Professional Documents
Culture Documents
Завршни Рад, Сара Томашевић
Завршни Рад, Сара Томашевић
Комуникационе вештине
ЗНАЧАЈ КОМУНИКАЦИОНИХ ВЕШТИНА СТРУКОВНЕ
МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ ВАСПИТАЧА У ПРЕДШКОЛСКОЈ
УСТАНОВИ
Завршни рад
Комисија: Студент:
Ментор: др сци. мед. Радица Тасић Томашевић Сара 22/2020
Члан комисије: др Љиљана Јовчић
Члан комисије: др сци. мед. Биљана
Мајсторовић
Сажетак..........................................................................................................................................................1
1. Увод..............................................................................................................................................................2
5. Методологија истраживања.........................................................................................................27
Закључак.....................................................................................................................................................36
Литература.................................................................................................................................................37
7. Прилози...................................................................................................................................................38
8. Биографија.............................................................................................................................................40
Списак табела
Списак графикона
1
1. Увод
2
2. Теоријски приступ теми
Прво активирање говорног органа се јавља већ рођењем, када дете почне да
плаче. Нешто касније се одвија процес играња говорним органом и
изговарања речи које немају значење, већ дете само вокализацијом певуши
или испитује шта то оно може. Касније усавршавањем језика, човек шири
свој речник и формира свој индивидуални образац говора и начина
изражавања. У којој мери ће он бити развијен, зависи од степена учења
језика као матерњег, богаћења речи у речнику и дикције.
4
комуницирање. Укључује спонтано, увежбано и/или планирано понашање и
све његове комбинације.
5
Један од важних предуслова доброг вођења разговора су воља и спремност
да се саговорник саслуша, што се такође учи. Пратећа невербална
комуникација је врло значајна, јер указује да постоји (или не постоји)
заинтерсованост, разумевање и спремност да се евентуалне потребе
саговорника задовоље и проблеми реше. Успешна вербална комуникација
подразумева висок ниво међусобног поверења и уважавања, па и развој
емпатског односа.
Слух је чин или моћ опажања звукова. Слушање је више од слуха. Оно
представља тумачење и давање значења тим звуковима. Сматра се да човек у
просеку изговори 125 - 150 речи у минути али чује 400 - 800. То изазива
нову појаву да особа која може да чује до 800 речи, има времена да
размишља и о другим стварима, односно да „ разговара сама са собом “.
Постоје особе које„воле да чују само себе “ или воле да„слушају само свој
глас “. (Томић, 2003.)
6
Писање и читање представљају такође значајне елементе вербалне
комуникације јер полазак у школу чини први сусрет и најбољи вид учења
језика и говора. Најбоље се учи кроз процес читања, понављања речи кроз
песмице и приче. Када се од најранијег узраста процењеног за могућим
разумевањем речи и језика утемељи да је то значајно за дете, тада је важно
доследно му се посветити како у школској клупи, тако и код куће кроз учење
песама, слушања прича пред спавање па и самог ангажовања детета да се
кроз игру као најбољим видом учења пружи могућност да самостално чита и
пише.
7
могу је окарактерисати. У њих спадају: интезитет, волумен гласа,
могућности говорног органа у односу на друге људе и њихов говорни орган.
Гестови су били само једна замена за речи иако они могу прецизније да
саопште садржај мисли и осећања. У озбиљно изучавање комуникације
уведен је телесни додир, покрети ногама или коришћење мириса које људи
намерно или ненамерно емитују док разговарају.
1. Пошиљалац поруке је особа која има мисао, идеју или емоцију коју
жели да проследи другој особи.
9
2. Прималац је особа којој је порука послата. Прималац не само да
прима поруку већ је и тумачи како би схватио њено значење.
3. Порука такође представља мисао, идеју или емоцију коју једна особа
шаље другој. Може исказати предлог, сугестију као и поруку.
4. Метод - начин слања поруке: од особе која шаље поруку зависи како
ће је послати. Порука се може послати вербално, невербално или у
комбинацији вербалног и невербалног. У интеракцији порука је увек
послата.
5. Повратна спрега представља одговор који пошиљалац добија од
примаоца како би пошиљалац могао да потврди да је примљена
порука она порука која је послата. Уколико то није случај, шаље се и
прима више порука док се не постигне схватање поруке.
10
одређеном културом којој би требало да припадају и пошиљалац и прималац
како не би дошло до забуне.
1. Пасивни
2. Агресивни
3. Асертивни
4. Пасивно - агресивни
11
Понашање особе са пасивним стилом:
2. Агресиван стил
3. Асертиван стил
Особа која користи асертиван стил стоји иза својих речи и не крши права
других особа. Искрена осећања саопштава на искрен, директан начин. Ове
12
особе не дозвољавају да их искоришћавају. Глас им је чврст, показује
самопоуздање, контакт очима је увек успостављен. Такође, ове особе
поштују права, потребе и осећања других особа, сносе одговорност за
последице својих поступака. Овакав стил поспешује самопоштовање.
13
од конфликта, већ контрола над другима. Такође, невербални знаци су
„ вештачки “, фацијална експресија није у складу са оним што осећа.
Деца знају зашто је важно да друге пажљиво слушамо, шта значи активно слушање и
како показујемо да активно слушамо некога. Када пажљиво слушамо децу,
показујемо да нам је стало, да нам је важно њихово мишљење. (Министарство
просвете, 2019.)
Исходи слушања:
Селективно слушање је врста слушања у којој особа слуша само оно што је
занима без усмеравања пажње на целокупну поруку. Честа је у ситуацијама
када прималац сматра да има више знања о теми о којој се комуницира или
када се осећа угроженим. У ситуацијама када се особа осећа угроженом
често се појављује одбрамбено слушање, односно током разговора не слуша
се у потпуности него се припрема за одбрану па се траже разлози за
противнапад. (Васић, 2005.)
16
3. Култура комуницирања у предшколској установи
17
У једној предшколској установи свакодневно циркулише велики број људи
различитих интересовања, степена комуникационих вештина и идеја. Важно
је да запослени имају један циљ, да све своје компетенције о
комуникационим вештинама јачају, како би њихов однос довео до
квалитетног и на тај начин пружио позитивну радну атмосферу која
обезбеђује како њима, тако и уживаоцима (деци, родитељима) позитивну
слику о објекту у који улазе.
Како са породицом, тако и комуникација између васпитача и деце мора имати важан
удео у једном односу. Медицинска сестра васпитач је ту да одговори на дететове
потребе и жеље, али и да примети уколико дете није у могућности да се изрази на
начин на који би требало. Од најранијег узраста је важно причати деци, јер су деца
18
упијајући ум који треба обликовати. Како постепено развијају говорни орган,
пресликавају модел који су слушали у почетку и тада је важно слушати њих.
Честа је појава је детету потребна помоћ око појашњења одређеног појма, посебно у
ранијем узрасном добу. Тада је важно посветити му се на начин пун стрпљења и
адекватног пружања одговора на њему познат начин.
19
Тек тада се може приступити процени и планирању комуникације која је
најприхватљивија.
Како медицинске сестре васпитачи, тако и деца примају сигнале путем вербалне и
невербалне комуникације од медицинске сестре васпитача, потом их обрађују и
реагују у складу са њима.
20
3.1.3. Комуникација на релацији медицинска сестра васпитач – родитељ
Важно је да слушате са уважавањем оно што вам говоре оба родитеља и други
чланови породице, као и да комуницирате емпатично и са разумевањем.
Ако мајка или отац осете да их не слушате, могли би да се осете увређено или да
помисле да их занемарујете или омаловажавате. Ако не посветимо родитељима пуну
пажњу, можда ћемо пропустити неке важне информације о детету или породици које
они желе да нам саопште и на тај начин изгубити поверење родитеља. То би могло
21
да доведе до искључивања родитеља из процеса комуникације, па породица можда
више неће бити спремна да дели корисне информације са нама или ће бити мање
слободна у постављању питања. (Unicef, 2019. година)
Људи сарађују када имају заједнички циљ, нешто што желе да постигну. На пример,
могу да сарађују како би могли да реше неки задатак или да се баве нечим у чему
уживају заједно. Када сарађујете, уштедите време тако што удружујете снаге. На
крају, када двоје људи сарађује, постижу боље резултате и обично се обоје осећају
добро. за успешну сарадњу важно да унапред договоре правила и задатке за сваког
члана тима/групе. (Ловринчевић, 2020.)
Тим у предшколској установи чине људи који би требало да имају једну визију и
идеју. Идеја треба да је саткана од малих и великих корака, пажљиво испланиранх,
који деци и родитељима дају сигурност да свакодневно сарађују са њима. Уколико
се у тиму у било ком случају појави несугласица, веома је важно да се здравом и
отвореном комуникацијом реши на професионалан начин. У случају да се такав
неспоразум прећути, може довести до неефикасније сарадње, губљења мотивације и
позитивну атмосферу би лако заменила она негативна која се одражава на посао и
преноси на децу и родитеље.
22
Родитељи као део тима се не могу занемарити. Кроз свој однос са запосленима,
постављањем питања у вези са својом децом и одазивању на родитељске састанке и
организоване радионице могу се сврстати у тим. Међусобном инетракцијом са
запосленима, укључују се у важна питања и још једном кариком ланац чине
квалитетнијим. Укљученошћу, побољшавају и показују заинтересованост за своје
дете, што запосленима даје сигнал да комуникацијом са њима имају равноправне
чланове.
23
4. Сукоби на радном месту
Врсте сукоба:
24
Узроци сукоба могу бити разнолики, као разлика у перцепцији проблема,
разлика у систему вредности, у циљевима и интересима, ривалству, страху и
несигурности, отпору према променама, смањене комуникације...
Први корак у решавању сукоба јесте поставити јасан циљ који желимо
постићи решавањем сукоба. Потом се суочити и кренути у процес решавања
сукоба, а да смо при томе свесни и сопствених и туђих снага и слабости.
Након тога требали бисмо одабрати најпримереније комуникацијске моделе
и остале комуникацијске моделе који нам могу помоћи у решавању
проблема.
Последице сукоба:
Позитивне последице сукоба побољшавају квалитет рада,
међуљудских односа, смањују тензије и повећавају радну
продуктивност. Такође повећава се способност бољег
прилагођавања и решавања проблема у будућим сукобима па се и
подстиче креативност и иновативност унутар једне радне
организације.
Неразјашњени сукоби, осим лоше комуникације, могу довести до
нарушених пословних односа и имати за последицу неповерење,
25
ниску мотивацију, пад квалитета посла, што доводи до појачаног
нивоа стреса.
26
5. Методологија истраживања
Циљ истраживања
Задаци:
Узорак истраживања
Метод истраживања
Логичком методом и методом анализе дошли смо до статистике која нам је дала
увид у постављени циљ нашег истраживања. Уз упитник као инструмент за
истраживање, добијене резултате смо кроз статистичку обраду приказали у виду
графикона и табела и на тај начин извели закључке до којих смо овим средством
истраживања дошли.
Опис инструмента
27
способности комуникационих вештина медицинских сестара васпитача и васпитача
при раду са децом, друга целина питања процењује комуникацију и однос са
родитељима деце, а трећа целина питања испитује комуникацију између чланова
тима у предшколској установи.
28
6. Резултати истраживања са дискусијом
29
Графикон бр. 3 Дистрибуција добијених података на питање: Ниво образовања
30
Графикон бр. 5 Дистрибуција добијених података на питање: Узрасна група деце са којом радите
31
Други део питања изражен је табеларно и чине га 25 питања селектованих у три
табеле. Питања се надовезују једно на друго и на тај начин пружају боље и лакше
разумевање испитаницима да одговоре на њих.
Табела бр. 1 Дистрибуција добијених података на питања комуникације између васпитача и деце у
предшколској установи
1
Степен успешности 3 2 1
1. Прилагођавам комуникацију према узрасту деце са којом радим
72% 21% 7%
2. Процењујем ефикасност своје комуникације са децом и трудим се да је
побољшам 89% 21% 0%
3. Када говорим благим тоном, деца пажљивије слушају и извршавају
налоге 64% 15% 21%
4. У комуникацији са децом примећујем да користе гестове рукама
94% 6% 0%
5. У великој мери користим невербалну комуникацију са децом
69% 25% 6%
6. Када ми дете одговара на постављено питање, увек стрпљиво сачекам
91% 9% 0%
7. Редовно постављам питања деци како бих показала интересовање за
њихове мисли и идеје 82% 12% 6%
8. У великој мери препознајем тешкоће у говору при разговору са децом
62% 22% 16%
9. Примењујем посебне вештине при комуникацији са децом са сметњама у
развоју 43% 14% 43%
1
Степен успешности: 3 – веома успешно, 2 –успешно, 1 – делимично успешно
32
Табела бр. 2 Дистрибуција добијених података на питања комуникације између васпитача и
родитеља у предшколској установи
Степен успешности 3 2 1
10. Када разговарам са родитељима, отворено делим информације о
дневним активностима у вртићу 58% 29% 13%
11. Трудим се да будем искрена у вези напретка њихове деце
89% 11% 0%
12. Са родитељима остварујем отворену и подржавајућу комуникацију
92% 5% 2%
13. Са родитељима одржавам позитиван и сараднички однос
89% 10% 1%
14. Доступна сам за питања и бриге родитеља
96% 4% 0%
15. У комуникацији са родитељима лако пронађем решење за изазове који
се јаве 75% 22% 3%
16. Трудим се да сваку несугласицу решим кроз отворен разговор
74% 21% 5%
17. Дајем важност родитељском мишљењу и отворена сам за предлоге
92% 8% 0%
33
Табела бр. 3 Дистрибуција добијених података на питања комуникације између васпитача и тима у
предшколској установи
Степен успешности 3 2 1
18. Увек отворено изражавам своје мишљење у тимским дискусијама
65% 10% 25%
19 .Увек примећујем реакције саговорника и у складу са њима реагујем
82% 14% 4%
20. Када разговарам са својим колегама, не упадам у реч
92% 8% 0%
21. Активно слушам колеге и пружам подршку у раду
85% 15% 0
22. Трудим се да успоставим атмосферу поверења у тиму
75% 20% 5%
23. Комуницирам јасно и директно 70% 20% 10%
24. Сарађујем са колегама на решавању неспоразума и проналажењу
решења
42% 25% 33%
25. Отворена сам за нове идеје и ценим допринос колега
76% 24% 0
34
6.1. Предлог мера
35
ЗАКЉУЧАК
36
Литература
1. Алексић, Д. (2016., октобар 30.). Пет малих и важних правила у комуникацији са децом.
Преузето са Зелена учионица: https://zelenaucionica.com/5-malih-vaznih-pravila-u-
komunikaciji-s-decom/
5.
Еide, H. E. (2005.). Комуникација сестра - пацијент; сарадња, решавање конфликата,
етика. Београд.
11. Unicef. (2019. година, август). Модул 10 Брига и оснаживање , јачање вештина
комуникације патронажних сестара. Преузето са Подршка породицама за подстицајну негу
деце раног узраста: https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2019-09/
modul_10.pdf
37
7. Прилози
Ваши одговори биће коришћени искључиво у истраживачке свррхе за израду Завршног рада
студента основних студија, Академије струковних студија Београд, Одсек Високе
здравствене школе.
1. Године живота
o 20-30
o 31-40
o 41-50
o 51-60
o 61 и више
2. Радно искуство у струци
o До пет година
o Од пет до петнаест година
o Преко петнаест година
3. Ниво образовања
o Средња школа
o Виша, висока школа
o Факултетет
o Мастер
4. Руководећа позиција на послу
o Да
38
o Не
5. Узрасна група деце са којом радите
o 1-2 године
o 2-3 године
o Преко 3 године
3 – веома успешно
2 – успешно
1 – делимично успешно
39
25. Отворена сам за нове идеје и ценим допринос колега
8. Биографија
Сара Томашевић је рођена 14. марта 2001. године у Краљеву. Основну школу
„ Драган Ђоковић Уча “ завршава у Краљеву 2016. године и исте године уписује
Средњу Медицинску школу „ Надежда Вилимановић Јанковић “ у Чачку, смер
медицинска сестра васпитач. По завршетку средње школе уписује основне студије на
Академији Струковних студија, Одсек Висока Здравствена школа у Београду, смер
струковна медицинска сестра васпитач чије студије завршава са просечном оценом
8,97.
40