Струка (назив): Све струке (четврти степен)

Занимање (назив): Сва занимања (четврти степен)

Предмет (назив): СРПСКИ ЈЕЗИК
Опис (предмета): Општеобразовни предмет
Модул (наслов): КЊИЖЕВНОСТ ОД РОМАНТИЗМА ДО ПОЛОВИНЕ XX ВИЈЕКА (60 часова)
(модул је обавезан за трећи разред)
Датум: 2022. године Шифра: Редни број: 07
Сврха
Модул је обликован тако да омогући ученицима да стекну основне информације о књижевним епохама од романтизма до половине XX вијека; да развију
критичко мишљење и способност интерпретације књижевних дјела.
Специјални захтјеви / Предуслови
Знања стечена у основној и средњој школи.

Циљеви:
- Разумијевање књижевних праваца од романтизма до прве половине XX вијека;
- Проширивање знања о српској и свјетској књижевности;
- Оспособљавање ученика за интерпретацију умјетничких текстова;
- Развијање критичког става и мишљења;
- Развијање свијести о личном и националном идентитету;
- Формирање вриједносних ставова којима се чува национална и свјетска културна баштина.

Теме
1. Књижевност романтизма и реализма
2. Модерна
3. Међуратна и ратна књижевност

Исходи учења
Тема Знања Вјештине Личне компетенције Смјернице за наставнике
Ученик је способан да:
1. Књижевност - Познаје основне податке - Повезује знања стечена у - Посједује свијест о Наставник ће:
романтизма и о епохи романтизма претходним разредима са важности културних - Планирати рад према
реализма (појам, карактеристике, новим знањима; насљеђа; способностима ученика у одјељењу
значај и главни - Интерпретира податке о - Умије да упореди и условима у којима ради (простор,
представници српског и епохи романтизма важност и значај опрема, наставна средства);
европског романтизма); (историјски оквир, ранијих књижевних - Припремити уводно предавање о
обиљежја, књижевне врсте, епоха са епохом романтизму (историјски оквир,
представници и дјела); романтизма, уочава обиљежја, књижевне врсте,
 - Уочи карактеристике њихову жанровску и представници, дјела);
- Објасни појам романтичарског јунака на тематску разноликост; - Објаснити појам бајронизам;
бајронизам; тексту; - Анализира дјела - Припремити одломак из „Чајлда
- Објасни значај рада Вука - Аргументује улогу европског и српског Харолда“;
С. Караџића; Бајрона у епохи романтизма; - Ученици раде у паровима,
- Истакне значај Вука као романтизма; - Посједује знања о Вуку препознају обиљежја бајронизма на
биографа и критичара; - Истражује улогу и значај С. Караџићу као тексту („свјетски бол утамничене
- Уочи и објасни средства В. С. Караџића у развоју реформатору и индивидуе“, култ неограничених
карактеризације лика и српског језика и писма; лексикографу; индивидуалних и националних
однос личне и - Уочава значај сакупљања - Посједује знања о слобода и др.);
колективне мотивације у народних умотровина у важности епохе - Ученици наводе карактеристике
дјелу; борби за увођење народног романтизма и њених романтичарског јунака;
језика у књижевност; представника у - По истом принципу припремити и
- Препозна романтичарска европској и српској остале текстове романтичарских
- Познаје основне податке обиљежја умјетничких књижевности; пјесника (Пушкин, Хајне);
о епохи реализма (појам, текстова; - Изражајно говори - Наставникова синтеза;
карактеристике, значај и - Анализира пјесме пјесме романтичарских - Објаснити значај Вука С. Караџића
главни представници романтичарских пјесника пјесника; и припремити одговарајуће
српског и европског уочавајући: теме, мотиве, текстове;
реализма); расположења, звук, ритам и - Организовати групни рад и
- Уочава улогу рефрен, пјесничке слике, - Умије да упореди подијелити селективне задатке;
патријархалне заједнице пјеснички језик, поенту; важност и значај - Омогућити презентацију радова и
и друштвено-политичких - Самостално говори о ранијих књижевних направити изложбу;
околности на формирање тексту разумијевајући епоха са епохом - Припремити одломке из „Горског
ликова у приповијеткама књижевнотеоријске реализма, уочава вијенца“ и задати питања за
српских реалиста термине; њихову жанровску и самосталан и групни рад;
(Лазаревић, Домановић, тематску разноликост; - Прочитати пјесме Бранка
Глишић, Матавуљ). - Анализира Радичевића, Ђуре Јакшића, Ј. Ј.
- Повезује податке о епохи реалистичку Змаја, Лазе Костића предвиђене
реализма (историјски приповијетку/роман: књижевним корпусом и задати
оквир, обиљежја, (тема, мотиви, питања за самосталан и групни рад;
књижевне врсте, амбијент, - Омогућити презентацију радова;
представници и дјела); карактеризација ликова, - Омогућити изражајно рецитовање
- Уочи карактеристике композиција, улога пјесама;
реалистичког јунака у наратора, идеја); - Пружити могућност драмског
умјетничким текстовима. - Умије да састави план и приказа „Santa Maria della Salute“;
да напише краћу - Омогућити рад по групама и
реалистичку причу из презентацију;
 свог живота - Наставникова синтеза;
примјењујући стечено
знање о структури
приповијетке. - Припремити уводно предавање о
епохи реализма (историјски оквир,
обиљежја, књижевне врсте,
- Умије да анализира представници, дјела);
пјесму модерне: - Ученици ће унапријед прочитати
(тема/мотиви, тумачи дјело;
симболе у пјесми и - Анализирати приповијетке/роман
друга стилска средства, тако што ће подијелити задатке за
објасни композицију самосталан и групни рад (особине
пјесме, уочи врсту реалистичке приповијетке,
стиха, риму, ритам, карактеризациjа ликова, улога
објасни поенту); патријархалне заједнице и
- Проналази елементе друштвено-политичких околности у
симболизма и формирању ликова у умјетничком
импресионизма у дјелу;
пјесмама; - Наставникова синтеза;
- Умије да уочи одлике - Пружити ученицима могућност
традициналистичког (групни рад) да карактеризацију
смјера у прозном дјелу ликова изразе бојама (топло/хладно)
у периоду модерне; тако што ће на листу папира
- Проналази стављати оне боје које одговарају
карактеристике караткеру ликова;
модернистичке драме; - Направити презентацију и изложбу
оваквих радова.

2. Модерна - Познаје основне податке - Повезује податке о епохи - Уочава везу између Наставник ће:
о епохи модерне (појам, модерне (историјски оквир, форме и садржаја; - Припремити уводно излагање о
каратеристике, значај и књижевне струје, - Уочава разлике у епохи модерне;
главни представници обиљежја, књижевне врсте, стилском изразу; - Припремити питања за самосталан
српске и европске представници и дјела); - Пише рад и групни рад приликом анализе
модерне); - Препознаје на прозном наглашавајући значај пјесама;
- Препознаје одлике дјелу одлике хуманости и - Објаснити разлике у стилском
импресионизма и традиционалистичког солидарности. изразу модернистичких пјесника
симболизма у смјера у периоду модерне; на конкретним примјерима;
умјетничким дјелима. - Објашњава - Примијенити „мождану олују“
 карактеристике
модернистичке драме.
3. Међуратна и - Наведе податке о - Проналази
ратна књижевним правцима
књижевност између два свјетска рата
(историјски оквир и
европски утицај,
(ученици објашњавају симболе)
- Припремити питања за упоредну
анализу (групни рад): „Драга у
пјесмама Шантића, Дучића,
Ракића“;
- Наставникова синтеза;
- Ученици ће унапријед прочитати
дјело а наставник ће припремити
задатке и организовати рад у
паровима у којима ученици
уочавају на тексту одлике
модернистичког смјера: понирање
у психологију ликова са
елементима лиризма, потискивање
фабуле и др.;
- Омогућити презентацију;
- Припремити уводно предавање о
одликама импресионистичке драме
(одуство наглашене радње,
амбијент свакодневног трајања,
јунаци су интелектуалци са
умјетничким предиспозицијама,
склоност хедонистичком стилу
живота, психолошка
карактеризација ликова);
- Припремити питања за групни рад:
поставити на зид три велика
папира са именима три лика;
- У групном раду ученици истражују
карактере, записују их на
истакнутом папиру и објашњавају
их уз помоћ одабраних цитата;
- Наставникова синтеза.
Наставник ће:
карактеристике - Припремити уводно предавање о
експресионизма и књижевности између два свјетска
надреализма у рата;
конкретним умјетничким - Организовати рад у паровима,
 карактеристике дјелима; припремити задатке како би
експресионизма, - Анализира пјесме ученици уочили везу између форме
надреализма и покрета уочавајући везу између пјесме и садржаја (грубој
социјалне литературе, форме и садржаја; стварности супротставља се
књижевне врсте, - Умије да карактерише суматраистичка повезаност између
представници и дјела); ликове са социјалног и ствари и бића, јавља се сан као
- Објасни појам психолошког аспекта; замјена за јаву, умјесто хаоса нуди
суматраизам; - Анализира дјело са темом се етеричан свијет, слободан стих);
- Наведе обиљежја ратне из ратне књижевности са - Нагласити да је циљ поезије да
књижевности (народна и аспекта страдања, открива нове вриједности и указати
умјетничка). хероизма и идеала, да не постоје непромјенљиве
износећи критички став. вриједности;
- Ученици ће унапријед прочитати
приповијетку, а наставник ће
организовати групни рад и
примијенити аналитичко-
синтетички поступак
интерпретације главног лика;
- Подстицати ученике да ставове о
дјелу доказују чињеницама из
конкретног умјетничког текста;
- Организовати презентацију радова;
- Подстицати ученике на
размишљање о личном укључивању
у хуманитарне активности;
- Припремити уводно излагање о
ратној књижевности;
- Припремити релевантне текстове и
организовати рад у паровима (један
ученик уочава на тексту обиљежја
народне, други умјетничке
књижевности);
- Ученици ће унапријед прочитати
дјело;
- У раду на тексту примијенити
модел интерактивне наставе;
- Усмјерити ученике да на одабраном
тексту истраже мотиве: људска
 патња, хероизам, суровост, идеали;
- Организовати презентацију радова;
- Наставникова синтеза.

Интеграција
- Демократија и људска права
- Историја
Литература:
- Уџбеник одобрен од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске;
- Друга стручна и теоријска литература.
Извори:
- Џ. Г. Бајрон: Путовање Чајлда Харолда (одломак)
- Х. Хајне: Лорелај
- Вук С. Караџић, реформатор језика и писма, сакупљач народних умотворина
- П. П. Његош: Горски вијенац (одломци)
- Ђура Јакшић: Вече, Поноћ
- Бранко Радичевић: Кад млидијах умрети, Ђачки растанак (одломци)
- Лаза Костић: Међу јавом и мед сном, Santa Maria della Salute
- Ј. Ј. Змај: Ђулићи и Ђулици увеоци
- Н. В. Гогољ: Шињел
- Милован Глишић: Глава шећера
- Лаза Лазаревић: На бунару
- Симо Матавуљ: Поварета, Пилипенда
- Радоје Домановић: Данга, Вођа
- Војислав Илић: Вече, Сиво суморно небо
- Шарл Бодлер: Албатрос
- Алекса Шантић: Не вјеруј, Вече на шкољу, Претпразничко вече
- Јован Дучић: Песма жени, Залазак сунца
- Милан Ракић: Искрена песма, Долап
- Владислав Петковић Дис: Можда спава
- Милутин Бојић: Плава гробница
- Борисав Станковић: У ноћи
- Петар Кочић: Мрачајски прото
- Милош Црњански: Суматра, Стражилово
- Исак Самоковлија: Рафина авлија
- Исидора Секулић: Госпа Нола
- Бранко Ћопић: Гроб у житу
- Скендер Куленовић: Стојанка мајка Кнежопољка
- Иван Горан Ковачић: Јама (одломци)
Лектира: (наставник бира пет од седам понуђених наслова)
- А. С. Пушкин: Евгеније Оњегин
- Оноре де Балзак: Евгенија Гранде или Чича Горио
- Л. Н. Толстој: Ана Карењина
- Борисав Станковић: Нечиста крв
- А. П. Чехов: Ујка Вања
- Милош Црњански: Сеобе I
- Иво Андрић: На Дрини ћуприја

Оцјењивање
Оцјењивање се врши у складу са Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у
средњој школи. О техникама и критеријима оцјењивања ученике треба упознати на почетку изучавања модула. Предвиђена писмена провјера из овог
модула (ТЕСТ). (Напомена: Наставници планирају лектире у току оба полугодишта, не у оквиру модула.)

Струка (назив): Све струке (четврти степен)

Занимање (назив): Сва занимања (четврти степен)
Предмет (назив): СРПСКИ ЈЕЗИК (30 часова)
Опис (предмета): Општеобразовни предмет
Модул (наслов): ЈЕЗИК
(модул је обавезан за трећи разред четворогодишњих занимања)
Датум: 2022. године Шифра: Редни број: 08
Сврха
Модул обухвата област грађења ријечи и основе лексикологије. Омогућава да ученици схвате обрасце грађења ријечи као схеме у којима се виде
граматичке основе и граматички наставци и разумију да је та способност неопходна за усавршавање свога и учење других језика. У области
лексикологије упознаће се о ријечи као јединици именовања, саставу лексике и сфери употребе.
Специјални захтјеви / Предуслови
Знања стечена у основној школи.

Циљеви:
- Познавање образаца грађења ријечи;
- Разумијевање да се језик обогаћује грађењем нових ријечи;
- Разумијевање да на састав лексике утичу културни и цивилизацијски контакти, географско сусједство и историјски аспект;
- Развијање језичке културе.

Теме
1. Грађење ријечи
2. Лексикологија

Исходи учења
Тема Знања Вјештине
Ученик је способан да:
1. Грађење - Објасни појам творба - Разликује просте,
ријечи (грађење) ријечи; изведене и сложене
- Разликује начине ријечи;
грађења ријечи; - Уочава разлику између
- Препознаје коријена ријечи и
комбиновано грађење творбене основе ријечи;
ријечи; - Разликује творбену од
- Препознају граматичке основе;
аугментативе и - Разликује лексичку
деминутиве; морфему (деривацијску)
- Препозна деривацијске од граматичке
и граматичке морфеме; (релацијске) морфеме;
- Објашњава начин
грађења ријечи:
Личне компетенције Смјернице за наставнике
- У раду на тексту Наставник ће:
издваја просте, - Поновити са ученицима врсте
изведене и сложене морфема;
ријечи; - Дефинисати творбу ријечи;
- Умије да препозна - Објаснити на примјерима појмове
коријен ријечи и слободна и везана морфема (нпр.:
творбену основу пут-ић);
ријечи; - Организовати групни рад и
- Изврши издвајање припремити задатке;
значењског типа - Ученици одређују лексичко
именице, придјева, значење ријечи условљено везаном
глагола, по морфемом;
семантичком значењу - Омогућити презентацију радова;
суфикса; - Припремити центре учења (III
 деривација (извођење); - Закључујe да коријен постера);
- Разликује мотивну ријеч има опште лексичко - Први постер: објаснити на
од мотивисане ријечи; значење скупа ријечи; примјерима по чему се разликују
- Објашњава начин - Препознајe коријенску просте, изведене и сложене ријечи;
грађења ријечи: слагање од суфиксалних - Задане ријечи ученици групишу
(композиција); морфема; према морфолошком саставу;
- Објашњава деривацијске - Раздваја на примјерима - Други постер: морфемском
и граматичке морфеме; деривацијске и анализом скупа ријечи заједничког
- На примјерима граматичке морфеме; значења утврђује се корјенска
представља извођење - Умијe да утврди од које морфема;
ријечи кад је мотивна врсте ријечи потиче - Ученици разврставају коријенску
ријеч именица, глагол, мотивисана ријеч; од суфиксалних морфема;
придјев; - Издваја ријечи по - Трећи постер: навести примјере
- Објашњава комбиновано семантичком значењу деривацијских (лексичких)
грађење ријечи; суфикса; морфема и граматичких
- Објашњава грађење - На конкретном тексту (релацијских) морфема и објаснити
именичких сложеница; умије да разврстава њихову службу;
- Објашњава грађење ријечи срастањем - Формулисати задатак (нпр.: пре-
скраћеница вишечланих посебних ријечи (или пис-ива-ти);
назива; њихових основа) и - Ученици раздвајају деривацијске и
- Објашњава грађење срастањем посебних граматичке морфеме и објашњавају
именичких и придјевских ријечи помоћу спојног их;
полусложеница; вокала (о или е); - Направити вјежбу за групни рад: од
- Одређује граматичка - Разликује комбиновану простих ријечи градити изведене и
значења именица; творбу ријечи на сложене;
- Правилно чита конкретним - Објаснити начин грађења ријечи
акцентоване именичке примјерима. извођењем (деривација);
сложенице; - Припремити задатке за рад у групи
- Разврстава именичке да на примјерима изведених ријечи
сложенице према начину објашњавају деривацијски начин
грађења; - На примјерима грађења ријечи;
- Класификује именичке проналази пунозначне - Објаснити важније моделе за
и придјевске и помоћне ријечи; извођење именица, придјева,
полусложенице. - Наводи синониме, глагола;
антониме, хомониме, - Именице са значењем лица,
парониме; глаголске именице, апстрактне
- Разврстава ријечи по именице;
употреби и старини; - На примјерима објаснити
- Проналази поријекло аугментативе и деминутиве;
назива мјеста из којег - Присвојни придјеви;
потиче; - Извођење глагола од мотивне
- Раздваја пунозначне и именице и суфикса: -а, -ова, -ира, -
помоћне ријечи; иса, -и;
- Разврстава ријечи по - Припремити задатак и организовати
употреби и према рад у паровима да ученици групишу
простирању; ријечи по семантичком значењу
- Тумачи архаичне суфикса;
ријечи самостално или - Подстакнути их да пишу и друге
уз помоћ наставника; примјере и вјежбати правилно
- Користи писање ријечи;
терминолошки - Објаснити грађење ријечи слагањем
рјечник; (композиција);
- Умије да стране - Организовати рад у групи да
термине замијени ученици разврставју ријечи према
домаћим ријечима. типу:
- срастањем посебних ријечи (или
њихових основа);
- срастањем посебних ријечи
помоћу спојног вокала (о или е);
- Објаснити комбиновано грађење
ријечи на примјерима;
- Припремити задатке и организовати
групни рад да ученици проналазе
примјере и објашњавају овај начи
грађења ријечи;
- Објаснити како се граде именичке
сложенице;
- Припремити задатке за рад у
паровима гдје ученици разврставају
именичке сложенице према начину
грађења;
- Објаснити на примјерима како се

2. Лексикологија - Дефинише појам - Идентификује особине
лексикологија; лексеме;
- Објасни гране - Разликује пунозначне и
лексикологије: помоћне ријечи;
етимологија, ономастика, - Објашава појмове:
терминологија и синоними, антоними,
фразеологија; полисемија, хомоними
- Познаје синониме, (хомографи и
антониме, полисемију, хомоморфи),
хомониме и парониме; пароними;
- Разликује ријечи које - Уочи метафорично и
припадају стандардном и метонимијско значење;
нестандардном језику; - Разликује ријечи по
- Препозна префиксе и употреби (опште и
суфиксе из класичних посебне) и старини
језика; (архаизме и
- Наведе фразеологизме. неологизме);
- Разликује ријечи по
простирању
(припадању):
- стандардни језик
(ријечи српског језика,
интернационализми и
граде скраћенице вишечланих
назива;
- Припремити задатке за рад у
паровима за два начина грађења:
акронима и формантних
скраћеница;
- Вјежбати када се читају нескраћено,
а када су претворене у ријечи;
- Објаснити како настају именичке и
придјевске полусложенице;
- Вјежбати писање полусложеница.
Наставник ће:
- Организовати посјету школској
или градској библиотеци и
показати рјечнике;
- Припремити фотокопиране
странице рјечника и подијелити
ученике у групе са задатком да
издвајају стручну терминологију,
траже објашњења властитих
имена, имена народа, мјеста и сл.;
- Објасни појам лексема;
- Припремити задатке за рад у
паровима гдје ученици
објашњавају особине ријечи
(графемско обличје, акценат,
лексичко значење и синтаксичку
функцију);
- Објаснити појмове: синоними,
антоними, полисемија, хомономи
(хомографи и хомоморфи),
пароними;
- Припремити селективне задатке и
подстицати да се примјери наводе
 црквенословенске самостално;
ријечи); - Припремити примјере
- нестандардни језик метафоричког значења у
(дијалектизми, разговорном језику и књижевном
регионализми, тексту;
жаргонизми и - Примјере метонимијског значења
вулгаризми); повезати са синегдохом;
- Идентификује ријечи - Припремити задатке за
по стилогеној функцији индивидуални рад;
(историзми); - Објаснити подјелу ријечи по
- Објашњава ријечи по употреби и према простирању;
поријеклу и појам - Припремити задатке гдје ученици
преведенице – калкови; разврставају ријечи;
- Разликује појам термин - Организовати индивидуалне
и терминолошки задатке да ученик текст у
рјечник; књижевној форми напише у
- Објашњава појам жаргону или обрнуто;
фразеологизам (идиом) - Припремити текст гдје ученици
и његову структуру. издвајају историзме, траже
тумачења ријечи у рјечнику,
објашњавају њихову стилску
вриједност;
- Објасни ријечи по поријеклу које
су адаптиране у лексички фонд
српског језика (турцизми, грцизми,
мађаризми, германизми,
романизми, англицизми);
- Објасни појам калк – ријечи које
чувају структуру изворног израза;
- Објаснити значења групе префикса
и суфикса из грчког и латинског
језика;
- Објаснити појмове терминолошки
рјечник и термини;
- Објаснити појам фразеологизам и
помодни изрази;
 - Припремити неколико термина и
фразеологизама.
Интеграција
- Страни језици

Литература и извори:
- Уџбеник одобрен од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске;
- Ж. Станојчић, Љ. Поповић: Граматика српскога језика за гимназије и средње школе;
- Рјечници;
- М. Телебак: Шта се крије иза етимологије;
- Друга стручна и теоријска литература.

Оцјењивање
Оцјењивање се врши у складу са Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у
средњој школи. О техникама и критеријима оцјењивања ученике треба упознати на почетку изучавања модула. Предвиђена је писмена провјера знања из
овог модула (ТЕСТ).

Струка (назив): Све струке (четврти степен)

Занимање (назив): Сва занимања (четврти степен)
Предмет (назив): СРПСКИ ЈЕЗИК
Опис (предмета): Општеобразовни предмет
Модул (наслов): КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (15 часова)
Датум: 2022. године Шифра: Редни број: 09
Сврха
Модул је развијен тако да ученици упознају, разликују и примјењују функционалне стилове у српском језику.
Сврха модула је да ученици понове раније стечена знања из области правописа (употреба великог слова, писање бројева и одричних облика глагола).
Специјални захтјеви / Предуслови
Знања стечена у основној и средњој школи.

Циљеви:
- Упознавање са врстама функционалних стилова;
- Препознавање функционалних стилова на примјерима;
- Примјењивање стеченог знања на задацима;
- Понављање знања из правописа.

Теме
1. Функционални стилови (разговорни, књижевноумјетнички, научни, новинарски (публицистички), административни)
2. Правопис (употреба великог слова, писање бројева и одричних облика глагола)

Исходи учења
Тема Знања Вјештине Личне компетенције Смјернице за наставнике
Ученик је способан да:
1. Функционални - Познаје функционалне - Препознаје - Примјењује стечена Наставник ће:
стилови стилове; функционалне стилове у знања о употреби - На почетку обраде објаснити
- Схвати улогу конкретним примјерима; функционалних ученицима важност
функционалних стилова - Закључује када користи стилова у пракси. функционалних стилова у
у српском језику; који стил у комуникацији;
- Познаје одлике комуникацији; - Објаснити карактеристике
функционалних стилова;
разговорног стила; - Објашњава одлике - Правилно примјењује
- Пустити аудио запис разговорног
- Уочи карактеристике разговорног стила; велико слово, бројеве и
стила између два ученика;
књижевноумјетничког Опише значај негацију глагола у - Ученици треба да утврде које су то
стила на примјерима; књижевноумјетничког пракси. карактеристике разговорног стила
- Схвата да вијест увијек стила у српском језику; (ријеч је жива и непосредна,
треба да буде истинита, - Објашњава одлике користи се у свакодневном говору,
јасна, актуелна, вијести и питања на која условљен је узрастом саговорника,
прецизна; вијест мора да одговори узрастом, темом, реченице су
- Препознаје одлике (ко, шта, гдје, како, кад); кратке, често и недовршене, чести
научног стила; - Разумије да вијест треба жаргонски изрази).
- Препознаје одлике да буде истинита, јасна, - Прочитати једну строфу пјесме;
- Објаснити карактеристике
администативног стила; актуелна, прецизна; књижевноумјетничког стила
- Разумије ко користи (користи се у поезији или прозним
научни стил и гдје се текстовима, писац исказује лични
проналази (научне књиге, став, доживљај свијета око себе
уџбеници, чланци); (субјетивност), језик сликовит и
- Уочава административни богат стилским фигурама,
необичан избор ријечи, редосљед
стил у званичним
ријечи).
документима и правним
- Прочитати једну вијест написану у
текстовима (закон, устав, новинама;
молбе, жалбе, пријаве, - Објаснтити карактеристике
захтијеви). новинарског (публицистичког)
стила (ко пише, шта пише, облици
изражавања (вијест, извјештај,
репортажа, интервју);
- Објаснити одлике овог стила
(намијењен широј јавности с
циљем информисања; језик
изражајан, динамичан, упечатљив,
реченица јасна и прецизна);
- Задатак за ученике да напишу
једну вијест везану за актуелности
у школи;
- Прочитати један одломак из
граматике или неког другог
научног текста;
- На основу прочитаног ученици
треба да закључе о каквом стилу
писања је ријеч;
- Објаснити одлике научног стила
(објективност, прецизност,
употреба стручних термина,
навођење документованих
чињеница, ко га користи и гдје га
налазимо);
- Припремити анкетни лист или
неки други примјер текста у коме
се препознаје административни
 стил писања;
- Навести одлике административног
стила (јасан, прецизан, објективан;
устаљени изрази);
- Објаснити гдје се примјењује (у
званичним документима и правним
текстовима (закон, устав, молбе,
жалбе, пријаве, захтјеви);
- Задатак за ученике: да одреде
врсту функционалног стила
(подијелити ученицима текстове у
којима се налазе све врсте
функционалних стилова).
(Напомена за наставнике: вјежбе
писања различитих текстова
административног стила ученици ће
радити у четвртом разреду у оквиру
пословне комуникације.)

2. Правопис - Познаје правописна - Правилно употребљава Наставник ће:

правила писања великог велико слово; - Поновити са ученицима претходно
слова, бројева и одричних - Правилно пише бројеве и стечена знања из области примјене
облика глагола. изведенице од њих; великог слова с посебним
- Правилно употребљава акцентом на прву ријеч у
именичке и придјевске реченици, огласу, писмима,
изведенице у обрасцу, натписима,
комбинацији са бројкама; обавјештењима, потписима;
- Правилно употребљава - Поновити са ученицима петходно
црте и цртице приликом стечена знања из области правилне
писања бројева; правописне употребе бројева и
- Правилно примјењује изведеница од њих;
ријечце не са глаголима, - Поновити са ученицима писање
трпним придјевима и ријечце не са глаголима, у
другим попридјевљеним облицима трпног придјева и
глаголским облицима, у других попридјевљених
творби глаголских глаголских облика и у творби
 именица и изведених глаголских именица и изведених
прилога; прилога, употреба цртице
- Користи цртицу приликом удвајања глаголских
приликом удвајања облика (блиских или
глаголских облика. супротстављених значења);
- На крају понављања урадити краћу
писмену провјеру знања из све три
поновљене области правописа.
Интеграција
- Медијска комуникација. Информатика.
Литература и извори:
- Уџбеник одобрен од стране Министарства просвјете и културе Републике Српске;
- Правопис српскога језика, Матица српска, ново издање;
- Књижевноумјетнички текстови, примјери текстова научног, публицистичког и административног стила;
- Друга стручна и теоријска литература.

Оцјењивање
Оцјењивање се врши у складу са Законом о средњем образовању и васпитању и Правилником о оцјењивању ученика у настави и полагању испита у
средњој школи. О техникама и критеријима оцјењивања ученике треба упознати на почетку изучавања модула. Ученици пишу четири писмена задатка у
току школске године (два писмена задатака у првом, два у другом полугодишту).