Professional Documents
Culture Documents
4
4
Главни и највећи град Северне Кореје је Пјонгјанг, а остали већи су Хамхунг, Чонгјин,
Напфо, Вонсан, Синуију, Танчон, Кенчон, Кесонг и Саривон.
Географија
Главни чланак: Географија Северне Кореје
Положај
Државе са којима се Северна Кореја граничи су: Јужна Кореја, Русија и Кина.
Површина државе износи 120.540 km².
Геологија и рељеф
Планине доминирају на северу и истоку земље. Највиши врх је 2.750 m високи
угашени вулкан Паекту на граници са Кином. Низије, које су настале спајањем речних
долина, налазе се претежно уз западну обалу, а у највећој је смештен и главни град
Пјонгјанг. Границу са Кином и Русијом чине реке Јалу и Тимен.
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Воде
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Јалу се улива у Жуто море (Корејски залив). Ријека је пловна у дужини од 698 km од
марта до новембра. На ушћу се налази град Јонгампо. Друга по величини је река
Тедонган која извире на планини Рангрим и тече југозападно до залива Нампо.[4]
Клима
Флора и фауна
[икона]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.
Историја
Главни чланак: Историја Северне Кореје
До 1945. године Кореја је била јапанска колонија. После окончања Другог светског
рата територија Кореје подељена је 38. паралелом на Северну Кореју, која је била под
контролом Совјетског Савеза и на Јужну Кореју, која је била под контролом САД.
Северна Кореја, формирана је 9. септембра 1948. године као Народно Демократска
Република, као одговор на формирање Републике Кореје (Јужне Кореје) 15. августа
1948. године.
Растуће тензије између две Кореје, потпириване општом атмосфером Хладног рата
довеле су до сукоба. 25. јуна 1950. снаге Северне Кореје прешле су границу на 38.
паралели и тако у настојању да уједине државу започели Корејски рат. Савет
безбедности УН је прогласио Пјонгјанг за агресора и позвао све државе чланице УН да
помогне Јужну Кореју. Осим САД, своје трупе у Кореју послали су Британија, Турска,
Белгија, Грчка, Колумбија, Индија, Филипини и Тајланд. Совјетски представник је
бојкотовао седницу Савета безбедности и није био у стању да искористи вето. У рату
који је трајао три године, према неким проценама, погинуло је око 2,5 милиона људи
(око милион кинеских војника, пола милиона војника Северне Кореје, 250.000 Јужне
Кореје, 33.000 Американаца, неколико хиљада војника под заставом ОУН и више од
600.000 цивила у обе Кореје), уништено је преко 80% стамбене, индустријске и
транспортне инфраструктуре обе земље. На страни Северне Кореје учествовала је
Кина, а тајну војну помоћ у авијацији је пружао и СССР.[7] Корејски рат је завршен
примирјем потписаним 27. јула 1953. и успостављена је демилитаризована зона дуж
читаве границе.
Први председник Северне Кореје у звању Врховног команданта био је Ким Ил Сунг
све до смрти 1994. године. Наследио га је син Ким Џонг Ил који је владао до своје
смрти 17. децембар 2011. Садашњи врховни командант је унук Ким Ил Сунга, Ким
Џонг Ун. Западни медији преношење власти са оца на сина називају тзв.
„комунистичка династија Ким“.
Административна подела
Главни чланак: Административна подела Северне Кореје
Демократска Народна Република Кореја дели се на девет провинција то су: Чаганг,
Северни Хамгјонг, Јужни Хамгјонг, Јанганг, Северни Пјонган, Јужни Пјонган, Северни
Хвангхе, Јужни Хвангхе и Кангвон и ту су још три града са специјалним статусом а то
су: престоница Пјонгјанг, Намфо и Кесонг.
Политика
Главни чланак: Политика Северне Кореје
Сусрет лидера две Кореје, први пут после скоро 70 година у априлу 2018.
Демократска Народна Република Кореја је држава са три партије: Чондистичка Чонгу
партија чија је председница Ју-Ми Јонг , Корејска социјалдемократска партија чији је
председник Ким Пјонг Сик и владајућа Радничка партија Кореје чији је генерални
секретар Ким Џонг Ун. Врховна народна скупштина има 687 места, а посланици се
бирају на мандат од пет година. Врховна народна скупштина бира председника државе,
судије уставног суда, владу, председника владе као и Национални комитет одбране.
Читав уставни систем заснива се на скупштинском систему. Владајућа идеологија коју
прихватају све три партије је Џуш или Џуче Идеја чији је креатор Ким Ил Сунг. Први
устав Северна Кореја је донела 1948. године да би 27. децембра 1972. била извршена
ревизија устава. Потом, устав је поново промењен априла 1992, а последње корекције
су извршене 1998. Северна Кореја има дипломатска представништва у многим
државама и већина земаља света је признаје изузев Републике Кореје, Јапана и САД.
Међутим, приликом посете бивше америчке државне секретарке Медлин Олбрајт
Пјонгјангу 1999. извршено је и формално признавање ДНР Кореје од стране САД, али
администрација Џорџа Буша је то поништила. Америчке интересе у ДНР Кореји
заступа амбасада Краљевине Шведске.
Џуче идеја
Џуче идеја (кореј. 주체사상) је званична државна идеологија Северне Кореје, али и
целокупан политички систем те државе. Творац идеје је Ким Ил Сунг (1912—1994).
Срж саме идеје је да је ”човек господар свега, и одлучује о свему”. Званично је уведена
1972. као замена за марксизам-лењинизам, а следбеници је сматрају вишом, развијеном
формом социјализма.
Практична примена
Према Ким Џонг Иловом делу О Џуче идеји, примена Џучеа у државној политици
подразумева следеће:
4) најважнији процес у тој револуцији треба да буде обликовање људи као зрелих
комуниста спремних на акцију у изградњи земље.
Религијске одлике
Ким ил Сунг је прокламацијом Џуче идеје желео да народу створи адекватну замену за
религију, тј. да уклони метафизичке аспекте религије као друштвеног феномена, али су
и опет придодате и неке сличности: година рођења Ким Ил Сунга је, неколико година
после његове смрти узета за почетну годину новог Џуче календара; статуе Ким Ил
Сунга постоје у свим насељима у Северној Кореји, његове и слика Ким Џонг Ила су
обавезне на зидовима свих станова, канцеларија, фабричких хала, у возовима,
аутобусима и путничким авионима, а беџеве са њиховим ликовима морају носити сви
грађани док су на јавним местима. Џуче торањ, Велика бронзана статуа Ким Ил Сунга
са испруженом руком, те његова родна кућа и маузолеј (све у Пјонгјангу) су главна
места ходочашћа за севернокорејски народ, али и за малобројне присталице Џуче идеје
широм света.
Државни симболи
Главни чланци: Застава Северне Кореје и Грб Северне Кореје
Црвена боја је боја револуционарног патриотизма. Плаве пруге носе поруку уједињења
Северне Кореје са свим земљама света у борби за независност, пријатељство и мир.
Бела као традиционална боја представља чистоћу идеја Северне Кореје и национални
суверенитет. Звезда петокрака симболизује просперитет народа који гради социјализам
под вођством Корејске радне партије.
Грб Северне Кореје је усвојен 1948. године. Дизајниран је по узору на грб Совјетског
Савеза.
Средишњи дио грба састоји се од приказа хидроелектране и бране Супунг, изнад које
се на хоризонту протеже планина Паекту. Испред бране се налази електрични
далековод, симбол индустријализације и електрификације земље. Изнад се налази
петокрака црвена звезда, која одашиље зраке светлости.
Средишњи део окружују свежњеви риже, који су међусобно повезани црвеном траком.
На траци је исписано пуно име државе „Демократска Народна Република Кореја“ на
писму Хангул.
Становништво
Пјонгјанг
Главни чланци: Демографија Северне Кореје и Списак градова у Северној Кореји
ДНР Кореја има 22.912.177 становника, од тога више од 95% су корејске
националности. Одређени број становника су Кинези и Јапанци. Прираст
становништва је око 1%. Очекивана дужина живота новорођенчета је за дечаке 68
година, а за девојчице 74 године. Просечна очекивана дужина живота износи 71,37
година. У ДНР Кореји свака жена рађа по 2,15 деце. Просечна старост становништва
износи 31 годину. Највише је људи у годинама између 15 и 64, укупно 67,9%, затим
деца до 14 година - којих је 24,2%. Најмање је старих који чине свега 7,9% популације.
Још нема званичних случајева сиде.
Валута
Севернокорејски вон је званична валута у Северној Кореји. Међународни код је KPW.
Симбол за вон је ₩. Вон издаје Централна банка Демократске Народне Републике
Кореје. Један вон састоји се од 100 чона (전/錢).
Реч вон је когнат кинеског јуана и јапанског јена. Сва три назива потичу од кинеског
карактера 圓 за округли облик.
Пуштен је у оптицај 6. децембра 1947. Пре тога у употреби је био корејски јен.
Намењен је искључиво за држављане Северне Кореје. За посетиоце се штампају
различите новчанице и то два типа, у црвеној боји за посетиоце из социјалистичких
држава и плаво/зелене за посетиоце из капиталистичких држава.
Постоје новчанице у износима 5, 10, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 и 5000 вона и
кованице од 1, 5, 10 и 50 чона као и 1 вона.
Религија
Корејци су и у ДНР (Северној) Кореји већином будисти и конфучијанци; затим ту је
нешто католика и православаца; као и синкретичка религија Рајског пута. Владу ДНР
Кореје оптужују за прогон верских заједница. To је делимично тачно јер се врши
забрана рада свих иностраних верских мисија и ширење верских секти док су званичне
верске заједнице финансиране од стране државе. Ким Ил Сунг је рекао за свештенике:
Задатак свештеника је да се моле за мир и напредак Демократске Народне Републике
Кореје. Зато у Северној Кореји није било Културне револуције нити уништавања
верских објеката. Светилишта су у одличном стању. Уставом је гарантована верска
слобода свих грађана.
Спорт
Фудбалска репрезентација Северне Кореје је фудбалски тим који представља Северну
Кореју на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Северне
Кореје. Њихов највећи успех се десио на Светском првенству 1966. на стадиону
Ајресом Парк, некадашњем дому ФК Мидлсброа, када је Северна Кореја победила
Италију са 1:0 и тиме обезбедила учешће у четвртфиналу. У четвртфиналу су ипак
изгубили са 5:3 од Португала иако су водили са чак 3:0. Северна Кореја је тад постала
први азијски тим који је успео да прође прво коло завршног турнира Светског
првенства. Документарни филм The Game of Their Lives је о седам преживелих чланова
у 2002. години из националног тима из 1966. године.