ULOGA NASTAVNIKA U RAZVIJANJU

MOTIVACIJE UČENIKA ZA UČENJE

UVOD
Glavni problem koji razmatram u ovom radu su motivacijske tehnike nastavnika u srednjim školama, a
posebno gimnazijama. Učenje fundamentalnih nauka predstavlja sastavni i neizbežan segment temeljnog
obrazovanja učenika u današnje vreme kada je proces globalizacije sve izraženiji, a kontinuirana nastava i
napredak u učenju postavljaju važan temelj ka narednom koraku tj. akademskom obrazovanju.
Glavni cilj mog istraživanja u ovom radu jeste Glavni cilj mog istraživanja u ovom radu jeste Cilj
istraživanja je razumjeti nastavnikovo shvaćanje motivacijskih tehnika i njihov način implementacije u
nastavni proces pomoću istraživanja u obliku intervjua. Transkripcija intervjua te analiza dobivenih rezultata
dovele su do spoznaje da su motivacijske tehnike sastavni dio nastavnog procesa te da se ovisno o nastavnom
sadržaju primjenjuju različite vrste motivacijskih tehnika. Uz to, rezultati su dali uvid u učinke motivacijskih
tehnika na aktivno sudjelovanje polaznika na nastavi te na rezultate njihovog učenja.
U svom radu, pored rezultata iz literature, opisaću sopstvene motivacijske metode i tehnike koje ću
potkrepiti primerima iz prakse. U nastavku rada će biti prikazano korišćenje motivacijskih tehnika i njihov
značaj i uticaj na napredak i uspeh učenika, na temelju analize rezultata dvanestogodišnje prakse u radu sa
učenicima (odnosno 7 godina rada na poslovima asistenta na Katedri za botaniku, Departmana za biologiju i
ekologiju, PMF-a u Novom Sadu i skoro 5 godina rada na poslovima nastavnika biologije u gimnaziji).

Ključne reči: motivacija, motivacijske strategije, motivacijske tehnike, nastava, nastavnik kao motivator,
intrinzična i ekstrinzična motivacija

1. POJMOVNO ODREĐENJE MOTIVACIJE

Često korišćen pojam „motivacija“ potiče od latinske reči motus, moves, movere-što znači kretanje,
kretati se, te označava kako motivacija podstiče osobu da se kreće i nešto radi. Međutim, ova latinska reč
nalazi se u osnovi engleskih reči motion, momentum, ali i reči emotion što nam pruža uvid u složenost
motivacije, koja predstavlja pokretačku snagu pojedinca, koja ga podstiče na kretanje, na rad i delanje, koja
izaziva određeno ponašanje i koja to ponašanje održava i usmerava ka nekom cilju. Ovde je važno pomenuti i
ulogu emocija, koje se shvataju kao osnovni pokretač akcije i ponašanja. [9]
„Motivacija je psihičko stanje-impuls, želja ili potreba-koji nas navodi na neku radnju. Motivacija je
odgovorna za to što ljudi biraju radnje zavisno od očekivanih posledica i uloženog truda i energije”. [17]
“Motivacija je aktivnost pokrenuta unutrašnjim faktorima (motivima) koji je integrišu i usmeravaju da bi
se zadovoljila potreba; pojam motivacije obuhvata sve ono što dinamički određuje neko ponašanje, ima
regulativnu i integrativnu funkciju. [3]
Motiavcija je zajednički pojam za sve unutrašnje faktore koji konsoliduju intelektualnu i fizičku energiju,
iniciraju i organizuju individualne aktivnosti, usmeravaju ponašanje i određuju mu intezitet i trajanje, te
traganje za onim što nedostaje ili što je potrebno osobi. [20]
Motivaciju karakterišemo kao složeni niz pokretača koji su bazirani na: trudu koji podrazumeva različite
aktivnosti u smeru realizacije cilja, upornosti tj. stepenu spremnosti da se istraje u određenoj aktivnosti,
usmeravanju (aktivnost bez usmerenja može vrlo često da dovede do rasipanja energije, zato je važno da
postoji jasno usmerenje ka konkretnom cilju) i cilj koji ima funkciju pokretača i usmerava rad i energiju u
pravom pravcu. Cilj je blisko povezan sa uspešnošću i efikasnošću. Jasan cilj ima uticaj na povećanje
motivacije.
Motivacija za učenje se razvija od ranog detinjstva, i to učenjem po modelu roditelja, starije braće i
sestara ili drugih značajnih osoba. Ukoliko dete posmatra odrasle koji čitaju, kritički razmišljaju i vrednuju
znanje i samo će usvojiti takav obrazac mišljenja i ponašanja, te razvijati lična interesovanja. [28]

2. ELEMENTI MOTIVACIJE
 Džon Keler (John M. Keller), naučnik koji se godinama bavio motivacijom učenika stvaranjem sredine
koja podstiče učeničku motivaciju, formulisao je ARCS model, koji se zasniva na sintezi četiri kategorije:
pažnja, relevantnost, samopouzdanje, zadovoljstvo.
Prilikom planiranja časa, nastavnik treba da razvija nastavnu jedinicu, imajući u vidu ove četiri tačke
oslonca, koje čine jednu celinu u pristupu podizanju i zadržavanju nivoa motivacije učenika.
A (Attention)-Pažnja. Da bi se privukla pažnja, pogotovu na početku časa, nastavnik može da učini
nešto neočekivano kako bi zainteresovao učenike da se mentalno uključe u rešavanje problema i pokažu svoju
radoznalost (npr. stimulativno pitanje, interesantna slika ili popularna pesma). Da bi pažnja ostala na tom
nivou, u toku časa je poželjno uvoditi elemente koji će osvežavati zainteresovanost (postavljanje potpitanja,
kviz, trik pitanja). Ako se ovakav pristup obogati dramskim efektima, promenom intonacije ili tona glasa,
učenici ostaju fokusirani na temu časa. Za još kreativniji pristup i veće angažovanje učenika zamena uloga
može biti vrlo inspirativna-učenici su ti koji postavljaju pitanja u vezi sa temom časa, a nastavnik odgovara,
dajući pitanju važnost kroz afirmativne komentare (npr. „Odlično pitanje!” ili „To me niko do sada još nije
pitao.”).
R (Relevance)-Relevantnost. Ako tema časa ne odgovara interesovanjima učenika, nezainteresovanost
može preći u odbojnost, pa bi plan časa trebalo razvijati u suprotnom pravcu-ka prelasku nezainteresovanosti
u relevantnost (kroz povezivanje sadržaja časa sa vrednostima koje učenik neguje, njegovim životnim
ciljevima ili akademskim zahtevima). Dobre rezultate u ostvarivanju ovog cilja pokazuju simulacije, analogije
ili bilo koje druge situacije koje temu časa približavaju stvarnom životu i interesovanjima učenika.
C (Confidence)-Samopouzdanje. Da učenici da pratili nastavu i aktivno uzeli učešće u ostvarivanju
ciljeva časa, nastavnik mora razviti metodička sredstva koja će mu pomoći da kod učenika
gradi samopouzdanje (kroz uspešno definisanje ciljeva nastave, jasnu instrukciju i primere dobre prakse). Na
taj način učenici shvataju šta tačno treba da urade i šta se od njih očekuje, te kroz nagrađeni trud, pozitivna
iskustva i dobre povratne informacije, grade svoje samopouzdanje zbog osećaja samoostvarivanja. Prilikom
razvijanja samopouzdanja kod učenika trebalo bi uvek pronaći element za pohvalu, koji će učenika osnažiti da
sa jednakim elanom i odgovornošću pristupi i drugim akademskim poduhvatima.
S (Satisfaction)-Zadovoljstvo. Motivacija, kao psihološki fenomen, zahteva i emotivno ispunjenje-
zadovoljstvo zbog postignutih ciljeva. Najbolji način da se zadovoljstvo postigne jeste kroz sistem nagrada,
koje moraju da odgovaraju sistemu vrednosti učenika. [8] [37]

3. FAKTORI KOJI UTIČU NA MOTIVACIJU

Postoji šest faktora motivacije kao pokazatelji stepena motivisanosti učenika:
1. Sopstvena efikasnost-učenici veruju u lične sposobnosti i mogućnosti izvršavanja radnog zadatka
2. Strategija za aktivno učenje-učenik koristi raznolike strategije da bi povezao već usvojeno i novo gradivo
3. Značaj usvojenog gradiva-da li je usvojeno znanje potrebno za rešavanje nekog problema, da li ono
stimuliše dalje razmišljanje, da li mogu da pronađu značaj nauke u svakodnevnom životu. Ako ovo učenici ne
mogu da spoznaju neće imati motivaciju ka prirodnim naukama.
4. Nadmetanje kao cilj-takmiče se sa drugim učenicima i/ili da dobiju pažnju od nastavnika
5. Znanje kao cilj-učenici se osećaju zadovoljno pri sticanju i proširivanju znanja
6. Stimulacija od strane radnog okruženja-kurikulum, tehnike podučavanja, interakcija između učenika utiče
na motivaciju za učenjem. [6]

4. TEORIJE MOTIVACIJE
Pored mnogobrojnih teorija, najpoznatija je pripadnošću, potreba za uvažavanjem, i potreba
Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba je teorija za samoostvarenjem. [30]
iz psihologije koju je stvorio američki psiholog
Abraham Maslov, koja ističe da se ljudske potrebe
mogu razvrstati u grupe, i da postoji jasna
hijerarhija između tih grupa potreba. Niži nivoi
potreba se moraju zadovoljiti pre nego što se
aktiviraju potrebe viših nivoa. Maslovljeva
hijerarhija ljudskih potreba se sastoji od pet grupa
potreba a to su, od najniže do najviše,fiziološke
potrebe, potrebe za sigurnošću, potrebe za
 Sl. 1: Maslovljeva hijerarhija ljudskih potreba

5. MOTIVACIJA U NASTAVI
Motivacija u školi je važna jer omogućava nastavniku da zainteresuje učenike za učenje. Nastavnik koji je
upoznat sa različitim vidovima motivacije u učenju može lakše pronaći načine da motiviše učenike i na taj
način unapredi uspešnost učenja kako u učionici, tako i van nje.
Motivisan učenik je optimista, uporan i radoznao, a to se ogleda u svim predmetima. Nastavnik koji poseduje
skup znanja i veština neophodnih za rad i zainteresovan za taj rad biće odličan motivator i primer učenicima u
radu. Pozitivan stav, jasno postavljeni ciljevi i vera u uspeh dobra su osnova za razvoj i napredak motivacije u
nastavnom procesu.
Motivacija na času je najčešće naglašena među učenicima, ali ona mora biti prisutna i među nastavnicima.
Nastavnik koji je samomotivisan za rad uspešnije će voditi nastavni proces i pomoći učenicima da što lakše
obavljaju nastavne zadatke. Tako motivacija nastavnika dodatno motiviše učenike, čiji će pogled na nastavni
proces biti pozitivniji. [1]
Kada učenik otkrije pozitivne aspekte učenja i počne da proširuje svoja dosadašnja znanja, to ga motiviše da
nastavi sa učenjem. Uspeh iz jednog predmeta biće podsticaj učeniku da teži boljem uspehu i u drugim
predmetima. Uz pomoć nastavnika kao motivatora taj uspeh će se sve više povećavati. [2]

5.1. Uloga i značaj motivacije u nastavi

Motivisanje je aktivnost putem koje nastavnik utiče na svoje učenike da se u najvećoj mogućoj meri
angažuju u nastavi. Da bi nastavnici uspeli da motivišu učenike, oni moraju:poznavati prirodu, ulogu i značaj
motivacije; imati adekvatna teorijska i praktična znanja o motivaciji kao fenomenu, procesu i njenim
posledicama; primenjivati adekvatne motivacione tehnike, odnositi se ka nastavnom procesu sa
entuzijazmom, požrtvovanošću i verom u uspeh i biti primer svojim učenicima tokom nastavnih aktivnosti,
tako što će svakom učeniku bez izuzetka pružati podršku, ohrabrenje i podstrek za rad, pružiti adekvatne
smernice i pomoć, kao i savete na putu do uspeha. [11]

6. VRSTE UČENIČKE MOTIVACIJE

Motivacija garantuje održavanje pažnje i koncentracije, a dugoročno gledano, vodi ka postizanju uspeha. Na
osnovu pokretača, mogu se razlikovati unutrašnja i spoljašnja motivacija. Koja od dve vrste motivacije je
dominantna, zavisiće budući uspeh. [28]
1. Unutrašnja (intrinzična) motivacija-zainteresovanost za samu aktivnost ili proces rada i njegov sadržaj.
Učenik želi da nauči, zato što to njega interesuje ili mu predstavlja neki oblik zadovoljstva. Kao krajnji cilj se
ne opaža spoljašnju nagradu, a i ako ona izostane motivacija ne jenjava. Počiva na uverenju ,,hoću i želim da
uradim to“. Nastavnici bi trebali da iskoriste intrinzičnu motivaciju svakog učenika u vaspitno-obrazovne
svrhe. [27] Čak i kada je intrinzički motivisano učenje u većoj meri orijentisano ciljem, ono se najčešće
dešava pod autonomnim i samoodređenim uslovima. [4]
2. Spoljašnja (ekstrinzična) motivacija-prevazilazi same aktivnosti i motivi su ostvarivanje drugog cilja. Kod
ove vrste motivacije učenici uče isključivo zbog spoljašnjih podsticaja i tuđih očekivanja, a ne zbog vlastite
želje ili interesovanja. Ekstrinzična motivacija povezuje uspešno izvođenje zadataka sa posledicama do kojih
je učenicima stalo te se temelji na potkrepljenjima, povratnim informacijama i nagradama koje inače u samom
zadatku ne postoje (ocenama, materijalnim nagradama...) Spoljašnja motivacija dolazi iz okruženja, iz želje da
se ostvari određeni cilj, odnosno da se izbegne posledica koja bi proistekla iz neostvarivanja. Počiva na
uverenju ,,moram da uradim to’’. Spoljašnja motivacija može biti: 1) pozitivna, podstaknuta prethodnim
pohvalama i nagradama ili 2) negativna, podstaknuta prethodnim neuspehom, strahom od neuspeha i/ili
kaznom. U oba slučaja nagrada je sama po sebi cilj. Aktivnost se gasi kada nema potkrepljenja. Ukoliko je
motivacija isključivo spoljašnja, pamćenje će vrlo verovatno biti kratkoročno jer se i uči samo za konkretnu
situaciju. [28] [12]

6.1. Motivacija učenika

Na motivaciju učenika, posebno onih koji se nalaze u pubertetu i adolescenciji, veoma je teško uticati jer su
njihovi razvojni problemi usmereni na sadržaje koji se nalaze van nastave. Iz tog razloga neophodno je
posebno analizirati vannastvne sadržaje, kako bi se našao pravi pristup učenicima.
Faktori koji predstavljaju izvor motivacije u nastavi su: psihofizička struktura učenika, karakteristike
nastavnika, karakteristike nastavnog sadržaja, nastavna tehnologija i sociološko-kulturni uslovi i okruženje.
[15] Učestvovanje učenika na časovima u velikoj meri zavisi od organizacione forme nastave i njene vrste.
Tokom individualnih oblika rada moguće je ispratiti pravce i intezitet motivacije, dok je to mnogo teže uraditi
u velikim grupama (pr. Odeljenje 3-1 koje broji 37 učenika i jednog ličnog pratioca slabovide učenice, kome
sam ja odeljenjski starešina, zahteva odličnu pripremu svakog nastavnika, disciplinu i motivvaciju učenika da
nastavni čas protekne tačno onako kako je zamišljen). Pozitivna strana rada u malim grupama jeste to što
može podsticati pojedinca na aktivnije učešće u nastavi. Atmosfera u odeljenju i odnos između nastavnika i
učenika takođe utiču na motivaciju učenika.
Slika br. 2: Dejlova piramida učenja [5]
Prema Dejlovoj piramidi učenja, u pasivnoj ulozi,
gde se učenje bazira na percepciji, učenik može
usvojiti do 50% ponuđenih sadržaja, dok aktivno
učešće u nastavi obezbeđuje čak do 90%
zapamćenog. [5]

Osnovna forma koja se uspostavlja ovakvim

oblikom rada je razgovor, diskusija, koja
učenicima omogućava proširivanje kognitivnih
sposobnosti, ali i razvoj socijalnih osobina uz
uvažavanje međusobne različitosti.

6.2. Motivišući nastavnik u nastavnom procesu

Motivacija nastavnika je skup njegovih unutrašnjih snaga koje pojačavaju njegov napor u
osmišljavanju i realizaciji vaspitno-obrazovnih zadataka. Motivacija nastavnika se itekako reflektuje na
motivaciju učenika. [13] Motivacija nastavnika, "zdrava" radna sredina i pomoć nastavnicimaa u radu sa
učenicima, uticaće na kvalitet obrazovanja koje se pruža učenicima. Kreativnost u nastavi maksimizira
motivaciju učenika u rešavanju konkretnih zadataka. [20]
Permanentno nastojanje nastavnika u razvoju uspešne ličnosti učenika ima svoju potporu u dobro
integrisanoj ličnosti nastavnika. Profil ličnosti nastavnika značajno učestvuje u (ne)uspehu učenika. [14]
Mnoga istraživanja pokazuju da učenici na prvom mestu ističu opšta svojstva nastavnika kao čoveka, a zatim
njegov odnos prema učenicima i na kraju njegove stručne kvalitete. [23] Nastavnik u nastavnom procesu
može imati ulogu uzora, negujućeg odeljenjskog starešine ili mentora učenicima kojima predaje.
Nastavniku je dodeljena "titula" najvažnijeg motivacionog faktora u nastavi. Pozitivne karakteristike
nastavnika u velikoj meri mogu uticati na učeničko opredeljenje za određeno profesionalno područje. [18]
„Profil savremenog nastavnika koji će uspešno odgovoriti na pitanja aktuelne nastave sadrži sledeće
elemente: razvijene opšte sposobnosti, razvijene specifične sposobnosti, posedovanje opšteg obrazovanja,
posedovanje dobrog stručnog obrazovanja, pedagoško-psihološko obrazovanje, didaktičko-metodičko
obrazovanje, fizičko i mentalno zdravlje, ljubav prema deci i mladima, pozitivne osobine ličnosti (humanost,
otvorenost duhasocijabilnost, moralni kvalitet, odgovornost, dosetljivost, kreativnost...)." [20]
Da bi uspešno mogao da obavlja svoj posao, karakteristike nastavnika treba da budu na veoma visokom
stepenu razvijenosti. [10]
Raspoložen i nasmejan nastavnik, nasuprot namrgođenom, stvoriće atmosferu u odeljenju koja će biti
prijatna i potsticajna za rad. Učenici koji poštuju nastavnike i njihovo zalaganje za njih, više će se potruditi da
savladaju gradivo čak i ono koje ih ne interesuje, i koje smatraju dosadnim.
Sastavna komponenta učenja jeste motivacija za saznavanjem. Svaki nastavnik bi trebao da podstiče učeničku
želju za učenjem i da se zalaže za školu bez prinude.

6.3. Motivacija profesora i refleksija na motivaciju učenika

"Motivacija učenika za učenje jednim delom zavisi i od ponašanja nastavnika prema učeniku. Dete
postiže veći efekat u učenju kod nastavnika kojeg voli i poštuje, nego kod nastavnika od kojeg se plaši, koga
ne voli, koji ga grdi i koji mu često kaže da je neznalica ili mu daje druge etikete." [21]
Mnogi nastavnici misle da će strahom podstaći učenike da uče. Time će samo postići suprotan efekat.
Učenici će iz dana u dan postizati sve slabiji uspeh, kao rezultat negativne motivacije nastavnika. Nastavnik bi
morao da zna da je uspeh jedan od glavnih faktora motivacije učenika. [22]
"Neki nastavnici su skloni da stvaraju svoje ljubimce, ponašajući se zaštitnički i pristrasno prema njima dok
su u isto vreme bez ikakvog povoda skloni da neke učenike odbacuju, što nije dobro." [21] Favorizovanje
jednog učenika u odeljenju može učiniti da se ostali učenici osećaju manje vrednima, izazvaće zavist, i može
poremetiti drugarske odnose u odeljenju.
Svaki nastavnik u svom radu treba da pokaže i razvija svoj integritet, ličnu snagu, profesionalizam i
sposobnost upravljanja. Primenom novih nastavnih metoda i e-obrazovanja nastavnik kao menadžer ima više
uloga: organizator, planer, voditelj. saradnik, pomagač, koordinator, dijagnostičar, terapeut i evaluator. Kako
bi bio uspešan u svom radu, nastavnik mora biti pripremljen za nove načine rada i IKT metode u nastavi,
aposebno iskazivati svoju kreativnost. [16]

6.4. Najčešći razlozi nedostatka motivacije za učenje

Svaki učenik, kroz svoje obrazovanje, nailazi na period snižene motivacije. Razlozi demotivacije
mogu biti sledeći:
Nepostojanje ciljeva. Ako učenik nema cilj, učenje deluje besmisleno i kako će mu to znanje koristiti
u budućnosti. Predlog je da nastavnik učeniku na konkretnim primerima objasni i pokaže svrhu učenja i njene
blagodeti u budućnosti. Bitno je da postavljeni cilj bude jasan, specifičan i realan. Ukoliko je cilj izvan
granica postojećih mogućnosti, učenik usvaja uverenje da je učenje uzaludno.
Nedostatak samopouzdanja i sumnja u vlastite sposobnosti. Ako učenik smatra da je gradivo preteško,
neće biti u stanju da ga savlada. Predlog: Nastavnik treba drugačijim pristupom učeniku da objasni konkretno
gradivo i dokaže mu da može da savlada zadato gradivo.
Ne veruje metodama. Učeniku je gradivo nerazumljivo, a udžbenici suviše komplikovani. Predlog:
Nastavnik treba učeniku da objasni gradivo rečnikom kojim će ga lakše razumeti, i naučiti ga kako da
primenjuje udžbenik.
Ne veruje nastavniku. Ako učenik ima osećaj da ga nastavnik ne voli, samo njemu postavlja teška
pitanja, daje mu ocene manje od zasluženih. Predlog: Nastavnik mora biti objektivan, da se drži pravila koja
postavi, i učeniku obrazloži ocenu koju dobije.
Nedostatak radnih navika i adekvatnih metoda učenja. U ovom slučaju od pomoći može biti pisanje
plana organizacije za predstojeći dan ili nedelju, navođenje tačnog vremena radnih aktivnosti, kao i procena (u
vidu ocene ili procenta) koliki deo predviđene aktivnosti je obavljen.
Primarne potrebe nisu zadovoljene. Da bi više potrebe (motivacija) bile zadovoljene, neophodan
uslov je da moraju biti zadovoljene primarne potrebe (naspavanost, sitost, fizičko zdravlje, emocionalna
uravnoteženost). Umor, glad, bolest i iscrpljenost ometaju funkcionisanje mozga i izazivaju telesnu i mentalnu
neprijatnost. Stoga je bitno tokom samog učenja praviti pauze.
Neproduktivni perfekcionizam. Učenik ima uverenje da je sve ono što nije savršeno neprihvatljivo.
Prethodni uspesi se ne uzimaju u obzir, a često se i oni procenjuju kao nezadovoljavajući. Ukoliko se ne
prepozna i ne radi na prevazilaženju ove dispozicije, može voditi u povišenu anksioznost i depresiju pa dolazi
onda do gubitka i psihofizičke sposobnosti za učenje.
Naučena bespomoćnost. Učenik je razvio uverenje da se na ishode u životu ne može uticati i da sve
zavisi od spoljašnjih okolnosti. Dovodi do toga da se ništa i ne pokušava jer je neuspeh ,,zagarantovan’’ pa se
svakako gubi šansa za bilo kakvu promenu i napredak, što vodi u depresiju i apatiju. U ovom slučaju bitno je
raditi na menjanju uverenja o bespomoćnosti i ići ka usvajanju uverenja da je neuspeh posledica nedostatka
truda. [28]

6.5. Kako pomoći deci da razviju visoko samopoštovanje?

 Svaki nastavnik koji drži do motivisanja učenika, često i dobija povratne informacije putem upitnika o
uspešnosti realizacije svojih motivacionih tehnika. [25]
Ono što učenicima nedostaje jeste da nastavnici: prihvate decu takvu kakva jesu; nauče ih da se
takmiče sami sa sobom; naprave okruženje u kome su svi vredni i da se niko ne dosađuje; nauče učenike da
postavljaju realne ciljeve; vrednuju individualni napredak i neguju uspeh deteta, jer svi imaju sopstvenu
vrednost; ističu pozitivne strane učenika i grade pozitivan odnos sa detetom; nikada ne govore učeniku da je
nesposoban i da ne može da uradi zadatak; postave kratka i jasna pravila, poštuju ličnost deteta i kroz nastavni
proces vode učenika na topao i racionalan način; nikada ne dele decu u grupe prema sposobnostima; ne
izjednačavaju sposobnosti sa ličnom vrednošću deteta; ne stvaraju mišljenje da postoje deca visokih i niskih
sposobnosti; vode računa o njihovim problemima i interesovanjima; podrže slobodu izbora, dečije emocije i
razvoj njihovog kritičkog mišljenja tj. pokažu da su svesni dečijih osećanja; pronađu zabavne sadržaje za čas;
budu razigrani, upotrebe humor, dopuste deci da istražuju podstičući njihovu radoznalost; sitnim nagradama
pokreću učenike koji zaostaju; daju češće pohvale za trud, nego za urođene sposobnosti učenika; odrede jasne
kriterijume ocenjivanja; podele velike zadatke na celine, tako da dete može da vidi put koji prelazi do cilja;
dopuste učenicima da biraju između podjednako prihvatljivih alternativa; ohrabre različite načine rešavanje
problema i imaju razumna očekivanja...Povezanost je jako bitan izvor motivacije. Učenici vole da rade stvari
koje ih povezuju sa osobama do kojih im je stalo. [24]

7. MOTIVACIONE STRATEGIJE I MOTIVACIONE TEHNIKE U BIOLOGIJI

„Motivaciona strategija je, naime, svaka aktivnost ili bilo koji sadržaj za koji možemo sa određenom
verovatnoćom da predvidimo da će podstaći motivaciju učenika, jer se gradi na interesovanjima, potrebama,
vrednostima, osećanjima, iskustvima, predznanjima, životnim ciljevima učenika itd. Da bismo ovu strategiju
koristili u nastavi, važno je izabrati aktivnost koja je prilagođena našim učenicima u konkretnoj situaciji i koja
je ciljno orijentisana.“ [26]
Motivacione strategije su širi pojam od motivacionih tehnika, a strategije na izvestan način uključuju i
tehnike, jer je za upotrebu ovih strategija na času važno izabrati aktivnost koja je prilagođena našim učenicima
u konkretnoj situaciji i koja je ciljno orijentisana. [24]
U nastavi biologije posebno uspešnim su se pokazale sledeće strategije: prikazivanje filmova, odlazak
u školski park za vreme časa, puštanje relevantnih zvukova iz prirode (zvuk vetra, zvuk treperenja lišća,
cvrkut ptica, zujanje insekata, kreketanje žaba, zvuci vode i vodopada) koji povećevaju raspoloženje i podstiče
intelektualne kapacitete učenika, deluje kao pravi antidepresiv i smanjuje nivo stresa jer zvuci prirode
osnažuju i osvežavaju moždane ćelije; puštanje tihe muzike koja stimulativno deluje na učenike dok rade
praktični rad; pozivanje i gostovanje zanimljivih govornika iz struke, sistematski razvoj ekološke svesti i
očuvanja životne sredine; fokusiranje na upotrebu znanja u svakodnevnom životu; podsticanje kontakta
učenika sa medicinskim radnicima (laborantima, medicinskim sestrama, šumarima); organizovanje susreta sa
studentima biologije, ekologije, medicine i pronalaženje prijatelja-vršnjaka iz gimnazija iz drugih gradova.

7.1. Kreativnost u nastavi biologije

Kreativnost u nastavi maksimizira motivaciju učenika u rešavanju konkretnih zadataka. Radom na
zadacima, učenici ne dolaze samo do rešenja, već pružaju nova moguća rešenja i svojim drugovima iz
odeljenja i nastavnicima. "Zato je kreativna nastava poželjna vrsta nastave koja na najbolji način integriše sve
faktore nastave i daje zadovoljavajuće rezultate u vaspitanju i obrazovanju" [20]
Nastavnici koji koriste digitalne alati i platforme za učenje (Moodle-sistem za upravljanje učenjem,
Microsoft Teams, Canva-platforma za dizajniranje multimedijalnih sadržaja, Time Graphics-alat za izradu
osa vremena, Sway-korisna onima koji koriste Tims kao platformu za učenje, namenjena je izradi dinamičkih
prezentacija, Screencast-o-matic-alat za izradu i uređivanje video zapisa, Padlet-alat koji omogućuje
otpremanje, organizovanje i deljenje sadržaja na virtuelnim oglasnim tablama, Mentimeter-omogućava
postavljanje pitanja i prikupljanje povratnih informacija za vreme prezentacije ili nakon izlaganja novog
gradiva, Mape uma i Miro tabla -tehnika grafičkog predstavljanja informacija gde značajnu ulogu igraju
crteži i boje, jasno definišu ključne pojmove, odvajajući bitno od nebitnog, Kahoot kviz...
Kreativnost u nastavi možemo podstaći i Brainstorming tehnikom. Ona predstavlja grupnu tehniku
koja podstiče kreativnost u procesu rešavanja zadatka. Sastoji se u organizovanju grupa učenika, kako bi se
nesmetano obavljalo prikupljanje ideja, mišljenja i stavova. Pravila brainstorming tehnike su da nastavnik
neće kritikovati učenike jer ne postoje besmislene ideje; nastavnik podstiče učenike da iznose što veći broj
ideja kako bi se lakše dobila ona prava; ideje bi trebale da se nadovezuju jedna na drugu i time poboljšavaju.
7.2. Vannastavne aktivnosti
U najširem smislu reči pod vannastavnim aktivnostima se mogu smatrati sve ono čime se učenici bave
izvan klasičnih školskih okvira tj. formalnih časova predviđenih planom i programom.
Dobro organizovanim i vođenim vannastavnim aktivnostima zadovoljavaju se raznovrsne potrebe i interesi
učenika, razvijaju njihove psihofizičke sposobnosti, stiču nova znanja i veštine i stvaraju pretpostavke za
kulturno življenje, celoživotno učenje i organizovano provođenje slobodnog vremena. Vannastavne aktivnosti
čine sponu između škole i života, obaveznih i neobaveznih sadržaja, čvrste i fleksibilne organizacije,
zatvorenosti i otvorenosti nastavnog procesa, tradicionalne i moderne škole, konformističke i
nekonformističke ličnosti učenika. [7]

7.2.1. Dopunska nastava

U srednjim školama dopunska nastava se najčešće organizuje po potrebi i na njoj se dodatno rade
zadaci koji nisu učenicima nisu jasni, sa ciljem da se učenici bolje pripreme za budući kontrolni. Da bi
dopunska nastava bila zaista kvalitetno sprovedena nastavnik mora da poznaje učenike i vidi gde su problemi
u savladavanju gradiva. Učenici na dopunsku nastavu dolaze jer su sami odlučili da im je ona potrebna ili zato
što im je nastavnik to predložio ili na zahtev roditelja. Jako je bitno ostvariti odnos sa učenikom da ne
doživljava dopunsku nastavu kao kaznu već pomoć i “odskočnu dasku” u samostalnom radu. [7]

7.2.2. Dodatna nastava

Na dodatnu nastavu dolaze nadareni i zainteresovani učenici kojima gradivo rađeno na redovnim
časovima nije dovoljno. Dodatna nastava se u srednjim školama najčešće organizuje sa ciljem da učenike
pripremi za takmičenja. Pored zadataka učenicima se prezentuju i gradivne celine najčešće malo unapred nego
što se rade na redovnim časovima i u većem obimu da bi im dali teorijsko predznanje neophodno za još bolje
rezultate. Cilj dodatne nastave treba da bude ne osvojeno mesto na takmičenju, mada ono jeste veoma
stimulativno za učenika, već da omogući da učenik razvije svoje predispozicije u celosti. [7]

7.2.3. Sekcije
Sekcije bi trebalo da budu dovoljno fleksibilne za sve zainteresovane, da svi učesnici što bolje ostvare
svoj potencijal i zadovolje svoje potrebe.
Kao nastavnik biologije držim dve sekcije: Botaničku sekciju (sekciju aranžiranja cveća) gde uz sponzorsku
podršku veleprodaje cveća omogućavam učenicima da svake subote ponesu svojim dragim osobama neki
cvetni aranžman koji sami izrade. Druga sekcija –Sekcija primenjene likovne umetnosti uključuje
zainteresovane, darovite i talentovane učenike u različite tehnike oslikavanja odevnih predmeta. Pošto su
sekcije znatno fleksibilnije od redovne nastave one zahtevaju od nastavnika veću dozu organizovanosti. Da bi
sekcija bila uspešna nastavnik mora u dogovoru sa učenicima osmisliti program koji prati njihova
interesovanja. Na ovaj način se učenici stimulišemo da ovladaju novim veštinama.

7.2.4. Kampovi i letnje škole

Škole u prirodi (kamp) ili višednevnu letnje škole imaju veliku prednost u motivaciji učenika (npr.
Letnje škole lekovitog bilja , Međunarodna letnja škola nauke za mlade u IS Petnica, Fruška gora, Đerdapska
klisura, Deliblatska peščara, Bački Monoštor, Bačka Topola)
Jednodnevni izleti (Prirodnjački centar u Svilajncu, Prirodnjački muzej u Novom Sadu, Botanička bašta
Jevremovac u Beogradu, Zoološki vrt u Beogradu i na Paliću, Prirodnjački muzej u Beogradu…).

7.2.5. Radionice i predavanja

Radionica zdrave ishrane, radionica izrade i ukrašavanja medenjaka, farbanja uskršnjih jaja...

7.2.6. Festivali nauke, konferencije

Festival nauke Beograd, Naučni piknik-Ada Ciganlija, Noć istraživača, EkoBioMorfa 2022-
Konferencija studenata biologije, ekologije i zaštite životne sredine, Noć biologije-Departman za biologiju i
ekologiju...
Svaka od gore navedenih vannastavnih aktivnosti ima za ulogu da zadovolji različite aspekte
učenikovih potreba i da ih prilagodi individualnim učenikovim aspiracijama.
 ZAKLJUČAK

Za uspeh u razvijanju motivacije kod učenika, važna je i lična odgovornost i inicijativa nastavnika, što
nastavnik svojim načinom rada i otvorenošću za novine može usavršavati i razvijati. Na taj način se stavlja
akcenat na pripremu nastavnika, ali i saradnju i razmenu iskustva sa kolegama što bi stvorilo uslove za
preispitivanje sopstvene prakse i razmišljanje o drugačijim perspektivama.
Motivacione tehnike mogu biti klasične, inovativne, planske, spontane, kratkoročne, dugoročne,
uvodne, zaključne ili međumotivacije.
Nastavni proces uključuje različite načine i strategije koje mogu motivisati učenike.
Da bi temeljno savladali predmet, nastavnici treba da stvore pozitivnu nastavnu atmosferu i
raspoloženje, pokažu ljubav prema nastavnom predmetu koji predaju, budu zainteresovani za učenike,
ohrabruju svakog učenika pojedinačno, imaju prirodan osećaj autoriteta i samopoštovanja, međusobno
poštovanje i opušten odnos i vešto podstiču pozitivnu grupnu dinamiku te uključuju humor i entuzijazam.
Uzimajući ovo u obzir, može se zaključiti da nastavnik, koristeći razgovor kao sredstvo motivacije i
ohrabrenja, postaje posrednik između učenika i predmeta proučavanja. S obzirom na to da sve motivacione
tehnike i sredstva imaju funkciju da zainteresuju i motivišu učenike za rad i učenje, nastavnik je medijator koji
koristi bilo koju od ovih tehnika ili sredstava.