smatra se da kumarini u biljnom tkivu imaju:
- zaštitnu ulogu (to su fitoaleksini),
- štite biljku od ultraljubičastog zračenja.
Osobine kumarina

Heterozidi se lako rastvaraju u vodi i alkoholima.

Kumarini
Dokazivanje su kristalna jedinjenja, specifičnog, prijatnog mirisa. Rastvaraju
se u alkoholima i nepolarnim rastvaračima.
-U specifičan
baznoj sredini,
miris dolazi do otvaranja laktonskog prstena, koji se ponovo
-formira
fluorescencija
dodatkombele,kiseline.
plave, žute i zelene boje; alkoholno-vodeni ekstrakt droge
fluorescira pod UV
Imaju svojstvo osvetljenjem; fluorescencija se pojačava u prisustvu baze
sublimacije.
- kumarini imaju svojstvo sublimacije – mikrosublimacija (izgled kristala i specifične
reakcije)
Preparativna tečna hromatografija i gel-filtracija se koriste za izolaciju i
prečišćavanje
Određivanje kumarina i njihovih heterozida.

- koriste se kolorimetrijske, fluorometrijske metode i metoda tečne hromatografije.

 Farmakološko delovanje

Kumarini:
- upijaju UV zračenje;
- smanjuju permeabilnost zidova kapilara i limfnih sudova,
- smanjuju eksudacije i nastanak edema (antiinflamatorno
delovanje);
- intenziviraju glomerularnu filtraciju i deluju kao diuretici.

Furanokumarini:
- upijaju UV zračenje;
- povećavaju broj melanocita;
- utiču na sintezu melanina.

Neki piranokumarini:
- koronarni vazodilatatori.

Dikumarol
- sprečava koagulaciju krvi.
 Primena kumarina i kumarinskih droga

Kumarinske droge se koriste kao blagi diuretici i kod tromboflebitisa.

Izolovana jedinjenja i ekstrakti droga koriste se za kombinovanu foto-hemo

terapiju psorijaze i vitiliga.

Furanokumarini mogu da se koriste u kozmetičkim preparatima za

sunčanje; tamnjenje i zaštita.

Piranokumarin visnadin, koji se koristi kao koronarni vazodilatator i za

terapiju staračke insuficijencije centralnog nervnog sistema.

Dikumarini se koristi za trovanje glodara (rodentocidi).

Kumarinske droge, ekstrakti i izolovana jedinjenja koriste se kao sredstva

za aromatizaciju u kozmetičkoj, prehrambenoj, duvanskoj i industriji
alkoholnih pića.
 Alergijske reakcije

Mnoge biljke koje sadrže furanokumarine mogu da izazovu pojavu

alergijskih i reakcija preosetljivosti (fototoksičnost). Ona se manifestuje
pojavom upalnih procesa na koži (fotodermatitis), odnosno osipom,
crvenilom i hiperpigmentacijom.

Alergija se najčešće javlja u kontaktu sa sledećim biljkama:

• Ficus carica, Moraceae;
U laboratorijskim uslovima je utvrđena mutagena aktivnost linearnih
• Ruta graveolens, Dictamnus albus, Citrus spp., Rutaceae;
furanokumarina; ostvaruje se zbog njihovog povezivanja sa
• Apium spp., Heracleum spp., Peucedanum spp., Pastinaca spp,
pirimidinskim bazama u DNK.
Ammi spp.; Apiaceae;
• Achillea
Ovakva aktivnost
millefolium,
se može
Asteraceae.
potencijalno iskoristiti za terapiju karcinoma.
 LIGNANI I
LIGNANSKI HETEROZIDI
 Vrste lignana

Lignani predstavljaju sekundarnih metabolita biljaka i produkti su

kondenzacije fenilpropanskih jedinica.
Ovim pojmom je obuhvaćeno nekolito grupa jedinjenja slične strukture
(lignani, neolignani, oligolignani i norlignani).
Lignani se, najčešće, formiraju povezivanjenem dve fenilpropanske
jedinice preko -C atoma bočnog niza (8-8' veza).
Kod neolignana, veza varira i obično se ostvaruje preko -C atoma
bočnog niza samo jedne jedinice (8-3',8-1', 3-3'­).
Pojam oligolignani se odnosi na jedinjenja nastala povezivanjem dva
molekula lignana ili neolignana.
Norlignani sadrže osnovni skelet sa 17 C atoma i specifično su prisutni u
golosemenicama.
Na bazi osnovnog skeleta, lignani su podeljena u nekoliko grupa:

• dibenzobutanski lignani, • arilnaftalenski lignani (dva tipa),

• monofuranski lignani (tri tipa), • dibenzociklo-oktanski lignani,
• butirolaktonski lignani, • furanofuranoidni lignani.

9' 9' 7
8'
9

8
O O O
7 8
9 7 7'
1
6 2

5 3
4 1 2a 2b 2c

O O O

O O
O
3 4a 4b 5 6
Najvažniji tipovi lignanskih struktura

O
O
Primeri neolignanskih struktura
U biljnom tkivu i nekim biljnim produktima, lignani se nalaze:
- slobodni,
- povezani s šećerima (heterozidi),
- stvaraju kompleksne molekule s nekim drugim jedinjenjima (lignoidi);
- najvažniji su flavonolignani (Silybum marianum),
- kumarolignani (prisutni u biljkama familije Simaroubaceae)
- ksantolignani (Hypericum perforatum).

Do sada je iz biljaka 70 različitih familija, izolovano nekoliko stotina

prirodnih jedinjenja lignanske strukture.
U skrivenosemenicama su prisutni u svim organima, a kod
golosemenica uglavnom u srži stabla i grana.
Dokazivanje
Alkoholno-vodeni rastvori fluoreskuju pod UV osvetljenjem, plavo
ili žuto-zeleno. Posle reakcije sa anisaldehidom dobijaju,
najčešće, braon ili crvenobraon boju.
Ova osobina se koristi i za detekciju lignana i rastvoru, ali i za
dokazivanje primenom hromatografije na tankom sloju
adsorbensa.

Određivanje
Za određivanje količine koriste se metode spektrofotometrije i
tečne hromatografije.
Farmakološko delovanje i primena

Farmakološka delovanja lignana:

- inhibicija enzima fosfodiesteraze (antihipertenzivno);
- sprečavanje vezivanja faktora agregacije trombocita (PAF) za
receptorna mesta (antialergijsko i antireumatično delovanje).
- antivirusna aktivnost;
- citotoksično delovanje (antitumorna sredstva-lignani smole
Podophyllinum).

Od lignoida, realni terapijski značaj imaju flavonolignani iz semena

badelja koji deluju kao hepatoprotektori.
 Flavonoidi i
flavonoidni heterozidi
Kao aglikonska komponenta ovih heterozida, javlja se molekul
flavonoida.
Osnovno jedinjenje je Kostanesku izolovao 1895. god. i nazvao
"flavon" (latinski flavus znači žut), pa je po njemu i velika grupa
hemijski sličnih jedinjenja dobila ime.
 Osnovi strukture skeleta flavonoidnih aglikona

3'
2' 4'
1 1
1 8 8
O O 2 7
O 5'
6 2 7 6'

6 3 6 3
5 3
4 5 4
4 5

O O O

U osnovi molekula aglikona, nalazi se -piron (piranon-4),

benzo--piron (hromon) i 2-fenil-benzo--piron (flavon).
Pojednostavljena šema biosinteze flavonoida
Osnovna struktura različitih tipova flavonoidnih jedinjenja

• 2-fenilhromoni (pravi flavonoidi);

• flavoni, flavonoli (monomerni i demerni)
• flavanoni i dihidroflavonoli
• izoflavoni i izoflavanoni

• 2-fenilhromani (gradivne jedinice tanina);

• flavani
• flavan-3-oli, flavan-3,4-dioli

• halkoni i dihidrohalkoni (piranski prsten je otvoren);

• 2-benzilidinkumaranoni (auroni);

• 2-fenilbenzopirilijum-katjon (antocijani).
 Gradnja heterozida

Šećerni ostatak može da sadrži jedan, dva ili tri monosaharida, koji su
međusobno linearno ili račvasto povezani.
Najčešće se glukozidna veza ostvaruje preko fenolnih grupa aglikona.
Gotovo da je pravilo da flavoni grade 7-O-heterozide, a flavonoli, 3-O-
heterozide.
Flavonoidi često grade C-heterozide. Dolazi do povezivanja asimetričnog C-
atoma šećera sa C6 ili C8 aglikona.
Razlikuje se nekoliko tipova C-heterozida i to: mono C-heterozidi, di-C-
heterozidi, kombinovani C- i O-heterozidi, acil-C-heterozidi (hidroksilne grupe
šećera mogu biti esterifikovane nekim alifatičnim ili aromatičnim kiselinama).
 R R R R
3'
2'
OH OH OH OH
4'
1
8
HO O 5' HO O HO O HO O
7 6'

3
H
6
5 4 OH H OH
H
OH O OH O OH O OH O

FLAVONI FLAVONOLI FLAVANONI DIHIDROFLAVONOLI

Apigenin (R=H) Kemferol (R=H) Naringenin (R=H) Dihidrokemferol (R=H)
Luteolin (R=OH) Kvercetin (R=OH) Eriodiktiol (R=OH) Dihidrokvercetin (R=OH)
"PRAVI FLAVONOIDI"
R R
OH OH

HO O HO O
H H
OH OH
H H
OH OH H OH

FLAVAN-3-OLI FLAVAN-3,4-DIOLI
Afzelecin (R=H) Leukopelargonidin (R=H)
Katehin (R=OH) Leukocijanidin (R=OH)
GRADIVNE JEDINICE TANINA
R R
3
OH OH OH
4
1 +
HO 4' HO O
HO O
1'
2' OH
O OH
HALKONI O ANTOCIJANIDINI
Izolikvintigenin (R=H) AURONI Pelargonidin (R=H)
Butein (R=OH) Hispidol Cijanidin (R=OH)
FLAVONOIDI U ŠIREM SMISLU
 R
OH FLAVONI
R Aglikoni Glukozidi
__________________________________________________________
HO O
H Apigenin Viteksin (Apigenin-8-C-glukozid)
Viteksin-2''-ramnozid
OH Luteolin Orijentin (Luteolin-8-C-glukozid
OH O
FLAVONOLI
R1 R1 R2 Aglikoni Glukozidi
______________________________________________________________________________
OH
OH H Kvercetin Hiperozid (Kvercetin-3-O-galaktozid)
HO O Izokvercitrin (Kvercetin-3-O-glukozid)
R2 Kvercitrin (Kvercetin-3-O-ramnozid)
Rutin (Kvercetin-3-O-rutinozid)
OH H H Kemferol Astragalin (Kvercetin-3-O-glukozid)
OH O OH OH Miricetin Mircetin-3-O-digalaktozid
OCH3 H Izoramnetin Narcisin (Izoramnetin-3-O-rutinozid)
FLAVANONI
R2 R1 R2 R3 Aglikoni Glukozidi
_________________________________________________________________________________________________________
R3
H H OH Naringenin Naringin (Naringenin-7-O-neohesperidozid)
HO O H OH OH Eriodiktiol Eriocitrin (Eriodiktiol-7-O-rutinozid)
H H OCH3 OH Homoeriodiktiol
H OH OCH3 Hesperetin Neohesperidin (Hesperetin-7-O-neohesperidozid)
R1 Hesperidin (Hesperetin-7-O-rutinozid)
OH O
OH OH OH Taksifolin
HO O
OH O CH2OH

HO O HO O OCH3
OH O OH O

OH OH
OH O OH O
Amentoflavon Silibin
Fizičko-hemijske osobine flavonoida

Flavonoidni heterozidi su rastvorni u vodi, alkoholima i polarnim

rastvaračima.
Aglikoni su lipofilni i rastvaraju se u nepolarnim rastvaračima.

Flavonoidni heterozidi se iz biljnog tkiva mogu ekstrahovati razređenim

alkoholom ili acetonom, na povišenoj temperaturi.

Heterozidi i aglikoni imaju specifičan apsorpcioni spektar, najčešće s dva

maksimuma.
Obično se javljaju dve trake apsorpcije; 300-380 nm (potiče od prstena B);
240-280 nm (potiče od prstena A).

Flavonoidi su retko vidljivi pri dnevnom osvetljenju, a pod ultraljubičastom

svetlošću fluoresciraju.
Intenzitet fluorescencije i boja se menjaju u prisustvu alkalija ili metalnih
kompleksirajućih agenasa.
Za dokazivanja prisustva flavonoida u biljkama i drogama, može biti
iskorišćena specifična fluorescencija kompleksa ovih jedinjenja sa
oksalnom i bornom kiselinom (Wilson – Tauböck-ova reakcija).
Takođe, u kiseloj sredini (hlorovodonična kiselina) uz prisustvo
redukcionog sredstva (opiljci magnezijuma ili cinka), flavonoidi, u
metanolnom ekstraktu droge, prevode se u crveno obojene antocijane.
Pojava narandžaste, crvene ili bordo boje, ukazuje na prisustvo različitih
tipova flavonoida. Ovo je "cijanidinska reakcija“ – Shinoda reakcija.

Za određivanje flavonoidnih jedinjenja, najčešće se primenjuju

kolorimetrijske ili spektrofotometrijske metode (oficinalne su u većini
svetskih farmakopeja).
Sve više se koristi i metoda tečne hromatografije, jer je brza i
omogućava definisanje odnosa jedinjenja u okviru smeše metabolita u
drogama.
Shinoda reakcija
Sa opiljcima Mg ili Zn u koncentrovanoj HCl dolazi do redukcije flavonoida do
antocijanidin. Nastaju različite nijanse crvene boje u zavisnosti od broja
hidroksilnih grupa.
Flavoni - narandžasta
Flavonoli - roze
Flavanoni i flavanonoli - crveno do crvenoljubičasto
Ksantoni - purpurno

Flavoni i flavonoli sa nesupstituisanim prstenom B ne daju pozitivnu

cijanidinsku reakciju!

m AU
UV spektar flavonoida
Kvercetin- u MeOH
3500

3000
Ima dve trake
256 nm 370 nm
2500
Traka I 300-380 nm (apsorpcija prstena B,
2000
cinamoil ostatak
1500

1000 Traka II 240-280 nm (apsorpcija potiče od prstena

200 225 250 275 300 325 350 375 nm A, benzoil ostatak)
Farmakološko delovanje i primena flavonoida i droga

Osnovna farmakološka aktivnost flavonoida, povezana je s njihovim

delovanjem na zid krvnih sudova periferne cirkulacije. Smanjuju
permeabilnost i krtost, a povećavaju elastičnost i osnovni tonus zida
kapilara.

Delovanje flavonoida na kapilare može biti objašnjeno njihovom

sposobnošću da, kao donori protona, sprečavaju redukciju
dehidroaskorbinske kiseline i na taj način štite vitamin C. Drugo
objašnjenje je da ovi prirodni polifenoli inhibiraju enzime (hijaluronidazu,
elastazu i katehol-O-metiltransferazu) i usporavaju proces razlaganja
elastina.

Koriste se u terapiji različitih oboljenja koja su uslovljena poremećajem i

insuficijencijom krvnih i limfnih sudova periferne cirkulacije. Primenjuju se
kod insuficijencije koronarnih i cerebralnih krvnih sudova.
Farmakološko delovanje i primena flavonoida i droga

Od ostalih aktivnosti flavonoida, u terapijske svrhe se najčešće koristi

njihovo diuretično delovanje, kao i interakcija u metabolizmu arahidonske
kiseline, što se manifestuje kao antiinflamatorno delovanje.

Značajna i često korišćena je spazmolitička, antialergijska i

hepatoprotektorna aktivnost ovih heterozida. Flavonoidi inhibiraju enzim
fosfodiesterazu i smanjuju agregaciju trombocita, pa se koriste u
profilaksi i kao dodatna terapija oboljenja povezanih s pojavom tromboze.

Brojni su primeri antimikrobne, citostatske, antioksidativne aktivnosti i

aktivnosti vezivanja slobodnih radikala flavonoidnim jedinjenjima iz biljnih
ekstrakata.
 IZOFLAVONI I
IZOFLAVONSKI HETEROZIDI
U osnovni izoflavonskih aglikona je 3-fenil-hromon.
Jedinjenja ovakve strukture su ograničeno rasprostranjena u
prirodi, uglavnom u Prunus i Iris vrstama i nekim rodovima
familje Fabaceae (Genista, Ononis).
Do danas je izolovano i identifikovano, preko 700 izoflavona.

HO O Glu O O
O

OH O O
O OH OCH3
Izoflavon Genistin Ononin
TLC hromatogram ekstrakta Vitex agnus castus
mobilna faza: tetrahidrofuran-toluen-mravlja kiselina-voda (16:8:2:1)
Detekcija:
UV-365 nm
1-hlorogenska kiselina
2-izo-orientin
Izoflavoni su u biljkama zastupljeni u obliku O- i C-heterozida.

Potvrđena je njihova fitoaleksinska priroda; biljka ih sintetiše kada je

pod gljivičnom infekcijom. O drugim biološkim funcijama ovih jedinjenja
se malo zna.

Eksperimentima je utvrđeno da izoflavoni mogu ispoljiti estrogeno

delovanje i prouzrokovati neplodnost životinja. Ovakvi efekti su prvo
primećeni kod stoke koja je pasla travu bogatu genisteinom i drugim
izoflavonima (žutilovka, Genista tinctorum).

Dalji eksperimenti su potvrdili da hrana koja sadrži ovakva jedinjenja

(soja, Glycina mas) deluje preventivno na pojavu hormon-zavisnog
karcinoma dojke. Za sada je njihov realni terapijski značaj mali.

Pored toga, neka jedinjenja izoflavonske strukture koriste se kao

insekticidi (rotenoidi iz Derris, Lonchocarpus, Milletia, Mundulea,
Tephrosia vsta; Fabaceae).
Antocijanidini i
antocijani
Pojam antocijan označava heterozide, a antocijanidini su
aglikonske komponente.

Pigmenti.
Sve nijanse plave, ružičaste, crvene i ljubičaste boje cvetova,
plodova i listova.
Njihovo ime potiče od grčkih reči anthos (cvet) i kyanos (plav).

Antocijanidini su derivati 2-fenilbenzopirilijum-katjona

(flavilijum-katjona).

To je flavonoidna struktura s redukovanim centralnim -

pironskim ciklusom.

Na položaju C3 svi antocijanidini imaju hidroksilnu grupu, a

većina ih je penta ili heksa supstituisana.
 R1
OH Aglikoni
+ Pelargonidin (R1=R2=H)
HO O
R2 Cijanidin (R1=OH, R2=H)
Peonidin (R1=OCH3, R2=H)
OH Delfinidin (R1=R2=OH)
OH Malvidin (R1=R2=OCH3)
Flavilijum katjon Petunidin (R1=OCH3, R2=OH)

OH
HO OH O
O
O O OH
O
HO OH
OH O O
OH O OH
+
HO O HO OH O HO OH
O O O
HO OH O
O OH OH
O OH HO OH
O O O
OH O
O OH
COOH
Ternatin A2

Primeri strukture antocijanidina i antocijana

Pored obojenih antocijanidina, u biljnom tkivu se nalaze i
neobojeni oblici.

To su leukoantocijanidini i njihovi oligomeri

proantocijanidini.

Strukturno su derivati 3,4-flavandiola.

Ova jedinjenja mogu da se polimerizuju i tada grade tanine, a

u prisustvu kiseline lako se oksiduju i prelaze u odgovarajuće,
obojene antocijanidine.

U prirodi se javlja relativno mali broj aglikonskih struktura, ali

je izuzetno veliki broj heterozida. Antocijani su uglavnom O-
heterozidi.

Nastaju povezivanjem šećera preko hidroksilnih grupa na C3,

C5 i C7.

Šećeri nekada su acetilovane fenolkarbonskim kiselinama.

Antocijani su rastvorljivi u vodi, acetonu i alkoholima.
Aglikoni su rastvorni u nepolarnim rastvaračima.
Kristalni oblici ili rastvori antocijana i aglikona su nestabilni.
Lako dolazi do razlaganja njihove strukture, tako da je procedura
ekstrakcije, izolacije i hemijske karakterizacije jako otežana.
Za razdvajanje se koriste separacione tehnike, kao što su
hromatografija na stubu ili sloju poliamida, polivinilpirolidina,
celuloze, jonoizmenjivačkih smola ili preparativna tečna
hromatografija.

Dokazivanje: Sama boja zakišeljenih alkoholnih ekstrakata

biljnog tkiva ukazuje na prisustvo antocijana.
Određivanje ovih pigmenata se vrši spektofotometrijski (500-
550 nm) iz kiselih, alkoholnih rastvora ili metodom tečne
hromatografije.
 OH -
O
+ +
O O + O O
-H

O Glu O Glu
+
-H O Glu O Glu

OH
O O
+
HO O -
+ HO O + O O
-H -H
O Glu
O Glu O Glu
O Glu
O Glu O Glu
Pelargonidin-3,5-diglukozid +
-H +2H2O

OH OH
OH O
HO O HO OH

O Glu O Glu
O Glu O Glu

Promena strukture i boje vodenih rastvora antocijana pri promeni pH

Delovanje i primena
Delovanje antocijana je blisko delovanju drugih tipova
flavonoidnih heterozida.
I oni smanjuju permeabilnost, a povećavaju elastičnost i osnovni
tonus zida kapilara.
Ovakva delovanja su uslovljena inhibicijom proteolitičkih enzima i
povećanjem udela kolagena i elastina u zidu krvnih sudova.
Specifično za antocijane je njihovo povoljno delovanje na
regeneraciju vidnog purpura.
Antocijanske droge, koncentrovani ekstrakti i pojedinačna
jedinjenja se koriste za terapiju oboljenja koja su posledica
poremećaja venske cirkulacije i kod specifičnih poremećaja
cirkulacije retine.
Pored toga, antocijani su aditivi koji se koriste za bojenje životnih
namirnica, kozmetičkih proizvoda i lekovitih oblika.
Tanini
 Definicija
Pojam “tanin” je po prvi put upotrebljen krajem osamnaestog veka
da označi jedinjenja
Terapijska prisutna
primena nekih u tkivu
droga i ekstraktima
zasnovana biljaka zbog
je na prisustvu i kojih
su se oni koristili
delovanju tanina. za štavljenje kože.
Proces se
Obično štavljenja se svodi
"taninskim" na hemijsku
smatraju reakciju
droge koje sadržesapreko
proteinima sirove
10% ovih
kože i njihovu
polifenola. precipitaciju,
U velikom što dalje
broju droga, sprečava
tanini njihovu
se javljaju razgradnju i
kao prateće
truljenje = impregnacija.
komponente.
Danas se za štavljenje sve manje koriste biljne droge, a sve više
mineralne soli.

Tanini su u vodi rastvorna jedinjenja polifenolne prirode, molekulske

mase 500 (1000) - 3000. Nisu toksični, a oporog su ukusa.
Reaguju sa solima teških metala, alkaloidima i proteinima i grade
teško rastvorne komplekse.
Na osnovu gradivnih jedinica i hemijske prirode, postoje
dve vrste tanina:

• hidrolizujući tanini (estri fenolnih kiselina i šećera),

• kondenzovani tanini (kondenzacioni proizvodi flavanskih
molekula),

• mešoviti tanini (smeša dve vrste tanina),

• pseudotanini (nastaju od gradivnih jedinica tanina, ali
imaju manju molekulsku masu).
Osnovne gradivne jedinice tanina
 Hidrolizujući tanini (galni, pirogalni tanini)

Galna kiselina, njeni depsidi ili heksahidroksi-difenska kiselina grade

Hidrolizujući tanini su poliestri galne kiseline (ili njenih
estre sa alkoholnim grupama centralnog molekula šećer (glukozom).
derivata) i centralnog molekula šećera. Dejstvom kiselina i
enzima
Monomerna (tanaza) ova grupa(Acidum
pentagaloilglukoza tanina se razlaže na
tannicum) ili polifenolne
njeni oligomeri
kiseline i šećer. hidrolizujući tanini u biljnom svetu.
su najrasprostranjeniji
Moguća su i dodatna povezivanja monomernih molekula tanina (C-C
i C-O-C vezama) = oligomeri.
U okviru molekula tanina nalazi se i heksahidroksi-difenska kiselina.
Tek posle hidrolize i oslobađanja kiseline, dolazi do njene spontane
laktonizacije i formiranja elagne kiseline. Zato se ovi tanini nazivaju
elagni tanini.
Hidrolizujući tanini
OH
HO
OH
HO O
HO
O HO O O
OH O OH
HO HO O
O O O OR HO O O O
HO OH O HO OH
HO O O O O
O HO O O
O O
HO O O
O O OH OH O OH
HO O
O OH HO OH OH
HO O OH O

OH HO HO HO OH OH
HO OH HO OH
Pedunkulagin (R=H) OH
OH OH
Kasuariktin (R=G, ) OH
Pentagaloilglukoza Potentilin (R=G, ) Eugenin (Telimagrandin II)

HO HOHO OH

HO HOHO OH HO OH OG
O OG
OG
HO OH O O
O O
O O O O
H O OH
O OH OH
OO O OH O
O HO O O O HO OH
OH
O OH O OH
OH O O OH
O O HO
HO OH O OH
O O OH
O
H O
HO HO HO OH OG
O OH OG
O O
HO O Kastalagin( OH)
OHOH OH G G
Veskalagin( OH)
Geranin (jedna od dve tautomerne forme) Rugozin-D (G=Galoil, G-G=HHDP)
 Kondenzovani tanini (katehinski tanini)

Ova grupa tanina nastaje kondenzacijom nekoliko (najčešće tri

ili četiri molekula) flavan-3-ola (katehina i epikatehina) ili ređe
flavan-3,4-diola (leukoantocijanidina).

Tanini se formiraju C4-C8 ili C4-C6 kondenzacijom osnovnih

jedinica.
Tokom procesa polimerizacije, deluju specifični enzimi
(peroksidaze) i oksiduju orto-hidroksilne grupe do orto-hinona.
Dolazi do dodatnog povezivanja unutar dimera; C4-C8 ili C2-O-
C7.
Flobafeni su obojeni, u vodi nerastvorni biljni proizvodi i ne
poseduju osnovno svojstvo tanina, adstingenciju. Inače, boja
U prisustvu enzima i kiselina ne dolazi do cepanja molekula
velikog broja droga potiče od flobafena.
kondenzovanog tanina.
Naprotiv, dolazi do dodatnih procesa kondenzacije i stvaranja
polimera. Polimeri koji sadrže preko 50 monomernih flavana,
nazivaju se flobafeni (flobafenska ili taninska crvenila).
 OH OH
R1 OH OH
OH
HO O HO O
HO O 2 OH OH
R2
OH OH OH OH
3
OH OH OH
HO O HO O
OH
2R, 3S Serija:
Afcelehin (R1=R2=H) OH OH
Katehin (R1=OH, R2=H) OH OH
Galokatehin (R1=R2=OH) Procijanidin B-1 Procijanidin B-2

OH
OH

HO O OH OH
OH OH
OH O
HO O HO O
OH
OH OH
OH OH OH OH
O
OH OH
HO O HO O

OH
HO OH OH
OH OH OH
Procijanidini A-1 ( ) i A-2 () Procijanidin B-3 Procijanidin B-4

OH
OH

HO O
R

Kondenzovani tanini OH
OH
OH
OH
HO O
R
OH
OH
OH
OH
Opšta struktura proantocijanidinskog polimera: R
Procijanidin (R=H) HO O
HO R
Prodelfinidin (R=OH) OH
OH
OH
HO OH
OH
O OH
HO O
R
OH
OH
OH OH
OH
HO O
R

OH
OH
 Rasprostranjenost i lokalizacija tanina

• Hidrolizujući tanini su široko rasrostranjeni, najviše u biljkama

familija Ericacae, Anacardiaceae, Geraniaceae, Combretaceae,
Aceraceae i Punicaceae.

• Kondenzovani tanini se nalaze u brojnim biljnim vrstama familija

Rosaceae, Hamamelidaceae, Rubiaceae, Cupressaceae i Pinaceae.

• “Mešoviti tanini“ = smeša dve vrste tanina, prisutne su u biljkama

familija Fagaceae, Polygonaceae, Myrtaceae, Theaceae.

Kao nerastvorne, amorfne mase, tanini se nalaze u citoplazmi

parenhimskih ćelija različitih organa.
Prisutni su u tkivima koja odumiru (pluti, suvom listu), ali i u mladim
tkivima koja rastu (pupoljci lista čaja).
 Biološka funkcija

Tanini se u biljnom tkivu sintetišu i akumuliraju posle infekcije

mikroorganizmima (fitoaleksinska funkcija).
Odrvenela tkiva su dodatno "impregnirana" i zaštićena, ovim
jedinjenjima.
Tanini predstavljaju zaštitu od insekata i herbivora (ekološka funkcija).
Smatra se da su medijatori starenja tkiva i da učestvuju u opadanja
lišća u jesen (fiziološka funkcija).
Hidrolizujući tanini su depo šećera. Prisutni u mladom voću oni ga
štite, ali procesom zrenja, dolazi do njihovog razlaganja; oporost
nezrelog voća se gubi, a oslobođeni šećer doprinosi ukupnoj slasti
zrelog voća.
 Fizičko-hemijske osobine

Svi tanini se rastvaraju u vodi i grade koloidne rastvore. Rastvaraju se

u razblaženim alkalijama, alkoholu i acetonu, slabo su rastvorni u
Izolacija tanina se radi iz svežeg ili liofilizovanog tkiva (sušenjem dolazi
organskim rastvaračima.
do promene osnovne strukture tanina).
Zagrevanjem, dolazi do razlaganja estarskih tanina i dodatne
Primarna ekstrakcija iz tkiva se vrši vodom, etanolom, acetonom ili
polimerizacije kondenzovanih.
etilacetatom.
Suvom destilacijom se od hidrolizujućih tanina formira floroglucinol, a
Iz sirovog ekstrakta se tanini najbolje razdvajaju gel filtracijom, dok su
od kondenzovanih tanina, katehol.
drugi adsorbensi mnogo manje efikasni.
Iz vodenih rastvora se talože solima teških metala, alkaloida i
Analitika i definisanje strukture molekula tanina je omogućeno
belančevinama; dokazivanje. Sa Fe+3 jonima daju plavo (hidrolizuju}i)
savremenijim tehnikama spektralne analize (NMR).
ili zeleno (kondenzovani) obojene produkte.
Izolovani tanini su amorfni prah, bledodrapkaste boje, bez mirisa izrazito
Količina tanina u drogama, najčešće se određuje gravimetrijskim
oporog ukusa.
postupcima (na osnovu taloženja kožnim prahom ili solima teških
metala). Spektrofotometrijske metode su bazirane na merenju
intenziteta boje kompleksa: npr. galne kiseline s kalijum-jodatom,
elagne kiseline s azotnom kiselinom ili proantocijanidina s p-
dimetilaminobenzaldehidom u kiseloj sredini.
Farmakološko delovanje i primena tanina i droga

Svi efekti tanina na animalne i humane ćelije su povezani s njihovom

osobinom da hemijski reaguju s belančevinama (vodoničnim ili
kovalentnim vezama) i grade nerastvorne komplekse = precipitacijom
proteina u površinskim slojevima (adstringentni efekat).

Reaktivniji su hidrolizujući tanini, a naročito veliki afinitet imaju prema

proteinima koji sadrže molekule prolina.

Delovanje:
Delovanje
- Adstringencija (eksterna i interna primena);
- Antimikrobna aktivnost.

Proantocijanidini deluju na kapilare i pojačavaju osnovni tonus,

smanjuju krtost i permeabilnost zida krvnih sudova.

Laboratorijski eksperimenti: tanini utiču na aktivnost: 5-lipooksigenaze,

angiotenzin konvertujući enzim, hijaluronidaze, protein kinazu C i dr.
Tanini inaktiviraju aktivirane molekule kiseonika = antioksidansi.
Tanini i taninske droge se koriste:

• za zaustavljanje manjih krvarenja,

• za zaštitu kože i sluznica od infekcija i upalnih reakcija
• kao antidijaroici;
• kao antidoti kod trovanja teškim metalima i alkaloidima;

Taninske droge se primenjuju sprašene, u obliku dekokta,

tinktura ili fitopreparata.

Tehnička primena tanina

Koriste se za štavljenje kože = impregnacija.
 Hinoni i
hinonski heterozidi
 -
COO
CO2H CO2H CO2H

- NH2 HO
O COO
OH L-Fenilalanin Cimetna kiselina p-Kumarinska kiselina
Horizmat

COOH COOH (RO) X

COOH
OH OH
NH2
(RO)
-
- O COO (RO)
O COO
Izohorizminska kiselina Salicilna kiselina Cinamati i derivati

CO2H COOH
COOH COOH
NH2 NH2 Indolni
alkaloidi
NH O
Antranilna kiselina L-Triptofan Hinoni

Transformacija horizmata do različitih grupa sekundarnih metabolita

Biosinteza aromatičnih derivata poliketidnim biosintetskim putem
3 [O] O
O OH OH
8 CH3COOH O O O
Enz-SOC Enz-SOC HOOC
O O O O O

OH O OH
O O O OH O OH
COOH
COOH

HO CO2
O H H HO
H H H H
Enolna forma, C16 cviter jon
Keto forma Emodin antron
(endokrocin antron)

COOH O O O OH O OH
7 CH2 COOH
COOH O O O
CH3CO-SCoA *
CO2 O R
O

O2 OH O OH

O O O OH O OH
COOH R
H H
H O O O 4H2 O, CO2 R
HO H H

OH O OH
Hinonski heterozidi

O O O
8 1 8 9 1
1
2 2
6 2 O 7 7

5 3 O 6 3 6 3
4 5 4 5 10 4

O O O
p-Hinon o-Hinon Naftohinon Antrahinon
O

OH
O O
O

O O
Antraciklinon Naftodiantron Miltionon
Biljni pigmenti, žute, narandžaste, crvene, pa i purpurne boje, hemijski
posmatrano pripadaju grupi hinona.
To su derivati 1,4-diketo-cikloheksan-2,5-diena (p-hinona) i 1,2-diketo-
cikloheksan-3,5-diena (o-hinona).
Ova jedinjenja se u biljkama retko nalaze kao jednostavni hinoni.
Mnogo ćešće se javaljaju različiti tipovi kondenzacije sa aromatičnim
jezgrom: naftohinoni, antrahinoni, antraciklinoni, terpenki hinoni.
Javljaju se kao slobodna ili u obliku heterozida.
Na promeni strukture hinona i njihovom prelasku u hidrohinone,
zasnovano je građenje heterozida, ali i farmakološka aktivnost ovih
jedinjenja.
Biosinteza hinona

Hinoni biljaka nastaju kroz tri različita biosintetska puta:

• poliketidnim putem sintetišu se 1,8-dihidroksiantrahinoni i neki
naftohinoni u biljkama familije Plumbaginaceae;
• preko izohorizminske i o-sukcinilbenzojeve kiseline sintetiše se
najveći broj naftohinona i 1,2 (1,3)-dihidroksiantrahinoni:
• preko p-hidroksibenzojeve kiseline formiraju se naftohinoni u
biljkama familije Boraginaceae.

O O O
8 1 8 9 1
1
2 2
6 2 O 7 7

5 3 O 6 3 6 3
4 5 4 5 10 4

O O O
p-Hinon o-Hinon Naftohinon Antrahinon
O

OH
O O
O

O O
Antraciklinon Naftodiantron Miltionon
Fizičko-hemijske osobine
Hinonski aglikoni su lipofilni i rastvaraju se u nepolarnim organskim
rastvaračima (petroletru, heksanu, benzenu, etru).
Kao tečnosti, benzohinoni i naftohinoni mogu biti predestilisani iz
droge vodenom parom.
Hinonski heterozidi su rastvorni u vodi i alkoholima.
Najčešće se u drogama dokazuju hemijskim, bojenim reakcijama
na fenolnu grupu.
Količina hinonskih heterozida se određuje spektrofotometrijski ili
hromatografskim metodama.
Biološka uloga
To su produkti sekundarnog metabolizma biljaka i sporadično
su rasprostranjeni u biljnom svetu.
Pored pigmenata, postoje hinonske strukture koje su
uključene u procese primarnog metabolizma i univerzalno su
prisutne u biljnoj ćeliji. To su benzohinoni, naftohinoni
(ubihinon, plastohinon) i tokoferilhinoni (menahinon).
Ova jedinjenja su prenosioci elektrona i uključena su u
procese ćelijskog disanja i fotosinteze.
Farmakološko delovanje

• Najvažnija je transformacija u hidrohinone i težnja da se povežu s

nukleofilnim jezgrom;
• Benzohinoni nemaju terapijski značaj.
• Naftohinoni su antimikrobni agensi, a sprečavaju i razvoj protozoa.
• Zbog nukleofilnih svojstava, izazivaju mutacije i deluju citotoksično;
ovakva aktivnost naftohinona još uvek nije adekvatno iskorišćena u
terapijske svrhe.
• 1,8-dihidroksiantrahinoni deluju iritirajuće na glatku muskulaturu, pa se
primenjuju kao laksantna sredstva.
• Kao polifenoli oni su dobri antiseptici i zato se i koriste u dermatologiji.
• 1,2 (1,3)- dihidroksiantrahinoni se retko koriste u terapijske svrhe (koristi
se za razbijanje oksalatnih naslaga u organima urinarnog trakta).
Alergijske reakcije OH O O
R CH3O C5H11
Neka jedinjenja iz grupe benzohinona i naftohinona su
poznati alergeni. Najčešće se alergija manifestuje OH O O
kontaktnim dermatitisima, a nekada i težim oblicima Naftohinoni Primin

sistemskih alergijskih reakcija. Alkanan: [R=CH 2CH2CH2CH(CH3)2]

Alkanin: [R=CH(OH)CH 2CHC(CH3)2]
[ ikonin: [R=CH(OH)CH 2CHC(CH3)2]

Tehnička primena

Droge koje sadrže hinonske heterozide se od davnina koriste

kao prirodne boje za tekstil i kozmetičke preparate.
Najznačajnije prirodne boje su:
• 1,2 (1,3)-dihidroksiantrahinoni
alizarin iz korena broća, Rubia tinctoria, Rubiaceae;
kermez iz Kermococcus vermilio;
karminska kiselina Cocuccus cactti;
• naftohinoni
alkanin iz herbe Alkanna tinctoria, Boraginaceae;
šikonin iz herbe Lithospermum erythrorhizon,
ANTRAHINONSKI
HETEROZIDI
(ANTRANOIDI)
 O
O OH
O2

O
Antron Antranol
Antrahinon
x2

O OH O OH

HO
HO

O OH O OH
Diantron Hipericin

Različiti oblici antracenskih derivata

Antranoidi su derivati antracena. Takođe, mogu se sagledavati i
kao derivati p-hinona; di benzo p-hinona.

Emodinski antrahinoni
Međusobno se razlikuju po stepenu oksidacije devetog i desetog
C atoma (antroni, antranoli, antrahinoni), ali svi su hidroksilovani
na C1 i C8.
Ovakva jedinjenja, dodatno supstituisana u okviru aromatičnih
prstenova A i C, nazivaju se 1,8-dihidroksiantrahinoni, emodinski
ili laksantni antrahinoni.
Njihovi redukovani oblici, antroni, nastaju poliketidnim
biosintetskim putem.
Heterozidi antrona i antrahinona su ograničeno rasprostranjeni u
biljkama familije Liliaceae, Rhamnaceae, Polygonaceae,
Fabaceae.
 OH Orazlikuju
Aglikoni se međusobno OH na osnovu supstituenata na C3 i C6.
8 1
7
9 2 OH O OH
Šećeri se povezuju za aglikon 3preko hidroksilne grupe na C8 i/ili C6.
10
Nekada se šećer
R2 povezuje
6
5 direktno
4 R1 za C10 antrona i tada nastaju
stabilni C-heterozidi (aloinski
O tip heterozida). COOH
COOH
Emodin (R1=CH3, R2=OH)
U prirodi se Fiscion
javljaju antronski
(R1=CH heterozidi, diantronski i antrahinonski
3, R2=OCH3)
heterozide; Hrizofanol
O-heterozidi,
(R1=CH3C-heterozidi
, R2=H) ili O i C-heterozidi.
Aloe-emodin (R1=CH2OH, R2=H) OH O OH
Rein (R1=COOH, R2=H) Senidini A i B

-D-Glu O O OH
-D-Glu O O OH OH O OH

COOH
COOH CH2OH
-D-Glu H -D-Glu H O
Reinozidi A i B Aloini A i B Rein-8-glukozid
Fizičko-hemijske osobine
Aglikoni se rastvaraju u organskim rastvaračima, heterozidi u vodi i
alkoholima.
Redukovani oblici aglikona su žuto obojeni; antrahinoni su žute ili
narandžaste boje; slično je i sa heterozidima.
Apsorpcioni spektar s tri maksimuma (220, 280, 430 nm).
Aglikoni sublimuju na temperaturi od 200-220OC i grade karakteristične
kristale.
Hemijski se dokazuju Bortregerovom reakcijom; žuti, lipofilni antrahinoni
s bazama grade hidrosolubilne, karmincrvene fenolate.
Količina ukupnih, oksidovanih, antrahinonskih heterozida se određuje
spektrofotometrijski, na osnovu intenziteta boje kompleksa aglikona s
natrijum-hidroksidom ili magnezijum-acetatom.
Danas se za kvalitativnu i kvantitativnu analizu koriste hromatografske
tehnike, jer omogućavaju definisanje odnosa u okviru kompleksa
metabolita.
Farmakološko delovanje i primena
Aktivni su redukovani oblici aglikona, 1,8-dihidroksiantroni.
Oni regulišu promet metabolita kroz zid creva; dolazi do zadržavanja vode
u crevima i pojačanog “izvlačenja” iz okolnih tkiva.
Dejstvom na nervne završetke, utiču na motilitet i peristaltiku debelog
creva.
Spoj ova dva efekta manifestuje se laksantnim delovanjem.

Antrahinonska jedinjenja imaju antibakterijsko i antivirusno delovanje;

droge koje sadrže slobodne antrahinone ili njihove heterozide, koriste se
kao antiseptici i keratoplastici u dermatološkim preparatima.

U laboratorijskim uslovima je potvrđena mutagena aktivnost i citotoksičnost

ovih jedinjenja, potencijalnu mogućnost antitumornog delovanja.

Tehnička primena: za bojenje tkanina!

Kao i svi laksansi, i antrahinoni se primenjuju samo kod akutnih
opstipacija.

Kontraindikovana je njihova primena kod različitih oblika

opstrukcija, ulceracija i inflamacija organa digestivnog trakta,
kod bolova nedefinisane etiologije.

Ne treba ih davati deci mlađoj od 12 godina, trudnicama i

dojiljama.

Preporučene dnevne doze iznose 20-30 mg ukupnih

antrahinonskih derivata,
Alizarinski antrahinoni alizarin
Jedinjenja supstituisana u okviru prstena C (1,2- ili 1,3-
dihidroksiantrahinoni) nazivaju se alizarinski antrahinoni.
Nastaju biosintetskim putem preko izohorizminske i o-sukcinilbenzojeve
kiseline.
Alizarinski antrahinoni se nalaze slobodni ili u obliku heterozida u
biljkama familija Rubiaceae (rodovi Rubia, Galium, Morinda, Asperula) i
Scrophulariaceae (Digitalis).
Droge koje ih sadrže ili izolovana jedinjenja se, uglavnom, upotrebljavaju
kao crvene boje.
Retko se koriste u terapijske svrhe; deluju na šizontne oblike
Plazmodium falciparum i potencijalni su antimalarici.
Najčešće se koriste za rastvaranje kamenčića (oksalatnih i fosfatnih)
nataloženih u organima urinarnog trakta.
 O
O OH
O2

O
Antron Antranol
Antrahinon
x2

Farmakološko delovanje Oi primena OH O OH

Aktivni su redukovani oblici aglikona, 1,8-dihidroksiantroni.

HO
Oni regulišu promet metabolita kroz zidHO
creva; dolazi do zadržavanja vode u
crevima i pojačanog “izvlačenja” iz okolnih tkiva.
Dejstvom na nervne završetke,
O utiču na motilitet
OH O i peristaltiku
OH debelog creva.
Diantron Hipericin
Spoj ova dva efekta manifestuje se pražnjenjem creva (laksantno delovanje).

Antrahinonska jedinjenja imaju antibakterijsko i antivirusno delovanje; droge koje

sadrže slobodne antrahinone ili njihove heterozide, koriste se kao antiseptici i
keratoplastici u dermatološkim preparatima.
U laboratorijskim uslovima je potvrđena mutagena aktivnost i citotoksičnost ovih
jedinjenja, potencijalnu mogućnost antitumornog delovanja.